TIMOTI BAJFORDSIMBOL DETINJSTVA

DANI POEZIJE U KCB-UNE SLUŠAJ NJIH – KAŽI SVOJ STIH!

PRIKAZI NAJNOVIJIH FILMOVA, KNJIGA, POZORIŠNIH PREDSTAVA,

MUZIČKIH IZDANJA

N O V I S A DB E O G R A D

#7 OD 11. DO 24. MARTA

WWW.CITYMAGAZINE.RS

MUŠKARCI U SRBIJI

BORBA IZMEĐU TRADICIONALNOGI SAVREMENOG B E O G R A D

CITY_REKLAME.indd 35CITY_REKLAME.indd 35 1/2/2009 1:56:41 PM1/2/2009 1:56:41 PM

UVODNA REČ • 03

Foto

: Bog

dan P

edov

ić

Foto

: City

Mag

azine

1_ Beograd - skrivene tajne prestonice2_ Timoti Bajford - Simbol našeg

detinjstva3_ Kako je biti muškarac u Srbiji danas?

1_ 3_

2_

Za jači pololim mart. Ne zbog 8. marta već zato što je to znak da je zima već skoro prošla, vreme je lepše,

dani su duži i sve nagoveštava da nas čeka još čitavih šest meseci uživanja u lepom vremenu, suncu, odmorima, produženim vikendima u prirodi... ma, milina! Mada, ni taj 8. mart nije loša stvar zato što svake godine od ćaleta dobijem neke pare tim povodom jer je iz nepoznatog razloga to za njega bio i ostao značajan praznik. A baš pre neki dan smo na času joge drugarice i ja pričale o tom „danu žena“ i jedna je rekla kako bi baš bilo dobro da 8. mart bude neradan dan za žene, pošto smo to već odavno zaslužile. Međutim, već posle prvog oduševljenja na pomisao izležavanja do kasno dok muški svet ide na posao, brzo smo shvatile da bi to bila potpuna propast i da bi nam verovatno trebalo nedelju dana da ispravimo ono što su muškarci

zabrljali dok su taj jedan dan bili ostavljeni sami i bez nadzora. Evo na primer, ja sam za vikend sama okrečila zid sobe jer nisam bila zadovljna kako je moler (muškarac) to odradio, pa nisam bila lenja nego sam otišla u radnju, kupila boju i valjak (doduše pogrešan, ali dobro sad, prvi je put) i sada zid izgleda kako je od početka trebalo da izgleda – kao engleska trava. A sve između sklapanja stvari iz Ikee (da, u fazi selidbe sam), kačenja zavesa, uređivanja magazina i svih ostalih obaveza koje sve mi svakodnevno obavljamo. Zaista je ostalo malo stvari koje odvajaju muškarce i žene, i veliko je pitanje ko je tu jači pol. Mislim, ne bih volela da se ovo shvati pogrešno, super su muškarci, sa svim svojim manama i vrlinama. I da

bismo to dokazali ovaj broj smo posvetili muškim temama. Namerno. A vi se pronađite. M.M.

MARIJA MILOSAVLJEVIĆ Glavna i odgovorna urednica

V

stvari iz Ikee (da, u fazi selidbe sam), kačenja zavesa, uređivanja magazina i svih ostalih obaveza koje sve mi svakodnevno obavljamo. Zaista je ostalo malo stvari

stvari iz Ikee (da, u fazi selidbe sam), kačenja zavesa, stvari iz Ikee (da, u fazi selidbe sam), kačenja zavesa, uređivanja magazina i svih ostalih obaveza koje sve mi svakodnevno obavljamo. Zaista je ostalo malo stvari

zabrljali dok su taj jedan dan bili ostavljeni sami i bez

CITY_REKLAME.indd 35CITY_REKLAME.indd 35 1/8/2009 3:18:10 PM1/8/2009 3:18:10 PM

CITY MAGAZINEU POKRETU:

KULTURNA DEŠAVANJA 20 • DOGAĐAJI Svetski dan poezije

22 • FILMRecenzije

23 • DVDPreporuka za gledanje

24 • POZORIŠTEPredstave

25 • TV KRITIKABeverli Hils

26 • MUZIKAŠta slušati?

