KAKO UNAPREDITI MOZAK

Naslov originala: Healing the Broken Brain, by Elden Chalmers, Ph.D.Copyright za Srbiju: Metaphysica

Izdava: Metaphysica, BeogradPrevod: Vladimir OstojiTehnika priprema: Metaphysicatampa: Mladost grup, LoznicaTira: 1000Distribucija: Metaphysica 011/292-0062

Dr Elden almers

Kako unaprediti mozakili

Kako izleiti slomljen mozak

METAPHYSICA

SADRAJ

1. Par uvodnih rei ............................................................ 72. Zapanjujue injenice o isceljujuojsposobnosti mozga ....................................................... 13

3. Kako usmeriti mozak u pravcu isceljenja ................ 194. Snaga volje i isceljenje ................................................ 255. Kako va mozak stvara navike? ................................ 336. Praktini saveti u vezi sa zapoinjanjemisceljujueg ponaanja .............................................. 42

7. Kako pobediti depresiju? ........................................... 508. Unapreivanje psiholokog rasta .............................. 639. Prevencija psiholokog sloma ................................... 9210. Odgajanje procesa isceljenja ................................. 11711. Mona isceliteljska trojka: vera, nada i ljubav ..... 12412. Samopomo koja isceljuje ..................................... 13513. Utemeljivanje trajnih navika ................................. 14214. Isceljujui odnosi u porodici ................................. 14815. Planirajte unapred .................................................. 162Literatura ....................................................................... 175

Samo to nismo stigli u Bejkersfild, Kalifornija, na na 23.sprat Tioga Motor viespratnice. Sunce je izlazilo sa naedesne strane, a jutro je bilo prohladno osveavajue. Bio sambudan ve nekih sat vremena i mozak mi je bio krcat pitanji-ma.

Razmiljao sam o svojim postdiplomcima, koji su u sklopusvojih doktorskih studija pohaali i moj kurs iz oblasti psi-hoterapije i savetovanja, a koji su jo uvek tako malo znali osavetovanju i pomaganju ljudima u nevolji . Bili su edni saz-nanja o umu i emocijama.

Razmiljao sam i o tome koliko je samo povreenih ljudi uovom svetu razoaranih roditelja koji se hvataju u kotac saloim ponaanjem svoje dece i delikvencijom svojih adolesce-nata, osoba sa poremeajem panje, zabrinutih, depresivnih,opsednutih, agresivnih tipova linosti, onih koji su unesreenipaninim poremeajima i fobijama i jo ko zna koliko njih sadrugim problemima.

Dok su moji postdiplomci pretraivali teoretske osnoveuenja Frojda, Skinera, Rodersa, Maslovljeve, Elisove,Perlsa, Karkhufa i mnogih drugih, nametnulo im se sledee

7

Poglavlje 1

Par uvodnih rei

pitanje: Da li su uspeli da pronau odgovore na pitanja kojasu im se nametala, kako bi bili u stanju da pomognu drugimau reavanju njihovih ivotnih problema?

I dok su oni rastezali svoje umove ne bi li razumeli mo-dane strukture, kako hemijske tako i fizike i da na nekinain dokue bilo kakvu vezu izmeu strukture i funkcije,nametnulo im se novo pitanje: Moe li sve ovo dovesti dovaljanih zakljuaka i odgovora kada su u pitanju ljudski prob-lemi?

Mo genetike hemijski kodovi koji postoje u svakoj eli-ji tela i mozga. Neto razmiljam, zabrinuti ljudi su sigurnopuni pitanja. Moemo li im mi uopte pomoi genetskimininjeringom? Da li jednostavno odustajemo od pomaganjaljudima da se promene i da li pokuavamo da reavamo prob-leme prostim genetskim ienjem?

Ali ta ako su vaspitanje, odgajanje i panja jai od gena?A ta emo rei o kursevima unapreivanja u roditeljskimvetinama, visoko obrazovnim programima, hipnozi, ispira-nju mozga, ili izmeni zakonskog sistema i kontroli medija?Jesmo li mi zakljuani u svojim problemima zbog naina nakoji mislimo i onoga o emu mislimo?

Ili smo mi ipak samo ono to jedemo? Da li se odgovornalazi u reformi ishrane?

A da moda vedski svetenici sa dalekog istoka nemajuodgovor? Oni su vekovima tvrdili da mozak oslobaa poseb-ne supstance koje umu mogu obezbediti mir.1 Neuro-nauni-ci sa zapada otkrivaju da um zaista oslobaa hemijske sup-

stance koje direktno odreuju iroku paletu naih najrazliiti-jih oseanja.

Moe li moda Biblija, koju smo vekovima prouavali ikoja se kroz istoriju ponosila time to je imala direktan uticajna ljudske ivote, da prui savremenom oveku praktineodgovore na pitanja koja ga mue. Mnogi renomirani nauni-ci kau da. Ali mnogo je i onih koji kau ne. Ja lino nevidim neslaganje izmeu nauke i religije.

Mnogi moji pacijenti su pronali mir i oslobodili se svojihzebnji kad su razvili druenje sa Bogom, jer On, kako u Biblijipie, ini da ivimo, i miemo se, i jesmo.2 Kad je Sokrat,mudri grki filozof podelio sa svojim uenim kolegamasledeu frazu: Kakve su ti misli, takav si, to je samo bio ehomudrosti zapisane u Bibliji 700 godina ranije.3

Danas oni koji se bave neuro naukama, potvruju da jenae miljenje tako moan proces koji moe raspriti milionehemijskih kesica ispunjenih odgovarajuim hemijskim spoje-vima na odgovarajue adrese u mozgu i tako dubinski menjatinaa raspoloenja, oseanja i delovanja. Jo neverovatniji odovoga su nedavno obelodanjeni nalazi istraivanja neuro-naunika Dona Eklesa (John Eccles) i kolega, koji pokazujukako nae razmiljenje moe modifikovati genetski materijal!4Pomenuta misao kakve su ti misli, takav si dobijaju novi ipotpuniji smisao kroz ovo istraivanje.

Opet se moje misli vraaju na to mnotvo povreenih ljudi nebrojene mase onih koji nisu nikad zatraili strunupomo. Jedni su se jednostavno plaili. Drugi pak nisu znalikome da idu.

8 9

Mogu li ikako pomoi tim ljudima da prepoznaju putkojim e isceliti slomnjen mozak? Mogu li ih ikakoinspirisati da stanu na tu stazu? Ova knjiga je moj pokuaj.

A onda se moje misli sele na moj 30-ogodinji rad u psi-hoterapiji i savetovanju. Kakvo je moje savetovanje i terapija?Kako ja stvari sortiram tokom terapije? ta odbacujem, a tazadravam? Na osnovu ega vrim izbor gradiva za preda-vanje? Kako biram pravu tehniku? Kojim se principimarukovodim?

Kad razmiljam o svojim pacijentima ne mogu, a da nemislim o stotinama mojih klijenata koji su pronali spokojuma i radost ivota u osloboenju od teskobe, paninih pore-meaja, depresije, kompulzivnih i opsesevnih radnji, pore-meaja linosti i seksualnog ponaanja, i gomile drugih uzne-miravajuih poremeaja. Namee mi se pitanje: Zato suneki trajno izleeni, a kod drugih se bolest povratila?

Razmiljam esto i o mojim studentima, o onim apatinim,kao i o borbenima, ali i o onima koji su nadvladali svoje krizei od loih aka postali nabolji u klasi. Kroz misli mi prolaze isvi oni isfrustrirani roditelji koji sijaju od radosti i ponosa naddostignuima svoje dece.

Razmiljam takoe i o deci i adolescentima koji odjednomotkriju da je besmisleno da zloupotrebljavaju udo svog uma- zapanjujue moni mozak, i koji promene smer svoga iv-ota i polete putem neverovatnih otkria.

Premda smo veoma zahvalni za eksplozivan i eksponenci-jalan rast saznanja i merljiva iskustva kako u naunom tako iu duhovnom svetu, ipak nas i dalje mui potreba za jasnim i

dobro definisanim odgovorima na mnoge aspekte slom-njenog mozga. Slomnjenog fiziki i psiholoki.

U tom traganju za odgovorima, mnoge glasove ujemokako nas dozivaju u razliitim pravcima. Moramo priznati daje veliki izazov prepoznati i odabrati pravi, na putu naeg tra-ganja za obnovljenjem i celovitou. Stoga smo, ako dozvo-lite, uz put postavili mnoge ustaljene principe i provereneteorije, poput saobraajnih znakova.

Postoje sigurni i pouzdani naini izleenja kao to postojesigurni i pouzdani putevi. Takoe postoje i nesigurni i opasniputevi. Na nesreu, mnogi znaajni ljudi su se odluili zaopasne staze i svoje putovanje su zavrili nesreniji nego tosu bili na poetku puta.

Principi i postulati izneti na sledeim stranicama, zasno-vani su na sigurnim osnovama i podrobno su ispitani. Oni subazirani na zdravim naunim dostignuima do kojih su dolinaunici u nezavisnim istraivanjima, ali isto tako i na biblij-skim izvetajima ije poruke su preneli razliiti pisci biblijskogteksta, kako bi nam osigurali ispravno razumevanje.5 Sledeiih, hiljade njih su pronali put ka psiolokom zdravlju i celovi-toj linosti.

U ovoj knjizi mi definiemo re princip kao osnovnuistinu, bazini zakon, ili vladajui zakon ponaanja. Kadupotrebimo re postulat mi je definiemo kao aksiomskupretpostavku, fundamentalnu hipotezu koja je nuni pre-duslov koji vodi ka specifinom reenju.

Nadam se da e principi i postulati izneseni na narednimstranicama, biti zvezde vodilje i nezalazee sunce koje e nas

10 11

odrati na naem kursu, ponekad i na olujnom moru, ne bi lisigurno doputovali u nebeski mir mir uma i due; i u puni-nu radosti!

Godine 1968, doktor Don R. Plet (John R. Platt), emi-nentni neurolog, biofiziar i socijalni psiholog, objavio je dana mozak nema, kako se do tada mislilo, 12 - 14 milijardimodanih elija, ve sto milijardi.

Postoji oko hiljadu meusobnih veza ili sinapitkih spoje-va po eliji, ili oko hiljadu triliona meuspojeva ukupno. Akobismo koristili po trideset hiljada novih spojeva svakesekunde naeg ivota, ne bismo uspeli da ih sve iskoristimo.

Iznad svega ovoga, u svakoj pojedinanoj eliji (ovo uklju-uje otprilike deset triliona elija u ostatku tela) kapacitetinformacija zapisanih u DNK predstavlja broj koji je tridesetputa vei od ukupnog broja slova zapisanih u EnciklopedijiBritanici. Za matematiara je to oko 6 x 109. Ako bi se rasteg-nula DNK u svih deset triliona elija i povezala da inineprekidni niz, dobila bi se putanja koja nadmauje irinucelog Sunevog sistema!6

Jednog dana, na kraju asa, upitao sam svog profesora,inae zagovornika organske evolucije sledee pitanje: Kakoteorija evolucije objanjava razvoj ljudskog mozga koji imasposobnost da reava probleme mnogo vee od onih sa koji-

12 13

Poglavlje 2

Zapanjujue injenice o isceljujuojsposobnosti mozga

ma e se tokom ivota susresti? Prema evolucionoj teorijiorganizam razvija samo one sposobnosti koje su muneopodne. Bio je iskren i objasnio da evolucionistika teori-ja nema valjano objanjenje za ovu pojavu. A onda je on upi-tao: Zato veruje da mozak ima kapacitet koji ne moemoupotrebiti tokom celokupnog ivotog veka?

Uinilo mi se da sam video iskricu u njegovom oku kad jepostavio to pitanje i pomislio sam da moda oekuje teolokoobjanjenje budui da je znao da sam religiozan. Naravno,nisam imao srca da ga razoaram, pa sam odgovorio:Verujem da kad je Bog stvorio prvog oveka po svomobliju, nije imao nameru da ga poivi ezdeset, sedamdesetpa ak ni sto godina. Bog je planirao da ovek ivi veno.Zato ga je opremio mozgom kojem ne bi bio problem da sefascinira beskonanim univerzumom kroz beskrajnu ve-nost! Ljubazno, ali ozbiljno, profesor je rekao: Moda si upravu. I ja vrsto verujem da jesam.

Slaem se sa autorom koji je napisao: Svako ljudsko biekoje je stvoreno prema Bojem obliju, obdareno je istorod-nom silom kao i sam Stvoritelj - individualnou, silom damisli i ini. Ljudi u kojima je ova sila razvijena jesu oni kojiprihvataju odgovornosti, preuzimaju inicijativu i imaju utica-jan karakter. Cilj pravog vaspitanja je razvijanje ove sile;obuavanje mladih da budu ljudi ljudi koji misle svojomglavom, a ne da budu puki odsjaj ideja drugih ljudi.7

Ta jedinstvenost i individualnost ljudskog bia je vodilauvenog neuro-istraivaa Dona C. Eklesa da pred krajpredanog istraivakog ivota izjavi sledee:

Poto materijalistiki pogled na svet nije u stanju daobjasni nau jedinstvenost, prinuen sam da jedinstvenost se-be samog tj. svoje linosti pripiem inu natprirodnogduhovnog stvaranja. Teoloki govorei, svaka linost jeneponovljiva Boja kreacija koja se usauje u rastui fetus uvremenu izmeu zaea i roenja. To je injenini dokazunutranjeg jezgra jedinstvene individualnosti koji nije mogubez Boanske kreacije. Priznajem da nijedno drugo obja-njenje meni nije logino; niti genetska jedinstvenost sa svo-jom fantastino neverovatnom kombinatorikom; niti diferen-cijacija pod uticajem faktora sredine koja ne determinie nei-ju jedinstvenost, ve je samo modifikuje.

