FAKULTET ZA TURISTIČKI I HOTELIJERSKIMENADŽMENTBEOGRADPOSLOVNA ETIKA IKOMUNICIRANJEProf. dr Boško KovačevićBranislav Filipović - asistentI. PREDMET I METOD ETIKE- Hegel: Sokrat je tvorac morala “spoznajsamog sebe” – pravi početak morala – unastajanju- Aristotel sistematizuje etičku nauku u“Nikomahovoj etici”- samosvest – kakav sam ja to čovek?- Moral se ostvaruje u prostoru izmeđupraxe i običajnosti2• samodelatnost – istina i sloboda kaouslov• čovekova duša: volja, razum i um• sposobnost čoveka da razlikuje dobroi zlo (čovekova volja)• svest je navika, a samosvest postavljapitanje dobra i zla3Etika je nauka o običajnosnom, omoralnom – praktična filozofija• u etici se radi o praktičnom znanju(phronesis)• predmet etike je pojam dobra i zla• dobro i zlo se odnosi na radnje. Delatnaosoba je dobra ili zla (dakle radi se opretpostavljenom dobru – odn. o trebanju, ane bitku.• etika naučava šta čovek treba da bude!41. Vrlina i savest• vrlina je centar etike (Aristotel) i okrenutaje životu čoveka u polisu• polis je apstraktan kolektivitet – danasgrad (zajednica)• grad (polis) obezbeđuje – su-odnošenje –bio – politikos.• vrlina je moralna jačina volje (ona je višeod postojećeg)5Inventar vrlinaU “Nikomahovoj etici”, Aristotel analizira 14 vrlina, koje čine osnovuetike. Sredina (mera) je etičko, između dve krajnosti.Nedostatak Sredina (mera) Preteranost1. Plašljivost Hrabrost Neustrašivost2. Neosetljivost Umerenost Razuzdanost3. Škrtost Darežljivost Rasipnost4. Sitničavost Plemenitost Skorojevićstvo5. Poniznost Ponos Naduvenost6

1

6. Nečasnost Čast Taština7. Mekuštvo Blagost Naprsitost8. Mrzovoljnost Ugodljivost Ulizištvo9. Samopotcenjivanje Odmerenost Hvalisavost10. Ukrućenost Ophodljivost Raskalašnost11. Snebljivost Stidljivost Bestidnost12. Pakost (zloba) Negodovanje Zavist13. Tvorenje nepravičnosti Pravičnost Trpljenje nepravičnosti14. Bez prijatelja Prijateljstvo Veliki broj “prijatelja”• vrlina i savest – ključne kategorije u egzistenciji(Marx)• vrlina je znanje (može se naučiti) – Sokrat• praktično znanje (phronesis)• Etika je praktikovanje vrline. Vrlina je sredina –mera• znati razliku između onoga što jest i onoga štotreba da bude• čovek nema vrlinu po prirodi, a delovanjem(praksa vrline) stvara drugu prirodu72. Poreklo vrline• vrlina kao pripadnost, ali ne i povijesnost• prvobitno je vrlina bila određena kao tehne• život je delovanje (praxis) – suodnošenje• celina života je praxis – poiesis-tehne –theoria• vrsnoća (veština) je najvažnija za proizvodnju injene rezultate8• za Kanta je dobro delo – čovekova delatnost ukojoj se razlikuje dobro i zlo• kvalitet dobrog rada (vrsnoća) pretvara se ukvalitet čoveka kao čoveka, a vrsnoća rada sepretvara u moralnu vrlinu. Tehne se moraprethodno naučiti – zbog toga je vrlina = znanje(phronesis)• čovek postaje čovekom samo u modernom pojmuprava – jednakost građana pred zakonom• vrlina je samoosvešćivanje čoveka93. Civilizacijski rakurs• čovek bi trebao da prizna sebe i drugoga,kao privatnost• Kant ne traži čoveka u onome što jeste(bitak), već što bi trebao da bude• etika uvek ispočetka osvaja konstantuljudskog – stalno dokazivanje• trebanje čini moral mogućim10• mišljenje kao refleksija podiže nagonna nivo volje• volja je predmet etike, odnosnopraktični um (Kant)114. Egoizam i altruizam• problem pojedinačnog i grupnog (kolektivno)• egoizam se zasniva na samoljublju

2

• altruizam podrazumeva naklonost drugom i ukorelaciji je sa utilitarizmom• kažnjavanje kao činjenje zla drugom.”Kazna jevlastito pravo zločinca”. (Hegel)125. Subjekt moralnsti• verovatno čovek, a za sada vladajući sloj• odnos postoji samo između ljudi (zajednica sadrugima)• sloboda je pretpostavka mogućnosti dobra i zla• u građanskom društvu čovek postaje pravnaosoba (pravo kao minimum morala – Hegel)13• čovek radom dolazi do samosvesti svoje moćinad prirodom i nad samim sobom• u dosadašnjoj istoriji – nosilac moralnosti jevladajući sloj!• crkva je hrišćanskim moralom (dolinom suza)ukazivala da je spas na drugom svetu• međutim, “spas čoveka” je samo u njemusamom, u njegovom radu, delanju (praxix), unjegovoj poietičkoj delatnosti.14II. POJAM PRAXIS-a (DELANJA)151. Ljudska delatnost• Aristotel ljudski delatnost deli na:1. saznavanje – theoria2. delanje – praxis3. stvaranje – poietička delatnost• čovek teži da spozna predmete i stvari okosebe16a. čovek stvara svoj svet stupanjem u mnoštvorazličitih odnosa i delanjem (činjenje, ponašanje,postupanjem) ga oblikujub. misaoni ili praktični život – šta je važnije?(primer “Minervine sove”). Stvaralački život jenajviši stupanj spoj teorije i praxec. ljudsku dušu čine: um, želja, osećajnost (intelekt,volja, temperament)d. Fichte: identitet subjekt - objekt17e. teorijsku delatnost čine: razum, um i mudrost- misaonost praktične delatnosti je phronesis –razboritost- poietička delatnost je izraz misaonosti praktičnedelatnosti- tehne (umeće, veština)- svrha praktičnog načina saznavanja je znanje radidelanja- svrha poietičkog načina saznavanja je znanje raditvorenja18f. svaki oblik ljudske delatnosti je valjan i nevaljan(istina i laž)

