Motivacija Za Ucenje

UNUTRAŠNJA MOTIVACIJA ZA UČENJE

Unutrašnja motivacija za učenje

SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................2

1. MOTIVACIJA.............................................................................................................21.1. Tеoriјskе oriјеntаciје u obјаšnjеnju motivаciје...................................................4

2. UNUTRAŠNJA MOTIVACIJA ZA UČENJE.............................................................52.1. Unutrašnja motivacija za učenje u fizičkoj kulturi..............................................7

ZAKLJUČAK.................................................................................................................8

REZIME.........................................................................................................................9

LITERATURA.............................................................................................................10

1


UVOD

Reč “motovacija” se često koristi za opisivanje određenih vidova ponašanja. Učenik koji mnogo uči i koji pokušava da dobije najviše ocene može se opisati kao “visoko motivisan”, dok njegov prijatelj može reći da mu je “teško motivisati se” da uči za ispit ili da počne rešavati neki zadatak. Ovakve izave navode nas na zaključak da motivacija ima najveći uticaj na naše ponašanje, ali nam one ne govore i tačno kako.

Motivacija se može definisati kao pojam koji se koristi da bi se opisali faktori koji su unutar same osobe, a koji podstiču, održavaju i kanališu ponašanje u svrhu postizanja cilja. Ovo se može definisati i na drugi način, a to je da je motivacija ponašanje dirigovano ciljem. Lako je videti stvari koje neka osoba radi, ali je mnogo teže naslutiti zašto to radi. Učenik možda marljivo uči da bi dobio visoke ocene, ali možda tako marljivo uči, jer stvarno uživa učeći taj predmet. On možda želi visoke ocene zato što hoće da impresionira svoje prijatelje ili zato što želi da nađe dobar posao, tako da su same ocene, u stvari, samo korak ka cilju. Opasno je pretpostaviti da znamo šta nekoga motiviše, jer u stvarnosti ne možemo “čitati nečije misli”.

Teorije su načini na koje pokušavamo da objasnimo i razumijemo složena i apstraktna pitanja i pojmove. Apstraktni pojmovi su pojmovi kao istina ili ljubav. O njima je veoma teško govoriti, jer ih je veoma teško opisati i definisati. Oni nisu očiti i konkretni. Motivacija je dosta teška oblast, te postoji veliki broj teorija koje su razvijene da bi se pokušalo objasniti zašto se ljudi ponašaju tako kako se ponašaju i da bi se, na osnovu ovih teorija, pokušalo predvideti ili pretpostaviti šta će ljudi stvarno uraditi.

Kada nas inspiriše neki veliki cilj, neki izvanredan projekat, sve vaše misli su usmerene ka tome. Naš um prevazilazi granice, vaša svest se širi u svim pravcima, i mi se nađemo u novom, ogromnom i divnom svetu. Neiskorišćene snage, znanja i talenti oživljavaju i mi otkrivamo da smo mnogo snažnija osoba nego što smo to ikad i sanjali.

1. MOTIVACIJA

Izuzev povremenog i slučajnog pamćenja, čovekovo učenje proističe kao namerna, planska i svrsishodna delatnost. Na takvom se učenju najvećim delom temelje svi nivoi znanja i iskustva uopšte stečene bilo u samo stalnom učenju ili u podučavanju, i to na svim nivoima i u svim oblicima školovanja.

Da bi došlo do aktivnosti učenja potrebne su unutarnje pobude (motivi) ili spoljni podsticaji. Te pobude i podsticaji odredit će smer učenja kao i njegov intenzitet i trajanje. Tako, sve ono što dovodi do učenja i što određuje njegov smer, intenzitet i trajanje zove se zajedno motivacijom.

Motivi su pokretači ljudske delatnosti. Kad dovode do učenja, uzrokuju i relativno trajne promene ponašanja.