Zakljuak je od neprocenjivog teolokog znaaja. On izno-va uvruje nae verovanje u postojanje ljudske linosti kaoovekove celokupnosti i njenog udesnog porekla u Bojemstvaranju. Po njoj prepoznajemo Boga ne samo kao transce-dentnog Tvorca svemira, Boga u kakvog je Ajntajn verovao,ve kao Oca punog ljubavi kome dugujemo sebe same.8

Ovim izraavam svoje napore da sa dubokom ponizno-u razumem linost sebe samog, kao bie koje je u stanju dadoivi sopstvenu stvarnost. Nudim vam ovo u nadi da emomi ljudi biti u stanju da otkrijemo tu veru koja preobraava uznaenju i znaaju ovu predivnu avanturu koja je svakome odnas darovana u naem malom mikrokosmosu, kroz na pre-divni mozak koji je na kontrolni centar u procesima memo-risanja, kreativnosti i uivanja u odnosima sa drugim bii-ma.9

14 15

Neki neuro-naunici veruju da na roenju mozak sadrinajvei broj neurona (nervnih ili modanih elija) u tokucelog ivota. (Ovo je verovatno istina za mnoge osobe, ali nei za sve, to emo kasnije pojasniti.) Od tada, kau ovi nauni-ci, modane elije izumiru neverovatnom brzinom, posebnou nekim delovima mozga. Ustanovljeno je da kora velikogmozga, ukljuujui motornu koru i frontalne renjeve, gubioko pedeset hiljada neurona svaki dan.

Ali ako odemo malo dublje u modanu strukturu, postojimali ili nikakav gubitak elija. Iako ne znamo pravi razlogsmrti ovih elija, moemo nainiti naunu pretpostavku naosnovu slinog procesa gubitka modanih neurona u poznimgodinama.

Ono to zasigurno znamo jeste da ako prestanemo dakoristimo modane elije, one izumiru. Ovo je rezultat 28-ogodinje studije u kojoj je praeno etiri hiljade stanovnikadrave Vaington. Princip je jasan: Iskoristi ili izgubi!

Naravno, iako je neupotreba vaan, nije i jedini inilacgubitka. Destruktivne strane materije, nedostatak kiseonika,nedovoljna i hranidbeno siromana ishrana, infektivnebolesti, neodgovarajue okruenje i povrede glave, takoe uvelikoj meri doprinose gubitku ovih dragocenih elija. Ovajgubitak za sobom vue neizbene posledice slomljenmozak! - kao to su onesposobljenost, napredujua dege-neracija, mentalna konfuzija, iskrivljeni doivljaj i gomilaemotivnih poremeaja!

Naunici su pronali vanu stvar. Mozak ne voli da budeslomljen!

Ustvari, kad neuron u mozgu umre, mozak istog momen-ta odailje komunalnu jedinicu makrofaga, da poistemrtvo tkivo pre nego to ono zagadi modano okruenje.Mozak onda naredi armiji rezervista astrocitima da sepripreme za desant i ispuste tovare faktora rasta neurona(nerve growth factor) im za to dobiju zeleno svetlo.

Prouavaoci mozga su otkrili da mozak eka da mi, ili nekoko brine o nama, izda nareenje. Ovakvo nareenje izdajmosvaki put kad se nateramo na razmrdavanje naeg tela imozga. Ba tako! Mi sami, ili neko ko nas voli i brine o nama,smo u stanju da isceljujemo!

Svojim oima sam video dete koje nije imalo centar zasluh, gledanje i druge velike i vane modane strukture; detekoje je trebalo da nikad ne progleda, da nikad ne zauje zvuk,ili uradi ita sem da lei paralizovano u krevetu do kraja ivo-ta. Posmatrao sam njegovu majku kako ga dugo vremena saljubavlju snano masira. Gledao sam kako mu pridrava glavui grudni ko, dok ga ohrabruje da zapuzi da pokua daupotrebi ruke i noge. Posmatrao sam je kako njegov svetispunjava predivnim zvucima i prizorima, sve vreme dok gasnano masira. I video sam njegovo puzanje! Video sam da jeodgovorilo na prizore i zvukove koje mu je uputila! Videosam, i to dobro!

Snimci njegovog mozga su pokazivali da je razvoj zaus-tavljen na nivou primarnog modanog tkiva, na samompoetku. On je imao tako malo da ponudi. Ali, kao odgovorna majinu stimulaciju, taj jednostavni i nerazvijeni mozak jeizdao nareenje armiji astrocita da se rastri svud po mozgu i

16 17

oslobodi faktor rasta neurocita, kako bi iznikli novi modaniputevi i veze izmeu nekolicine neoteenih teritorija. Ovenove veze, na novoj teritoriji, nastaloj kao odgovor na odgo-varajui i kontinuirani trud, oslobodile su nove hemikalijekako bi se elektrina pranjenja mogla prenositi i timeomoguiti novonastalim enzimima da ovom detetu omogueda koristi svoje udove, oi i ui.

Posmatrao sam u udu, kako mlada devojka, u svojimranim dvadesetim, prelepo svira klavir, iako joj je pre togamuziki mozak i vei deo desne hemisfere, hirurkiodstranjen. Njeni hirurzi su verovali da e ostati paralizovanai vezana za krevet u ostatku svog ivota. Ali ona je insistiralada naui da svira klavir. I odreenim, odgovarajuim i usme-renim naporima, nauila je.

Ima jo mnogo toga da se naui o misterioznom i stra-hopotovanja dostojnom mozgu. itajte dalje i otkrijte princi-pe koje moete primeniti u praksi ili podeliti sa drugima, kakobi zaista iscelili slomljeni mozak i iskusili istinsku radost iivot u izobilju!

Oi su im bile zatvorene. Bili su oputeni i neusmerenepanje. Elektrode elektro-encefalografa (EEG) su ispravnobile plasirane na glavu svakog studenta. U svakom pojedinomsluaju videli smo ono to se zove dominantan alfa ritam.Nije bilo niti jednog zapisa specifinog modanog pranjenja.Ali, im su ovi studenti pozvani da pogledaju ili pomisleneto, obrazac modane aktivnosti se promenio. Svaki EEGzapis otkrio je razliitu formu aktivnosti mozga. Obrazac jebio definisan time ta su studenti gledali. erington (Sher-rington) je ovu mreu opisao kao

oaravajui razboj u kome milioni sijajuih unaka(nervnih impulsa) tkaju skladnu tkaninu, uvek smisaonu,ali nikad trajnu, promenljivu harmoniju sainjenu odgomile pod-tkanina.10Svaki put kad usmerimo svoju panju, mi istkamo speci-

finu fiziku i vremensku tkaninu sainjenu od brojnih ner-vnih impulsa u naem mozgu. Naunici koji se bave proua-vanjem mozga se slau oko ovoga.11

Mi elimo da upregnemo nae misli u pravcu isceljenja.Ba kao i kod deteta iz prethodnog poglavlja, ako nam

18 19

Poglavlje 3

Kako usmeriti mozak u pravcuisceljenja

nedostaje elija i mrea za odreeni cilj, na mozak e ihstvoriti. Moemo svoje misli usmeriti prema cilju ba kao iono. Ali ako ve posedujemo potrebne neurone i ciljnu mreuu mozgu, odgovarajue misli mogu ih staviti u pogon.

Doktor Don Ekles i B. Libet su utemeljitelji teorije pokojoj specifine misli produkuju specifine obrasce modaneaktivnosti. Na primer, jednostavna namera da se pomeri prst,uzrokuje spremnost dela motorne kore koja odgovara pre-zentaciji tog prsta, da momentalno promeni elektrini poten-cijal. Ova odluka je registrovana kao potencijal spremnosti upolju odgovornom za pomeranje prsta u motornom kortek-su (kori) ve 0,2 sekunde pre nego li je sam prst pomeren.12

Brojne druge studije su takoe zabeleile i druge speci-fine modane obrasce kao odgovor na druge namere.13 PETskenovi (Pozitronska Emisiona Tomografija, metoda vizua-lizacije struktura organizma prema potronji nekog metaboli-ta) su otkrili otro preusmeravanje protoka krvi u mozguprema mestima koja su u tom trenutku odgovorna za stvara-nje namera i donoenje odluka.14 Ovo jasno potvruje mi-ljenje da umne radnje, kakva je i fokusiranje panje, moguaktivirati specifine nervne odgovore u naem mozgu.

Stoga moemo pretpostaviti da um ima mogunost da jed-nostavnim namerenjem, ciljano aktivira odreeni deo mozga.Tada ovi modani centri stvaraju oseaj o tome ta treba dase uradi u odreenoj situaciji. Ovi oseaji tada postaju osno-va naeg karaktera i linosti. Ovo je moda ponajboljeizraeno u savetu apostola Pavla, zapisanom u Bibliji: Nevladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnov-

ljenjem uma svojega, da biste mogli razumeti koje je dobra iugodna i savrena volja Boja. (Rimljanima 12, 2)

Jednom prilikom mi je jedan pacijent doao na terapiju.uo je glasove. Nije bio siguran jesu li to realni glasovi ilijasne zapovedne misli - halucinacije ili opseseje. Ove glasovenije mogao da povee ni sa im iz svoje okoline. Nikako munije polazilo za rukom da se oslobodi tih odvratnih misli.Kako da ovaj ovek kontrolie svoj mozak?

Prvo, Biblija nam daje veoma jasno uputstvo. Pre svega,Bog nas poziva da dovedemo svaku misao u pokornost.15Ovo je mogue jer nas je sam Bog stvorio sa sposobnou dato uradimo. Dakle, kao to smo videli, snagom nae volje, kaosile naeg izbora, mi moemo svome mozgu narediti da seodupre i najdubljim eljama.

Drugo, upozoreni smo na to da rat koji se vodi u ovomsvetu nije rat u kome se bitke vode orujem ovoga sveta, vesilom od Boga koja raskopava gradove, da kvarimo pomislii svaku visinu koja se podie protiv poznanja Boga.16

Mi smo u duhovnom ratu. Veliki Bog u koga su DonEkles i Abert Ajntajn verovali, naoruao je na duhovni umonog trenutka kad smo odluili da Mu podinimo svoju volju.Apostol Pavle nas podsea na to da je Bog taj to ini unama da hoemo i uinimo kao to mu je ugodno.(Filibljanima 2,13)

Pavle takoe govori o ovom prebivanju Bojem (Bog uvama) kao o velikoj tajni. (Koloanima 1,26-29) Neuro-naunici kao poput J. C. Eklesa, Karla Popera (Karl Popper)

20 21

i drugih, potroili su godine razmiljanja i iscrpnog istraiva-nja da bi dokuili ovu tajnu.

Trea vana stvar je da smo mi pozvani da svoje mislisauvamo za pokornost Bogu.18 Duhovni deo linosti mo-e izabrati da se potini ili Bogu ili Njegovom suparniku,nekad nebeskom anelu Luciferu, a sada prognaniku naZemlji, Sotoni.19 I jedan i drugi mogu proimati na um svo-jim idejama i mislima, borei se za nau vernost i pripadnost.Izbor je na. Slobodni smo da izaberemo svojom voljom.Ona nije predodreena na odreene izbore, kako tvrdi B. F.Skiner.20

Da odemo jo korak dalje, nama je omogoueno da koris-tio sledeu strategiju: Ne daj se zlu nadvladati, ve nadvladajzlo dobrim.21

Na ovom principu sam zasnovao leenje malopre pome-nutog oveka, iji je um bio bombardovan neprijatnim misli-ma i idejama. Zamolio sam ga da preventivno naui i ponav-lja sledei biblijski stih za koji verujem da je potpuna suprot-nost njegovim uznemiravajuim mislima:

Blagosiljaj duo moja Gospoda i ne zaboravljaj nijednodobro to ti je uinio.22

Kao to sam rekao, trebalo je da ponavlja ove rei kad godbi crne misli naile u njegov um. Uveravao sam ga da ako tobude radio sa poverenjem u Boga, da e uskoro poeti da seosea izuzetno prijatno svaki put kad naiu neprijatne misli.Prijatnost koju bude oseao, vremenom e rasti. Tako eposle izvesnog vremena moi da predupredi napad ponav-ljanjem ovog i njemu slinih biblijskih stihova.

