MRG Rep RomaSerb SE Mar21 E.qxp MRG

izveštaj

Romi u Republici Srbiji: izazovi diskriminacijeGoran Bašić

© Minority Rights Group Europe (MRGE) / Evropska grupa za prava manjina, mart 2021.Sva prava zadržana

Materijal iz ove publikacije može se reprodukovati u nastavne ili druge nekomercijalne svrhe. Ni jedan deo publikacije ne može sereprodukovati u komercijalne svrhe u bilo kom obliku bez prethodne dozvole nosilaca autorskih prava. Za više informacijakontaktirati MRGE.ISBN 978-615-81504-4-6. Objavljeno u martu 2021.

Romi u Republici Srbiji: izazovi diskriminacije objavljuje MRGE kao doprinos javnom razumevanju teme u fokusu izveštaja.Sadržaj i stavovi autora ne predstavljaju nužno u svakom detalju i svim aspektima sveobuhvatni stav MRG.

Izveštaj je finansiran od strane Evropske unije u okviruprograma Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020).Sadržaj ovog izveštaja isključivo predstavlja stavove autora i njegovu odgovornost. Evropska komisija ne prihvataodgovornost za tumačenja zasnovana na informacijamaiznetim u ovom izveštaju.

Portret romske porodice iz Pančeva u Srbiji.Foto: Jerome Cid / Alamy

Evropska grupa za prava manjina 0/ Minority Rights Group Europe (MRGE)Evropska grupa za prava manjina je registrovana kaoneprofitna kompanija u skladu sa mađarskimzakonodavstvom. Sa sedištem u Budimpešti od 1996.godine, Evropska grupa za prava manjina je evropskiregionalni partner Međunarodne grupe za prava manjina(MRGI), koja ima za cilj promociju i zaštitu prava manjina i autohtonih naroda u Evropi i Centralnoj Aziji. MRGEostvaruje svoje ciljeve kroz jačanje kapaciteta, javnozagovaranje i umrežavanje.

PraxisPraxis je domaća, nevladina i neprofitna organizacija,osnovana 2004. godine u Beogradu, koja se bavi zaštitom ljudskih prava, pružanjem pravne zaštite i javnimzagovaranjem za uklanjanje sistemskih prepreka u pristupu pravima.

Praxis deluje u oblasti statusnih i socioekonomskih prava,antidiskriminacije, rodne ravnopravnosti, migracija, pravadeteta i reforme javne uprave.

Pored pružanja besplatne pravne pomoći, Praxis svoje ciljeve i zadatke ostvaruje i kroz monitoring javnih politika,istraživanja, analize i javno zagovaranje za sistemska rešenja i uklanjanje prepreka u pristupu pravima, kroz podizanjesvesti o problemima integracije marginalizovanih i socijalnoisključenih zajednica, edukacije, objavljivanje publikacija i stručnu podršku reformama, kao i kroz umrežavanje i saradnju.

O autoruGoran Bašić je rad posvetio istraživanjima fenomenamultikulturalizma i etniciteta. Napisao je više monografija ibrojne radove posvećenih međuetničkim odnosima i statusunacionalnih manjina, posebno Roma, u jugoistočnoj icentralnoj Evropi. Doktorirao je na Fakultetu političkih naukau Beogradu na katedri za Političku antrpologiju. Osnivač jeCentra za istraživanje etniciteta i Akademske mreže zasaradnju u Jugoistočnoj Evropi, a već tri decenije je sekratarodbora Srpske akademije nauka i umetnosti koji se baveistraživanjima l�udskih prava, nacionalnih manjina i Roma.�bavl�ao dužnost zamenika državnog Ombudsmana, a sadaje direktor Instituta društvenih nauka u Beogradu i član jeSavetodavnog komiteta za Okvirnu konvenciju o zaštitinacionalnih manjina Saveta Evrope.

Romi u Republici Srbiji: izazovi diskriminacije

Sažetek 2

Metodologija 4

Uvod 5

Diskriminacija Roma 6

Pristup Pravdi 13

Poznavanje Antidiskriminacionog Zakonodavstva Od Strane Pravnika 18

Pravni Aspeekti – Šta Je Potrebno Za Pristup Pravnim Lekovima? 21

Zaključak 25

Preporuke 26

Literatura 28

Sadržaj

2 ROMI U REPUBLICI SRBIJI: IZAZOVI DISKRIMINACIJE

Sažetek

Pripadnicima romske zajednice u Republici Srbiji je 2002.godine priznat status nacionalne manjine na osnovu čegaostvaruju pravo na zaštitu nacionalnog, kulturnog ijezičkog identiteta. Zbog toga što je većina Romadugotrajno izložena posledicama strukturnog siromaštva idiskriminacije, Vlada je usvojila Strategiju socijalnoguključivanja Roma i Romkinja do 2025. godine. UStrategiji je usvojeno da se u pet strateških oblasti(obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, socijalna izdravstvena zaštita) na nacionalnom i lokalnom nivousprovode politike čiji cilj je smanjenje siromaštva ieliminicaja diskriminacije Roma i Romkinja.

Državna statistika i stručne organizacije ne prikupljajuetnički desegregerine podatke o položaju i ostvarivanjuprava Roma i Romkinja, što otežava evaulaciju uspešnostisprovedenih mera, planiranje novih mera i upravljanjeStrategijom. Akcioni plan za sprovođenje Strategije jeistekao 2018. godine, a novi nije usvojen. Premaizveštajima Zaštitnika građana iz 2013. i 2019. godine irezultatima istraživanja „Socijalni odnosi između etničkihzajednica u Srbiji“ (Institut društvenih nauka, 2020),Romi i Romkinje nisu zadovoljni ostvarenim napretkom.U pomenutom istraživanju Instituta ispitanici romskenacionalnosti su ukazali na to da su se uslovi životapoboljšali za njih 14,2%, za 25,3% poboljšanje jeminimalno, a 54,8% njih nije osetilo boljitak. Naprobleme u vezi sa ostvarivanjem strateških mera ukazalisu i izveštaji i mišljenja Evropske komisije i stručnih telaSaveta Evrope (ACFCNM, ECRI).

Diskriminacija prema Romima i Romkinjama jeproblem kojem institucije i javne politike posvećujupažnju, ali rezultati borbe protiv diskriminacije ieliminisanja predrasuda prema Romima kao osnovediskriminatornog postupanja i ponašanja ukazuju na to daje potrebno energičnije jačati postojeće i graditi novekapacitete u sveobuhvatnoj antidiskriminacionoj politici.Romi i Romkinje se sa diskriminacijom najčešće suočavajuu svakodnevnim kontaktima sa sugrađanima, na radnimmestima i dok obavljaju uobičajene dnevne poslove iradnje. Zapošljavanje, ostvarivanje prava na rad, socijanu izdravstvenu zaštitu i na obrazovanje su društvenedelatnosti u kojima su najčešće izloženi dikriminaciji.Prostorna segregacija i segregacija u obrazovanju, kao igovor mržnje su oblici diskriminacije koji, uprkosuspostavljenoj institucionalnoj zaštiti, otežavaju život i

ostvarivanje prava Roma i Romkinja. Prema empirijskimpodacima iz pomenutog istraživanja, pripadnici romskenacionalne manjine se u Srbiji najčešče suočavaju sadiskriminacijom na nacionalnoj osnovi. Više od deset putatakvu diskriminaciju je iskusilo 66% ispitanika i ispitanicaromske nacionalnosti tokom života, a još 15,1% njih se sadiskriminacijom suočilo manje od deset puta.Diskriminaciju Romi i Romkinje prijavljuju retko jernemaju poverenje u institucije i sistem zaštite oddiskriminacije. Prema rezultatima pomenutog istraživanja,71% građana i građanki romske nacionalnosti nijeprijavilo diskriminaciju, a nadležni organi su posledicediskriminacije otklonili u 4% od 23% prijavljenihslučajeva diskriminatornog postupanja i ponašanja.

Romi su sve bolje informisani o oblicimadiskriminacije, institucijama i mehanizmima zaštite inačinima na koje mogu da je prijave, ali diskriminacijučesto poistovećuju sa drugim radnjama i postupanjimakoji su joj slični.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je osnovan 2010.godine i u svom radu posvećuje pažnju borbi protivdiskriminacije Roma i Romkinja. Međutim, premamišljenjima građana i građanki romske nacionalnosti,stručnjaka i predstavnika organizacija civilnog društva(OCD), ta posvećenost bi trebalo da je intenzivnija,osmišljenija i da daje snažnije i delotvorne razultate kojimenjaju svest javnosti i institucija o štetnostidiskriminacije. Ove primedbe su opravdane, ali trebalo biimati u vidu i to da Poverenik nema ovlašćenje da pokrenepostupak ukoliko nije primio pritužbu u skladu saZakonom, njegova mišljenja i preporuke nisu obavezujućei da nema mogućnost da prati njihovo sprovođenje.

Postoje i druge prepreke koje otežavaju pristup pravdi iosujećuju napore u vezi sa borbom protiv diskriminacije.Neke od tih prepreka proizilaze iz snažnih stereotipa kojipostoje u javnosti prema Romima i Romkinjama. Drugeprepreke su u vezi sa problemima uspostavljanja vladavineprava i jačanja pravne države, krizom parlamentarizma ipritiscima sa kojima se suočava pravosuđe, nedoslednimsprovođenjem politika multikulturalnosti i inkluzije idrugim. Postoje i prepreke borbi protiv diskriminacijeRoma koje proizilaze iz niske javne kulture ljudskih prava inedovoljne obučenosti zaposlenih u organima državneuprave i organima lokalnih vlasti o antidiskriminacionimpolitikama i postupanjima. Najzad, prepreke uspostavljanju

3ROMI U REPUBLICI SRBIJI: IZAZOVI DISKRIMINACIJE

efikasne antidiskriminacione politike su niz problema kojiopterećuje funkcionisanje instituta besplatne pravne pomoćii koji otežavaju podršku lokalnih samouprava građanima uvezi sa ostvarivanjem i zaštitom ljudskih prava.

Da bi se postojeće stanje unapredilo, odnosno da bi seuspostavio efikasan i delotvoran sistem institucionalneborbe protiv diskriminacije potrebna je sinergija ideja,politika, mera i aktivnosti koje kreiraju i sprovodemeđunarodne organizacije, država, lokalna samouprava,civilno društvo i mediji. Kako bi se uspostavio efikasansistem socijalnog uključivanja i podstakle delotvorne i

održive antidiskriminativne politike, u kojem svaki odpomenutih aktera odgovorno ostvaruje odgovarajućeuloge, potrebno je da se bez odlaganja, na osnovučinjenica (desegregiranih podataka), izvrši revizijaStrategije socijalnog uključivanja Roma i Romkinja,donesu izmene Zakona o zabrani diskriminacije kojima sePovereniku za zaštitu ravnopravnosti omogućava dapokreće postupke za utvrđivanje diskriminacije, ostvarujeneposredan nadzor nad mišljenjima i preporukama kojeizrekne i najzad, da se stvore uslovi za nesmetan pristuppravdi građanima i građankama romske nacionalnosti.


Za potrebe pisanja ovog Izveštaja od 16. oktobra do 16.decembra 2020. godine sprovedeno je istraživanjefenomena diskriminacije Roma i Romkinja. Metodologijuistraživanja, ciljne grupe i upitnike zadali su stručnjaciMinority Rights Group. Istraživanje je obuhvatilo analizusadržaja dokumenata i propisa i neposredno istraživanjestavova predstavnika pet različitih ciljnih grupa oproblemu diskriminacije Roma i Romkinja, koje jesprovedeno kroz razgovore na osam fokus grupa i intervjuesa nekoliko pravnika i stručnjaka drugih obrazovanja učijim profesijama je pažnja koncentrisana na ostvarivanje izaštitu prava Roma i Romkinja.

Pandemija izazvana virusom kovid 19 je osujetilaneposredne razgovore na fokus grupama. Dve fokus grupesu održane „uživo“, a ostale preko elektronskih platformi.Predviđeno vreme za razgovor je iznosilo 90 minuta, alirazgovor je uglavnom trajao oko dva sata.

Razgovori su organizovani sa predstavnicima sledećihciljnih grupa:

a) Romska zajednica; održane su dve fokus grupe. Prva,na kojoj je učestvovalo deset sagovornika (sedam ženai tri muškarca), organizovana je „uživo” u Nišu, 16.oktobra. Druga je održana 16. decembra preko zoomplatforme, a u razgovoru je učestvovalo 6 sagovornika(tri muškarca i tri žene).

b) Romkinje; održane su dve fokus grupe. Prva, na kojojje bilo osam učesnica održana je 22. oktobra prekoFacebook grupe, a druga uživo 31. oktobra sa devetsagovornica.

c) Romski aktivisti; održana je 2. novembra preko zoomplatforme, a bilo je petoro sagovornika – tri žene i dvamuškarca.

d) Predstavnici OCD; održana je 2. novembra prekozoom platforme, a bilo je osam sagovornika - petmuškaraca i tri žene.

e) Pravnici; održane su dve FG, obe preko zoomplatforme. Na prvoj, 3. novembra, je učestvovalo 7pravnika (pet žena i dva muškarca) sa iskustvom uradu na antidiskriminacionim politikama koje seodnose na Rome i Romkinje. Na drugoj, 16.decembra, učestvovalo je 6 pravnika (2 muškaraca i 4žene) koji nemaju iskustva u radu sa ostvarivanjem,zaštitom prava i borbom protiv diskriminacije Roma iRomkinja.

U radu fokus grupa je učestvovalo 59 sagovornika (42žene i 17 muškaraca). Pored razgovora, na fokus grupamaobavljeni su i individualni razgovori sa po jednompredstavniciom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iZaštitnika građana, predstavnikom Udruženja lokalnihombudsmana, predstavnicom Centra za socijalni rad idvoje stručnjaka koji se bave pravnim istraživanjimafenomena diskriminacije.

