Motivacija za ucenje

5/26/2018 Motivacija za ucenje

1/14

1

Uvod

Danas je poznato da je motivacija kljuni inilac dinamike procesa uenja koji,

dodue,jo ni je do kraja is tr aen, a ni dovoljno potovan u pedagokoj

praksi .Motivacija kao skup motiva predstavlja neophodno gorivo za uspeh svake ljudske

aktivnosti. Motivacija je upravo sve ono to ljudsko znanje pretvara u uspeh, odnosno u

ostvareni, eljeni cilj. Jasno definisani ciljevi, formulisane vizije i misije, veliki su motivi i

pokretai u smeru pozitivnih menjanja. Realzacija svakog cilja poinje odlukom, a to je prvi

korak. Kada imamo elju i volju da ostvarimo odreeni cilj, kada zbog tog cilja pokrenemo

fizike i intelektualne resurse, kada se aktivno i trajno usmerimo na osvarenje cilja koji smo

postavili moemo rei da smo motivisani. Pitanje motivacije je pitanje pokretanja, usmeravanja i

odravanja aktivnosti kojom ovek zadovoljava svoje fizioloke ili psihike potrebe. Nae

ponaanje se moe objasniti naim motivima. Na pitanje zatoneto radimo, najei odgovor je

zato to to elimo, zato to imamo potrebu za neim ili zato to nas je neto od spolja nateralo

na to.Formula uspenog studiranja mogla bi se ispisati kao zbir tri vana faktora - motivacije,

pravilne ishrane i redovne fizike aktivnosti. Potvreno je da su studenti koji su motivisani za

uenje uspeniji, kao i da oni koji se pravilno hrane i redovno vebaju , bolje pamte.Motivacija je

jedan od odluujuih uvoda uenja uopte, ako nema motivacije ne pomau ni najbolji postupci.

Motivacija se odnosi na unutranje inioce koji podstiu javljanje aktivnosti, usmeravaju je ka

odreenim objektima, odravaju i reguliu. Takve inioce nazivamo motive. Mnogi istraivai

smatraju da su faktori koji pokreu ponaanje verovatno razliiti od faktora koji omoguavaju

istrajnost i regulaciju ponaanja.


2/14

2

1. Pojam motivacije i motiva

Motivacija i motiv su pojmovi iz psihologije koji predstavljaju inioce koji podstiu na

pokretanje aktivnosti jedinke, izazivaju odreeno ponaanje, odravaju ga i usmeravaju ka nekom

cilju. Motivacijaje sve ono to podstie na aktivnost, to tu aktivnost usmerava i odreuje joj

intenzitet i trajanje. To je "volja za neto".Motivacijaje uticaj koji izaziva, usmerava i odrava

eljeno ponaanje ljudi i bitna je kako za uenje tako i za bilo koji drugi rad. Ona sadri i

pozitivan stav prema radu i elju za novim saznanjima, postignuima, uspesima. Zbog toga je

vano pratiti motivaciju uenika na asu, ali i kod kue i nastojati da ne doe do velikih oscilacija

u motivaciji, posebno nakon izvesnog neuspeha ili prezasienosti uenika nastavnim sadrajima.

Nerealno je oekivati konstantnu i nepromjenljivu motivaciju uenika tokom cele kolske

godine.Treba oslukivati potrebe dece i njihova interesovanja. Isto tako, nerealno je oekivati da

e svi uenici imati podjednake motive za uenje i rad. Neko e uiti zbog znanja, a neko zbog

ocene i nagrade koju su mu roditelji obeali. Motivacija je pokreta ponaanja.Laika shvatanja

na motivaciju gledaju kao na neto to kod uenika postoji ili ne postoji, pa se tako tumai i

njihov neuspeh: nisu zainteresovani.

Nikola Rot u svojoj studiji Psihologija linosti motivaciju definie kao proces svesnog

pokretanja i usmeravanja aktivnosti oveka radi postizanja odreenog cilja.Svaki proces

motivacije poinje sa odreenim potrebama i zavrava se nakon njihovog zadovoljenja.Meutim,

uspeh, odnosno neuspeh u zadovoljenju potreba moe dovesti do krajnosti; da ovek izgubi

poverenje u sebe ili da postane previe samopouzdan.