2


U vezi s motivima treba istaći sledeće:1

1. Isti motiv može navoditi ljude na različita ponašanja. Tako, na primer, motiv za društvenim priznanjem može neke ljude navesti na veća zalaganja u profesionalnom radu, neke na veća zalaganja u učenju a neke na takva ponašanja koja će im omogućiti veće novčane dobitke itd.

2. Različiti motivi mogu uzrokovati podjednako ponašanje. Tako aktivnost učenja može kod đaka imati različite motive:

- sticanje što više znanja o svetu i životu,- dobivanje najviših ocena,- dostizanje povoljnijeg društvenog položaja itd.

Sve to dokazuje da se motivacija kod ljudi može reflektovati u vrlo različitim oblicima ponašanja.

Svaka motivaciona situacija može se razgraditi na tri faze 1. motiv2. instrumentalno ponašanje i3. ciljNajprije se javlja motiv u čijoj se osnovi može nalaziti potreba, interes, želja i sl.

Nakon njegova javljanja sledi instrumentalno ponašanje, odnosno aktivnost koja će dovesti do zadovoljenja motiva. Tako izazvano instrumentalno ponašanje može biti nejednako složeno. Njegovi najjednostavniji oblici su opšti nemir vidljiv kod gladne životinje u kavezu ili kod gladnog deteta, ili drugačije rečeno, refleksna reakcija tj. motivacija. Naravno, svesni smo toga da je refleksna reakcija jednostvna i automatska. Međutima nas u ovom radu interesuje složenija motivacija. Možda najbanalnije što mogu izneti jeste motivacija čoveka da sagradi kuću. Njegova motivacija se ogleda u višestepenom i složenom ponašanju i sve ono spada pod instrumentalno ponašanje

Svako instrumentalno ponašanje ima svoj cilj kojemu je usmereno. Ali, ponekad ono nije nužno usmereno ka pravom nego nekom drugom pozitivnom cilja Takav se primer ponekad nalazi kod studenta koji nije položio ispit pa u svom ponašanju beži od pravoga cilja na taj način što se bavi nekim drugim aktivnostima kao što su sport i sl. Premda je i takvo njegovo ponašanje u biti instrumentalno (ponekad čak i složenije i napornije od primarnog cilja), ipak ga to ponašanje ne vodi pravom nego nekom drugom pozitivnom cilju.

Cilj predstavlja završno stanje kojim se instrumentalno ponašanje završava . On može biti predmet (hrana, odeća, automobil i sl.), situacija (spavanje, putovanje i sl.) ili aktivnost (igra, rad i sl.).

Sve gore spomenute faze motivacije često se prezentiraju u obliku tzv. motivacijskog ciklusa. Šema toga ciklusa izgleda ovako:

1 Grgin T. (2004): Edukacijska psihologija, Naklada slap, Zagreb, str 161.

3


Slika 1. Motivacioni ciklus2

Nakon što se preduzetim instrumentalnim ponašanjem dostigne cilj i time zadovolji motiv, motivacijska se sekvenca prekida. Ali, time se čovekova aktivnost na duže vreme ne prekida jer se javljaju novi motivi koji motivaciono ciklično obnavljaju, sa drugim ciljem.

U vezi s intenzitetom motivacije utvrđeno je da ona zavisi od snage motiva i od atraktivnosti cilja kao i od njegove blizine.

1.1. Tеoriјskе oriјеntаciје u obјаšnjеnju motivаciје

Složеnost fеnomеnа motivаciје i nеdovoljnа sаglаsnost shvаtаnjа o prirodi motivаciје, kаo i rаzličiti pristući i modеli, uticаli su nа fomulisаnjе rаzličitih koncеpciја u odrеđеnju motivа i nа rаzličitе tеoriјskе oriјеntаciје u obјаšnjеnju motivаciје. Uopštеno govorеći, možе sе rаzlikovаti višе tеoriјskih oriјеntаciја, Dve najznačajnije su bihејviorističkа i kogpitivnа tеoriја motivаciје.3

Prvа, bihејvioristinkа tеoriја podrаzumеvа dа је u osnovi motivа nеkа biološkа potrеbа koја pokrеćе i usmеrаvа јеdinku prеmа odrеđеnom obјеktu (cilju) koјim sе potrеbа možе zаdovoljiti. Rаzlikе u shvаtаnju motivа, u okviru ovе koncеpciје, odnosе sе nа prirodu potrеbе i mеhаnizаm njеnog uticаја nа ponаšаnjе јеdinkе.

