MR - Komparativna Analiza Budžeta Republike Srbije i Budžeta Evropske Unije

7/25/2019 MR - Komparativna Analiza Budeta Republike Srbije i Budeta Evropske Unije

1/89

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studijeMaster studije

program: poslovna ekonomija

MASTER RAD:

KOMPARATIVNA ANALIZA BUDETAREPUBLIKE SRBIJE I BUDETA EVROPSKE

UNIJE

-teorijsko razmatranje-

Mentor: Kandidat:prof. dr Milovan Stanii Nemanja Risti 401483/2009

Beograd, 2011.


2/89

SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................ 31.1. CILJEVI ISTRAIVANJA .......................................................................... 51.2. METODE ISTRAIVANJA ........................................................................ 51.3. HIPOTEZE ISTRAIVANJA ..................................................................... 6

2. FUNKCIJE BUDETA ............................................................................................. 7

3. BUDETSKA NAELA........................................................................................... 83.1. BUDETSKA PROCEDURA ............................................................................ 9

4. BUDETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE ...................................................... 13

5. BUDET SRBIJE .................................................................................................... 155.1. JAVNI RASHODI AUTONOMNE POKRAJINE .......................................... 235.2. FINANSIRANJE LOKALNE SAMOUPRAVE .............................................. 24

5.3. NOVI KONCEPT FINANSIRANJA LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI.................................................................................................................................. 265.4. FONDOVI OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA .......................... 345.5. PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE ............................................... 355.6. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ................................................................... 375.7. OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI....................................... 385.8. REVIZIJA BUDETA ..................................................................................... 39

5.8.1. DRAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA.....................................................395.8.2. ORGANIZACIJA I SASTAV INSTITUCIJE..................................................42

6. ISTRI VRPSK UNI......................................................................... 456.1. KONOMSKO UJEDINJENJE EVROPE..................................................... 486.2. VROPSKA UNIJA DANAS ........................................................................... 536.3. KLJUNI DATUMIU ISTORIJI EVROPSKE PERSPEKTIVE ................. 56

7. TELA I INSTITUCIJE EVROPKE UNIJE ........................................................... 61


3/89

8. NACRT BUDETA EU .......................................................................................... 63

8.1. FINANSIRANJE BUDETA EU ..................................................................... 648.2. ISTORIJSKA STRUKTURA BUDETA ....................................................... 658.3. POSTUPAK USVAJANJA BUDETA EVROPSKE UNIJE ........................ 66

8.4. BUDETSKI PRIHODI ................................................................................... 69

8.5. BUDETSKI RASHODI .................................................................................. 718.6. FINANSIJSKA PERSPEKTIVA ..................................................................... 738.7. DANANJA STRUKTURA BUDETA EVROPSKE UNIJE.. ..................... 748.8. INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMO IPA 2007-2013 .............. 76

9.BUDETSKO RAUNOVODSTVO..................................................................... 80

10.KOMPARATIVNA ANALIZA BUDETA REPUBLIKE SRBIJE I BUDETA

EVROPSKE UNIJE .................................................................................................... 82

ZAKLJUAK.............................................................................................................. 83

LITERATURA ............................................................................................................ 85


4/89

Master rad: Komparativna analiza budeta Republike Srbije i budeta Evropske Unije

3

UVOD

U savremenim privredama najvei broj instrumenata ekonomske politike, koje

drava danas primenjuje, temelji se na politici javnih prihoda i politici javnih rashoda, uskladu sa osnovnim tendencijama u razvoju privrede. Na taj nain budet i budetska

politika postaju gotovo osnovni instrumenti ekonomske, a posebno stabilizacione

ekonomske politike. U tom smislu, budet je danas najsnaniji instrument razvojne i

tekue ekonomske politike.

Budet se najee definie kao sistematski prikaz (ema) prihoda i rashoda neke

drave za odreeno plansko razdoblje, odnosno za jednu budetsku godinu. Budet,

zapravo, predstavlja pravni akt koji donosi najvie zakonodavno telo u dravi (parlament,

skuptina) u kome se za godinu dana detaljno predviaju svi javni prihodi i svi javni

rashodi, a zatim se prikazuju i namenski rasporeuju po tano i unapred utvrenoj

budetskoj strukturi.

Struktura dravnog budeta najee je odreena drutveno-ekonomskim i

politikim odnosima u zemlji, odnosno prevashodno zavisi od ustrojstva privrede.

Osnovne karakteristike budeta su:

budet je pravni akt od posebne vanosti koji se donosi po posebnoj proceduri

Poto ga donosi najvie predstavniko, zakonodavno telo po posebnoj proceduri i

u formi zakona, onda budet ima sve odlike zakona;

budet je finansijski instrument i donosi se za vremenski period od godinu dana;

budet je sistematski prikaz ili plan prihoda i rashoda drave za jednu godinu;

budet se donosi unapred, pre poetka budetske godine;

budet obavezno usvaja najvie predstavniko telo drave (parlament, skuptina); u budetu svi javni prihodi i javni rashodi detaljno su predvieni, kako po vrsti,

tako i po nameni. U budetu se obavezno predviaju izvori i iznosi pojedinih

prihoda;

budet sadri i finansijski zakon, koji se odnosi na izvrenje budeta;


5/89


4

visina i struktura prihoda i rashoda budeta moraju biti potpuno usaglaene i

dinamiki rasporeeni, i to tako da osiguravaju kontinuitet finansiranja javnih

potreba.

U savremenoj privredi budet zbog svojih funkcija dobija veliki znaaj. Kroz

njega se vri preraspodela i troenje velikog dela naciona lnog dohotka i na taj nain

drava preduzima brojne, esto i odluujue, akcije u razvoju privrede. Pretpostavlja se

da u gotovo svim savremenim dravama javni rashodi uestvuju sa preko 40%

nacionalnog dohotka.

Budet Evropske Unije predstavlja kontroverzni instrument zajednike

ekonomske politike. Sa jedne strane, u pripremanju Budeta i sadraja ciljeva i akcijabudetske politike Evropske Unije prelamaju se sporovi oko nadlenosti izmedu Saveta

ministara Evropske Unije, Evropske komisije i Evropskog parlamenta, a sa druge strane

optereuju ih problem pravilne finansijske raspodele tereta izmedu drava-lanica.

Budet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o dravnim prihodima i

rashodima u odreenom buduem periodu, najee tokom jedne godine. Evropska unija

nema klasinu vladu poput drava-lanica, ali ima budet sa strukturom prihoda i

rashoda. Budet je izbalansiran kada se prihodi i rashodi nalaze u ravnotezi. To je stanje

bolje od deficita i suficita. Ako su rashodi vei od prihoda onda je u pitanju budetski

deficit, a ako su rashodi manji od prihoda onda je u pitanju budetski suficit.

Osim budeta, Evropska unija ima i viegodinji finansijski okvir, koji

predstavlja priblini ili okvirni pregled prihoda i rashoda tokom nekoliko narednih

godina. Okvir je od orijentacionog znaaja i predstavlja precizniji oblik budeta. za

narednu godinu. Viegodinji finansijski okvir se donosi za period od 6 godina.

Zahvaljujui postojanju dva finansijska okvira poznato je kako e globalno

izgledati finansiranje Unije zakljuno sa 2013,azahvaljujui projekcijama mogu se stei i

neke predstave o oekivanim potezima Unije do2025 godine.


6/89


5

1.1. CILJEVI ISTRAIVANJA

Cilj naih istraivanja u naunom smislu je da utvrdimo funkcionisanjebudetskog sistema u Srbiji. Osnovna funkcija budeta je svakako njegova ekonomska

funkcija u razvoju privrede. Ona se sastoji u preciznom i jasnom predvianju i

utvrivanju javnih rashoda i izvora javnih prihoda, kojima e se ti rashodi pokriti.

U drutvenom smislu, cilj naeg istraivanja je opiemo budet, njegove funkcije,

budetska naela, budetski sistem Republike Srbije, kao i javne prihode i rashode u

budetu Srbije .

U naunom smislu, zadatak rada je da definie ta je budet, njegove funkcije,

naela, kakav je budetski sistem Republike Srbije i od ega se sastoji.

1.2. METODE ISTRAIVANJA

Uzimajui u obzir specifinosti prouavanog predmeta istraivanja koristili smo

razliite metode kako bi zadovoljili osnovne metodoloke zahteve objektivnost,pouzdanost, optost i sistematinost.

Istraivana su nauno-terijska saznanja, relevantna literatura i savremena poslovna praksa

korienjem metoda:

indukcije,

dedukcije,

analize,

sinteze,

apstrakciuje,

generalizacije, i

analize sadraja.


7/89


6

1.3. HIPOTEZE ISTRAIVANJA

U naem ispitivanju sadrane su dve pretpostavke:

- Politika funkcija budetaproizilazi iz injenice da budet, njegov obim i njegova

struktura, prevashodno zavisi od drutveno-politikog ureenja zemlje.

- Budetska naela predstavljaju pretpostavku uspene budetske politike. Zato je

budetski sistem utemeljen na odreenim budetskim naelima (principima). Samo uz

dosledno uvaavanje budetskih naela, mogu se uspeno ostvariti funkcija budeta

(ekonomska, politika i pravna).

Generalna hipoteza bi bila da je budet pravni akt koji donosi najvie zakonodavno telo

u dravi (parlament, skuptina) u kome se za godinu dana detaljno predviaju svi javni

prihodi i svi javni rashodi. U njemu se precizno i jasno predviaju i utvruju javni

rashoda i izvori javnih prihoda, kojima e se ti rashodi pokriti a zatim se prikazuju i

namenski rasporeuju po tano i unapred utvrenoj budetskoj strukturi.


8/89


7

2. FUNKCIJE BUDETA

Budet u modernoj dravi vri tri osnovne funkcije1:

1) Ekonomsku funkciju;2) Politiku funkciju; i

3) Pravnu funkciju.

Osnovna funkcija budeta je svakako njegova ekonomska funkcija u razvoju

privrede. Ona se sastoji u preciznom i jasnom predvianju i utvrivanju javnih rashoda i

izvora javnih prihoda, kojima e se ti rashodi pokriti. Savremena drava, kroz budetsku

politiku snano deluje na sve oblike potronje, kao i na obim i strukturu ukupne

potronje. Preraspodelom nacionalnog dohotka kroz budet, drava, manje ili vie, deluje

na proizvodnju, proizvodno ulaganje kapitala i na investicije. Pored toga znaajna je i

funkcija budeta u stabilizaciji privrede (antiinflaciono i antideflaciono delovanje), u

alokaciji proizvodnih faktora i sl.

