1

MORIS NIKOL

PSIHOLOŠKI KOMENTARINA UČENJE GURĐIJEVA I USPENSKOG

TOM II

ENEAGRAMPrevod: Jelena Aća

2

Birdlip, 22. januar 1944.ENEAGRAM

I

Večeras ćemo početi da proučavamo dijagram pod nazivom Eneagram (ili devetostruki dijagram– od grčke reči ἐννέα, ennea što znači devet i γράμμα, gramma što znači znak ili lik, prim.prev.).Ovaj dijagram je karakterističan za ovo učenje. Ne nalazimo ga nigde drugde. Kada ga je prviput predstavio, G. je primetio da neke pojedinosti iz ovog sistema mogu da se nađu u drugimdrevnim učenjima, ali ne i Eneagram. U vezi sa time je rekao da, iako su se neke stvari iz ovogsistema u tragovima zadržale u drugim sistemima, u njima nema pravilne organizacije irasporeda i ne može se uočiti zavisnost jedne stvari od druge. Svi delovi ovog sistema supovezani zajedno u pravilnom poretku tako da obrazuju organsku celinu – živi organizam. Čoveki Univerzum se sagledavaju zajedno. Učenje o Čoveku je povezano sa učenjem o Univerzumu,čije je on dete, i ono što postoji u njemu postoji i u Univerzumu. Značaj evolucije Čoveka iznačaj evolucije Univerzuma i zakoni u Čoveku i u Univerzumu posmatraju se zajedno kaoneodvojivi.

Govoreći o Eneagramu, G. je rekao da on objedinjuje čitavo učenje i da što je više čovek u stanjuda pročita njegovo značenje, to dublje razume Rad. Jednom prilikom, upitan o čemu je tu reč, G.je rekao da on reprezentuje Zakon Tri ili Zakon Trojstva i Zakon Sedam ili Zakon Oktave.Setimo se da Zakon Tri kaže da u svakoj manifestaciji moraju da učestvuju tri sile, aktivna,pasivna i neutralizujuća, i da su to kreativne sile, koje kreiraju različit poredak u svetovima nasilaznoj skali, povećavajući broj zakona kako se umnožavaju. Setimo se da postoji i drugi zakon,Zakon Sedam, koji se odnosi na poredak manifestacije.

Ako postoji kreativna sila, mora takođe postojati i red u kreaciji, inače bi sve bilo u haosu.Interakcija ova dva zakona na takav način, da jedan ne ometa niti guši drugi, tako da su svemogućnosti postignute, predstavljena je Eneagramom. Međutim, na našem stupnju možemo daočekujemo samo prvo čitanje iz njega.

Njegova konstrukcija je sledeća: krug je podeljen na devet jednakih delova. Broj 1 je tadapodeljen sa 7, dajući rezultat 1 4 2 8 5 7 kao rekurentni (povratni) period. Linije su povučenetako da povezuju te brojeve – 1 do 4 itd.

3

Uočićete nekoliko stvari. Prvo, dijagram je simetričan. Drugo, tri broja su izostavljena: 3, 6 i 9,svi deljivi sa 3. Treće, uočićete da se linije seku. Jedna tačka presecanja je tačno u središnjojliniji, druge dve su bočne i na jednakom rastojanju od nje.

Pokažimo strelicom pravce koje reprezentuju linije. Početna tačka Eneagrama je figura 1, jer jeEneagram pokretan dijagram i reprezentuje kretanje stvari na dva načina. Ukazaću samo na dva.Počevši od 1, postoji pokret do 4 duž linije 1 – 4. Zatim od 4 do 2, preko oblasti gde bi 3 trebaloda se nalazi, ali ono nedostaje. Zatim od 2 pokret ide pravo preko do 8, dole do 5 i zatim prekooblasti gde bi trebalo da bude 6 do 7. Pokret se tada vraća direktno preko figure do 1, ali, činećitako, preseca liniju 2-8. To je jedan pokret. Drugi pokret je spolja na obodu od 1 do 2 do 4 do 5do 7 do 8. Postavimo kod broja 1 notu Re, a pored 2 notu Mi i pored 4 notu Fa. To će u ovomtrenutku biti dovoljno da bi se videli pokreti na koje ukazujem. Videćete da postoji pokret unutarEneagrama od 1 do 4 i zatim do 2 – to jest, 1, 4, 2. I to je moguć pokret putem oboda, od 1 do 2 ido 4 – to jest, 1, 2, 4. Postavimo ostatak nota oktave duž oboda, završivši sa Do na gornjoj tački.

Dijagram bi sada trebalo da izgleda ovako:

Ukažimo na mogući pokret na obodu od tačke Re ka tački Mi, Fa, Sol itd. po zakrivljenimstrelama, koje označavaju kretanje u pravcu kazaljke na satu. Drugi unakrsni pokreti, koji seodigravaju unutar Eneagrama, su već nagovešteni preko šest strela, po jedna na svakoj od šestlinija, koje spajaju figure na obodu u poretku 1 4 2 8 5 7 – broj dobijen podelom 1 na 7.

Sada, hajde da razmislimo o ovom neobičnom dijagramu, jer dok ne budemo razumeli nešto odnjegove misterije, posmatraćemo ga kao i bilo šta drugo. Ovaj dijagram mora da padne na višedelove centara. Kada osećate da je nešto izuzetno, neobično i tako dalje, to znači da je to palo naviše delove centra. Sav Rad treba tamo da padne. Razmotrimo jedno od velikih učenja Rada. Radne uči da živimo u mrtvom Univerzumu, već u Univerzumu koji evoluira. Sve raste u svomsopstvenom vremenu i skali. Mesec, Zemlja, Sunce, svi rastu u kolosalnom periodu vremena, upoređenju sa našim malim vremenom i skalom. Sve stvoreno pokušava da dosegne svogkreatora. Pogledajmo naizgled trivijalno, ali, po mom mišljenju, legitimno poređenje.Univerzum, koji počinje od jedinstva, se rasteže kao parče lastiša. On pokušava da se vrati dosvog izvora, da ukloni tenziju. (Ovde bih mogao da kažem mnogo toga o hemijskoj tablici

4

elemenata i njihovim različitim tendencijama da se kombinuju jedan sa drugim da bi dostigliravnotežu.). Sada, Zrak Kreacije reprezentuje Apsolut kao 1 i sve nivoe kreacije koji proizilazeiz njega kao brojevi – naime, 3, 6, 12 i tako dalje. U Pitagorinoj ezoteričnoj školi se govorilo dasu sve stvari brojevi. Da li ste ikada razmišljali o odnosu između brojeva? Možete ih množiti ideliti. Šta deljenje znači? Pretpostavimo da broj 3 želi da se vrati u 1. Zamislite kako žudi zatime da pređe u 1 – to jest, Apsolutno Jedinstvo. Matematički, to je reprezentovano kao 1podeljeno sa 3. Sada, ako 3 pređe u 1 tako da bude apsorbovano u njega – čitava kreacija traga zatime da se vrati svom Izvoru i bude apsorbovana – šta se onda dešava? Podelite 1 sa 3. 3 u 1 ide3 puta i 1 preostaje. Ponovo ide 3 puta i 1 preostaje. Tako 3 u 1 = 3 se ponavlja u beskonačnost. Ičitav Zrak, uzet kao 7 nota, pokušavajući da nađe rešenje i mir, prelazi u Apsolutno Jedinstvokao 7 u 1 (tj. 7 u 10 ide 1 i prestaje 3, u 30 ide 4 i preostaje 2, u 20 ide 2 i preostaje 6, u 60 ide 8itd.). Tako, vidite da 3 i 7 ne mogu da se vrate u 1, budući da je 1 u svim brojevima. Jedan je u 3,ali 3 ne može da se vrati u 1 i tako dalje. Univerzum je izgrađen od brojeva, kao što je Pitagoramislio – ali se mora dodati jedna stvar. Čitava kreacija, svi stvoreni Univerzumi, na kakvom godnivou ili broju, tragaju za povratkom u svoj izvor, to jest, tragaju da uđu u 1 ili „Jedinstvo“.Trojstvo – ili 3 – traga da to ponavlja „beskonačno“, jer stalno reprodukuje sebe i seća se sebe.Broj 7 je takođe beskrajan, ali u vremenu i tako ne u istom smislu. On gubi sebe i pronalazi svojebiće u ponavljanju onoga što nije on sam – tj. u stalnom ponavljanju 1 4 2 8 5 7. Budući da jeovaj dijagram o Čoveku i njegovim mogućnostima, on počinje sa 7 i svojstvima tog broja u vezisa Jedinstvom. Proučavajući svojstva 7 u vezi sa Jedinstvom, nalazimo da su ona data brojevima1 4 2 8 5 7. To po sebi ne znači ništa. Međutim, u okviru Eneagrama, vidimo kako pokrećeneobične odnose, neobične, zbog simetričnog dijagrama. Ničega simetričnog nema izmeđubrojeva 1 4 2 8 5 7 po sebi. Jedina stvar koju čovek može da kaže o broju je da se on beskrajnoponavlja u pojmovima decimalnog sisema i ne sadrži u sebi 3 niti je deljiv sa 3. To je neobično.Taj broj takođe ima i druga neobična svojstva.

Međutim, ono što je neophodno shvatiti je da kreirani Univerzum traga evolucijom za time da sevrati u svoj izvor i da sve stvari žude za tim zadovoljenjem ili ispunjenjem. Sve je ograničeno,nepotpuno, kao odvojena kreacija i sve traga za dovršenjem – atom, čovek, planeta, sunce,galaksija. U pogledu Apsolutnog Jedinstva, mi nismo samo prepolovljeni ili podeljeni načetvoro, već se nalazimo pod 48 sila deljenja. Međutim, ova razmatranja dajem za one koji suveć meditirali o Zraku.

Sledeći put ćemo govoriti o Svetom Duhu unutar Eneagrama, koji ga oživljava. Za sada smopočeli da govorimo o seriji Re, Mi itd. – to jest o Zakonu 7 – i o unutrašnjim odnosima izmeđunota.

5

Birdlip, 29. januar 1944.ENEAGRAM

II

Tačke, koje se povezuju povlačenjem unutrašnjih linija između brojeva, dobijenih deljenjem 1 na7 – naime, brojeva 1 4 2 8 5 7 – (1/7 = 0,142857142857 i tako u beskraj, prim.prev.) dajusimetričnu figuru velike lepote. Međutim, tri pozicije nisu uključene u tu figuru. Pridružimo i tetri pozicije. Pojavljuje se trougao, dodat prethodnoj figuri i u simetričnom odnosu sa njom, sauglovima gde bi trebalo da se nalaze brojevi 3, 6 i 9. Dodajmo i te brojeve.

Uočite da druga figura, trougao, sada povezana tačkama 3, 6 i 9, nije dobijena iz odnosa 7 prema1 koji daje prvu figuru i izostavlja 3, 6 i 9. Ovde je nešto neobično. Dva odvojena sistema (ilifigure) su dobijena iz nečega što se čini nezavisnim jedno od drugog, a opet stoji u simetričnomodnosu prema dijagramu kao celini. Istražimo tačku dijagrama gde je broj 3. On dolazi izmeđutačaka, koje zauzimaju brojevi 2 i 4, koji pripadaju figuri sedmice (zvaću simetričnu figuru, kojaleži na tačkama 1 4 2 8 5 7 figurom sedmice, a trougao, dobijen povezivanjem tačaka, koji nedodiruje figura sedmice, zvaću figurom trojke). Ove dve tačke 2 i 4 su takođe obeležene notamaoktave Mi i Fa. Zakon Broja Sedam se ponekad naziva i Zakon Šoka. Kada bi se stvari kretale napravilan način i razvijale se harmonično, mi bismo živeli u drugačijem svetu. Jedan od izvora zlaili pojave da stvari kreću pogrešnim tokom, jeste Zakon Šoka – ili bolje, njegovo neispunjenje.Trebalo bi svi da razmislimo o učenju ovog sistema o šokovima. To je potpuno nepoznato kakonauci tako i starim ezoteričkim sistemima, koliko se može saznati iz pisanih tragova. (Obratiteovde pažnju da ’razmisliti’ ne znači sanjati i da ne bi trebalo pomešati sanjanje i razmišljanje.). Usvakoj seriji razvitka, u svakoj progresiji, neophodan je šok na određenoj tački. Ta tačka jepredstavljena mestom intervala polu-tona na glavnoj skali – između Do i Si i između Fa i Mi. Mise trenutno bavimo samo „mestom gde nedostaje nota“, na koje ukazuju Fa-Mi ili Mi-Fa.Ukoliko nije dat šok, pravac razvitka ili progresa ili šta god da je u pitanju, potpuno će sepromeniti. Počinjete da radite na nečemu i završavate radeći suprotno. Ne postoji pravi prelaz iz

6

stanja Mi do Fa bez šoka. U suprotnom ono što sledi iz Mi neće biti Fa. Nacrtajmo uspravnu„oktavu“ izostavljajući Do na oba kraja.

Uporedimo to sa Eneagramom. Videćete da mesto šoka u uspravnoj oktavi, označeno kvadratom,korespondira sa uglom figure trojke, koji dolazi između brojeva 2 i 4 – ili nota Mi i Fa –označeno na obodu Eneagrama. Ugao tako reprezentuje na neki način šok, koji ulazi u sistem natoj tački.

Budući da ovde imamo nacrtanu uspravnu oktavu, zamolio bih vas da obratite pažnju na to šta sedogađa kada se figura sedmice primeni na nju.

Pri pogledu na ovaj neobičan dijagram možda ćete steći utisak neke žive stvari, aktivnostikruženja koja se odvija u njemu. Međutim, uočićete da, kada je ispravimo, simetrija figure je uvelikoj meri izgubljena. U Eneagramu oktava je postavljena u krug. Krug je osnova dijagrama.

Morate shvatiti da vam pružam pristup eneagramu sa različitih strana. Beskorisno je jednostavnoga posmatrati kao dijagram. To je živa stvar i sav život zavisi od nje. Sve organizovane živestvari imaju Zakon 3 i Zakon 7 u sebi. Kod životinja postoji samo deo Eneagrama i samo jedan

7

šok. Međutim, o tome ćemo govoriti kasnije, kada budemo počeli sa govorimo o dva druga šoka,koja na ovoj planeti može dosegnuti samo Čovek.

Sada, daću vam drugu misao, koja može da vam nagovesti veliki deo ove problematike, ukolikorazmislite o njoj. Uzmimo nešto što se odvija u seriji i raspoređuje se duž oboda. Na primer, daniu nedelji teku jedan za drugim, u serijama u vremenu. Postavimo ponedeljak kod figure 1 namesto pod nazivom Re i utorak pored figure 2 ili mesto pod nazivom Mi i sredu pored figure 4 itako dalje. To nam daje nedelju na tački označenoj brojem 9. Sada, pogledajte odnose između tihdana, na koje ukazuje figura sedmice. Nešto prolazi od ponedeljka do srede i vraća se do utorka(misli se na kretanje po unutrašnjim linijama: 1 – 4 – 2 – 8 – 5- 7, prim.prev.). Pokušajmo dauhvatimo smisao ideje o vremenu, poimajući svet u višim dimenzijama – tj. shvatajući da vremene postoji i da je sve u seriji u vremenu živo i, da tako kažemo, uvek ovde, iako se nama čini daprolazi od jedne stvari do druge. Obratite pažnju na to gde šok ulazi u seriju dana na obodu iobratite pažnju na unutrašnje kruženje koje se odvija između dana. Moj cilj je da pokušam da vasnavedem da razmišljate o Eneagramu i da ga donekle oživim u vašem umu i usmerimimaginaciju. Ponedeljak je očigledno na neki način povezan se sredom, sa onim što nazivamobudućnost, ali što je u 4. dimenziji već ovde. Tada, ponovo, sreda je povezana sa utorkom, autorak povezan sa subotom, što izgleda veoma neobično. To izgleda kao neobičan načinrazmišljanja, potpuno suprotan od našeg vremenskog načina razmišljanja o uzroku i posledici, uskladu sa čim verujemo da na sadašnjost može uticati samo prošlost. Kao što ćete se složiti, miverujemo da uzrok stvari u vremenu prethodi posledici. Nemamo ideju da bi budućnost mogla dautiče na sadašnjost. Ako bi trebalo da verujem da su neke stvari, koje treba da se dogode usubotu, na neki način povezane sa onim što se dogodilo u utorak i da je kao rezultat ono što mi sedogađa u utorak izazvano u subotu, do koje još nisam došao u seriji dana, bio bih veomaiznenađen. Ja bih, naravno - u skladu sa svojim čulima – mislio da jedan dan sledi iza drugog,jednostavno tako, i da se uticaji od juče odražavaju samo na danas ili sutra. Ipak, pri dubljemrazmišljanju mogao bih da shvatim da to nije slučaj i prestao da budem iznenađen. Možda bihčak bio voljan da pomislim da bi nešto, što učinim danas, moglo da utiče na mene kroz godinudana. Sledeći put ćemo dalje razviti neke od misli i razmatranja o ovom dijagramu, koji jespecifičan za ovo učenje.