Torndајk, јеdаn od prеdstаvnikа ovе oriјеntаciје, proučаvајući motivаciјu u okviru psihologiје učеnjа, nаglаšаvаo је dа ćе јеdinkа nаučiti odrеđеni oblik ponаšаnjа аko on vodi zаdovoljеnju potrеbе. Zаdovoljеnjе potrеbе (zа hrаnom, vodom i dr.) potkrеpljuје ponаšаnjе koје vodi cilju, tе sе ono poјаčаvа јеr је pozitivno potkrеpljеno.

Drugа tеoriјskа oriјеntаciја, izrаžеnа u kognitivnim tеoriјаmа, stаvljа nаglаsаk nа еfеkаt mišljеnjа i intеrprеtаciје ljudi o sociјаlnim аktivnostimа. Podsticајi ovoј tеo-riјi nајprе potiču od Gеštаlt-školе u psihologiјi. Gеštаltisti (Kеlеr, Kofkа, Vеrthајmеr, Lеvini dr)4 intеrеsovаli su sе posеbno zа nаčin nа koјi unutrаšnji procеsi ildividuе nаmеću oblik spoljаšnjеm svеtu. Zа rаzliku od bihејvioristа koјi su vеrovаli dа srеdinski dogаđајi utiču nа ljudе, gеštаltisti su smаtrаli dа pеrcеpciја koјu ljudi imајu o dogаđајimа spoljаšjе srеdinе nајvišе utičе nа njihovo ponаšаnjе.

Odlučuјući uticај nа rаzvoј kognitivnе oriјеntаciје u sociјаlnoј psihologiјi i u psihologiјi motivаciје imаo је Kurt Lеvin. On је nаglаšаvаo dа ljudi konstruišu svoј svеt nа rаzličitе nаčinе i tе konstrukciје utiču nа аktivnost individuе. Nаglаsаk sе, dаklе, stаvljа nа mеntаlnе procеsе nа misli i intеrprеtаciје i nа njihov uticај nа sociјаlno ponаšаnjе.

Postoјi višе kognitivnih tеoriја koје polаzе od rаzličitih koncеpаtа, od koјih ćemo u ovom radu navesti samo neke bez preduge rasprave.

Hајdеrovа tеoriја rаvnotеže nаglаšаva vаžnost rаvnotеžе mеđu kognitivnim informаciјаmа. а koја dеluје nа opаžаnjе, mišljеnjе, obјаšnjеnjе i ponаšаnjе osobе u intеrpеrsonаlnim odnosimа, kаo i u stаvovimа. Hајdеr rаčlikuје urаvnotеžеnе kognitivnе strukturе (kаdа su svi еlеmеkti mеđusobno usklаđеni) i nеurаvnotеžеnе kognitivnе strukturе (kаdа postoјi nеsklаd izmеđu sаznајnih еlеmеnаtа). Odsustvo rаvnotеžе mеđu kognitivnim podаcimа izаzivа nаpеtost i nеstаbilnost, tе utičе nа promеnе opаžаnjа i ponаšаnjа usmеrеnog nа ponovno uspostаvljаnjе rаvnotеžе mеđu ovim еlеmеntimа. Nеsklаd mеđu informаciјаmа pokrеćе osobu nа kognitivnе i

2 Grgin T. (2004): Edukacijska psihologija, Naklada slap, Zagreb, str 162.3 Đurić Đ.(1997): Psihologija i obrazovanje, Učiteljski fakultet u somboru, Sombor, str. 121.4 Isto, str.122.