27 • KONCERTIKoncertna dešavanja

28 • ARTEfekat Tito

29 • KNJIGEPreporuka za čitanje

CITY MAGAZINE OD 11. DO 24. MARTA SADRŽAJ • 05

PULS GRADA 30 • BEOGRADNepoznato pred očima

32 • SLOBODNO VREMEPaintball

33 • DECAInformacije za najmlađe

35 • KULINARKAČaj - tačno u pet!

36 • GASTROPrikaz novih restorana

37 • CLUBBINGKlupska dešavanja

38 • LIFE STYLETeorija ženskih satova

Naslovna strana : foto : Arena • Izdavač : City Magazine Roularta d.o.o. • Adresa redakcije : Kapetan Mišina 8, 11000 Beograd - info@citymagazine.rs • Direktor : Ivan Bevc - ivan.bevc@citymagazine.rs • Glavna i odgovorna urednica :Marija Milosavljević - marija.milosavljevic@citymagazine.rs • Key Account Manager : Nataša Došen - natasa.dosen@citymagazine.rs • Sales Manager : Danijela Lalić - danijela.lalic@citymagazine.rs • Dizajn i prelom : Strawberry I&S, Beograd- www.strawberry.rs - Art direktor : Branko Bobić • Saradnici : Aleksandar S. Janković, Anica Tucakov, Miloš Đukelić, Marko Herman, Jelena Glušac, Lara Marinković, Ivan Jovanović, Ranko Trifković, Maja Petrović, Nataša Janković, Miroslav Pavlović, Olgica Ilić, Ivana Krstić, Ivana Živkov, Ana Pavlović, Dejan Lakić, Patrick Gray, Slobodan Avramović, Bojan Cvejić, Tijana Spasić, Tanja Gluvaković, Dimitrije Vojnov, Miljana Aksić • Foto : Bogdan Pedović, Lena Nešić • Lektura i korektura : Lidija Mandić • Distribucija : Peđa Kresojević - pedja.kresojevic@citymagazine.rs • Asistent za finansije i prodaju : Andrea Andrijašević - andrea.andrijasevic@citymagazine.rs • Tiraž : 60.000 primeraka • Štampa : Roularta media Group NV, Meiboomlaan 33, B-8800 Roeselare, Belgium • Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa

IMATE INFORMACIJU KOJU ŽELITE DA OBJAVIMO?ŽELITE DA NAJAVITE VAŠE DOGAĐAJE NA STRANICAMA CITY MAGAZINA?PIŠITE NAM NA info@citymagazine.rs�!

Foto : Arena

TIMOTI BAJFORDSIMBOL DETINJSTVA

DANI POEZIJE U KCB-UNE SLUŠAJ NJIH – KAŽI SVOJ STIH!

PRIKAZI NAJNOVIJIH FILMOVA, KNJIGA, POZORIŠNIH PREDSTAVA,

MUZIČKIH IZDANJA

N O V I S A DB E O G R A D

#7 OD 11. DO 24. MARTA

WWW.CITYMAGAZINE.RS

MUŠKARCI U SRBIJI

BORBA IZMEĐU TRADICIONALNOGI SAVREMENOG B E O G R A D

Il Divo u Beogradu!