Motivacija se moe definisati kao pojam koji se koristi da bi se opisali faktori koji su unutar same

osobe, a koji podstiu, odravaju i kanaliu ponaanje u svrhu postizanja cilja. Ovo se moe

definisati i na drugi nain, a to je da je motivacija ponaanje dirigovano ciljem. Lako je videti

stvari koje neka osoba radi, ali je mnogo tee naslutiti zato to radi. Opasno je pretpostaviti da

znate ta nekoga motivie, jer u stvarnosti nemoete itati neije misli.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Motivacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Motivacija


3/14

3

Pod pojmom motiva se podrazumeva unutranji ljudski faktor koji, kako kae dr Vlajko Petkovi

u svojoj Sociologiji rada pokree, usmerava, odrava i obustavlja ljudsku aktivnost.Iz ove

definicije se izdvajaju etiri kljunaelementa motiva:

1. ta je oveka pokrenulo na aktivnost,2. ta je tu aktivnost usmerilo,3. ta tu aktivnost odrava,4. ta tu aktivnost obustavlja.

Motivi su procesi iniciranja, usmeravanja i odravanja ponaanja koje ima za cilj zadovoljenje

telesnih ili psihikih potreba.Motiv je poseban oblik cilju usmerene aktivnosti koja treba da

zadovolji potrebu ili elju.Motiv je potreba ili elja udruena sa namerom da se postigne

odgovarajui cilj.

2. Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije

U svakodnevnom govoru postoje mnogi termini koji se odnose na pokretanje aktivnosti, na

motivaciju organizma.Najoptiji pojam je motiv.Ostali pojmovi su potreba, nagon, tenja, elja,

namera, instinkt.

Potreba predstavlja nedostatak odreenih supstanci u organizmu i nunost da se one nadoknade u

cilju normalnog funkcionisanja organizma i odravanja ivota.Smanjena koliina vode ili hrane u

organizmu predstavlja organsku potrebu za vodom, odnosno hranom. Ova potreba se naziva

organska ili fizioloka potreba. Postoje dve vrste organiskih potreba: organski vikovi kao to su

umor, seks, nagon za pranjenjem i mokrenjem i njih treba eliminisati i postoje organski

nedostaci kao to su glad i e koje treba nadoknaditi. Ona moe nastati kada organizmu za

njegovo funkcionisanje neto nedostaje ili kada postoji viak neega u organizmu . Pored


4/14

4

organskih potreba postoje i psihike potrebe. Postojanje potrebe, bilo da je organska ili psihika,

naruava stanje ravnotee u organizmu i praeno je emocijom neprijatnosti.

Nagon je svesno doivljena potreba, kao to je seksualni nagon, dok se elja javlja kada uz

potrebu i nagon u svesti postoji predstava privlanog cilja koji moe da zadovolji postojeupotrebu.

Tenja se u psihologiji definie na razliite naine, ali najee kao motiv koji nije usmeren na

odreen, konkretan objekat, kao elja.

Namera je motivacioni pojam u vezi sa voljnom radnjom i odlukom. O nameri se govori kada

postoje motiv, svesno voljno prihvatanje tog motiva i postavljanje cilja koji treba da se ostvari.

itav taj put od nastanka potrebe do zadovoljenja te potrebe, do, na primer,unoenja tenosti

jeste motivacioni proces ili motivacioni ciklus. Kada se potreba zadovolji motivacija prestaje da

postoji- uspostavlja se ravnotea do ponovnog nastanka potrebe.

Instinkt je pokreta ponaanja karakteristinog za vrstu, regulisanog nasleem. Instinktivno

ponaanje pokreu odreeni stimulusi iz sredine, odvija se gotovo na identian nain kod svih

pripadnika vrste ili pola unutar jedne vrste.

3. Klasifikacija

Bioloki motivi su sve potrebe i nagoni koji imaju organsku osnovu i ija je glavna uloga

bioloko ouvanje i preivljavanje organizma. Tu spadaju e, glad, potreba za kiseonikom,

potreba za odravanjem telesne temperature, seksualni nagon, potreba za snom, za aktivnou itd.