4


prаktičnе аktivnosti, odnosno motivišu је dа uspostаvi kognitivnu rаvnotеžu.Fеstindžеr formulišе nа sličnoj osnovi tеoriјu kognitivnе disonаpcе. Prеmа

ovoј tеoriјi, osobа ćе biti pokrеnutа na аktivnost аko rаvnotеžа nе postoјi izmеđu broја pozitivnih i broја nеgаtivnih еlеmеnаtа o mеkom obјеktu i njihovе vаžnosti.

Suštinа ovih tеoriја počivа nа shvаtаnju dа ljudi nаstoје dа uspostаvе stаbilnu kognitivnu sliku o svoјoј okolini, o drugim osobаmа i o sеbi. Tа slikа utičе nа njihovo opаžаnjе, mišljеnjе i ponаšаnjе tе dеluје nа njihovu аktivnost, posеbno u komunikаciјi sа drugim ljudimа.

2. UNUTRAŠNJA MOTIVACIJA ZA UČENJE

Najvažniji faktori koji podržavaju, pa i povećavaju motivisanost za učenje jeste odnos između unutrašnje i spoljne motivacije.

Unutrašnju motivaciju možemo definisati kao unutarnji razlog za participaciju u nekoj aktivnosti zbog nje same, zbog uživanja koje se aktivnošću postiže, a bez namere da se dobije neka spoljna nagrada. Obrnuto, o spoljnoj motivaciji govorimo kada je participacija u nekoj aktivnosti kontrolisana spoljnim razlozima (novac, trofej, ocena), odnosno kada bi izostanak spoljnih razloga izazvao prestanak participacije ili manji intenzitet učestvovanja u aktivnosti.5

Već smo u prethodnom delu rada objasnili motivacioni ciklus pri zadovoljenju određenih motiva. Unutrašjna motivacija kod učenika može se manifestovati na različite načine. Kao primer može se uzeti učenik slabog materijalnog stanja, čiji je osnovni motiv za učenje, pobiljšanje svog budućeg materijalnog stanja ili sa druge strane motivacija može biti dobijanje određenog statusa u društvu svojih vršnjaka itd. Zadovoljavanje ovih potreba može se postići jedino stalnim učenjem novih informacija. Delovanjem na učenike u radnom periodu možemo osigurati da učenici imaju konstantu želju za učenjem bez aktiviranja spoljnih faktora (u našem slučaju ocene) kao konačne nagrade tj. kao primarnog cilja.

Pored ovih interesa koji se vezuju za objekte zadovoljenja prirodnih potreba, svi ostali učenički interesi su uglavnom stečeni, bilo u samostalnom učenju ili podučavanju. Nužni uslovi za oblikovanje interesa su sledeći:

a) razumljivost i dobra preglednost sadržaja,b) udeđenost sadržaja koja na ligički osmišljen i prilagođen uzrastu učenika

ističe spoznaju vrednosti,c) dobar izbor primera praktične upotrebe tih znanja iz kojih je jasna njihova

korist i d) doživljaj sreće zbog uspešnog usvajanja.

Učeći različite nastavne sadržaje, učenici već veoma rano počinju da shvataju nejednakost svojih mogućnosti, za određene predmete, tj. svoje sposobnosti za usvajanje određenih sadržaja. Čak i oni koji imaju visok stepen inteligencije i koji nemaju značajnijih teškoća u učenju školskih predmeta, mogu kod sebe da odrede koji su im predmetni sadržaji najlakši i koje najradije uče. Na osnovu tih odluka učenici oblikuju i svoje sklonosti prema određenim predmetima, pa one u kojima su najuspešniji ne samo da rado uče, već i proširuju sadržaje dodatnim informacija, koje nisu deo nastavnog plana.