U VAZDUHU8 • TREND Muškarac u Srbiji– Work in Progress

10 • SHOPPINGMuška kozmetika

12 • URBAN FLASH Gradske vesti

14 • ZAPPINGNoviteti

17 • HI-TECHNovi proizvodi

18 • INTERVJU Timoti Bajford

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd79CITY magazine/ glavna i odgovornaurednica Marija Milosavljević. - Beograd (Kapetan Mišina 8) :City Magazine Roularta, 2008 - .- 30 cmDvonedeljnoISSN 1820 – 9556 = City magazineCOBISS.SR – ID 152269580

CITY MAGAZINECITY MAGAZINECITY MAGAZINE

KULTURNA DEŠAVANJA

Glavna i odgovorna urednica :

CITY MAGAZINECITY MAGAZINECITY MAGAZINECITY MAGAZINECITY MAGAZINECITY MAGAZINECITY MAGAZINECITY MAGAZINE

DOGAĐAJI MESECA • 0706 • AGENDAPredstavljamo vam događaje i datume koje bi trebalo da upišete u svoj planer

TEKST : CITY MAGAZINE

ponedeljak – utorak

9-17/3.film

Smotra arheo-loškog filmaNarodni muzej u Beogradu u saradnji sa kulturnim centrima i ambasadama organi-zuje 10. Međunarodnu smotru arheološkog filma. Sve projekcije prikazane premijerno biće ponovljene narednog dana u 17 časova. U utorak 17. marta projekcije od 19 časova biće besplatne za sve posetioce. •

sreda – nedelja

11-15/3.sajam

Međuna-rodni sajam nautikeTradicionalni 31. Međunarodni sajam nautike kao specijalizovani sajam plovila svih vrsta, opreme za sportove na vodi i opreme za ronjenje i ribolov biće održan u hali 2 Beo-gradskog sajma. Nekoliko desetina izlagača iz zemlje i regiona predstaviće najnovije modele jahti, glisera, jedrilica, čamaca i slično. Prošle godine ovu manifestaciju posetilo je 12.000 posetilaca. •

četvrtak – utorak

12-17/3.novi sad

Sajam knjigaNa Novosadskom sajmu održaće se 15. po redu Međunarodni salon knjiga. Reč je o regio-nalnoj književnoj manifestaciji koja promoviše susrete izdavača, pisaca, književnih kritičara i publike, nova izdanja beletristike, popularne i naučne literature, priručnike, udžbenike, školski pribor i kancelarijsku opremu, štampane medije iz Srbije i susednih zemalja. Svaka kupljena ulaznica posetiocima će omogućiti popust na knjige u iznosu cene ulaznice. •

nedelja

15/3.koncert

Fazil SajU okviru ciklusa Velikani muzičke scene, Centar za muziku Kolarčeve zadužbine organizuje koncert pijaniste Fazila Saja u Velikoj dvorani. Ovaj umetnik prvi put će nastupiti u Beogradu i to sa delima Baha, Betovena, Ravela, Saja i Musorgskog. Kritičari smatraju da će Fazil Saj bez sumnje biti jedan od najvećih umetnika 21. veka. •

utorak

17/3.koncert

Orthodox CeltsSastav Orthodox Celts održaće tradicionalni koncert povodom dana Sv. Patrika u Domu omladine. Na isti dan pre 16 godina, ovaj bend imao je svoj prvi nastup u Britanskom kulturnom centru. Fanovi njihovog zvuka, koji predstavlja spoj tradicionalne irske mu-zike s elementima popa i roka, imaće priliku da uživaju u njihovim hitovima sa do sada objavljenih pet albuma. •

četvrtak – subota

19-21/3.poezija

Kaži svoj stihKulturni centar Beograda već devet godina na svaki Svetski dan poezije, 21. marta, organizuje manifestaciju posvećenu poe-ziji. Ova manifestacija promoviše pesnike, pesme, poeziju, čitanje, tretirajući literaturu kao najvažniju i najzabavniju stvar na svetu, a programski akcenat stavljen je na „glasno“ čitanje sopstvene poezije pesnika lično. Ovogodišnji slogan manifestacije je „Ne slušaj njih – kaži svoj stih“. •