3

(Ne)valjanost delanja se određuje pojmovimadobra i zla• “Jedinstveni slobodni ljudski duh” – Hegel –sastoji se iz teorijske i praktične delatnosti.Poietička delatnost menja zatečene stvari iproizvodi nove stvari i predmete.192. Pretpostavkapraktične delatnosti• praktična delatnost čoveka se razlikuje odsaznajne i poietičke na osnovu mogućnosti• ljudi koji rade morali bi imati određenumisaonost (razboritost)• Aristotel praktičnu delatnost određuje pojmompraxis-a• praxis (delanje) nije samo praktična, već ipoietička delatnost20• antropološke pretpostavke da postoji praxis:a. čovek je prirodno biće, a ljudskostostvaruje u zajednici sa drugim ljudimab. čovek je jedino živo biće koje ima um igovor. Um kao logos, a govorom sadrugima gradi zajednicu.c. čovek je jedino živo biće koje razlikujedobro i zlo213. Tradicionalni pojampraxis-a• postoje različiti vidovi praxis-a:- moralni- ekonomski- politički- pravni- običajni22• praxis nastaje iz mogućnosti da se u čovekuuspostavi specifični odnos izmeđuintelektualnih moći (razum ili um) i nagona(htenje, želja)• svest o delanju vlastitosti naziva sesamosvest• svrha tvorenja se sa tvorca prenosi natvorevinu (zamislio sam kuću i izgradio je –time je čovek ugradio i svoju svrhu)23• svrha delanja ostaje u samom delatniku• čovek ne može uvek postići majstorskoumeće, kao što je stvaranje• životno iskustvo daje čoveku navikumogućnosti244. Moderni pojam praxis-a• građanska epoha je logocentrična (razumna,umna) i homocentrična (čovek uzima sebe kaoosnovu i svrhu ljudskog sveta)

4

• moderni čovek je shvaćen kao slobodnipojedinac• problem slobode: od nečega – za nešto• ljudsko delanje (praxix) i tvorenje (poiesis) imajuosnovu u ljudskoj volji (moć žudnje). Ako navolju deluje prirodnost čoveka nastaje tvorenje,a ako deluje izvorna ljudska sloboda ondanastaje delanje.255. Osnovni tipoviregulacije praxis-a• svaka organizovana društvena zajednica počivana potrebi regulacije ljudskog delanjaa. politička regulacija- slobodno građansko pravo i političkavolja- ostvarenje ličnih i grupnih interesa- sloboda čoveka u javnoj i političkojsferi društva- princip reprezetacije- zakonodavna, izvršna i sudska vlast26b. pravna regulacija- sistem društvenih normi kojireguliše odnose među ljudima- pravo kao instrument sistemavladanja- očuvati građanske, ekonomske iduhovne slobode ljudi- vladavina prava u društvu27c. ekonomska regulacija- posebno područje društvenosti(proizvodnja i tržište)- načini proizvodnje određujuregulaciju (ne/slobodno tržište)d. običajna regulacija- stihijno i spontano delovanje- snaga socijalnih navika i tradicije(moraju se uzeti u obzir)28e. religijska regulacija- specifična pravila delanja- verska ubeđenja ljudi se reflektuju upraxisuf. moralna regulacija- spontani i neformalni oblicidelovanja- individualne slobode čoveka- moral se uvek iznova ne/potvrđuje29III. SVRHE MORALNOG DELANJA30• u literaturi postoje različiti principimoralnosti, odnosno različite etičkekategorije (vrednosti, ideali; vrlina i porok;

5

dobro i zlo; moralni dug, savest, stid ikrivica, sreća; hrabrost i poštenje, etc.)• opredelio sam se za one kategorije kojekonstituišu suštinu morala:311. Moralni princip dobra• svrha zadatog, odnosno moralnog delanja senaziva moralnim principom• postoje dva osnovna i najviša moralna principa:- dobro- sloboda• konkretizacija pojam moralno dobro se ispoljavau principima blaženstva, zadovoljstva i koristi(endajmonizmom, hedonizmom i utilitarizmom)32• moralni princip dobra se uzima od starih Helena(sofisti)• Platon princip dobra izvodi iz politee, odnosno izvaljanog uređenja polisa. Dobro je jedinstvo sklada,lepote, istine i društvenih moći čoveka• Aristotel smatra da svaka ljudska delatnost imasvojstvenu svrhu, tj. specifično dobro- dobro za pojedinca i dobro za zajednicu• princip dobra u hrišćanstvu donosi ideju o bogu,kao apsolutnom i najsavršenijem dobru33• novovekovna etika vidi dobro u onimstvarima za kojim ljudi teže• Kant je imenovao “etiku dobra” ne samo umoralnom delanju, nego i u drugimsvrhama, za čije ostvarenje je potrebnomoralno delanje (heteronmna etika)• dobro kao vrlina i šire je od ispravnog• dobro i dobrota (T. Akvinski)342. Etički pojam zla• zlo je oponent pojma dobro. Njime se imenujeono loše, rđavo, strašno, užasno, nesreća, šteta,etc.• stari Grci su videli zlo u određenjima bolesti,smrti, ropstva, siromaštva• Sokrat vidi zlo kao uobraženo neznanje. Zbogtoga i veli “Saznaj samog sebe”35• hrišćanska tradicija vidi zlo u košenju božjihzakona, zlo koje Bog nanosi čoveku spada u tzv.“pedagogiju spasa”• novovekovna misao tretira zlo kao politički i etičkiproblemSvest o dobru i zlu može se samo zadobiti uslobodi• moguće je izdvojiti prirodno zlo (stihije, bolesti i sl)i društveno zlo (ustanci, revolucije, ratovi)• marxisti smatraju zlo kao plod lične svojine• Niče smatra da je zlo ukorenjeno u čoveku (voljaza vlast)