Metodologija

Mapa 1: Distribucija naselja nastanjenih sa više od 100 Roma i Romkinja


Roma population and settlements in Serbia Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji ježivelo 147.604 pripadnika romske nacionalne manjine, odkojih je 75.042 muškaraca, a 72.562 žena. Međutim,pretpostavka je da njihov broj veći, a smatra se da sunajpribližniji stvarnom broju Roma u Srbiji rezultatiistraživanja Romska naselja – uslovi života i mogućnostiintegracije Roma u Srbiji koji ukazuju na to da jepočetkom dvadeset prvog veka u 593 „romska“ naselja, ukojima je bilo nastanjeno više od sto ljudi ili više odpetnaest porodica, živelo 201.353 Roma starosedelaca i46.238 Roma raseljenih sa Kosova (Bašić & Jakšić: 2005).Drugi izvori koji nisu zasnovani na empirijskimistraživanjima ukazuju da u Srbiji živi i do 800.000 Roma.

Prema pomenutom istraživanju, nastanjenost Roma jenajgušća u središnem i južnom delu Srbije oko velikihgradova, Beograda, Niša, Vranja i Leskovca. U značajnombroju i tradicionalno Romi nastanjuju i područjeVojvodine, a najmanja gustina naseljenosti Roma je nazapadu Srbije.

Ove nalaze potvrđuju i podaci popisa iz 2011. godine,kojim je u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini popisano42.391, u centralnom delu Srbije 77.888, a u regionuglavnog grada 27.325 Roma i Romkinja.

Prema popisu u gradovima i opštinama, najveći brojromskog stanovništva živi u Beogradu, 27.325. Beograd jeteritorijalnno podeljen na gradske opštine, a Romi su

najbrojniji u opštinama Zemun (5.599), Palilula (5.007),Čukarica (3.163), Novi Beograd (3.020), Voždovac(1.169), Zvezdara (1.644), Obrenovac (1.547), Surčin(1.415) i Mladenovac (1.022).

Na području AP Vojvodina, gradovi i opštine u kojimaživi preko hiljadu Roma su: Novi Sad (3.636), Odžaci(1.035), Sombor (1.015), Vršac (1.388), Kovin (1.516),Pančevo (2.118), Bačka Palanka (1.064), Beočin (1.422),Žabalj 1.301), Kikinda (1.981), Subotica (2.959),Zrenjanin (3.410), Nova Crnja (1.016), Novi Bečej(1.295), Pećinci (1.008), Ruma (1.297), SremskaMitrovica (1.194) i Stara Pazova (1.193).

Romi i Romkinje u značajnom broju i tradicionalnonastanjuju i Leskovac (7.700), Niš 6.996), Vranje (4.654),Bujanovac (4.576), Požarevac (3.868), Kostolac (2.659),Pirot (2.576), Surdulicu (2.631), Kruševac (2.461),Smederevo (2.369), Prokuplje (2.154), Aleksinac (1.937),Šabac (1.902), Bor (1.785), Bojnik (1.649), Kragujevac(1.482), Belu Palanku (1.418), Valjevo (1.413), VranjskuBanju (1.375), Žitorađu 1.366, Kraljevo (1.266), Lebane(1.251), Doljevac (1.218), Ub (1.118).1

Romi u Srbiji pretežno govore gurbetskim i arlijskimdijalektom, ali i drugim dijalektima romskog jezika(Ćirković: 2018; 231). Prema popisu, 100.688 Roma iRomkinja govori romski kao prvi (maternji) jezik.2

Romski, uprkos tome što ga je Republika Srbija u skladusa članom 3 Evropske povelje o regionalnim i manjinskimjezicima3 uvrstila u zaštićene manjinske jezike, nije uslužbenoj upotrebi4 ni u jednoj lokalnoj samoupravi.5

Uvod

1 Stanovništvo prema nacionalnoj pripadnosti i polu, po opštinama i gradovima (https://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/popis/popis-2011/popisni-podaci-eksel-tabele/)

2 Stanovništvo prema maternjem jeziku, po opštinama i gradovima (https://www.stat.gov.rs /srlatn/oblasti/ popis/ popis-2011/popisni-podaci-eksel-tabele/)

3 Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima https://www.coe.int/en/web/conventions/full-list/-/conventions/rms/0900001680695175

4 „Službeni glasnik RS“, br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon, 30/2010, 47/2018 i 48/2018 - ispr.5 Videti Četvrti periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima dostavljen

Generanom sekretaru Saveta Evrope u oktobru 2017. (https://rm.coe.int/serbiapr4-rs-doc/1680766d52 )


Diskriminacija Roma

Većina istraživanja o Romima u Srbiji ukazuje na različiteoblike višestruke diskriminacije Roma i Romkinja.Uvreženo mišljenje je da su koreni diskriminacije upredrasudama koje pripadnici drugih etničkih zajednicaimaju prema Romima. Najčešće je diskriminacijaukorenjena u mišljenju da su Romi manje vredni i da zbogspecifičnog stila života nisu u stanju da se uključe udruštvene tokove. Posledice diksriminacije i netrpeljivostiprema Romima u Srbiji su bile najupečatljivije tokomstradanja u Drugom svetskom ratu (Pisari: 2014), ali i usavremenom dobu Romi se suočavaju sa socijalnom iprostornom segregacijom, omalovažavanjem, ograničenimpristupom pravdi i pravima. Zbog ugrožavanja ljudskihprava Romi često prikrivaju etničko poreklo, a pojavaetničke mimikrije se lako prati poređenjem popisastanovništva, a upečatljiv primer je 1961. godina kada je uSrbiji popisano 9.826 Roma, skoro pedeset hiljada manjenego na prethodnom popisu.6

Trebalo bi pomenuti da su tokom istorije Romi uSrbiji imali periode koji su omogućavali društvenuintegraciju – od aktivnog učešća u ustaničkoj Srbiji uXVIII veku (Stojančević: 1992) do perioda „emancipacije”nakon Drugog svetskog rata kada su definitivno prihvatilisedelački način života (Acković: 2013; 213), uključivali seu obrazovanje i rad i najzad stvorili snažnu intelektualnuelitu (Acković: 2001; ). Romi iz Srbije su aktivnoučestvovali u stvaranju i razvoju evropskog romskogpokreta i političkom osvešćivanju sunarodnika (Bašić:2010; 37). Raspad Jugoslavije i masovna kršenja ljudskihprava na njenom prostoru devastirali su pozitivne efekteintegracije Roma i obnovili su netrpeljivosti, predrasude idiskriminaciju (Jakšić: 2015; 35). Na takvo stanjeupozoravaju brojna istraživanja i izveštaji. U IzveštajuObruč anticiganizma – Romi u Srbiji, koji je pripremilaOCD „Branitelji ljudskih prava“, ukazuje se na to da u„Srbiji preovladava anticiganizam, kumulativnadiskriminacija i predrasude i pogrešna percepcija Romakao i u drugim zemljama u Evropi. Anticiganizam ikumulativna i sistemska diskriminacija predstavljajuosnovne razloge za njihovo društveno isključivanje, asimptome njihove situacije čine visoka stopa

nezaposlenosti, niske stope upisa i završetka škole i lošiuslovi života većine. Usled reperekusija rata, naročitoproterivanja desetine hiljada Roma sa Kosova u Srbiju,njihova situacija u Srbiji se još više iskomplikovala.Uopšteno govoreći, Romi u Srbiji su suočeni sadiskriminacijom i isključenjem iz opšteg javnog života.“ 7

U savremenoj Srbiji Romi i Romkinje se najčešćesuočavaju sa diskriminacijom u svakodnevnim kontaktima sasusedima, kolegama na poslu, dok obavljaju rutinskesocijalne radnje. Sagovornici romske nacionalnosti na fokusgrupama su ukazivali na različite situacije u kojima su ihzbog boje kože ili etničkog (nacionalnog) porekla pripadnicidrugih etničkih grupa vređali, omalovažavali, ispoljavaliagresiju ili govor mržnje. Na jednoj od održanih fokus grupaRomkinja koja prodaje voće i povrće na pijaci u NovomSadu ukazuje na svakodnevna vređanja kupaca da je„ciganštura“, „kradljivica“, da joj govore da neće da kupenamirnice od nje zbog toga što je prljava. Druga žena, majkadevojčice koja je odlična učenica u srednjoj školi, ukazuje naponašanje učenika i nastavnika prema njenoj ćerki tokomosnovnoškolskog obrazovanja i u srednjoj školi. Premanjenom mišljenju, ćerka joj je bila diskriminisana sve vremeškolovanja jer su učenici drugih nacionalnosti izbegavali dase druže sa njom, nisu bili solidarni sa njom u situacijamakada joj je bila potrebna pomoć prilikom izostajanja iz škole,vređali su je i izlagali poruzi, a kada je na taj problem ukazalanadležnima u školi dobila je odgovor „da je za cigančicubolje da se uda nego da se školuje“. Obe žene veruju da su upomenutim situacijama bile diskriminisane, ali dadiskriminaciju nisu prijavile jer su se plašile mogućihposledica, odnosno dodatnih problema i neprijatnosti.

Diskriminaciju Romi najčešće ne prijavljuju, a izuzetaksu slučajevi kada je diskriminatorno ponašanje ili radnjapraćena nasiljem koje prijavljuju policiji i centru za socijalnirad. Zabrinjavajuće je to što se većina sagovornika saglasilaoko stava da diskriminaciju prihvataju kao „uobičajenuživotnu situaciju“ i da izbegavaju da je prijave jer se nakontoga suočavaju sa neprijatnostima, pritiscima počinilacadiskriminacije, a institucionalni sistem zaštite oddiskriminacije je neefikasan i nedelotvoran. Međutim, istisagovornici su, suprotno prethodno iskazanom stavu da ne

6 Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1948/1961. – podaci po naseljima i opštinama, Knjiga III(https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1961/Pdf/G19614001.pdf)

7 Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji (2018), Civil Rights Difenders. (https://crd.org/wp-content/uploads /2018/02/The-Wall-of-Anti-Gypsyism-–-Roma-in-Serbia-Srb.pdf)


prijavljuju diksriminaciju izjavili da bi je trebalo prijavljivatijer se na taj način razvija sistem prevencije i zaštite građanaod diskriminacije. Na prvi pogled ova dva stava susuprotstavljena, ali ukoliko ih dublje analiziramo oniukazuju, s jedne strane, na strah od neprijatnosti sa kojimase ljudi koji smatraju da su diskriminasani suočavaju inepoverenje u institucije koje diskriminaciju utvrđuju ikažnjavaju i, s druge strane, na svest o potrebi prijavljivanjadiskriminacije kako bi se ona prevenirala i eliminisala.

Na fokus grupi održanoj sa pripadnicima romskenacionalne manjine u Nišu, mladić romske nacionalnosti jeukazao na primer istrajnosti u borbi protiv diskriminacije.Slučaj je počeo odbijanjem taksiste iz jednog taksiudruženja da ga iz centra grada preveze do „romskemahale“ u kojoj živi. Kako se odbijanje taksista da prevozeRome ponavljalo, mediji su došli do informacije da taksiudruženje ima interni pravilnik po kojem vozači nisu dužnida prevoze Rome. Prema rečima sagovornika na fokusgrupi, postupak pred sudom je u toku na osnovu tužbeOCD „A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava“koja je prethodno obavila situaciono testiranje i o tomeobavestila Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Zapošljavanje i obrazovanje su društvene delatnosti ukojima se Romi i Romkinje najčešće suočavaju sadiskriminacijom. Sagovornici ukazuju na segregaciju dece,naročito u predškolskim ustanovama i osnovnim školama.

U pojedinim mestima (Leskovac, Niš, Beograd,Bujanovac), u osnovne škole koje su u blizini naselja ukojima u većem broju žive Romi i u kojima nastavupohađaju učenici romske nacionalnosti, roditelji drugihnacionalnosti izbegavaju da upišu decu. Sagovornici suukazivali i na prostornu segregaciju romskih naselja kaooblik diskriminacije, potom i na diskriminaciju uzdravstvenom sistemu i sistemu socijalne zaštite, najzad upostupanjima organa lokane vlasti, policije i sudova.

Ovi nalazi su potvrđeni empirijskim podacimaistraživanja „Socijalna distanca etničkih zajednica u Srbiji“,koje su u 2020. godini sproveli Institut društvenih nauka iCentar za istraživanje etnicieta.8 Prema rezultatima ovogaistraživanja, sa diskriminacijom na nacionalnoj osnovi sesuočavaju pripadnici/ce svih etničkih zajednica, uključujućii većinsku, a najčešće Romi i Romkinje. Sa takvom vrstomdiskriminacije više od deset puta tokom života se suočilo66% ispitanika i ispitanica romske nacionalnosti, a još15,1% njih manje od deset puta. Iako diskriminaciju neprijavljuju, ona u njima izaziva različita osećanja - strah, bes,ravnodušnost, stid. Romi i Romkinje na nju odgovarajusocijalnim udaljavanjem od pripadnika drugih etničkihgrupa, na šta ukazuju rezultati pomenutog istraživanja.

Sa diskriminacijom se Romi i Romkinje suočavaju višeod deset puta u životu: tokom školovanja (56,9%),traženja posla (57,9%) i na radnom mestu (59,7%). U

8 Institut društvenih nauka i Centar za istraživanje etnicieta (2020), „Socijalna distanca etničkih zajednica u Srbiji“https://idn.org.rs/sr_lat/blog/2020/09/30/socijalni-odnosi-izmedu-etnickih-zajednica-u-srbiji/

Grafikon 1: Učestalost diskriminacije prema iskustvima Roma tokom života

7.5

17

.9

59

.9

Tokom

školovanja

5

15

.1

66

Neformalni

kontakti

9.4

15

.9

57

.9

Traženje

posla

9.3

14

.3

59

.7

Na radnom

mestu

25

.4

33

.1

15

Kod

lekara

66

.4

2.2

0.7

Na

sudu

23

.2

39

.4

18

.8

Policija

26

34

.4

16

.7

U organu

JLS

Nikad Do 10 puta Više od 10 puta

Izvor: Institut društvenih nauka, 2020.


nižem, mada i dalje zabrinjavajućem procentu, suočavajuse i kada ostvaruju prava u zdravstvenim ustanovama, nasudu, policiji ili organima jedinice lokalne samouprave.Prema nalazima istog istraživanja, sa diskriminacijom dodeset puta Romi i Romkinje se suočavaju tokomškolovanja (17,9%), traženja posla (15,9%), na radnommestu (14,3%), kod lekara (33,1%), u policiji (39,4%) ipred organima JLS (34,4%).