Naravno da su mu bili poznati ovi stihovi, ali nikad nijerazmiljao o tome da ih upotrebi u terapijske svrhe. Pozvaosam ga da stalno prelistava znaenja i smisao rei iz ovih sti-hova u svome umu. Dok je on tako razmiljao o svimblagoslovima i prednostima koje ovi tekstovi u sebi nose, nji-hova smislenost i svrsishodnost je aktivirala emotivneobrazce u mozgu. U poniznosti on je poeo da gleda na Bogakao Davaoca tih blagoslova.

Obrazac reagovanja njegovog mozga, vremenom epojaati oseaj slavljenja i duh slube Bogu. Predloio sammu i da redovno ita ceo 103. psalam kojega su prethodni sti-hovi deo. Ovo e sigurno poveati njegov oseaj zahvalnostiBogu za Njegove blagoslove. Poveae i njegovu spontanostu slavljenju i blagosiljanju Boga. Ovo e opet sa svoje straneuvrstiti njegovu veru u Tvorca. Na kraju e ga sve ovoobnoviti i uvrstiti u odnosu sa Bogom. Biblija obeava:

Aneli Gospodnji stoje oko onih koji se Njega boje iizbavljaju ih.23

I bilo je tako. Vremenom su se napadi proredili i nestali.Njegova strepnja je nestala. Uraunljivost mu je porasla. Nje-gova supruga je osetila ogromno olakanje i radost zbogpromene koju je doiveo. Nakon samo nekoliko dana inten-ziviranja i praenja terapije, vie mu nije bila potrebna mojapomo.

ini se da nita drugo ne moe unaprediti zdravlje tela idue kao to to moe duh zahvalnosti i slavljenja. Prirodnizakon je da naa oseanja i misli mogu biti osnaeni dok ihizraavamo.24

22 23

Postoji isceljujua sila koju poseduju obeanja Tvorcazapisana u Bibliji, a koja tek treba da se pronae. Upoznajmoih to vie. Neka ova obeanja preusmere nau panju naTvorca koji je ujedno i jedini pravi lekar i savetnik.

U sledeem poglavlju, jo dublje emo sagledati velian-stvenost slobode volje i njenu monu ulogu u isceljenjuslomljenog mozga.

Pre izvesnog vremena, jedan mladi student je doao umoju kancelariju da trai savet. Bio je na zavrnoj godini stu-dija, ali nije umeo da se odlui u vezi posla kojim bi se bavio.Malo smo proaskali, uradili par testova i zajedno nacrtaliprofil linih interesovanja i sposobnosti. Rezultati njegovoglinog integrisanja su bili vie nego loi. Njegovo sagledava-nje sopstvene linosti je bilo bolesno definisano. On jednos-tavno nije znao ko je on zapravo. Nije imao definisane pla-nove, niti dugorone ciljeve. Bio je kao brod bez kormila namoru, i bez luke na pameti.

Poslao sam ga kui da razmisli o svom sistemu vrednosti izamolio ga da se vrati idue sedmice sa spiskom vrednosti zakoje je oseao da su vredne ivota u bilo kojim uslovima.Sledee sedmice vratio se sa spiskom, ali mu je lice odavalooseaj duboke zabrinutosti. Sve na listi je bilo precrtano.Pruajui mi je, rekao je: Ovo je strano. Morao sam da pre-crtam svoje vrednosti zato to nisam mogao da se vidimprivren uz njih sve vreme. Ostavio sam samo dve:iskrenost i potenje, i na putu dovde morao sam i njih da pre-

24 25

Poglavlje 4

Snaga volje i isceljenje

crtam. Njegov problem je bio to nije imao volje dapostane ovek.

Drugom prilikom, jedan mladi mi se obratio zbog insisti-ranja svoje majke. Iz nekoliko kola je bio izbaen i ve jeimao uslovnu kaznu zbog neodgovornog ponaanja. Nacrtalismo njegov profil njegove jake strane i njegove slabosti irazgovarali o njima. Oi su mu se zacaklile, a snaga ispunilatelo kad je video rezultate. Tada mi je rekao: Ovo sam zaistaja, zar ne i zaista ima dobrih osobina koje izviru iz mene,samo kad bih obuzdao ovih par loih ovee one su baloe, zar ne? ali kad bih samo mogao da ih pobedim, mogaobih postati neko i neto, zar ne? Tog momenta elja dapostane ovek je roena i danas je on ininjer elektronikekoji i dalje koristi svoju volju da postane ono to je dobro.

Volja. ta je to? U emu joj lei snaga? I kako da jeojaamo?

Dr. Vilijam Sadler (William Sadler) je rekao: Volja je zbirsvih pozitivnih mentalnih aktivnosti, zbir psihikih izbora iodluka!25

Dr. Vilder Penfild (Wilder Penfield), poznati svetski neurohirurg je izjavio: Volja je duh oveka.

Don Smith (John Smith) je napisao: Volja je vrhovna silakoja upravlja ovekovom prirodom i kojoj se sve drugesposobnosti pokoravaju. Volja nije ukus ili sklonost, ve silakoja odluuje u sinovima ljudskim.26

Onaj koji se bori treba da razume pravu snagu volje. Toje sila koja upravlja ljudskom prirodom - sila odluivanja, iz-bora. Sve zavisi od ispravnog poteza volje. elja za dobrotom

i istoom su ispravne, sve dok se ispoljavaju, ali ako se zaus-tavimo samo na njima, nemaju koristi. Svi oni koji se samonadaju i iekuju da e pobediti svoje naklonosti, propae.Oni se ne potinjavaju Bojoj volji. Oni ne biraju da Muslue.

Bog nam je podario mo izbora, a na nama je da jevebamo. Mi ne moemo promeniti svoja srca niti moemokontrolisati svoje misli, nagone i naklonosti. Mi ne moemosami sebe uiniti istima. Ali mi moemo odluiti da radimoono to je ispravno i onda e On initi kroz nas da moemoi hoemo da to uinimo.

Kroz pravilnu upotrebu volje, u ivotu moe nastatisveobuhvatna promena. Pokoravanjem volje Bogu, mi sesjedinjujemo sa boanskom silom. Mi primamo snagu odoz-go da ostanemo postojani. ist i plemenit ivot, ivot pobe-de nad apetitom i poudom, omoguen je svakome ko budeujedinio svoju slabu, kolebljivu ljudsku volju sa svemoguom,nekolebljivom voljom Bojom.27

Moja supruga i ja emo dugo pamtiti posetu doktoruVilderu Penfildu. Proveli smo est i po sati u razgovoru sanjim. Opisivao nam je neka od svojih ispitivanja koja jesprovodio na otvorenom mozgu svesnih pacijenata koji su sepodvrgavali operaciji zbog epileptikih napada. U trenutkukad bi dotakao povrinu slepoone kore slabim izvorom elek-trine energije, njegov pacijent bi razvio oseanje koje jedoiveo nekoliko godina ranije. Pacijent bi nanovo proiv-ljavao to iskustvo. Jasno je video ljude, ulini oak, svojambar i uo zvukove, muziku ili razgovor koji se odvijao pre

26 27

nekoliko godina. Sve je bilo tu, trajno zapisano u mozgu ispremno za ponovnu reprodukciju im se dodirne slabimelektrinim stimulatorom.

Doktor Penfild je naglasio sledee: Ove studije pokazujuda sve ono na ta smo obratili panju, je ostalo trajno upam-eno u naem mozgu. A onda je poeo da govori o volji.Rekao nam je da iako je uspeo da uz pomo stimulacije stru-jom zadobije pacijenta za razgovor, ovaj je pomou svojevolje bio u stanju da ugasi efekte stimulacije, da ne vidi i neuje bilo kakve senzacije iz prolosti, ve da u miru prati raz-govor koji vodi sa lekarom. I onda je doktor Penfild izjavio:ovekova volja je slobodna. Ona koristi obrasce i putevekoji ve postoje u ljudskom mozgu, ali nije kontrolisana sanjihove strane. Volja je slobodna.

Izborom da se zadri u razgovoru sa doktorom, pacijent jebio u stanju da poniti sve efekte elektrine stimulacije.Modane zone pogoene elektrinim pranjenjem odbile suda na njega reaguju. Sve ovo je bila posledica jednostavneodluke pacijenta da svoju panju usmeri na neto drugo, uovom sluaju na razgovor sa doktorom Penfildom.

Jedan drugi autor to opisuje sledeim reima: Snaga voljemoe se odupreti utiscima uma i u stanju je da dokae velikusposobnost modanih elija.28

Koliko je zaista mona volja?Volja jeste mona. Ona je mono orue koje kontrolie

matu i odoleva bolestima.29 Um i nervi jaaju tonus i snagu

vebanjem volje.30 Mo volje se ne vrednuje onako kako bitrebala.

Neka vaa volja bude budna i ispravno usmerena, i ondae prenositi energiju celom biu i biti udesan pomonik uouvanju zdravlja. Ona je takoe mo koja se hvata u kotacsa boleu.31

Da li je volja apsolutni vladar?Psihijatar Vilijam Sadler kae: Volja nije svemoni vladar

ona vlada tronom uma kao vladar ograniene monarhije ograniene hemijskom graom i biolokim zakonima.Osam od deset endokrinih lezda ine ono to bismo moglinazvati odbor hemijskih direktora.

Nemam nameru da privlaim svu panju na uloguendokrinih lezda u ljudskom ponaanju i organizaciji linos-ti, niti da umanjujem i omalovaavam podruje delovanjavolje ili moi odluivanja nad najvanijim nervima i sposob-nosti da kotrolie ljudsko ponaanje. Napokon, voljne odlukesu odluujui faktor u svim ovim borbama. Kad je endokrinisistem funkcionalan i kad njegovi sekreti vre povoljan uticajna nervni sistem, individua e shvatiti da je u stanju da brzonadvlada svoje obolele nerve.

Sa druge strane, kad su endokrine lezde nefunkcionalne ikad njihovi hormoni iritiraju, prenadrauju ili preterano is-crpljuju nervni sistem, pacijent je u tekoj borbi; njegov cilj jesve tee ostvariv i moraju se primeniti produeni napori kakobi se postiglo umirivanje nerava.32

28 29

Postoje neki koji koriste droge i koji poputanjemohrabruju loe navike da preuzmu kontrolnu mo nadvoljom. Drugi pak povlauju svojoj okolini na takav nain dadozvoljavaju svakom uticaju ili utisku da im odreuje izbore.Njihova volja, ak i ovim sluajevima, jo uvek je inilac kojiodluuje. Oni su izabrali da slede ove uticaje.

Zato to je ljudski mozak postao poprite duhovne borbe,mnogi koji nisu uspeli da predaju svoju volju Bojem Duhu,potpali su pod vlast Sotone. Kad Sotona preuzme vlast nadneijom voljom, odluke koje ta osoba donosi, nuno vode upatoloki ishod. Mozak e bolovati od poremeaja koji sustrani mentalnom zdravlju.

Primer takvog jednog puta kroz koji Sotona pokuava dapristupi ljudskom umu jeste hipnoza. U ovoj praksi, neiji umse dovodi pod kontrolu druge osobe tako da se individual-nost slabije osobe stopi sa individualnou jae. Slabijisprovodi volju jaeg, posebno ako mu vrednosni sistem nijeustanovljen na vrstom temelju. Ova procedura samopriprema osobu sa slabom voljom da u budunosti bude joslabija i da se jo lake predaje procenama drugih. Volja prop-uta da izabere najvie sopstvene vrednosti i naginje kapraenju linije manjeg otpora. Takva osoba se pre odluuje zatrenutna zadovoljstva. Sa terapeutske take gledita, mielimo da ohrabrimo pojedinca da ojaa svoju volju, a nikakoda je oslabimo.

ta moete da uradite da bi ojaali volju?1. Vebajte se u odluivanju inei svoj um pozitivno

nastrojenim, odmah nakon to ste odmerili injenice i dritese svojih odluka, spremni da ih promenite samo kad ih pro-tivne injenice osporavaju. esto je bolje nainiti greku,nego li oklevati u neodlunosti. Ponekad zapisivanje odlukepomae osobi da se vrsto dri odluke koju je donela.

2. Zavrite prethodni posao pre nego otponete novi. Ne-mojte skakati sa jedne stvari na drugu i iz jednog okruenja udrugo, vrtei se sve vreme u krug.

3. Ponekad igre mogu pomoi u razvoju sposobnostiodluivanja. Imao sam mladog pacijenta koji je meu bol-nikim osobljem imao reputaciju odlinog stono-tenisera. Alikad bih ja igrao sa njim, stalno se pomerao napred-nazad ok-levajui da servira. Kad bi jednom servirao, mogao je da nor-malno nastavi sa igrom. Igranje mu je pomoglo da donosiodluke brzo dok jednog dana nije poeo da servira sa pot-punom odlunou.

4. Ako napravi nenamernu pogreku, nastavi da se bori.5. Ustani iz kreveta u ono vreme kad si sebi to zacrtao.

Odlui to uvee i ostani pri tome ujutru.6. itaj duboko i smisleno i nateraj svoj um da razume i

zapamti ono to si proitao. Prekomerno itanje emotivnihmatarija slabi volju.