petak – subota

20-21/3.koncert

PartibrejkersGrupa Partibrejkers održaće dva koncerta u beogradskom Domu omladine, na kojima će promovisati album „Sloboda ili ništa“. Repertoar dve svirke neće biti isti, jer, kako kaže frontmen grupe, postoji plan i da se koncerti snimaju. „Dugo želimo koncert u centru grada. Želimo da dođu ljudi i da bude puno“, poručili su članovi ove grupe. •

utorak

24/3.film

Beogradski fantomDugoočekivanu premijeru filma „Beogradski fantom“ publika će biti u prilici da pogleda ovog meseca u Sava Centru. Radnja filma dešava se 1979. godine, u vreme kada je predsednk Tito bio na službenom putu, a pažnja prestonice usmerena ka čoveku o kome će se izmišljati priče – Beogradskom fantomu. Istinita priča ili urbana legenda? Pokušajte da saznate istinu. •

četvrtak

26/3.koncert

Il DivoČetiri veličanstvena glasa koja su učinila popularnim jedan specifičan muzički žanr, tako što su zvuk opere uveli u svet popularne muzike, održaće koncert ovog meseca i za beogradske fanove. Popularni kvartet Il Divo u okviru svoje svetske turneje nastupiće u Beogradskoj areni. Inače, ova grupa izdala je pet albuma, prodatih u preko 22 miliona primeraka. •

četvrtak

26/3.novi sad

Zoran Predin & Gypsy Swing BandU sklopu svoje turneje po bivšoj Jugoslaviji, po-pularni slovenački muzičar, pesnik i kantautor Zoran Predin, sa svojim pratećim Gypsy Swing bendom, održaće koncert u Novom Sadu u Studiju M, na kome će promovisati svoj novi album „Inventura“. Predin je nekadašnji vođa rok grupe Lačni Franc, ali i autor muzike u brojnim filmovima, televizijskim serijama i pozorišnim predstavama. •

sreda

11/3.film

Sveti Georgijeubiva aždahuPremijeru novog filma Srđana Dragojevića beogradska publika moći će da pogleda u Sava Centru. Film je snimljen prema drami Dušana Kovačevića, a uloge tumače Lazar Ristovski, Milutin Milošević, Nataša Janjić, Bora Todorović, Zoran Cvijanović, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Branislav Lečić i drugi. Radnja filma odvija se u 1914. godini, u selu u Srbiji na granici sa moćnim Austrougarskim carstvom. •

11/03/09 CITY MAGAZINE

26/3.primeraka. •

26/3.primeraka. •

26/3.26/3.26/3.26/3.26/3.

26/3.

Dugoočekivanu premijeru filma „Beogradski fantom“ publika će biti u prilici da pogleda

Zoran Predin, sa svojim pratećim Gypsy Swing bendom, održaće koncert u Novom Sadu u Studiju M, na kome će promovisati svoj novi

pularni slovenački muzičar, pesnik i kantautor Zoran Predin, sa svojim pratećim Gypsy Swing Zoran Predin, sa svojim pratećim Gypsy Swing bendom, održaće koncert u Novom Sadu u

brojnim filmovima, televizijskim serijama i pozorišnim predstavama. •pozorišnim predstavama. •

Swing U sklopu svoje turneje po bivšoj Jugoslaviji, po-

Na Novosadskom sajmu održaće se 15. po redu Međunarodni salon knjiga. Reč je o regio-Na Novosadskom sajmu održaće se 15. po redu Međunarodni salon knjiga. Reč je o regio-

pozorišnim predstavama. •pozorišnim predstavama. •pozorišnim predstavama. •pozorišnim predstavama. •pozorišnim predstavama. •kome će se izmišljati priče – Beogradskom fantomu. Istinita priča ili urbana legenda?

rok grupe Lačni Franc, ali i autor muzike u brojnim filmovima, televizijskim serijama i

ovog meseca u Sava Centru. Radnja filma dešava se 1979. godine, u vreme kada je predsednk Tito bio na službenom putu, a pažnja prestonice usmerena ka čoveku o kome će se izmišljati priče – Beogradskom fantomu. Istinita priča ili urbana legenda? predsednk Tito bio na službenom putu, a pažnja prestonice usmerena ka čoveku o kome će se izmišljati priče – Beogradskom fantomu. Istinita priča ili urbana legenda?