6

36• poslovna etika otvara problem dobra i zla. Ona garešava pravilnim moralnim izborom.• čovek pravi izbor između pozitivnih moralnihvrednosti i načina delovanja• izbor između porodične sreće i profesionalnekarijere• Makijaveli je pisao o svrsishodnosti zla u politici –prevara, nasilje i nepravda mogu biti opravdani akosluže interesima organizacije, države, zajednice –“Cilj opravdava sredstvo”• Marx i Hegel su govorili o dijalektici dobra i zla?• da li se dobro ostvaruje samo kroz zlo?• problem pojedinca i organizacije u rakursu dobra izla.373. Princip blaženstva(eudajmonizam)• stari Grci su se pitali: Da li je svrha ljudskog životau sticanju bogatstva, uživanju, zdravlju, moći ivlasti, dugovečnosti, časti ili nečem drugom.• Aristotel smatra da se, kako kod svetine, tako ikod obrazovanih , glavno životno dobro sastoji ublaženstvu i sreći.• eudajmonizam u sreći i blaženstvu vidi ciljljudskog delanja38• čast, uživanje i um je moguće ostvariti kao praktično dobro• Aristotel tvrdi da je čoveku najbitnije da deluje po razumu”Svakom pojedincu pripada onoliko blaženstva kolikostekne vrlinom, razboritošću (phronesis) i činjenjem uskladu sa tim”.• hrišćanstvo smatra da se blaženstvo postiže večnimživotom nakon smrti.• Kant uvodi pojam eudajmonizam. Blaženstvo i sreća nemogu biti valjan okvir ljudskom delanju. Osećaj dužnostine pokreće ljudska svest već ne-moralna svrha.• samorealizacija ličnosti i traganje za smislom života –predstavlja jedan od suštinskih preduslova za srećučoveka394. Princip zadovoljstva(hedonizam)• zadovoljstvo i radost kao osnovni cilj i svrhaljudskog života• osećaj zadovoljstva kao jedina svrha delanja• Aristotel: zadovoljstovo i požuda udaljuju čovekada čini dobro• Platon i Aristotel: zadovoljstvo samo po sebi nemože biti najvredniji cilj ljudskog delanja.“Prijatan život pruža samo razum, koji kritičkiprocenjuje i odmerava razloge za biranje iliizbegavanje naslada”40• važno je ostvariti ataraksiju (duševni mir) i radost kaozadovoljstvo u kretanju u samodelanju

7

• hrišćanska tradicija tvrdi da zadovoljstvo udaljava čovekaod Boga• (ne)zadovoljstva su osnovni ljudski afekti i baza za drugeafekte• anglo-saksonska literatura povezuje zadovoljstvo ikorisnost- problem je motiva: altruistički iliegoistični (Mil)• I. Kant zadovoljstvo podvodi pod samoljublje, a ono ječulno i zbog toga ne može biti najviše moralno delanje• H. Markuze govori da je moderni hedonizam dirigovani iugrađen je u strukturu građanskog načina priozvodnježivota. Zbog toga se radi o potrošačkom društvu”.415. Principi korisnosti(utilitarizam)• različita značenja i vrednovanja, od najvišegdobra do sekundarnog značenja• Aristotel ovaj princip izvodi iz ekonomske koristi,a Platon da je korist samo jedno od određenjadobrog. Korisno nije svrha ljudskog delanja, većsledi iz dobrog po sebi.• hrišćanska tradicija tvrdi da je korisno božjepriviđenje42• novovekovna misao pokušava da korisnoshvati kao najviši princip delanja:- T. Hobs – sve što je predmet ljudskihprohteva može se imenovati kao dobro- B. Spinoza – ako čovek uloži više truda usvoje delanje time ima pravo da traži korisno iodržava svoje biće- Dž. Bentam – korisno je najviši principprosuđivanja prava i morala43- Hegel – korisno je postalo okosnica engleskog ifrancuskog prosvetiteljstva- stav “sve je korisno” u osnovi subjektivizira iobjektivizira ljudsku svest- korisno je igra posredovanja u borbi zapriznanje• korisno je postao vladajući pogled na svet usavremenoj epohi44IV. NASTANAK I RAZVOJ POSLOVNEETIKE45• praxis kao rodno mesto poslovne etike:- delanje (činjenje)- tvorenje (stvaranje) – poietička delatnost• odnos phronesisa i tehne (praktičnarazboritost i veština)46problem phronesisa:• mudrost, znanje i um su po prirodi najsavršeniji• praktična mudrost se ispoljava u akciji, u

8

odnosu na predmete i procese• problem interesa47• ostvarenje ličnih interesa zavisi od interesa porodice,zajednice i društva (opet egoizam i altruizam)• praktična mudrost nije samo znanje, već i sposobnost,rasuđivanje, pronicljivost, dovitljivost• odlučivati polako, a sprovoditi brzo (rešenje problema nije u“prvoj lopti”, već u dubinskom saznavanju uslova i odnosa)• dobra odluka je rezultat što tačnijeg prosuđivanja• praktična mudrost ima ulogu prosuđivanja a razumevanjeima ulogu kritike.• po prirodi nije čovek učen, već razuman• nije stvar da znaš šta je dobro, već kako postati dobar.48• praktična mudrost nalaže da se učini neštosaobrazno dobrom, vrlini• praktična mudrost podrazumeva upotrebu dobrihsredstava za postizanje pravilnog cilja.• čovek (bi trebao) da namerno, svesno čini dobradela• nemoguće je biti praktično mudar, a ne biti dobar• vrline su različiti oblici praktične mudrosti49problem tehne (veštine)• podrazumeva znanje o konkretnom• podrazumeva sposobnost primene znanja• konkretno znanje i konkretno delanje• usavršavanje – ali da ne bude samo sebi svrha• predmet, stvar, proces kao cilj• “Cilj opravdava sredstva” – N. Makijaveli• industrijska proizvodnja počiva na tehne50• kontraverze veštine (tehne) i dobro• tehne može eliminisati (isključivati)phronesis• sagledavati posledice tehne• značaj regulacije (politička, pravnaekonomska,...) u primeni tehne• dobar stručnjak ne mora da bude idobar/moralan čovek51• poslovna etika se ne može zasnovati ako čoveknije dobar• poslovna etika između phronesisa i tehne kako- stvarati ravnotežu, a ne naponsko polje?• industrijska proizvodnja traži robu, novac, profit(otuđene i posredovane sfere)• industrijska proizvodnja se odvojila iz porodiceu poseban društveni sektor u građanskomdruštvu• građansko društvo (privatna i javna sfera –buržuj i građanin)52• značaj političke, pravne, ekonomske i moralneregulacije

9

• problem izbora:- u okviru zakona- u okviru socijalnih odnosa u preduzeću,društvu- u okviru sopstvene koristi – interesa• problem poslovne etike je korigovanje ekonomskihmotiva poslovanja sa etičkim- kako dobro, koje nastaje u hodu od bitka dotrebanja da se izkaže u proizvodnju stvari i dobara(materijalno i duhovno bogatstvo)53Razvoj poslovne etike1. Heleni – Aristotel:a. oikonomikos – porodična trgovinab. ekremastike – trgovina radi koristi2. Moralizovanje (sve do XVII veka – napad natrgovce)- Isus je isterao razmenjivače novca iz hrama- T. Akvinski i M. Luter su omalovažavali iosuđivali ono što je danas normalno u svetuposlovanja.543. Staleška etika i moral – manufaktura- zanatska etika- inženjerska etika- razni etički kodexi u profesijama554. Preduzetnička etika- utilitaristička, programska i liberalna etika- preduzetničko donošenje odlulka- profesionalni etos privrednika- problem konkurencije- odnos prema saradnicima- problem investiranja- etc.565. Poslovna etika (xx vek)- kompanije- multinacionalke(mnoštvo čvorišta, sudara ekonomskog ietičkog momenta)57a. mikro etika (pojam poštene razmene, nadnice,postupanja, pojam pogodbe, krađe)b. makro etika (pravda, zakonitost, priroda društva –slobodno tržište – zahvata se “velika slika” da bise razumeo svet poslovanja)c. molarna etika – kompanije, korporacije (odnosdirektora i zaposlenih, socijalna odgovornostakcionari i menadžment, koji je to zajedničkiinteres u grupnj aktivnosti – pozicija pojedinca ukorporaciji)58V. RAZLIČITI PRISTUPI POSLOVNOJETICI59