7. Volja se jaa vebanjem samoodricanja i samokontrole.Vebaj odbacivanje popustljivosti samom sebi.

30 31

8. Povei svoju volju sa boanskom energijom tako to eod Boga traiti da ti ojaa volju.

9. Praktikuj zdrav nain ivljenja sa dobrom ishranom,vebanjem i odmorom.

10. Naui se da planski radi stvari u ivotu, a ne impul-sivno.

Ako ti se uini tekim da bilo koju od gore navedenih vebiprimeni u praksi, poni od najjednostavnijih dok ih potpunone savlada. Onda prei na sledeu po tekoi i tako nadalje.Ako ti je i dalje preteko, probaj da sa Bogom pria o tomei trai da te On osnai svojom silom. Kad ojaa svoju volju,zaista e vladati svojim ivotom.

Koju cipelu ste prvu obuli jutros? Morate da razmislite?Ali jutros niste morali, a verovatno je to ona ista koju obuvateprvu ve nekoliko godina jer ste jednostavno tako navikli.Zamislite kako bi to strano bilo kad bi svaki put kad se obu-vate morali da zastanete i postavite sebi pitanje: Koja onobee ide prva?

A moda da zamislite ovu situaciju. Probajte da pitate dak-tilografkinju gde se nalaze slova M i R, a da ne gleda u tas-taturu. ta mislite koliko bi joj vremena trebalo za razmi-ljanje? Naime, dok kuca ona uopte ne razmilja o rasporeduslova jer kako mi to kaemo ima naviknute prste.

Navike mogu da utede mnogo vremena i energije. One sustvorene mnogobrojnim ponavljanjima. Osim u sluaju parrefleksa, navike su prvo pohranjene u mozgu, a tek onda uostatku tela.

Ceo mozak funkcionie na svega 10-ak vati (W). Kakvineverovatni podvizi se postiu sa tako malo snage. Sa samo10 W snage, mozak moe da preraunava vie matematikihoperacija nego li i najvei kompjuteri na svetu.

32 33

Poglavlje 5

Kako va mozak stvara navike?

Koji je to mehanizam u jednoj modanoj eliji kojim onaodlui da okine ili ne okine impuls? Zamislite samo, upravo jezavrila algebarski problem. Analizirala je sve pozitivne i ne-gativne minivoltne impulse pristigle iz drugih elija i donelaodluku da generie impuls ili da ostane u miru. I sve je tozavreno za manje od hiljaditog dela sekunde.

Dakle, kako se navike stvaraju u mozgu? Kako misli, rei idela koje ponavljamo iznova, postanu stalni deo mozga?

Danas znamo da mozak obrauje informacije koje se daljeprenose u ostatak tela putem nerava. Svaka nervna elija jeizgraena iz centralnog dela koji se zove nukleus (jezgro),koga okruuje tenost pod nazivom citoplazma, i od graninestrukture koja se zove elijska membrana.

Produeci ove membrane u vidu finih niti pod imenomdendriti, zadueni se za prijem informacija, a jedan izrataj,znatno dui od ostalih, pod imenom akson ili neurit prenosiinformacije sa ishodnog na druge neurone.

Izmeu produetaka dveju elija, ostvaruje se veza podnazivom sinapsa. Kada je Dr Ekles ispitivao sinapsu podelektronskim mikroskopom, primetio je da postoje siunauveanja na aksonu presinaptikog neurona, po izgledu slinadugmiima. Zato ih je nazvao boutons jer je to re za dug-mad na francuskom. (slika 5.1)

Danas znamo da se ova majuna dugmad mogu nai urazliitim oblicima i veliinama. Takoe znamo da se kroznjih izluuju razliita hemijska jedinjenja. Jedno takvo je iacetilholin. Ovo jedinjenje zatvara siune pore ili sinapse istimulie narednu eliju da prenese poruku dalje. (slika 5.2)

34 35

Slika 5.1. Formiranje navike. Zapazite dugmad i sinapse gde se acetil-holin (ACh) i GABA izluuju oslobaajui svoju poruku. Zapazitetakoe meuneurone izmeu dve horizontalne putanje.

Naunici su otkrili da svaka misao ili akcija koja se estoponavlja, ustvari izgrauje ove siune dugmie na krajevimanervnog vlakna, pa prenoenje iste misli ili akcije postaje svelake u budunosti.

Dr Vilijam Sedler kae da nae ustanovljene navike u buk-valnom smislu predstavljaju putanje u naem nervnom siste-mu. On nas takoe podsea da esto ponavljanje iste misli,oseanja ili akcije uvruje ovu stazu, ba kao to i koraciutabavaju stazu u snegu.33

Prilikom posete Dr. Vilderu Penfildu, saznao sam dasvakom narednom stimulacijom otvorenog mozga nisko-voltanom strujom, odgovor nervnog tkiva postaje sve bri.Kao rezultat stimulacije, nastale su fizike promene unervnom tkivu.

Logian zakljuak je, dakle, da svaka misao, oseanje iliakcija koja se ponavlja, produkuje fizike i hemijske promeneu naim nervnim putanjama, bilo na blagoslov bilo na prok-letstvo nama kad se jednom ove navike uvrste u mozgu.Razmislite samo o implikacijama ove injenice na nae men-talno i emotivno zdravlje i na obrazovanje naeg karaktera.

Ono to dete gleda i slua, ostavlja duboke tragove unenom deijem umu, koje nikakve kasnije ivotne okolnostine mogu u potpunosti izbrisati Ponavljanje odreenih delastvara navike. One se mogu modifikovati ozbiljnim veba-njem, u nastavku ivota, ali retko kad u potpunosti promeni-ti.34

Uvek kad priam o ovoj temi, neko me upita: Da li ovidugmii ikad nestanu? Na dananjem nivou saznanja, ininam se da bi oni mogli nestati ako se godinama ne bi koristiliovi modani putevi.

Izgleda da navike stvaraju poprilino trajne puteve umozgu. Osim u sluaju da se dotini put ne koristi nekoliko

36 37

Slika 5.2. Formiranje navike. Viestruke stimulacije elije br. 1 i br. 2dospevaju i stimuliu dugmad na krajevima njihovih aksona. elija br. 1podstie, a elija br. 2 koi okidanje elije br. 3. elija koja poalje veuenergiju, za bar 10 mili volti, odredie ta e elija br. 3 uiniti.

godina, navika se iz mozga ne moe izbrisati. Navike se mogusavladati stvaranjem drugih navika koje su snanije od onihkojima se elimo odupreti.

Mi moemo izgraditi nove puteve u mozgu svesnim bira-njem da, drugaije nego to smo navikli, odgovorimo na nekusituaciju. Mi moramo ovu odluku doneti veliki broj puta,kako bismo izgradili vie dugmia na novom putu nego to ihje na starom.

Tada e nervni impulsi koji putuju mozgom radije izabratinovi put umesto starog. Od glavnog odvodnog vlakna u neu-ronu postoje mnoga alternativna vlakanca koja se odvajaju.To su ujedno i alternativni putevi. Drugim reima, mi biramodrugu marutu da budemo ljubazni umesto grubi, dapohvalimo umesto da kritikujemo, da pomognemo umestoda povredimo. I kad se odupremo iskuenju da pogreimo,drugo hemijsko jedinjenje poput GABE se lui i odmahpovlai runu konicu.35

Mnogo puta suprostavljene poruke bombarduju modanineuron. Neke kau: Uradi to. Druge pak: Bolje nemoj.Okinuti ili neokinuti impuls, to je pitanje. Kako bilo kojanervna elija zna ta treba da uradi?

Da li vas je ikad iskuavalo pare torte u periodu kada steobeali sebi da ste na dijeti? Verovano ste tada pomislili:Kako samo lepo izgleda? Odmah zatim 30 milivolti pristieu nervnu eliju i kae: Okidaj taj impuls!

Ali u istom trenutku nadolazi vam misao: Bolje ne. Tadase na nervnim zavrecima stvara GABA i snano bombardu-je eliju odluke. Ona je praena sa porukom od 40 milivolti

napona: Odustani od okidanja. (to je jaa vaa odlunost,to je vei napon koji pogaa eliju.)

Domaica vam prinosi kola, ali vi ste doneli odluku, sasamo 10 milivolti prednosti, i polu-neodluno kaete: Nehvala.

Vidite, potrebno je najmanje 10 milivolti energije da iza-zove u mozgu stvaranje impulsa. U ovom sluaju va mozakje izveo brzinsku algebarsku jednainu, 30 milivolti daokinem ili 40 da ne okinem. Rezultat: 10 milivolti, ne okidam!

I ako je avo bio iza ovog iskuenja, sa negodovanjemzakljuuje: U redu, ovu bitku sam izgubio, ali ne sa mnogorazlike. I za idui put pravi bolje planove. On nije u stanju davam ita misli. Ali svakako razume kolebljivo ponaanje.

Pre oko sto godina, cenjeni psiholog Vilijam Dejms(William James) je nagovestio molekularne osnove navikesledeim reima: Kad bi mladi samo mogli znati kako ebrzo dobiti mnotvo navika, obratili bi vie panje na svojeponaanje u konkretnim sluajevima. Mi smo ti koji tkamosvoju sudbinu, na dobro ili zlo, ali nikad neutralno.

Svaki, ak i najmanji potez vrline ili pak poroka, ostavljasvoj trag koji nikad nije beznaajan. Mnogi ljudi imaju izgo-vor za svaku novu zapostavljenu dunost reima: Ovu nebrojim. On je ne mora brojati, ali ona je i pored toga ubro-jana. Negde meu njegovim nervnim elijama i vlaknima,molekuli su je ubrojali, registrovali i pohranili, kako bi jeupotrebili protiv njega kad naie sledee iskuenje. Nita tosmo ikad uradili, u doslovnom naunom smislu, nije ispariloiz mozga.

38 39

Ovo naravno ima svoje kako loe, tako i dobre strane. Kaoto ponavljanim pijenjem postajemo alkoholiari, tako istopostajemo sveti u moralnim, i autoriteti i eksperti u prakti-nim i naunim sferama, mnotvom pojedinanih dela i satiprovedenih u radu.

Zatim, Dr Dejms dodaje: Neka nijedan mladi oveknema neizvesnosti u vezi ishoda svog obrazovanja, bez obzi-ra ime se bavi. Ako ostane veran poslu svakog sata u radnomdanu, rezultat slobodno moe prepustiti samom sebi. Moesa sigurnou raunati na to da e se jednog predivnog jutraprobuditi kao kompetentan strunjak u svojoj generaciji, bilokojom oblau da se bavio. Tiho i neprimetno, izmeu svihelemenata njegovog posla, u njegovom umu se izgradila moprocene, poput dragocenog poseda koji ne moe nestati.Mladi bi trebali unapred da znaju ovu istinu. Ignorisanje oveistine je verovatno zaslunije za obeshrabrenje i malodunostkod mladih ljudi pri izboru zanimanja, nego li svi ostali uzro-ci zajedno.36

Kako je to jedan vizionar i napredni uitelj morala rekao:Biemo onoliko samostalni, za vreme i venost, koliko sunam to omoguile nae navike.37 Nema nieg tajnog u priro-di neijeg karaktera. Karakter se otkriva ne kroz povremenadobra ili loa dela, ve kroz namere koje se ispoljavaju kroznauene rei i dela.38

Pretpostavimo sad, da u toku uenja novih puteva umozgu, skliznete opet na stari drum. Moda ste imali ovakvoiskustvo. Moda ste iveli novim ivotom mesecima i ondaodjednom ponete opet da se ponaate kao i ranije (pre

novog iskustva). Izgubili ste kontrolu. Stari avo vam opetapue u uvo: Aha! Nita nisi postigao. Nisi se ni malopromenio. Ostao si isti. Nikad ne sluajte taj glas, jer on vasnije podsetio ni na jednu bitku koju ste idui novim putevimaizvojevali, niti vam je ita rekao o fizikim i hemijskim pro-menama koje su se desile na novonastalim modanim puta-njama. Dakle, kad padnete, ustanite i nastavite da radite nanovom putu. Niste izgubili tlo na novom putu novi dugmiinisu izbrisani sluajnim padom!

Svaki uspeh na pravom putu e vas uiniti jaim i posleodreenog vremena izgradiete tako snaan odnos premapravom putu da e biti skoro nemogue da napravite greku.

Izleiti slomljen mozak - nadvladati depresiju, zabrinutost,panini poremeaj, itd. - znai razvijanje jedne nove grupeisceljujuih navika.

Ali kako razviti isceljujue navike? Postoji li bilo ta speci-fino to treba uraditi da bi pomogli uspostavljanju novihputeva u naem mozgu? Kako moemo razviti dobre navikekoje su jae od onih loih? U sledeem poglavlju emopokuati da odgovorimo na ta pitanja.

40 41

Da li vam ikad dosadi pokuavanje da se prisetite svegaonoga to treba da bude uraeno? Jeste li poeleli ikad dadrugi malo vie povedu rauna o svojim brigama da se samiprisete gde su ostavili kljueve, da sami pamte svoje sastanke,da sami zavre svoje obaveze? Jedva da imate vremena darazmiljate za sebe, a morate da mislite i za druge!