8

Birdlip, 05. februar 1944.ENEAGRAM

III – šok

Prošli put smo govorili o Zakonu Sedam koji se nekada naziva Zakon Šoka. Da bi bilo šta raslo,razvijalo se sa jednog stupnja na drugi, stepen po stepen u ispravnom poretku, neophodan je šok.Mesto tog šoka je označeno na tački Mi-Fa, ili mestu gde nedostaje polu-ton. Kakve primeretakvog rasta ili evolucije ili razvitka, stepen po stepen, u ispravnom poretku, možemo naći?Možemo ih naći u evoluciji mikroskopski malih ćelija u ljudsko biće. To je definitivno ilustracijaevolucije po stupnjevima sukcesivne transformacije, pri čemu jedna stvar postaje sasvim drugastvar – ili jedna stvar, koja pripada jednom svetu, svetu ćelija, prelazi u drugi svet, svet Čoveka(dvostrukim procesom diferencijacije i integracije). Shvatite da je vaše rođenje veoma udaljeno,ne samo u vremenu, već na vertikalnoj skali, u poretku stvari, u ujedinjenju dve majušne ćelije, usvetu ispod onog u kome mi živimo – svetu koji nam je obično nevidljiv. Međutim, Zakon 7 seprimenjuje na sve svetove – na zvezdane galaksije, na Čoveka i na ćelije – upravo kao i Zakon 3,jer su ta dva zakona kreativna i formativna zakona iza Univerzuma i svega što on sadrži. Postojeultimativni zakoni u smislu da se ne mogu dalje redukovati – svesti na nešto jednostavnije.Zakon Sedam iziskuje postojanje šoka. Na osnovu toga možemo biti sigurni da je, budući da seZakon Sedam primenjuje svuda, na sve stvari, na svakom mestu kreacije, kako u svetu atoma ilićelija čovečanstva ili sunčevih sistema ili rojeva zvezda, šok neophodan i ukoliko taj šok nijedat, doći će do degeneracije ili smrti. U slučaju ćelije, koja se sukcesivnim stupnjevima evolucijeuzdiže u svet ljudskih bića i postaje vidljiva osoba, to je stupanj kada je neophodna potpunapromena njene unutrašnje organizacije da bi mogla da preživi. Međutim, vi to morate proučavatiza sebe, ukoliko želite da tako radite. U vezi sa time, morate se setiti da je 9 meseci našegvremena 30.000 puta 9 meseci za ćeliju. (Razradite za sebe šta taj period znači). Obratite pažnjuna ovaj dijagram:

Srednji stepeni transformacije leže između Re i Si. Na, recimo, stupnju Sol postoji nekomeđustanje, nešto nedovršeno i beskorisno. Svako Do (niže i više) potpuno je u značenju. Onipredstavljaju „mudrije“ tačke od nota između. Ili možete misliti o njima kao o odmorištima.Međutim, možete videti kako na ovoj primeni oktave na evoluciju ćelije u čoveka postoje dveopasne tačke. Prirodu prve je lako videti. Da bi se razumela niža, potrebno je specijalno a neobično znanje.

9

Kada shvatite da su šokovi neophodni kroz čitav Univerzum, usled činjenice da je Zakon brojaSedam sveprisutan u najmanjem i najvećem, postaćete svesni da sve ili mora uložiti napor da bina pravilan način raslo, ili mora primiti šok u pravo vreme.

Hajde da se na kratko pozabavimo mehaničkim šokom. Čovek prima mehanički šok koji seponavlja u veoma kratkim intervalima. Taj šok je vazduh. Mi prihvatamo činjenicu da dišemo,kao što prihvatamo i sve drugo, bez razmišljanja. Vazduh ulazi u pluća i sreće se sa hranom.Ovde postoje dva izuzetna drveta, svako sa mnogobrojnim granama i grančicama. Drvo krvi seprepliće sa drvetom vazduha, u najfinijim grančicama, bez prodiranja i dolazi do razmene, tokomkoje nešto iz vazduha prelazi u krv i obrnuto. To je šok, dat na prvoj oktavi u Čoveku – to jest,Oktavi Transformacije Hrane. Ako nije dat mehanički – ukoliko, recimo, ne počinje dovoljnobrzo u bebi – tada fizički organizam nije u stanju da funkcioniše. On ne može da radi, jer nijeprimljen šok, koji mu je potreban. Govoreći iz te perspektive, očigledno je da smo mijednostavno mašine. Sve je učinjeno za nas i jednom kada počne uspešno, mi funkcionišemoneko vreme. Taj šok vazduha je potreban i životinjama, ribama i pticama. To jest, u njimavidimo Zakon 7 na delu.

Pogledajmo još jednom Eneagram i napišimo probavni sistem, sistem vazduha i kvrni sistempored Re, Mi i Fa.

Sada, Pluća po sebi ne mogu dati šok. Ona to mogu tek kada prime vazduh. Niti Vazduh možedati šok, dok ona nisu tamo da ga prime. Vazduh ulazi u Pluća i tada se izdvaja njegovnajvredniji deo (kiseonik) i izvlači u krv, ostatak se izbacuje (nitrogen i ugljen-dioksid).

10

Sve stvorene stvari rade sa šokovima. Bez tih šokova počele bi da umiru. Sada, dat nam jemehanički šok, koji omogućava telu da živi – šok vazduha. Zašto dišemo? Možemo li da živimobez disanja? Da li je disanje nešto mehaničko u nama, nešto uređeno za nas, nešto što nam jedato u gotovom obliku? Međutim, postoji veliki deo u Čoveku koji nije završen, nije dat. Čovekje stvoren kao organizam koji se samostalno razvija i ukoliko razmislite o tome šta to znači,shvatićete da on nije dovršen. Do određene tačke ste dovršeni, ali iza te tačke ne. U isto vremeste sposobni za izvesnu evoluciju, izvestan razvoj, izvestan rast iza tog stepena dovršenosti ilimehaničkog nivoa. Međutim, budući da svim stvarima upravlja Zakon Sedam ili Zakon Šoka,možete biti sasvim sigurni da sav dalji razvitak zavisi od šoka – to jest, ne možete se razviti izamehanički datog nivoa bez šokova. Vaše telo radi sve vreme kao mašina, koja transformišefizičku hranu u više i više supstance – supstance, koje vam omogućavaju da osećate, mislite itako dalje. Ono to radi pomoću mehaničkog šoka vazduha, koji ulazi u oktavu TransformacijeHrane na određenom mestu između Mi i Fa. Međutim, ostatak vas, pod čime podrazumevam svešto leži iza mehaničkog nivoa, ne funkcioniše. On ne funkcioniše jer se ne daje pravi šok napravom mestu na pravi način. Čovek živi svoj život kako bilo, bez i najmanje ideje da sebi trebada da šok i može da živi svoj život na svoj način zahvaljujući mehaničkom šoku vazduha.Međutim, Čovek je stvoren za nešto više. Kao što znate, Rad nas uči da smo su stanju da damosebi dva svesna šoka posle mehaničkog šoka vazduha i dok ti šokovi ne budu dati, čovek ostaje usnu i zaista počinje da umire psihološki. Čovekov realan život leži u psihološkoj sferi, u razvitkurazumevanja, osećanja, misli, unutrašnje percepcije. Ako mislite da ste samo vaše telo, tadačinite veliku grešku. Nikakva količina pažnje usmerene na telo neće vam omogućiti da date sebidva sledeća svesna šoka, koja pripadaju vašoj psihološkoj strani. Čovek je više od svog tela, ilibolje, on je dizajniran da bude više od svog tela. Uzmimo prvi dodatni šok. Taj šok pripadauzimanju utisaka i njihovom prijemu i njihovoj probavi. Taj šok se naziva Prvi Svesni Šok. Upotpuno razvijenom i svesnom čoveku odvijaju se tri šoka – mehanički šok vazduha, koji je dat, idva dodatna šoka, koji nisu dati i moraju da budu stvoreni. Sva ezoterična psihologija konačnogovori o prirodi ta dva dodatna šoka i o načinima kako se oni mogu dati i oni se odnose naoktavu, koja potencijalno postoji u Čoveku koji se može razviti svesnim radom. Da bi sepromenili, da bi postali drugačiji, da bi transformisali sami sebe, moramo shvatiti ta dva šoka idavati ih sebi kontinuirano u svakodnevnom životu. Međutim, pre svega mora biti dat PrviSvesni Šok i osoba u ovom Radu mora početi da uči o tome što znači dati Prvi Svesni Šok uobičnom svakodnevnom životu. Dok ne saznamo istinski nešto o Prvom Svesnom Šoku, koji senaziva Transformacija Utisaka, ne možemo očekivati da razumemo bilo šta o Drugom SvesnomŠoku. Utisci, koji uđu u ljudsku mašinu, jesu hrana koja konstituiše početak oktave. UEneagramu se levi ugao figure trojke odnosi na mehanički šok Vazduha. Sada, Vazduh ulazi odspolja na desnoj strani Eneagrama kao Do, sa vodonikom numeričke vrednosti 192. On prolazikroz određene transformacije sve do tačke Mi. Pogledajmo taj stupanj u dijagramu. Uočićete dase razvitak transformacije Vazduha nastavlja do tačke Mi, gde je levi ugao figure trojke ilitrougla. On se tada zaustavlja, jer je na toj tački neophodan šok, da bi nastavio. Međutim, taj šokse uobičajeno ne daje. Nešto ovde mora da uđe, baš kao što je Vazduh u prethodnom primeruušao da da šok. Ono što ulazi na tom mestu su Utisci. Međutim, Utisci ne daju šok na isti načinkao vazduh, osim ako su primljeni svesno. Priroda ova dva šoka je zato drugačija. Na broju 3 šokje pasivan ili mehaničan, ali na broju 6 šok mora biti aktivan ili svestan. On označava prvo mestosvesne evolucije. To je mesto, na kome život, koji je ulazni Utisak, moramo da uzmemo na novnačin. To mesto označava gde moramo da transformišemo svoje svakodnevne doživljaje, svojeodnose sa drugima. To je mesto gde treba da transcendujemo svoja čula i svet, kako ga vidimo,

11

nečim dodatnim. To je mesto gde moramo da probavimo sve što nam se dešava, gde moramo daformiramo psihološku moć, koja selektuje i sa druge strane eliminiše, baš kao što Pluća selektujuiz Vazduha ono što je korisno i eliminišu ono beskorisno. Kasnije ćemo još govoriti o toj temi.Međutim, videćete da Eneagram sa svim svojim mogućnostima neće raditi u čoveku, dok svinjemu inherentni uslovi ne budu ispunjeni. Kada shvatite da se Zakon Sedam ili Zakon Šokaprimenjuje na naš psihološki život, počećete da vidite zašto je neophodno da se čini stalni naporu psihološkoj sferi. Ukoliko čovek ne zada neophodan šok na psihološkoj oktavi, neminovno ćedoći do smrti ili degeneracije uma i osećanja, baš kao što bi došlo do smrti tela, kada se ne bi daomehanički šok Vazduha.

Sada, postoji mnogo vrsta psihološkog napora, psihološkog šoka. Primanje Utisaka na nov način,ne uzimanje stvari uvek na isti način, uzimanje novih Utisaka putem usmerene pažnje, neki su odaspekata, koji pripadaju Prvom Svesnom Šoku, koji mogu da se sažmu na rad na Biću i rad anZnanju. Kada Rad počne da deluje na vas i prestane da bude samo teoretska ideja, kada počneteda vidite kako se primenjuje na vas same, kada za sebe vidite mnoga značenja davanja sebiPrvog Svesnog Šoka, koji se takođe naziva Pamćenje sebe, ili biti svestan na mestu uzimanjaUtisaka iz spoljnjeg sveta, shvatićete koliko mnogo strana pripada tom šoku i koliko su oneraznolike. U isto vreme razumećete šta to znači da živite svesnije u središtu života. I kada stepočeli da razumevate ponešto od ovoga, gledaćete unazad na način kako ste ranije živeli, kadaste na sve reagovali mehanički sa osećanjem nalik užasu. Osećaćete da biste voleli da ste živelisvesnije u prošlom životu. Počećete da hvatate kratke uvide o tome kako ste živeli i kako stemogli da živite. Neobično je koliko je lepo sve to formulisano u ovom dijagramu, koliko jejednostavno kada počnete da istražujete dijagram sa smislom, svojim sopstvenim mislima irazumevanjem i da ga ne uzimate više samo kao nešto na tabli u šta zurite. Taj dijagram je savživ, sav pun značenja i sve reči i pisma i figure i linije postaju zaista izvor značenja, jednom kadase razumevanje poveže sa njima. On je nalik mapi koja ukazuje na žive zemlje, ne na mrtvestvari.

12

Birdlip, 27. februar 1944.ENEAGRAM

IV

Već smo govorili o ideji da je šok neophodan za progresivni i kontinuirani razvitak stvari i videlismo kako Zakon Sedam iz određene perspektive može da se nazove Zakon Šoka. Tokomrazvitka neke stvari, bilo da je reč o rastu živog bića ili o razvoju neke ideje ili o učenju neketeške materije ili o sprovođenju nekog poduhvata ili o transformaciji jedne stvari u drugu,sukcesivni stepeni mogu da budu predstavljeni notama silazne oktave: Do, Re, Mi, Fa, Sol itd.Sada, šok mora da dođe između stepena Mi i stepena Fa, da bi se ta stvar nastavila u pravilnomporetku razvitka. U suprotnom, ona će odstupiti od kursa i postati nešto drugo. Stepen Fa nećebiti dostignut. Poznata nam je činjenica da civilizacija ne nastavlja iza te tačke, niti mi lično. Toje zbog toga, što je šok neophodan, a on nije dat ili nije primljen ili nije stvoren.

Proučimo šokove u Čoveku. Kod Čoveka prvi šok, koji je neophodan za život, ne mora da sestvara. On je dat na tački 3 Eneagrama i primljen kao vazduh koji udišemo. Kada bi čovek odbioda diše – što nije moguće – on bi umro. Ili ako bi udisao nešto što nije vazduh, kao što je ugljen-monoksid, šok bi bio dat, ali ne i primljen – to jest, on bi disao, ali ne vazduh i umro bi. Moraterazmisliti o ove dve strane šoka i takođe o činjenici da šok vazduha mora da se odvija u ne takodugim intervalima. Davanje i primanje tog šoka je od suštinske važnosti za život. Ukoliko onnije dat, fizički organizam prestaje da radi. Setite se sada da sve diše, uključujući i zemlju.Veoma je interesantno shvatiti da sve diše i da je taj šok neophodan u svim stvarima. Međutim,budući da su Zakon Sedam ili Zakon Šoka u svim stvarima (zajedno sa Zakonom Tri), to nijeiznenađujuće.

Kod Čoveka su dva druga šoka moguća, ali nisu esencijalna. Ona mu nisu data, niti su primljena,već moraju da se stvore. Pozicija ta tri šoka pokazana je na uglovima trougla na tačkama 3, 6 i 9.Čovek, koji ima samo prvi šok, na 3, da deluje u njemu, predstavlja čoveka određene vrste.Čovek, koji ima prvi i drugi šok, koji deluju u njemu, jeste čovek drugačije vrste. Čovek, kojiima ta tri šoka, koji deluju u njemu, jeste čovek potpuno različit od prvog i drugog čoveka.

Stvaranje te tri vrste čoveka opisano je u progresivnom poretku u prva dva poglavlja Postanja uvezi sa 7 dana stvaranja, koje deli Čoveka na 7 različitih kategorija i ne uzima ga kao jednog nitikao istog. Prva široka razlika je napravljena između Mehaničkog Čoveka i Svesnog Čoveka. Prviopis Čoveka u Postanju je opis mehaničkog ili mrtvog Čoveka – u stihu 2. U Radu se zamehaničko čovečanstvo kaže da je u snu i ponekad da je mrtvo, kao što se kaže da su mnogiljudi, koji hodaju naokolo, odavno mrtvi. Na sličan način, u Novom zavetu Hrist govori o„mrtvima koji sahranjuju svoje mrtve“. Mehanički Čovek nema šok, koji deluje u njemu, osimmehaničkog šoka disanja. Međutim, termin dah ili disanje je nešto što se takođe odnosi i na drugišok, kao što ćemo videti. Poenta ovde je da se u Postanju i u ovom Radu i u Novom zavetupojavljuje ideja mrtvog čoveka, mrtvog, živog Čoveka. Da bi se probudili iz stanja mrtve osobe,muškarac ili žena sebi prvo moraju dati drugi šok, na tački 6. Ta osoba je u Postanju opisana kaoono što sledi posle „mrtvog“ čoveka. Razmotrimo prvo „mrtvog“ čoveka. Nemoguće je opisatiga ukratko. To je čovek čula, bez unutrašnjeg života, čovek koji svoje moći pripisuje sebi, čoveksamoljublja, za koga ono realno leži samo u spoljašnjem životu, čovek koji nije počeo da misli ilioseća nešto iznad sebe. Ovaj čovek se u Postanju naziva „bez obličja i pust“, To je čovek tame u

13

kome nema svetlosti. Treba li da pretpostavimo da sami nismo u tom stanju? Ovo stanje tamečoveka se spominje i u Starom i u Novom zavetu. U Isaiji je rečeno: „Ljudi, koji hodaju u tami,ugledali su veliko svetlo.“ (IX 2) i u Jovanu: „Svetlo sjaji u tami; a tama to ne shvata.“ (I5) štoznači da je ezoterijsko učenje, reprezentovano u Hristu, došlo kao svetlo u one u tami uma irazumevanja. Da uzmemo jedan primer – taj mrtav čovek ili čovek tame uma ječovek Hasnamus, koji je spomenut u Radu – naime, čovek, čija dobrobit zavisi od nesrećehiljada i miliona drugih. Napoleon je dobar primer. Takav čovek ne može da razmišlja uterminima iznad sebe i onoga što želi. Ne postoji „ljubav za bližnjeg“ – to jest, emocionalnirazvitak iznad samoljublja i ličnog interesa. Ili, u terminima Rada, ne postoji sila iskrenogspoljašnjeg pridavanja značaja, ne postoji sposobnost da se istinski stavi u poziciju druge osobe ida misli i oseća kao što ona misli i oseća, osim ako to nije povezano sa njegovim sopstveniminteresom i ličnom sferom sopstvenih zasluga. To je opšte stanje Čoveka. U Radu je neophodnoprevazići to stanje i veoma je teško to učiniti za svakoga, bez izuzetka. Međutim, neophodno jeučiniti tako, jer je korak, koji treba preduzeti, iznad onoga što čovek jeste u sadašnjosti. Prvirekvizit je šok, koji se daje čovekovom sadašnjem stanju mišljenja i osećanja. Čovek mora početida misli drugačije, a zatim i da oseća na novi način. Međutim, dok se ne susretne sa nečim što toomogućava, korak neće biti napravljen. Tako će čovek nastaviti da stvara istu notu kroz čitavživot – kako većina ljudi radi.