Ovi stavovi učenika predtavljaju relativno trajne tendencije bilo pozitivne ili 5 Motivacija u sportu, preuzeto 17.12. 2009.sa adrese http://www.sportskitrening.hr/site/download/SPORT/Motivacijausportu.pdf

5


negativne na različiite predmete, situacije, osobe i ideje. oni se oblikuju i mijenjaju pod uticajem novousvojenih informacija, zatim akumuliranih iskustava iste vrste, traumatičnih doživljaja i društvenog uticaja.

Jednom oblikovani i usvojeni, stavovi deluju kao široki motivi aktiviteta, kojima se uži motivi redovno podređuju. Sta to znači? Ako učenik ima pozitivan stav prema svom školovanju, školi koju pohađa ili svojim nastavnicima i njihovom načinu rada, njegova motivacija za umenjem i obavljanjem zadataka u školi biće mnogo bolja nego kod đaka koji takve stavove ne poseduje.

Još jedan od bitnih stavova je to da učenici, isto kao i odrasli ljudi, teško menjaju usvojene stavove. Ono što treba uzeti u obzir svakako je to da se u mnogim situacijama učenici postavljaju prema tim usvojenim stavovima. Učenici pružaju jak otpor prema promeni svojih stavova bilo negativnih ili pozitivnih. Tako, da bi se oblikovali učenici tj. njihovi stavovi prema naučno utemeljenim stavovima i sruštvenim normama ponašanja, potreban je odgovarajuću edukativni rad koji u svojoj osnovi može uključivati tri oblika delovanja:

- Prvi oblik, koji je inače u tradicionalnom podučavanju najčešći, uključuje grupno slušanje nastavnika koji uma ulogu informatora. Ovakav stav i delovanje zavisi od privlačnosti nastavnika učenicima a posebno od verodostojnosti njegovih argumenata.

- Drugo oblik predstavlja javno obavezivanje učenika da će izmeniti svoj stav, što se pokazalo efikasnije od ličnog obvavezivanja tj. obavezivanja u „četri oka“.

- Treći oblik, koji se pokazao najplikladnijim, predstavlja grupno preuzimanje obaveze o promeni stava, i to kroz zajedničku raspravu.Stavovi i interesovanja učenika stvaraju jednu određenu sliku vrednosti, koja

predstavlja organizaciju potreba, želja, uverenja i stavova kao i društvenih normi ponašanja, kojima učenik uspostavlja odnos prioriteta i hijerarhijske važnosti. Oblikovane u takve strukture, vredsnosti omogućavaju čoveku, pa i učeniku, olakšano snalaženje, odlučivanje i ukupno postojano delovanje.

Tako definisane vrednosti predstavljaju razložne pretpostavke kojima će adolescenet težiti tj. on će težiti onom području ljudskog rada koji odgovara njegovom sisitemu vrednosti, i to s uverenjima da će u njemu svoje radne vrednosti na najbolji način realizovati. Kako budući izbor daljeg školovanja ili zvanja može biti direktan uticaj njegovog sistema vrednosti, isto tako i školovanje tj. školska usmerenja, znanja i iskustva, mogu uticati na postavljanje ovih sisitema vrednosti. Uzimajući upravo tu mogućnost uzicaja u procesu usmeravanja školovanja novostečenih znanja na strukturu radnih vrednosti, došlo se do podataka da je u hijerarhijskoj strukturi radnih vrednosti učenika srednje škole, a početku školovanja, najveća vrednost pridaje egzistencijalnim vrednostima tj. opredeljenje za školske smerove koji mogu brzo doneti novac, veću zaradu, brzo zaposlenje i osamostaljenje. Tako je u Srbiji ako i u regionu, najveće interesovanje za medicinsku, ekonomsku, fizioterapetsku školu itd. pošto pružaju mogućnost brzog zaposlenja i osamostaljenja.