DOGAĐAJI MESECA • 0706 • AGENDAPredstavljamo vam događaje i datume koje bi trebalo da upišete u svoj planer

TEKST : CITY MAGAZINE

ponedeljak – utorak

9-17/3.film

Smotra arheo-loškog filmaNarodni muzej u Beogradu u saradnji sa kulturnim centrima i ambasadama organi-zuje 10. Međunarodnu smotru arheološkog filma. Sve projekcije prikazane premijerno biće ponovljene narednog dana u 17 časova. U utorak 17. marta projekcije od 19 časova biće besplatne za sve posetioce. •

sreda – nedelja

11-15/3.sajam

Međuna-rodni sajam nautikeTradicionalni 31. Međunarodni sajam nautike kao specijalizovani sajam plovila svih vrsta, opreme za sportove na vodi i opreme za ronjenje i ribolov biće održan u hali 2 Beo-gradskog sajma. Nekoliko desetina izlagača iz zemlje i regiona predstaviće najnovije modele jahti, glisera, jedrilica, čamaca i slično. Prošle godine ovu manifestaciju posetilo je 12.000 posetilaca. •

četvrtak – utorak

12-17/3.novi sad

Sajam knjigaNa Novosadskom sajmu održaće se 15. po redu Međunarodni salon knjiga. Reč je o regio-nalnoj književnoj manifestaciji koja promoviše susrete izdavača, pisaca, književnih kritičara i publike, nova izdanja beletristike, popularne i naučne literature, priručnike, udžbenike, školski pribor i kancelarijsku opremu, štampane medije iz Srbije i susednih zemalja. Svaka kupljena ulaznica posetiocima će omogućiti popust na knjige u iznosu cene ulaznice. •

nedelja

15/3.koncert

Fazil SajU okviru ciklusa Velikani muzičke scene, Centar za muziku Kolarčeve zadužbine organizuje koncert pijaniste Fazila Saja u Velikoj dvorani. Ovaj umetnik prvi put će nastupiti u Beogradu i to sa delima Baha, Betovena, Ravela, Saja i Musorgskog. Kritičari smatraju da će Fazil Saj bez sumnje biti jedan od najvećih umetnika 21. veka. •

utorak

17/3.koncert

Orthodox CeltsSastav Orthodox Celts održaće tradicionalni koncert povodom dana Sv. Patrika u Domu omladine. Na isti dan pre 16 godina, ovaj bend imao je svoj prvi nastup u Britanskom kulturnom centru. Fanovi njihovog zvuka, koji predstavlja spoj tradicionalne irske mu-zike s elementima popa i roka, imaće priliku da uživaju u njihovim hitovima sa do sada objavljenih pet albuma. •

četvrtak – subota

19-21/3.poezija

Kaži svoj stihKulturni centar Beograda već devet godina na svaki Svetski dan poezije, 21. marta, organizuje manifestaciju posvećenu poe-ziji. Ova manifestacija promoviše pesnike, pesme, poeziju, čitanje, tretirajući literaturu kao najvažniju i najzabavniju stvar na svetu, a programski akcenat stavljen je na „glasno“ čitanje sopstvene poezije pesnika lično. Ovogodišnji slogan manifestacije je „Ne slušaj njih – kaži svoj stih“. •

petak – subota

20-21/3.koncert

PartibrejkersGrupa Partibrejkers održaće dva koncerta u beogradskom Domu omladine, na kojima će promovisati album „Sloboda ili ništa“. Repertoar dve svirke neće biti isti, jer, kako kaže frontmen grupe, postoji plan i da se koncerti snimaju. „Dugo želimo koncert u centru grada. Želimo da dođu ljudi i da bude puno“, poručili su članovi ove grupe. •

utorak

24/3.film

Beogradski fantomDugoočekivanu premijeru filma „Beogradski fantom“ publika će biti u prilici da pogleda ovog meseca u Sava Centru. Radnja filma dešava se 1979. godine, u vreme kada je predsednk Tito bio na službenom putu, a pažnja prestonice usmerena ka čoveku o kome će se izmišljati priče – Beogradskom fantomu. Istinita priča ili urbana legenda? Pokušajte da saznate istinu. •