Politika funkcija budetaproizilazi iz injenice da budet, njegov obim i njegova

struktura, prevashodno zavisi od drutveno-politikog ureenja zemlje. U tom smislu,

predlaganje i donoenje budeta, odobravanje i usvajanje budeta od strane

predstavnikog organa vlasti, kontrola potronje vlasti kroz zavrni raun budeta,

podrazumevaju itav niz politikih odnosa, koje prezentuju najvii predstavniki i izvrni

organi vlasti. Zapravo, kroz budet se odslikava politika organizacija vlasti i politikog

ureenja zemlje. Budet ima i pravnu funkciju. Celokupna problematika budeta

regulisana je pravom (podruje budetskog prava) i sadrana je u zakonu o budetu ili u

zakonu o dravnom raunovodstvu. Na taj nain posebno je istaknut znaaj budeta u

savremenoj dravi. Budet, posebno visina i struktura javnih rashoda obavezan je zaizvrnu vlast, koja ga ne moe menjati bez odobrenja parlamenta. Pravna funkcija

budeta sadri u sebi i kontrolnu funkciju parlamenta u vezi sa realizacijom budeta.

Time se, istovremeno, sagledava i zakonitost u korienju sredstava iz budeta.

1Bara, S., Staki, B.: Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 65


9/89


8

3. BUDETSKA NAELA

Budetska naela predstavljaju pretpostavku uspene budetske politike.

Zato je budetski sistem utemeljen na odreenim budetskim naelima

(principima). Samo uz dosledno uvaavanje budetskih naela, mogu se uspeno

ostvariti funkcija budeta (ekonomska, politika i pravna). U modernim

finansijama i budetskoj politici prihvaena su sledea budetska naela:

1. Naelo javnosti budeta. Podrazumeva da su svi postupci, od predlaganja,

preko procedure odobravanja i usvajanja, pa do donoenja budeta, javni. U celini budet

kao institucija je javan. Objavljuje se u posebnoj publikaciji - slubenom glasilu (u Srbiji

je to "Slubeni glasnik Republike Srbije"). Isto tako, javnost mora biti obavetena oizvravanju i kontroli izvravanja budeta.

2. Naelo o veliini budeta. Savremena teorija odbacuje rigidne stavove o

minimumu budeta, odnosno o minimumu javnih prihoda i rashoda. Prema njoj, budet

treba da ima onoliko sredstava koliko je potrebno za pokrie sve razvijenijih i

raznovrsnijih javnih funkcija i sve veih intervencija drave u privredi, u funkciji opteg

razvoja privrede zemlje.

3. Naelo pokria budetskih rashoda. U savremenoj ekonomskoj teoriji, ovo

naelo podrazumeva pokrie javnih rashoda ne samo porezima kao redovnim izvorima

javnih sredstava, na emu je posebno insistirala klasina teorija budeta, ve i primenom

javnih zajmova (javnih dugova). Na taj nain se ovo naelo ukljuuje u temelje tekue

aktivne anticikline politike.

4. Naelo budetskog pluralizma, zapravo, znai naputanje klasinog naela

budetskog naela i uvoenje vie paralelnih budeta (budet drave, pokrajine,grada,

optine i sl.), to je posledica sve veeg i razvijenijeg dravnog intervencionizma u

privredi u procesu savladavanja brojnih i velikih ekonomskih i socijalnih protivrenostiprisutnih u savremenim privredama.

5. Naelo potpunosti budeta znai da se svi prihodi i rashodi u budetu nuno

moraju prikazivati u bruto iznosima, bez prebijanja iznosa, prikrivanja, smanjivanja i sl.

To je posebno vano sa aspekta preglednosti budeta i njegove kontrole.


10/89


9

6. Naelo budetskeklasifikacije (specifikacije) pretpostavlja da svi prihodi i

svi rashodi predvieni u budetu budu utvreni sa svim svojim specifinostima, odnosno

da bude izvrena njihova specifikacija. Ovaj princip na strani prihoda znai da su u

budetu mogu prikupljati samo ona sredstva koja su i po vrsti i po nameni predviena u

budetu, a zatim da se sredstva usmeravaju na one javne rashode, koji su precizno

predvieni u budetu, kako po nameni i korisnicima, tako i po vrsti, dinamici i iznosima.

7. Naelo jednogodinjosti budeta znai da je budet strogo vezan za

odreeno vreme, po pravilu za godinu dana.

8. Naelo realnosti budeta zahteva realno iskazivanje predvienih

(planiranih) i izvrenih (ostvarenih) prihoda i rashoda.

9. Naelo budetske ravnoteeu klasinom smislu (zlatno pravilo budeta)

znai da ukupna masa javnih rashoda odgovara ukupnoj masi redovnih javnih prihoda utoku budetske godine. Mada se danas naelo budetske ravnotee potuje kao os novni

princip, deficit budeta (rashodi vei od prihoda) opte je pravilo u gotovo svim

zemljama u svetu, bez obzira na razlike u stepenu njihove razvijenosti.

3.1. BUDETSKA PROCEDURA

Budetska procedura, pored funkcija i naela, predstavljaju bitan elemenat, jer

obuhvata sve poslove u vezi sa budetom.

Budetska procedura obuhvata etiri osnovne faze, i to:

1) izradu budeta (budetska inicijativa, planiranje prihoda, planiranje rashoda i

izrada predloga budeta);

2) donoenje budeta (usvajanje budeta od strane parlamenta-skuptine);

3) izvravanje budeta (korienje sredstava budeta) i

4) kontrola budeta (redovna budetska kontrola i zavrni raun budeta).

Izrada budeta se poverava nadlenom organu za pitanja budeta (uglavnom je to

posao ministarstva finansija) i to se naziva budetska inicijativa.


11/89


10

Korisnici budetskih sredstava pripremaju predraun rashoda na osnovu

metodologije i elemenata iz zakona - a sainjava se po namenama.

Pripremljeni predlog usklauje se najpre sa planiranim ukupnim obimom (optim

bilansom) rashoda, koja se uporeuje sa strukturom rashoda iz prethodne godine.

Kada organ nadlean za poslove budeta usaglasi rashode sa dravnim organima,

priprema nacrt budeta i podnosi ga vladi, a nakon usaglaavanja na vladi predlog se

podnosi parlamentu- skuptini na usvajanje.

Donoenje budeta vri se po proceduri koja je propisana za donoenje zakonskihakata. Organ nadlean za poslove budeta priprema Nacrt zakona o budetu koji vlada

prihvata i podnosi parlamentu - skuptini na razmatranje i usvajanje (usvajaju ga

poslanici prostom veinom glasova, uz mogunost podnoenja amandmana na podneti

predlog zakona o budetu). Po istom postupku-proceduri usvajaju se i budeti lokalne

samouprave.

Ukoliko u toku godine doe do znaajnijih odstupanja od planiranih prihoda i

rashoda pripremaju po istoj proceduri vri se rebalans budeta.

U sluajevima kada ne postoje uslovi za donoenje zakona o budetu, vlada je

ovlaena da donese akt o privremenom finansiranju za period od tri meseca (a izuzetno

jo za tri meseca). Iznosi prihoda i rashoda iz privremenog finansiranja ukljuuju se u

ukupan budet za tekuu godinu, prilikom izglasavanja zakona o budetu.

Izvravanje budeta zapoinje od dana usvajanja budeta i sastoji se iz dva dela:

uplatom izvornih prihoda i isplatom iz budeta, jer se ne sme isplatiti vie iz budeta

nego to je u njega uplaeno.


12/89


11

Obveznici poreza, taksa, naknada i drugih javnih prihoda vre uplatu svojih

obaveza na posebne raune koji su propisani podzakonskim propisima (koje donosi

ministar finansija) o obavezi uplaivanja odreenih prihoda budetu republike, optina,

grada, budetskih fondova i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. U tom aktu

posebno je regulisano sledee:

1) prihodi koji se dele izmeu budeta republike i budeta optine, odnosno

grada;

2) prihodi koji pripadaju budetu republike;

3) prihodi budeta optina, odnosno gradova i ostalih korisnika javnih prihoda;

4) prihodi organizacija socijalnog osiguranja;

5) prihodi budetskih fondova;6) rasporeivanje prihoda.

Izvravanje budeta u delu izvravanja rashoda vri ministarstvo nadleno za

poslove finansija, uz potovanje osnovnog pravila da funkcija naredbodavca i

raunopolagaa budu u potpunosti razdvojene.

Izvravanje rashoda poinje od pomenutog ministarstva tako to naredbodavac

utvruje zakonski ili drugi osnov za prenoenje sredstava dravnom organu ili

organizaciji. Nadleni organ vri konanu isplatu sredstava i odgovoran je za namensko

troenje sredstava. U svakom dravnom organu ili organizaciji postoji takoe

naredbodavac, odnosno raunopolaga koji utvruje osnov i nain isplate za svaku

konkretnu poziciju budeta.

Kontrola budeta - zavrni raun budeta predstavlja kontrolu budetske godine

koja (u Srbiji) poinje 1. januara a zavrava se 31. decembra odnosne godine. Nacrt

zavrnog rauna sastavlja ministarstvo nadleno za poslove budeta (finansija), takoe u

formi zakona. Nacrt zakona se dostavlja vladi do kraja februara naredne godine za

prethodnu godinu, a vlada dostavlja predlog zakona skuptini na razmatranje i usvajanje.


13/89


12

Opti deo zavrnog rauna budeta sadri2:

1) ukupan iznos planiranih i ostvarenih prihoda;

2) ukupan iznos planiranih i izvrenih rashoda;

3) sredstva izdvojena u stalnu rezervu;

4) nain pokrivanja deficita;

5) raspored ostvarenog vika prihoda.

U zavrnom raunu budeta se daje planirani i izvreni raspored sredstava po

namenama i korisnicima. U bilansu stanja sredstava iskazuju se nepokretne i pokretne

stvari kojima organi republike raspolau, kao i pregled neizmirenih obaveza. Uz zavrni

raun budeta republike daje se i pregled utroenih sredstava posebnih rauna ibudetskih fondova.

Zavrni raun budeta republike usvaja se po istoj proceduri koja se primenjuje

pri donoenju zakona o budetu.

U Republici Srbiji budetsku kontrolu vri Budetska inspekcija. Budetska

inspekcija vri kontrolu upotrebe budetskih sredstava za finansiranje javnih rashoda kao

i kontrolu poslovanja korisnika sredstava budeta. Reviziju vri nadlena revizorska

institucija.

2Bara, S., Staki, B.: Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 78


14/89


13

4. BUDETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

Osnove budetskog sistema Srbije utvrene su Zakonom o budetskom sistemu

Srbije iz 2002. godine.