Sada, pogledajmo čoveka, koji počinje da daje sebi drugi šok na tački 6. On je opisan u Postanju.To više nije mrtav čovek, bez obličja i pust. Pogledajmo na trenutak Eneagram na tački 6. Ovdeje tačka gde ezoterijsko učenje može da uđe u čoveka i započne u njemu novu oktavu. Pogledajteprvu oktavu, napravljenu od mehanički datog i mehanički primljenog šoka fizičkog vazduha iobratite pažnju na to gde ona ide. Sada, pogledajte tačku 6 gde je ulazak nečeg novog moguć.Rekao sam da je moguć. On nije neophodan za običan život. Međutim, to je tačka gde jenešto moguće. Ovde Rad ulazi u plan čoveka, sagledan u svetlu samo-razvojnog organizmakreacije. U Postanju je ideja da je čovek samo-razvojni organizam sadržana u prvom redu: „Napočetku stvori Bog nebo i zemlju“ to jest, dva nivoa, više i niže. To se odnosi na mrtvog čoveka,jer se kaže: „I zemlja beše bez obličja i pusta; i beše tama nad bezdanom“ Čovek je mrtav u sebi– ipak on je stvoren od strane Boga, noseći i nebo kao i zemlju u sebi. To jest, iako je mrtav, onima mogućnosti za razvitak, prvo u odnosu prema „zemlji“, a tada prema „nebu“. Spoljašnjastrana čoveka je „zemlja“, a unutrašnja „nebo“. Da bi se „mrtav“ čovek promenio, njegovazemlja mora biti razvijena i obrađena, ali mu prvo mora biti dato svetlo. I tako se kaže: „I rečeBog, neka bude svetlo.“ To je prvi stepen, kada je mrtvo počelo da postaje živo. Taj čovek, kojise budi, taj čovek, koji ustaje iz mrtvih, taj čovek, koji traga za time da uđe u sopstveno nebokroz svetlo, koje nije tama – i shvatite ovde da je život čula i inteligencije bazirane na njima,tama – kažem, taj čovek, koji se budi, možda dostiže stepen bića, stvorenog po slici Boga. Šestogdana „Bog stvori čoveka po sopstvenoj slici, po sopstvenoj slici Bog stvori ga.“ Sve to prethodionome, što se odnosi na Čoveka, koji ustaje iz „mrtvih“ i stepena, koji vodi ka postajanju „poslici Božijoj“. Ponoviću ovo. Na čoveka na njegovom najnižem, najmračnijem nivou odnosi seovo: „I zemlja beše bez obličja i pusta; i tama beše nad bezdanom: i duh Božiji dizaše se nadvodom.“. To je početak buđenja. Tada dan za danom – to jest, stupanj po stupanj, drevnimjezikom parabola – zemlja Čoveka je obrađena i konačno je Čovek stvoren „po slici Božijoj“. „Istvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju svojemu stvori ga.“ Sada, sedmog dana jeočigledno stvoren drugi čovek (cf.Ch.II). Za tog čoveka se kaže da „mu je Bog udahnuo kroz

14

nozdrve dah života i Čovek je postao živa duša.“ Ovde imamo čoveka u kontaktu sa Bogom. Onnije samo imitacija ili slika Boga, već zaista živa duša u kontaktu sa dahom Božijeg duha.

Pogledajmo o koje 3 vrste čoveka se govori u ova dva otvorena poglavlja Postanja – mrtavčovek, čovek po slici Boga i Čovek koji je postao živa duša. Preko komentara bih želeo dapovežem ta 3 čoveka sa 3 šoka, koja su pokazana u trouglu Eneagrama. Već sam govorio omrtvom Čoveku – to jest, Čoveku u kome deluje samo prvi šok. (Ovde bih ponovio da dajemkomentar na Eneagram.). Jasno je da drugi Čovek može da postoji, čovek u kome su na delu iprvi i drugi šok. Uporedio bih tog Čoveka sa Čovekom, stvorenim po slici Boga i kasnije bihuporedio Čoveka u kome deluju sva 3 šoka deluju sa čovekom, stvorenim sedmog dana kao„živa duša“ – to jest, ne po slici Boga, već čoveka, koji je na neki način direktno povezan sanajvišim nivoom razumevanja mogućim za Čoveka, što je ovde izraženo kao udisanje duha ilidaha Božijeg. Ovaj čovek se u Radu naziva Čovek broj 7 – najviša kategorija Čoveka u ovomsistemu se naziva Čovek br. 7. Za njega se kaže da je čovek, čije su znanje i biće na najvišemnivou i toliko ujednačeni, da je sve njegovo razumevanje praktično. To znači, kao prvo, da nepostoji ništa što on zna, a ne može da uradi. To jedinstvo znanja, bića i razumevanja pripadasamo Čoveku br. 7 i sledstveno tome je rečeno da svi koji pripadaju kategoriji Čoveka br. 7razumeju jedni druge i govore isti jezik. Uz nekoliko kontrasta ćemo osvetliti ono stanje stvari,koje pripada našem nivou i svetu uopšte, gde niko ne razume nikoga i gde ne postoji zajedničkijezik, čak i među ljudima koji govore isti jezik u uobičajenom smislu. Čak i samo iz overefleksije, koja je razumljiva, možemo shvatiti nešto o nivou Čoveka br.7 kao kontrast našemsopstvenom nivou. Vidimo odjednom da takav čovek mora pripadati drugačijem svetu,psihološki. Naš svet živi u Ciklusu Babilona, u jezičkoj zabuni – ne samo u bukvalnom smislu,već u konfuziji nerazumevanja na našem nivou. Ovde, u ovom Radu, pokušavamo da u prvomkoraku naučimo zajednički jezik, kako bismo mogli da razumemo jedni druge nešto bolje i kakobismo bili u stanju da razgovaramo jedni sa drugima na pravi način. U svakom slučaju, nećete sesložiti da je taj korak postignut, ali se možete složiti da je on moguć i razumljiv. Sada, ako smosvi u kontaktu sa istom stvari i osećamo je na isti način, trebalo bi da imamo isto razumevanje.Čovek br. 7 je u kontaktu sa višim centrima. U Postanju, poslednji stvoreni Čovek, koji ima„živu dušu“, u kontaktu je sa Bogom.

Što se nas tiče, mi treba da imitiramo više stanje. Treba da budemo slika Boga. To možeizgledati fantastično, ali ne mislim da će tako biti. Ukazujemo na čoveka, koji počinje da sebidaje drugi šok. On se može uporediti sa Čovekom, „stvorenim po slici Božjoj“. On je slika: nijeu direktnom kontaktu. On nije mrtav, niti je „živa duša“, već je između. Neću to daljeobjašnjavati.

Vratimo se drugom šoku – to jest, prvom šoku, koji nije neophodan za život. On nije neophodanza život, ali je od suštinske važnosti za buđenje iz sna. Setite se da je na početku Čovek stvorenod zemlje i neba i da inače ne bi bilo, niti bi moglo da bude bilo kakvog ezoterijskog učenja,zasnovanog na Čoveku, koji dostiže drugo ili više stanje samog sebe, pod nazivom „nebo“.Ukoliko to više stanje upravlja nižim stanjem, ili „zemljom“, tada će molitva iz Očenaša o voljineba ostvarenoj na zemlji, biti ispunjena. Sada, prvo se duh Božiji kreće iz dubina, a tada jestvoreno svetlo. Da bi počeo da se budi, čovek mora da se susretne sa ezoterijom i njenimdubinama i njenim idejama i njenim gledištima. To je svetlo. Tada čovek mora da uči daposmatra sebe na takav način, da odvoji sebe od sebe (u mom slučaju ja od Nikola) i takođe da

15

odvoji sebe od beskorisnih raspoloženja, misli, osećanja, od svih vrsta identifikacije, stanja sna inegativnosti itd. To je značenje reči:

„I reče Bog, neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog da je svetlost dobra: i rastavi Bogsvetlost od tame. I svetlost Bog nazva dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.“

To se naziva jedan dan – to jest, prvi stupanj buđenja, prvi stupanj postajanja svesnijim, jedandan u stvaranju Budnog Čoveka. I može se reći da je to naše opšte stanje. Neki osećaju da senešto pokreće, neki vide svetlost itd. U onoj meri, u kojoj praktikujemo Rad i primenjujemo gana sebi, mi dajemo sebi drugi šok. Govorim uopšteno. Mislim – i to sam ranije već rekao – dadelovanje ovog Rada na čoveka kao celinu počinje drugim šokom. Da bismo posmatrali sebe, dabismo uočili šta se zbiva u nama, da bismo odvojili sebe od beskorisnih stanja i počeli da vidimosvoje slike, da se sećamo svojih ciljeva, da se borimo protiv identifikacije sa svakimraspoloženjem i mišlju – i tako dalje, sve to pripada drugom šoku, čiji je cilj da poveća svetlostsvesti tako da postanemo svesni sebe, kako bi sa time počeli.

Pokušajmo da iznova formulišemo ono što je rečeno u komentaru o Eneagramu. Čovek je rođenza unutrašnji razvoj. To je ono, o čemu ovaj Rad uči. Iz tog razloga on ima zemlju i nebo u sebi.Ukoliko bi bio samo zemlja, bio bi nesposoban za bilo kakav unutrašnji razvitak. Da bi se stvoriosamo-razvojni organizam, morate naučiti da u sebi imate već stvoreno više moguće stanje sebe.Na primer, jaje je rođeno sa mogućnošću da postane ptica. Ono zbog toga ima zemlju i nebosadržane u svom začetku. Seme, žir itd. su u istom položaju. Čovek može ostati zemlja i u tomslučaju on služi prirodi. Ali da ponovimo jezik prvih stihova Postanja: „Na početku Bog stvorinebo i zemlju.“ Ukoliko zamišljate da Postanje govori o nastanku sveta, sunčevog sistema,pravite veliku grešku. Ezoterijska literatura se uvek bavi samim Čovekom i njegovimmogućnostima. Ezoterijska nauka se bavi Čovekom samim i Čovekom u sebi i onim što on možeda postane i njegovim značenjem. Obična nauka se bavi spoljašnjim svetom i prirodom njegovestrukture i tako dalje. Postanje je ezoterijska knjiga, ne naučna knjiga i budući da se ezoterijabavi Čovekom i njegovim mogućnostima, kada kaže „na početku Bog stvori nebo i zemlju“, tose odnosi na Čoveka, to se odnosi na to jaje, to seme, taj žir, koji su stvoreni sa mogućnošću dadosegnu viši nivo razvitka. Niži nivo se naziva zemlja, viši nivo se naziva nebo. Žir sam po sebije zemlja, međutim, ako tokom sukcesivnih stupnjeva on umre u sebi i možda postane hrast, ondoseže nebo – to jest, viši nivo razvitka sebe. Međutim, na početku je žir stvoren sa svojomzemljom i svojim nebom, svojim nižim nivoom i svojim višim nivoom. Sada, vi znate da zemljačoveka mora da se ispuni mislima, idejama, emocijama, afektima, konceptima, pre nego štočovek dosegne viši nivo sebe. Sve to je reprezentovano fizičkim objektima – Čovek može dadosegne stupanj svog unutrašnjeg razvitka, o kome se govori u stihu 11, da zemlja rađa bilje, štonosi seme, i drvo rodno, što donosi plod. To se odnosi na različite nivoe razumevanja, različitenivoe znanja i konačno, čovek je stvoren po slici Božijoj. Sa tačke gledišta ezoterije, čovek nijesamo njegovo fizičko telo, njegova snaga, njegovo nasilje, njegovi primitivni instinkti: čovek jerazumevanje, sa ezoterijske tačke gledišta i postoji samo mali broj ljudi sa te tačke gledišta. Učitavoj ezoteriji reč je o prevladavanju nasilja, povećanju svesti, prvo kod sebe, a zatim koddrugih. Supermen nije ogromna replika običnog čoveka: supermen je potpuno različita vrstačoveka. Običnom mehaničkom čoveku – to jest, čoveku manje-više kao što smo i mi još uvek –dat je prvi šok, ali početak nove vrste čoveka počinje od tačke gde se – da citiram Postanje –„duh Božiji dizaše nad vodom.“ Kao što znate, voda se odnosi na istinu, u jeziku parabola. Kada

16

čovek ima magnetni centar u sebi, iako ta zemlja može biti „bez obličja i pusta“ i u debeloj tami,on će osećati da mora postojati nešto više od spoljašnjeg sveta čula u kojem se nalazi. I tako senešto može pokrenuti u njegovom umu, što je osnova za razumevanje istine i to novo stanjemože biti da on počne da vidi svetlo. Međutim, ukoliko ne postoji pokret u njemu u tom smislu,ukoliko on oseća da je realnost samo u svetu čula u tom kaleidoskopu konfuzije, koji se stalnookreće, tada se duh ezoterije neće pokrenuti u njemu i Bog – to jest, ezoterija – neće biti u stanjuda stvori svetlo. Završimo ovaj komentar rečima da je ezoterično znanje svetlo. Ono je svetlo zaone, koji su se već pokrenuli. I šok ezoterije dolazi na tački 6 u Eneagramu.***BeleškaTrougao, o kome ćemo više govoriti, ima u sebi tri tačke obeležene brojevima 3, 6, 9. Dotaklismo se samo tačaka 3 i 6. U Radu se te tačke nazivaju „Tačke Šoka“. Tačka 3 je mehanički šok,koji zadaje vazduh, uvučen u pluća, a prima krv. Tačka 6 se naziva tačka Prvog Svesnog Šoka,jer on nije dat mehanički. Iz tog razloga tačka 6 se ponekad naziva Prvi Svesni Šok, a tačka 9Drugi Svesni Šok. Ta nomenklatura se zasniva na konceptu mehaničkog i svesnog. Međutim,može se prvo govoriti o šokovima kao prvom, drugom i trećem. Sledeći put ćemo govoriti otrouglu u svetlu da je on Sveti Duh, da se poslužim ezoteričnim jezikom Biblije, i takođe o tomekako udisanje i izdisanje na tački 3 korespondira sa nečim sličnim na tački 6.

17

Birdlip, 4.mart 1944.ENEAGRAM

V

Kao što smo videli, Mehanički Čovek je dat i stvoren da primi prvi šok na tački 3. To muomogućava da živi u fizičkoj egzistenciji. Međutim, on ne daje sebi šok na tački 6 ili šok na tački9. (Ponovo govorimo o trouglu unutar Eneagrama). Kada počne da proučava prirodu šoka natački 6 i pokuša da sebi da taj šok, on čini korak u pravcu svesnosti i unutrašnje evolucije. Jedanrazlog za to što stvari u svetu idu kako idu, jeste što Čovek nije dovoljno svestan, madapretpostavlja da jeste. Kao što je na početku rečeno, sa jedne strane, cilj ovog Rada je da povećasvesnost. Čovek mora prvo postati svesniji sebe. Na paradoksalan način, čovek treba da postanesvestan činjenice da nije svestan. Direktnim samo-proučavanjem čovek mora da shvati da većinusvoje egzistencije provodi u stanju sna. Međutim, u tom stanju šok na tački 3 se redovno daje iprima. Ako bi naše disanje zavisilo od naše svesne pažnje, ne bismo dugo ostali u životu.

Sa te tačke gledišta, dakle, proučavanje šoka na tački 6 je istraživanje kako povećati svest. To senaziva opštim pojmom Pamćenje Sebe, kao što je rečeno, čitava primena Rada sakuplja se na tojtački. Rad mora biti postavljen na mesto ulaznih utisaka. To se ne može učiniti dok čovek nebude u neuobičajenom stanju svesti, koje se razlikuje od njegove uobičajene svesti. Izmeđudrugog stanja svesti i trećeg postoji mnogo stepenova. Pogledajmo dijagram sa 4 stanja svesti.Možemo uočiti stepenove između takozvanog budnog stanja i stanja Pamćenja Sebe.

Pretpostavimo da imate cilj, kao što je da ne budete negativni prema određenoj osobi. Moraćeteda ostajete budni u svakom trenutku prema svom cilju i prema unutrašnjem stanju u sebi usvakom trenutku. To će biti jedna vrsta Pamćenja Sebe. Kada čovek pamti sebe, trebalo bi da seseti svog cilja. Problem je u tome, što mi ne možemo živeti dugo u tom stanju povišene svesti,jer crpimo raspoloživu energiju za to. Svesnost, kao i sve drugo, ima težinu i mere. Postoji samotoliko svesnosti. Posle nekog vremena mi postepeno povećavamo svesnost i tada, umesto dazapadnemo u veoma dubok san, posle perioda pokušavanja da budemo svesniji, kao što se totoliko često dešava, zadržavamo određenu memoriju o sebi, izvestan kontinuitet unutrašnjegživota. Međutim, naša želja da spavamo je veoma velika, tako da nas pokušaj da sebi damo šokna tački 6 često iscrpljuje. Osećamo da smo učinili dovoljno. Sada, san je lagan, jer Rad nijeneophodan za život. Kada biste znali da ćete umreti, ako ne budete pamtili sebe tokom jednogminuta, tada bi zaista bilo teško zaspati. Ali na sreću, ili na žalost, osoba može da počne da seidentifikuje od trenutka kada ustane, čak i kroz unutrašnji razgovor sa sobom, i da ostane u snučitav dan. Kada uhvatite sebe u snu na ovaj način i shvatite da ste bili potpuno identifikovani saunutrašnjim govorom i ispisivanjem računa protiv drugih, tada ste u poziciji da shvatite u čemuse sastoji zadavanje šoka na tački 6. Bićete u stanju da vidite razlike između mehaničnog stanjasna i veće svesnosti. Pamćenje Sebe ne može da se objasni u toliko mnogo reči, jer je to iskustvo,većeg ili manjeg intenziteta. Čovek ne može da objasni iskustvo. Ipak, postoje osnovni opisišoka Pamćenja Sebe, na koje želim da ukažem i koje želim da uporedim sa šokom disanja.