10

1. Savremene teorije ushvatanju etikea. očuvati stara teološka i naturalna shvatanja moralab. suprotnost između građanskog društva i moralac. etika se tumači evolucionistički i istorizmomd. duhovno nasleđe Kanta i Hegelae. filozofija egzistencije i promišljanje etike kao krajnjeindividualizovane moralne svestif. analitička filozofija redukuje tradicionalnu etiku i svodina logičku analizi jezika morala60eksplikacije:• etički teizam (Fihte, Martenseri i drugi) u središteetike stavlja samosvesnog personalnog boga iizvlači moral iz hrišćanske pobožne svesti• istorizam u etici (Ranke, Diltaj i drugi) smatra dasloboda i moralnost nisu principi povjesti većobjektivacija nedokučivog života61• volja kao osnov etike (Šopenhauer) Svetomvlada iracionalna volja, a osnov morala jesažaljenje• nihilizam (F. Niče) afirmiše imoralizam i potrebuprevrednovanja tradicionalnih moralnihvrednosti. Nad-čovek se mora izdići iznadmoralne sfere62• evolucionizam (Spenser, Holt i drugi) se bazirana uverenju da se poreklo, priroda i određenjemoralnosti može potvrditi na osnovu uvida ubiološku evoluciju čovečanstva• analitička i meta – etika počiva na vrednosnojneutralnosti, te se svodi na analizu logikemoralnog jezika632. Teorijski temeljiposlovne etikea. Utilitarizammoralni karakter nekog postupka je određendobrim i lošim posledicamapreduzetnička etika analizira poslediceprivrednih poteza i odlukautilitarizam uzima u obzir materijalne vrednostii analizira ispunjenje egzistencijalnih životnihciljeva preduzetnika64samointeres kao etički aksiommeđutim, nema ostvarenja samointeresa bezzajedničkog delovanjauvođenje altruizma i solidarnostipreduzetnici opstaju ako se potvrde u oštrojkonkurencijiuduživanje, solidarnost otvaraju vratasocijalutilitarizmuBentam uvodi maximu “najveća sreća za najveći broj”harmonija interesa ne nastupa sama od sebe

11

dakle princip koristi treba uvezivati sa principomsolidarnosti65b. Pragmatizampragmatizam ne traži istinitost ljudskih procenaveć praktične posledice neke odluke.pragmatizam je u centru preduzetničkih odlukau odlučivanjupragm – utilitarističko ponašanje postajemaxima preduzetničkih odlukamaximiranje koristi postaje suština odlučivanja upreduzećupreduzetnička etika kao situacijska, a situacijazavisi od globalnih uslova privređivanjačovek se nikada ne može potpuno osamiti66c. Liberalizamliberalizam podrazumeva slobodu pojedinca i grupa kaonajviša vrednostrazlikuje se socijalno – etički i individualistički liberalizampreduzetnička etika nije etika individualizma, većsocijalna etika (privredni sistem, poredak)Poslovna etika sledi ideje socijalno – etičkog liberalizmaneoliberalizam smatra da tržišno – privredni poredakmože funkcionisati ako je osiguran odgovarajućomkonkurencijom. Ovde se afirmiše regulacija.regulacija ostalja prostora za izbortreba sprečavati prljavu konkurenciuju i privredniprotekcionizam67d. Rezimepragm-utilitarno utemeljenje se veže zatekovinu (neo)liberalizma, odnosno socijalnoetičkogliberalizmakonfliktne situacije u praxi i sputavanjepreduzetnika1. stalna napetost između privrede i etike2. raste značaj lične odgovornosti3. ne radi se sada o institucionalnoj etici, već io etici pojedinca684. povezanost poslovne etike i poslovne politikeradi podsticanja inicijativa5. princip podupiranja (odnos između ličnog isolidarnog)6. odgovornost pojedinca u pronalaženju odlukepreduzetnički duh je uslov privrednog razvojaopšte dobro se ostvaruje što preduzimljivošću, ali iplaniranjemprednost se daje manjim društvenim jedinkama(mala i srednja preduzeća). Time sepreduzetničkoj etici daje snažan individualističkipečat.69VI. DETERMINANTE POSLOVNEETIKE

12

70• ako se podrazumeva teorijski i idejni osnovposlovne etike, zasnovana na utilitarizmu,pragmatizmu i (neo)liberalizmu, tada seaktualizuje regulacija• odnos individue i kolektiva – zaposlenog ipreduzeća• odnos izbora kao čvorište poslvne etike71a. odnos prava i poslovne etikezakonska regulativa jednog društvavladavina prava kao preduslovpravila, standardi, procedurepreterana i “skromna” regulacija – pitanje mere(opasnost od sputavanja, ali i od stihije,anarhije)odnos norme, zakona u društvu i regulacije ukolektivu – skladnostslobodno tržište i planiranjelična odgovornost i interes poslovnog subjekta72b. odnos politike i poslovne etikepolitička stabilnost društva kao pretpostavkastimulativni politički ambijentpolitički konsenzus oko ključnih pravaca razvoja društvapoštovanje demokratske procedurednevni politički interes izvan poslovanja (problemstrančenja)politička uslovljavanja poslovnog subjektaproblem birokratijeproblem mita i korupcije kao eminentno politički problemproblem poverenja73c. odnos ekonomije i poslovne etikedva koncepta u razvoju ekonomije1. (neo) liberalni2. SO koncept (socijalna odgovornost)problem tradicionalnih društava- “šok terapija” i gradualistički model- deficit institucija- “prvobitna akumulacija kapitala” u novom ruhu- vlasnička transformacija- nužno socijalno raslovljavanjeposticanje malog i srednjeg preduzetništva kaoishodišteuloga međunarodnih asocijacija74d. odnos tehnologije i poslovne etiketehnološka (ne) razvijenost ikonkurentnost na tržištutehnologija kao sama sebi svrhaotuđenje i posredovanje tehnologijomtehnologija u funkciji ljudskih potrebaprirodne i izvedene potrebe – tehnologijamasovna proizvodnja i depersonalizacija75