četvrtak

26/3.koncert

Il DivoČetiri veličanstvena glasa koja su učinila popularnim jedan specifičan muzički žanr, tako što su zvuk opere uveli u svet popularne muzike, održaće koncert ovog meseca i za beogradske fanove. Popularni kvartet Il Divo u okviru svoje svetske turneje nastupiće u Beogradskoj areni. Inače, ova grupa izdala je pet albuma, prodatih u preko 22 miliona primeraka. •

četvrtak

26/3.novi sad

Zoran Predin & Gypsy Swing BandU sklopu svoje turneje po bivšoj Jugoslaviji, po-pularni slovenački muzičar, pesnik i kantautor Zoran Predin, sa svojim pratećim Gypsy Swing bendom, održaće koncert u Novom Sadu u Studiju M, na kome će promovisati svoj novi album „Inventura“. Predin je nekadašnji vođa rok grupe Lačni Franc, ali i autor muzike u brojnim filmovima, televizijskim serijama i pozorišnim predstavama. •

sreda

11/3.film

Sveti Georgijeubiva aždahuPremijeru novog filma Srđana Dragojevića beogradska publika moći će da pogleda u Sava Centru. Film je snimljen prema drami Dušana Kovačevića, a uloge tumače Lazar Ristovski, Milutin Milošević, Nataša Janjić, Bora Todorović, Zoran Cvijanović, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Branislav Lečić i drugi. Radnja filma odvija se u 1914. godini, u selu u Srbiji na granici sa moćnim Austrougarskim carstvom. •

11/03/09 CITY MAGAZINE

26/3.primeraka. •

26/3.primeraka. •

26/3.26/3.26/3.26/3.26/3.

26/3.

Dugoočekivanu premijeru filma „Beogradski fantom“ publika će biti u prilici da pogleda

Zoran Predin, sa svojim pratećim Gypsy Swing bendom, održaće koncert u Novom Sadu u Studiju M, na kome će promovisati svoj novi

pularni slovenački muzičar, pesnik i kantautor Zoran Predin, sa svojim pratećim Gypsy Swing Zoran Predin, sa svojim pratećim Gypsy Swing bendom, održaće koncert u Novom Sadu u

brojnim filmovima, televizijskim serijama i pozorišnim predstavama. •pozorišnim predstavama. •

Swing U sklopu svoje turneje po bivšoj Jugoslaviji, po-

Na Novosadskom sajmu održaće se 15. po redu Međunarodni salon knjiga. Reč je o regio-Na Novosadskom sajmu održaće se 15. po redu Međunarodni salon knjiga. Reč je o regio-

pozorišnim predstavama. •pozorišnim predstavama. •pozorišnim predstavama. •pozorišnim predstavama. •pozorišnim predstavama. •kome će se izmišljati priče – Beogradskom fantomu. Istinita priča ili urbana legenda?

rok grupe Lačni Franc, ali i autor muzike u brojnim filmovima, televizijskim serijama i

ovog meseca u Sava Centru. Radnja filma dešava se 1979. godine, u vreme kada je predsednk Tito bio na službenom putu, a pažnja prestonice usmerena ka čoveku o kome će se izmišljati priče – Beogradskom fantomu. Istinita priča ili urbana legenda? predsednk Tito bio na službenom putu, a pažnja prestonice usmerena ka čoveku o kome će se izmišljati priče – Beogradskom fantomu. Istinita priča ili urbana legenda?