Pmnutim zknm uru s plnirnj, priprm i dnnj budt

Rpublik Srbi, k i budt tritrilnih utnmi i lklnih smuprv.

Krz snivnj trzr Rpublik, dnsn lkln vlsti, zkn urue i

izvrnj budt, zduivnj, izdvnj grnci, uprvljnj dugm, budtsk

runvdstv i izvtvnj. Istim zknm snvn Uprv z vn plnj k

rgn uprv u sstvu Ministrstv finnsi i knmi i uru njn ndlnst i

rgnizci.

Nvdnim zknm urue s i kntrl i rvizibudt Rpublik i budt

lkln vlsti, k i kntrl i rvizi vnih ustnv i drugih indirktnih krisnik

budtskih srdstv, vnih prduz i prvnih lic snvnih d strn vnih

prduz, dnsn prvnih lic nd kim Rpublik, dnsn lkln vlst, imu

dirktnu ili indirktnu kntrlu nd vi d 50% kpitl ili vi d 50% glsv u

uprvnm dbru.

Tk, urue s i priprm i dnnj finnsiskih plnv, zduivnj,

runvdstv, izvtvnj, kntrl i rvizi finnsiskih plnv Rpublikg zvd

z zdrvstvn sigurnj, Ppublikog fnda pnziskg i invlidskg sigurnj iNcinln slube z zpljvnj (rgnizci bvzng scilng sigurnj).

Fiskalni sistem finansiranja dravnih i drugih funkcija u Republici Srbiji sastoji se

od tri podsistema:

1) Budet Republike i autonomnih pokrajina,


15/89


14

2) Budeti optina i gradova,

3) Fondovi socijalnog osiguranja.

U okviru prava i dunosti Republike utvreno je da se u budetu obezbeuje

finansiranje prava i dunosti Republike utvrenih Ustavom i zakonom.

U Srbiji se preteni deo javnih rashoda finansira na republikom nivou, pa

Republika raspolae i najveim sredstvima. Meu najvanijim rashodima su penzije,

zdravstvena zatita, odbrana, obrazovanje, unutranja bezbednost, socijalna zatita,

infrastruktura, ekonomske intervencije, nauka, dravna administracija.

Kad je re o javnim rashodima na nivou jedinica lokalne samouprave u RepubliciSrbiji, napominjemo da tu najpre spadaju rashodi za komunalne delatnosti, javni rashodi

namenjeni administraciji i slino.

Fiskalni sistem u Srbiji poeo je da dobija obrise koji se ve vie godina sreu u

ostalim zemljama u tranziciji i koji su svojstveni zemljama sa trinom privredom.

U prvoj fazi, fiskalne reforme, koja je obuhvatila zakonodavnu aktivnost

Narodne skuptine u martu i aprilu 2001. godine, donoenjem novih poreskih zakona

ime su obrazovani novi sistem i politika javnih prihoda i javnih rashoda u Republici.

Doneto je 9 zakona: Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima, Zakona o akcizama,

Zakon o porezu na promet, Zakon o porezu na dohodak graana, Zakon o porezu na dobit

preduzea, Zakon o porezima na imovinu, Zakon o porezima na upotrebu, dranje i

noenje dobara, Zakon o porezu na finansijske transakcije i Zakon o porezu na fond

zarada. Druga faza, koja je realizovana do kraja 2002. godine, obuhvatila je reformisanje

budetskog sistema, finansiranje jedinica lokalne samouprave i reformisanje poreskog

postupka i poreske administracije. U treoj fazi, kao najvaniji zakoni, donetu su Zakon

o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je stupio na snagu 1.1.2003. godine i

Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV), koji je u primeni od 1.1.2005. godine.


16/89


15

Na osnovu odredaba Zakona o javnim prihodima i javnim rashodina, Vlada

Srbije, za svaku godinu utvruje bilans javnih prihoda i javnih rashoda.

5. BUDET SRBIJE

Budet Republike je zakonski akt u kojem prihodi i rashodi moraju da budu

uravnoteeni. Budet se sastoji od Opteg i Posebnog dela.

Opti deo budeta (bilansni deo) sadri ukupan obim prihoda i rashoda, stalnu i

tekuu rezervu kao i obaveze organa u izvrenju budeta. Posebni deo budeta sadri

detaljan raspored sredstava (rashoda) po nosiocima i namenama, a korisnici sredstava

mogu preuzimati obaveze do iznosa sredstava koja su obezbeena u budetu.

Da bi se mogli planirati pojedinani izvorni prihodi neophodno je najpre utvrditi

tzv. poreski bilans. Ovaj bilans treba da sadri broj obveznika, poresku osnovicu,

poresku stopu i predviena osloboenja i olakice. Kod pojedinih oblika poreza, taksa i

naknada gde to nije mogue uiniti, vri se procena prihoda na osnovu prihoda koji su

ostvareni u prethodnoj godini, odnosno prethodnom periodu. Ukoliko izvorni prihodi ne

mogu da pokriju rashode, utvruje se deficit budeta koji mora biti pokriven

zaduivanjem Republike. Ukoliko se budet Republike ne moe pokriti zaduivanjem

vri se smanjivanje rashoda, kako bi se uspostavila ravnotea izmeu prihoda i rashoda.

Bilans Republike obuhvata sve izvorne i druge prihode koji treba da obezbede

izmirivanje dravnih i drugih funkcija. Po obimu najvaniji izvorni prihodi su porez na

dohodak graana i porez na promet. U bilansu rashoda najvea stavka su sredstva

namenjena ostvarivanju zakonom utvrenih prava (javne slube, socijalna zatita, dejazatita, borako-invalidska zatita i dr), a zatim sredstva koja se izdvajaju za klasine

dravne funkcije (zarade zaposlenih, materijalni trokovi, posebne namene i drugo).

U sistemu finansiranja javnih rashoda u Republici, za izvravanje prenetih

funkcija dravne uprave optinama, gradovima, pokrajinama i okruzima obezbeuju se


17/89


16

sredstva iz budeta Republike. 3Primera radi, u Zakonu o budetu Republike Srbije za

2008. godinu 11) - u Optem delu, utvrena su primanja i izdaci u sledeim iznosima:

Primanja budeta 639.600.289.635 dinara

Izdaci budeta 654.429.163.862 dinara

_______________________________________________________

Budetski suficit/deficit - 14.828.874.227 dinara

_______________________________________________________

Budetski defcit se moe pokriti na vie naina, ali u sutini, dva su osnovna:

a) Na kreditnoj osnovi (javni dug i javni zajam),

b) Na nekreditnoj osnovi (donacije, prihodi od privatizacije, i dr.).

BUDETSKI PRIHODIPoreski prihodi Budeta Srbije, koji su uglavnom usaglaeni sa Direktivama

Evropske unije, potiu (veim) delom) od indirektnih poreza, a (manjim) delom od

direktnih poreza:

Struktura prihoda Budeta Srbije za 2008. godinu je sledea:

- PDV (opta stopa 18%, posebna stopa 8%) 49,4%

- Akcize (naftni derivati, duvanske preraevine, alkoholna pia,

auto-gas i kafa) 17,6%

- Porez na zarade (po stopi od 12%) 11,5%

- Carine 8,7%

- Porez na dobit (po stopi od 10%) 5,4%

- Ostali poreski prihodi 0,90%

- Neporeski prihodi 6,5%

__________________________________________________________________

_

Ukupno: 100%

3 Bara, S., Hadi, M., Staki, B., Ivani, M.: Organizacija bankarstva, Univerzitet Singidunum,Beograd, 2005., str. 98


18/89


17

U odnosu na prethodnu godinu nema bitnijih promena u pogledu visine stopa

poreza po pojedinim instrumentima poreza.

Dosadanja reforma fiskalog sistema obezeuje stabilne poreske prihode za

finansiranje prioritetnih dravnih funkcija, smanjujui mogunosti za izbegavanje

plaanja poreza. Politika javnih prihoda polazi od trajnog opredeljenja restruktuiranja

izvora prihoda u pravcu redukovanja direktnih poreza i poveanja indirektnih poreza, to

e uz pojaanu efikasnost poreske administracije znaajno doprineti poveanju

ekonomskog rasta i zaposlenosti.

Opta stopa poreza na dodatu vrednost, kao najizdanijeg izvora poreskogprihoda, ostaje nepromenjena (18%), kao i posebna stopa (8%).

Zahvaljujui tome to je stopa poreza na dobit preduzea (10%) meu najniim

stopama u odnosu na zemlje u okruenju obezbeuje se, sa jedne strane rastereenje

preduzea srazmerno ekonomskoj snazi i spreavanje odliva poreske osnove u

inostranstvo, a sa druge strane privlaenje stranih investicija.

Porez na dohodak graana planiran je polazei od postojee raspodele ovog

prihoda izmeu budeta Republike Srbije i budeta lokalne samouprave (60:40).

Projekcija prihoda od carina u direktnoj je korelaciji sa ostvarenjem prihoda po

osnovu poreza na dodatu vrednost pri uvozu. Oba ova prihoda su u direktnoj zavisnosti

od spoljnotrgovinskog robnog prometa, odnosno uvoza roba, i od kretanja kursa dinara.

Prihodi od akciza za 2008. godinu planirani su u skladu sa projektovanom

inflacijom u 2008.g. i imajui u vidu poveanje prometa akciznih roba, kao i porasta cena

derivata nafte.


19/89


18

Prihodi u 2008. godini planirani su u skladu sa predvienim rastom osnovnih

makroekonomskih indikatora: realni rast bruto domaeg proizvoda, rast inflacije i realni

rast zarada zavisno od rasta produktivnosti rada.

BUDETSKI RASHODI

Kao to je prethodnim izlaganjima navedeno, u osnovi postoje dve klasifikacije

budetskih rashoda, i to:

1) Po ekonomskoj klasifikaciji i

2) Po funkcionalnoj klasifikaciji.

Rashodi Budeta Srbije za 2008. godinu, imali su sledeu strukturu:

Po ekonomskoj klasifikaciji svi rashodi razvrstani su u sledee grupe:

a) Rashodi za zaposlene 27%

b) Kupovina robe i usluga 7%

c) Rashodi po osnovu otplate kamata 2,6%

d) Subvencije 6%

e) Transferi 35,6%

f) Socijalna zatita iz budeta 10,2%

g) Ostali tekui rashodi 1,5%

h) Kapitalni rashodi 10,1%.

Po funkcionalnoj klasifikaciji svi rashodi ravrstni su u sledee grupe:

a) Socijalna zatita 30%

b) Opte javne usluge 15,5%

c) Odbrana 10%

d) Javni red i bezbednost 10,5%

e) Ekonomski poslovi 14,4%

f) Zatita ivotne sredine 0,3%

g) Poslovi stanovanja i zajednice 0,2%

h) Zdravstvo 1,4%


20/89


19

i) Rekreacija, sport, kultura i vere 1,7%

j) Obrazovanje 16,1%.

