Tipovi ogledala

• Ogledalima nazivamo glatke površi koje reflektuju skoro svu svetlost koja na njih padne

• Postoje RAVNA I SFERNA ogledala.

• Sferno ogledalo predstavlja deo sfere koji uglačan bilo sa spoljne ili unutrašnje strane;

• Ako je uglačana spoljna strana sfere, radi se o KONVEKSNOM, a ako je uglačana unutrašnja strana, radi se o KONKAVNOM ogledalu.

• Zbog veće praktične upotrebe znatno su rasprostranjenija izdubljena ogledala.

Likovi u ogledalu

• Za razliku od ravnih ogledala, sferna ogledala mogu projektovati i imaginarne i realne likove;

• Konveksna ogledala daju samo imaginarne likove

• Konkavna ogledala mogu dati i realne i imaginarne likove (u zavisnosti od udaljenosti predmeta od temena ogledala)

Ogledalo i njegovi elementi

Elementi ogledala

• T – teme ogledala• F – žiža (fokus) – tačka u kojoj se svetlosni

zraci paralelni optičkoj osi seku posle odbijanja• C – centar krivine – centar zamišljene sfere čiji

je deo dato ogledalo• R=CT – poluprečnik krivine ogledala. Ima znak

“+” kod konkavnih a znak “-” kod konveksnih • f=FT – žižna daljina; “+” za konkavna, “-” za

konveksna.

Načini odbijanja zraka

• Najveći ugao između dvaju poluprečnika krivine povučenih prema periferiji ogledala mera je za otvor ogledala.

Jednačina sfernog ogledala

⅟f = ⅟p + ⅟qGde je f – žižna daljina, p – udaljenost predmeta od temena ogledala, q – udaljenost lika od temena ogledala

• Prethodna jednačina je izvedena za konkavno ogledalo;

• Ta ista jednačina važi i za konveksna ogledala samo što sada žižna daljina i udaljenost lika imaju znak “-”

• -⅟f = ⅟p + (- ⅟q)

Diskusijom jednačine za konkavna ogledala možemo videti da li je lik koji ogledalo projektuje realan i imaginaran i gde se nalazi u odnosu na ogledalo:

• Za p=∞, q=f;• Za p> 2f , 2f > q > f;• Za p = 2f, q=2f ;• Za 2f > p > f , q >2f ;

• Za p=f, q ∞• Za p<f , q<0 ( ovo znači da je lik imaginaran, njegova

dužina je negativna)• Izdubljeno sferno ogledalo daje stvarne likove, u svim osim

poslednjeg slučaja.

Linearno uvećanje

• Linearno uvećanje [ U ] jednako je količniku veličine lika h` i veličine predmeta h.

U= h` / h• iliti : U = q/p (ukoliko je lik imaginaran, uzima

se apsolutna vrednost q |q| ) • Uvećanje može ima ti vrednost >1 ili <1 ( ovaj

drugi slučaj označava umanjenje)