Očekivanje je još jedan od izvora motivacije učenika i to u pogledu mogućnosti obavljanja te aktivnosti, zatim ishoda kao poželjnosti, odnodno atraktivnosti ishoda. tu još treba pridodati da učenik u učenju redovno oblikuje svoje novo očekivanja, odnosno zamišlja rezulate koje može postići. Pri tome mu ostvareni rezultati mogu dostizati očekivani nivo, mogu ga dostići ili pak nadvisiti. Kad učenik učenjem dolazi do rezultata koji su jednaki njegovom nivou očekivanja, tada taj nivo zadržava. U obrnutoj situaciji učenik je obeshrabren pa menja očekivanja i postavlja niži nivo. Ako je rezultat iznad očekivanog, to ohrabruje učenika i navodi ga da podigne očekivanja na viši nivo.

Da bi učenik u ovakvim situacijama mogao regulisati svoje zalaganje, temeljni

6


uslov koji pri tome mora biti zadovoljen je da poznaje rezultete svojeg učenja. Osim prikaza ponašanja kod učenika može prevladati i subjektivni stav koji će ga navoditi da svoj nivo očekivanja stalno održava ili iznad ili pak ispod dostignutog nivoa. U prvom sličaj uradi se o neopravdanom optimalističkom stavu, a u drugom o stavu odbrane od moguće frustracije.

Današnja istraživanja unutrašnje motivacije doveli su do novih zaključaka i rezultata. Tako se danas tvrdi da se u slučaju brzog uspešnog dostignuća u učenju javlja osećaj kompetentnosti i ponosa, a osećaj sreće vezuje se za iznenađenje. Kada se uspeh tumači kao rezultat dugotrajnog zalaganja javlja se osećaj mirnoće u spokojnosti. Suprotno kada se radi o brzom neuspehu, javlja se osećaj nekompetentnosti, rezignacije i depresije, a kada nakon dugotrajnog zalaganja javlja se osećaj krivice, stida i straha.

2.1. Unutrašnja motivacija za učenje u fizičkoj kulturi

Teorijske postavke o delovanju niza unutrašnjih faktora na promene u motivaciji prema bilo kojoj aktivnosti, pa fizičke kulture, pretvorili su različiti autori u mnoštvo praktičnih saveta. Ovi saveti pomažu predavačima, kako da svojim postupcima povećaju, ili eventualno izbegnu smanjivanje motivacije. Saveti se mogu sažeti u šest tačaka:

1. da bi se povećala unutrašnja motivacija potrebno je osigurati dovoljnu količinu uspešnih iskustava na času fizičke kulture. Drugim rečima potrebno je okolinu učenika organizovati tako da mu omogućimo doživljaj uspeha, što će opet povećati osećaj kompetentnosti i tako osigurati unutrašnji razlog učestvovanja u nastavi.

2. korisno je dozvoliti učenicima prihvatanje veće lične odgovornosti za odluke i pridržavanja pravila u nastavi. To se može učiniti na više različitih i međusobno uključivih načina. Mogu se prihvatiti, pa i zahtevati njihove sugestije s obzirom na ponašanje na nastavi, izgled odeće, pa čak i njihovi predlozi o strategiji nastave.Može im se prepustiti vođenje dela časa ili ih ohrabriti da razvijaju nove forme vežbanja i zadataka.

3. na unutrašnju motivaciju pozitivno deluje i pohvala. I verbalna i neverbalna pohvala specijalno je važna za povećanje unutrašnje motivacije učenika koji se ne ističu dovoljno na nastavi i zbog toga sami po sebi ne dobivaju dovoljno potvrde svojevrednosti. Najbolje bi bilo istaknuti važnost uloge svakoga učenika i njegov jedinstveni doprinos uspehu celoga razreda, što će svakome učeniku osigurati osećaj vlastite vrednosti.