13

e. nova ekološka etikaodnos prema prirodnim dobrima (ekocid nadelu)odns rasta i razvojateorije o održivom razvojuproblem otpada, reciklaže i obnovljive energijeekološka regulativa kao minimumprirodne katastrofe kao odgovor naeksploatacijuprirodni resursi i za buduće generacije76Dometi poslovne etike• radi se o ličnoj odgovornosti (lična/kolektivna)• usaglašavanje i pitanje mere• pridržavanje regulacije i lični primer• problem razboritosti i racionaliteta• poslovni moral se uvek iznova potvrđuje77VII. POSLOVNA ETIKA U PREDUZEĆUI TRŽIŠTE• Problem mere i odgovornosti• Odgovornost pre donošenja odluke, a nesankcionisanje• Pravilo: sporo donošenje odluke i brzosprovođenje• Svrha poslovanja (profit ili socijalnasigurnost zaposlenih i izvesnost upreduzeću)79• Praktična mudrost – rasuđivačke vrline1. Umešnost – vrednost u proizvodu2. Pamet – primena na konkretne uslovea.) razboritost (izbor najoptimalnijih postupaka kaostvarenju cilja)b.) pronicljivost (ocenjivanje i biranje najboljegpostupka)c.) rasuđivanje (prosuđivanje između dobrog i lošeg)d.) dovitljivost (izbor najboljih sredstava za postizanjecilja)e.) uzdržljivost (etapiranje postupka do ostvarenja)3. Stvaranje (kreacija novih rešenja, prikaza, etc)80• Pojedinačni moralni odnos i grupni(preduzeće)/problem mere i konstelacije/• Izazovi regulacije u preduzeću - preterana(vezane ruke) i anarhija - stihija• Pojedinac i proizvod – kvalitet- tip proizvodnje (male serije, masovna)- konzument i korisnik81• Etika preduzeća počiva na:• načelo svrhe – zašto radimo?• ponos – bez etičkih pravila nema dugotrajnogposlovnog uspeha• strpljenje – nzžni činilac poslovne politike• upornost – krčenje poslovnih puteva

14

• perspektiva – viđenje budućnosti• Načela etike pojedinca treba da budukorespodentna sa načelima etike preduzeća.821. VLASNIK RADNE SNAGE I VLASNIKPREDUZEĆA- sigurnost posla- potvrđivanje i napredovanje- javna afirmacija zadovoljstvo- izvesnost egzistencije- poštovanje ličnosti- Zarada nije jedino merilo odnosa u preduzeću- Korisno za jedne i za druge - poverenje832. PREDUZEĆE I TRŽIŠTE– Proizvesti i prodati proizod– Kvalitet proizvoda i pozicioniranje– Poštovanje standarda– Odnos ponude i tražnje – cena– Konkurencija – (ne)lojalna – podsticaj-tehnologija84- Oglašavanje i reklamiranje- SCM (Social Cause Marketing)- socijalni angažman preduzeća- pravo izbora proizvoda i trgovca- bojkot- “dobar glas“- karitativno podržavanje85- Komunikacija sa korisnikom preko tržišta- Ambalažiranje proizvoda- Sistem prodaje- direktni- preko posrednika- Tržište kao regulator proizvodnje- uvećanje proizvodnje- smanjenje- novi proizvodi863. ETIČKE NEDOUMICE U POSLOVANJU1. Pohlepa2. Prikrivanje i netačno prikazivanje stanja ukolektivu3. Netačne tvrdnje potrošačima, korisnicima okvalitetu proizvoda i usluga4. Nepoštovanje dogovorenih rokova i uslova5. Prikrivanje stvarih rezultata poslovanjakolektiva ( kako bi se završio posao)6. Preterana uverenost u sopstveni sud i rizikkolektiva877. Nedovoljna lojalnost prema kolektivu8. Loš kvalitet proizvoda i usluga9. Ponižavanje ljudi na radnim mestima ili putemreklame

15

10. Slepo pokoravanje autoritetu bez obzira kolikoje nemoralan11. Uzdizanje samog sebe iznad kolektiva (sukobinteresa)12. Favorizovanje13. Dogovaranje cene14. Žrtvovanje nemoćnih da bi se postigli određeniciljevi8815. Potiskivanje osnovnih prava: slobodegovora, slobode izbora i korektnih ličnih odnosa16. Propuštanje da se ukaže na nemoralnepostupke drugih17. nevraćanje dugova odn. uzetih sredstava odzaposlenih u kolektivu18. Svesno preuveličavanje sopstvenog plana ilipredloga, radi podrške drugih19. Izbegavanje problema netrpeljivosti ukolektivu8920. Dodvoravanje onima koji se nalaze na višojna hijerarhijskoj lestvici, umesto savesnogobavljanja posla21. Napredovanje u karijeri, poslu gazeći druge22. Propuštanje saradnje sa drugim delovimakolektiva23. Laganje zaposlenih u kolektivu24. Sklapanje poslova sa sumljivim partnerima9025. Neprihvatanje odgovornosti za sumljivupraksu26. vređanje ili prihvatanje razmetljivaca uokruženju27. Korumpiranje javnog političkog procesazakonsim sredstvima91VIII. EKOLOŠKA ETIKA92• ekološka etika u povoju (60-te godine prošlogveka)• upozorenja i prirodne katastrofe su izdiktiraleovu etiku• nespojivost oplodnje kapitala i ekologije (?)– traženje rešenja– nulti otpad, nulta emisija (potrošnja) energije izprirode– održivi razvoj - kao ishodište– proizvodnja eko hrane93• dosledna primena eko - standarda - bankrot uekonomiji• raspolućeni pojedinac u građanskom društvu– kao građanin za ekologiju– kao poslovni čovek za profit• kapital traži rešenja u smeru dalje eksploatacijeprirode, ali i proizvodnje (opreme protiv zagađenja)