Šok disanja se sastoji od pokreta iz i pokreta u, ili, ako više volite, pokreta u i pokreta iz. Postojiudisanje (inspiration) i izdisanje (expiration) i čitav akt disanja ili ciklus disaja uključuje oba.Međutim, ne postoji kontradikcija u suprotnim pokretima, jer oni zajedno formiraju kompletanciklus. Mi pravimo otprilike 20 takvih ciklusa u minuti. Setićete se da je u Tablici Vremena u

18

različitim kosmosima, gde je rečeno da je „Vreme dah“, Čovekovo vreme disanja uzeto kao 3sekunde. Želim da ukažem na ova dva pravca – u i iz. Kako to korespondira sa psihičkim aktomPamćenja Sebe? Da li se sećate dijagrama sa dve strelice, okrenute u suprotnim pravcima?

To je, da tako kažemo, dijagram Pamćenja Sebe i vi vidite, očigledno, dvostruki ili suprotnipravac.

Predstavimo sada prvi šok disanja dvema strelama:

(udisanje)

(izdisanje)

Ovi pravci reprezentuju udisanje i izdisanje. Sada, trougao u srcu Eneagrama ima tri tačke,numerološki označene sa 3, 6 i 9 i svaka od tih tačaka reprezentuje mesto šoka. Šok na 3 je šokdisanja. Zanima me da li ste pomislili da drugi šok na 6 na neki način korespondira – naime,predstavlja na neki način „u i iz“ ili „iz i u“? Odjednom ćete videti iz dijagrama Pamćenja Sebeda se ono kreće jednim putem, a zatim drugim putem, u i iz, iz i u, upravo kao i disanje. Da lizamišljate da prvi šok disanja može da postoji bez odnosa sa drugim šokom i bezkorespondiranja? Za one, koji žele da razmišljaju o ovom učenju i da ga potvrde u svom umu,želeo bih da obratim vašu pažnju prvo na ovaj neobični trougao koji stoji u središtu Eneagrama,a tada na prirodu prvog datog šoka vazduha – to jest, unutrašnji spoljašnji pokret disanja. Tadaću vas upitati: „Da li mislite da je moguće da drugi šok na tački 6 (prvi svesno zadati šok) nijepovezan sa prvim, mehanički datim šokom na tački 3?“ Dijagram Pamćenja Sebe pokazuje daima.

Ta dva fizička pravca ili pokreta, koji su povezani sa Pamćenjem Sebe, kao različiti od dvafizička pravca ili pokreta disanja, jesu ono, o čemu želim da razmislite. U Pamćenju Sebe čovekmora gledati unutra i spolja u isto vreme. Nećete imati sumnje u pogledu toga da li osoba to čini,jer to daje određen izraz očima. Da bismo pamtili sebe neophodno je gledati unutra i gledatispolja. Čovek mora videti ono spolja i videti sebe u odnosu sa tim spolja. Međutim, u stvari nikone može da gleda unutra i gleda spolja u isto vreme, isto kao što osoba ne može da udiše i izdišeu isto vreme. Pažnja osobe mora da se kreće unutra i napolje naizmenično i ako to uporedimo sadisanjem, možemo reći da je akt Pamćenja Sebe pokret unutra i spolja, nepokret bilo unutra bilo spolja. Akt Pamćenja Sebe je dvostruki pokret kao što je to i akt disanja. Itako se o Pamćenju Sebe može misliti kao o nečemu, što se sastoji od pokreta ka i od, psihološkipo prirodi, koji mora da se izvede svesno – to jest, uz određeni pritisak pažnje, koju pruža cilj iliosećaj Rada. Na primer, posmatram tu osobu a zatim svoje reakcije u svetlu svoga cilja, tadaponovo spolja osobu, tada unutra svoje reakcije i tako dalje. Identifikovanje tada postajenemoguće.

Kasnije ćemo se vratiti proučavanju šoka na tački 6, ali želim da ovo dodam. Dok ne stignete natačku razumevanja, na kojoj se ovaj Rad, i čitava ezoterijska psihologija, bavi vašim unutrašnjimstanjima i vašim reakcijama na druge, koje deluju na vas, sve će izgledati nejasno, fantastično i

19

nepotrebno. Samoposmatranje, početna tačka ovog Rada, treba da omogući čoveku da razumesvoja unutrašnja stanja. Evolucija je evolucija unutrašnjih stanja. Samo-razvoj je razvojunutrašnjih stanja. Samo vi možete poznavati svoja unutrašnja stanja: samo vi se možete odvojitiod beskorisnih, negativnih i zlih stanja. Ponoviću da je nemoguće postati svesniji, nemogućezadati šok na tački 6, dok ne počnete da bivate svesni toga, kakve vrste stvari su u vama, a da bise to desilo, pre svega je neophodno okrenuti pažnju unutra i uočiti svoje reakcije naspoljašnjost. Čovek mora da otkrije šta unutrašnjost i spoljašnjost znači i šta taj pokret spolja iunutra znači, jer je biti samo u unutrašnjosti ili samo u spoljašnjosti pogrešno. To ste vi i toje spoljašnji svet, koji vam je prenet čulima. Postoji svet i postoje vaše reakcije na njega.Ukoliko ne možete da napravite razliku između sebe i spoljašnjeg sveta, nećete moći daprimenite Prvi Svesni Šok. Kao što sam rekao, vratiću se na ovo kasnije. U ovom trenutku,obratite pažnju na neku osobu spolja i obratite pažnju na svoje reakcije na tu osobu i razlikuizmeđu ta dva.

20

Birdlip, 11.mart 1944.ENEAGRAM

VI

Nastavićemo da govorimo o šokovima datim na tački 6 u Eneagramu. Podsetiću vas kratko da jeto Prvi Svesni Šok, nazvan šok Pamćenja Sebe, i da se on ne odvija mehanički u čoveku.Ponoviću tu materiju, jer je za ljude izuzetno važno da je shvate. Čitava ideja EzoterijskePsihologije i njena velika razlika u odnosu na Zapadnu Psihologiju leži u činjenici da ona čovekane posmatra kao svesnog. Ezoterijska Psihologija posmatra Čoveka kao biće u stanju sna, ukome se njemu sve dešava, stanje u kome on zamišlja da je svestan, stanje u kome zamišlja daima volju, u kome zamišlja da ima stalni Ego i zamišlja da može da čini. Ezoterijska Psihologijanas uči da je sve to iluzija i da Čovek pripisuje sebi nešto što ne poseduje. Prvi stepen početkanjegovog posedovanja takvih svojstava je taj šok na tački 6, o kome smo govorili iz drugačijeperspektive. Neki ljudi misle da šok znači samo iznenadno neprijatno iskustvo. Neki šokovi susigurno te vrste često su veoma korisni. Međutim, neophodna je mnogo šira koncepcija šoka natački 6. Na tom mestu se odvija čitava promena izgleda, čitava promena uma. Mi zaista moramoda razumemo da stvari nisu onakve kakvima se čine. Moramo zaista da razumemo da smo mi idrugi u snu i da ne možemo da činimo i da nemamo pravu Volju, niti realni stalni Ego i takodalje. Shvatanje svega toga je šok, istovremeno spor i iznenadan. Čuli ste na ranijim stepenimaovog učenja definiciju Pamćenja Sebe kao poimanja naše mehaničnosti. Kada počnemo darazumevamo da nismo mi ti koji čine, već da to Ono radi, tada imamo ukus određenog PamćenjaSebe. Ali shvatićete da ukoliko ni na koji način ne možete odvojiti sebe od sebe, nikada nećeteshvatiti što to znači razumeti nečiju mehaničnost. Sve ćete nazivati ’Ja’ i to je upravo jedan odnajvećih grehova, koje možemo počiniti protiv sebe i protiv drugih. Mi smo u stvarnosti legija, auzimamo sebe kao jedno i ponašamo se prema drugim ljudima kao da su oni jedno. Akoposmatrate sebe bez kritike i iskreno tokom određenog perioda vremena, uočićete u kojoj meriste mehanički, počećete da uočavate da teško možete reći „Ja sam taj, koji to radi“, već „Ono jeto što to radi“, iako to nije svestan proces, već neka vrsta samo-opravdavanja koja se odigrava upozadini i čini da sve izgleda u redu, tako da verujete da je sve što se događa ’Ja’. Na primer,postoji unutrašnji govor koji se odvija u vama i vi ga sledite, kao da ste vi taj koji to radi, i zaistada ta ’Ja’, koja vam govore i kažu stvari, to rade u vaše ime ili bolje, vi verujete da ste to vi.Tada, sasvim iznenada, neko malo svesnije ’Ja’ vam može reći: „Zašto, zar nisi u Radu?“ I tadase sve kompletno menja, razgovor se potpuno zaustavlja i ta ’Ja’, koja su to činila, beže i kriju se.

Sada, ne možete dati sebi šok na tački 6, ako uvek idete na svoj način i pokušavate da idete nasvoj način. Uvek nastavljati na svoj način znači ostati u snu, ostati mehaničan, ostati mašina.Kada imate svoj put, kada stvari idu glatko, tada ne idete protiv sebe i niste svesni. Kada se dvestvari ukrste, mi dobijamo kratak trenutak svesti. Probudimo se malo, za trenutak. Ukoliko senikada ne suprotstavite Rad životu, nećete napraviti raskrsnicu, u velikom smislu, jer Rad i životidu u suprotnim pravcima i ta raskrsnica se ne može uporediti sa malim raskrsnicama koje životproizvodi, koje dolaze i odlaze i kojima se bavimo u svom životu, već je to sasvim drugačijavrsta raskršća. Jednom, kada bude počelo da se formira u vama, ono ostaje i osećate ga svevreme. Znate da ne možete imati svoj sopstveni način, ponekad jasnije a ponekad manje, ali toznate sve vreme i zante da, kada stvari postanu lakše, ne možete da obmanjujete sebezamišljajući da je to ono što želite. Realnost Rada postaje veća realnost od realnosti života. Kadastvari postanu lakše u životu, kada čovek počne da bude prijatelj sa životom, to ne poništava

21

prisustvo Rada iza čoveka. Život može postati lakši i Rad može postati lakši, ali oni imajudrugačiji ukus. Sve to se odnosi na ono, o čemu sam govorio u vezi sa Prvim Svesnim Šokom,do tog efekta, da moramo znati razliku između spavanja i budnosti na osnovu unutrašnjeg ukusa,čak pre nego što počnemo da saznajemo kako da damo taj šok.

Shvatate da ako ste identifikovani sa životom, vi jeste u životu. Odgovarate samo na A-uticaje.Vi ste u svim osećajima, koje život daje. Vi ste u svim njegovim strepnjama. Tada ćete bitidaleko od Rada. Rad će vam izgledati kao san. Bićete daleko od toga da date sebi šok na tački 6.Vi svi razumete da morate da re-interpretirate život i sagledate ga u svetlosti Rada. Međutim,dok god ste potpuno u onim ’Ja’ koja pripadaju životu i dok god ste potpuno apsorbovanibrigama, strahovima, sukobima i ambicijama života, kako možete očekivati da životinterpretirate drugačije? Samo Radna ’Ja’ mogu to da učine. ’Ja’ života znaju samo jedan jezik,jezik života, ali Radna ’Ja’ znaju dva jezika, jezik života i jezik Rada. Kada to ne bi bilo slučaj,kakvu bismo nadu imali da se spasemo od služenja mašineriji Organskog Života? Kako bismomogli da odvojimo sebe od sebe, kada ne bi bilo ničega u nama što bi bilo drugačije od nas?Sada, ako mislite da ste jedno, možete li da odvojite sebe od sebe? Ovde dolazi do izražaja drugiaspekt šoka na tački 6. On se sastoji u stalnom pokušavanju da se da prednost Radnim ’Ja’ uteškim periodima. Pokušajte da sledite ono što Rad kaže u svakoj pojedinačnoj situaciji.Razmišljajte kako bi to izgledalo delovati na način Rada i pokušajte da sledite to što percipirate ivizualizujte sebe kako to radite. Iz tog razloga je tako važno saznati za ovaj Rad, istinski gaproučavati, istinski uložiti napor da se razume njegovo učenje, zadržati ga živim u umu, videtinove veze.

Sada, voleo bih da se vratim na raniju definiciju Pamćenja Sebe kao shvatanja čovekovemehaničnosti. Kada zateknemo sebe kako govorimo na neki tipičan način, shvatamo dagovorimo iz nekog stava koji je povezan sa jednom ili dve gramofonske ploče. Znate da nijeteško videti gramofonske ploče u drugim ljudima, jednom kada vam se skrene pažnja na tu ideju.Mnogo je teže videti gramofonsku ploču u sebi i uhvatiti je kako radi. Kasnije je možeteprepoznati po specifičnom ukusu i po osećaju gubitka snage. Kad god razmišljamo mehanički iliosećamo mehanički, javlja se tendencija gubitka snage. Kada postanete svesni nekihgramofonskih ploča, kako onih, koje izražavate spolja, izgovorenim rečima, tako i onih, kojeponavljate u sebi, počinjete da razumevate nešto od svoje mehaničnosti. Naravno, to neće bitislučaj, ako sebe opravdavate – to jest, nalazite razloge koji su dovoljni da nastavite da govoriteglasno i u sebi na način kako to činite. Kad god zateknete sebe da ponavljate stvari ponovo iponovo, to je mehanički. Kada postanete svesni mehaničnosti te vrste, iluzija o vama počinje dase ruši. Odvija se veoma interesantna bitka, koju neću pokušavati da objasnim, jer je to iskustvokroz koje svako mora da prođe i sa čime će se svako neizbežno susresti na određenoj stepenicisvog rada na sebi. Sada, iluzija o sebi mora da se slomi pre nego što šok na tački 6 može da budedat. Ukoliko pokušavate da date ovaj šok dok ste ispunjeni iluzijom o sebi, koju ste uvek imali,nećete biti u stanju da postanete svesniji, već naprotiv, imaćete tendenciju da još dublje zaspite.Moramo da razumemo svoj položaj. Sećate se priče o konopcu i provaliji? Čovek je potpunonesvestan i jednog i drugog. Tada ugleda provaliju i shvati svoju pravu poziciju, a tada vidi ikonopac iznad svoje glave. Da li razumete šta to znači? Čovek ne želi konopac dok ne vidiopasnost, a ne vidi opasnost sve dok ima iluziju da je sve u redu. Na isti način, osoba koja imailuziju o sebi, osoba u kojoj se nešto još nije slomilo, neće ulagati napor u Pamćenje Sebe, jer,dok ne vidi provaliju, neće videti ni konopac.

22

Sada, konopac je Rad. Konopac je Ezoterizam koji leži tik iznad nas na višem nivou. Isceljujućiuticaji Ezoterizma dolaze do nas u trećem Stanju Svesti, ali u drugom ne. Prvi Svesni Šok trebada nas uzdigne do te Svesti, da formira Budnost, tu vrstu Svetlosti, koja pripada 3 Stanju.

Sada, vi ćete razumeti zašto je rečeno da je shvatanje čovekove mehaničnosti jedan oblikPamćenja Sebe. To znači da počinjemo da postajemo svesni opasnosti u kojoj se nalazimo, jerpočinjemo da vidimo da je ono, što smo smatrali sigurnim u sebi, iluzija i počinjemo da vidimoda ne postojimo. I jednom kada iluzija o sebi počne da se slama, počinje da biva moguće osetitida uticaji Rada ne samo da stižu do nas, već i da nas podučavaju. Međutim, ukoliko ste uverenida je vaš sadašnji obrazac u redu, naravno da će biti teško raditi na sebi, jer ne postoji ni jedanlični razlog zašto bi to trebalo da radite. Ako ne osećate nikakav nedostatak, kako onda raditi?Ako osećate da niste izgubili ništa, kako možete da tragate? Ako osećate da već sve znate, kakose možete podvrgnuti podučavanju? Ako ste fundamentalno zadovoljni sobom, kako možete dase promenite?

23

Birdlip, 18.mart 1944.ENEAGRAM

VII

Nastavićemo razgovor o Prvom Svesnom Šoku. Svi razumete razlog zašto to radim, jer se čitavRad sliva u tu tačku. Svaka od ovih beleški govori o šoku na tački 6 Eneagrama iz različiteperspektive. U ovom trenutku ih ne raspoređujem ni u kakvom određenom poretku. Prošli putsmo govorili o shvatanju mehaničnosti kao jednoj vrsti šoka.

Mi shvatamo sebe kao nešto samo po sebi razumljivo. Uzimamo činjenicu da možemo dagovorimo ili mislimo ili se krećemo ili vidimo ili čujemo kao samu po sebi razumljivu. Neshvatamo da ne možemo da objasnimo ništa od toga i da jednostavno ne znamo. Postati svestantoga daje osećaj čuda, bespomoćnosti, koja je blisko povezana sa jednim aspektom shvatanjanaše mehaničnosti. Niko, koliko god da to odbacujemo, niko sa sigurnošću ne može reći da jestvorio samog sebe i da tačno zna kako funkcioniše i šta je misao a šta je osećanje itd. Razmislitena trenutak i videćete da mi zaista ne znamo. Data nam je veoma komplikovana mašina poimenu telo i živimo u drugoj veoma komplikovanoj mašini po imenu svet. Kada sve to shvatiteemocionalno, odvajate se od uobičajenog nivoa shvatanja stvari i to je jedan stepen PrvogSvesnog Šoka. Meditirajući o neobjašnjivosti svega, uključujući vas same, možete dostići stanjerazumevanja sasvim različito od vašeg uobičajenog svakodnevnog razumevanja.