Bioloki motivi su uroeni, univerzalni i snani, a vladaju se po principu homeostaze.

Homeostaza je ravnotea izmeu potrebnog i postojeeg. Ako se ova ravnotea narui, javlja se

potreba. Za ouvanje homeostaze organizam poseduje samoregulativni mehanizam koji


5/14

5

predstavlja automatski odgovor organizma na naruavanje fizioloke ravnotee usled nedostatka

ili vika izvesnih supstanci, a iji je cilj da uspostavi narueni sklad.

Za bioloke motive koji se vladaju poprincipu homeostaze karakteristian je tzv. motivacioni

ciklus. Naruavanje ravnotee se osea kao potreba, te organizam preduzima izvesne aktivnostipomou kojih zadovoljava svoju potrebu, odnosno ostvaruje cilj. Kada se potreba zadovolji

organizam oseaolakanje. Uspostavljena ravnotea kratko traje, jer normalna ivotna aktivnost

opet, posle izvesnog vremena, izaziva poremeaj homeostaze.

Bitne opte osobine homeostaznih motiva su sledee:

- neprijatno draenje, neprijatna napetost,- napetost pokree na aktivnpet,- cilj aktivnosti je eliminisanje neprijatne napetosti, vraanje u stanje ravnotee,- eliminisanje napetosti se doivljava kao prijatnost.

Postoje bioloki motivi koji se ne ponaaju po ovom principu. Lini motivi na razliite naine

doprinose poveanju vrednosti i isticanju sopstvenog JA. U ovu grupu ubrajamo motive za

potovanjem, samopotovanjem, samoostvarenjem, afirmacijom, slavom, moi, potrebu za linim

identitetom itd.

Ako ovek nastoji da svoju vrednost povea u sopstevim oima, u odnosu nasvoje, unutranjestandarde, tada se to manifestuje kroz potrebu za samoaktualizacijom, linim identitetom,

samopotovanjem

Meutim, vrednost sopstvenog JA procenjujemo i u odnosu na druge ljude, odnosno na osnovu

onoga ta oni misle o nama. Otuda proizilaze potrebe da nas drugi potuju i cene, ali i potreba za

moi i dominacijom nad drugima.

Kao posebna grupa motiva pominju se i socijalni motivi. U ovu grupu bi spadali motive koji zasvoje javljanje i zadovoljenje zahtevaju veze s drugim ljudima. Pozitivni socijalni motive sun pr.

motiv drueljubivosti, motiv za saradnjom, motiv afektivne vezanosti itd. U negativne spadaju

agresivnost, sebinost i neprijateljstvo.


6/14

6

4. Zadovoljavanje i ometanje zadovoljenja motiva

Veliki deo svojih potreba i motiva zadovoljavaju ljudi bez tekoa. ovek, po pravilu, im

se pojavi potreba za hranom, uzima hranu i zadovoljava potrebu koja se javlja. On eli da bude u

drutvu, pa potrai prijatelje i nalazi ih. Zadovoljavanjem motiva koji je dotad bio nezadovoljen

dolazi do prestanka napetosti koju je izazvala nezadovoljena potreba. Prestaje mo i uticaj

nezadovoljenog motiva na nae kognitivne funkcije i nae celokupno ponaanje. Zadovoljivi

bioloke potrebe ovek moe da zadovoljava vie motiva i ostvaruje razliite nove, vie i ire

ciljeve. ovek koji je uspeo da zadovolji razliite line potrebe moi e vie napora da uloi u

razliite optedrutveno znaajne aktivnosti. Usled zadovoljavanja odreenog motiva on moe u

odreenim sluajevima da postane jai nego to je bio, a u odreenim znatno slabiji. Agresivnostkoja se nagrauje moe postati karakteristino ponaanje oveka. Meutim, mogue je da efekat

estog i lakog zadovoljenja motiva bude suprotan. Moe se dogoditi da u takvom sluaju ovek

prestane teiti njihovom zadovoljenju da doe do zasienosti motiva.Da li e doi do jaanja ili

do slabljenja zadovoljenih motiva, zavisie pre svega od toga da li su drugi motivi zadovoljeni.