Uprkos tome što se strateške mere u vezi saunapređenjem položaja Roma i Romkinja sprovode od2009. godine,9 problem strukturnog siromaštva pripadnikaove etničke zajednice nije rešen. Neefikasno postupanjeorgana javne vlasti u vezi sa sprovođenjem strateških meradoprinosi održavanju nepovoljnog socijalno-ekonomskogpoložaja Roma i Romkinja, na šta je Zaštitnik građanaukazao u posebnim izveštajima 2013. i 2019. godine.10 Uširem tumačenju neefikasno, neekonomično i nedelotvornopostupanja organa javne vlasti u vezi sa rešavanjemproblema siromaštva Roma otvara raspravu o postojanjusistemske diskriminacije. Posledice nerešavanja siromaštvaRoma su vidljive tokom pandemije izazvane virusom kovid19 jer u 38% podstandardnih naselja stanovnici nemajudirektan pristup vodi, a u još 30% takvih naselja 30% kućanije priključeno na vodovodnu mrežu. Procenjeno je danajmanje pet hiljada romskih porodica, odnosno 25.000Roma i Romkinja nema pristup vodi čime je, poredostalog, otežano održavanje higijene ruku kao jednog odosnovnih načina smanjenja rizika od zaražavanja.11

Na dve fokus grupe, u kojoj je učestvovalo devetnaestRomkinja razlilčite dobi, ekonomskog, obrazovnog isocijalnog statusa, ukazano je na problem višestrukediskriminacije Romkinja: na nacionalnoj osnovi, naosnovu pola i unutar romske zajednice u kojoj su uvreženipatrijarhalni obrasci života.12 Na neposrednudiskriminaciju ukazale su Romkinje na fokus grupi,održanoj u Nišu, na osnovu ličnog iskustva i iskustvasunarodnica prilikom porođaja na Odeljenju porodilištaKlinike za ginekologiju i akušerstvo, u kojem postoji„romska soba“. U tu sobu se smeštaju samo Romkinje kojesu izvrgnute poruzi i vređanju od strane medicinskogosoblja, uglavnom medicinskih sestara. MaloletnaRomkinja, koja se porodila istovremeno kada isagovornica, svakodnevno se suočavala sa vređanjem iporugom medicinskih sestara koje su joj govorile da neume da koristi sapun, da „smrdi“ i upućivale su joj drugeuvrede. Štaviše, nisu joj na odgovarajuće načine pomagale

prilikom dojenja i nege deteta i snalaženja u prvim danimanakon porođaja. Podršku je imala od drugih porodilja,takođe Romkinja. Sagovornica je ukazala i na to da se ovavrsta diskriminacije ponavlja, odnosno da su i drugeRomkinje, prema njenim saznanjima, imale sličnoiskustvo u istoj bolnici. Ona opisano postupanjemedicinskog osoblja nije prijavila, a nije joj poznato ni toda li je učinio neko drugi.

Romkinje se suočavaju i sa nasiljem u porodici, najčešćeod strane muških pripadnika ili starije dominatne žene uokviru porodice. Nasilje u porodici, kao i diskriminaciju,Romkinje retko prijavljuju, a posledice su fizičke povrede iteške povrede dostojanstva, kao i osujećenje planova nalični izbor, što se u širem tumačenju može shvatiti kaoposredna diskriminacija. Prema rečima sagovornica,obrazovane Romkinje i one koje su ekonomski nezavisnelakše se odlučuju da se izbore sa pomenutim traumama imeđu njima je veliki broj aktivistkinja koje svoje iskustvo iborbu protiv nasilja u porodici i višestruke diskriminacijenastoje da prenesu mladim ženama i devojčicama.

Diskriminacija Roma i Romkinja je zasnovana napredrasudama i stereotipima koje pripadnici svih ostalihetničkih grupa u Srbiji imaju prema njima. Premapomenutom Istraživanju Instituta društvenih nauka,približno svaki drugi ispitanik bi prihvatio Rome zasusede, a svaki peti za supružnika. Upečatljivo u obrascudiskriminacije prema Romima je to da se sa njomsuočavaju u ranom uzrastu u kontaktima sa vršnjacima ida se ona ispoljava tokom školovanja, zapošljavanja, naradnom mestu i pred institucijama. U razgovorima nafokus grupama iskazana su iskustva koja potvrđuju ovajobrazac, mada postoje pojedinačni stavovi sagovornikakoji ukazuju na to da se sa diskriminacijom nisu suočili.Upečatljiv je iskaz fakultetski obrazovane Romkinje,sagovornice na fokus grupi, da uprkos tome što nikadanije osetila direktnu diskriminaciju, ima osećanje da supredrasude prema njenom etničkom poreklu bile preprekatome da ostvari punu društvenu i profesionalnuafirmaciju. Tokom školovanja i studija, po njenim rečima,morala je da bude dvostruko uspešnija od druge dece istudenata da bi ostvarila isti rezultat, potom, uprkos tomešto je bezbroj puta konkurisala za posao u javnom sektorui privatnim kompanijama, nikada joj nije ponuđemugovor o radu duži od nekoliko meseci, a privatni posaokoji samostalno vodi opterećen je predrasudama kojekorisnici usluga imaju prema njenoj nacionalnosti.

9 https://ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/dokument_file/strategija_za_unapredjenje_polozaja_roma.pdf 10 Videti: https://www.pravamanjina.rs 11 Videti: Ljudska prava u Srbiji tokom prvog talasa koronavirusa (2020), A11 Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Beograd

(https://www.a11initiative.org/wp-content/uploads/2020/10/Ljudska-prava-u-Srbiji-tokom-prvog-talasa-koronavirusa.pdf). 12 Videti: Istraživanje višestrukih pokazatelja - romska naselja (2019): UNICEF & Repulički zavod za statistku, Beograd;

https://www.unicef.org/serbia/media/16056/file/MICS%206%20Istraživanje%20višestrukih%20pokazatelja%20za%202019.%20godinu.pdf


Najzad, njena deca se suočavaju sa istim problemimatokom školovanja sa kojima se suočavala i ona –ignorisanje od strane druge dece, osećanje stida kada se oRomima govori sa nipodaštavanjem i porugom, manjazainteresovanost nastavnika za njihove ishode u školi uodnosu na druge učenike.

Slično je i iskustvo devojčice romske nacionalnostikoju su roditelji, inače visokoobrazovani stručnjaci, upisaliu prvi razred osnovne škole u centralnoj beogradskojopštini. Prema rečima roditelja, na početku školovanjanjihova ćerka nije imala problema zbog toga što je romskenacionalnosti, ali posle nekoliko meseci, nakon svađe sadrugaricom iz odeljenja, suočila se, prema mišljenjuroditelja, sa diskriminacijom koja se sastojala unipodaštavanju, vređanju, izbegavanju većine dece da se

druže sa njom. Takva situacija se odrazila na psihičkostanje devojčice, a intervencije roditelja kod nastavnikarazredne nastave, psihologa i direktora škole nisudoprinele tome da se situacija popravi. Na kraju prvograzreda devojčica je promenila školu.

Značajno je ukazati i na učestalu segregaciju učenika iučenica romske nacionalnosti u javnim školama. Na ovupojavu je skrenuta pažnja pre više od decenije, kada jeuočeno da roditelji drugih nacionalnosti izbegavaju upisdece u vaspitne i obrazovne ustanove koje pohađa veći brojučenika i učenica romske nacionalnsoti. Ovaj trend jeuočen u lokalnim samoupravama u kojima su vaspitne iobrazovne ustanove u blizini naselja koja pretežnonastanjuju Romi. Zaštitnik građana je u izveštajima osprovođenju strategija unapređivanja položaja, odnosnosocijalnog uključivanja Roma i Romkinja, 2013.13 i 2019.14

godine ukazao na ovaj problem, a Poverenik za zaštituravnopravnosti je 2019. godine doneo mišljenje u kojem jeutvrđeno da opštinska uprava opštine Bujanovac, osnovnaškola sa teritorije te opštine i Ministarstvo prosvete, nauke itehnološkog razvoja neopravdano nisu preduzeli mere iaktivnosti koje su imali na raspolaganju kako bi sprečilisegregaciju učenika romske nacionalnosti, čime su učinilineposrednu diskriminaciju.15 Utvrdivši da je segregacijaučenika u obrazovnom sistemu oblik diskriminacijezasnovane na njihovoj nacionalnosti, Poverenik je jasnoukazao na ličnu i društvenu štetu koja se čini izdvajanjem

„Javila sam se na telefonski oglas zaposao u pekari. Gazdarica mi je nakonrazgovora rekla da sutra mogu dapočnem da radim. Kada sam se pojavilana poslu, gledala me je zapanjeno i reklaje da muž već primio drugu radnicu. Bilomi je jasno da posao nisam dobila zogsvoje tamne puti.“

Iz razgovora sa Romkinjom iz Beograda

13 Dostupno na https://www.pravamanjina.rs/attachments/IZVESTAJ%20ZG%20O%20SPROVODJENJU%20STRATEGIJE.pdf 14 Dostupno na https://www.pravamanjina.rs/attachments/article/705/Poseban%20izvestaj.pdf 15 Mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti br. 07-00-1328/2018-02 od 28.marta 2019. godine.

Grafikon 2: Socijalna distanca prema Romima u Srbiji

Albanci

Socijalna distanca prema Romina Susedstvo Socijalna distanca prema Romina Brak

45

.9

13

.5

Bošnjaci

62

.1

19

.3

Mađari

41

.4

22

.9

Hrvati

63

.4

43

.8

Rumuni

55

.5

28

.7

Slovaci

54

.3

19

.7

Srbi

45

.1

28

.5

Izvor: Institut društvenih nauka, 2020

učenika i učenica romske nacionalnosti u odvojene razredeili škole. Na fokus grupi održanoj u Nišu sagovornici suukazali da se odavno u školu u „mahali“ upisuju uglavnomromska deca i da je nekada u toj školi u centru grada bilomnogo više učenika neromske nacionalnosti.

Prema reagovanju OCD i medijskim izveštajima,poslednjih godina učestali su napadi na Rome i Romkinjeod strane organizacija ekstremne desnice. Alijansa protivdiskriminacije je ukazala na nasilje nad jednom romskomporodicom od strane organizacije „Levijatan“,16 koje jeponovljeno17 sredinom 2020. godine. Organizaciji „Srpskačast“ je motiv za diskriminaciju Roma i Romkinja bilazaštita životinja o kojima navodno nisu vodili računa.18 Urazgovorima na svim fokus grupama održanim sa Romimai Romkinjama ukazano je na trend porasta diskriminacijeod strane organizacija ekstremne desnice i porast straha kodRoma i Romkinja. Prema mišljenju Željka Jovanovića,predsednika Evropskog romskog instituta za umetnost ikulturu, „rasizam ne dovodi samo do ekonomskih gubitakaveć do rizika po državnu bezbednost. Politička moćdesničarskih ekstremista i nacionalističkih populista rastena osnovu instrumentalizacije negativnih predrasuda premaRomima za dobijanje glasova“.19

Posle razgovora na fokus grupama, utisak je da je strahosećanje koje prožima romsku zajednicu. Pojavaekstremne desnice u Srbiji izaziva nelagodnost i obnavljasećanja na stradanja Roma u prošlosti. Istovremeno,pogotovo kod mlađih sagovornika i sagovornica, uočljivaje osuda javnih institucija ali i društva koji ne reagujublagovremeno i jasno na otvoreno nasilje pripadnikaekstremne desnice prema Romima. Pored toga, uočljivo je


„Ljudi se plaše. Sve je više ekstremizma inasilja. Naši mladići uveče ne smeju samida izađu izvan naselja, a dva puta su ihnapali u blizini.“

„Huligani sa palicama i lancima su napalipetoricu naših dečaka dok su igralikošarku. U sred dana, u „našem“ naselju.Brzo su pobegli, ne smem da pomislimšta bi se dogodilo da je na ulici bilo višenaših ljudi.“

Iz razgovora na fokus grupama

Grafikon 3: Bliskost sa drugima: lični stavovi

16 Za više informacija, videti: https://romaworld.rs/alijansa-protiv-diskriminacije-roma-osudjuje-nasilje-nad-porodicom-garip-od-strane-levijatan-organizacije-9-aprila-2020-godine-u-beogradu/

17 Za više informacija, videti: https://www.masina.rs/?p=13087 18 Za više informacija, videti: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Reakcije-na-odvodjenje-konja-Srbska-cast-htela-da-pomogne-

romskom-udruzenju-zao-zivotinje.sr.html 19 Za više informacija, videti: https://javniservis.net/mediji/dnevnici-nedeljnici-mesecnici/novi-magazin/ekonomski-gubici-i-

bezbedonosni-rizici-diskriminacije-roma-visoka-cena-rasizma/

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0Albanci LS

61.1

54.2

63.9

62.5

62.8

31.1

Srbi LS

–

86.8

92.4

91.4

87.8

64.4

Slovaci LS

73.8

70.1

76.8

77.4

76.2

36.9

Rumuni LS

76.7

70.6

77.2

77.6

76.8

42.7

Hrvati LS

72.8

68.4

74.1

73.8

73

41.9

Mađari LS

72.4

64.1

73.2

72.7

73.2

36.4

Bošnjaci LS

77.4

69.7

74.4

76.3

73.8

41.6

Suživot

Susedstvo

Poznanici

Kolege

Prijatelji

Brak

Suživot Susedstvo Poznanici Kolege Prijatelji Brak


i to da kod Roma jačaju unutrašnje veze i ponos u vezi sanacionalnim poreklom, istorijom, kulturom.

Istraživanje socijalne distance, koje je sproveo Institutdruštvenih nauka, pokazuje na trend jačanja etničkogekskluziviteta kod Roma i Romkinja (Grafikon 3). Dugose smatralo da su Romi u Srbiji otvoreni za interkulturnukomunikaciju i razmenu, ali pokazatelji iz 2020. godineukazuju na to da i Romi radije žive u susedstvusunarodnika nego pripadnika drugih nacionalnihzajednica, da su rezervisani prema brakovima sapripadnicima drugih nacionalnosti, ali i da slabe ostaledruštvene veze. U razgovoru na fokus grupi sagovorniciromske nacionalnosti su ukazali da takav trend postoji, alida on nije voljan, odnosno da nije reč o odgovoru Romana socijalno odbijanje drugih etničkih grupa već da Romi iRomkinje nemaju izbor nego da lične planove grade ukrugu sunarodnika.