Iz izloenih podataka moe se zakljuiti sledee:

- prema ekonomskoj klasifikaciji, najvei iznosi budetskih sredsava odlaze u

vidu transfera (niim nivoima vlasti- APV, gradovi i optine), zatim u vidu rashoda za

zaposlene, a na treem i etvrtom mestu su rashodi za socijalnu zatitu (pre svega,

dotacije za PIO) i kapitalni rashodi;

- prema funkcionalnoj klasifikaciji najveu stavku rashoda odnosi socijalna

zatita, zatim slede obrazovanje, opte javne usluge i ekonomski poslovi, dok u treu

kategorijupo ueu spadaju javni red i bezbednost i odbrana zemlje.

FINANSIJSKI PROGRAMI

Budet nije jedini instrument za finansiranje svih javnih potreba u okviru jedne

drave. Posebni problemi nastaju i do velikih nesklada dolazi u sluaju finansiranja

javnih rashoda ije ostvarivanje traje due od godine dana. Iako se u teoriji iscrpno

ispituje mogunost za donoenje viegodinjih budeta i istrauju razlozi njegove

korisnosti, praksa se uporno zadrava na godinjem budetu. Imajui u vidu reeno,

godinji budet predstavlja smetnju za slobodnije izvravanje viegodinjih javnih

rashoda. Otklanjanje takvog nedostatka budeta (godinjosti budeta) moe se vriti na

vie naina, a jedan koji se esto praktikuje jeste finansijski program. Od poetka 1960.

godine pa do danas finansijski program kao jedan od instrumenata u finansiranju se u

praksi potvrdio kao podesan i izuzetno elastian instrument finansiranja odreenih

(viegodinjih) javnih rashoda (na primer, regulisanje obaloutvrda reka koje plave plodno

zemljite i puteve, i sl.).

Mada je finansijski program samostalan instrument finansiranja, tesno je povezan

sa budetom, jer se sredstva za finansiranje zadataka i poslova obuhvaenih finansijskim

programom obezbeuju u budetu odnosne drutveno-politike zajednice. Dodue,


21/89


20

sredstva se mogu, to se u praksi i dogaa, obezbediti i iz drugih vanbudetskih izvora,

ako je priroda javnih rashoda takva da se za njihovo finansiranje mogu koristiti i druga

sredstva (npr. iz fonda neke drutveno-politike zajednice ili iz kredita i sl.).

Sredstva za realizaciju finansijskog programa predviaju se u budetu u

jedinstvenom iznosu. Meutim, mogue je da drutveno-politika zajednica ustupi

namenski neki svoj prihod, u celini ili delimino. U svakom sluaju, sredstva se prenose

na poseban raun i sa njega se koriste.4

Finansijski program utvruje i donosi skuptina odgovarajue drutveno -

politike zajednice. Ista drutveno-politika zajednica prati realizaciju programa i

odluuje o zavrnom raunu finansijskog programa.

U okviru realizacije koncepcije novog fiskalnog sistema Republike Srbije

Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima je predviena mogunost finansiranja

odreene kategorije javnih rashoda preko finansijskih programa.

POSEBNI RAUNI I PODRAUNI

Posebni rauni i podrauni (otvaraju se kod nadlenog ministarstva, odnosno

organa uprave autonomne pokrajine, optine ili grada) predstavljaju jedan od

instrumenata za finansiranje javnih rashoda koji, takoe, omoguava da se zaobiu

krutosti i procedure koje nalau principi budeta. Praktino, ustanovljavanjem posebnih

rauna i podrauna zaobilazi sepravilo godinjosti budeta.

Posebni rauni i podrauni slue za finansiranje onih delatnosti (drutvenih

delatnosti, pre svega), ije zadovoljavanje zahteva poseban nain prikupljanja i raspodele

sredstava. Posebni rauni i podrauni su tesno povezani sa budetom, a sredstva se

4Meunarodni standardi revizije, Univerzitet Singidunum, materijal sa predavanja, Beograd, 2008., str. 112


22/89


21

obezbeuju kako iz budeta, tako i iz drugih izvora (participacije, naknade za pruenu

uslugu i slino).

Posebni rauni i podrauni (naziv ovih odvojenih ili izdvojenih rauna su

esto menjani, pa ima dosta nepreciznosti u njihovom odreivanju) su u na sistem

uvedeni krajem 1959. godine, Zakonom o budetima i finansiranju samostalnih ustanova.

Do tada su u upotrebi bili tzv. prelazni rauni na kojima su drana odreena namenska

sredstva.

Posebni rauni i podrauni se otvaraju kod nadlenog ministarstva, odnosno

organa uprave autonomne pokrajine, optine tj. grada. Na posebnom raunu, odnosno

podraunu se iskazuju uplate obaveznih participacija za korienje usluga u ustanovamajavnih slubi.

BUDETSKI FONDOVI

Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima je posebno uredio osnove materije

budetskih fondova. Naime, budetski fondovi se obrazuju za finansiranje delatnosti,

odnosno poslova javnih preduzea, u skladu sa propisanim uslovima i merilima i

podsticanje razvoja, za koje se koriste kreditna sredstva, odnosno vri plasman sredstava

koji zahteva poseban nain evidentiranja i korienja sredstava.

Budetski fondovi imaju u sutini funkciju podsticaja razvoja privrede i odreenih

delatnosti u Republici. U tom smislu je u Republici su formirani sledei budetski

fondovi, i to:

1) Fond za vode;

2) Fond za ume;

3) Fond za poljoprivredno zemljite;

4) Fond za puteve- Direkcija za puteve;

5) Fond za geoloka istraivanja,

6) Republiki fond za razvoj i


23/89


22

7) Fond za razvoj turizma.

Budetski fondovi obezbeuju sredstva za izgradnju, odravanje i korienje

objekta iz budeta Republike i odgovarajue oblasti.

Fond za vode, pored sredstava koja se obezbeuju u budetu Republike, ima i

svoje izvorne prihode (naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje). U Republici je u

planu izgradnja deset velikih vienamenskih akumulacija.

Fond za ume obezbeuje sredstva iz budeta Republike, ali ima i svoja sopstvena

(lovita,sea drvea). Realizuje brojne aktivnosti vezane za uzgoj uma, proizvodnju

umskog semena, melioraciju degradiranih uma, zatitu uma, izgradnju umskih putevai slino.

Fond za poljoprivredno zemljite iz sopstvenih sredstava, kao i onih obezbeenih

u budetu Republike, finansira obimne radove vezane za korienje, unapreenje i

ureivanje poljoprivrednog zemljita. Posebno se u okviru fonda obezbeuju sredstva

namenjena za izgradnju sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, melioraciju livada i

panjaka, komasaciju i slino.

Direkcija za puteve kao nosilac aktivnosti fonda za puteve, pored svojih

sopstvenih sredstava, ima i prihode iz budeta Republike za finansiranje brojnih

aktivnosti na odravanju magistralnih i regionalnih puteva (ukupno oko 5.500 km

magistralnih i 11.000 km regionalnih puteva). Treba rei da su brojne vrste naknada

(registracija vozila i dr.) od kojih znaajan broj pripada navedenoj direkciji.

Fond za geoloka istraivanja realizuje jedinstveni program geolokih istraivanja

za Republiku, a na osnovu sredstava koja se obezbeuju u budetu Republike i, u manjoj

meri, na osnovu sopstvenih prihoda.


24/89


23

Republiki fond za razvoj je obarazovan posebnim zakonom, a pripadaju mu

sredstva iz budeta koja orijentaciono treba da iznose oko 1,5% drutvenog proizvoda

Republike. Sredstva fonda se koriste za regionalni razvoj, finansijsku konsolidaciju

preduzea na jugu Srbije i supstituciju uvoza, kao i za osnivanje MSP u procesu

restruktuiranja velikih preduzea.

Republiki fond za razvoj turizma osnovan je Zakonom o turizmu 2005. godine,

a poeo da funkcionie 2006. godine. Osnovni cilj osnivanja ovog fonda je razvoj turizma

u Srbiji i turistika proaganda Srbije u inostranstvu, u cilju poveanja deviznog priliva od

turistike i ugostiteljske delatnosti.

Direkcija za robne rezerve vri svoje funkcije koje su od posebnog interesa zaRepubliku (rezerve proizvoda za ishranu stanovnitva, nafta i naftni derivati i drugi

vitalni proizvodi).

Obaveze Republike za razvoj rudnika uglja i istraivanje nafte i gasa se realizuju

prema posebnom programu koji je usvojila Skuptina i za to su obezbeena sredstva u

budetu Republike.

Poseban oblik podsticaja razvoja predstavlja isplata najniih zarada za vreme

privremene spreenosti za rad.

5.1. JAVNI RASHODI AUTONOMNE POKRAJINE

Javni rashodi koji se, shodno odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim

rashodima, finansiraju iz budeta autonomne pokrajine su:

- Ustavom (Srbije) i zakonom utvreni zadaci organa, organizacija i slubiautonomne pokrajine (prema Ustavu Srbije, budet APV ne moe biti manji od 7%

budeta Srbije);


25/89


24

- odreene potrebe u skladu sa zakonom u oblastima: kulture, obrazovanja, javnog

obavetavanja, drutvene brige o deci, zatite i unapreenja ivotne sredine, urbanizma i

dr.

- zakonom povereni poslovi autonomnoj pokrajini iz okvira prava i unosti

Republike,

- obavljanje drugih poslova utvrenih Ustavom, zakonom i statutom autonomne

pokrajine.

5.2. FINANSIRANJE LOKALNE SAMOUPRAVE

Stanovnici jedne lokalne zajednice, jedne drave, imaju brojne potrebe (line i

javne) koje esto ne mogu sami i svojim sredstvima da zadovolje. Po pravilu, brojne iobimne javne potrebe (javni rashodi) se zadovoljavaju samo na odgovarajuim nivoima

teritorijalno-politike organizovanosti drave. Neke javne potrebe se realizuju na

najviem nivou vlasti a neke na drugim, niim (lokalnim), nivoima vlasti. Za realizaciju

navedenih javnih potreba drava, odnosno odgovarajui nivoi vlasti, moraju imati na

raspolaganju dovoljnu masu javnih prihoda. U zavisnosti od raspodele po nivoima vlasti

realizacije javnih potreba, mora se sainiti i odgovarajua raspodela javnih prihoda.