4. unutrašnja motivacija je povezana i sa umećem postavljanja realističnih ciljeva nastave, to jest ciljeva koji se mogu dostići primenom odgovarajuće količine napora. To, naravno, znači da svakom učeniku i svakom razredu treba planirati ciljeve koji odgovaraju njihovim mogućnostima. Dostupni ciljevi osiguravaju veći postotakuspeha, što se onda odražava na osećaj kompetentnosti i stoga na povećanjeunutrašnje motivacije.

5. budući da ljudska bića poseduju unutrašnju potrebu za istraživanjem i stimulacijom, čas treba organizirati da variraju i sadržaj i redosled vežbi. U sportskim igrama na času fizičke kulture u sportskim igrama moguće je povremeno menjanje uloge učenika u igri. Time, se osim veće zainteresiranosti, postiže i razumevanje

7


različitih pozicija u nekom sportu i doprinosi boljem upoznavanju sporta ili neke sportske aktivnosti.

6. poslednji savet se odnosi na još jedan od mogućih aspekata unutrašnje motivacije, pojam tzv. ″preplivavanja″ (flow).6 Wiberg je pokušao pronaći one karakteristike zadataka ili cele aktivnosti koje uslovljavaju potpunu posvećenost aktivnošću. Osnovne karakteristike takvih aktivnosti su stalni izazov sposobnostima i drugim mogućnostima pojedinca, te prilagođenost zahteva aktivnosti svim mogućnostima pojedinca. Ukoliko je aktivnost prelagana, izostat će kvaliteta izazova, pa će se javiti dosada; ukoliko je aktivnost preteška, verovatno će se javiti aksioznost, dakle, korisno je naći stanje u kojem učenik ne primećuje ništa drugo, osim same igre i samog zadatka, stanje u kojem je potpuno obuzet aktivnošću koju čini.

ZAKLJUČAK

Iz izloženog u radu, treba kao prvo izvuđi pouke koje imaju veoma važnu ulogu u radu sa učenicima. Unutrašnja motivacija predstavlja najbolji podstrek za rad i učenje. Ono čime se unutrašnja motivacija odlikuje jeste da se vezuje sa osećanja, što je svakako najači pokretač učenika.

Svojim radom i zalahanjem stvaramo kod učenika određene stavove koji imaju veliku vrednost. Može nam se učiniti da je stav učenika ka učenju u datom trenutku nepromenljiv i da rad sa takvim učenikom treba prilagoditi tom određenom stavu. Mišljenja smo da takav stav nije odgovarajući. Kao što je u radu predstavljeno određeni stavovi i iskustva ućenika sa učenjem i njegovim rezultatima stvaraju stvaraju trajne vrednosti kod njim i te vrednosti u velikoj meri utiču na dalji razvoj učenika kao adolescenta a kasnije i kao čoveka.

Da bi smo svoje aktivnosti vodili ispravno i uspešno, potrebno je pre svega iznaći načina da se dopre do stavova učenika, kako bi se na njih moga izvršiti uticaj. Uticajem na njiove stavove i formiranjem novih stavova koji su efikasni u integraciji učenika u nastavni plan i prilagođavanje nastavnog plana njihovim potrebama, trebao bi biti ključ uspeha.

Osvrnućemo se na stav u ovom radu koji kaže da podizanje nivoa očekivanja neopravdan optimalistički stav, što ne mora biti. Mišljenja smo da podizanje nivoa očekivanja može biti i unutrašnja motivacija kod učenika, iako izgleda nerealno očekivanje više od zasluženog, može biti na dugoročnom planu veoma efikasan motiv te rezultirati većim angažovanjem, naravno ako se na vreme predupredi.