Prema istraživanju „Diskriminacija na tržištu rada“,koje je 2019. godine sproveo Poverenik za zaštituravnopravnosti, ispitanici uzorkovani u opštoj populacijismatraju da trend diskriminacije na tržištu rada stagnira.Prema ovom istraživanju, Romi i Romkinje su poučestalosti diskriminacije na tržištu rada četvrta društvenagrupa. Češće od njih se sa diskriminacijom suočavajuosobe sa invaliditetom, stariji i osobe drugačijih političkihuverenja. Percepcija diskriminacije Roma i Romkinja natržištu rada je najizraženija kod poslodavaca, jer 63% njihukazuje na diskriminaciju. Da je diskriminacija Roma i

Romkinja izražena smatra i 50% zaposlenih i 42%nezaposlenih ispitanika.

Prema istraživanju Instituta društvenih nauka„Predrasude – rad i zapošljavanje Roma“, koje jesprovedeno 2020. godine trendovi su nešto drugačiji,odnosno iskazana je veća empatija prema Romima iRomkinjama na tržištu rada.

Opisani slučajevi segregacije u obrazovnom sistemu suposledica prostorne segregacije naselja u kojima pretežnožive Romi. „Romska naselja i ulice“ su uglavnomizdvojena na periferiji, a često i kada su u centralnimurbanim zonama jasno su prostorno izdvojena. Međutim,trebalo bi praviti razliku između naselja u kojima Romižive tradicionalno i koja su delovi urbanih celina odpodstandarnih naselja ili naselja koja su prostornosegregirana, a nisu tradicionalni deo u urbanim ili seoskim

Oduvek su se naši uzimali jer ih drugineće. Kada se zaljubi Romkinja unjihovog nema šanse da se uda za togmladića, svi su protiv i roditelji i familija,svi. Naši bi se ženili i udavali za Srbe iMađare, ali neće ih. Bilo je nekolikoslučajeva da se naša udala za Srbina pasu otišli da žive „napolje“

Iz razgovora na fokus grupama

Grafikon 4: Predrasude prema Romima i Romkinjama na tržištu rada

Preduzetnik bi

zaposlio Roma

Romi su

vredni radnici

Rom

šef

Rom

poslodavac

Afirmativne

mere prema

Romima

Subvencije za

zapošljavanje

Roma

Romi žive

teško jer su

lenji i

neodgovorni

Šta mislite, da

li Romi rado

sarađuju sa

licima drugih

nacionalnosti?

Da Ne Ne znam


100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0


sredinama (Macura: 1993; 69). Romske organizacije, sjedne strane, zagovaraju legalizaciju tradicionalnihromskih naselja,20 a s druge strane ukazuju na teške usloveživota u podstandardnim naseljima i povrede ljudskihprava prilikom njihovih raseljavanja.21 Problem u vezi saraseljavanjem stanovnika iz podstandardnih naselja je utome što se ne vodi računa o njihovoj socijalnoj inkluziji,već se oni raseljavaju na periferne, opet po pravilu,izolovane lokacije.

Navodno, nadležno ministarstvo je formiralo bazupodataka u kojoj je pobrojano 583 podstandarnih naseljau Srbiji u kojima pretežno žive Romi. Ta baza je

formirana 2013. godine, u okviru podrške kroz IPAmehanizam, ali s obzirom na to da podaci u njoj nisujavno dostupni, kao i to da napredak u vezi sastanovanjem Roma i Romkinja, uprkos ulaganjamaEvropske komisije i međunarodne zajednice, nije daorezultate koji su predviđeni Strategijom socijalnoguključivanja, postavlja se pitanje o smislu navodnoprikupljenih podataka. Podaci koji se prikupljaju u takvimbazama bi trebalo da su u funkciji javnih politika,odnosno planiranja, praćenja i upravljanja merama iaktivnostima socijalnog uključivanja Roma i Romkinja iborbe protiv diskriminacije.22

20 Za više informacija, videti: https://www.dijalog.net/prednacrt-zakona-o-legalizaciji-romskih-naselja/ 21 Za više informacija, videti: https://www.pravamanjina.rs/attachments/BELVIL.pdf 22 Videti četvrto mišljenje Savetodavnog komiteta o Okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnih manjina

(https://rm.coe.int/4th-op-serbia-en/16809943b6)


Većina sagovornika i sagovornica na fokus grupama jeimala solidne informacije o institucijama, postupcima uvezi sa prijavljivanjem diskriminacije, načinima i vrstamapodrške na koju mogu da računaju lica koja žele da prijavediskriminaciju. Nekolicina sagovornika, međutim, nijerazlikovala diskriminatorno postupanje i ponašanje odradnji koje su zasnovane na predrasudama ili proizilaze iznetrpeljivosti. Iako je važno da građani budu dobroinformisani o diskriminaciji i mehanizmima zaštite, ukrajnjem ishodu najvažnije je osećanje koje od pomenutihdruštveno neopravdanih i propisima zabranjenihpostupanja i ponašanja izaziva kod ljudi. Nemoć, strahstid, bes, ravnodušnost su osećanja koja su Rome iRomkinje, prema iskazima na fokus grupama, obuzimalanakon diskriminacije, govora mržnje ili agresije, koje supripadnici drugih nacionalnosti ispoljavali prema njima.

Sagovornici smatraju da postojeći sistem borbe protivdiskriminacije nije efikasan i da postoji nepoverenje licakoja su pretrpela diskriminaciju kako prema institucijama,tako i prema uspostavljenom sistemu zaštite oddiskriminacije. To argumentuju malim brojem pritužbikoje Poverenik za zaštitu ravnopravnosti prima, vodi iuspešno rešava u vezi sa diskriminacijom na nacionalnoj ietničkoj osnovi, nedostatkom strateških parnica koje biovaj organ trebalo da vodi, malim brojem sudskihpostupaka koji se pokreću u vezi sa zaštitom oddiskriminacije na nacionalnoj osnovi, a još manji je brojonih u kojima je diskriminacija dokazana.

Nalaze na fokus grupama potvrđuju i rezultatiIstraživanja socijalne udaljenosti etničkih grupa u Srbiji,kojim je utvrđeno nepoverenje ispitanika, pripadnika

uzorkom obuhvaćenih sedam nacionalnih manjina, u vezisa prijavljivanjem slučajeva i otklanjanjem posledicadikriminacije. Kada je reč o nalazima koji se odnose naRome i Romkinje, trebalo bi ukazati da 71% ispitanikanije prijavio diskriminaciju, a da čak u 84% od 23%prijavljenih slučajeva nadležni organ nije otklonioposledice diskriminacije.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, koji seinstitucionalno i u percepciji građana i građankiidentifikuje kao ključni institut u vezi sa zaštitom prava naravnopravnost, je ustanovljen na osnovu člana 1 Zakona ozabrani diskriminacije23 kao samostalni državni organ,nezavisan u obavljanju svojih delatnosti. Članom 33 istogZakona utvrđeno je da Poverenik: a) prima i razmatrapritužbe zbog povreda odredbi Zakona o zabranidiskriminacije i daje mišljenja i preporuke i izriče mere u

Pristup Pravdi

‘ Znala sam da mogu da je prijavim policiji,ali nisam. Stidela sam se, bilo me jesramota. To što me je vređala da sam„ciganštura“ i da mi nije mesto za tezgomme nije povredilo, ali stidela sam se zbogljudi koje svaki dan viđam, a oni joj ništanisu rekli. Svaki dan sa M... delim tezgu,pijemo kafu, a ona je okrenula glavu. Bilome je sramota. Da sam je prijavila ko znašta bi bilo, još bih ja ispala kriva.’

Izjava Romkinje piljarice na novosadskoj pijaci

Grafikon 5: Procenat Roma i Romkinja koji su privili diskriminaciju

Da

23,3


Ne

71,0

Ne sećam se

4,9

Ne želim da odgovorim

0,7

Da li ste prijavili diskriminaciju?

23 „Službeni glasnik RS“, br. 22/2009.

konkretnim slučajevima; b) podnosiocu pritužbe pružainformacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanjasudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučujepostupak mirenja; c) podnosi tužbe zbog povrede prava naravnopravnost, u svoje ime a uz saglasnost i za račundiskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom poistoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan; d)podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava naravnopravnost; e) podnosi godišnji i poseban izveštajNarodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštiteravnopravnosti; f) upozorava javnost na najčešće, tipične iteške slučajeve diskriminacije; g) prati sprovođenje zakonai drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radisprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije idaje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisakoji se tiču zabrane diskriminacije; h) uspostavlja i održavasaradnju sa organima nadležnim za ostvarivanjeravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritorijiautonomne pokrajine i lokalne samouprave; i) preporučujeorganima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanjeravnopravnosti.

Radu Poverenika za ravnopravnost ispitanici na fokusgrupama nisu iskazali poverenje najviše zbog toga što nijeaktivan u lokalnim sredinama, sporo i selektivno pokreće ivodi postupke u vezi sa povredom prava na ravnopravnostpripadnika romske nacionalne manjine i najzad, premanjihovim mišljenjima, nije doprineo da se diskriminacijajavno osudi a broj slučajeva diskriminacije smanji. Nafokus grupi na kojoj su učestvovali pravnici i advokati kojizagovaraju poštovanje prava Roma i Romkinja ili ihzastupaju u postupcima pred organima koji su zaduženi zaostvarivanje i zaštitu prava i na fokus grupi u kojoj susagovornici bili predstavnici OCD ukazano je na to da binjihova komunikacija sa Poverenikom trebalo da seunapredi, da su težina mišljenja i preporuke Poverenikaneopravdano zanemarljivi jer ih sudovi u postupcimazanemaruju, a s obzirom na to da nisu obavezujući organiih često ne primenjuju i, najzad, da nedostaje veći broj

strateških parnica koje bi predstavljale osnov zainstitucionalnu borbu protiv diskriminacije. Pored toga,trebalo bi ukazati i na to da je za borbu protivdiskriminacije nepovoljno što Poverenik nema ovlašćenjada prati primenu mišljenja i preporuka koja izrekne uslučajevima utvrđene diskriminacije.

U Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za 2019.godinu ukazano je na to da su nacionalna pripadnosti ietničko poreklo osmi osnov po učestalosti pojavljivanja upritužbama koje su podnete Povereniku. Takvih pritužbije bilo 50, što je činilo 6,8% od ukupnog broja pritužbi porazličitim osnovama diskriminacije. Najveći broj ovihpritužbi podnet je zbog diskriminacije pripadnika romskenacionalne manjine (32), što čini 64% od svih pritužbikoje su podnete zbog diskriminacije po ovom osnovu. IzIzveštaja se može zaključiti da je u 2019. godini Poverenikpodneo jednu krivičnu prijavu zbog krivičnog delaizazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti,i da je pokrenuo jedan prekršajni postupak zbogdiskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine.

U vezi sa statistikom Poverenika o pritužbama ipostupcima u kojima se ukazuje na povredu ravnopravnostina osnovu nacionalne ili etničke pripadnosti, trebalo binaglasiti da iskazani podaci nisu raščlanjeni i da zbog togapostoje teškoće u vezi sa analizom pritužbi u vezi sadiskriminacijom Roma i Romkinja i postupanja po njima.Prema pomenutom Izveštaju, Poverenik je u 2019. godinidoneo četiri mišljenja i jedno upozorenje u vezi sadiskriminacijom Roma.

Važno je ukazati na to da je u analizi prakse postupanjaPoverenika po pritužbama za diskriminaciju po osnovunacionalne pripadnosti,24 koju je pripremila OCD„Jednakost“, u periodu od 2011. do 2018. godine uočentrend opadanja pritužbi građana u vezi sa povredom prava naravnopravnost u odnosu na nacionalno ili etničko poreklo.

Prema ovoj analizi, pritužbe po osnovu nacionalnepripadnosti i etničkog porekla su u 2014. godini bile navrhu liste prema zaštićenim ličnim svojstvima, a od tada se


Grafikon 6: Efektivnost nadležnih organa

Da

4,0


Delimično

12,0

Ne

84,0


–

Da li je nadležni organ otklonio posledice diskriminacije?

24 Mario Reljanović (2019), Analiza prakse postupanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti po pritužbama za diskriminaciju po osnovunacionalne pripadnosti, Jednakost, Beograd (http://www.jednakost.org/wp-content/uploads/2020/05/Analiza-Diskriminacija-Manjine-Final.pdf)


beleži pad njihovog broja, dok se ukupan broj pritužbimenja. U 2018. godini se nastavlja trend opadanja pritužbiprema nacionalnoj pripadnosti, dok se ukupan broj pritužbiznačajno uvećava, što ovaj osnov svrstava na šesto mestokada je reč o ličnim svojstvima koja su najčešći uzrokpodnošenja pritužbi Povereniku, sa 6% u ukupnom brojupritužbi (dok je, na primer, u 2014. i 2015. godini iznosio18%, odnosno 18,4%). Pritužbe najčešće podnosepripadnici romske nacionalne manjine, a prema podacimakoji su iskazani u redovnim godišnjim izveštajimaPoverenika uočljivo je da je romska populacija najugroženijakada je reč o nacionalnim manjinama i da je to trend kojiopstaje u navedenom periodu, bez obzira na trend ukupnogsmanjivanja broja pritužbi prema nacionalnoj pripadnosti.

Najzad, postupanja Poverenika u vezi sa podnošenjemprijava tužilaštvu i pokretanjem postupaka pred sudovimau vezi sa slučajevima diskriminacije su, prema redovnimgodišnjim izveštajima ovog organa, povremena i, premarečima sagovornika na fokus grupama, posebno pravnika iadvokata, bez uticaja na borbu protiv diskriminacije u

celini. Posebno su sagovornici ukazali na to da su strateškeparnice neubedljive, da nisu poznate javnosti i da nisuodgovarajuće pripremljene. U vezi sa strateškim parnicamakoje pokreće Poverenik trebalo bi pomenuti da se onevode u javnom interesu, s ciljem da doprinesu doslednojprimeni propisa i unapređenju pravne prakse, da se žrtvediskriminacije ohrabre i podstaknu na pokretanjeantidiskriminacionih parnica, i da se javnost naodgovarajuće načine obavesti i edukuje o problemudiskriminacije. Cilj strateških parnica, koji premazaključcima iz fokus grupa nije ostvaren, jeste daPoverenik svojom procesnom aktivnošću izdejstvujedonošenje povoljnih sudskih presuda kojima se, poredpružanja pravne zaštite diskriminisanim licima, upućujejasna poruka javnosti da je diskriminacija zabranjena i dase delotvorno sankcioniše.