Odnosi koji se ustanovljavaju u oblasti raspodele javnih rashoda i javnih prihoda nazivaju

se fiskalnim federalizmom. Valja napomenuti da fiskalni federalizam postoji i u

unitarnim i u federalno organizovanim dravama. U unitarnim dravama je re o

odnosima dva nivoa vlasti (centralnog i lokalnog), a u federalno ureenim dravama u

odnosima izmeu vie nivoa vlasti (federalnog, republikog i lokalnog).5 Jaanje

finansijske samostalnosti i samodovoljnosti lokalne zajednice u savremenom svetu,

postaje uslov bez koga nema razvoja demokratije. A jaanje finansijske samostalnosti

lokalnih zajednica nije mogue bez postojanja odgovarajuih javnih prihoda kojima

lokalna zajednica u znaajnoj meri moe da upravlja i da raspolae. U savremenom svetuje, stoga, veoma izraena tenja za tzv. fiskalnom decentralizacijom kao jednom od

znaajnih taaka jaanja lokalne demokratije.



26/89


25

STANJE U SRBIJI

Mogunost jaanja finansijsko-fiskalne samostalnosti lokalne zajednice, posebno

u Republici Srbiji, valja posmatrati u kontekstu ukupne privredne razvijenosti.

Republika Srbija ima 160 optina, veoma razliitih po teritoriji i po broju

stanovnika. Najmanja optina ima povrinu od oko 3 km2 a najvea preko 1.530 km2. Po

broju stanovnika, optine Srbije se takoe dosta razlikuju: ima optina koje imaju manje

od 15.000 stanovnika ali i onih koje imaju blizu 300.000 stanovnika, zatim i AP

Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju (pod privremenom upravom UN).

Budeti lokalnih zajednica u Srbiji su veinom skromnih razmera.

Dok je prosek per capita u EU oko 33.000 USD, u Srbiji je ispod 6.000 USD.

14)

Srbiju karakterie visoka i veoma rigidna javna potronja koja je oko 44%

BDP. Veoma je nepovoljna struktura privrede Srbije, budui da dominiraju ekstenzivna

poljoprivreda i ekstraktivna industrija. Velika nezaposlenost (oko 800 hiljada

nezaposlenih) bilo formalno bilo sutinski, u Srbiji prati i natproseno nisko korienje

kapaciteta i njihova izuzetna tehnoloka zaostalost.

Meru fiskalne (de)centralizacije najbolje iskazuje udeo lokalnih javnih prihoda

u ukupnim javnim prihodima svake konkretne zemlje i posebno struktura lokalnih

prihoda sa stanovita izvornosti. Tako, je u periodu 1975-1998. godine, udeo lokalnih

prihoda u ukupnim javnim prihodima iznosio proseno u unitarnim dravama OECD oko

13% a u federalno ureenim dravama OECD oko 9,9%. U Republici Srbiji je u periodu

1992-2000. godine, udeo lokalnih javnih prihoda u ukupnim iznosio u periodu od 2001-

2006. godini oko 11%. U strukturi lokalnih javnih prihoda u zemljama OECD

dominiraju izvorni lokalni javni prihodi (preko 68% u unitarnim dravama OECD i blizu

70% u federalnim dravama) dok je udeo ustupljenih prihoda u obe grupacije zemalja

OECD oko 27%. Udeo dopunskih sredstava je skroman: oko 5% u unitarnim i oko 3% u


27/89


26

federalno ureenim dravama OECD. Nasuprot tome, struktura lokalnih javnih prihoda u

Republici Srbiji ukazuje na znaajnu fiskalno-finansijsku zavisnost lokalne zajednice od

Republike. Naime, udeo izvornih lokalnih javnih prihoda je oko 50% a ustupljenih oko

47%. I u sluaju Srbije, udeo dopunskih lokalnih prihoda je skroman i iznosi oko 3%.

5.3. NOVI KONCEPT FINANSIRANJA LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI

Nain finansiranja lokalnih zajednica u Republici Srbiji ureuje se Zakonom o

javnim prihodima i javnim rashodima, Zakonom o budetskom sistemu i Zakonom o

lokalnoj samoupravi kao i drugim propisima.

Polazne pretpostavke za izradu sistema finansiranja lokalne samouprave

Osnovne pretpostavke na kojima je sainjen deo Zakona o lokalnoj samoupravi u

delu koji se odnosi na finansiranje su sledee:

1) Potovanje reenja Evropske povelje o lokalnoj samoupravi,

2) Uvaavanje dostignua u razvojulokalne samouprave u Srbiji,

3) Uvaavanje ekonomske stvarnosti Srbije,

4) Jaanje finansijske i fiskalne samostalnosti jedinica lokalne samouprave,

5) Zasnivanje sistema finansiranja vlastitim (izvornim) prihodima kao bazinommodelu,

6) Asignacija lako uoljivih javnih prihoda sa slabo mobilnom osnovicom

jedinicama lokalne samouprave,

7) Ugradnja elemenata kompetitivnosti i podrke preduzetnitvu na nivou jedinica

lokalne samouprave,

8) Uspostavljanje finansijskog izravnavanja izmeu Republike i jedinica lokalne

samouprave i izmeu pojedinih jedinica lokalne samouprave posebno u gradskim

zajednicama,

9) Ugradnja elemenata solidarnosti prema ekonomski slabijim, nerazvijenim i

manjim jedinicama lokalne samouprave,

10) Zadravanje funkcija jedinica lokalne samouprave u okvirima postojeeg

stanja.


28/89


27

Potovanje navedenih pretpostavki omoguava da se doe do sistema finansiranja

jedinica lokalne samouprave koji je zasnovan na koncepcijski drugaijim osnovama u

odnosu na ranije vaei sistem.

Sadraj novih reenja

Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima (l. 20. i 21.) definie javne

rashode koji se finansiraju iz budeta jedinica lokalne samouprave. Njih konkretizuje

Zakon o lokalnoj samoupravi (l. 18). U pitanju su izvorne funkcije lokalne samouprave

gde posebno spadaju:

1) administracija lokalne samouprave,

2) obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti,3) ureivanje gradskog graevinskog zemljita,

4) korienje poslovnog prostora,

5) izgradnja i odravanje lokalnih puteva i ulica,

6) kultura (biblioteke, domovi kulture, pozorita i druge potrebe od lokalnog

znaaja),

7) obrazovanje (izgradnja, odravanje, opremanje i materijalni trokovi osnovnih i

srednjih kola, kao i prevoz uenika osnovnih kola),

8) socijalna zatita (savetovalita za decu i porodicu, nega u kui i dnevni boravak

starih i ometenih u razvoju, izgradnja, opremanje i odravanje socijalnih ustanova iji je

osniva jedinica lokalne samouprave i slino),

9) drutvena briga o deci (izgradnja, opremanje i odravanje predkolskih

ustanova i dejih odmaralita, regresiranje boravka dece u navedenim ustanovama i

slino),

10) fizika kultura (objekti, manifestacije i slino),

11) unapreenje turizma, ugostiteljstva, zanatstva, trgovine, ivotne sredine i

slino,

12) objekti koji se finansiraju iz samodoprinosa.


29/89


28

Pored navedenih javnih rashoda koji ine po pravilu tzv. izvorne poslove lokalne

samouprave, jedinica lokalne samouprave obavlja i poverene poslove (l. 19. do 23) to

se ini posebnim zakonima i u pojedinim oblastima (obrazovanje, zdravstvo,

poljoprivreda, opta uprava i slino).

Prihodi

Dosadanja zakonska reenja su lokalna samoupravu stavljala u finansijski

potpuno zavisnu poziciju. Novi Zakon (l. 77-101), zasnivajui se na napred navedenim

polaznim pretpostavkama, podrazumeva u odreenoj meri finansijsku decentralizaciju,

nove osnove prihodovanja i daje lokalnoj samoupravi dovoljnu finansijsku i fiskalnu

autonomiju, to je bitna pretpostavka realne autonomije lokalne samouprave.

Lokalna zajednica ima na raspolaganju izvorne, ustupljene i dopunske izvore

prihoda. Takoe, lokalna zajednica moe da uvede i samodoprinos kao svoj siu generis

prihod. Novi koncept finansiranja jedinica lokalne samouprave bazira na se na izvornim

javnim prihodima, kao primarnim, i na ustupljenim prihodima kao sekundarnim javnim

prihodima jedinica lokalne samouprave.

Izvorni prihodi

Izvorne prihode lokalne samouprave ine sledee etiri grupe:

1) lokalne, administrativne i komunalne takse i naknade i samodoprinos,

2) koncesije i donacije,

3) javno zaduivanje i

4) prihodi koje lokalna samouprava zaradi privrednim i neprivrednim

aktivnostima, u privatno-javnim partnerstvima i na tritu hartija od vrednosti.

Ova grupa izvornih javnih prihoda ukljuuje brojne i izdane lokalne komunalne

takse koje u potpunosti pripadaju lokalnoj samoupravi i iju veliinu (stope i olakice)

samostalno svojom odlukom utvruje lokalna samouprava. Lokalne administrativne takse

su takoe brojne. Njihovu veliinu samostalno ureuju optine i njihov bilansni znaaj,

koji je zanemariv, je lako precizno utvrditi. U ovu grupu su ukljuene i naknade, kako


30/89


29

one za korienje i ureenje gradskog graevinskog zemljita tako i one koje se odnose

na korienje dobara od opteg interesa. Lokalnoj samoupravi u potpunosti pripada i

prihod po osnovu boravine takse.6

Samodoprinos tradicionalno predstavlja izvorni sui generis javni prihod jedinica

lokalne samouprave, to se i ovim zakonom u potpunosti podrava. Dosadanja praksa se

samo koriguje u smislu da se jasnije odreuje ko, kako, u kom sluaju i na koji nain

donosi odluku i raspolae sredstvima prikupljenim po osnovu samodoprinosa.

Novinu predstavlja delimitacija (irenje) namenskih javnih prihoda jedinica

lokalne samouprave - to su prihodi koje mogu da ostvare po osnovu donacija i koncesija.

U Republici Srbiji je relativno kasno uvedena mogunost davanja koncesija od

strane lokalne samouprave i to tek od 1997. godine. Zakon o davanju koncesija, koji je u

Srbiji donet 1990. godine, dozvoljavao je samo davanje koncesija samo od strane Vlade

Republike Srbije. Mogunost za davanje koncesija su za lokalnu samoupravu ograniene

samo na podruje izgradnje, odravanja i korienja komunalnih objekata, radi

obavljanja komunalnih delatnosti.

Donacije su relativno nov prihod koji mogu da ostvare lokalne zajednice. Njihov

bilansni efekat nije mogue predvideti, esto se iskazuju van budeta, a davalac donacije

nastoji da ih direktno realizuje.