16

• “uslužna protočna ekonomija – naturalnikapitalizam"94• poslovanje u profitnoj logici kao deo rešenjaekologije• dobri i loši ekološki zakoni• još uvek veoma jak toksični lobi (hemija) u svetu• moralna dilema oko upotrebe plastičneambalaže - uloga potrošača• saradnja potrošača i priozvođača• poslovanje koje radi na zaštiti životne okoline, alii zarađuje - imperativ95• etika dobra u kompanijama• da li morate lagati da bi bili uspešni?• ili imate ili nemate etički stav u poslovanju• homocentrična i biocentrična matrica• da li prirodne stvari i objekti imaju unutrašnjuvrednost?• priroda sa čovekom čini višu holističku vrednost• homocentrični stav ne pridaje moralnu pažnju uformulisanju zakona, koju priroda zaslužuje96• da li su ljudski interesi iznad prirodnih – problemprirodnih potreba?• ekološka etika poziva da se zaštite unutrašnjevrednosti biljnog i životinjskog sveta• našu moralnu brigu ne zaslužuju samo ljudskabića i njihovi interesi• etika ljudskog roda– antropo-etika (pojedinac – društvo – vrsta)– zemaljski građanin97IX. KOMUNIKOLOŠKA ETIKA98• razlikovanja!a. informacija – pasivan odnosb. komunikacija – aktivan odnosa – vrste informacija- ciljna informacija- stručna- interesna- manipulativna- javna (neutralna)99- “globalno selo” – tehnizacija- limiti informacije- mediji: - komercijalni- javni- slobodni- zavisni- elektronski i štampani mediji- vlasnik i “proizvođač” informacija- država i politika – mediji (monopol na informacije)- informacija nije znanje, ni komunikacija ali je pretpostavka- sloboda informisanja (tipovi društva)

17

- sloboda izvora informacija100- odgovornost za davanje, plasiranjeinformacija-odražava li informacija i deo stavova ivrednosti onoga ko je oblikuje?- istinitost informacije u interpretaciji(činjenična, istorijska, naučna istina)- moralno dobro u informisanju (čovek kaocilj, a ne sredstvo)- informacija koja afirmiše pozitivne ljudske idruštvene vrednosti101- informacija je preduslov za zauzimanjestavova- problem predrasuda i stereotipa- glasine i “halo” efekat- manipulacija informacijama (pojedinac isistem – poredak)- upotreba informacija u političke, ideološke,ekonomske ..., svrhe- etika informisanja kao konstituent poslovneetike102• primalac i davalac informacija u poslovanju:- preduzeće- tržište- država (regulacija)• blagovremenost informacija• problem “manjka” i “viška” informacija- selektivnost (manje ili više bitneinformacije)103• “ideal tip” u informisanju:- neutralnost i nepristrasnost- argumentovanost (činjenice)- blagovremenost- bitnost- utilitarizam- podsticajnost na praxis (čovek kao cilj, ane sredstvo)104b – komunikacija- aktivna uloga i dvosmerni odnos- tehnike komuniciranja- komunikacija podrazumeva informaciju, ali ilični odnos primaoca- komunikacija znači kritički odnos i stvaranjeprimaoca- komunikacija isključuje pasivan odnos primaocainformacije- dijalog i tolerancija kao srž komuniciranja (sličanpoložaj, utcaj, moć, znanje)105– dijalog je moguć uz tolerantnost– razumevanje i (ne)slaganje

18

– pribižavanje mišljenja, a ne isključivost– šta je zajedničko (potencirati), a ne šta jerazličito (reprogramirati106– komunikacija koja stvara novu informaciju– poslovna etika se zasniva na komunikacijisa: - saradnicima- managementom (vlasnikom)- tržištem- potrebom– partnerski odnos u komuniciranju107– direktiva i naredba– problem organizacije – posredovanje– organizacija = redukcija ihomogenizacija= društenost– tipovi organizacije i komuniciranje– šta pojedinac unosi u komunikaciju?a - stvarna (realna) pozicijab – lična i nerealna108– komunikacija kao razmena:a. vrednostib. moralac. interesad. ambicija- komunikacija kao subliminarno znanje- komunikacija kao phronesis- moralno dobro i komuniciranje- zadovoljstvo u komuniciranju109X. KOMPJUTERSKA ETIKA(KIT I ETIKA)• Razlozi koji generiraju naša moralnauverenja?- individualno socijalno dostojanstvo- vrednosti ljudskog života- regulacija odnosa sa drugima sa“ljudskim likom”111I. Koje socijalne problemeotvaraju KI tehnologije?a. Stvaraju potpuno nove entitete (programi,softver, mikro-čipovi, veb-sajtovi, video –igrice,etc)b. Menjaju obim ljudskih operacija, angažmana iaktivnosti (većina tih operacija je generisanaputem transakcija – dnevne aktivnostipojedinca mogu biti zabeležene)112c. Pojava novih sofisticiranih mašina (roboti,svemirski brodovi, digitalna oprema, etc)d. Problem (ne)pouzdanosti KI tehnologija(bez obzira koliko se razvija ovatehnologija postoji određenanepouzdanost)

19

e. Ove tehnologije menjaju karakter svegašto radimo113Sve ovo otvara novu vrstu i prostore opštihetičkih pitanja:• etika se bavi ljudskim odnosima• etika i ljudska interakcija KI tehnologijemenjaju način na koju su ljudski postupciinstrumentalizovani114Dok kucam na kompjuteru, menja sekonfiguracija mikročipova (primerkompjuterskog virusa)Automatizacija u preduzećimaInternet može narušiti privatnost (kupovinasoftverskog paketa je u moralnom smisludrugačija od kupovine kosačice)Povećava se sposobnost vođenja iažuriranje evidencije o transakcijama iaktivnostima zaposlenihNovi vid oblikovanja ljudskih postupaka115• Iz ovih razloga se afirmiše meta – etika• Problem moralne regulacije- vakuum u propisima (hakovanje, provala ukancelarije)- onlajn švrćkanje i provala u kuću• Narušavanje privatnosti i prava svojine116II.• Etika je praktična i normativna nauka• kako ljudi treba da se ponašaju pri upotrebi KItehnologija?• Teorijske nedoumice1. Etički relativizam- šta je ispravno, a šta pogrešno?• razlike u kulturama• promena moralnih normi• vaspitanjem učimo šta je ispravno a šta je pogrešno- uvek je postojala razlika među ljudima u shvatanju ispravno- pogrešno117- moralna uverenja u jednomdruštvu se vremenom menjaju- socijalno okruženje igra značajnuulogu u definisanju važnihmoralnih ideja i stavova- tolerancija motiviše relativizam- da li dati/prodati naučni izumzločincu? (slučaj Hitler)1182. Utilitarizam- suština teorije: ono što je bitno su posledicekoje proizvode sreću čoveka- šta je važno i vredno u čoveku da možedoprineti koristi i sreći