Prošli put je predmet shvatanja vaše mehaničnosti bio većinom sagledan u svetlu ličneopservacije i sagledavanja kako Ono čini, a ne vi. Podsetiću vas ovde na važnostSamoposmatranja u vezi sa posmatranjem Ličnosti. Svakog jutra dolaze vam iste misli, isti načinrazumevanja stvari, ista osećanja, iste teškoće. Ta mašina Ličnosti, za koju je svaka osobaprikačena, radi mehanički. Ubacite novčić u prorez i sve se odvija rutinski. Svi znate da niste„vi“ ti koje treba da posmatrate, već vaša ličnost. G. Smit treba da posmatra g. Smita, ne „sebe“.Mislim da se ne može dovoljno često ponoviti da je Samoposmatranje, kako ga podučava Rad,potpuno različito od onoga što obično podrazumevamo pod posmatranjem sebe. To je jedno odmesta, gde veoma lako padamo u san u pogledu značenja Rada i gde nas je konstantno potrebnobuditi. G. Smit dolazi da me vidi i govori o svojim teškoćama sa Radom i kaže mi da pokušavada posmatra sebe, ali ne zna šta to znači. Tada se postavi pitanje: „Da li ste pokušali daposmatrate g. Smita?“ Veoma je iznenađen. Možda vi vidite na šta mislim. Naravno, beskorisnoje posmatrati sebe kao da ste sve to vi. Vi ste zakačeni za komplikovanu mašinu, koja stvara većideo vaše istorije. Međutim, vi niste ta mašina, jer u vama postoji nešto, što vas može osloboditiod nje. Kada to ne bi bio slučaj, Samoposmatranje bi bilo obično gubljenje vremena. Gledatesvoju povezanost sa tom mašinom, recimo, tokom dana. Šta ona namerava? Šta govori? Gde jebila? Šta ona želi? Da li vam se to dopada? Da li želite da to opravdate? Da li ste slobodni od njeu većoj meri, ako nešto radite uz pažnju? Posmatrajte sebe na taj način u svakom trenutku. Kadashvatimo da nas ta mašina od Ličnosti pomera tamo-amo i uspostavlja kontrolu u svakomtrenutku, počinjemo da stičemo uvide u to šta znači shvatiti svoju mehaničnost. Počinjemo darazumemo da je to razlog zašto je to shvatanje definisano kao jedan oblik Pamćenja sebe. Viditeda ne možete dospeti izvan sebe, ako sve u sebi shvatate kao sebe. Kako ćete preskočiti maticusa svim tim što nosite sa sobom? Kako ćete izaći iz zatvora ako insistirate da sve to ponesete sasobom? Treba da izbegavate sebe. Treba da budete strpljivi sa sobom sve dok sva ta buka kojuLičnost pravi ne prestane, tako da najzad možete da budete sa „sobom“.

24

Postoji fraza, koja se često koristi u Radu, kao i u drugim ezoterijskim tekstovima, koja kaže daje Čovek u zatvoru. G. je ima običaj da kaže da niko ne shvata svoju situaciju. „Svi vi“, govorioje, „ste u zatvoru i sve što možete poželeti, ako ste senzibilni ljudi, jeste da pobegnete. Međutim,niko ne može pobeći iz zatvora bez pomoći onih, koji su ranije pobegli. Samo vas oni mogunaučiti na koji način je beg moguć.“ Tokom jednog perioda njegova omiljena izjava je bila da,kako bi čovek u zatvoru imao šansu da pobegne, on prvo mora shvatiti da je u zatvoru. Sve dokpropušta da to shvati, dok god misli da je slobodan, on nema nikakvu šansu. Ukoliko neshvatimo svoju mehaničnost, mi zamišljamo da smo slobodni. Zamišljamo da sve radimo sami,po svojoj volji. Taj zatvor, o kome je G. često govorio, pre svega je vaša Ličnost. U slučaju g.Smita, njegov zatvor je g. Smit, koga on uopšte ne opaža i koga posmatra kao sebe. Šta treba daradi? Treba da podeli sebe na ’Ja’ i g. Smita. Čitavog dana je sa g. Smitom i tako ima mnoštvoprilika da ga posmatra i ne može kao izgovor da kaže da nikako ne može da ga dobije telefonom.Budući da je toliko dugo sa g. Smitom, on ga ne vidi i ne zna da ga g. Smit tera da čini sve štočini. Videćete da čovek pri susretu sa g. Smitom zaista ne treba da kaže samo: „Kako ste?“, većtreba da doda: „Kako je g. Smit?“ A g. Smit treba da odgovori: „O, g. Smit je u odličnojkondiciji, ali ja sam slabog zdravlja.“

Sada, nemoguće je pomoći tom čoveku da se odvoji od g. Smita tako što pokušavamo da gaprisilimo na to. On će reći da ne veruje da postoji takav zatvor kao što je g. Smit i da je to samoime i raspravljaće se sa vama i zahtevati da se to dokaže. Naravno, to je nemoguće, jer on jejedini koji može osloboditi sebe. On sam mora videti da, iako zamišlja da on ima svoj sopstveniput, g. Smit je u stvari taj, koji ima svoj put i mora da oseti svu svoju bespomoćnost u prisustvug. Smita. Naravno, to jedino može biti postepen, isprekidan proces, koji se proteže tokom godinasamo-proučavanja. Međutim, jednom, kada ga započne, jednom, kada na trenutak uoči prisustvog. Smita, tada njegovo konačno oslobođenje počinje da bude moguće. Umesto da se suprotstavljaideji posmatranja, on počinje da ga koristi inteligentno i tada njegov život postaje podeljen nadve struje: jedna će biti život g. Smita, a druga će biti istorija i refleksija ’Ja’ koje posmatra g.Smita. Jer tokom dugo vremena on će voditi taj dvostruki život, što je veoma često bolno.Međutim, ukoliko ne dopusti sebi da postane negativan, postepeno će uočiti da nova značenjaulaze u njegovo razumevanje. Nešto počinje da se događa sa njim. I ta promena, koliko god da jeneznatna, nastaje usled šoka, koji je dat na tački 6 kroz koju novi uticaji dospevaju do čoveka.

To je jedan oblik joge, koji je zasnovan na meditaciji o sebi i o tome ko smo i čemu čovek možereći ’Ja’. U ovom Radu, kada kažemo ’Ja’, moramo upitati sebe: „Koje ’Ja’?“ Shvatanjem dačovek koristi termin ’Ja’ potpuno pogrešno, počinje čovekov praktičan rad na sebi. To spada ušok na tački 6, jer može povećati svesnost – svesnost čoveka o samom sebi. To počinje da vamdaje potpuno novi odnos prema sebi. Recite ponekad sebi u trenutku neke aktivnosti: „Koje ’Ja’?

Sada, dao bih vam primer u vezi sa osobom koja počinje da shvata mehaničnost. Mehaničnostznači reagovanje – reagovanje kao što uvek radite uz sve. Mislim da treba da razmislite o timličnim opservacijama o tome šta znači biti mehaničan.

„Uvek ću se sećati ogromnog i radosnog osećaja slobode koji sam iskusio kada sam iznenada, nasastanku, shvatio šta izreka Rada ’Ne moraš da reaguješ’ može značiti za mene i moj život.

25

Život bi mogao da se transformiše. Ne bih više bio u milosti života. Našao sam način dapostupam sa životom. Ne moram da reagujem. Niko i ništa me ne mogu povrediti čak ni dotaći,ako nađem snagu da ne reagujem. Rešenje teškoća leži u meni. Imam moć, ukoliko budemmogao da naučim da je koristim, da život učinim bezopasnim po sebe. Život nije gospodar.Mogu da prevladam teškoće i nesreću života, postajući pasivan prema njima, ne reagujući nanjih.“

26

Birdlip, 18. mart 1944.ENEAGRAM

VIII

U subotu je bilo razgovora o Vremenu i Vraćanju. Budući da se taj predmet odnosi na PrviSvesni Šok, napraviću rezime svega što je rečeno.

Sve ideje Rada mogu da deluju kao šok. Ideje su veoma moćne – mnogo moćnije nego bilo štavidljivo i materijalno. Ideje mogu da dominiraju čitavom nacijom. Ne možemo videti neku ideju,ali možemo osetiti njene efekte. G. Uspenski je uporedio ideje sa veoma moćnim mašinama, kojemogu postati opasne, ako njima rukujemo pogrešno. Osetiti sve ideje Rada znači transformisatinaše razumevanje. Na primer, ideja da nismo jedno, već mnogo različitih ’Ja’ može datransformiše razumevanje o sebi i o svim drugim ljudima. Na isti način, ideje o Vremenu mogupromeniti naš pogled.

Uzmimo ideju o Vraćanju. Nemoguće je razumeti tu ideju dok se ne shvati ideja 4. DimenzijeVremena. Šta je 4. Dimenzija? Mi smo u tri dimenzije Prostora: dužina, širina i dubina.Razmislimo na trenutak o tim dimenzijama. Kretanje tačke, koja nema dimenzije, generiše liniju:linija je jednodimenzionalna. Ako bismo živeli na toj liniji, bilo bi nemoguće shvatiti kako bibilo kakav pokret pod pravim uglom uopšte bio moguć. Kretanje linije generiše ravnu površinu:ona je 2-dimenzionalna. Kretanje ravni generiše geometrijsko telo: ono je 3-dimenzionalno.

Sada, mi ne možemo razumeti koji pokret treba da napravi geometrijsko telo, da bi generisalovišedimenzionalnu figuru sebe samog. Uzmimo svoje živote kao linije, u 4. Dimenziji. U skladusa idejom Vraćanja trenutak smrti je trenutak rođenja. Osoba se rađa u istom delu Vremenaponovo i ponovo. Nemoguće je to razumeti, dok ne shvatimo realnost 4. (i 5.) Dimenzije. Vremeživi. Mi živimo u živom Vremenu i svaki od naših života je fiksiran u neki deo života Vremena itaj deo je naše vreme. Ukoliko ništa ne promenimo u sebi, sve će ponovo biti isto. Ako Suštinaostane nepromenjena, rodiće se ponovo u istom delu Vremena i još jednom će privući sebi istiživot i okružiti sebe istom Ličnošću. Suština je nerazorivi deo nas. Znamo da unutrašnji rastznači novi rast Suštine i znamo da Suština ne može da raste, dok Ličnost ne bude učinjenapasivnom – posebno određeni delovi Ličnosti, određene slike. Ezoterizam može da promeniodnos između Ličnosti i Suštine. Život Ličnost održava aktivnom. Postepeni efekat Ezoterizmaje da učini Ličnost pasivnom. To je razlog zašto čovek treba da radi na sebi. Ukoliko budežrtvovao određene delove Ličnosti, ukoliko iz toga bude izvukao snagu, možda će Suština početida raste.

Ako Suština bude rasla, neće privući isti život kada se bude ponovo rodila. Promena Bićaneminovno znači i promenu života, jer čovekovo Biće privlači čovekov život. Ukoliko postojirazvitak Suštine, neće postojati samo promena u životu, već i u memoriji. Osoba se može setitišta da radi u nekom teškom trenutku: može se setiti da je napravila grešku.

Budući da je naše biće napravljeno od različitih delova, od kojih su neki više budni, a neki više usnu, shvatićemo da možemo predstaviti svoje živote kao seriju paralelnih linija, naliktelegrafskim žicama. Ako smo negativni, mi smo u nižoj žici. Pamćenjem sebe možemo stići doneke više žice. Uzimajući sve što je teže moguće, mi putujemo najnižom (najgorom) žicom, da

27

tako kažemo. Ne identifikujući se i pamteći sebe dostižemo višu (bolju) žicu. Iako sve te žiceleže, kako jesu, blizu jedna druge, postoje razlike između njih. Na nekoj od njih se može nalazitinešto, čega na drugoj nema. Na primer, na nekoj od linija možemo sresti Rad, a promašiti ga nanekoj od nižih. Nisu sva naša ’Ja’ na istom nivou i neka od njih ne možemo sresti na najnižemnivou, jer ona ne žive tamo.

Imamo mnogo različitih vrsta memorije i svako ’Ja’ ima svoju sopstvenu memoriju. Memorija jenaš odnos prema 4. Dimenziji, koja se proteže i u budućnost i u prošlost. Čovek može da se setibudućnosti. To nije tako neobično ako shvatimo da smo živeli ranije. Ovaj Rad veoma mnogonaglašava važnost sećanja. Moramo se setiti trenutka razumevanja koje smo imali. Moramo sesetiti da smo u Radu. Moramo se setiti svoga cilja. I moramo se setiti sebe. Moramo se setiti daizolujemo sebe iznutra od života i da ne dopustimo da nas događaji slome – to jest, moramo sesetiti da praktikujemo neidentifikovanje kada zateknemo sebe u identifikaciji. Postoji šansa da sedogode neke promene, ako se čovek ne identifikuje toliko mnogo i neprekidno. Setivši se daposmatramo identifikaciju u sebi i da praktikujemo neidentifikovanje, čovek dospeva pod noveuticaje. Cilj je doći do tih novih uticaja, koji mogu da nas iscele i da nam daju nov život. Kada nebi bilo drugih uticaja, kada bi vidljivi život na Zemlji bio sve što postoji, kada ne bi bilo ZrakaKreacije, tada ne bi bilo Rada i ne bi bilo Ezoterijskog Učenja i sve bi bilo bez nade. Sve bi bilofiksirano i mehanično. Niko ne bi mogao da se promeni.

28

Birdlip, 01. april 1944.ENEAGRAM

IX – još jedna beleška o Vremenu i Vraćanju

Čini se da mnogi ljudi imaju velike teškoće da shvate šta je šok na tački 6, te, iako je u svakomkomentaru objašnjeno da postoji više vrsta tog šoka i da u opštem smislu ideje Rada i njihovopraktikovanje daju taj šok, i dalje se postavljaju pitanja o tome šta je to. Na primer, tokomdiskusije prošle nedelje postavljeno je pitanje: „Da li čovek može da poveže taj šok Vremena natački 6 na isti način kao što može da poveže šok od shvatanja svoje mehaničnosti?“ Ideja da sevraćamo je šok, ako se emocionalno doživi. Ona menja naš odnos prema sadašnjosti, kao i premaprošlosti. Ona čini da vidimo svoje života na nov način. Sada, ako možete da vidite svoj život nanov način, to je šok. Protiv čega je to šok? To je šok protiv načina, kako smo prethodno shvataliživot. Ako shvatate svoj život uvek na isti način, postajete fiksirani. Da biste se oslobodili,neophodan je šok. Znate kako je teško promeniti ideje ljudi i da je znak inteligencije ako smo ustanju da shvatimo nove ideje. Ovaj Rad treba da nas navede da mislimo. Sve ideje Rada mogudelovati kao šok, ako za sebe razmislimo o njima. Ideje će nas preneti na drugi nivo. Prodrmaćenas iz tuposti i gluposti malih ’Ja’ koja sve vreme određuju pravac našeg života. Razumete da seo viziji može misliti kao o šoku. Čovek ima novu viziju. Vidi svetlo tamo gde ga prethodno nijevideo. Sve vidi u novoj perspektivi. Preko svoje vizije ima šok. To je šok zadat starom viđenjustvari. On je potresen u sebi, a ako ste potreseni u sebi, to vam daje šok. Šok treba da nas probudiiz dubokog sna, u kome živimo svoje živote. Padamo u san odmah čim se probudimo i spavamodublje nego u krevetu. Ideje Rada ne samo da mogu da nam daju šok, kada ih razumemo iasimilujemo u mozgu, već mogu i da nas transformišu. Šok od buđenja je povezan satransformacijom sebe: šok izbijanja semena, koje ga budi u novi život i istovremeno gatransformiše. Seme je potreseno u sebi. Da li ste ikada bili potreseni u sebi, do samih svojihtemelja? Ako jeste, onda razumete šta je šok. Međutim, šok nije obavezno iznenadna stvar: onmože delovati tokom dugog, dugog perioda kao ferment, koji polako menja grožđe u vino.Odgovor na pitanje kao što je, da li ideja Vremena može da bude povezana sa šokom na tački 6,jeste: „Da“. To je izričito rečeno u komentarima. Međutim, to će biti šok samo ako čovek pokušada razume šta to znači i često misli o Vraćanju i kako će se uvek vrteti u točku svog života dokne bude promenio sebe. Šta onda treba da učinimo da bismo promenili sebe? Ovaj rad nas uči štatreba da radimo svakog dana i svakog minuta.

U vezi sa pitanjem o različitim vrstama memorije – svaki centar i svaki deo centra ima sopstvenumemoriju. Memorija nije jedna te ista stvar. Ono što je rečeno je da je memorija naša veza sa 4.Dimenzijom. To je naš odnos prema našem Vremenu. Možemo se kretati u memoriji u prošlost,a da se ne pomerimo iz svojih fotelja. Sigurno, ta veza sa prošlošću je veoma pogrešna. Ispodnaše lične memorije postoji dublja memorija do koje veoma retko imamo pristup, ukoliko gauopšte dobijemo. U toj dubljoj memoriji sve je prisutno – sve što smo rekli ili učinili ili videli ilidoživeli. To je Knjiga našeg Života koja se otvara u smrti. Mi nosimo memoriju u Suštini.Ličnost biva uništena posle smrti, ali Suština se vraća. Zbog toga imamo šansu da se setimo,kada se vratimo, samo ako Suština bilo šta zabeleži. Sve što učinimo iskonski, dodirnuće Suštinui Suština će se toga setiti po povratku. To je razlog zašto geniji ponekad otkrivaju sebe veomarano. U Vraćanju sve dolazi ranije, što je na bilo koji način učinjeno iskonski. Neki muzičari ilidrugi genijalni ljudi počinju da se sećaju veoma rano.