ekad se znalo: on je išao u lov i donosio hranu koju je ona pripremala. Tokom vekova tradicionalna podela poslova

između muškaraca i žena unekoliko je modifikovana i prilagođena savremenom trenutku. Danas on i „lovi“ i kuva po potrebi, isto kao i ona. On posle ručka ne drema (iako mu se oči same sklapaju) dok ona pere sudove, već to udruženo rade ili kako se dogovore (ko koga prevari). Danas nije samo on odsutan po ceo dan iz kuće trudeći se da, kao glava porodice, zaradi dovoljno novca za život dok ona brine o deci. Odsutni su oboje, jer porodice često imaju dve glave koje po ceo dan rade jureći karijeru, ugled u društvu i novac, a kućne obaveze i brigu o deci dele. Polovi su se u tome približili.

TradicionalistaBiti tradicinalan muškarac u Srbiji danas je nezahvalno i opterećujuće za većinu muškaraca. Tradicija podrazumeva obavezu da muškarac bude stožer kuće, porodice, društva i države. A ako analiziramo socijalni trenutak jednog ne malog dela muške populacije dolazimo do poražavajućeg zaključka da oni silom prilika i posle tridesete još uvek stanuju kod roditelja i voze očeva kola, nemaju redovan posao, a o zasnivanju porodice i ne razmišljaju – izdržavaju ih roditelji. Takođe, postoje i primeri uspešnih biznismena i političara, ali se većina muške populacije pozicionira u širokom rasponu između ove dve krajnosti. U borbi za što bolji status u društvu, koji ne podrazumeva samo profesionalno usavršavanje, znanje i sposobnosti, današnji muškarac se trudi da i svojim izgledom ostavi utisak uspešnog, čak iako to uvek nije.

studentskim danima. U izvesnoj životnoj dobi muškarac u tome izgleda kao gubitnik. Isto kao i žena u bundi od jambolije.

Tate u parkićuOženjen muškarac pored gore pobrojanih aktivnosti ima i obavezu prema porodici – ženi, koja takođe ima svoju karijeru, i deci. Njegova životna saputnica traži da je on poštuje, da uravnoteženo izražava svoja osećanja i da ima sluha za njena. Ona želi da u komunikaciji bude ravnopravna i da on ne koristi taktiku zastrašivanja čak ni kad joj se suprotstavlja. Od njega se očekuje i aktivna uloga u vaspitavanju dece. Kako je borba za egzistenciju u fazi tranzicije normalna pojava, normalno je postalo i da muškarac koristi porodiljsko odsustvo (zakon mu od skora to dozvoljava), naročito ukoliko su primanja žene veća od njegovih, pa joj se ne isplati da odsustvuje s posla, ili ukoliko je postao tehnološki višak pa je izdržavano lice. Sve je više muškaraca kod nas koji ovu mogućnost koriste i svojim mališanima menjaju pelene i izvode ih u šetnju po parku. Nekada je takvo ponašanje bilo u rangu ekscesa. Britanski zavod za statistiku pokazuje da je u toj zemlji 190.000 očeva odlučilo da napusti posao i posveti se očinstvu. Ovakvo ponašanje ima i svojih zamki, jer muškarca dovodi u netipičnu situaciju da u parku razmenjuje recepte sa majkama druge dece (umutite penasto 4 belanceta i na vr’ noža dodajte prašak za pecivo...) i da istovremeno bude ismejan i odbačen od ostatka muškog roda, posebno onog koji decu nema ili im je potomstvo neko drugi podizao. Najnovije istraživanje „Medijum Galupa“ pokazuje da je u Srbiji još uvek na snazi podela na muške i ženske poslove, s tim da je dnevno vreme koje muškarac posvećuje „dosadnim“ kućnim poslovima 47 minuta, ako je on u dobi od 41. do 50. godine (žene 140 minuta), a ako se starosni interval pomeri samo 10 godina unazad, onda on za kućne poslove troši samo 18 minuta dnevno (žene 75 minuta).