20

- utilitaristi naglasak stavljaju na pojedinačnepostupke, a manje na pravila- utilitarizam se može koristiti pri formulisanjuprocedure odlučivanja šta da se radi uodređenoj situaciji – zakoni- primer za raspravu: kompjuterska profesija(neregulisanost – zakonske praznine)1193. Deontološke teorije• Kantov kategorički imperativ- ne tretirati ljudska bića kao sredstvo zaostvarivanje cilja- nauka o dužnostima (“neki postupci suobavezni u moralnom smislu, nezavisno odnjihoih posledica po ljudsku sreću ili nesreću”)• sposobnost racionalnog donošenja odluka- šta nas rukovodi u racionalitetu? (novacili humanost)1204. Pravne teorije- negativna i pozitivna prava- distinkcija zakonskih i moralnih prava(zahtev dadrugi buduograničeni)(zahtev da se neštoučini u interesunosioca prava)121a. teorije društvenog ugovora- između individua- između individua i vlade (države)- ovi ugovori predstavljaju osnovu moralnihobaveza- T. Hobs: - U prirodi nema pravde ili nepravde.Sam čovek mora da učini ono što vodinjegovu samoodržanju.- Dž. Lok: - Vlada je nužna kako bi obezbedilaprimenu pravde.122b. Rolsova pravda1. Svaka osoba treba da ima podjednako pravona najveću bazičnu slobodu, kompatibilnuodgovarajućoj slobodi drugih2. socijalne i ekonomske nejednakosti trebaurediti tako:a. da budu na svačiju koristb. da se vezuju za položaj i poslove koji susvima na raspolaganju1235. Etika vrline- grčki filozofi su se bavili pitanjem: Štaje dobra osoba? Kakav sam ja točovek?• etika u njih se bavila izvrsnostima(vrlinama) ljudskog karaktera –

21

čovekovog dobra124- etika vrlina dolazi do izražaja kodkompjuteraša• iskrenost prema klijentima• hrabrost da se postupi po savesti kada supod pritiskom da se učini nešto ilegalno,ili suprotno javnoj bezbednosti• etc1256. Individualna i socijalna etika- individualne etičke dileme:• da li kopirati ovaj softver?• da li raditi na projektu proizvodnje oružja?• da li kopiju dati prijatelju?- socijalne etičke dileme (ovi problemi izviru iz grupe,zajednice, društva, države)• da li država treba da dozvoli kreatorima softvera da gaposeduju?• da li softverski inžinjeri treba da budu odgovorni za greškeu softveru?• da li kompanija treba da elektronski nadzire pojedince?126teorijski rezime:• dijalog u ovim pitanjima traje• nauka i etika nikada ne prestaju• KI tehnologije šire etički dijapazon, anauka nalaže da se dolazi dosmislenih odgovora127III. Zaključna razmatranja• preobražaj karaktera i kvaliteta ljudskogživota• da li su te promene na bolje?• da li KI tehnologije poboljšavaju ljudskiživot?• odnos tehnolgija i socijalnih promena(Kant: ljudsko biće je samo sebi svrha)128• uticaj interneta na demokratiju? (moralnapotka demokratije: suverena vlast nadsobom)• da li KI tehnologije produbljuju jaz izmeđuonih koji žive u izobilju i onih koji žive usiromaštvu? (KI tehnologije proizvode“socijalnu revoluciju”?• Vajzenbaum: Kompjuteri učvršćujupostojeću konstalaciju u društvu- tehnologija može da olakša opstanakstarim obrazcima rada i življenja.129• da li je tehnologija dobra ili loša?• da li je tehnologija vrednosno neutralna?(“oružje ne ubija, već ljudi”)- tehnologija uobličava kako društvo, tako isocijalne promene – ali ih ne menja korenito

22

130• KI tehnologija i ljudske, društvenevrednosti- koliko su one ugrađene u softver?- KI tehnologije su važan deo procesadruštvenih odluka• da li je informacija moć? (ona je moć akosu one tačne i relevantne)• i tako u nedogled..........131XI. PR I POSLOVNA ETIKA132• Odnosi sa javnošću (PR) kao novaprofesija, koja je usmerena ka javnosti(javnom mnjenju)- segmentacija javnosti (dobna, polna,nacionalna, profesionalna, etc)- “kvalifikovana” javnost133Primena PR:• politička sfera• privreda• društvene delatnosti• dobrotvorne aktivnosti134Zasnovanost PR:1. komunikacija (prima i daje, selektirainformacije)2. veština koja podrazumeva:• znanje• sposobnost• estetizaciju• moralnost• prijemčivost i ubedljivost1353. sticanje poverenja• sklad i harmonija sa okolinom• prilagođavanje4. deo menadžmenta koji mu obezbeđuje:• ugled• kredibilitet• afirmaciju• poverenje• uspešnost• obostrano razumevanje136Pretpostavka za PR:• istinito i potpuno obaveštavanje• profesionalnost – upornost• spremnost na korigovanje137Sadržaj PR:• savetodavni poslovi• analiza budućih trendova i pedviđanjeefekata• istraživanje javnog mnjenja

23

• dvosmerna komunikacija• sprečavanje sukoba i nesporazuma• unapređivanje međusobnog poštovanja138• usklađivanje ličnog i opšteg interesa(pojedinačni, kolektivni, društveni)• sticanje ugleda (rejtinga) međuosobljem i korisnicima• poboljšavanje privrednih odnosa• privlačenje kvalitetnih saradnika• unapređenje proizvoda i usluga• planiranje korporativnog identiteta139Razlike između:propagande – oglašavanja - PRa. propaganda – stvaranje kolektivnog ugleda,kod kojeg tvrdnje ne moraju biti zasnovane napouzdanim činjenicama – strategija pgodbeb. oglašavanje – ima za cilj da poveća prodajuproizvoda i usluga – strategija željec. PR se zasniva na realnim činjencama imeđusobnom poverenju – strategija dijaloga140Etika PR – problem izvora:1. traženje svesnog odnosa (evo ko smo mi)2. angažovanost (evo šta možemo uraditi za vas)3. komunikacija (evo šta mi mislimo)4. etičko ubeđivanje (želimo da verujete, ili dačinite što mi kažemo)- jedno je šta se govori, a drugo šta se čini (nesmeju biti velike razlike)141Etički problemi PR:1. šta se ciljnoj javnosti prezentira (promocijske ikomunikacijske prevare)2. (ne)bezbednost proizvoda ili usluga3. PR po svaku cenu!4. sukob između ličog morala i strategije PR(pojedinac, kompanija, društvo)5. sukob interesa stručnjaka PR u vezi ostvarenjaciljeva organizacije i želje potrošača1426. preterivanje u hvaljenju ili skrivanjučinjenica7. kreiranje lažnog imidža proizvoda,organizacije8. širenje lažnih informacija, tumačenja ineistinitih priča (posebno u političkoj sferi)9. agresivna promotivna delatnost10. podmićivanje143Etička regulacija PR:1. usklađivanje etičkih kriterija važećimzakonima- posebna opreznost kod uskraćivanja ilidevalviranja ljudskih prava