Moe se javiti vie motiva koje je u isto vreme nemogue zadovoljiti. Zadovoljenje jednog

motiva zahteva odricanje od zadovoljenja ostalih motiva. U takvom sluaju ovek e zadovoljiti

onaj motiv koji je trenutno jai, onaj koji je za oveka u tom momentu vaniji. Za motiv koji

prevlada kaemo da je dominantan motiv. Ljudi e urazliitim situacijama razliitim motivima

dati prednost. esto se u literaturi navodi shvatanje o hijerarhiji motiva, koje je izloio psiholog

Maslov ( A. Maslow). Po njemu e bioloki motivi, ako se jave istovremeno sa ostalim motivima,

dobiti prvenstvo.

Poznavanje znaaja zadovoljenja motiva moe pomoi uiteljima da shvate koliko motivaciono

dejstvo moe da ima uspeh koji dete postie u kolskom radu. Svako dete kao i svaki ovek ima

elju da postie uspeh u onome to radi, da bude prihvaeno, da se istakne itd. U tom smislu je

veoma znaajno da uitelj omogui svakom detetu da reava zadatke u skladu sa svojim

sposobnostima i da doivi uspeh, da omogui svakom detetu da ponekad bude u centru panje, da

omogui detetu da se oseti sigurnim i prihvaenim. Kao to vidimo, samo u tom sluaju dete

moe da razvija svoju motivaciju i da se razvija u svakom smislu. ( Radmila Milovanovi, 2010.)


7/14

7

5. Motivacija za uenje

Motivacija za uenje spada u osnovne psiholoke faktore uspenog uenja. Ona je inilac

uspenog uenja, cilj kolovanja. Uspostavlja se i razvija u koli. Bez osmiljene intervencije

teko se moe razviti.

Tenja za uspehom je oblast koja ima veoma dugu traduciju izuavanja i poevi sa teorijom

Atkinson i McClelland koja tvrdi da tenja za uspehom na nekom zadatku zavisi od oseanja

koja su asocirana sa prethodnim zadacima i subjektivnom istorijom uspeha ili neuspeha. Ovde

se naglaava da je objektivno meren uspeh manje vaan za motivaciju nego subjektivan doivljajuspeha. Tenja za postizanjem nekog odreenog cilja je situacija koja se esto sree u

obrazovanju (biti odlian ak ili imati puno prijatelja) i svakodnevnom ivotu. Ipak, svaki cilj

razliiti ljudi u razliitim situacijama mogu shvatiti na dva osnovna naina: kao spreavanje

mogueg gubitka ili tenju ka moguoj dobiti. Iako dva aka mogu imati isti cilj, na primer da

dobiju peticu na kontrolnom zadatku, jedan od njih moda eli tu peticu da bi odrao svoju


8/14

8

dobru ocenu, da bi odrao prosek ili ostao vukovac dok drugi ak moda vidi peticu na

kontrolnom kao ansu da dobije etvorku kao zakljunu ocenu. Takoe, moda prvi uenik koji

eli da ne izgubi visoku ocenu, eli da postigne svoj cilj da bi dobio pohvalu svojih roditelja,

stoga vidi taj cilj i kao odbranu od gub itka, dok drugi uenik vidi test kao potencijalni dobitak

vie ocene.

Intrinzika (unutranja) motivacija se odnosi na izvoenje neke aktivnosti zbog samog

zadovoljstva koje ta aktivnost prua, bez neke dodatne, odvojene nagrade. Intrinzika ili

samostalna i spontana motivacija donosi dobre rezultate u uenju ili drugim aktivnostima.

Unutranja motivacija znai zainteresovanost uenika za samu aktivnost, temu; ona ispunjava

uenika zadovoljstvom; uenik eli da sazna vie, da napreduje.

Kako razvijati unutranju motivaciju?

Kreirati zadatke u skladu sa interesovanjima ili potrebama dece, relevantne za ivot dece iprobleme koji ih mue; kreirati matovite zadatke;

Oslanjati se na potencijale deteta, sve njegove sposobnosti, vetine, znanja; Omoguavati izborteme rada, sa kim e se raditi, na koji nain e se raditi; Davati podravajuu povratnu informaciju - istie postignuto i efikasno vodi dete napred; Ispoljavati sopstvenu unutranju motivaciju; Verovati da se deca mogu zainteresovati.