29

Prava memorija nije povezana na isti način kao lična memorija. Na primer, svi trenuci istinskograzumevanja Rada biće povezani zajedno. Neće ležati pomešani sa drugim sećanjima u serijamaniti pomešani po datumima. Sećanja istog emocionalnog kvaliteta imaju sklonost da se povezuju.To sećanje na prošlo vreme, dan za danom, razlikuje se od emocionalne memorije. Drugimrečima, naš odnos prema 4. Dimenziji je veoma različit. Osoba može imati veoma slabo sećanjeu vremenskim sekvencama, ali veoma dobru emocionalnu memoriju i obrnuto.

Postavljeno je pitanje: Kako možemo da se ponovo rodimo u istom delu Vremena, kada naširoditelji neće biti tu? Ovo je pogrešno shvaćeno. Naši roditelji su u našem vremenu. Sve je tamou Vremenu i sve se vraća u Vremenu. Imamo teškoće da svojim umom, koji se oslanja samo načula, shvatimo kakve su više dimenzije. U stvari, to je nemoguće. Mi o Vremenu možemo mislitisamo kao o liniji, ali u stvari postoje 3 dimenzije Vremena, tako da linija postaje ravan, a ravangeometrijsko telo. U tom geometrijskom telu Vremena sve postoji i sve se vraća u talasima,velikim i malim. U isto vreme, postoji opšta promena, koja se odvija u čitavoj GeometrijiVremena. Da to izrazimo običnim jezikom, neke stvari se uspinju, neke se spuštaju, a neke stvariostaju nepokretne. U okviru ideje Vraćanja, mi moramo da izaberemo. Možemo odvojiti jedantočak iz mašine da bismo razumeli i moramo razumeti da je točak napravljen od neke vrsteelastične supstance, koja može da se malo raširi i da se sažme.

S obzirom na pitanje kao što je ’da li možemo da izaberemo druge roditelje’, odgovor je, naravnoda ne, ako smo pod Zakonom Vraćanja. Rođeni smo u istom delu Vremena kao i pre i naširoditelji su tu. Samo kada dođemo do Reinkarnacije, moći će da se postavi to pitanje.Reinkarnacija se potpuno razlikuje od Vraćanja. U Vraćanju čovek se rađa u istom delu Vremenaod istih roditelja; u Reinkarnaciji čovek se ne rađa u istom delu Vremena. Međutim,Reinkarnacija za nas stoji van diskusije. Potreban je veoma visok stepen razvitka. Čovek moradostići kraj svog života i mora se na određen način iznutra povezati fuzijom, pre nego što možeda pređe u drugi deo Vremena.

Pod uticajem ideje i Vraćanju čitav naš koncept prošlosti se menja. Rečeno je da traje velikabitka između religioznih ljudi, koji veruju u život posle života, i naučnika, koji veruju samo uovaj život. Videćete da ideja o Vraćanju zadovoljava obe strane. Kada vidite kako vaša prošlostleži ispred vas, tada vaša razmišljanja o vašoj prošlosti postaju korisna.

30

Birdlip, 09. april 1944.ENEAGRAM

X – početak šoka na tački 6

Posmatranje i odvajanje od „Sebe“

Posle intervala od nekog vremena vratićemo se osnovnoj ideji Rada da je, kako bismo seprobudili, neophodno posmatrati sebe i uočiti kakav je čovek u sadašnjem trenutku. U kom deluvas je ono što ste u sadašnjem trenutku? Ono je u svim ulogama u centrima, izvučeno napovršinu određenim delovanjem života na vas. Šta to znači? To znači da ste od detinjstva položiliu sebe određene asocijacije, koje su reprezentovane u vašim centrima i koje deluju mehanički.Svako ovde je položio u svoje centre određene poglede i načine na koje posmatra stvari, od svojemajke, oca, bolničarki, ljudi koji ga okružuju. Svi vi posmatrate tu konstrukciju kao sebe. A to jesamo obrazac svih mogućih „sopstava“. Ipak, to je veoma teško shvatiti. Sve te asocijacije,položene u centre od najranijeg detinjstva, obrazuju određenu vrstu obrasca osobe. I ovde bihželeo da kažem, zar nije neverovatno da niko ne pomišlja na to, da je on ili ona u svakompogledu fiksirana, određena vrsta osobe – osobe, koja se uvek ponaša na ovaj ili onaj način i takodalje? Interesantno je, jer svako ima ideju da su on ili ona sasvim slobodni i da mogu da seponašaju, deluju, razumeju i tako dalje upravo onako kako žele. To je iluzija. Ličnost, koju sukonstruisali Mama, Tata, Bolničarka, Škola itd. je veoma moćna. Ona uvek deluje u vaše ime.Ipak, mi imamo viziju, osećaj, ideju da smo slobodni i da ni na koji način nismo predodređeni, nina koji način fiksirani, ni na koji način mašine. Rekao sam da je to iluzija. Ipak, u isto vreme, tonije iluzija, u smislu da je moguće razložiti mašinu ličnosti i postati slobodan. Za to jeneophodno plaćati i plaćati tokom dugo vremena. Rad treba to plaćanje da učini ispravnim. Onopočinje Samoposmatranjem. Šta Samoposmatranje znači? To znači posmatrati kakvi ste, kakoreagujete, šta vas čini negativnim i tako dalje. Ovaj Rad vas posebno uči da posmatrate određenestrane sebe bez osuđivanja – to jest, bez opravdavanja sebe na ovaj ili onaj način. Da biste videlišta uzimate kao sebe, da biste videli mašinu koja odgovara, mašinu koja se ponaša, mašinu kojamisli, mašinu sa predrasudama, osećanjima – to je ideja iza samoposmatranja. Složićete se samnom da osoba ne može da se promeni, dok ne vidi sebe. Međutim, ljudi prave najfantastičnije inajnedelotvornije pokušaje da vide sebe. Obično misle da je potrebno da puše ili jedu manje ilida ustaju ranije ili da rade više na svojim profitabilnim poslovima. Sada, ovaj Rad ne počinjeničim te vrste. On počinje od čovekove psihološke strane. Čovek prvo mora da posmatra tustranu. To je ono gde se nalazi ono što posmatrate kao sebe. Prvo mora doći do promene umozgu, promene u načinu kako gledate sebe, promena u samom vašem osećaju sebe. Kao štoznate, svako je identifikovan sa sobom. A oni očekuju da počnu od sebe takvih, kakvi su. URadu je reč o tome da se to „vi“ – to „sebe“ – učini pasivnijim. Ko ste vi? Šta ste vi? Vi stekonstrukcija koja je beskorisna ili gotovo beskorisna za vas. Ali vi ste rob te stvari koju uzimatekao datu – to „vi“, to „sebe“. Ovaj Rad to treba da promeni – tu osnovu na kojoj počivate, tustvar u vama, koju nikada ne dovodite u pitanje i nikada ne vidite. Život je položen dole u nas,prvenstveno našim imitiranjem - hiljade stavova, odbojnika, slika, gramofonskih ploča – u stvari,hiljada asocijativnih obrazaca. Osećamo se neprijatno ako ih ne sledimo. To je korigovanje sebe.Rad govori o prestanku identifikovanja sa sobom, formiranim delovanjem života, sobom,položenim u ličnost. Sigurno, ovo je veoma teška materija i nije za glupe. Orijentisati se na novi

31

način nije laka stvar. Morate izaći ispod tog „sebe“. Rad ne može učiniti ništa za vas, akopočnete od „sebe“ – ili „vas“ – to jest, od ličnosti. I ovde se mnogi gube i ne mogu da videznačenje Rada. Svako ima uzvišen osećaj o sebi, takvom kakav je. Međutim, on je na pogrešnommestu – u ličnosti. Ličnost nije sveta stvar u vama. Dublja osećanja sebe uvek imaju taj čudesnikvalitet svetosti, koji pruža blaženstvo. Međutim, mi tu stvar, „sebe“, uzimamo kao svetu – iimamo osećaj na pogrešnom mestu – to jest, u samopoštovanju, u osećaju da smo u pravu, usjajnoj prošlosti, u obrazovanju. Neophodno je pomeriti taj osećaj, ići iza sebe, obnoviti ga.Pripisivati sebi nešto tako duboko, nešto tako puno značenja, kako to reč „sveto“ implicira,predstavlja zločin protiv sebe.

Možda se sećate, neki od vas, kako u legendi o Svetom Gralu mladi vitez, koji je izjahao da nađeškolu ili zamak, nije smeo da sluša svoju majku. Tu postoji mogućnost za najsirovijeinterpretacije. Ali šta to znači? „Majka“ je izvor vašeg delovanja i osećanja i mišljenja. Čovekmora da otkaže poslušnost svojoj ličnosti. U ovom radu, šta je to što treba da posmatramo? Tustvar, koju uzimamo kao sigurnu i kojoj po čitav dan govorimo ’Ja’. Ali to nije ’Ja’. To nijepravo ’Ja’. To je mnogo stečenih ’Ja’. To je mašina, mašina stečenih ’Ja’. Čovek je čvrstopričvršćen za nju. Sluša je u svakom pogledu. Ona kaže nešto – i vi mislite da vi to kažete. Onaučini nešto – i vi mislite da vi to činite. Ona oseti nešto – i vi mislite da vi to osećate. Onapomisli nešto – i vi verujete da vi to mislite. To je obrazac, nađen u velikim asocijativnim ilitihim oblastima mozga. To je vaš obrazac, vaš popis, vaš pokušaj da formirate sebe. To je maliset električnih veza, milijardi njih, zbog kojih morate uvek da pozovete ista mesta i da dobijeteiste brojeve. To je mašina u vama. „Kako je“, rekao je G. jednom „moguće učiniti da utiscipadnu na nova mesta u centrima? To je moj zadatak.“ Počeo je navodeći ljude da prave novepokrete. I takođe je počeo navodeći ljude da čine stvari, koje nisu navikli da čine. „Istina je“,rekao je, „da sve postaje mehaničko posle izvesnog vremena. Kako učiniti stvari novim. Svepostaje mehaničko …“. Šta vi mislite? Da li ste uzeli ovaj dan sasvim mehanički? Da li ste uzelisvoje domaće probleme kao i uvek? Da li ste pokušali da transformišete bilo šta, posmatrajući gana novi način? To je teško, ali je moguće. To je vrhunski zadatak Rada - osloboditi se stečenogmehaničkog načina shvatanja svega u skladu sa jednim obrascem, jednim setom asocijacija,jednom idejom o tome šta je dobro ili loše.

Predmet ovog Rada je sopstvo. Vi i sopstvo niste isto, ali ih uzimate kao isto. Ljudi seidentifikuju sa sobom. Vi se identifikujete sa sobom i tako to sopstvo postaje vi. Međutim, vi stemnogo stariji od tog sopstva. Budući da ne poznajemo sebe, mi ne znamo da u nama postoji bilošta što se razlikuje od nas i spoljašnje sopstvo se fuzionira sa unutrašnjim vi i tu nema odvajanja.Posmatranje sebe počinje da stvara odvajanje. Ono počinje da odvaja sopstvo od vas. U početkuto „vi“ je samo Posmatračko ’Ja’. Ipak, iz Posmatranja se pojavljuje Zamenik Nadzornika, kojivodi do Nadzornika, koji se sa svoje strane otvara za Pravo ’Ja’. To ste vi. I to vi je nedostižno,ako sopstvo posmatrate kao vas. Otići iza sebe nije sasvim ono što ljudi misle. Često su najvišeidentifikovani onda kada misle da ostavljaju sebe iza. Rad daje neka interesantna učenja o tomešta treba da posmatramo i ostavimo iza. Međutim, ljudi imaju tendenciju da misle da već znaju iprave problem oko, recimo, jela, ili, recimo, pušenja ili uskraćuju sebi pristojnu odeću ili vožnjuautobusom kada to nije neophodno. Takva ’Ja’ treba da budu posmatrana i treba da se odvojimood njih. Ona u osobi mogu da formiraju veoma moćan sistem tiranije. Javljaju se iz ranihasocijacija. Osoba može da ostane njihov rob tokom čitavog života. To je sumorno ropstvo, kojene vodi nikuda. Sada, tokom samoposmatranja počinjete da uočavate gde ste vezani i za šta ste

32

vezani. To će biti u skladu sa osećajem Rada, jer Rad iznosi Život i njegovo delovanje u vama navidelo. Rad je protiv života. Život je kreirao ’Ja’ koja nas iskorišćavaju i čak jedu. Ima ihsvakakvih vrsta. Pretpostavimo da od uticaja Rada možemo da napravimo bič i da isteramo svata ’Ja’ – verovatno bismo bili veoma iznenađeni onim što je isterano – mislim, onim što je Radprocenio kao beskorisno.

Prvi korak u Radu je početi sa oslobađanjem sebe od sebe. Ovaj rad sopstvu ne dodaje ništa, većuzima od sopstva i teži da nam oduzme samo ono beskorisno.

33

Birdlip, 15. april 1944.ENEAGRAM

XI – početak šoka na tački 6

Ideja o Vremenu, Vraćanju i Događajima

Hajde da ponovo razgovaramo o Vremenu i Vraćanju. Kako nam moderni naučnici kažu, Vremeje cirkularno i sastoji se od događaja. Međutim, to je rečeno davno, ne samo od strane filozofa ipesnika, već i od ezoterijskih učitelja. Od čega se sastoji vaš dan? Sastoji se od događaja, nekih,u stvari većinom, na sasvim maloj skali, kao što je događaj gubljenja torbe ili događaj kvarenjaelektričnih osigurača ili događaj dobijanja pisma ili razglednice, na primer, kao ovo, koje samdobio jutros od medicinske firme, u kome se kaže da ako imam skelete, lobanje ili deloveskeleta, koje ne koristim, oni mogu da ponude dobru cenu. To je događaj – neobičan. Takođe,moja peć ne može da se upali - to je događaj – običan. Ponekad su događaji slični: nazivamo ihkoincidencijama. Međutim, ja ne mogu da vidim nikakvu vezu između posedovanja skeleta ivatre koja se ne pali. Koji događaj ćete ignorisati, a sa kojim ćete se identifikovati? To je ono štoje važno, jednom kada vidite da život jesu događaji. Događaji se gomilaju oko linije dana – linijekoja se proteže u Vremenu koje zovemo dan. Na šta ćete obratiti pažnju i od čega ćete se odvojitiu pogledu grupa događaja? Da li ću biti negativan čitavog dana, jer nisam mogao da upalim peć?Izgubili ste torbu: da li ćete dozvoliti da se taj događaj protegne na čitav dan sa svim svađama,posledicama i sumnjičenjima (kao „Ko ju je ukrao?“)? Jedan jedini neprijatan događaj može lakoda se protegne na čitav dan. To vole da rade ljudi, koji selektuju negativne stvari – oni nekadaprošire neprijatan događaj na čitav svoj život. To znači, budući da je Vreme serija događaja, damožete učiniti da jedan događaj uzme sve vaše vreme. Vaš život je vaše vreme. To nije vremedrugih ljudi na isti način. Možete podeliti neke stvari. Međutim, vi ste u svom sopstvenomvremenu. Vreme je serija događaja i vi imate svoje sopstvene događaje, a neke događaje delite.Tri više dimenzije formiraju Vreme i Vraćanje i Večnost. Ako uzmemo samo 4. Dimenziju kaoliniju pod imenom Vreme, koja se proteže u pravcu pod pravim uglom u odnosu na sve triDimenzije Prostora, ona prolazi kroz svaku osobu kao serija događaja. Gubimo torbu, što jelično, ili dospevamo u rat, što je podeljeni događaj. Razumete da to nije sat, već događaj. Kažete– uzimajući Vreme kao veštački sat – sada je deset i trideset ili sada je 1944. Ne, to nije Vreme.Sa kojim događajem ste identifikovani u toj tački u Vremenu, koja se zove (veštački) deset itrideset ili 1944? Da li mislite da je u Staroj Grčkoj postojalo bilo šta kao deset i trideset ili1944? Vreme nije podatak na satu, već događaj. „Sve vreme“ ste u nekom događaju. Negativniste zbog nekog događaja. Dakle, vi ste u tom stanju i u tom događaju. Događaj prolazi, gleda štabi mogao da uzme od vas i grabi vas. Kažete: „Ova situacija je nepodnošljiva“. Događaj vas jezgrabio. Niste u stanju niti da posmatrate sebe u odnosu na taj određeni događaj, niti da se setitesebe u njegovom prisustvu – to jest, da se ne identifikujete sa njim. Vreme, shvaćeno psihološki,predstavlja obrazac događaja, kariranu tablu crnih i belih polja. Potrebno je rastegnuti bolje iskupiti lošije događaje. Vi sada vidite da je Vreme elastično – ne vreme na satu. Možete li da sesetite onog naučnika, koji je jednom prilikom uporedio Vreme sa mekušcem? U tome seUspenski složio sa Ajnštajnom. Mekušac je životinja koja nema skelet i koja tako po volji možeda proširi delove svoga tela. Kičmenjaci to ne mogu zbog svoje strukture kostiju. Treba dapostanemo kao mekušci u odnosu na dan i njegove događaje. Ideja da možemo suviše da se

34

zadržimo na nekim stvarima je, naravno, poznata. Čovek se čvrsto drži nekog događaja, koji sedavno dogodio. Međutim, on nije shvaćen i njegov značaj nije prepoznat. Vi imate moć dastupite u kontakt ili ne stupite u kontakt sa serijom događaja koji čine vaš dan. Možete proširitisebe u neki događaj ili izdvojiti sebe iz njega. Posmatrali ste puževe i uočili ste kako njihovurogovi osećaju neku stvar i kako se rastežu ili skupljaju. Sve fizičko, sve što može da sepercipira, sve vidljivo, jeste obrazac nečeg psihološkog iznutra. Potrebno je samo da odemo uzoo-vrt da bismo to shvatili. Svaka životinja, svaki stvoreni oblik mržnje i odbranereprezentovana je psihološki iznutra. Čovek u stvari može biti mnogo užasniji i okrutniji negobilo koja životinja. Spoljni svet je u nama. Kosmos je u čoveku. Čovek je Mikro-Kosmos. Svešto vidi spolja, u nekom obliku je u njemu – osa, pacov, zmija, mušica, svinja, lisica, tigar,kameleon, skakavac, krtica, buba, riba, roda itd. Da li ste uočili svoja osinja ’Ja’ ili lisičja ’Ja’?Ili da li ste uočili kameleonska ’Ja’ koja se menjaju u skladu sa situacijom i kao političari duvajuvruće ili hladno u skladu sa okolnostima? Da li poznajete zmije i posebno ribe u sebi? Šta leži uvašem moru, iza sadašnjih obala? Svi su oni tu – vredna i slepa krtica, nervozna, sujeverna ptica,buba neprijatnog mirisa i teškog oklopa, skakavac, koji svima večno dosađuje, mušica zunzarabez mozga, koja poletno i nasumice juri u svaku kašu, okrutni, bezumni tigar, skriveni pacov,uspravna, dostojanstvena, imbecilna roda. Svi su oni u Čoveku, kao i dobre, glupe životinje. Sakojom ćete se povezati povodom konkretnih događaja?