Da bi smo efikasno motivisali učenike u našoj profesiji moramo stvoriti jednu ugodnu atmosferu, zdravu atmosferu u kojoj će se svaki učenik osećati ugodno. Uzeti u obzir mogućnosti svakoga pojedinca, te im dopustiti da razvijaju svoju vlastitu kreativnost. Zadavati zadatke koji će ih zainteresirati i probuditi njihovu maštu. Sami time kroz neku vrst igre pokrenuti ćemo i različite mehanizme koje će dovesti do upravljenoga procesa rada (vežbanja), kojem je cilj unapređenje zdravlja, optimalan razvoj ljudskih osobina, sposobnosti i motoričkih znanja. Tada ćemo na jedan najbezbolniji način kako za učenike tako i za nas, i najzabavniji način provesti čas fizičke kulture koji ima jako veliku važnost u životu svakoga pojedinca, a ta važnost sa razvojem ljudskih saznanja još više raste.

6 Wilmore J., Costill B (2000): Physiology of sport and exercise, Human Kinetiks.

8


REZIME

Izuzev povremenog i slučajnog pamćenja, čovekovo učenje proističe kao namerna, planska i svrsishodna delatnost. Na takvom se učenju najvećim delom temelje svi nivoi znanja i iskustva uopšte stečene bilo u samo stalnom učenju ili u podučavanju, i to na svim nivoima i u svim oblicima školovanja. Da bi došlo do aktivnosti učenja potrebne su unutarnje pobude (motivi) ili spoljni podsticaji. Te pobude i podsticaji odredit će smer učenja kao i njegov intenzitet i trajanje. Tako, sve ono što dovodi do učenja i što određuje njegov smer, intenzitet i trajanje zove se zajedno motivacijom.

Motivacioni ciklus - najprije se javlja motiv u čijoj se osnovi može nalaziti potreba, interes, želja i sl. Nakon njegova javljanja sledi instrumentalno ponašanje, odnosno aktivnost koja će dovesti do zadovoljenja motiva tj, cilja.

Stavovi - učeći različite nastavne sadržaje, učenici već veoma rano počinju da shvataju nejednakost svojih mogućnosti, za određene predmete, tj. svoje sposobnosti za usvajanje određenih sadržaja. Na osnovu tih odluka učenici oblikuju i svoje sklonosti prema određenim predmetima, pa one u kojima su najuspešniji ne samo da rado uče, već i proširuju sadržaje dodatnim informacija, koje nisu deo nastavnog plana.

Vrednosti - stavovi i interesovanja učenika stvaraju određenu sliku vrednosti, koja predstavlja organizaciju potreba, želja, uverenja i stavova kao i društvenih normi ponašanja, kojima učenik uspostavlja odnos prioriteta i hijerarhijske važnosti. Oblikovane u takve strukture, vredsnosti omogućavaju čoveku, pa i učeniku, olakšano snalaženje, odlučivanje i ukupno postojano delovanje.

Očekivanje - je još jedan od izvora motivacije učenika i to u pogledu mogućnosti obavljanja te aktivnosti, zatim ishoda kao poželjnosti, odnodno atraktivnosti ishoda. tu još treba pridodati da učenik u učenju redovno oblikuje svoje novo očekivanja, odnosno zamišlja rezulate koje može postići. Pri tome mu ostvareni rezultati mogu dostizati očekivani nivo, mogu ga dostići ili pak nadvisiti. Kad učenik učenjem dolazi do rezultata koji su jednaki njegovom nivou očekivanja, tada taj nivo zadržava. U obrnutoj situaciji učenik je obeshrabren pa menja očekivanja i postavlja niži nivo. Ako je rezultat iznad očekivanog, to ohrabruje učenika i navodi ga da podigne očekivanja na viši nivo.

9


LITERATURA

- Grgin T. (2004): Edukacijska psihologija, Naklada slap, Zagreb.

- Đurić Đ.(1997): Psihologija i obrazovanje, Učiteljski fakultet u somboru, Sombor.

- Wilmore J., Costill B. (2000): Physiology of sport and exercise, Human Kinetiks.

- Motivacija u sportu, preuzeto 17.12. 2009.sa adrese: http://www.sportskitrening.hr/site/download/SPORT/Motivacijausportu.pdf

10

Documents

Motivacija Za Ucenje