U Redovnom godišnjem izveštaju25 za 2018. godinuukazano je na to da je Poverenik od osnivanja pokrenuoukupno 17 parnica za zaštitu od diskriminacije, od čega jeosam podneto na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj

Grafikon 7: Odnos broja pritužbi prema nacionalnoj pripadnosti u ukupnom broju pritužbi, po godinama (2011-2018)

Grafikon 8: Odnos ukupnog broja pritužbi prema nacionalnoj pripadnosti i pritužbi koje je podnela romska populacija

25 Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

Izvor: OCD „Jednakost“

1000

800

600

400

200

0

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Ukupno Nacionalna pripadnost

Izvor: OCD „Jednakost“

150

100

50

0

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Ukupno pritužbi po osnovu nac. pripadnosti Pritužbe romske populacije

manjini kao ličnom svojstvu. U ovom izveštaju se ukazujei na stratešku parnicu koju Poverenik vodi od 2012.godine, a koja još nije okončana, protiv lanca brze hranezbog toga što radnik obezbeđenja nije dozvolio deciromske nacionalnosti da uđu u restoran u pratnji ženekoja je htela da im kupi hranu. U Izveštaju se ukazuje i natužbu zbog diskriminacije pripadnika/ca romskenacionalne manjine koja je podneta protiv četiri lica zbogizgradnje zida oko romskog naselja u Kruševcu. Trebalo bipomenuti da je o ovom slučaju koji je bio veomatransparentan u javnosti i Zaštitnik građana pripremioposeban izveštaj,26 ali prema dostupnim informacijama sudnije doneo presudu.

U vezi sa pristupom pravdi, važni su instituti suđenja urazumnom roku i besplatna pravna pomoć. Međutim, oniuprkos tome što su u pravni sistem uvedeni posebnimzakonima nisu suštinski doprineli efikasnoj zaštiti oddiskriminacije.

Prema mišljenju pravnika, sagovornika u fokusgrupama, način na koji je Zakon uredio pružanjebesplatne pravne pomoći ne omogućava građanima pun,jednostavan i izvestan pristup pravdi. Reč je o složenompostupku u kojem postoji i mogućnost da se besplatnapravna pomoć uskrati ukoliko se proceni da su izgledi nauspeh u sudskom postupku mali. Pozitivna tekovinaZakona je to što udruženja mogu biti pružaoci uslugebesplatne pravne pomoći kada je reč o postupcima koji seodnosi na diskriminaciju i prava tražioca azila. Premanjihovom iskustvu građanima i građankama romskenacionalnosti pravna podrška je neophodna jer, pored togašto ne poznaju procesne stvari, obeshrabreni su saznanjemda je pravni sistem neefikasan a postupak dokazivanjadiskriminacije složen, te da kada prijave diskriminacijučesto se suočavaju sa različitim pritiscima i nedoumicama.

Najzad, značajan segment pristupa pravdi trebalo bi dabudu širi sistemi podrške građanima u jedinicama lokalnihsamouprava, naročito u slučajevima poput diskriminacije,govora mržnje i povrede ljudskih prava. Takav sistem bitrebalo da podrazumeva informacije o ostvarivanju i zaštitifundamentalnih prava, prevenciju diskriminacije iinkluzivan pristup ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava.Međutim, uprkos tome što je članom 20 tačka 10 Zakonao lokalnoj samoupravi27 propisana obaveza opštine da sestara o ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava, praksasistemske podrške građanima nije uspostavljena.

Pravnici su ukazali i na to da strateške mereunapređenja i inkluzije Roma i Romkinja, koje je državausvajala 2009. i 2016. godine, i akcioni planovi koji su ihpratili nisu odgovarajuće sprovedeni, odnosno da je, pored

toga što nije postojala društvena podrška za realizaciju tihdokumenata, izostala i odgovarajuća pravna podrška.Pojedina pitanja koja su bitno opterećivala rešavanjesocijalno-ekonomskih i statustnih problema Roma ili nisurešavana na osnovu pravnih procedura i instituta ili jedonošenje i izmena propisa trajala neopravdano dugo.Primer su izmene Zakona o vanparničnom postupku,kojima je posle više od decenije rasprava uređen postupakpriznavanja pravnog subjektiviteta licima koja nisuupisana u matičnu knjigu rođenih.28 Drugi primer suafirmativne mere za podsticanje zapošljavanja Roma iRomkinja kao teže zapošljive grupe, koje se uprkos lošimiskustvima primenjuju iz godinu i godinu, a da nijepokrenuta nijedna pravna aktivnost u vezi sa otklanjanjemnjihove neefikasnosti. Treći primer su izmene propisakojim je uređeno „socijalno stanovanje“ odnosno„stanovanje uz podršku“, koje su usledile nakonvišegodišnjih protesta prilikom raseljavanja romskihnaselja. Najzad, kada su i usvojeni propisi koji regulišuovu oblast, njima nije obezbeđen odgovarajući i održiv,desegregiran način stanovanja Roma i Romkinja.

Na osnovu analize opisanog u vezi sa ocenom stanjapristupa pravdi Roma i Romkinja možemo ukazati nasledeće prepreke:

• Antidiskriminaciona politika nije odgovarajućezasnovana; Strategija prevencije i zaštite oddiskriminacije nije bila zasnovana na desegregiranimpodacima o položaju i diskriminaciji Roma iRomkinja. Zakonom o zabrani diskriminacije nijeutvrđeno da su preporuke i mišljenja Poverenika zazaštitu ravnopravnosti obavezujuća i nije utvrđenanadležnosti Poverenika da vrši nadzor nadsprovođenjem preporuka i mišljenja.

• Inkluzivne i interkulturalne politike se ne sprovodedosledno; za suzbijanje diskriminacije i otklanjanjenjenih posledica, pored pravnih mera, važan je širidruštveni kontekst koji podrazumeva i promeneobrazovne, kulturne i medijske politike. Međutim,uprkos generalnom opredeljenju za interkulturalizam iinkluziju, država ne razvija i suštinski ne podstičeaktivnosti i programe koji bi trebalo da menjaju svest iodnos prema ljudskim pravima. Strategija socijalnoguključivanja Roma i Romkinja prema nalazimanaučnih instituta i OCD nije ostvarila svoje ciljeve uvezi sa smanjivanjem siromaštva i eliminisanjemdiskriminacije.

• Sudska praksa nije doprinela borbi protiv eliminisanjadiskriminacije. Sudovi zanemaruju mišljenja i


26 Dostupno na: https://www.pravamanjina.rs 27 „Službeni glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018.28 Izveštaj o položaju „pravno nevidljiih lica“ u Republici Srbiji (2012), Zaštitnik građana, Beograd.

https://www.pravamanjina.rs/attachments/Izvestaj%20o%20polozaju%20Pravno%20Nevidljivih%20Lica%20u%20RS.pdf


preporuke Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, neprimenjuju međunarodne standarde i pretežno, sudijei drugi pravnici u pravosudnom sistemu nemajuodgovarajuća pravna znanja o diskriminaciji iantidiskriminacionim politikama.

• Nezavisne institucije ne ostvaruju u punoj meri svojuulogu; nezavisni državni organi, poput Zaštitnikagrađana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nisudovoljno posvećeni problemima sa kojima sesuočavaju Romi i Romkinje, a trebalo bi s obzirom napropisane nadležnosti.

• Javna uprava ne raspolaže kapacitetima za doslednuprimenu i zaštitu ljudskih prava i boru protivdiskriminacije; Ustanovljavanje Ministarstva za ljudskai manjinska prava i društveni dijalog 2020. godinetrebalo bi da podigne nivo odgovornosti i znanja oljudskim pravima javnih funkcionera i državnihslužbenika i zaposlenih u organima pred kojimagrađani ostvaruju ljudska prava (organi lokalne vlasti,Centar za socijalni rad, Komesarijat za izbeglice i

migracije, Nacionalna služba za zapošljavanje...).OCD su 2016. godine zagovarale osnivanjeMinistarstva za ljudska i manjinska prava i integraciju,ali je ta inicijativa tada zanemarena.29

• Neodgavarajuće obrazovanje o ljudskim pravima iantidiskriminaciji; U obrazovnom sistemu nisudovoljno razvijeni nastavni programi kojiomogućavaju učenicima i studentima razvijanjegrađanskih vrednosti i sticanje znanja o značajuljudskih prava u savremenom društvu, kao niodgovarajuće obrazovanje učenika koje bi podsticalouvažavanje i poštovanje različitosti, poverenje,ravnopravnost.

• Slabosti civilnog društva; Organizacije civilnog društvase godinama suočavaju sa različitim problemima kojisu nepovoljno uticali na njihovu delotvornost,naročito u lokalnim zajednicama u kojima je izraženapotreba građana za informacijama i aktivnostima uvezi sa zaštitom ljudskih prava, prevencijom isuzbijanjem diskriminacije.

29 Za više informacija videti: http://ercbgd.org.rs/2016/06/07/mandataru-upucena-inicijativa-za-ustanovljavanje-ministarstva-za-ljudska-i-manjinska-prava/


Osnov antidiskriminacione politike u odnosu nanacionalno ili etničko poreklo je u članu 21 Ustava Srbije,kojim je utvrđena ustavna jednakost građana i njihovopravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.Stavom tri istog člana zabranjena je svaka diskriminacija,neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročitopo osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenogporekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugoguverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ipsihičkog ili fizičkog invaliditeta, a aktom diskriminacijese ne smatraju posebne mere koje Republika Srbija možeuvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupelica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalimgrađanima. Član 76 Ustava pripadnicima nacionalnihmanjina jemči ravnopravnost pred zakonom i jednakuzakonsku zaštitu, te zabranjuje svaku diskriminaciju zbogpripadnosti nacionalnoj manjini, osim pozitivne. U članu77 garantovana je odgovarajuća zastupljenost nacionalnihmanjina u javnoj upravi na centralnom i lokalnom nivou(afirmativna akcija), a u članu 81 Ustav proklamujeobavezu razvijanja duha tolerancije, tako što Srbija uoblasti obrazovanja, kulture i informisanja podstiče duhtolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasnemere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja isaradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji,bez obzira na njihov etnički, kulturni, jezički ili verskiidentitet (Kosanović, Gajin i Milenković: 2018)..

Međutim, u vezi sa nacionalnom ravnopravnostigrađana sporan je član 1 Ustava, koji počinje definicijomRepublike Srbije kao države srpskog naroda i svih građanakoji u njoj žive, a pod pojmom „svi građani“ sepodrazumevaju pripadnici nacionalnih manjina. Ovakvadefinicija nije u duhu ostvarivanja pune građanskeravnopravnosti na šta je, pored stručnjaka (Bašić: 2006; 11& 2018; 213), upozorila i Evropska komisija za borbuprotiv netolerancije (ECRI) u prvom izveštaju o Srbiji iz2007. godine u kojem preporučuje „da srpske vlastiobezbede da nikakve pravne posledice štetne ponacionalne ili etničke grupe koje čine stanovništvo Srbije upraksi ne proizađu iz člana 1 Ustava“.30 Najzad, u vezi sanačelima dostupnosti pravdi i pravnoj sigurnosti građana uvezi sa zaštitom od diskriminacije važan je i član 22

Ustava, kojim je zajemčeno pravo na sudsku zaštitu kadgod su povređena ljudska ili manjinska prava, kao i član32, kojim se svakome ko ne govori ili ne razume zvaničnijezik koji se koristi u sudovima garantuje da ima pravo nabesplatnog prevodioca.

U Zakonu o zabrani diskriminacije u članu 13,izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje inetrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verskepripadnosti ili jezika, se pored diskriminacije po drugimličnim svojstvima, utvrđuje kao težak oblik diskriminacije,a u članu 24 zabranjena je diskriminacija nacionalnihmanjina i njihovih pripadnika na osnovu istih svojstava.

Sudska zaštita od diskriminacije ostvaruje se krozparnični, krivični i prekršajni postupak. Kada je reč oparničnom postupku, trebalo bi ukazati na to da svako kosmatra da je povređen diskriminatorskim postupanjemima pravo na zaštitu pred sudom u skladu sa zakonom.Tužbom se može tražiti: zabrana izvršenja radnje od kojepreti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnjidiskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnjediskriminacije, utvrđenje da je tuženi diskriminatorskipostupao prema tužiocu ili drugome, izvršenje radnje radiuklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja,naknada materijalne i nematerijalne štete, objavljivanjepresude donete povodom tužbe.

Na ovaj postupak primenjuju se odgovarajuće odredbeZakona o parničnom postupku,31 uz određene izuzetkekoji su propisani Zakonom o zabrani diskriminacije.Izuzetak su pravila o teretu dokazivanja propisana članom45 Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je utvrđeno:prvo, da se tuženi ne može osloboditi od odgovornostidokazivanjem da nije kriv ukoliko je sud utvrdio da jeizvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to međustrankama nesporno; i drugo, ukoliko tužilac učiniverovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teretdokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načelajednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosituženi. Ovo je dovelo do različitih interpretacija članovakoji propisuju teret dokazivanja ne samo u Zakonu ozabrani diskriminacije već i u Zakonu o parničnompostupku, koji se supsidijarno primenjuje, pa su sudovi usvojim odlukama kombinovali odredbe o teretu

Poznavanje AntidiskriminacionogZakonodavstva Od Strane Pravnika

30 Dostupno na: https://rm.coe.int/government-comments-on-the-first-report-on-serbia/16808b5bf7 31 „Službeni glasnik Republike Srbije” br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 odluka US, 55/2014 i 87/2018


dokazivanja, ne znajući kojem propisu daju prednost.Zapravo, u većini postupaka sudije su davale prednostodredbama Zakona o parničnom postupku, čime suderogirali odredbe Zakona o zabrani diskriminacije iobratno. Pravila o teretu dokazivanja ostala su do danasproblem u postupanju pred sudovima uantidiskriminacionim parnicama, gde sudovi u tokupostupka ne konstatuju da je tužilac učinio verovatnimpostojanje diskriminacije, već postupak sprovode do krajapo pravilima obične parnice. Ovo tužioce dovodi usituaciju da tokom celog postupka dokazuju i daju velikibroj materijalnih dokaza, a da li su diskriminatorskopostupanje učinili verovatnim, odnosno dokazali, znajutek po okončanju postupka, odnosno po donošenjupresude (Vuković, Antonijević i drugi: 2017; 24).