Kada počnete da uviđate da psihološki ne postoji vreme sata i zaista nikakvo vreme na velikomsatu koji pokazuje dan i noć u skladu sa rotacijom zemlje, ili većem satu, koji u skladu sarevolucijom rotirajuće Zemlje određuje doba, koja Zemlju čine zelenom, zatim smeđom, pabelom i ponovo zelenom – kada počnete da razumevate da su Vreme događaji i vaš stav premanjima i konačno vaša unutrašnja stanja, tada ćete postepeno početi da budete u stanju darazmišljate o Vraćanju. Počećete da mislite da je vaša prošlost ispred vas. U kojim stanjimapretežno živite? U stanjima, koja pripadaju krtici ili ptici ili čemu? U skladu sa time, kakouzimate neki događaj, jeste i vaše stanje. Kao što je rečeno, možete skupiti neko događaj ili garastegnuti. To stoji u skladu sa time kako ga uzimate. Možete li odvojiti sebe – od događaja? I,kao što je rečeno, osoba se može zadržati na nekom događaju dugo vremena i ući u žalost ihodati naokolo kao neka crna, mrtva kreatura, bez sumnje misleći da je to pohvalno. Sada,budući da se Vreme može rastegnuti ili suziti u zavisnosti od toga kako shvatate događaje,možemo izabrati jedan događaj danas i rastegnuti ga. Da li ste primetili da postoji opštatendencija da se rastegne neki neprijatan događaj, događaj koji je neprijatan za sopstvo, i da sesuze svi ostali? Ne možete da zaboravite, zar ne, kako se neko prema vama poneo na bezobzirannačin, kao da ste beznačajni? To je jedan događaj. To je događaj koji može da se dogodisvakome. To je određeni događaj pod nazivom: „Niko se prema meni ne ponaša pravedno.“

Kada je Čovek stvoren posle mnogo eksperimenata, takođe su stvoreni i svi mogući događaji,koji mu se mogu desiti. Bilo bi beskorisno stvoriti živo biće bez neophodnih događaja, kako bion imao život iskustva. Kada Vreme ne bi bilo „mekušac“, meko, mišićno tkivo, sposobno da serastegne ili proširi, sve bi bilo striktno, kao lenjir. Međutim, „Vreme“ – to jest, događaji – nisu tevrste. Ono može i treba da bude praćeno metodom selekcije, biranjem i odbacivanjem, davanjempažnje i uskraćivanjem pažnje incidentima ili događajima ili situacijama, koje neizbežno prolazekroz našu ograničenu svest. „Vreme“ je sve tamo – nalik selu. Međutim, mi mu se približavamokorak po korak i prolazimo kroz njega u skladu sa svojim stanjem. Ukoliko dodamo svesnostanje mehaničkom stanju ili slepoj reakciji na događaje, tada smo na višem nivou bića i tada

35

počinjemo da shvatamo da neki događaji mogu biti suženi – čak zgnječeni i bačeni – dok drugetreba ostaviti kakvi jesu, dok neke treba proširiti svom snagom unutrašnjeg rada i Pamćenja sebe,koje čovek poseduje.

36

Birdlip, 15. april 1944.ENEAGRAM

XII – Vodonici i Eneagram

Na ivici Eneagrama mogu se upisati različiti Vodonici u seriji, počevši sa Vodonikom 384. ZaštoVodonik 384 započinje seriju, označenu na obodu? Zato što ljudska hrana, Vodonik 768, nije uČoveku. Unosimo supstancu, pod nazivom „Hrana za Čoveka“ – 768 – u stomak. Međutim, dokse ne svari, ona još nije u vama. Prva aktivnost varenja je učiniti od hrane nešto što može daprođe kroz vas – to jest, u u obliku Vodonika 384. Hrana, posmatrana kao 768 je za nasspoljašnja. Može se ukloniti ispumpavanjem stomaka, pošto smo je pojeli. Ali jednom kada budetransformisana u Vodonik 384, pod nazivom „voda“, ne može biti uklonjena, jer je deo fizičkogorganizma, u vašoj krvi i limfnoj tečnosti. Tako, može se videti zašto Vodonik 384 započinjeseriju u Eneagramu. Ukoliko progutate metalno dugme, ono će, nadajmo se, proći direktno krozvas. Dugme nije hrana za Čoveka. To nije 768, niti niži Vodonik 1536, koji je stočna hrana –trava, sirove stvari, vlaknaste stvari, koje Čovek ne može da jede. Ćovek ne može da jede travu,koja pripada klasi materija 1536. Potreban joj je spoljašnji transformator. To na primer može dabude krava. Ona jede travu, a Čovek jede i pije nju. To je spoljašnja transformacija Vodonika1536 u 768. Međutim, Čovek takođe ima i unutrašnju transformaciju, koja počinje sa 768 iprelazi u 384. Počinjete sa travom, da tako kažemo. Nju transformiše (ili kuva) krava. Čovekzatim jede kravu ili pije mleko. Oboje se kuva u Čoveku i transformiše u nešto drugo i tako dalje.Čitav život predstavlja kontinuiranu transformaciju jedne stvari u drugu. Varenje jetransformacija u nešto više. Kada se goveđi odrezak svari aktivnošću ugljenika, koji već postoji utelu – to jest, enzima ili fermenata koji postoje u stomačnoj kiselini i alkalnog lučenja jetre ipankreasa u tankom crevu (jer varenje hrane je dvostruko, prvo kiselo, a zatim alkalno i tako poddve trijade) – tada goveđi odrezak prestaje da bude goveđi odrezak i nije samo rastvoren, većtransformisan u finije materije, na skali Univerzuma, koje prelaze u krv. Na prvom stepenu 768postaje 384. Tada je goveđi odrezak u vama i cirkuliše kroz vaše telo preko limfnog sistema ikrvotoka, ne kao goveđi odrezak, već kao fina kolekcija materija pod nazivom 384. Tada se 384transformiše u 192 i tako dalje. I to je učinjeno za nas majstorstvom i hemijom InstinktivnogCentra, koji upravlja unutrašnjim radom organizma. Sve, što ima veze sa nižim, gušćimVodonicima je učinjeno za nas. Čovek je, kako Rad kaže, stvoren kao samo-razvojni organizam.Međutim, on je prvo stvoren gotov – to jest, sa nesagledivom količinom unutrašnjih fabrika,unutrašnje hemije, unutrašnje transformacije i unutrašnje mašinerije. Obratite pažnju natransformaciju. Hrana kao 768 prelazi na viši nivo, 384; 384 prelazi u 192; 192 prelazi u 96; 96prelazi u 48 (48 je energija, koja se koristi za razmišljanje – goveđi odrezak je sada postaomisao); 48 prelazi u 24; 24 prelazi u 12. Sve te transformacije obavljaju hemijske fabrike. To jeOktava Hrane, koja se odvija mehanički i omogućava nam da postojimo. Jer pre svega jeneophodno stvoriti biće, sposobno za opstanak, pre nego što se postavi pitanje o razvoju u neštodrugo. Tako mi svi počinjemo sa onim što je dato – materijalima datim preko OktaveTransformacija, pod nazivom Oktava Hrane.

Međutim, Rad govori o onome što nije dato. On govori o proizvodnji više materijala, višeVodonika, nego što Oktava Hrane može da nam da. To počinje tek onda kada je dat PrviSvesni Šok – to jest, šok na tački 6 Eneagrama. Na toj tački počinje Rad – to jest, ako cenimo

37

njegove ideje, proniknemo u njih i primenimo ih na svoje živote. To zahteva određeno unutrašnjerazmišljanje. Ukoliko počnemo da ih živimo, počinje nova Oktava, od Vodonika 48. To počinjeda prodire u nas sa vrha najnižeg sprata. To jest, efekat toga će se postepeno osetili u svakomdelu ljudske mašine.

Dijagram Nove oktave počinjePrvim Svesnim Šokom

Shvatite da ovaj početak nove oktave nije prirodno dat. On mora da bude kreiran. On je poseban.On jedino može biti kreiran, ako damo sami sebi šok u mentalnom delu sebe. Budući da taj šoknije prirodno dat, već ga Čovek mora dati sam, on se naziva svesni šok. Ovaj šok ima mnogostrana, mnogo oblika. U tom pogledu se razlikuje od mehaničkog šoka disanja, koji prirodazadaje na Oktavi Hrane. Veoma je važno razumeti sve to što je jasnije moguće. Gornji dijagramprikazuje čoveka koji radi na sebi, seća se sebe, kreirajući novi Vodonik 24 i novi Vodonik 12kao rezultat. To počinje da menja njegovo Biće.

Sve ideje Rada, kada su primljene, asimilovane i postavljene na mesto i kada učinimo pokušaj daživimo u skladu sa njima, pomažu u davanju šoka na gornjem ili mentalnom odeljku. To mestokorespondira u Eneagramu sa tačkom 6. Um mora da se promeni pre nego što ostatak čovekamože da se promeni. To je isto učenje kao i u Bibliji, gde je rečeno da čovek prvo mora da sepokaje, što na grčkom zaista znači da promeni svoj um (grčka reč metanoia, μετάνοια, promenauma, prevedena je u Bibliji rečju „pokajanje“, prim.prev.). Promeniti um znači misliti na novinačin. Međutim, da biste mislili na novi način, potrebno je imati nove ideje i novo znanje. Naprimer, ako saznate o ideji o Vremenu i Vraćanju, počećete da shvatate da vaša prošlost ležiispred vas, tako da ćete početi da stičete nove ideje o životu – to jest, da menjate svoj um. Nemislim odmah, već postepeno, formirajući ga tokom mnogo godina. Te misli otvaraju novi deovašeg uma, koji u suprotnom ne bi bio korišćen. To je primer „sporog šoka“ u mentalnom delu.To je postepena transformacija uma u odnosu na Vreme. Ona utiče na emocionalni deo i

38

povratno utiče na fizički deo. Sve ideje Rada, kada se percipiraju u umu i saznaju, deluju kaofermenti, kao kvasac i postepeno počinju da menjaju um, čitav način mišljenja, a posebno osećaj’Ja’. To je sve povezano sa šokom u mentalnom delu, ili Prvim Svesnim Šokom, koji je naEneagramu prikazan na tački 6, a u dijagramu o Čoveku u trospratnoj fabrici na gornjem odeljku,delujući na 48.

Ako počnete da živite ovaj Rad i o svemu razmišljate iz ideja, kojima on podučava i da se boriteda se odvojite od negativnih emocija i beskorisnih ideja, koje samo izvlače snagu iz vas i takodalje i ukoliko pokušate da osetite sebe kako pažljivo hodate okruženi događajima života kao daimate zaštitni sloj na svojim nogama, tada ćete početi da sebi dajete Prvi Svesni Šok i stvarateviše Vodonika 24 i 12 u sebi. Međutim, morate znati šta to znači imati dugu unutrašnju borbuizmeđu Da i Ne u pogledu Rada, jer samo se vaše unutrašnje stanje računa. Ako stvorite više togVodonika 24, videćete kako se vaše mišljenje menja. Počećete da razumevate emocionalno, davidite istinu o stvarima emocionalno i odjednom ćete videti beskrajno značenje i shvatićete kakoje Rad neiscrpan u svom značenju i u onome što može da vam pokaže. Jer, da biste mislili izVodonika 48, kojim moramo početi, jalova je stvar u poređenju sa razmišljanjem iz Vodonika 12.Vi svi znate da su viši Vodonici inteligentniji od nižih. Sećate se izreke, fraze, da je kuvankrompir inteligentniji od sirovog krompira, jer je 768 više na skali od 1536? Tako, razumete damišljenje pomoću inteligencije koja pripada Vodoniku 24 ima mnogo više finijih veza i značenjanego mišljenje pomoću inteligencije iz Vodonika 48. Pomoću Vodonika 24 možete videti sebekako hodate iznad zemlje, možete stajati iznad sebe, jer ste izdvojeni iz sebe.

39

Birdlip, 30. april 1944.ENEAGRAM

XIII – Unutrašnja cirkulacija eneagrama

U svakom trenutku bilo koja osoba na Zemlji stoji pod nekim od 48 zakona ili uticaja koji delujuna našu planetu na osnovu njenog položaja u Zraku Kreacije. Uticaji dolaze sa viših, srednjih inižih delova oktave Zraka u kome se nalazi naša Zemlja. Tih 48 zakona sa različitih nivoa skalestvari upravljaju Zemljom i svim Zemljama i bezbrojnim Sunčevim sistemima u Mlečnom putukome naš Sunčev sistem pripada. Setite se da postoji bezbroj Mlečnih puteva ili galaksija uUniverzumu. Mi smo toliko mali, praktično beznačajni. Kada bi naša Zemlja bila uništena,kometom, to ne bi imalo nikakav značaj u ukupnom zamahu svih tih ogromnih prostranstavastvorenih stvari u Univerzumu. U našem majušnom Sunčevom sistemu postoje uništene planetekoje kruže oko Sunca kao mala tela – planete samo nekoliko milja u prečniku, stotine njih. To jepogled na vidljivu, fizičku stranu stvari, koje nauka poznaje i u spoljašnjem Univerzumu, koji jeili fantastičan ili slabi naša samoljubiva osećanja. Međutim, kada ovaj predmet sagledamo uskladu sa ezoterijskom psihologijom, slika se menja. Rad uči da ljudsko biće nije samo funkcijasveta u kome je rođeno ili kome robuje. Aparatura Univerzuma je, kada je naš Zrak Kreacije upitanju, namenjena Evoluciji. To je ogromna destilaciona mašina, sa namenom odvajanja finogod grubog. Postoji jedna stara slika, predivno opisana, na primer, u učenjima Manua. Šta jeindividualna evolucija u ezoterijskom smislu? Posmatrati tokom dugog, unutrašnjeg rada, azatim odabrati finije, želeti i konačno živeti finije. Da li se sećate drevnih HermesovihSmaragdnih tablica koje počinju rečima da morate „odvajati finije od grubljeg“? Tu počinje ličnirad. Potrebno je mnogo vremena pre nego što započne. Na šta se misli pod finijim? Ukolikoimate trenutak potpunijeg razumevanja, uvida ili spoljašnje percepcije pomoću Vodonika 24, toće biti finije nego bilo šta, što možete postići inteligencijom pomoću Vodonika 48. Vidite stotineveza, koje nikada ranije niste uočili. U potpuno istom smislu kuvani krompir je finiji od sirovog.To je viši Vodonik i postaje hrana za Čoveka i može ući u njega. Umesto da ga pojede govedo,može da ga pojede Čovek. Ali govedo ne može da skuva krompir. Potrebna je inteligencijaČoveka da se napravi vatra, da se napravi posuda koja drži vodu itd. Sirovi krompir jeklasifikovan u Tablici Vodonika u redu Hidrogena koji su označeni brojem 1536. Vodonik sespušta sa Skale Bića, izdvojen iz Zraka Kreacije. Kuvani krompir je sposoban za drugačijugustinu, upravo kao i mi, kada se pomerimo na našem nivou bića makar i delić. Biće kuvanogkrompira privlači drugačiji život od bića sirovog krompira. Kako se on uspinje na Skali Bića?Pomoću nečega što deluje na njega – nečeg višeg. Čitav posao oko kuvanja stvari je delovanjenečeg višeg na nešto niže. Međutim, obratite pažnju na to da rezultat ne dostiže onaj nivo, kojideluje na njega. Inteligencija Čoveka, primenjena u vidu vatre i vode i posude i tako dalje nasirovi krompir, ne znači da će rezultat – kuvani krompir – znati kako da skuva krompir. Viša siladeluje na nižu silu, ili viša materija deluje na nižu materiju, podižući niže na stepen iznad uodnosu na postojeće, ali ne na nivo sile koja deluje. Ta ideja je u Radu reprezentovana uterminima tri sile. Aktivna sila koja deluje na pasivnu silu proizvodi središnju silu. Kada je hranauneta u telo, ona ulazi u skladu sa učenjima Rada kao materijal koji proizvodi pasivnu silu. Nanjega tada deluje aktivna sila, koja postoji u telu, i rezultat je središnja sila. Tako na 768 deluje192 i rezultat je 384, koji je u sredini. Bilo koja materija, koja sprovodi pasivnu silu,transformisana je u više stanje preko materije koja sprovodi aktivnu silu, obezbeđujući tadamogućnost da se pojavi središnja. Međutim, viša materija, u koju je pretvorena, nije ni prva ni

40

druga, već treća stvar, koja posreduje između njih, provodeći neutralizujuću silu, dok god postojiunutar sfere uticaja sila, od kojih je potekla.