Pa, izgleda da vam je potrebno da stvorite dosta navika.Navike mogu da utede mnotvo energije vaem umu. Dobroustanovljene navike se odvijaju skoro potpuno automatski.One jedva da iziskuju razmiljanje.

Skoro svaki rutinski zadatak moe postati navika. Sedite ipopiite sve stvari koje radite ili bi trebalo da uradite. Nap-ravite listu i rasporedite zadatke tako da za svaki naetenajloginije mesto. Spojite one koji se po svojoj prirodi slau.Veite one koji se najlake zaboravljaju sa onima koje nikadne propustite da uradite.

Porodino razmiljanje o Bogu i vreme odvojeno zaporodicu veite sa dnevnim obrocima ili sa pranjem zuba.Garderoba nikad nee morati da se podie sa poda ili stolice

ako je tamo i ne ostavite. Naviknite se da je vraate navealicu i u plakar odmah po skidanju.

Napravite naviku od bilo kog svakodnevnog zadatka dnevnog, sedminog, mesenog i godinjeg. Veite ih sve zaneto drugo to nikad ne zaboravljate. Vizualizujte tu radnju zamislite sebe kako izvodite odreenu naviku u odreenovreme. Va mozak e se postarati da se sve odvijaju po planu,a vi ete utedeti sebi obilje energije.

Navike mogu biti stvorene bilo kad u ivotu. Rano detinj-stvo je, naravno, najbolje vreme za poetak. Modane elijekoje se tada udrue u izvravanju zadatka, ostaju udruene i ubudunosti.

Povezane mree sainjene od specifinih neurona koji iz-vode odreeni zadatak, veoma se brzo ustanovljavaju. Ovemree se odupiru razgradnji za potrebe drugih zadataka. Ovoje jedan od razloga zato su prvostvorene mree ujedno i naj-trajnije. Ponavljanje je svakako jo vaniji razlog.

Neke navike je lake stvoriti od drugih, jednostavno zatoto nasleujemo drugaije sklonosti. Zbog iroko raspros-tranjenog praktikovanja loih navika tokom vekova, one semnogo lake formiraju od dobrih i tee ih je se osloboditi kadsu jednom uspostavljene.

Ako su mala deca preputena sama sebi, lake e nauiti daine loe nego li dobro. Kao to Biblija kae, mi smo roe-na deca gneva- sinovi protivljenja.39

Navike, kao i bilo koje druge modane aktivnosti, usklau-ju se sa ritmikim obrazcem nervnog sistema. Lako je utonu-ti u san i probuditi se iz njega u odreeno vreme dana

42 43

Poglavlje 6

Praktini saveti u vezi sazapoinjanjem isceljujueg

ponaanja

ogladneti u vreme obroka ak se i udaranje prstima postolu ili regularna pijanka pijanca odvija po nekom ritmu.

Verujem da ste razumeli ta sam eleo da kaem. Tajna upobeivanju navike jeste poremetiti joj ritam. Ili jo bolje,zameniti je dobrom navikom i to u istom ritmu.

Imao sam pacijentkinju koja je svakog aprila imala napadguenja. Silovatelj ju je guio nekoliko godina pre toga i to bau mesecu aprilu, pa sada njen autonomni nervni sistem40ponavlja isto iskustvo iz godine u godinu. Izleenje je nastaloonog trenutka kad smo uspeli da razbijemo zaarani ciklus,zamenivi ga predivnim odgovorom autonomnog sistema.

Hajde da sada pogledamo par stvari pomou kojih u tokunekoliko sedmica moemo promeniti navike. Pre svega, de-lujte odluno. Recite nedvosmisleno Ne, neu ili pozi-tivno Da, ja u to uraditi i dugmii o kojima smo uprethodnom poglavlju govorili e se brzo formirati. Nervnastruja putuje bre ako je okidajui podraaj jai.41

Da li znate koliko je potrebno neuronu da sintetie pro-teinski molekul poput onih koji ine dugmie? Samo jednasekunda. Kad dovoljno jak stimulus pobudi neuron, njegovojedro alje signale u okolnu citoplazmu ka specifinim struk-turama sa instrukcijama za izgradnju molekula proteina ododgovarajuih amino kiselina. I sve se to deava u samo jed-noj sekundi.42

Naravno, potrebno je hiljade molekula da bi se formiralodugme. Ali to je vea vaa odlunost, vie energije ulaete usvoje delovanje i bre nervni impuls putuje kroz nervni sis-tem sa ciljem da izgradi novu naviku ili zaustavi staru (slika

6.1). Ne treba se uditi to je mudri Solomon izjavio sledee:Sve to ti dobro doe pod ruku da ini, ini u svojoj sili.43

Dalje, zaustavi svoj lo impuls u pupoljku, tj. dok se joformira, a ne kad je potpuno formiran. To moe postiisamo ako ne dozvoli nitima misli da se zadravaju u tvomumu, da ne bi tvoji nervni impulsi napravili celokupnu sliku iotputovali putem motornih neurona tvog mozga i tela, dauvrste lou naviku.

Mnogi ljudi sagore mnogo nervne energije pokuavajuida se odupru neemu to ne ele da rade, samo zato to sudozvolili nitima loih misli da se zadre suvie dugo u nji-hovom umu. Oni se igraju sa njima sve dok ove ne izgradedugmie na krajevima motornih puteva. Oni nisu ni svesni dana taj nain sami sebi pripremaju pad u budunosti u nekimtrenucima nepanje.

Najbolji nain za zaustavljanje impulsa u pupoljku jeste daodemo nazad u um i iskorenimo ove motive koji unitavajukarakter, zasadimo seme nove navike i uzgajamo tu novunaviku u razmiljanju.

44 45

Slika 6.1. Dugmii su prikazani na kraju aksona.

Ovo znai, nastaniti je u naem umu trajno, tako daumesto da kaemo: Tako bih voleo da mogu da uradim to,ali neu, mi istinoljubivo uzviknemo: Ja zaista ne elim toda uradim, zato i neu. Ako ima problema sa istinoljubivimizgovaranjem ovoga, trai pomo od Boga. Moda ustanovida je izveo trenutno udo milosti i podario ti tu svetu elju.Nakon svega, Njegova milost je izvor sile koja je u stanju danadvlada svaku nau nemo.

Nemoj praviti izuzetke! Filozofija samo ovaj put dubokouvruje naviku. Novoj navici je potrebno da je osnai, a nestaroj.

Probaj da se priseti starih vremena kada te je loa navikazamalo u potpunosti savladala i namerno nai zamenu za tenavike. To je kombinovana strategija razbijanja ritma starenavike i njena zamena novom, dobrom.44

Uzgred, velika je stvar staru naviku zameniti, njoj veomarazliitom novom. Na primer, umesto da besposliite, isplani-rajte da odete na plivanje, da okopate batu ili odradite dobartrening. Umesto kritikovanja, kompliment. Umesto durenja,smeak. Umesto prigovaranja, pesma. I planirajte ove bor-bene taktike unapred.

Praktikujte svoju novu naviku kao odgovor na emotivneizazove, kad god vam se za to ukae prilika. Nove navike izu-miru bez vebanja. Takoe i emotivni izazovi na koje se neodreaguje na vreme, ispare i ubrzo se vie i ne pojavljuju.

Ne zaboravite mo molitve u svojim naporima da savla-date loe navike i formirate dobre. Ali budite sigurni da semolite sa sigurnou i u veri. Kad od Boga zatraite pobedu

nad nekom loom navikom, ne zaboravite da zatraite i da vasblagoslovi darovima koji su u suprotnosti sa navikom koju stereili da savladate. Nemojte se u molitvi zadrati samo naloim navikama.

Umesto da se u molitvi koncentriete na to kako nasilantemperament imate, jednostavno ga priznajte, ali onda traiteod Boga da vas uini mirnima, spokojnima, ljubaznima,uljudnima, smislenima, strpljivima, spremnima da pomogne-te Dok se molite, zamislite emotivna iskustva povezana saovim reima. Traite od Boga ove darove i oekujte da ete ihiskusiti.

Ponekad Bogu nije lako sa nama. Mi traimo od Njega danam pomogne da se oslobodimo svog nasilnog temperamen-ta i onda se u molitvi skoncetriemo samo na gadosti takvogkaraktera i tako nesvesno nae loe modane putanje opethranimo impulsima. Suprotne navike tako ni ne dobijuimpulse.

Ako se skoncentriite samo na svoje mane, pobednikiputevi nee ni postojati u vaem mozgu. Kad putevi pro-maenih navika funkcioniu, postoji blokada na pobednikimstazama. A Bog ne moe da pomogne jer je noga sve vremena konici. To je razlog zato nas Biblija ui da se molimo uveri bez sumnjanja i dvoumljenja.45 Molitva u veri, znaifokusirati se na pozitivna Boja obeanja, a ne jadikovanjenad slabou naeg tela. Dakle, kad se molite, molite se u veriza novu naviku koju elite da usvojite, a ne za staru koju eliteda pobedite. Ako imate potekoa u moljenju u veri, poputoajnog oca koji je molio Hrista da isceli njegovog sina,

46 47

molite Bog njegovim reima: Verujem Gospode, pomozimome neverovanju! Bog e tada pomoi da skinete nogu sakonice.46

Pronai ete da je od velike pomoi provoenje vremena uispunjavanju uma boanskim osobinama. Razmiljajte o smis-lu ljubavi, milosti, dobrote, radosti, mira i umerenosti. Ovo sudarovi Duha Svetoga i mogu biti vai ako ih samo zatraite.Odluite da ih primenite u svom ivotu.47 Prouavajte ivoteHrista i drugih biblijskih linosti u trenuticima kad su pobei-vali. Dok se molite zamislite da ste Boji saradnik u generi-sanju ovih plemenitih osobina. Bavite se njima. Va mozak eodailjati impulse do svih delova vaeg tela i pozitivne navikee se stvarati u skladu sa vaim mislima i namerama.

Psiholozi su pronali da se vetine bolje razvijaju, kad suprethodno izvedene u umu. Sportski psiholozi su pomogliolimpijskim ampionima da na taj nain pobede svoje nedos-tatke. Fizijatri su istim metodom pomogli svojim pacijentimada ponovo zadobiju kontrolu nad svojim paralizovanim ruka-ma ili drugim delovima tela. Panini napadi, fobije i opsesevniporemeaji su takoe otklonjeni ovakvim radom. U svimovim sluajevima telo se sprema da odgovori na neto na tase um ve pripremio. Putevi koji su se razvili u umu, stvarajulako nameravane navike. Novi nervni zavreci izrastaju i novidugmii se stvaraju svakim novim ponavljanjem ovog proce-sa. Zato, isprobavajte u umu vae dobre namere.

Jo neto to se pokazalo veoma delotvorno u menjanjunavika, jeste ostvarivanje i zadravanje ravnotee u ivotu.Izbegavajte istovetnosti, ali i ekstremnosti u ivotu. Podarite

svome telu i umu uravnoteenu promenu. O ovome emorei neto vie kad budemo razgovarali o osnovnim postula-tima.

Napravite raspored. Pogledajte prolu sedmicu. Kakva jebila? Je li bila uravnoteena? Posao, igra, obroci, vebanje,odmor, uenje, razmiljanje i nesebina sluba jesu li bili uravnotei?

Uvedite ravnoteu u svoj dan; i to u svaki dan, i bolje etebiti opremljeni da pobedite u fascinirajuem izazovu prome-ne navika. Postoji obostrana veza izmeu naih navika urazmiljanju, oseanju i ponaanju i uzmeu mentalnog iemotivnog zdravlja.

U sledeem poglavlju emo ilustrovati ovaj dvosmerniodnos onako kako se on odraava na iroko-rasprostranjenproblem depresije. Daemo vam specifine predloge za tokako da se izborite sa depresijom: kako da je izbegnete i kakoda je se reite.

48 49

Depresija moe nastati u svako doba, od kolevke pa dogroba. ak i bebe stare svega sedam do petnaest meseci,mogu biti depresivne. To se dogaa kad su razdvojene odmajinske ljubavi, kad oseaju emotivno zanemarivanje ilizlostavljanje, ili pak kad je majka potitena i utuena.

Bebe postaju povuene i slabije aktivne nakon inicijalnognastupa besa ili perioda plakanja, ne zahtevajui nita od svogokruenja i pokazujui pojaanje oseanja beznadenosti ituge. Ponekad one povremeno plau, ali veinu vremena sunezainteresovane i ravnodune. Takoe pokazuju poremeaju hranjenju, esto povraaju pojedeno i spavaju prekomerno.

Jedna beba je razvila depresiju jer je majka izbegavala da jenosi, plaei se da je ne ispusti. Zato ju je uzimala samo uoiglednim fizikim potrebama. Nakon razgovora sa pedijat-rom, opustila se i poela da vie grli svoje dete i da mu pruasvu onu brigu i ljubav koju je beba tako oajniki elela.Ubrzo je beba poela da se smei i depresija je bila pobeena.Srdana i topla, brinost iz ljubavi, predstavlja obnavljajuusilu. Ona isceljuje svaki deo kako mozga tako i tela. Njenizvor je na Bog pun ljubavi.