Trebalo bi pomenuti i to da, prema Zakonu o zabranidiskriminacije, naknada štete nije dostupna u postupcimakoje je pokrenuo Poverenik kao tužitelj, organizacija zazaštitu ljudskih prava ili lice koje je učestvovalo u parnici

koja je zasnovana na situacionom testiranju diskriminacije,a koje se namerno izložilo diskriminatorskompostupanju.32 Najzad, glavni nedostatak pravnih lekova,dostupnih u parničnom postupku prema srpskimantidiskriminacionim zakonima, je njihov isključiv fokusna pravne lekove koji su specifični za žrtve. Nemamogućnosti da sudovi nalože preduzimanje mera kojeciljaju uzrok diskriminacije.33

Kada je reč o krivičnom postupku, Krivični zakonik RSpropisuje krivična dela koja pružaju zaštitu u slučajevimadiskriminacije i povrede načela jednakosti. Krivičnipostupak, kao jedan od mogućih vidova zaštite, vodi sezbog krivičnih dela Povreda ravnopravnosti iz člana 128KZ RS i Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje inetrpeljivosti iz člana 387 KZ RS (kao krivičnih delakojima se direktno brani diskriminacija), kao i zbogostalih krivičnih dela koja su propisana Krivičnimzakonikom Republike Srbije i koja su takođe od značaja uoblasti zabrane diskriminacije (član 129, član 130 i član131 KZ RS). U članu 54a Krivičnog zakonika RSpredviđena je kvalifikatorna okolnost koja se mora uzeti uobzir prilikom odmeravanja kazne za krivična delaučinjena iz mržnje, koja za povod imaju neko od ličnihsvojstava žrtve (Vuković, Antonijević i drugi: 2017; 25).

Prednost i snažan resurs u borbi protiv diskriminacijeRoma su nekoliko OCD koje dosledno zagovaraju i delujuu zajednici, unapređuju kapacitete romske zajednice daprepoznaju diskriminaciju i da je prijavljuju, zastupajunjihove interese, zagovaraju i aktivno rade na ostvarivanjui zaštiti njihovih prava. Trebalo bi pomenuti A11Inicijativa za ekonomska i socijalna prava,34 YUCOM,35

Beogradski centar za ljudska prava,36 YU Rom centar,Alijansa protiv diskriminacije Roma, Bibija,37 Ženskaromska mreža38 Praxis39 i druge. Na fokus grupama iintervjuima koje su organizovane za potrebe ovog Izveštajaučestvovali su i pravnici iz pomenutih OCD, ali i pravnicikoji se pitanjima diskriminacije Roma bave u nezavisnimdržavnim organima. Svaki/a od njih ima odgovarajućaznanja o uzrocima diskriminacije Roma, posledicama kojeona izaziva, međunarodnim standardima zaštite isuzbijanja diskriminacije, nacionalnim propisima,institucijama i postupcima za borbu protiv diskriminacije.Mnogi od njih imaju akademske ekspertize iz ljudskihprava i odlično su obučeni za različite aktivnosti u vezi saantidiskriminacionim politikama.

‘ Dve godine sam radio u opštini naposlovima inkluzije Roma. Sve vreme sučelni ljudi u opštini sa podsmehom i sapreteranim paternalizmom učestvovali urealizaciji lokalnog akcionog plana.Interesovanje za „romske probleme“ jetrajalo dok je trajao projekatmeđunarodne organizacije. Kako seprojekat bližio kraju problemi u saradnjisu bili sve izražajniji. Kulminacija je bilaprilikom potpisivanja godišnjeg izveštajao radu na projektu. Ne znajući da sam ususednoj prostoriji jedan od visokihopštinskih funkcionera, zadužen zaintegraciju Roma odlukom Opštinskogveća, je rekao: „Ma neću ništa dapotpišem, briga me i za Rome i za onogcigu što radi kod nas.“ Nakon toga samdao otkaz, ali nisam prijavio slučaj jerstrahujem od posledica.’

Iskaz sagovornika na fokus grupi

32 Ravnopravnost u praksi, primena antidiskriminacionih zakona u praksi: 2019; Equal Rights Trust; str. 92.33 Ravnopravnost u praksi, primena antidiskriminacionih zakona u praksi: 2019; Equal Rights Trust; str. 93.34 Internet prezentacija organizacije dostupna na: https://www.a11initiative.org 35 Internet prezentacija organizacije dostupna na: https://www.yucom.org.rs 36 Internet prezentacija organizacije dostupna na: http://www.bgcentar.org.rs 37 Internet prezentacija organizacije dostupna na: http://www.bibija.org.rs 38 Internet prezentacija dostupna na: http://mrza.info/about-us/ 39 Internet prezentacija organizacije dostupna na: https://www.praxis.org.rs/index.php/sr/


Na fokus grupi održanoj sa pravnicima romskenacionalnosti mlađe generacije uočen je emotivan stavprema diskriminaciji Roma i Romkinja i izuzetnamotivisanost da se uprkos problemima sa kojima sesuočavaju aktivno bore protiv ispoljavanja diskriminacijesunarodnika. Većina sagovornika je bila višestrukodiskriminisana, a jedna od njih je ukazivala da jezahvaljujući etničkoj mimikriji izbegavala diskriminaciju.Njihovo znanje o diskriminaciji je iskustveno, nedostajuim dodatne obuke i praktična znanja kako bi upotpunilipravnička znanja u vezi sa procesuiranjem diskriminacije iantidiskriminacionim politikama. Poverenje pripadnika

romske zajednice u pravnike sunarodnike bi moglo da ihohrabri da diskriminaciju češće prijavljuju i da istrajutokom postupka.

Problem koji se ne rešava, a koji opterećujeostvarivanje i zaštitu prava Roma i Romkinja iantidiskriminacione politike je u vezi sa niskim znanjem iiskustvima pravnika i drugih stručnjaka u javnoj upravi uvezi sa ljudskim pravima i njihova demotivisanost daprimenjuju strateške mere i propise kojima se unapređujepoložaj Roma. Šta više, sagovornici su ukazivali naprimere diskriminacije i neprofesionalnog ponašanjajavnih funkcionera i državnih službenika.


Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije40 je doneta2013. godine i istekla je 2018. godine. Akcioni plan41 zanjenu primenu je donet 2014. godine. Strategija je donetanakon što je kroz rad Zaštitnika građana i Poverenika zazaštitu ravnopravnosti ustanovljena odgovarajućainstitucionalna antidiskriminaciona praksa, a krozaktivnosti brojnih OCD sabrana su iskustva u vezi sadiskriminacijom. Trebalo bi pomenuti da su do 2013.godine postojala i bogata iskustva u vezi sa primenomZakona o sprečavanju diskriminacije osoba sainvaliditetom42 i Zakona o ravnopravnosti polova.43 UStrategiji je izričito bilo napisano da se ona odnosi nasprečavanje i zabranu svih oblika, vrsta i posebnihslučajeva diskriminacije lica i grupe lica s obzirom nanjihovo lično svojstvo, a posebno nacionalne manjine iosetljive društvene grupe koje su najčešće izloženediskriminaciji. Među ciljevima Strategije su posebnoizdvojeni ciljevi u vezi sa suzbijanjem diskriminacijenacionalnih manjina i osetljivih društvenih grupa. U tomdelu je ukazano da se Romi i Romkinje najčešće suočavajusa diskriminacijom u zdravstvu, obrazovanju, prilikomzapošljavanja, rešavanja stambenih problema, a posebno jeistaknut problem pripadnika romske populacije kojinemaju lična dokumenta, a u delu Strategije koji se odnosina specifične ciljeve, u četrnaest redova, ukazano je nanačine diskriminacije pripadnika romske nacionalnemanjine u pomenutim i drugim oblastima.44

U dokumentu „Analiza primene Strategije prevencije izaštite od diskriminacije za period 2014. do 2018.godine“,45 autori su na osnovu šturih i dobrim delomneproverenih podataka ukazali na primenu strateškogdokumenta kada je reč o prevenciji i zaštiti oddiskriminacije nacionalnih manjina i Roma.

Drugi strateški dokument koji je preventivno trebaloda utiče na smanjenje diskriminacije je Strategija

socijalnog uključivanja Roma i Romkinja za period od2016. do 2025. godine, koju je Vlada Republike Srbijeusvojila 3. marta 2016.46 Strategija je pripremljena naosnovu „Polazne studije za izradu strategije za inkluzijuRoma u Srbiji usaglašene sa Strategijom Evropa 2020“.47

Akcioni plan za primenu Strategije za period od 2017. do2018. godine (AP 17/18) Vlada je usvojila na sednici od 7.juna 2017. godine. Osnovni motivi za donošenjeStrategije i njeni ciljevi bili su stvaranje uslova kako zasocijalnu uključenost (smanjenje siromaštva i suzbijanjediskriminacije), tako i za pun pristup ostvarivanju ljudskihprava Roma i Romkinja. Radi koordinacije poslova organadržavne uprave u vezi sa socijalnim uključivanjem Roma iRomkinja, Vlada RS je 3. marta 2017. godine, na osnovučlana 25 stav 1 Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje isistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnimorganizacijama i službama Vlade,48 donela Odluku oosnivanju Koordinacionog tela za praćenje realizacijeStrategije.49 Sprovođenje Strategije je trebalo da seostvaruje kroz plansko, kontinuirano i vremenskiodređeno i sinhronizovano sprovođenje pet posebnih i 29operativnih ciljeva sa ukupno 210 mera na nacionalnom ina lokalnom nivou, unutar pet glavnih javnih politika:obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, socijalne zaštite izdravlja.

Međutim, uprkos uspostavljenoj normativnojinfrastrukturi za sprovođenje Strategije, ustanovljavanjuposebnog koordinacionog tela Vlade za koordinacijuposlova organa državne uprave i lokalne samouprave u vezisa socijalnom inkluzijom Roma i Romkinja, četiri godinepo usvajanju Strategije nije pripremljen izveštaj o njenimrezultatima zasnovan na činjenicama, a AP za njenosprovođenje za 2017/18. godinu je okončan bez evaluacijerezultata, dok je AP za implementaciju strateških mera u2019/20. godini pripremljen bez verifikovanih podataka.

Pravni Aspeekti – Šta Je Potrebno Za Pristup Pravnim Lekovima?

40 „Službeni glasnik RS“, br.60/22013.41 Dostupno na: https://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/dokument_file/akcioni_plan_-_srpski.pdf 42 „Službeni glasnik RS“, br. 33/2006 i 13/201643 „Službeni glasnik RS“, br. 104/200944 Strategija prevencije i spečavanja diskriminacije, str. 29. https://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/node/145 45 Dostupno na: https://ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19990 46 Zaključak Vlade RS 05 broj 90-1370/2016-1, „Službeni glasnik RS”, br. 26/2016. www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19980 47 www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/dokument_file/polazna_studija_romi_do _2025.pdf 48 „Službeni glasnik RS”, br. 81/2007– prečišćen tekst, 69/2008, 98/2012, 87/2013 i 2/2019.49 Dostupno na: www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/Odluka_o_osnivanju_Koordinacionog_tela_ Strategija_za_

inkluziju_Roma_i_Romkinja.pdf


socijalnog uključivanja Roma i Romkinja u lokalnojzajednici važna je uloga institucionalnih kapaciteta u JLS.Zbog toga je, prema Strategiji, neophodno da se u JLSsistematizuje pozicija koordinatora za romska pitanja,poveća njihov broj i ojačaju kapaciteti, i da se u JLS saznačajnim brojem Roma i Romkinja ustanove mobilnejedinice za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, učijem radu učestvuju svi akteri iz lokalne zajednice,odnosno predstavnici centra za socijalni rad, domazdravlja, filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, lokalnestambene agencije, predškolskih ustanova, škola i drugihorgana, organizacija i ustanova od značaja za sprovođenjeinkluzije Roma i Romkinja u lokalnoj zajednici. Nalaziistraživanja iz 2017. godine su blagovremeno ukazali na toda je reč o procesu koji nije dobro pripremljen u većinilokalnih samouprava i da građani i građanke romskenacionalnosti nemaju dovoljno informacija o suštini iznačenju socijalnog uključivanja, kao ni o organima predkojima ostvaruju priznata prava ili koji su zaduženi zasprovođenje strateških (inkluzivnih) mera. Pokazatelji suukazivali na to da na početku primene Strategije Romi iRomkinje nisu bili uključeni u društveni život i da jezaposlenost Roma i Romkinja višestruko niža od opštezaposlenosti stanovništva u Srbiji.

U deskriptivnoj analizi istraživanja „Socijalni odnosiizmeđu etničkih zajednica u Srbiji“ 54 ispitanici romskenacionalnosti su ukazali na to da su se uslovi životapoboljšali za njih 14,2%, za 25,3 poboljšanje jeminimalno, a 54,8% njih nije osetilo boljitak.

Stambeni uslovi se nisu poboljšali za 59,5% ispitanika,sopstvenim sredstvima ih je unapredilo 36,4%, a za 1,2%ispitanika oni su poboljšani zahvaljujući pomoćimeđunarodne organizacije ili lokalne samouprave.

Uticaj Roma i Romkinja na sprovođenje Strategijesocijalnog uključivanja i antidiskriminacionu politiku jesimboličan. Sveden je na pojedinačni učinak lica romskenacionalnosti koja su angažovana, uglavnom po osnovuugovora o povremenom obavljanju poslova, u radudržavnih organa i koja su zadužena za sprovođenje mera

Istovremeno, Koordinaciono telo se suočilo saproblemima organizacije i efikasnosti rada: nije pokretalomehanizme iz svoje nadležnosti; nije redovno obaveštavaloVladu RS o svom radu; nije uspostavilo efikasnu saradnjusa jedinicama lokalne samouprave, nije se sastajaloredovno, nije razvilo kadrovski kapacitet za obavljanjestručnih i administrativnih poslova i drugo.