Spoljanjamotivacija se naziva i insentivnom motivacijom. Insentivi ili podsticaji se primenjuju

da bi subjekti bili motivisani za odreenu aktivnost, uenje ili rad. Podsticaji su brojni: rok,

poznavanje postignutih rezultata, pohvala, pokuda, kazna, saradnja, takmienje, uspeh ili neuspeh

u uenju i dr. (Lidija Vui, 2003.)

Spoljanju motivaciju izgraujemo i prepoznajemo ako je uenikovo ponaanje usmeravano

nagradama i kaznama. Tako uenik ui za ocenu, da popravi ocenu (pa da mu se ukine neka

kazna), za pohvalu, odlazak na more, da ne bi bio kanjen itd.


9/14

9

Na motivaciju utiu: ciljevi uenja (pokreu na aktivnost), nivo zadovoljenosti potreba, linauverenja uenika o uzrocima postignutog (ne) uspeha, uverenja nastavnika.

6. Uloga nastavnika u motivaciji

Motivacija za uenje je stanje kad osoba ima motiv da neto ui i naui. Da bi uenici

postigli uspeh u uenju bitno je da su zainteresovani i motivisani. Kod motivisanog uenika vei

je i misaoni napor i stepen misaone aktivnosti, bolja koncentracija panje to dovodi do veih

rezultata u uenju. Vano je naglasiti odnos nastavnika i uenika, taj njihov lini kontakt koji se

gradi na oseanjima simpatija i antipatija. Od samog tog njihovog odnosa zavisi uspeh u radu,

odnosno stepen uenikovog postignua. Motivaciona uloga je teska uloga u kojoj nastavnik

reava probleme kako, na koji nacin i kojim putevima da razvija, podstie i odrava radoznalost

kod uenika, kako da razvija, podstie i odrava deija interesovanja za intelektualni rad, kako da

motivise decu za rad sa sadrajima koji su im teki itd. Nastvanik kao model za profesionalnu

identifikaciju znai da on svojim radom, nainom prenoenja znanja, svojim ophoenjem prema

deci, postigne da deca zavole predmet i da im taj nastavnik bude uzor. Korisno je dozvoliti

uenicima da razviju osobine odgovornosti za odluke i pridravanja pravila u nastavi. Na

motivaciju pozitivno deluje pohvala, nagrada, isticanja. as treba organizovazi tako da variraju i

sadraj i vebe. Vano je podstai interakcijui komunikaciju meu uenicima kroz rad u paru, u

grupi, takmienje, nadmetanje, zajedniko izvoenje akcije, igranje uloga, zajedniko donoenje

odluka uz raspravu i sl. Nastavnik treba kod uenika da razvije unutranju motivaciju nasuprot

spoljanjoj, daprobudi interesovanje za gradivo koje se izlae na asu, da podstie postojea i

razvija nova interesovanja kod uenika. Ne treba insistirati da svi uenici istovremeno postignu

odreeni cilj, ve da ga ostvare na vreme. Nastavnik, takoe, treba da naui uenike kako se ui,

da uspostavi poverenje, prijateljstvo i saradniki odnos sa uenicima.

Znam da ne mogu nauiti nikoga nita, mogu samo osigurati okruenje i mogunosti za uenje,

jer je uenje neto to ine uenici, a ne uitelji Carl Rogers.

Dakle, samo motivisan uenik postie izvrstan uspeh u koli. Motivacija kao faktor uspenosti

najee je tumaenje uspenosti uenika i njihovih postignua. Odnos uitelja i uenika je


10/14

10

kljuni inilac motivacije uenika za uenje. to nastavnik bolje upoznaje sposobnosti svojih

uenika, njihove osobine i stilove uenja, to e motivacija biti bolja.

7. Znaaj razvojno-obrazovne klime

Znanje se ne moe stei bez zadovoljstva, radosti i drugih oseanja, niti oseanja ne mogu

postojati bez objekta na koji e se odnositi. Sve ovo je proeto personalnim odnosima. Kad su u

pitanju odnosi moemo govoriti o radnoj klimi, emocionalnoj klimi i socijalnoj klimi.