Hajde da se sad malo bavimo depresijom kod odraslih.Samoubistvo, kao najtei ishod depresije, najvie se dogaakod mukaraca koji su preli ezdesetu. Kod ena jeuestalost dosta nia. Gubitak oseaja sopstvene vrednosti, ukombinaciji sa beznadenom perspektvom u budunosti,lako mogu izazvati depresiju. Starije osobe esto ne mogu daprihvate svoju novu ulogu rastue nesamostalnosti, opadanjefizike snage i pokretljivosti, gubitak drage osobe ili pak pri-vidnu ili realnu finansijsku nesigurnost. Bliskost novogbranog druga ili iskrena brinost i radosno staranje od stranesina ili erke ili moda mlaeg brata ili sestre, mnogima odnjih je pomoglo da izau iz depresije. Sa druge strane, iste ovemere su mnoge spasile od ulaska u depresiju.

ak ni poboni ljudi nisu izuzeti od depresije. Jov, jedna odnajupeatljivijih linosti Biblije, vapio je na sledei nain:Zato si me izvadio iz utrobe? O da umreh! Da me ni okone vide!... Bijah miran i zatre me... Prosu na zemlju u mo-ju... Saio sam kostret po koi svojoj i uvaljao sam u prahslavu svoju. Lice je moje podbulo od plaa, na veama jemojim smrtni sen... ako li govorim, nee odahnuti bol moj;Ako li prestanem, hoe li otii od mene?... Duh je moj slom-ljen, dani su moji ugaeni... Zato sakriva lice svoje i gledana mene kao na neprijatelja?... I gde je sada moja nada?48

Nakon jednog mog predavanja o emotivnom zdravlju,neko je upitao: Da li bi biblijski prorok Ilija proao i jedanod vaih psiholokih testova kao emotivno zdrava linost?Ostatak pitanja otkrivao je znake skepticizma sa dubokimpredrasudama prema psihologiji i psiholozima.

50 51

Poglavlje 7

Kako pobediti depresiju?

Odgovorio sam: Ako bi ti uspeo da preivi tri godinegladi i da te za to vreme hrane gavrani i da pri tom stalno naumu ima da su napolju carevi ljudi koji trae tvoju glavu; akobi mogao da licem u lice stane sa 450 Valovih proroka kojisu edni tvoje krvi, a onda da nakon izvoenja izvanrednoguda kojim si opravdao Boga shvati da se careva ena zaklelada ti nee ostati glava na ramenima; ako si shvatio da je savtvoj trud bio uzalud; i ako bi nakon svega ovoga iskusiokratkotrajnu depresiju, verovatno bi proao moje psiholoketestove za procenu emotivnog zdravlja! Da, ak je i Ilija biodepresivan. Ali, Bog je voleo Iliju i poslao je svog anela daga ohrabri i podri u njegovoj depresiji.

ivot gubi svoj smisao. Svaki onaj ko je iskusio patnjedepresije, zna koliko je to okrutna bolest. Osea se sasvimsam, a ini ti se da te niko ne razume. Ako neko i uspe da teozari nadom, ta nada brzo iezava. ini se da nema pomoi.Ostali simptomi su mnogobrojni i drugaiji kod razliitihosoba i u razliitim okolnostima. Nekima je teko da se kon-centriu dok je drugima jutro najgori deo dana.

Sve iziskuje ekstremni napor. Osea se ispran i krajnje,krajnje umoran. Kao da ni jednu odluku ne moe doneti.Nema nikakva interesovanja za ono to se oko tebe zbiva,niti ti pada na pamet da se u bilo ta ukljui. Moe sa desiti ida se osea krivim, a da ne zna uzrok ili pak zna da ti jeoprotena krivica, ali to ne moe da oseti. Jednostavnoosea kao da te je Bog zaboravio i moe ak biti uplaen iplakati mnogo, ili jednostavno postati preosetljiv na sve uti-caje. Moda osea i da polako skree sa uma.

Ponekad depresivci spavaju u gru i bude se veoma rano,mnogo pre nego li se osete odmornima. Neki imaju proble-ma da zaspu. Odbijaju hranu. Imaju prolazne vrtoglavice iuznemiravajua preskakanja srca. Simptoma ja mnogo imnogi od depresivnih pacijenata ih ne doivljavaju sve. Kaoto smo rekli, oni se razlikuju od oveka do oveka i odsituacije do situacije.

ta uzrokuje ove simptome kod depresivnih ljudi?Obino postoji vie uzroka. Nivo eera moe biti prenizak,takoe i nivo hemoglobina ili tiroidnih hormona. Neki autorismatraju da je posredi poremeaj u metabolizmu amina.Problem uopte i ne mora biti fizike prirode.

Ponekad nemili dogaaj moe da pokrene itav lanac mislikoje preuveliavaju nau greku i tad se oseamo potpunonesposobnim i bezvrednim. Slom naih najviih moralnihprincipa, u trenutku slabosti moe pokrenuti najdublju depre-siju sa oseanjem duboke grie savesti i beznaajnosti.Uvideo sam da takve osobe esto imaju stalan oseaj muninepraen povraanjem. Ponavljane finansijske potekoe, pri-tiskajua dugovanja, neuspeh u braku ili vaspitanju dece bilo koji od ovih faktora nastoji da iscrpi snagu nervnog sis-tema, to izaziva poremeaj hemijske ravnotee i vodi uoseanje depresije.

Kako da izbegnemo depresiju? Niko nema sve odgo-vore i ponekad, kao poput nesrenog Jova, i mi joj posta-nemo podanici. Ali, evo sada nekoliko veoma vanih predlo-ga:

52 53

Postarajte se da svoje obroke pojedete u pravo vreme, sarazmakom od bar pet asova i neka oni budu umereni.Regularnost u obrocima je vana u odravanja nivoa eera ukrvi i u obezbeivanju neophodnog odmora sistemu za vare-nje.

Mnoga uznemirena i lako deprimirajua deca, potiu izdomova u kojima se izmeu ostalog nije vodilo rauna o ma-lopre reenom. Ona su razvila navike jedenja dank fuda(engl. junk food = smee od hrane, hrana bez hranljivih sas-tojaka) u bilo koje doba dana i noi.

Poslastice od rafinisanog eera, ako se uopte upotreb-ljavaju (a ne bi trebale), treba uzimati veoma tedljivo. Ugljenihidrati (eeri) bi trebalo da potiu iz voa i integralnih ita-rica, kakve su penica, kukuruz, ovas i proso. Nizak nivohemoglobina se moe spreiti konzumiranjem namirnicabogatih gvoem, vitaminom C i vitaminom B12. Najviekoncentracije gvoa, za ovo-lakto vegeterijance (one kojijedu jaja i mlene proizvode) se nalaze u suenom vou,tamno zelenom lisnatom povru, integralnim itaricama, jaji-ma i siru. Adekvatan unos vitamina B12 moe se obezbeditimalim dnevnim unosima mleka, krem sira ili belog kravljegsira. Vegani (vegeterijanci koji ne koriste nikakve namirniceivotinjskog porekla) mogu sebi obezbediti unos vitamina B12konzumiranjem sojinih proizvoda kao to su vegetarijanskenicle i nemleni jogurti.

Da bi obezbedili telu dobru krv, obroci moraju biti poje-deni sporo jer hrana mora biti dobro savakana i fino nato-pljena sokovima pljuvanih lezda u kojima se nalazi pregrt

vanih enzima. Delimino svarena hrana ostaje dugo u elu-cu i tamo moe da formira alkohol u procesu vrenja. Ovo sedogaa kad se prejedemo, pijemo puno tenosti za vremeobroka ili kombinujemo hranljive materije koje bi trebalo jestiu razdvojenim obrocima. Mnogi prepisani, ali takoe i lekovikoji se kupuju bez recepta, ukljuujui tu i sirupe na bazi alko-hola, imaju znaajan uinak u nastanku depresije. Depresi-jama koje su izazvane stimulansima baviemo se neto kasni-je. Nizak nivo tiroidnih hormona moe biti korigovan odstrane vaeg lekara opte prakse. Eto toliko o mogunostimaizbegavanja depresije.

Nauite se da mislite pozitivnoKada bi svaki lan porodice praktikovao pozitivistiki stav

u ivotu (vidi poslednji paragraf na kraju ovog poglavlja), svibismo veoma napredno izgraivali oseaj sopstvene vrednos-ti i oseanja vezana za depresiju bi bila svedena na minimum,a kod nekih ljudi se nikad ne bi ni ispoljila. Kod ovih prvih,ak iako bi se pojavila, vrlo brzo bi nestala.

U svojim tinejderskim godinama upamtio sam sledee sti-hove iz Biblije i oni su polako postajali vodei principi mogivota: Sve mogu u Isusu Hristu koji mi snagu daje.49

Sve dobro to ti doe pod ruku da ini, ini po svojojmoi.50

Svaku radost imajte, brao moja, kad padate u razliitaiskuenja, znajui da kuanje vae vere gradi trpljenje, atrpljenje neka delo dovruje, da budete savreni i celi bezikakve mane.51

54 55

A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda nae-ga Isusa Hrista.52

Ohrabrujte lanove svoje porodice da pronalaze monebiblijske citate poput ovih, pamtite ih i delite tokom poro-dinih bogosluenja. Time ete na najbolji nain izgraivatiemocionalno blagostanje svoje porodice. Ovi predlozi eojaati vae emotivne veze.

Promena okruenja ili aktivnostiAli ta da inimo kad nas depresivna oseanja i misli ipak

pogode? Istog trenutka kad osetite da se ovo dogaa, reaguj-te odluno na njih. Ako je to mogue pomerite se sa mestagde se nalazite i setite se neega to moete da uradite svojimrukama. Promena okruenja e vam pomoi da promenite isvoje misli. Ciljano prenesite svoje misli na neto drugo; i-enje, okopavanje ili saenje. Popijte au vode. Izaite nasve vazduh i udahnite duboko. Energino istrljajte lice i zad-nji deo vrata hladnom vodom. Tuiranje zaponite toplom, azavrite hladnom vodom.

Svaka od ovih mehanikih metoda ima za cilj da preusmerikrv u va nervni sistem i obezbedi dovoljno krvi voljnomdelu mozga da se odupre depresivnim mislima i da pone damisli na pozitivna, radosna i nagraujua iskustva iz vaegivota.

Dok inite ove stvari mislite o novim, okrepljujuimtemama. Misli su esto povezane sa naim okruenjem iaktivnostima. Mesta na kojima ste imali nadahnjujue,pobedonosne misli, teie da ih ponovo izmame.

Dr Vilder Penfild mi je jednom prilikom rekao da su mo-dani centri koji okidaju misli i oseanja jedni do drugih, pa seesto deava da kad se jedni pobude i drugi su spremni kaozapete puke. U svetlu ovoga, jasno je zato jedna obes-hrabrujua misao lako povlai drugu, i za njom jo jednu itako sve dok sve nae misli ne postanu samo obeshrabrujue.

Dakle, kad se ovo dogodi, beite sa tog mesta gde se rojeloe misli na neko drugo za koje vas veu prijatna oseanja.Promenite neto u svom ivotu i budite odluni da promenitetok svojih misli. Zaista je potreban napor i reenost dapromenimo nae misli i oseanja ali ovi mehaniki pokretie biti trik od velike pomoi.

Depresija izazvana krivicom. Ako je misao koja jepokrenula depresiju proizvela oseanje krivice i bezvrednosti,pratite biblijske korake da biste otklonili ova oseanja. Akoste u grehu koji vam je poznat, priznajte ga Bogu. Izvinite seako ste nekome neto naao uinili; i donesite krajnju odlukuda ma koliko vas to kotalo, da ete upotrebiti svu svojusnagu i mo i Bogom danu ivotnu silu da sa tim grehom jed-nom za svagda prekinete.

Ako su vaa oseanja depresije udruena sa oseanjempromaenosti i bezvrednosti, pozabavite se u mislima nekimod svojih ivotnih uspeha i dostignua. Ustvari, u trenucimaobeshrabrenja bavljenje ovim stvarima iz sopstvenog ivota,veoma je dobar izbor. Upamtite, vi ste stvoreni da uspete. Ikao to dete iznova ustaje posle pada i tako ui da hoda, takoje i vama uspeh zagarantovan samo ako ustajete i poinjeteiznova. Roditelji bi trebali da naue da se deca ue uspehu i

56 57

putem malih stvari. Ona se moraju nauiti da uivaju u uspe-hu. Uite ih kako da rade stvari koje e im pruiti oseajuspenosti i line vrednosti. Minimizirajte njihove poraze iveliajte njihove uspehe.

Ako se depresija razvila zato to ste bili odbaeni od straneneke za vas znaajne linosti, bacite se na posao da pruiteruku nevoljnome i gladnome. inite dobro kako deci, tako iodraslima. Oni e ceniti vau pomo i oseaete radost to steje mogli pruiti.