24

2. vođenje računa, od strane PR, premaetičkim (nacionalnim) kulturama- multietničnost društva- posebno odnosi razvijeni/nerazvijeni1443. postojanje kodexa profesionalnog ponašanja- formiranje etičkog odbora4. postojanje “alata” za primenu etičkog codexa- pravila, procedure, public policy- kritička valorizacija5. međunarodna regulacija PRa. ponašanje prema praksi PRb. ponašanje prema medijimac. ponašanje prema poslodavcima i klijentimad. ponašanje prema kolegama145Primer “dobre” prakse(Američko društvo za PR)regulacija postoji u sferama:1. zastupanja2. poštenja (standardi tačnosti)3. korišćenje ekspertiza4. nezavisnost (odgovornost za svoje postupke)5. lojalnost6. pravičnost (klijenti, poslodavci, konkurenti,prodavci, mediji, javnost u celini)146Moralni aspekti unapređenja PR:1. obaveze prema klijentima/kupcima2. obaveze lojalnosti3. obaveze prema zaposlenima (iskreni odnosprema svim nivoima organizacije)4. sticanje poverenja od strane kupaca5. obaveze zaposlenih u PR prema zajednici6. obaveze prema akcionarima147Problemi kompanija u pozicioniranju prema:a. lokalnomb. nacionalnomc. regionalnomd. globalnom tržištu- istovetni odnos, ali i razlikovanja148XII. POSLOVNA ETIKA“HIC ET NUNC”1491. Poslovna etika kao naučna inastavna disciplina u nastajanju – napočetku- profesionalna etika kao što je lekarska,sportska, ekološka, kompjuterskapodrazumeva spoj filozofije morala,sociologije, psihologije- poslovna etika u lekarskoj, ekološkoj,sportskoj, etc150

25

- pretpostavka za uspešno i stabilnoposlovanje:- regulacija kao minimum, ali se ne može sveregulisati- poslovna etika se javlja u praxis-u (delanju)- ne radi se samo o onom što se misli, govori, već i oonom što se čini- relativnost etičkog odnosa u poslovanju (zajedne je nešto moralno, a za druge nije)151- KAKO SE U ZAUZIMANJU ETIČKOG STAVAOSLOBODITI POSREDOVANJA, INTERESA,NAMETNUTIH POTREBA, ETC?- radi se o emancipaciji (što više biti čovek), a nenovom porobljavanju (privezak nečemu i nekome)- poslovna etika se rađa u odnosima čoveka idruštva (grupa, zajednica) u sferi proizvodnjematerijalnih dobara i usluga- KAKAV SAM TO JA ČOVEK?1522. Tranzicija – dekonstrukcija društvaa. uloga pojedinca (privatna i javnaličnost, ljudske slobode i prava)- zamke segmentacije i posredovanihagregata (nacija, religija, partija,preduzeće)- zamke nacionalnog identiteta (“prvosam čovek, pa tek onda Francuz”)153b. uloga društva- individualizam i pluralizam – modernodruštvo (kako te krajnosti dovesti usklad)- političke promene (demokratija igrađanstvo)- ekonomse promene (promenavlasništva i tržište)- duhovne promene154c. raspad društvenih, a potom i individualnihvrednosti- ideje i ideologije- ideologije i vrednosti (lažna svest – iskrivljena)- politička instrumentalizacija- delatna politika (phronesis), a ne politikanstvo(iz budućeg rešavati sadašnje)- dalje segmentiranje na ekonomiju, pravo,kulturu (politički ambijent, kao okvir za novudruštvenost)155d. nove institucije i ukidanje ilirekonstrukcija postojećih- institucije su “alati” za ostvarenje,primenu- kritički i kreativni odnos- problem određivanja polja delovanja

26

- problem kompetentnosti i odgovornosti156e. novo poimanje prirode- ne eksploatacija, već obnavljanje- ljudski odnos- tehnologije- regulacija- ekološka etika157f. svet poslovanja (kapital način proizvodnje)- profit ili socijalna sigurnost zaposlenih- zbog čega proizvodimo?- uloga novca (robe) kao “krunskog razloga”proizvodnje i usluga- problem rada i slobodnog vremena- odnosi u proizvodnji i uslugama- regulacija i lični stav (standardi, procedure,“pravila igre”)158- poslovna patologija (mito, korupcija,podaništvo,etc)- ponašanje politike (države) kao važnačinjenica- pozicioniranje preduzeća, kompanije- odnos vlasnika- pozicioniranje zaposlenog u preduzeću,kompaniji- preciznija regulacija i proizvoljnost1593. Determinante društvenog ambijentaa. problem političke arene(višestranačje, demokratski ambijent,odgovornost)- etnizacija politike i politizacija etnosab. problem države (teorije, recidiviratova, unutrašnja “arhitektura”,međunarodno pozicioniranje)160c. ekonomska sfera- problem vlasništva, razvoja,“individualni i grupni egoizam”- “lumpen buržuji”- siva ekonomija i legalizacija161d. socijalna polarizacija (raslojavanje, siromašenje,besperspektivnost i nestabilnost egzistencije)- živeti od rada, a ne od “muvanja”e. duhovna vertikala- odnos prema tradiciji i istoriji (tradicionalizam imitomanija)- klerikalizacija religijskog merenja i sekularizacija- izazovi modernizacije- “rezervatstvo” i otvorenost- novi sistem vrednosti1624. Poslovna etika i društveni provizorijum

27

a. može li se u takvom ambijentu govoriti o PE?- konfuzija i deficit niza gradivnih elemenata novedruštvenosti- susretanje inicijativa (promena) “odozgo” i “odozdo”- odgovornost i rad (stvaranje)- dnevnost i dugoročnost- život “od danas do sutra” i planiranje (stabilnost iizvesnost)163b. povratak čoveku i njegovimemancipatorskim energijama- “od bitka ka trebanju”- dimenzioniranje” slobode- vrline- problem svrhe i izbora- stalna preispitivanja (“čovek u ogledalu”)- “prometejstvo” i kukavičluk- individualno i socijalno dostojanstvo164__

28