Bitna pretpostavka uspenog obrazovanja i razvoja je radna klima. Osnovu za radnu klimu

predstavlja uspena emocionalna klima. Za uspenu emocionalnu klimu moraju postojati

pozitivni oseaji kao to su: prijatnost, oputenost, smieh, radost, oduevljenje, demokratija i dr.

U svemu ovome vana je uloga nastavnika. On prvenstveno treba biti siguran u sebe i svoje

sposobnosti, mora biti demokratian u odnosima, mora biti tolerantan, mora imati poverenje u

psihofizike sposobnosti svojih uenika i poznavati te osobine, mora podsticati radom uenikovu

radoznalost, originalnost i drugo to utie na njihovo stvaralatvo i izgraivanje kreativnih

stavova. Nastavnik treba svakom ueniku pomoi da formira povoljnu sliku o sebi, vlastitom

identitetu i da postigne individualni maksimum.

Povoljna emocionalna klima ne moe se razvijati kod autoritativnog, plaljivog i nestrunog

nastavnika. Sa uenicima radi i jedan broj nastavnika koji su skloni odstojanju, tee da pokau

vee znanje, esto istiu svoje ja odnosno egocentrini su , a imaju i druge osobine kojih

ponekad nisu ni svesni. Smatra se da demokratsko ponasanje nastavnika doprinosi psihikoj

stabilnosti uenika, njihovoj uravnoteenosti i njihovom poveanju rezultata i uspeha. Klima u

nastavi najee zavisi od nastavnika.

Pojedini nastavnici ulau mnogo truda da bi uenicima preneli znanje, da bi asovi bili

zanimljivi. Najbolji nastavnici pridodaju tome jo neto, jer su oni puni stvarnog oduevljenja za

svoj predmet i ele da to oduevljenje prenesu mladima, kako bi im znanja iz tog predmeta

obogatila ivot, kao to ga obogauju i njima samima.Ali, pojedini nastavnici nemaju podjednako


11/14

11

obimno znanje, nisu svi podjednako ni sposobni da ga prenesu. Kao i u svim strukama, i u

nastavnikoj rade ljudi raznih sposobnosti.

Odnos nepovoljne situacije u nastavi i nepovoljnih emocionalnih doivljaja najee se izraava

u vidu monotonije. Monotonija predstavlja odreeni emocionalni doivljaj. Ona je psiholokapojava prouzrokovana jednolinim nainom rada. Pojava monotonije u nastavi smanjuje

napredak. Zbog toga pozitivno psiholoko doivljavanje treba da postoji u svakoj etapi nastavnog

procesa i u nastavnom procesu u celini.

8. Pohvala, nagrada, pokuda i kazna

Iako postoje odgovarajua mesta u obrazovanju i za nagrade i kazne, to su spoljni faktori

koji mogu da oduzmu ueniku linu kontrolu. Oigledno moraju postojati posledice za razliite

vrste ponaanja, a za pravi uspeh je potrebna neka vrsta priznanja i panje. Meutim, i nagrade i

kazne mogu biti negativan faktor u razvoju unutranje motivacije. Nagrada moe biti uzrok

uenicima da rade iz pogrenih razloga. Kazna esto podstie nezadovoljstvo i nedostatak

saradnje. Nagrade su najefikasnije ako se koriste sa uenicima koji su sm anjenih sposobnosti ili

nemotivisani i kada se koriste u kratkom vremenskom periodu. Kazna je poslednje sredstvo

metode vaspitanja i uopte u procesu vaspitanja. Izriu se tek onda kada se iscrpe sva prethodna

sredstva. Uestalost kazni smanjuje njihov efekat.

Odreena istraivanja su pokazala da srednjokolci pismo koje nastavnik upuuje roditelju

smatraju veoma delotvornim u vaspitanju. Pored toga, u literaturi se pominje i tzv. tajm-aut ili

udaljavanje svih pozitivnih potkrepljenja za odreeno vreme. ( Lali, 2003.) Pominje se i tzv.

posredno kanjavanje kada se kazna iznese javno, pred rugom decom.