Depresivna oseanja se uvek mogu prepoznati po nega-tivnim mislima o samom sebi, o okolnostima u kojima setrenutno nalazite i o budunosti. I ba zbog toga to su ovenegativne misli esto preuveliane i to se tiu najdubljihemocija, one tee da vas ubace u zaarani krug nervnog sis-tema, ustanovljavajui se kao navika ili normalan nain reago-vanja.

Ako depresivne emocije narastu do takvih razmera da sanjima vie ne moete da izaete na kraj, potraite dobru pro-fesionalnu pomo. to pre to uradite, lake e terapeutu bitida vam pomogne u razbijanju neeljenog misaonog obrasca.

Kako razmiljati pozitivnoKako da izbegnemo misli koje nas ine depresivnim?Prvo, razvijte naviku da mislite o dobrim stvarima

interesantnim stvarima: linom uspehu, dostignuima,mogunostima slube drugima, ljudima koji imaju razneprobleme ije ivote moete da prosvetlite.

Drugo, razvijte naviku da na svaki problem i potekougledate kao na jednu od prepreka ka cilju. Nikad neuzaboraviti crte koji sam video kao mladi: Deak jedrao testeru u ruci i sa oajanjem je gledao rez koji jenapravio na dasci. Oigledno je da je isekao pogrenustranu daske, ali naslov crtea nikad neu zaboraviti. Stojiovako: ak i pogreka svedoi o tome da ste pokuali.Gledajte na svaku pogreku kao neto od ega moetemnogo da nauite.

Tree, razmiljajte o tome da uvrujete miie svogakaraktera, dok se rvete sa neugodnim ciljevima i tekimposlovima. I onda usvojite sledeu misao kao svoj moto:Uvek u biti iste savesti.

etvrto, nauite da se smeite unutranjem oveku ivebajte da mislite lepe misli o ljudima sa kojima sesreete.

Peto, zapamtite kljuna biblijska obeanja, koja e vasnositi kroz period obeshrabrenja i utuenosti.

5958

61

Kako unaprediti mozakili

kako izleiti slomljen mozak

Principi i postulati

60

Postulat 1. Prepisani lekovi mogu se odraziti na psilolo-ki rast.

Moj telefon je zazvonio. Sa druge strane je bio zabrinutsuprug: Doktore, ivci moje supruge su u sve gorem stanju.Hiljade dolara sam potroio na psihijatre, ne bi li joj olakalimuke, a njoj je sve gore i gore. Nije mi ostalo mnogo novca,ali volim svoju suprugu i ne elim da je odvedem u dravnubolnicu. Ne znam ta da radim. Stalno plae ili se veomauznemiri na ono to meni izgleda ak beznaajno. Stalno senipodatava. Upada u strane depresije.

Dogovorili smo sastanak sa ciljem da utvrdimo injenice.Prethodni izvetaju otkrili su da postoji duga istorija napadakakve je suprug opisao. U izvetajima je stajalo da je leenjepokuavano mnogim lekovima kojima se elelo odstranitipacijentkinjine simptome depresivne reakcije i reakcijezabrinutosti.

Naalost, kako to veoma esto biva, iako je na poetkupacijent veoma povoljno reagovao na terapiju, vremenom bise njen psiholoki sistem adaptirao na terapiju i ubrzo bi

62 63

Poglavlje 8

Unapreivanje psiholokog rasta

trankilizatori (lekovi primenjeni sa ciljem smirenja) poeli dadeluju kao stimulansi, a antidepresivi kao depresanti.

Setio sam se svog profesora iz psiho-farmakologije, kakonam pokazuje slajdove medicinskih kartona pacijenata u koji-ma je na grafiki nain prikazano stimulantno dejstvo tranki-lizatora i antidepresiva, kod duge upotrebe.

Dok su ovi lekovi veoma korisni u uklanjanju onesposob-ljavajuih simptoma, mnogi od njih imaju i tetne neeljeneefekte. Neki od ovih neeljenih efekata pretnja su za ivotonoga koji ih upotrebljava, oslabljuju ili unitavaju telesno imodano tkivo i poremeuju delikatnu hemijsku i elektrinuravnoteu naih fizikih i mentalnih procesa. Pored toga,brojna istraivanja su pokazala da ako se uz njih ne koristi iadekvatna psihoterapija i savetovanje, isceljenje i obnovljenjelinosti e se retko desiti. Nije li to moda zato to neko morada se naui da ispravno razmilja da bi mogao iskusiti blago-dat isceljenja? Na sledeim stranicama emo izneti obiljedokaza koji govore u prilog ove teze.

U sluaju koji sam opisao, tragao sam za uzrokom iliuzrocima problema ove ene. Da li je posedovala fizioloke ipsioloke odbrambene mehanizme? Ako jeste, da li ih jekoristila ispravno? Ako ih nije ni imala, moemo li joj pomoida ih stekne? Da li bi promena njenih navika mogla da utiena sticanje ovih mehanizama? A ta ako je ona svoje psi-holoke i fizioloke navike prerano unitila, preopteretivi ih?Da li je bilo perioda u njenom ivotu u kojima se oseala punavere, nade i ljubavi? Trebalo je pronai odgovor na svako odovih pitanja!

Studije su jasno pokazale da telo i mozak konstantno os-tvaruju uticaj jedno na drugo. Zajedno, i telo i mozak suzavisni od dobre ishrane, adekvatnog fizikog vebanja i peri-oda odmaranja.

Pozitivno razmiljanje ima podjednako isceljujui efekatkako na telo tako i na mozak. Duhovna gimnastika u vidumolitve, bogosluenja, vere, nade i nesebine ljubavi, ima odstrane nekoliko nezavisnih studija i nekolicine biblijskihpisaca potvren isceljujui efekat na telo i um.53

Da li je trebala da naui da opaa svet na nov nain? estokliniki psiholozi koriste neto to zovu kognitivno ukalu-pljivanje, da poue pacijente da svoju situaciju sagledavaju izdrugaije, pre svega pozitivne perspektive. Mnogo preFrojda, Brojera i Helmholca, Biblija je izjavila da naa opaan-ja oblikuju i ukalupljuju kako nas, tako i nae ponaanje!: Mipak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, pre-obraavamo se u to isto oblije iz slave u slavu, kao odGospodnjeg Duha.54

Kako misli takav i jesi55Da li je ona moda trebala da naui da drugaije reguje na

svet oko sebe? Opet, koliko nas je iskusilo mo bilo samo-destrukcije ili samo-isceljenja, putem naih izbora u reima idelima.

Jer e se svojim reima opravdati i svojim e se reimaosuditi.56

Kontekst ovih dveju Isusovih izjava otkriva dve veomabitne injenice podrane i skorijim rezultatima eksperimen-talnih studija: (1) Nae rei odraavaju i otkrivaju nae dubo-

64 65

ko pohranjene misli i oseanja. Zigmund Frojd (SigmundFreud) je dokazao da je ovo istina ak i za omake u govoru.(2) Nae rei ine pozitivnu povratnu spregu sa centrima unaem mozgu i telu, a onda oni pojaavaju i intenziviraju naaduboka oseanja i misli.57 Tako se nae odluke, kao i karak-terne crte, uvruju na bolje ili na gore.

eleo sam da iscelim ovu pacijentkinju, a ne samo da sepobrinem za njen simptom. Priu o njoj emo nastaviti netokasnije.

Kako smo to ranije naznaili, sa sto milijardi nervnih eli-ja, trilionima meuspojeva i nedokuivim potencijalom zarazvoj jo triliona meuspojeva, ne moemo a da ne zakljui-mo da je mozak dizajniran da raste. Ova mogunost je limiti-rana samo sadanjim stanjem smrtnosti, ali i stilom ivota kojivodimo.

Prisetite se samo da svake godine umire vie od osamnaestmiliona modanih elija, kako zbog zloupotrebe tako i zbogneupotrebe. Zbog toga to je gubitak manji u dubljim delovi-ma mozga, mi zakljuujemo da je neupotreba ovih elija us-tvari i glavni razlog njihovog gubitka. Dublje modane struk-ture koristimo skoro sve vreme tokom naih ivota. Od ovogtreba izuzeti paralizovane.

Da bi psiholoko zdravlje cvetalo, konstruktivni metabo-lizam,58 poznatiji kao anabolizam, mora prevazilaziti des-truktivni metabolizam katabolizam. Bioloka distribucija iaktivnost, kao i hemijska distribucija i aktivnost moraju zajed-no doprinositi konstruktivnom metabolizmu.

Stil naeg ivota odreuje da li e ovaj metabolizam bitikonstruktivan ili destruktivan. Besmisleno je i glupo branitinae, po zdravlje tetno, ponaanje reima: Od neeg morada se umre. Ovakva filozofija direktno nas spreava u tomeda svoj ivot proivimo to kvalitetnije.

Jednog dana u Avondejl koledu, dok sam iao na preda-vanje, priao mi je mladi u kasnim tinejderskim godinama iupitao me: Jeste li vi Dr almers koji je napisao lanak omozgu u Insajt (Insight) magazinu pod naslovom -Prog-ramiranje vae banke podataka? Nakon to sam odgovoriopotvrdno, on je dodao: Taj lanak mi je promenio ivot. Biosam narkoman.

Nastavili smo zajedno prema amfiteatru i on je nastavio:Moja majka je ostavila magazin Insajt na stolu i jasno sevidela slika mozga sa naslovom lanka. Kad sam proitaolanak, pomislio sam: ovee, moj mozak postaje takav. Imaodmah da prestanem da se drogiram. I prestao sam. Doneosam odluku da poem na koled i napravim neto do sebe.Zato sam ovde danas.

Mi danas znamo da putem fokusiranog miljenja i odgo-varajueg delovanja, u mozgu moe nastati novi rast. Uprkosstarenju, pronaeno je da mozak moe stvarati nove veze imree i tako obezbediti mogunost novog uenja. Izgubljenemogunosti kao posledica modanog oteenja, ponovo suuspostavljene dobro usmerenim psiolokim i fizikim ve-bama. Psiholoki i fiziki oteen mozak, moe iskusiti istin-sko isceljenje.

66 67

Ophodite se zdravo prema svom mozgu i njegove elije enabujati, a meusobne veze e se umnoiti. Vi ete tada isku-siti poveanje produktivnosti i zdravlje u izobilju. Sa drugestrane, ako svoje modane neurone ostavite neaktivnim ili ihzloupotrebite, moe se desiti da ete ostati kako bez njih takoi bez njihovih veza koje ivot znae.

Psiholoko zdravlje implicira rast, a ne samo preivljavanjeili zaleenje, usled privremenog uklanjanja simptoma psi-holokog poremeaja.

esto moramo da pribegnemo vanrednim procedurama dabi odreagovali na neposredni problem. Moda e nam zatre-bati pomo klinikog lekara ili psihijatra zbog prepisivanjalekova u cilju privremenog uklanjanja onesposobljavajuihsimptoma. Skoro je nemogue da kontroliete svoje misli, danaterate sebe da doivite pozitivne emocije ili da se pod-vrgnete neophodnim vebama za izgradnju zdravlja, ako steu maninoj ili depresivnoj epizodi ili kad ste preplavljenioseanjem unutranje napetosti, dodatno optereeni recimooseanjem krivice, ili pak kad ste opsednuti neeljenim misli-ma i tako dalje.

Kako god bilo, vano je sauvati na pameti da iako jeponekad neophodno da posegnemo za ovim sredstvima, onamogu iziskivati kasnije dodatni napor tela kako bi obezbedilosebi preivljenje. Telo se esto privikne na lekove, ali toprivikavanje zna ne-retko da bude samo privremeno. Prepi-sani lek moe da oteti hemijsku ravnoteu i da postaneznaajna pretnja vitalnim procesima u mozgu, kako hemij-skim tako i psihikim.

Medicina daje sve od sebe, ali biohemija i dalje traga zaboljim odgovorima. Zato je dobro, kad god je to mogue,izbegavati lekove koji samo ublaavaju simptome.

Ja aplaudiram svim onim neuro-istraivaima, koji nastav-ljaju sa svojim istraivanjima u cilju zamene lekova sa tetnimefektima, onima koji ih izazivaju u manjem broju. Aplaudiramtakoe i onima koji dokumentuju mone isceljujue efekteodgovarajue usmerenog miljenja i fizike stimulacije.

Ne smemo smetnuti sa uma injenicu da postoji jo mno-go toga to treba da se naui o delikatnoj i savreno uravno-teenoj neuro-hemijskoj aktivnosti u zdravom mozgu. Lekarisu dobro upoznati sa neeljenim dejstvima lekova kojeprepisuju. U stvari, pored glavnog dejstva, neeljeno dejstvoje esto jedan od arina prema kojem se izbor leka i vri.

Na primer, ako je potrebno prepisati antidepresiv pacijen-tu koji se ali da je depresivan, ali se uz to ali i da ne moeda spava, lekar e mu prepisati lek kome nesanica nije nee-ljeno dejstvo. Takav lek pored antidepresivnog ima i hip-notiko (uspavljujue) dejstvo. Jasno je da na ovaj nain lekarpokriva dva simptoma, ali ne i depresiju. Depresija ostvarujesvoje dejstvo na ceo sistem. Leenje izdvojenih simptoma nakoje lek deluje u smislu privremenog izleenja, maskira drugesimptome koji nastavljaju da opstaju. Isceljujui proces jeovim onemoguen i neuro-hemijski sistem pati od pogora-vajueg neuravnoteenja koje u pitanje dovodi njegov opsta-nak. Mudro je oprezno ii kroz prouavanja dejstva lekova dase ne bi dolo do uznemirenja procesa isceljenja u meri ukojoj bi on postao potpuno nedelotvoran.