Tako:

Ili, ako poređamo te figure u rastućem poretku po finoći:

Ukoliko 192 nije prisutna, 768 ne može da dostigne sledeći stepen evolucije na 384. Niti 192,delujući na 768, može da očekuje da dobije nešto na svom nivou. Ona samo može kreirati neštoizmeđu sebe i onoga na šta deluje. Tako se delovanjem višeg na niže niže može transformisatisamo na jedan stepen iznad onoga što jeste, ali ne do nivoa tog višeg. A niže ne može dostićisledeći stupanj bez uticaja nečeg višeg od njih oba. Ova ideja je veoma duboka i objašnjava nesamo mnoge stvari u životu, već i mnogo posebnih stvari, kao što je hemija u telu. Takođeobjašnjava, samo u jednom smislu, šta je Ezoterizam. Ezoterijske ideje i vatra i svetlo iza njih,koje čovek može osetiti, kada ih pravilno vrednuje, mogu se sagledati u ovom kontekstu, i samou ovom kontekstu, kao aktivna sila. Delujući na Čoveka, uzevši Čoveka kao Vodonik, čiji centargravitacije leži na 48, ti uticaji, koji dolaze sa više tačke na Sunčevoj oktavi mogu da gatransformišu ili „skuvaju“ do nivoa 24. Međutim, aktuelne ezoterijske ideje prvo treba da buduuzete kao 12 - to jest, više od proizvoda ili rezultata. Jer kada ugljenik 12 deluje na život, uzetkao 48, on može samo dati rezultat od 24.

Pogledajmo sada desnu stranu Eneagrama, koja je na periferiji obeležena serijom brojeva 384,192 i 96 u progresiji. Mnoge druge stvari se mogu postaviti oko oboda osim Vodonika, ali opovratnom pokretu će biti najlakše razgovarati u terminima Vodonika. Obratite pažnju na to da

41

je u unutrašnjoj liniji 384 povezan sa 96, a onda sa 192. Nešto se kreće napred i zatim nazad upovratnom pokretu.

Unutrašnja linija između 384 i 96 ukazuje na neku aktivnost, neku vezu, između dve tačke kaoprvog pokreta. Druga linija tada ide do stanice 192 kao drugi pravac. Poredak tih unutrašnjihveza se razlikuje od poretka spoljašnje serije na obodu, naime 384, 192 i 96. To jest, unutrašnjacirkulacija u Eneagramu uzima drugačiji oblik od spoljašnje. Mi mislimo, naravno, da 384 trebada postane 192, a zatim 96 na regularan način. Međutim, iznutra, iza svih pojavnih oblika,drugačiji sistem je na delu, koji je veoma neobičan, kada razmislimo o njemu. Verovatno uunutrašnjoj cirkulaciji Eneagrama gledate misteriju života, dok posmatrajući spoljašnju serijubrojeva gledate ono što korespondira sa onim moćnim ali pogrešnim načinom mišljenja podnazivom mišljenje iz pojavnog, iz čula. Uočavate da mora postojati više pre nego što niže možeda bude podvrgnuto transformaciji. To nije teško shvatiti, jednom kada se Zrak Kreacije u svomogoljenom obliku emocionalno percipira i prisno spozna, jer u njemu više oblikuje prema nižem,tako da, ako je nižem potrebna transformacija, više čeka na to. To je jedan od razloga zašto jevažno često iznutra, u mislima, ponirati u Zrak. Zrak je serija transformacija od finijeg kagrubljem, od višeg ka nižem.

O čemu govori Eneagram? Eneagram opisuje serije transformacija od nižeg ka višem, odgrubljeg ka finijem. Sada, da bi niže moglo da se transformiše u više, ono mora da bude pasivno.To jest, ono mora dopustiti da na njega deluje viši uticaj. Kako bi inače niže moglo da postaneviše? Kako bi inače hrana koju jedemo mogla da bude skuvana i ponovo skuvana, transformisanai ponovo transformisana u sve više i više supstance, sve dok ne stigne do šest stepena varenja?Varenje je transformacija. Rad je transformacija. I ako viši uticaji Rada treba da deluju načoveka, on na jedan način mora da postane pasivan prema njima i da im dopusti da deluju. Onmože shvatiti da ne može da čini, ali mora shvatiti da Veliki Um postoji, inače bi bio u konfuziji.Ukoliko ne prizna da postoji nešto veće od njega, ili ako misli da je na neki način stvorio samogsebe, na njega ne može da se deluje i on ne može da evoluira. Međutim, ako postane pasivan – tojest, sposoban da čuje i zatim prihvati – ne sme očekivati da stigne iznad svog sledećeg nivoa, dabi sa time počeo. On ne može da se izjednači sa Radom. Bila bi greška misliti tako. Ne može dase izjednači sa silama, koje ga transformišu. Ako razmislite, videćete da uvek mora postojatinešto više nego bilo koji čovek, na bilo kom stepenu, i da mora postojati najviše, koje jenedostižno.

42

Birdlip, 06. maj 1944.ENEAGRAM

XIV – Komentar o Vodonicima

Postavljeno je mnogo pitanja o položaju Vodonika u Oktavama. Postoji, na primer, Vodonik 48,koji je stvoren od hrane koju jedemo sukcesivnim transformacijama u telu. To je Vodonik kojikoristimo za uobičajeno razmišljanje i sa kojim radi relativno mehanički deo IntelektualnogCentra ili um. Pomoću ovog Vodonika možemo da razmišljamo samo u terminima Da i Ne i takoda sve vidimo podeljeno na nepomirljive suprotnosti. Međutim, kada razmišljamo pomoćuVodonika 24, dobijamo drugačiju sliku o stvarima, jer pomoću ove psihičke energije svesagledavamo na mnogo finiji način, u mnogo suptilnijoj međuzavisnosti, tako da jake suprotnostinestaju i sve se pojavljuje međusobno spojeno u veličanstvenoj harmoniji.

Sada, ti Vodonici 48 i 24 su povezani sa notama Sol i La. Sol 48 nastaje iz transformacije Do 768u Re 384, u Mi 192, u Fa 96, u Sol 48 i zatim u La 24 i konačno u Si 12. Sada, pretpostavimo daje Oktava Utisaka stavljena u rad, tako što čovek živi onoliko svesno koliko to može za kratkovreme. Ovde je Do 48: tu je ponovo Vodonik u vrednosti 48, ali na noti Do. Taj Vodoniktransformacijom u budnom umu prelazi u Re 24. Sada postoje dve 48-ice i dve 24-rke – Do 48 iSol 48 i La 24 i Re 24. Kakva razlika bi mogla da postoji između tih slučajeva? Razmislimo omateriji na sledeći način. Pretpostavite da imate sto zlatnih funti i da ih podelite na dve gomile.Odlučujete da uplatite polovinu svojih zlatnih funti u banku, a da drugu polovinu iskoristite kakobiste platili dugove. Sada, zlatne funte su u pogledu materije isto, ali imaju različitu destinaciju ipotencijale. Zlato, koje uplaćujete u banku, može da se akumulira, dok zlato, koje isplaćujete,odlazi i siguran sam da će vaše misli o ta dva iznosa biti sasvim drugačije. Verujem da ćete sesložiti da 50 funti, koje ćete uplatiti u banku, imaju svežije osećaje od onih, koje ćete isplatiti. Naotprilike isti način su emocije, koje osećate preko Re 24, svežije nego emocije preko La 24.Znate da sve, što je sposobno za mnoge transformacije, ima određen kvalitet novine i vitalnosti,kao mali pupoljak, dok je stvar, koja se gotovo okončala, koja je gotovo završila svoj put,potpuno drugačija. Re 24 je na ranijoj poziciji od La 24. Puna Oktava leži između Do i Do. Ustvari, novo Do započinje novu Oktavu. Razvijamo se od ćelije, koja prolazi do stanja Si. Tada serađamo kao beba i započinjemo novo Do. O Oktavi, koju napuštamo, a koja smo započeli kaooplođena ćelija, ne znamo više ništa. Postajemo stari i zatim ponovo mladi. Tako, razumete da jeMi 12 mlađe od Si 12 i da je Re 24 mlađe od La 24. I uopšte morate razumeti da ista materijamože stajati pod uticajem mnogo različitih potencijala i destinacija u skladu sa svojim odnosomprema stvarima koje je okružuju. „U zemlji slepih čovek sa jednim okom je Kralj.“

Ukoliko vam je teško da razumete Vodonike i njihove veze, pogledajte spoljni svet i vidite kakostvari imaju sasvim drugačiju materijalnost, kako su njihove destinacije različite i kako možeteklasifikovati stvari prema njihovoj upotrebi i kako ništa ne stoji nezavisno i kako je svepovezano jedno sa drugim, kako jedna stvar zavisi od druge i kako se njen značaj menja uzavisnosti od okolnosti i kako ta stvar u jednom trenutku može postati najvažnija, a sledećegtrenutka sasvim nabitna. Posmatrajući spoljni svet na ovaj način, gledate različite supstance,stalno kontrolisane od strane sila, koje deluju na njih. Vi zaista proučavate supstance i Zakon 3 iZakon 7. Svi vi poznajete bolje i lošije u spoljnom svetu, finije i grublje, izvanredno iuobičajeno. Svi znate šta su stvari visokog kvaliteta i stvari običnog kvaliteta. Svi znate šta znači

43

rafiniranje, odvajanje. Možete da napravite razliku između velike književnosti i obične literature.Zašto bi onda bilo teško razumeti šta su Vodonici, koji pokreću vaš fizički aparat, koji pokrećuvaš um i vaše ćelije, vaše centre, takođe na lošiji ili bolji način? Pretpostavljam da se stvarnateškoća, koju mnogi imaju sa time, sastoji u tome što ne pokušavate da razumete ove veomajednostavne dijagrame i tako uvek ostajete u stanju konfuzije, jednostavno zbog toga što nedajete sebi laki šok pokušavši da shvatite opšte značenje dijagrama. Treba da upotrebite Vodonik48 pre svega – to jest, treba da se koncentrišete na ove dijagrame pomoću svog formatornogcentra, tako da sami možete da ih zapišete. Kada je to utvrđeno i vi počnete da razmišljate označenju i počnete da slušate neke od ovih komentara, imaćete trenutke kada ćete dublje videtinjihov značaj, a to znači da ćete početi da koristite Vodonik 24 u svom razumevanju. To seponekad dešava kao iznenadni fleš i u vezi sa tim bih želeo da citiram jedan primer, na koji samnaišao pre izvesnog vremena.

Matematičar Hamilton, koji je godinama razmišljao o tome kako da pomnoži dvodimenzionalnekoličine, odjendom je, šetajući poljskim putem, video rešenje, kako je rekao, „kao da se strujnokolo odjednom spojilo u mome umu i stvorilo bljesak svetla“. Bio je toliko zadivljen da je uzeodžepni nožić i urezao na steni obližnjeg mosta formulu koju je video.

To je sagledavanje problema pomoću višeg Vodonika u Intelektualnom Centru. To je definitivnidokaz, pored mnogih drugih poznatih primera, da mozak može da radi na različitim nivoima.Ako to možete da uvidite, onda ste ne putu da vidite šta različiti Vodonici znače, a ako nikadaniste osetili ništa od toga u pogledu sopstvenih stanja i kvaliteta svojih osećanja ili razumevanjavašeg uma, to je zbog toga što sebi ne dajete ni najmanji stepen Prvog Svesnog Šoka, kojičoveku omogućava da dotakne nove uticaje.

***

Postavljena su pitanja kao što je zašto se najviši Vodonik pojavljuje na najnižem spratutrospratne fabrike. Morate razumeti da ti različiti spratovi za Čoveka, kakav jeste, nemajuznačenje nižeg i višeg. Čovek, ovakav kakav jeste, koristi samo Vodonik 48 na vrhu fabrike, doknjegov Motorički i Instinktivni Centar rade sa Vodonikom 24. To jednostavno znači da je rad,koji se odvija na prvom spratu, definitivno inteligentniji nego rad, koji se odvija na trećem. Da jeVodonik 12 na noti Si znači da on može da učini samo jednu stvar. Šta je Vodonik 12 na toj tačkiOktave? To je Vodonik povezan sa mogućnošću sudbine, koji je sposoban da se ujedini saodgovarajućom suprotnošću i tako započne novu oktavu. Taj veoma visoki živi Vodonikposeduje mogućnost da proizvede novo Do – tj. da započne nešto sasvim novo – novu Oktavu.O šoku između Si i Do veoma brižljivo vode računa kosmički uticaji koji žele da se život nazemlji stalno umnožava. Moglo bi se postaviti pitanje zatim šta znači Mi 12 i kakvu decu onomože da proizvede. Setimo se da Mi 12 nije stvoreno mehanički, prirodno, obično. Ukolikoosoba počne da daje sebi šok čitavog Rada, ako počne da transformiše svoj svakodnevni kontaktsa životom i ne uzima stvari uvek na način, kako ih obično uzima, ako oseti duboko da uvek radinešto drugo i da je povezana sa nečim drugim, što postepeno postaje važnije, tada ona može dastvori Vodonik 12 na tački Mi u Oktavi – to jest, Mi 12. To Mi 12 će onda, kakvo jeste, stvoritidete, o kome ona mora brižljivo da vodi računa, ukoliko želi da ostane u Radu. To je neštosasvim novo u njoj. Mora da obrati pažnju na tu novorođenu stvar u sebi, koja predstavljapočetak njenog sopstvenog ponovnog rođenja. Ta nova stvar, to dete, može lako umreti, ako ona

44

ode na spavanje. Kada to dete postoji u muškarcu ili ženi, mora mu se davati prava hrana i onimoraju biti veoma pažljivi prema njemu. Naravno, to dete ne možete videti spolja i morate sesetiti da se to dete, koje se rodilo u vama, to dete, koje je vaš odnos prema Radu, to dete koje imuškarci i žene mogu imati, pojavljuje na noti Mi. Ono nije na Si, gde odmah mora da postanenešto drugo. To nevidljivo dete je na noti Mi i samim tim se nalazi na mestu gde je nedostajućipolu-ton, na način sličan detetu, rođenom na Si 12. Sada, šok koji se mora dati detetu rođenomna Si 12 je očigledan. Međutim, šta je šok, koji je neophodan da prenese dete, rođeno na Mi 12iza položaja nedostajućeg polu-tona? Koliko često ljudi podižu malo dete, koje ubijaju jernemaju snage niti dubinu osećanja i cilj, potreban da podignu to dete iznad svog uobičajenognivoa. Koliko spermatozoidnih semena seje Rad? Koliko često ljudi na trenutak imaju dete uRadu – molim vas, shvatite da govorim o toj nevidljivoj deci, rođenoj u našem sopstvenomrazumevanju – i koliko često ta deca, baš kao i njihovi parnjaci u životu, pate od skorbuta,tifusne groznice itd. kada postanete negativni u Radu.

Čovekova moć poimanja u duhovnoj sferi – to jest, u njegovom razmišljanju i osećanju – veomaje slaba, posebno kada su muškarac ili žena ostavljeni bez pomoći tokom određenog vremena,bez pohvale i bez posebne pažnje. U ovom Radu morate da održite nešto nevidljivo u pokretu,uprkos svim spoljašnjim teškoćama. U Bibliji se to naziva Vera (Faith): u ovom Radu to je radna sebi u vezi sa vašim ciljem. Sećate se da je rečeno da morate da se borite za ovaj Rad. Svevreme su tu negativna Ja, čija je osnova u čulnom životu, na vidljivoj sceni, koja vas napadaju.Ukoliko u sebi nemate kapaciteta moći poimanja i unutrašnjeg mišljenja i unutrašnjeg osećanja,Rad će pasti na divlje i kamenito tlo i ako je vrelina sunca suviše jaka, ta mala stvar rođena uvama iz spermatozoidnog semena Rada će propasti – to jest, deca rođena na Mi 12 će umirati.Imaćete period entuzijazma, a onda, kada budete napadnuti, ako nemate istinsku snaguunutrašnjeg poimanja, vaša deca će umirati. Veoma je neobična stvar razmišljati o tome šta značiodržati Rad živim i mladim u sebi. Sigurno, to nije moguće ako se rukovodite dokazima, kojevam pružaju čula. Kao šta je rekla nepoznata spisateljica, pretpostavimo da je to bila žena, uJevrejima (XI I): „Vera … je dokaz stvari koje se ne vide.“ Sada, kada shvatite nešto i viditeistinitost toga u sopstvenom umu, da li želite da to podržite dokazima vidljivih stvari? Da li želiteda imate ljude, koji se slažu sa vama, ili ste dovoljno snažni da činite bez spoljašnjih dokaza ividljivih stvari? Ukoliko niste dovoljno jaki da gajite dete u svom umu i održite to dete u životu,tu novo-rođenu stvar u vama, tada jedino možete očekivati da ono umre od gladi. Svaki put kadapovežete misli, vidite novo značenje, primenite Rad na sebi, kada obratite pažnju na to štagovorite, vidite svoju mehaničnost, odvojite se od negativnih emocija, ne dozvolite sebi da sepridružite slabim, luckastim ’Ja’ ili opasnim ’Ja’ – ukratko, svaki put kada zadate sebi PrviSvesni Šok, Šok Rada – vi hranite do dete koje je vaše novo Ja.

45