Neka istraivanja su pokazala da pohvala i pokuda ne deluju jednako kod svih pojedinaca.

Pokazalo se da pohvale deluju kao jai podsticaj kod siromane dece. Pokuda kod njih esto ima

negativan uticaj. Moe se rei da pohvala bolje deluje kod dece kojoj nedostaje samopouzdanje,

koja pate od oseaja nie vrednosti, te im je potrebno ohrabrenje. ( Lidija Vui, 2003)


12/14

12

9. Ocena kao motiv za uenje

Vaan i oigledan motiv za rad uenika je ocena. Veliku veinu loa ocena ubija u

pojam i zbog nje gube volju za uenje. Svako voli biti nagraen za svoj trud. Nagrada je

najbolja motivacija za uenje. Ueniku je nagrada ocena ili pohvala. Volja za uenje se najlake

izgubi ako rad nije odgovarajue nagraen. To je opasnost koje bi trebalo biti svesni nastavnici

koji radije daju manje nego malo vee ocene. Ocena je vana kao povratna informacija o

uspenosti rada. Ocena je kao motivacija za uenje vana, ali nije dovoljna, jer je vano ocenu

komentarisati. Na taj nain, uenik e znati ta je u njegovom odgovoru bilo dobro, a ta nije.Vano je da komentar iskazuje poverenje u uenikove mogunosti i podstie na uenje. Takvi

komentari uenicima mnogo znae i dobro je uenikov rad to ee komentarisati i onda kada ne

dobijaju ocene. Time nastavnik pokazuje da prati uenikov rad i napredak, a i sebi olakava

ocenjivanje. Tek ocena sa obrazloenjem postie pravi motivacioni uinak. Uenik mora kroz

komentare stei utisak da nastavnik stalno prati njegov rad i da mu je stalo do uenika. Takav

pozitivan odnos postaje dodatni motiv za uenje. Bilo bi dobro da nastavnik kroz komentare

podstie uenike na samoprocenu svog rada. Vetina samoprocene svog rada i kao motivacija za

uenje vrlo je vana i atmosfera koja vlada u razredu, i odnos izmeu nastavnika i uenika.

Nastavnik koji je raspoloen i nasmejan stvara oko sebe ugodno raspoloenje i sigurno deluje

podsticajnije od nastavnika koji je esto namrgoen i mrzovoljan. Isto tako vano je da uenici

osete da je nastavniku stalo do njih, da ga vesele njihova postignua, a rastue neuspesi.


13/14

13

Zakljuak

Danas je poznato da je motivacija kljuni inilac dinamike procesa uenja.

Motivacija je bitna za uenje i za bilo koji drugi rad. Sve to radimo bez volje i sa negativnim

stavom s vremenom ostavlja tragove na planu linosti i dovodi do psihike nestabilnosti. Deca se,

uglavnom, u svakoj aktivnosti vode ispunjenjem ciljeva, i to je ono to ih pokree. Motivacija,

gotovo da, ini temelj nastavnog procesa, i zato jako je vano da motivacija bude uspena i da

nema negativnih posledica. Temelj komunikacije i interakcije u nastavi jesu odnosi izmeu

nastavnika i uenika, kao i saradnja i razumevanje. Uenici u koli idu iz raznovrsnih razloga,

malo njih ide radi usvajanja novog znanja i razvijanja celokupne linosti. Uenici nisu

zainteresovani da saznaju vie od onoga to im je potrebno za ocenu. Uenike treba motivisati,

zainteresovati za uenje. Pri tome je vano da uenicima bude jasno zato je potrebno da neto

naue, da im gradivo bude zanimljivo prezentovano, a zahtevi primereni njihovim

sposobnostima. Volja za uenike najlake se izgubi ako rad nije odgovarajue nagraen. Ueniku

je nagrada ocena ili pohvala. Ocenu je vano komentarisati, a kroz komentare nastavnik pokazuje

ueniku da prati njeg rad, ukazuje mu na greke koje bi trebao ispraviti. Ako su uenici stalno

podstaknuti i motivisani, oni e postii dobre rezultate i takav rad donee i uenicima i

nastavnicima zadovoljstvo.


14/14

14

Documents

Motivacija za ucenje