Institut društvenih nauka je tokom 2017. i 2019.godine sproveo istraživanja koja su za cilj imala da utvrdeprobleme u vezi sa sprovođenjem i upravljanjemStrategijom.50 Oba istraživanja ukazuju na loše rezultate uvezi sa primenom Strategije, a nalazi se nedvosmislenopodudaraju u vezi sa činjenicama da nedostaju verifikovanipodaci za ocenu rezultata primene Strategije, da sistemnjenog praćenja i izveštavanja nije uspostavljen i, najzad,da vertikalna i horizontalna koordinacija poslova izmeđuorgana zaduženih za sprovođenje Strategije nije efikasna, teda učešće romske zajednice u procesu ostvarivanja ipraćenja strateških ciljeva i mera nije obezbeđeno u skladusa načelima ljudskih prava i delotvornosti. Sve to jesurealne prepreke ostvarivanju ciljeva Strategije iunapređenja položaja Roma i Romkinja.

Izveštaji međunarodnih organizacija u velikoj meri sukomplementarni sa nalazima istraživanja. U njima se ističeda su, uprkos uspostavljenoj infrastrukturi za sprovođenjeStrategije i pozitivnim izveštajima državnih organa51 onjenom sprovođenju, uočeni i brojni problemi. Na njih jeupozorila Evropska komisija u izveštajima o napretkuSrbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji za 2018. i2019. godinu,52 a Evropska komisija protiv rasizma inetolerancije (ECRI) u Trećem izveštaju o Srbiji, porednedostataka u vezi sa sprovođenjem Strategije, ukazuje i naproblem nedostatka verifikovanih i generisanih podataka opoložaju Roma i napretku u vezi sa merama socijalneinkluzije.53

Najzad, nalazi ukazuju i na probleme strateškogplaniranja i sprovođenja mera na lokalnom nivou. Naime,Strategijom je određeno da se većina strateških meraostvaruje u jedinicama lokalne samouprave. Za uspeh

50 Analiza sprovođenja i upravljanja (koordinacija i praćenje) Strategijom socijalnog uključivanja Roma i Romkinja 2016- 2025(https://idn.org.rs/sr_lat/projekti-centra-za-politikoloska-istrazivanja-i-javno-mnjenje/); Ostvarivanje Strategije socijalnog uključivanjaRoma i Romkinja u Republici Srbiji – Pilot-program (istraživanje sprovedeno u saradnji sa SKRUG – Liga Roma uz podršku Fondacijeza otvoreno društvo).

51 Predstavnici državnih organa često ukazuju na primere uspešnog sprovođenja Strategije, njenog monitoringa i upravljanja strateškimmerama. Videti Izveštaj br. 2/2018. o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23, Savet za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje23, Beograd, jul 2018. https://www.mpravde.gov.rs/files/Izveštaj%20br.%202-2018%20o%20sprovođenju%20Akcionog%20plana%20za%20Poglavlje%2023.pdf (str. 999-1145); Prvi izveštaj o implementaciji Operativnih zaključaka sa seminara„Socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period jun 2015. – jun 2016. godine”(https://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/ node/21718); ili Državni izveštaj o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnihmanjina koji ukazuje na izuzetan progres u vezi sa sprovođenjem Strategije (https://rm.coe.int/4th-sr-serbia-en/1680 8d765e (str. 12-25).

52 Za više informacija videti: https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20180417-serbia-report.p df (str. 27 i 29);https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20 190529-serbia-report.pdf (str. 29-30).

53 Dostupno na: https://rm.coe.int/third-report-on-serbia/16808b5bf4 (str. 28-32)54 Dostupno na: http://idn.org.rs/wp-content/uploads/2020/09/SOCIJALNA-DISTANCA-ETNICKIH-ZAJEDNICA-IZVESTAJ.pdf; str. 271


Srbije, kojim je uređena sloboda građana/ki da seizjašnjavaju o nacionalnoj pripadnosti. U razgovorima sapredstavnicima državne uprave, obavljenim za potrebedrugog istraživanja u junu i julu 2019. godine, istraživačiInstituta su utvrdili da pojedini državni organi ne vodeevidencije o ostvarivanju prava Roma i Romkinja jersmatraju da je to zabranjeno pomenutim članom Ustava iZakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Nasuprot tome, nesamo da Ustav i Zakon to ne zabranjuju već je upravljanje,praćenje planiranja socijalne inkluzije moguće samo nadesegregiranim podacima, naravno prikupljenim izaštićenim u skladu sa Zakonom o zaštiti podatakaličnosti.55

OCD koje zastupaju interese i prava Roma su veomaaktivne i čini se da preko njih vodi najefikasniji put dopristupa pravdi Roma i Romkinja, posebno onih koji susiromašni, nemaju dovoljno informacija o svojim pravima

socijalne inkluzije i obavljanja poslova u JLS na poslovimaromskog koordinatora, zdravstvene medijatorke ipedagoških asistenata. Prema nalazima pomenutogistraživanja Instituta društvenih nauka iz 2019. godine, uobrazovno-vaspitnom sistemu je bio angažovan 261pedagoški asistent (159 muškaraca i 102 žene), 221 njih uosnovnim školama i 40 u predškolskim ustanovama. Rad229 pedagoških asistenata finansiran je iz budžetaRepublike Srbije, a za 32 iz budžeta lokalnih samouprava.Pedagoški asistenti rade sa oko 6.000 učenika iz romskihporodica nastanjenih u podstandardnim naseljima i sapreko 1.100 učenika koji se obrazuju po individualnomobrazovnom planu. Rezultati istog istraživanja ukazuju nato da je u 70 JLS angažovano 85 medijatorki, a da je u 76JLS angažovan romski koordinator. Podaci o angažovanjuRoma i Romkinja u radu državnih organa ne postoje, jervećina njih pogrešno tumači član 47 Ustava Republike

Grafikon 9: Viđenje promene životnih uslova Roma i Romkinja u poslednje četiri godine

Da, jeste

14,2

Izvor: Institut društvenih nauka

Jeste malo

25,3

Nije

54,8

Ne znam i ne želim da odgovorim

5,7

Da li je u poslednje 4 godine poboljšan život vaše porodice?

Grafikon 10: Zaposlenost Roma i Romkinja

Da, za stalno

18,9


Da povremeno

29,3

Ne, ali radim na

„crno“

29,7

Ne radim ništa

19,2

Da li ste zaposleni?

Grafikon 11: Viđenje poboljšanja stambenih uslova Roma i Romkinja u poslednje četiri godine

Da, sopstvenim sredstvima

36,4


Da, pomogla mi je opština/

međunarodna organizacija

1,2

Ne

59,5


2,9

Da li su u poslednje 4 godine unapređeni vaši stambeni uslovi?

Studiram

1,1

Ne želim da

odgovorim

1,8

55 „Službeni glasnik RS“, br. 87/2018


niti znanja o tome kako da ih ostvare i zaštite. Tipičan je,mada ne i jedini, primer beogradske OCD Praxis koja jedugo godina pružala pravnu pomoć licima koja nisu bilaupisana u Matičnu knjigu i uporedo posvećeno radila nauređenju postupka naknadnog upisa.

U političkom i pravnom sistemu lokalne zajednicepostoje tela i organi preko kojih bi Romi mogli dapovećaju uticaj na ostvarivanje i zaštitu prava. Institucije,poput Zaštitnika građana u jedinici lokalne samouprave,Saveta za međunacionalne odnose u JLS ili tela koja se nalokalnom nivou staraju o ravnopravnosti polova iliuključivanjem mladih, trebalo bi da su otvorenije zapripadnike romske nacionalne manjine kako u smislupovećanja njihovog uticaja u društvu, tako i u vezi sarazvojem interkulturalnih kapaciteta lokalnih zajednica.

Pomenuti podaci ukazuju na to da četiri godine nakonusvajanja Strategije i jedanaest godina nakon usvajanjaZakona o zabrani diskriminacije nisu stvoreni društveniuslovi za borbu protiv siromaštva i diskriminacije. Malibroj Roma i Romkinja oseća da je imao korist odusvojenih mera, većina njih ukazuje na to da jediskriminacija pojava koja ih prati tokom života, ne veruju

institucijama i ne osećaju društvenu solidarnost padiskriminaciju ne prijavljuju, nisu uključeni u društvenetokove i najzad ne postoje podaci o tome koliko njih imabenefite od usvojenih pravnih i administrativni meara.

Da bi se utvrdio napredak u pristupu pravima, odnosnonjihovom delotvornom ostvarivanju i upravljanjemprocesom socijalne inkluzije, potrebno je da postoji nadzornad tim procesom i merljivi kvantitativni i kvalitativnipodaci. Ni jedno ni drugo ne postoji, a pristup pravima jeosujećen društvenim uslovima, odnosno društvenomneosetljivosti za probleme Roma i Romkinja, snažnimukorenjenim predrasudama većine prema njima,nepravilnim postupanjima organa javne vlasti u vezi sausvojenim pravnim rešenjima i latentnom institucionalnomdiskriminacijom. Pristup pravima otežava što postojećisistemi podrške (besplatna pravna pomoć, podrška lokalnihsamouprava i OCD) nisu dovoljno efikasni.

Prevazilaženje problema u vezi sa pristupom pravimabi trebalo usmeriti ka doslednom i odgovornom razvijanjuinstitucionalnih mehanizama u nacionalnim i loklanimjavnim politikama neophodnim za upravljanjemstrateškim i pravnim merama u skladu sa činjenicama.


Mnogi Romi i Romkinje žive u podstandardnimnaseljima, siromašni su i nedostupno im je ostvarivanjeosnovnih prava. Prema Romima postoji velika socijalnadistanca pripadnika drugih etničkih grupa u Srbiji, aliposlednja istraživanja ukazuju i na vice versa proces.

Romi i Romkinje se često, gotovo svakodnevno,suočavaju sa diskriminacijom. Najčešče u neformalnimkontaktima, potom u obrazovnom i zdravstvenom sistemui prilikom zapošljavanja i ostvarivanja prava na rad.Diskriminaciju retko prijavljuju jer smatraju da ju je teškodokazati, pri tome su izloženi neprijatnostima, strahu odpritisaka i nasilju počinilaca diksriminacije tokompostupka dokazivanja. Diskriminacija je, prema rečimavećine sagovornika i sagovornica na fokus grupama, deosvakodnevice i načina života. Romkinje su dodatnoizložene diskriminaciji, jer pored njene nacionalnezasnovanosti suočavaju se sa diskriminacijom u zajednicikoja počiva na patrijarhalnom obrascu porodičnog života.

Strah od diskriminacije jača delovanje ekstremnihdesničarskih organizacija čiji pripadnici sve češće napadajupripadnike romske nacionalnosti, a nadležni organi na takvepojave ne reaguju ili su reakcije prema počiniocima blage.

Republika Srbija je usvojila Strategiju socijalnoguključivanja Roma i Romkinja 2016 – 2025. godine, ali jošnije uspostavila uslove za njeno puno sprovođenje, neprikuplja podatke o implementaciji strateških mera, nepriprema odgovarajuće izveštaje i od 2018. godine nema

akcioni plan o sprovođenju Strategije. Romi i Romkinje nisuna odgovarajuće načine uključeni u ostvarivanje i upravljanjeStrategijom ni na lokalnom, niti na državnom nivou.

Pristup pravdi je ograničen, što je uočljivo i izpodataka da se Romi I Romkinje retko pritužujuZaštitniku građana Republike Srbije i Povereniku zazaštitu ravnopravnosti, da je veliki broj podnetih pritužbiodbačen iz formalnih razloga (što ne znači da ne postojiproblem zbog kojeg se građani pritužuju), a predsudovima se vodi mali broj postupaka u vezi sa zaštitomprava na ravnopravnost lica romske nacionalnosti.Strateške parnice koje je Poverenik vodio nisu uticale ni naunapređenje prakse sudova, niti na društvenu svest.Institut besplatne pravne pomoći je uređen Zakonom, alije centralizovan, birokratizovan i sužen na uzak krugpružalaca usluge koji nisu motivisani da je proaktivnopružaju građanima i građankama romske nacionalnosti.

OCD koje zastupaju i zagovaraju ostvarivanje i zaštituprava Roma i Romkinja su, pored svih eksternih i internihproblema sa kojima se suočavaju u radu, najsigurnijapodrška zaštiti njihovih prava i podizanju kapacitetazajednice za socijalno uključivanje. Pravnici koji pružajupravnu pomoć Romima i Romkinjama su ili angažovani uOCD koja zagovaraju njihova prava ili ih zastupaju jerimaju odgovarajuća pravna znanja i relativno dobropoznaju prilike u romskoj zajednici, ali njihov broj jenedovoljan.

Zaključak

Postojeći institucionalni i stručni kapaciteti i uspostavljenimehanizmi i organizacija poslova i aktivnosti u javnom icivilnom sektoru ne doprinose u punoj meri nismanjivanju siromaštva, niti eliminisanju diskriminacijeRoma i Romkinja. Zbog toga bi akteri u procesusprovođenja borbe protiv diskriminacije i aktivnogsocijalnog uključivanja Roma i Romkinja trebalopreduzeti sledeće mere i aktivnosti:

a) Donosioci odluka na državnom i lokalnom nivoubi trebalo da osmišljavaju, usvajaju, planiraju,sprovode, prate mere socijalne inkluzije i borbe protivdiskriminacije Roma i Romkinja i da obaveštavajujavnost o tome:

• Revizija Strategije socijalnog uključivanja Roma iRomkinja; Tok Strategije trebalo bi zasnivati načinjenicama, uključujući evaulaciju rezultata primenestrateških mera. Revizija Strategije bi trebalo da jeusmerena ka uspostavljanju efikasnog modelaupravljanja strateškim merma i ciljevima nanacionalnom i loklanom nivou.

• Delotvorno uključivanje Roma i Romkinja u sve proceseupravljanja Strategijom, sprovođenja i evaluacije mera.Romi i Romkinje moraju aktivno, svrsishodno iodgovorno da učestvuju u planiranju, sprovođenju ievaulaciji mera socijalne inkluzije.

• Javne politike socijalnog uključivanja Roma i Romkinja,koje podrazumevaju i eliminisanje diskriminacije,moraju biti zasnovane na činjenicama; Izveštaji koje nagodišnjem nivou podnose organi javne vlasti i revizijaStrategije moraju biti zasnovani na činjenicama.Neophodno je da se za reviziju Strategije i kreiranjenovog Akcionog plana obezbede podaci o njenomsprovođenju, prikupljeni na osnovu HRBAD principa(Human Rights Based Approach to Data).