Dosadanje zakonodavstvo a i praksa, poznavali su institut javnog zaduivanja

jedinica lokalne samouprave na jedan netransparentan nain. Ugradnja novele o javnom

zaduivanju jedinica lokalne samouprave, uz oekivanu saglasnost organa Republike,

predstavlja preciziranje ovog vida javnog prihoda i treba da doprinese njihovoj veoj

finansijskoj i fiskalnoj samostalnosti. Istovremeno, time se otvaraju znaajni izvori i

mehanizmi za pokretanje brojnih, prevashodno kapitalnih i dugoronih, aktivnosti na

6Bara, S., Staki, B.: Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 77


31/89


30

podruju jedinice lokalne samouprave.Prema odredbama (l.58.) navedenog Zakona,

lokalne vlasti mogu se zaduivati kod domaih i inostranih poverilaca radi finansiranja

kapitalnih investicionih radova, koji moraju biti u skladu sa kriterijumima, koje utvruje

Vlada.

U ovu grupu izvornih javnih prihoda se ukljuuju i eventualni prihodi lokalne

samouprave u privrednim i neprivrednim aktivnostima (na primer, uspeno poslovanje

optinskih javnih preduzea odnosno viak prihoda nad rashodima optinskih javnih

preduzea), privatno-javnim partnerstvima i slino.

Meu ovim prihodima je i veoma izvestan, bilansno znaajan prihod lokalne

samouprave - prihod od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti u dravnojsvojini koje koriste optina, grad, odnosno grad Beograd, ustanova i druga organizacija

iji je osniva optina, grad, odnosno grad Beograd. Za pojedine lokalne jedinice lokalne

samouprave, prihod ove vrste je jedan od najznaajnijih i najvanijih, posebno u

gradskim optinama.

Ustupljeni prihodi

U odnosu na dosadanju praksu, broj i bilansni znaaj ustupljenih sredstava se ne

smanjuje mnogo. zapravo, njihov znaaj je, najpre, u direktnoj vezi sa funkcijama koje su

poverene jedinicama lokalne samouprave i neto manje u funkciji mehanizama

finansijskog izravnanja. Ova grupa javnih prihoda sadri, bilansno posmatrano,

ambivalentne javne prihode. Tu su najpre tri bilansno izdana javna prihoda Republike

(porez na dohodak graana, porez na promet i porezi na imovinu) i grupa od nekoliko, sa

stanovita Republike (ali ne i sa stanovita jedinice lokalne samouprave), bilansno

marginalnih javnih prihoda (naknade za korienje dobara od opteg interesa) kao i

boravina taksa.


32/89


31

Kada se radi o porezu na dohodak graana, treba naglasiti da je re o veem broju

poreza na pojedine prihode graana, koji, po navedenim zakonskim reenjima, treba da

pripadaju lokalnoj zajednici. Re je o sledeim porezima:

1) porez na prihode od poljoprivrede i umarstva,

2) porez na prihode od samostalne delatnosti,

3) porez na prihode od nepokretnosti,

4) porez na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari,

5) porez na dobitke od igara na sreu,

6) porez na prihode od osiguranja,

7) ostale prihode u skladu sa zakonom,

8) deo poreza od zarade.

Navedeni prihodi (osim prihoda od poreza na zaradu) pripadaju u potpunosti

lokalnoj zajednici na ijoj su teritoriji ostvarene. Na njihovo utvrivanje i ubiranje,

lokalna zajednica moe efikasno da utie, u saradnji sa organima Poreske uprave. Budui

da je re o javnim prihodima koji su lako uoljivi, ceni se da je zainteresovanost jedinice

lokalne samouprave znaajna. Bilansni znaaj navedenih poreza je lako utvrditi.

Meu porezima koji pogaaju prihode graana treba navesti i novi poreski oblik

koji je uveden nedavno realizovanim promenama. Re je porezu na fond zarada koji

zamenjuje raniju naknadu za korienje komunalnih dobara od opteg interesa i doprinos

za fond solidarne stambene izgradnje. Ovaj porez se plaa pos topi koja ne moe biti vea

od 3,5%, s tim to jedan deo prihoda budetu optine,a drugi, manji deo, je namenjen

zavravanju programa usmerene stambene izgradnje na teritoriji lolane zajednice.

Razmere ove podele prihoda odreuje skuptina lokalne zajednice svojom odlukom.

Meu ustupljenim prihodima posebno mesto zauzimaju porezi na imovinu.

Jedinicama lokalne samouprave se ustupaju u potpunosti prihodi od:

1) poreza na imovinu,

2) poreza na naslee i poklon i

3) poreza na prenos apsolutnih prava.


33/89


32

U pitanju su porezi ija je osnovica nemobilna a iji je bilansni znaaj

ambivalentan. Naime, moe se veoma precizno i tano odrediti prihod od poreza na

imovinu (u statici) budui da je u pitanju klasini periodini porez na imovinu (plaa se

redovno tromeseno), njegov bilansni znaaj za lokalnu samoupravu je stabilan i moe

biti znaajan. Nasuprot tome, bilansni znaaj ostalih imovinskih poreza (klasini

neperiodini porezi na imovinu) je teko predvidiv, iako ne mora da bude beznaajan za

lokalnu samoupravu, posebno porez na prenos apsolutnih prava. Valja rei da navedeni

imovinski porezi, zajedno sa porezima na prihode od imovine (zakup nepokretne

imovine) tradicionalno pripadaju jedinicama lokalne samouprave.

Jedinicama lokalne samouprave se takoe ustupa i odgovarajui deo prihoda odporeza na promet proizvoda i usluga. Preputanje dela prihoda od najizdanijeg poreskog

oblika, poreza na promet, je prevashodno u funkciji finansijskog izravnanja. Zakon o

lokalnoj samoupravi je predvideo da se lokalnoj samoupravi ustupe prihodi od poreza na

promet proizvoda i usluga i to:

1) deo poreza na promet proizvoda i usluga odreenog za finansiranje javnih

rashoda u Republici, ostvarenog na teritoriji optine, osim poreza na promet proizvoda

ostvarenog pri uvozu,

2) 8% poreza na promet proizvoda i usluga odreenog za finansiranje javnih

rashoda Republike, ostvarenog na teritoriji optine,


rashoda Republike, ostvarenog na teritoriji grada i


rashoda Republike, ostvarenog na teritoriji grada Beograda.

Jedan broj naknada za korienje dobara od opteg interesa, Republika ustupa

lokalnoj samoupravi. U pitanju su sledee vrste naknada od opteg interesa:

1) deo naknade za korienje mineralnih sirovina,

2) deo naknade za izvaeni materijal iz vodotoka,

3) deo naknade za korienje uma,

4) deo naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljita i


34/89


33

5) naknada za izgradnju, odravanje i korienje lokalnih puteva.

Bilansni znaaj navedenih ustupljenih naknada je skroman, ali za pojedine

jedinice lokalne samouprave moe biti posebno znaajan.

Jedinicama lokalne samouprave se ustupaju i naknade za zahvate u ivotnoj

sredini i to7:

1) deo naknade za zagaivanje ivotne sredine i

2) deo naknade za investicije.

Konano, meu ustupljenim prihodima se nalaze i prihodi koje jedinica lokalne

samouprave ostvaruje u postupku privatizacije i to deo sredstava (5%) od uplata po

osnovu prodaje kapitala privrednih drutava prema seditu subjekta privatizacije.

Dopunska sredstva

Finansijsko izravnanje izmeu Republike i jedinica lokalne samouprave koje su

ekonomski slabije, nerazvijene i manje (po teritoriji i po broju stanovnika) i koje, prema

tome, imaju slabiji fiskalni kapacitet, reava se institucijom dopunskih sredstava. Valja

rei da je institucija dopunskih sredstava u Zakonu postavljena na neto drugaije nego

to je to bilo do sada. Naime, dosadanja reenja o visini dopunskih sredstava koja su

davana pojedinim jedinicama lokalne samouprave bila su utemeljena na kriterijumima

koji su bili u zakonu definisani. Sada je to izostalo.Ostao je samo stav da se optini koja

ne ostvari sredstva u skladu sa ovim zakonom, iz budeta Republike obezbeuju sredstva

srazmerno do visine ostvarenih prihoda budeta Republike.

Bilansiranje nivoa potronje lokalnih zajednica

Godinji obim sredstava po pojedinim optinama utvruje se u skladu sa Optim

bilansom javnih prihoda i javnih rashoda, polazei pre svega od kriterijuma:

7 Bara, S., Hadi, M., Staki, B., Ivani, M.: Organizacija bankarstva, Univerzitet Singidunum,Beograd, 2005., str. 65


35/89


34

1) veliine teritorije optine,

2) broja stanovnika,

3) broja odelenja osnovnih i srednjih kola,

4) broja dece obuhvaene drutvenom brigom o deci i

5) razvijenosti lokalne zajednice.

Praktino, navedenim mehanizmom je zadrano ograniavanje visine budetskih

prihoda svake jedinice lokalne samouprave, kao nuno zlo ali i potreba, u skladu kako sa

ukupnom ekonomskom snagom Republike, tako i sa njenom odgovornou za

finansiranje nekog minimalnog obima javnih rashoda na nivou lokalne samouprave.

Raspodela prihoda u gradskoj zajednici optina

Uvaavajui injenicu da gradovi, a naroito grad Beograd, imaju poseban znaaj

i posebne vee funkcije, pomenutim zakonom se predlae njihovo dodatno uee u

ostvarenim prihodima od poreza na promet (PDV i akcize) na njihovim teritorijama.

Statutom grada se, meutim, utvruje koji prihodi pripadaju gradu a koji jedinici

lokalne samouprave koja je u njegovom sastavu. U pitanju je veoma ozbiljan i delikatan

problem koji se moe polivalentno reavati, ali uvek sa brojnim neizbenim

manjkavostima i nezadovoljnim stranama.

5.4. FONDOVI OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA

Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima je propisao osnove organizacije

socijalnog osiguranja u Republici. Naime, organizacija obaveznog socijalnog osiguranjaima finansijski plan u kojem iskazuje sve svoje prihode i rashode.

U okviru finansijskog plana se moraju odvojeno iskazati prihodi i rashodi

obaveznog socijalnog osiguranja od prihoda i rashoda za dobrovoljno socijalno


36/89


35

osiguranje. Finansijski plan i zavrni raun donosi skuptina organizacije za socijalno

osiguranje i isti moraju da budu objavljeni u Slubenom glasniku Republike Srbije.

Inae, na finansijsko poslovanje organizacija socijalnog osiguranja se shodno primenjuju

odredbe koje se odnose na finansiranje iz budeta.

Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima je propisao da se za finansiranje

socijalnog osiguranja plaaju doprinosi, i to za sledea tri vida obaveznog socijalnog

osiguranja:

1) penzijsko i invalidsko osiguranje;

2) zdravstveno osiguranje;3) osiguranja za sluaj nezaposlenosti.

Za svaki od navedenih vidova obaveznog socijalnog osiguranja su obrazovane

odgovarajue institucije na osnovu posebnih zakona kojima su regulisana posebna prava i

obaveze za konkretni vid socijalnog osiguranja.

5.5. PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Penzijsko i invalidsko osiguranje predstavlja svakako jednu od najznaajnijih i

materijalno najveih pojedinanih stavki u okviru ukupnih javnih rashoda u Republici. U

pitanju je materijalna obaveza prema oko 1,570.000 penzionera (podaci PIO za maj

2008.g.). Penzijsko i invalidsko osiguranje je u Republici organizovano kroz instituciju

jedinstvenog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Propisima je na jedinstven

nain regulisano pitanje prava penzijskog i invalidskog osiguranja za sve korisnike,

njihovo ostvarivanje i zatita, ali je organizacija institucija postavljena razliito

obrazovanjem tri pomenuta fonda.

Korienje sredstava pomenutog fonda je strogo namensko i odreeno zakonom.

Sredstva se koriste za isplatu penzija, naknada i drugih prava po osnovu Zakona o

penzijskom i invalidskom osiguranju i, samo u tano odreenom delu za finansiranje

drugih namena, ukljuujui i investiranje u razvoj, odnosno finansiranje rada strune


37/89


36

slube fonda. Za pojedine vrste i oblike rashoda svaki od navedenih fondova je duan da

zatrai saglasnost nadlenog republikog organa.

Naveden Fond penzijskog i invalidskog osiguranja je obrazovan jedinstveno za

celo podruje Republike, centralizovano su ustrojeni uz postojanje, s obzirom na obim

poslovanja, odgovarajuih filijala na optinskom odnosno gradskom nivou.

Prihodima Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja dominira doprinos za

obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (uz postojanje i doprinosa za dobrovoljno

penzijsko i invalidsko osiguranje koje u naim uslovima tek u razvoju). Osim doprinosakao prihodi se pominju jo i:

1) sredstva budeta Republike;

2) prihodi od imovine sa kojom raspolau fondovi penzijskog i invalidskog

osiguranja;

3) prihodi od drugih penzijskih i invalidskih organizacija gde je navren deo staa

osiguranja,

4) prihodi ostvareni izdavanjem, odnosno prometom hartija od vrednosti,

5) domai i inostrani krediti i zajmovi;

6) druga sredstva (donacije i dr).

Kao specifinost posebno se kao prihod ovog fonda navode novana sredstva

ostvarena prodajom drutvenog kapitala i prodajom drutvenih preduzea ili njihovih

delova u skladu sa zakonom i dividende na deonice izdate od preduzea, ustanova i

drugih institucija po osnovu ranijih ulaganja sredstava penzijskog i invalidskog

osiguranja u infrastrukturne, zdravstvene i druge objekte. Ustavna je obaveza Republike

da obezbedi i to redovnu isplatu penzija koje su utvrene u skladu sa zakonom. Kako

prihodi penzionih i invalidskih fondova po osnovu njihovih redovnih prihoda (doprinosa

posebno) nisu dovoljni, to Republika mora da intervenie sredstvima budeta.


38/89


37

5.6. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Zdravstveno osiguranje u Republici je organizovano u okviru jedinstvenog

Republikog zavoda za zdravstvenu zatitu. Republiki zavod, takoe, organizovan za

podruje cele Republike i centralizovano je ustrojen. Meutim, preciznom zakonskomodredbom je definisano koji deo sredstava treba da ostane filijali zdravstvenog osiguranja

na ijoj teritoriji osiguranik obezbeuje svoja prava iz zdravstvenog osiguranja. Tako

odreena sredstva se uplauju na podraun filijale, dok se preostali deo uplauje na raun

Republikog zavoda za zdravstvenu zatitu.

Najvei deo sredstava koji ostvari Republiki zavod za zdravstvenu zatitu se

koristi strogo namenski, za formiranje prava iz zdravstvenog osiguranja u viduzdravstvene zatite, naknada zarada za vreme privremene spreenosti za rad i druge

zakonom tano odreene oblike zatite. Deo sredstava koji je namenjen za finansiranje

rada strune slube zavoda je tano odreen, kao i korienje eventualno slobodnih i

raspoloivih sredstava.

Budui da se Republika u svim vidovima obaveznog socijalnog osiguranja javlja

kao garant, za korienje slobodnih sredstava Zavoda (i penzijskog i invalidskog fonda,

odnosno Nacionalnom slubom za zapoljavanje) za svrhe koje nisu namenski

opredeljene zakonom je propisana saglasnost nadlenog republikog organa.

Kada je re o izvorima prihoda za finansiranje zdravstvenog os iguranja, zakon poznaje

sledee izvore8:

1) doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje;

2) doprinos za dobrovoljno zdravstveno osiguranje;

3) prihodi od imovine sa kojom raspolae Zavod;

4) prihodi ostvareni od linog uea osiguranika u trokovima zdravstvenezatite (participacije);

5) domai i inostrani krediti i zajmovi i

6) druga sredstva (donacije i dr).

8Stanii, M., Revizija, Fakultet za Finasijski Menadment i Osiguranje, Beograd, 2004., str. 137


39/89


38

Meutim, kao i u sluaju penzijskog i invalidskog osiguranja, Republika je duna

da svojim sredstvima intervenie i, dok izvorni prihodi to ne omoguuje, pokrije

eventualne deficite u ovoj vrsti osiguranja.

5.7. OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI

Osiguranje za sluaj privremene nezaposlenosti je u Republici organizovano kroz

instituciju Nacionalne slube za zapoljavanje. Ova institucija je u potpunosti

centralizovana, obuhvata podruje cele Republike i nema nikakvih podela ni po kom

osnovu, pa ni po osnovu postojanja raznih kategorija korisnika prava. Ova slubapredlae Vladi Srbije program zapoljavanja nezaposlenih lica, posreduje pri

zapoljavanju i vri druge poslove koji su mu zakonom odreeni. Pri tome je, kao i u

sluaju druga dva oblika socijalnog osiguranja, obavezna da strogo vodi rauna o

namenskom korienju pripadajuih sredstava, odnosno o delu koji se moe koristiti za

druge namene.

Prihodi Nacionalne slube za zapoljavanje su sledei :

1) doprinosi za obavezno osiguranje za sluaj nezaposlenosti;

2) doprinosi za dobrovoljno osiguranje za sluaj nezaposlenosti;

3) prihodi ostvareni prodajom drutvenog kapitala i prodajom drutvenih preduzea ili

njihovih delova;

4) prihodi ostvareni izdavanjem odnosno prometom hartija od vrednosti;

5) prihodi ostvareni ulaganjem kapitala;

6) domai i inostrani krediti i zajmovi; i

7) drugiprihodi utvreni u skladu sa zakonom (donacije i dr.).

Treba napomenuti da se prihodi ostvareni prodajom drutvenog kapitala, odnosno

prodajom drutvenih preduzea, odnosno njihovih delova mogu koristiti iskljuivo za


40/89


39

stvaranje uslova za zapoljavanje lica za ijim je radom prestala potreba (otvaranje novih

radnih mesta, prekvalifikacija i dokvalifikacija, priprema za zapoljavanje i slino).

5.8. REVIZIJA BUDETA

5.8.1. DRAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA

Reviziju budeta obavlja Dravna revizorska institucija. Institucija je najvii

dravni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji. Institucija je samostalan i

nezavisan dravni organ. Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti Institucija je

odgovorna Narodnoj skuptini Republike Srbije. Sedite Institucije je u Beogradu, s timto moe obrazovati organizacione jedinice izvan sedita. Organizacione jedinice izvan

sedita Institucije nemaju svojstvo pravnog lica.

Sredstva za rad Institucije obezbeuju se u budetu Republike Srbije u okviru

posebnog budetskog razdela. Poslovni prostor, opremu i sredstva neophodna za rad

Institucije obezbeuje Vlada.

U okviru svoje nadlenosti, Institucija obavlja sledee poslove:

1) planira i obavlja reviziju, u skladu sa zakonom;

2) donosi podzakonske i druge akte radi sprovoenja zakona;

3) podnosi izvetaje u skladu sa odredbama zakona;

4)po potrebi i u skladu sa svojim mogunostima, prua strunu pomo Skuptini, Vladi

Republike Srbije i drugim dravnim organima o pojedinim znaajnim merama i vanim

projektima, na nain kojim se ne umanjuje nezavisnost Institucije;

5) moe da daje savete korisnicima javnih sredstava;

6) moe da daje preporuke za izmene vaeih zakona;

7) usvaja i objavljuje standarde revizije u vezi sa javnim sredstvima koji se odnose na

izvravanje revizijske nadlenosti Institucije;


41/89


40

8) utvruje program obrazovanja i ispitni program za sticanje zvanja dravni revizor i

ovlaeni dravni revizor, organizuje polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja

dravni revizor i ovlaeni dravni revizor i vodi Registar lica koja su stekla ova zvanja;

9) utvruje kriterijume i vri nostrifikaciju strunih zvanja iz nadlenosti Institucije

steenih u inostranstvu;

10) sarauje sa meunarodnim revizorskim i raunovodstvenim organizacijama u

oblastima koje se odnose na raunovodstvo i reviziju u okviru javnog sektora.

Predmet revizije u skladu sa zakonom su9:

1) primanja i izdaci u skladu sa propisima o budetskom sistemu i propisima o javnim

prihodima i rashodima;

2) finansijski izvetaji, finansijske transakcije, obrauni, analize i dr. subjekata revizije;3) pravilnost poslovanja subjekata revizije u skladu sa zakonom, drugim propisima;

4) svrsishodnost raspolaganja javnim sredstvima u celosti ili u odreenom delu;

5) sistem finansijskog upravljanja i kontrole budetskog sistema i sistema ostalih organa i

organizacija koje su subjekt revizije Institucije;

6) sistem internih kontrola, interne revizije, raunovodstvenih i finansijskih postupaka

kod subjekta revizije;

7) akta i radnje subjekta revizije koje proizvode ili mogu proizvesti finansijske efekte na

primanja i izdatke korisnika javnih sredstava, imovinu drave, zaduivanje i davanje

garancija kao i na svrsishodnu upotrebu sredstava kojima raspolau subjekti revizije;

8)pravilnost rada organa rukovoenja, upravljanja i drugih odgovornih lica nadlenih za

planiranje, izvoenje i nadzor poslovanja korisnika javnih sredstava;

9) druge oblasti predviene posebnim zakonima.