68 69

Mozak ima svoju sopstvenu farmaceutsku laboratoriju.Osim u genetskim anomalijama, ako mi preuzmemo brigu onjemu u smislu da ga odravamo zdravim, na mozak eisporuiti pravi lek na pravu adresu kad god je to neophodno.Ova dinamika doprinosi psiholokom zdravlju i kvalitetnomrastu.

Princip: Bilo koja psiholoka mera ili tehnika koja edoprineti kvalitetnom psiholokom zdravlju, doprinee ikvalitetnom rastu.

Mnogi lekari su pokuali da nagovore svoje pacijente da seodlue za program uenja zdravog stila ivota. Pacijenti kojisu se disciplinovali i radili u skladu sa programom, napre-dovali su na izuzetan nain. Ali neki su se ipak odluili zabrzo-potezno reenje pilulom. Napustili su program i svojeprvobitne lekare zamenili onima koji su im obezbedili ovobrzo reenje. Na nesreu, veoma esto, lekovi koji su otkla-njali simptome koji su ih najvie uznemiravali, svojim nee-ljenim efektima su radili protiv zdravog funkcionisanja mozgai tela.

Tradicionalno, kako za medicinu tako i za psihoanalizu,zdravlje je jednostavno odsustvo bolesti, defekta ili pore-meaja. Na sadanjem nivou napretka medicinskog leenjaemocionalnih poremeaja, u najveem broju sluajeva ak ipsihijatri59 se moraju odluiti za menjanje toka bolesti, jer lekanema. U klasinom, a i u biblijskom jevrejskom jeziku, pojamzdravlja je podudaran sa pojmovima obnovljenja, celokup-nosti, dubinskog izleenja. Kad su jevrejski uenjaci koris-

tili termin medicina, pod njim nisu podrazumevali leenjesimptoma, ve potpuno obnovljenje, dubinsko isceljenje,dovoenje u savreno stanje. U ovoj knjizi mi emo terminzdravlje koristiti sa biblijskim jevrejskim znaenjem.

Principi leenja izneseni ranije u ovoj knjizi, ako ih italacprimeni, mogu mu pruiti putovanje ka istinskoj celovitosti60i potpunom obnovljenju.61 U naem smrtnom stanju modaneemo iskusiti potpuno izleenje, ali svakako emo seusmeriti ka njemu. Idemo na putovanje prema potpunomzdravlju. U nekim retkim sluajevima koji zahtevaju tretmansimptoma, mi emo privremeno potraiti olakanje kako bi seto bolje i jae mogli usmeriti na delovanje koje e doprinetiobnovljenju i uspostavljanju celovitog zdravlja. Na cilj jeobnovljenje i psiholoka celovitost.

Delovanja koja vode ka obnovljenju i celovitosti, ne samoda olakavaju duhovno nanovo roenje, ve deluju i na rast iumnoavanje psiholokih potencijala. Meusobno oni serazvijaju i umnoavaju stvarajui zdravu ravnoteu.

Ako se ove mogunosti i sposobnosti koriste prema Bo-jem planu, konani ishod mora biti zdravstveno blagostanje.U prethodnim poglavljima u kojima smo govorili o formira-nju navika, na jedan bazian i elementaran nain smo pokaza-li da one unapreuju zdrav psiholoki rast i razvoj. Takoesmo uvideli kako sam proces izgraivanja ovih pozitivnihsposobnosti, pokree ili gasi procese i unutranja iskustvakoja razaraju. Modana struktura zvana interneuronski sis-tem,62 omoguuje ovu dvostruku aktivnost. Kako smo divnosazdani!63

70 71

Vera, nada i ljubav doprinose neuro-hemijskoj ravnoteii zdravlju uma.

Vera, nada i ljubav su primeri potencijala razvoja i rasta.Oni su takoe i fundamentalni principi psiholokog zdravlja.Studije koje su objavili Dejni Ahterberg (Jeanne Achterberg)i G. Frenk Lavlis (G. Frank Lawlis),64 Joan Borisenko65 idrugi, pokazuju da je negativno razmiljanje primer iskustvakoje deluje razarajue. Mrnja, zavist, pohlepa su jo nekaiskustva iz iste grupe.66,67

Kad se sa druge strane ljudi vebaju u veri, njihov imunisistem postaje jai i spremniji je za unitavanje napadaa izspoljanje sredine. U isto vreme, vera koja tee neuro-hemij-skim putevima, spreava protok sumnji koja bi mogla oslabitii iznuriti.

Kad su ljudi ispunjeni nadom, putevi nade u mozgu eaktivirati obrasce pozitivnog i razveseljevajueg emotivnogdoivljaja i produktivne delatnosti. U isto vreme ovi putevi ezapoeti protok impulsa putevima suprotnih oseanja.

Istinska vera nije nerazumna. Stalno iznova Isus je iscelji-vao ljude kako bi poverovali da ima mo i da im oprosti grehe- drugim reima da ih oisti od greha.68 Vera je naa ubee-nost u postojanje realnosti koju ne vidimo,69 a ovo ubeenjemora biti zasnovano na spoznanju Boga kroz Njegovu Re -Bibliju.70 Kao sredstvo za razvijanje trajne vere koja ima moda menja, iskreno itanje Biblije je bez premca.

Priroda i mo ljubaviU ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah

napolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije savren u lju-bavi.71

Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav sene velia, ne nadima se, ne ini to ne valja, ne trai svoje, nesrdi se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se isti-ni. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.72

Ranije u ovom poglavlju smo pomenuli da se u zdravommozgu lue modane hemikalije u odgovarajuoj koliini i naodgovarajuem mestu. Evo jednog primera: modano hemij-sko jedinjenje oksitocin se lui u najveoj meri u frontalnimrenjevima i tamo se ujedno nalazi i najvei broj njegovih re-ceptora. Ovo jedinjenje je povezano sa oseanjem prave lju-bavi i vernosti. Kad aktiviramo i ojaamo ove puteve praveljubavi u frontalnom renju, cela druina destruktivnih emo-cija je sklonjena sa puta razarajua mrnja, zavist, strah,pohlepa, seksualni promiskuitet, brana nevernost, zlostav-ljanje suprunika ili deteta - su samo neke od njih. Ovo surezultati neurolokih i psiholokih studija. Ja lino te podatkevidim kao Boji rukopis u ljudskoj prirodi, koji samo pot-vruje otkrivenja ranije zapisana u Bibliji.

Princip: Vera, nada i ljubav su neophodne za kvalitetnopsiholoko isceljenje.

Mi moramo da obezbedimo pozitivan psiholoki rast i raz-voj. Nae psihiko zdavlje zavisi od toga.

72 73

POSTULAT 2. Mozak je pripremljen za popravke iponovni rast.

Mozak poseduje sposobnost prilagoavanja i promene. Minismo trajno definisani svojim precima i roenjem. Mi nismosluajne doivotne rtve naeg naslea. Mi takoe nismo nirtve loeg poetka u ivotu. Naa sudbina nije nuno pre-dodreena rukama onih koji su nas oblikovali u prvih neko-liko godina naeg ivota. Mi ne moramo da budemo trajnertve naih loih izbora i postupaka.

ak i kad veliki deo mozga nedostaje usled uroenihanomalija, povreda ili bolesti, mozak prepoznaje ovajnedostatak i spreman je da razvije izgubljene kapacitete uoblastima koje nedostaju. Na primer, normalan mozak sadridve primarne govorne zone u levoj hemisferi.

Jedna od njih se zove Brokino govorno podruje, nazvanotako po nauniku (Broca) koji ga je lokalizovao. Nalazi se ufrontalnom renju leve hemisfere. Druga govorna zona sezove Vernikeova (Wernicke) zona i lokalizovana je pozadi utemporalnom (slepoonom) renju i to u istoj hemisferi.

Brokino govorno polje je zadueno za informacije o gra-matikim detaljima i za pravilan red rei kako bi govor biotean. Oteenje ove zone vodi u poremeaje tenog govora.Potekoe postoje pri upotrebi predloga, priloga i veznika.Vernikeovo polje obrauje znaenje zvukova. Ova zona pri-daje znaenje i razumevanje reima koje ujemo.

Ako je oteena Brokina govorna zona, osoba ne moe dagovori. Ako je kod nje Vernikeova zona ouvana, moe razu-meti govor, ali ne moe da izrazi ono to je razumela (slika

8.1). Sa druge strane, ako je Brokina zona zdrava, a Verni-keova oteena, osoba moe neprestano brbljati, ali bez ikak-vog smisla. Govor tih osoba je kao salata od rei tenoizraavanje beznaajnog argona.

Odgovarajui trening pomou metoda koje se ne razlikujuu mnogome od onih kod pouavanja male dece da seizraavaju, moe rezultirati u obnavljanju izgubljene sposob-nosti. Ovaj trening ili obnavlja funkcionisanje Vernikeovezone ili razvija novu mreu elija sa ciljem da obave posaooteene zone. Ova osobina mozga zove se plastinost. Kaoto smo ve rekli, mozak je osposobljen za popravke iponovni rast.

Modana plastinost ili kapacitet za kompenzovanje iponovno izrastanje novih veza, omoguuje nadu rtvama

74 75

Slika 8.1. Brokino i Vernikeovo govorno podruje.

modanih bolesti. Gubitak sposobnosti, gibitak emotivnekontrole, gubitak pamenja, konfuzno miljenje, ne morajuda oblikuju vau sudbinu. Modana plastinost nudi obeanjeo isceljenju.

Veoma esto ljudi se oseaju posramljeno, nelagodno ilikrivima zbog nekog svog nedostatka. Njihovo traganje zauzrocima esto zavri okrivljavanjem naslea, ili naina nakoji su odgajani, ili svog nesmotrenog stila ivljenja. Neki sepreputaju mranoj budunosti. Drugi pomiljaju na samo-ubistvo. Mnogi iskaljuju svoju ljutnju na svetu za kojeg smat-raju odgovornim. I na sreu, ima i onih koji su aktivni, kojipreduzimaju odreenje korake i trae reenja za svoje hendi-kepe.

Evo jednog saveta. Nemojte prerano donositi zakljuke ouzroku bilo kojeg umnog poremeaja. Skoro nikad nije upitanju samo jedan uzrok. Kao po pravilu, njih je uvek vie imeusobno su tako povezani da su zbunili i najbolje umove.Veina uzroka je najverovatnije izvan domaaja nae nepos-redne kontrole. Mi ne kanjavamo sebe zato to smo dobilirak, dijabetes ili artritis. Ali mi moemo preduzeti korakekako bismo smanjili verovatnou da ovi poremeaji preuzmukontrolu nad naim ivotom.

Mi moramo preuzeti odgovornost za one aspekte naihivota u kojima neto moemo da uradimo. Apostol Pavle jenapisao: to je ranije bilo - zaboravljam, a za onim to jenapred - seem se73 - mi moemo preuzeti odgovornost zate akcije.

Mi moemo preuzeti odgovornost za nae izbore u vezi sastilom ivota naom ishranom, fizikom aktivnou, pravo-vremenim odmorom, upotrebom sveeg vazduha i iste vodeu dovoljnoj koliini, naim stavovima, naim vrednostima, na-vikama, prioritetima i ciljevima. Mi znamo da svaki od ovihizbora ima znaajan uticaj na zdravo funkcionisanje naegmozga.

Opet, ne smemo sebe kanjavati za povremene propuste iligrena povlaivanja,74 jer ona ne stvaraju navike u mozguosim ako se ne ponavljaju i ne ponu da odreuju na karak-ter.75 Nemojmo se brinuti za prola loa dela. Usmerimo svo-ju panju na danas jer je to jedino vreme koje nam pripada.

Bog pokuava da nas uveri da On razume kad je na duhsran, a telo slabo.76 Umesto da se bavimo svojim neuspesi-ma, zakrpimo svoje puteve i nastavimo napred ka cilju. Setitese biblijske poslovice: Jer ako i sedam puta padne pravednik,opet ustane.77

A za sve one itaoce koji moda veruju da su poremeajiuma ili emocija sa kojima se suoavaju - Boja kazna, evojednog od Isusovih obeana: Jer Bog ne posla Sina svoga nasvet da sudi svetu, nego da se svet spase kroz Njega.78

injenica je da se neki biblijski stihovi tumae kao da jementalno oboljenje neka vrsta kazne koju Bog puta naonoga koji grei. Evo jednog primera te vrste:

A duh Gospodnji otide od Saula i uznemiravae ga zaoduh od Gospoda. I rekoe Saulu sluge njegove: Gle, sada teuznemiruje zli duh Boji. Neka gospodar na zapovedi sluga-ma svojim koje stoje pred tob