• Jačanje kapaciteta organa javne vlasti; Romi i Romkinjeprava ostvaruju pred nadležnim državnim organima iorganizacijama kojima je povereno ostvarivanje izaštita prava u JLS (centar za socijalni rad, Nacionalnaslužba za zapošljavanje; škola; dom zdravlja i drugi).Kontinuirane obuke zaposlenih, usklađene sakadrovskim planovima tih organa i organizacija, supreduslov ostvarivanja i zaštite prava i borbe protivdiskriminacije.

• Dosledno jačanje kapaciteta Poverenika za zaštituravnopravnosti za borbu protiv diskriminacije Roma iRomkinja; Jačanje nezavisnosti i kapaciteta institucijePoverenika kroz izmene Zakona o zabranidiskriminacije u smislu davanja širih ovlašćenjaPovereniku u vezi sa izricanjem mera za utvrđenudiskriminaciju, pokretanjem postupaka bez prethodnoprimljene pritužbe, utvrđivanje obaveznosti primenemišljenja Poverenika i nadzor ovog organa nadprimenom mišljenja.. Izmenama Zakona o zabranidiskriminacije trebalo bi uspostaviti način izboraPoverenika, koji počinje prijavom na javnomkonkursu a završava potvrđivanjem izbora u Narodnojskupštini. Najzad, trebalo bi ustanoviti redovnukomunikaciju Poverenika i OCD i jačati kapacitete imehanizme Poverenika za proaktivan rad u romskojzajednici.

• Donošenje Strategije borbre protiv diskriminacije u kojojsu na osnovu činjenica planiraju mere eliminisanjadiskriminacije Roma i Romkinja i otklanjanja njenihposledica i podizanja svesti javnosti o pojmudiskriminacije, štetnosti diskriminatornog postupanja iponašanja i mehanizmima zaštite.

• Razmotriti mogućnosti da se izmene i dopune propisikako bi se obezbedila neposredna odgovornost iutvrdile direktne obaveza državnih, pokrajinskih ilokalnih organa vlasti u vezi sa socijalnimuključivanjem Roma i Romkinja i borbom protivdiskriminacije.

• Jačanje kapaciteta Zaštitnika građana RS, Pokrajinskogzaštitnika građana i Zaštitnika građana u JLS ipravosudnih organa u vezi sa borbom protivinstitucionalne diskriminacije Roma i Romkinja.

• Redefinisanje instituta besplatne pravne pomoći; Institutbesplatne pravne pomoći je komplikovan i neostvaruje punu svrhu za koju je Zakonom ustanovljen.Trebalo bi taj institut redefinisati tako da se proširikrug kompetentnih pružalaca ove usluge i da uslučajevima diskriminacije troškovi postupka neopterećuju lice koje je pretrpelo dokazanudiskriminaciju.

• Osmišljen antidiskriminacioni programi u javnimpolitikama obrazovanja, kulture i informisanja (mediji);Socijalno uključivanje i suzbijanje diskriminacijeRoma i Romkinja je moguće ukoliko se u pomenutim

Preporuke



javnim politikama osmisle sadržaji koji doprinose timprocesima, jasno osuđuju diskriminacija i govormržnje i promovišu interkulturalizam.

• Osnažiti borbu protiv diskriminacije kroz uređivanjeinstituta odgovornosti u medijskom prostoru iobrazovanja novinara za izveštavanje o diskriminaciji iantidiskriminacionim politikama; U tom smilsupotrebno je odlučnije postupanje Saveta za štampu,Regulatornog tela za elektronske medije i drugihregulatornih i kontrolnih organa u slučajevimadiskriminacije u medijima, neprofesionalnogizveštavanja i širenja medijskih sadržaja koji podstičunetoleranciju, nepoverenje, diskriminaciju; nafakultetima koji obrazuju kadrove za rad u medijimapodsticati akreditaciju predmeta i drugih nastavnihsadržaja koji su posvećeni interkulturalizmu iantidiskriminaciji; Brzi sudski procesi i visoke kazne zavlasnike medija, urednike i novinare, koji podstičudiskriminaciju, govor mržnje i netoleranciju;

• Eliminsanje prerasuda u obrazovnom sistemu i jačanjekapaciteta romske zajednice da se znanjem suprotstavidiskriminacij; U predškolskom vaspitanju, osnovnim isrednjim školama kroz sve aktivnosti i predmete jačatidruštveno poverenje, ravnopravnost, interkulturalnosti učenje jezika i kulture društvene sredine;stipendiranje studenata romske nacionalnosti koji želeda studiraju pravo i fakultete koji podstiču razvojzajednice.

b) Donosioci odluka u Evropskoj uniji bi trebalo dapodstiču mere socijalne inkluzije i antidiskriminacionepolitike uspostavljajući jasne standarde i principe,oslanjajući se prilikom donošenja odluka ipreduzimanja akcija na rezultate monitoringapostojećih evropskih mehanizama:

• Energičnija borba protiv anticiganizma i svakog oblikadiskriminacije u EU i državama kandidatima;

• Romski pokret tretirati kao jedinstven u smislu bar triodrednice – očuvanja identiteta, borbe protivsiromaštva i diskriminacije;

• Snažnije oslanjanje na nalaze u instrumentima telaSaveta Evrope (ECRI, FCNM, ECRML);

• Snažniji pritisak na državu u vezi sa sprovođenjemStrategije socijalnog uključivanja Roma i Romkinja ieliminisanja diskriminacije prema Romima;

• Razvoj jedinstvenog sistema praćenja programaintegracije/inkluzije Roma i Romkinja zasnovane naciljevima održivog razvoja (jedinstvena metodologija,setovi indikatora);

• Podsticaj jačanju društvenog poverenja i smanjenjesocijalne distance prema Romima i Romkinjama;

• Sve politike i aktivnosti u vezi sa unapređenjempoložaja Roma i Romkinja i borbom protivdiskriminacije shvatati kao deo ukupne borbe zapoštovanje različitosti, jačanje interkulturalizma ieliminisanje ukupne diskriminacije;

• Stroga evaulacija efekata svih projekata koje podržavaEvropska komisija u vezi sa “romskim” programima.

c) Romski aktivisti i „romske“ organizacije civilnogdruštva bi trebalo da razvijaju potencijale zajednice zaaktivnu borbu protiv diskriminacije i uključivanje udruštvo:

• Jačanje kapaciteta romskih aktivista i romskihorganizacija, kao i drugih organizacija civilnog društvakoje rade na zaštiti prava Roma da prepoznajudiskriminaciju i koriste dostupne mehanizme zaštiteod diskriminacije;

• Jačanje strategija CSO da vrše pritisak na donosiceodluka u slučajevima kada se problemi sporo rešavaju inagomilavaju ili kada neefikasnost rada ineblagovremeno donošenje odluka ugrožava pravagrađana i građanki romske nacionalnosti;

• Ohrabrivanje i podsticanje grass root delovanja Roma iRomkinja;

• Jačanje kapaciteta CSO da podstiču interkulturalnidijalog.

• Jačanje umrežavanja CSO koje zastupaju/zagovarajuprava Roma i Romkinja;

• Unapređenje komunikacije sa Poverenikom za zaštituravnopravnosti, Zaštitnikom građana i mehanizmimau lokalnoj zajednici;

• Oranizovati ciljane kampanje usmerene namarginalizovane pripadnike romske zajednice,uključujući žene, starije osobe, osobe sa invaliditetom iLGBTQ+ osobe, kako bi bili bolje upoznati sa svojimpravima i dostupnoj pomoći ukoliko iskusediskriminaciju.

d) Pravnici, s obzirom na odgovornost koju imaju u vezisa zaštitom i borom protiv diskriminacije, bi trebaloda u različitim sistemima (OCD, advokatura, javneslužbe, nezavisni organi, sudovi, tužilaštva...) štiteinterese društva i pojedinca u vezi sa ostvarivanjemravnopravnosti:

• Posvećen rad na pitanjima pravne zaštite i pomoćiRomima i Romkinjama u slučajevima diskriminacije iteškoća u vezi sa ostvarivanjem prava;

• Dosledna primena pravnih standarda zaštite oddiskriminacije, ali i standarda koji se primenjuju uinkluzivnim multikulturalnim društvima, politikamarazličitosti i slično;


– Acković Dragoljub (2013): Tradicionalna kulturaRoma u Srbiji; Rominterpres; Beograd

– Bašić Goran (2018): Multikulturalnost i etnicitet;Institut društvenih nauka; Beograd

– Bašić Goran (2010): Politička akcija; Čigoja; Beograd– Bašič Goran (2006): Iskušenja demokratije u

multietničkom društvu; Centar za istraživanje etniciteta;Beograd.

– Bašić Goran & Jakšić Božidar (2005): Umetnostpreživljavanja - gde i kako žive Romi u Srbiji; Institutza filozofiju i društvenu teoriju; Beograd

– Biber Florian (2020): The Rise of Authoritarianism inthe WB; Springer

– Jakšić Božidar (2015): Romi u Srbiji između nakovnjasiromaštva i čekića diskriminacije; MostArt; Beograd

– Kosanović Mirna, Gajin Saša & Milenković Dejan(2010): Zabrana diskriminacije u Srbiji i ranjivedruštvene grupe; UNDP; Beograd

– Lutovac Zoran (2020): Populism, Multiculturalism &Stabilocracy; Institute of Social Sciences; Belgrade

– Macura Vladimir (1993): Jedan način sanacije fizičkogokvira romskih enklava; u: „Društvene promene ipoložaj Roma“; Srpska akademija nauka i umetnosti,Naučni skupovi; Knjiga LXX; Beograd

– Milovanović Ivan (2019): Uloga Evropske unije upodržavanju stabilokratskih režima na zapadnomBalkanu; Udruženje za političke nauke Srbije; Beograd

– Pisar Milovan i (2014): Stradanje Roma u Srbiji zavreme Holokausta; Forum za primenjenu istoriju;Beograd

– Radojević Mijodrag (2018): Sistem (besplatne) pravnepomoći u Republici Srbiji i promena međunarodnihstandarda; Srpska politička misao; Institut za političkestudije; Beograd

– Radovanović Svetlana, Knežević Aleksandar (2014):Romi u Srbiji – Popis stanovništva, domaćinstava istanova 2011. u Republici Srbiji; Republički zavod zastatistiku; Beograd

– Reljanović Mario (2019): Analiza prakse postupanjaPoverenika za zaštitu ravnopravnosti po pritužbama zadiskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti,Jednakost, Beograd

– Stojančević, Vladimir (1992): Politički i pravni položajCigana (Roma) u Srbiji Prvog i Drugog ustanka; uMiloš Macura, „Razvitak Roma u Jugoslaviji –problemi i tendencije“; SANU; Beograd

– Vuković Danilo, Antonijević Milan, GolubovićKatarina, Milenković Marko, Vujić Kristina (2017):Pristup pravdi i besplatna pravna pomoć u Srbiji ‒izazovi i reforme; Komitet pravnika za ljudska prava;Beograd

– Ćirković Svetlana (2018): Savremena lingvističkaistraživanja romskih govora u Srbiji; u: (ur. VaradyTibor & Sikimić Biljana); „Očuvanje, zaštita iperspektive romskog jezika u Srbiji“; Srpska akademijanauka i umetnosti; Beograd

Literatura

• Jačanje kapaciteta pravnika u javnom i civilnomsektoru u smislu specijalizacije pravnih oblasti ukojima se ispoljava diskriminacija – socijalna iekonomska prava, identitetska prava i drugo...;

e) Mediji bi trebalo da društveno odgovorno, na jasnim inedvosmislenim sadržajima, osuđuju diskriminaciju ida promovišu multikulturalizam i intekulturalizam:

• Stalne obuke urednika i novinara o specifičnostimamedijskih sadržaja i izveštavanja u multikulturalnomdruštvu;

• Proizvodnja i emitovanje medijskih sadržaja kojipodstiču interkulturalizam i jasno osuđujudiskriminaciju;

• Proizvodnja edukativnih medijskih sadržaja omultikulturalnom društvu i etničkim zajednicama ispecifičnostima njihovih tradicija, kultura, jezika.

Romi u Republici Srbiji: izazovi diskriminacije

radimo na obezbeđivanju pravamanjina i autohtonih naroda

Minority Rights Group Europe c/o NEKI, Ulloi Utca 68. 11.em. 15. H-1082 BudapestTel +44 (0)20 7422 4200 Fax +44 (0)20 7422 4201 Email [email protected] www.minorityrights.org

Posetite Minority Voices Newsroom za price pripadnika manjina i autohtonih naroda širom sveta na www.minorityvoices.org

www.twitter.com/minorityrights www.facebook.com/minorityrights

Romi u Srbiji već dugo trpe posledice strukturnogsiromaštva i diskriminacije. Iako je država sprovodila nizmera kako bi radila na rešavanju ovih problema, napredakje ograničen i nejednakost je i dalje tu. Izveštaj „Romi uRepublici Srbiji: izazovi diskriminacije“ daje detaljanpregled njihovog položaja do danas, ističući nedostatke i mogućnosti za poboljšanje kroz intervjue sa članovimazajednice i drugi vid istraživanja.

Izveštaj naglašava da je za mnoge Rome i Romkinjediskriminacija i dalje svakodnevna realnost u skoro svakojoblasti života, od posla, stanovanja, zdravstvene zaštite doobrazovanja. Iza ovih problema stoji nedostatak pristupu

pravdi, koji je delom posledica nesprovođenjaantidiskriminacionog zakonodavstva i nedostatkapoverenja mnogih Roma i Romkinja u sudski sistem.

Kao posledica toga, iako zabranjena, diskriminacija ješiroko rasprostranjena i slučajevi diskriminacije se i daljene prijavljuju u dovoljnoj meri. Kako bi se trenutna situacijapopravila i diskriminacija efikasno suzbila, u ovomizveštaju se apeluje na međunarodne organizacije, državu,lokalne samouprave, civilno društvo i medije da rade saromskom zajednicom kako bi se društveni i institucionalnikontekts izmenio.

ISBN 978-615-81504-4-6.

Documents

MRG Rep RomaSerb SE Mar21 E.qxp MRG