Institucija moe revidirati akt o proteklom, tekuem, kao i o planiranom

poslovanju korisnika javnih sredstava. Akt Institucije moe da bude akt, koji je propisan

zakonom ili poseban raunovodstveni iskaz, odnosno izvetaj, koji korisnik javnih

sredstava mora da sastavi na zahtev Institucije.



42/89


41

Subjekti revizije, u skladu sa zakonom su:

1) direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava Republike, teritorijalnih

automija i lokalnih vlasti u skladu sa propisima kojima se ureuje budetski sistem i

sistem javnih prihoda i rashoda;

2) organizacije obaveznog socijalnog osiguranja;

3) budetski fondovi osnovani posebnim zakonom ili podzakonskim aktom;

4)Narodna banka Srbije u delu koji se odnosi na korienje javnih sredstava i na

poslovanje sa dravnim budetom;

5)javna preduzea, privredna drutva i druga pravna lica koje je osnovao direktni

odnosno indirektni korisnik javnih sredstava ;

6) pravna lica kod kojih direktni odnosno indirektni korisnici imaju uee ukapitalu odnosno u upravljanju;

7) pravna lica koja su osnovala pravna lica u kojim drava ima uee u kapitalu

odnosno u upravljanju;

8) pravna i fizika lica koja primaju od Republike,teritorijalnih autonomija i

lokalnih vlasti dotacije i druga bespovratna davanja ili garancije;

9) subjekti koji sebave prihvatanjem, uvanjem, izdavanjem i korienjem javnih

rezervi;

10) politike stranke, u skladu sa zakonom kojim se ureuje finansiranje

politikih stranaka;

11) korisnici sredstava EU, donacija i pomoi meunarodnih organizacija, stranih

vlada i nevladinih organizacija;

12) ugovorna strana u vezi sa izvrenjem meunarodnih ugovora, sporazuma,

konvencija i ostalih meunarodnih akata, kada je to odreeno meunarodnim aktom ili

kada to odredi ovlaeni organ; i

13) drugi subjekti koji koriste sredstva i imovinu pod kontrolom i na raspolaganju

Republike, teritorijalnih autonomija, lokalnih vlasti ili organizacija obaveznog socijalnog

osiguranja.


43/89


42

Subjekti revizije smatraju se korisnicima javnih sredstava u skladu sa predmetnim

zakonom. Subjekt revizije na ije se poslovanje miljenje revizije odnosi, duan je da to

miljenje razmatra i preduzme mere za otklanjanje utvrenih nepravilnosti i

nesvrsishodnosti.

5.8.2. ORGANIZACIJA I SASTAV INSTITUCIJE

Institucija ima predsednika Institucije, potpredsednika, Savet, revizorske slube i

pratee slube. Delokrug i nain obavljanja poslova slubi Institucije, unutranja

organizacija i sistematizacija radnih mesta blie se ureuju aktom Institucije, koji na

predlog predsednika Institucije donosi Savet.

Savet je najvii organ Institucije. Savet je kolegijalni organ. Savet ima pet

lanova, i to: predsednika, potpredsednika i tri lana. Predsednik Saveta je istovremeno

predsednik Institucije.

Funkcija lana Saveta nije spojiva sa:

1) funkcijom u dravnom organu, u organima lokalne vlasti ili nosioca javnih

ovlaenja i funkcijom u politikim strankama ili sindikatima;

2) radom u dravnom organu, organu lokalne vlasti ili kod nosioca javnih

ovlaenja;

3) lanstvom u organu upravljanja ili nadzora privrednog drutva, javnog

preduzea, fonda, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja ili drugog pravnog lica

sa ueem dravnog kapitala;

4) svojinskim udelom u pravnim licima koja su u nadlenosti Institucije u skladu

sa ovim zakonom;

5) obavljanjem drugih poslova koji po zakonu nisu spojivi sa obavljanjem javne

funkcije;

6) obavljanjem drugih poslova koji bi mogli negativno da utiu na njihovu

samostalnost, nepristrasnost i drutveni ugled kao i na poverenje i ugled Institucije;


44/89


43

7) vrenjem bilo kakvih drugih plaenih dunosti, osim naunih i obrazovnih

funkcija, i to samo ukoliko takve dunosti nisu u moralnoj koliziji sa vrenjem dunosti

lanova Saveta.

lanovi Saveta podleu obavezama i zabranama utvrenim zakonom koji ureuje

spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija. lan Saveta je obavezan da o

navedenim injenicama obavesti Savet.

Predsednika, potpredsednika i lanove Saveta bira i razreava Skuptina, veinom

glasova na sednici kojoj prisustvuje veina od ukupnog broja narodnih poslanika, na

predlog nadlenog radnog tela Skuptine. Nakon izbora, predsednik, potpredsednik i

lanovi Saveta polau zakletvu pred Skuptinom, ime preuzimaju dunost. Zakletvaglasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji. Obeavam da u potovati Ustav i

zakone. Zaklinjem se au da u svoju dunost obavljati nezavisno, poteno i

nepristrasno i da neu zloupotrebljavati svoje nadlenosti."

lan Saveta bira se na period od pet godina. Izabrani lanovi Saveta mogu biti

izabrani najvie dva puta. Predsednik Institucije je generalni dravni revizor i rukovodilac

u Instituciji.

Za vrhovnog dravnog revizora moe biti imenovano lice koje ispunjava opte

uslove za rad u dravnim organima, koje poseduje univerzitetsko obrazovanje i naziv

ovlaeni dravni revizor prema zakonu. Smatra se da odgovarajue iskustvo za funkciju

vrhovnog dravnog revizora poseduje ono lice koje ima najmanje 10 godina radnog

iskustva, od ega najmanje osam godina na poslovima koji su povezani sa nadlenostima

Institucije.

Vrhovni dravni revizor za svoj rad odgovara predsedniku Institucije. Aktom

Institucije se odreuje broj vrhovnih dravnih revizora koje ima Institucija.


45/89


44

Poslove revizije obavljaju dravni revizori. Revizorska zvanja su: dravni revizor

i ovlaeni dravni revizor. Revizorska zvanja stiu se u skladu sa predmetnim zakonom

kao i sa meunarodnom praksom edukacije revizora.

Sertifikat za revizorsko zvanje dravni revizor moe stei lice koje ispunjava sledee

uslove10:

- ima struno znanje za obavljanje poslova revizije u skladu sa zakonom;

-poseduje odgovarajue radno iskustvo;

- poloilo je ispit za zvanje dravnog revizora.

Institucija izdaje sertifikate za revizorska zvanja dravni revizor i ovlaeni

dravni revizor.

Institucija ima revizorske i pratee slube. Rukovodioce slubi imenuje

predsednik Institucije. Institucija u postupku revizije moe angaovati spoljne strunjake,

radi obavljanja odreenih poslova iz svoje nadlenosti, ukoliko revizija zahteva posebno

specijalistiko znanje kojim Institucija ne raspolae.Spoljni strunjak moe biti fiziko

ili pravno lice.

Za spoljnog strunjaka Institucije moe biti imenovan i strani dravljanin, koji je

priznati strunjak u oblasti od znaaja za izvravanje poslova iz nadlenosti Institucije.

10Petrovi, Z., Upravljako raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005., str. 77


46/89


45

6. ISTRIVRPSK UNI

Svu prvu i zbiljnu rlizciu id vrpskg udinjnj dbi tk psl

Drugg svtskg rt, dnsn krm trdstih i ptkm pdstih gdin XX vk.Nim, rt isprzni institucinln vz k su rni pstl mu zmljm i

uklni i n ml munrdnih ustnv i rgnizci, pslrtn rsplnj

mu plitirim rlvntnih zmlj bil d s, n sm bnvi n t rni

pstl, ng d s uspstv nv ustnv i prgrmi. Prid d 1945.-1950. u

rzvu vrpsk uni dvi s dlm u klnstim ztk hldng rt, kd rst

vlik plitik i vn nptst izmu Istk i Zpd, t. izmu Zpdn vrp i

Sdinjnih mrikihDrv, s dn strn, i SSSR- i lnic scilistikg blk,

n suprtn strni.

Rn strng Drugg svtskg rt su plk zclil. Pnv su uspstvljn

knmsk, kulturn i plitik vz izmuvrpskih nrd. V 1952. Nmk

bil glvni knmski prtnr Frncusk i s dn i drug strn rsl svst

nphdnsti pmirnj i t vrihvz. Pmirnj nibil izrz sm dbr vlj v

i nphdnst usld plitik dminci Sdinjnih mrikih Drv, psnsti d

plitik SSSR- i ztrvnj Hldng rt. Nptku Hldng rt Frncusk s svvi sl izlvnm u munrdnim dnsim. vrp vi nibil u mgunsti

d uti n rzv munrdnih dns i mgl mirn d gld kk s njn biv

klni slbu imui prutnu pm Vingtn ili Mskv. Pkui d s

uspstv blii dnsi izmu Vlik Britni i Frncusk su nili n nusph zbg

kurs spljnplitik Lndn ki dvpriritt dnsim s mrikm. lid

iz iz tkv pzici Frncusk sv vi pl d s kr svm durnjm

npritlju - Nmcim. Gdin 1948. n mst ministr spljnih pslv Frncusk d Rbrt umn, kibi zgvrnik vnj drugiplitikprmNmk.

n smtr d Frncusk mr d dustn d sv trdicinln plitik

buzdvnj Nmk i stvrnj svz n vrpskm kntinntu ki biti

uptrbljivi prtiv nj. T u sdnjm dnsu sng, n ptku Hldng rt, n bi


47/89


46

iml nikkvg smisl i sm bi Frncusku vi gurnul u izlciu i slbil njn

pl. Trbl pkrnuti drugiu plitiku prmNmk n rvn nzi.11

umnv id bil d budu vrp piv uprv n frncuskm-

nmkm dinstvu i d din n t nin uspti d Nmku klik tlik

kntrli, d uspn prgvr s Sdinjnim mrikim Drvm, d pku d

prk tkvg g utic n munrdn scni suv sv klni u Indkini i

svrn frici i d vntuln prir Svtskm Svzu u vrpi. Tk, trb

npmnuti d s Priz zbrinu zbg brzin km sNmk knmski bnvljl.

Gdin 1950. umn uputi i zvninu dklrciu km prdlg stvrnj

vrpsk zdnic z uglj i lik, k bi nstl udruivnjm frncusk i nmk

crn mtlurgi. U v idi nibil nikkvih idl:

Documents

MR - Komparativna Analiza Budžeta Republike Srbije i Budžeta Evropske Unije