Među čaršavima I tako, posle radnog dana, koji zbog svih obaveza i stresova kao da je trajao 36 sati, on izvečeri najzad dođe kući, ona izrazi želju za seksom. Statistika kaže da se gotovo svaki drugi muškarac u Srbiji tokom prethodne godine suočio sa impotencijom! Problem sa potencijom 43 odsto muškaraca opravdava fizičkim umorom, 42 odsto stresom, a nedostatak novca izaziva probleme sa erekcijom kod 9 odsto muškaraca. Uzgred, polna nemoć se finije zove - erektilna disfunkcija i sve veći broj dvadesetogodišnjaka redovno uzima vijagru ili neku od „plamenih pilula“. Izračunato je i da muškarac u Srbiji tokom života prosečno provede samo 600 sati (oko 25 dana) upražnjavajući seks.

Slučajni partneriBrak sve više postaje zajednica partnera a ne bračnih drugova, o čemu svedoče česte izjave žena koje svoje zakonite muževe nazivaju „partnerima“. Novija statistika pokazuje da se u Srbiji u proseku razvede svaki četvrti brak, dok se u većim gradovima - Beogradu, Novom Sadu i Nišu, razvodi svaki drugi bračni par. Možda je i zato današnji muškarac u Srbiji pristalica vanbračnih veza (lančana monogamija) bez obaveza za preuzimanjem materijalne i moralne odgovornosti za porodicu. Takođe, on je tolerantniji prema onima iz svoje vrste koji nisu strejteri, za razliku od soc-realističkog tradicionaliste koji se kupao samo subotom i to kad nije ‘ladno, a one koji upotrebljavaju dezodorans nazivao pederima. Usput, u vreme jednopartijske države (ex Jugoslavija) postojala su samo dva tipa muškarca – onaj pravi i onaj koji to nije. Diferencijacija je danas iznijansirana, ali se odstupanja još uvek mere u odnosu na udaljenost od tradicionalnih strejtera. U svojoj borbi za opstanak muškarac je morao da prilagođava svoje potrebe zahtevima okruženja, mada ima i suprotnih primera. Napredak civilizacije učinio je da večiti sukob polova dovede do približavanja, ponekad gotovo na granici biološke datosti. Pošto se smatra da muškarci tokom sazrevanja izaberu jednu od pokrivalica – mačo, „cool boy“, razarač (što god to značilo), neoromantičar... i kasnije se drže te maske, ipak bi trebalo da pitaju žene kakvog bi muškarca volele da imaju pored sebe. Većinski odgovor je: one žele stabilnog muškarca koji ih razume i na koga mogu da računaju u najtežim trenucima, dok u krevetu ne prave razliku između tradicionaliste i „new wave“ mužjaka, već samo između sposobnog i nesposobnog, s tim što se određena doza kulture tela podrazumeva. •

Muškarac u Srbiji– Work In Progress TEKST : SLOBODAN AVRAMOVIĆ

ZANIMLJIVE INFORMACIJEO NOVIM TRENDOVIMA MOŽETE PRONAĆI NA NAŠEM SAJTUwww.citymagazine.rs

U VAZDUHU TREND

U VAZDUHU TREND • 09

NOn balansira između tradicionalnog i savremenog, krećući se linijom manjeg otpora ka pragmatičnom, ali se u suštini još uvek traži pokušavajući da „preživi“ tranziciju

Fit&brkat Kozmetička industrija je tu priskočila u pomoć, pa pored klasičnog sapuna za brijanje, koji retko ko danas upotrebljava, nudi paletu različitih proizvoda za negu lica i tela namenjenih, naravno, savremenom „jačem polu“. Odlazak u teretanu bar dva puta nedeljno i solarijum se podrazumevaju. Fitnes je imperativ. Oni koji više naginju tradicionalizmu, a u srednjoj su životnoj dobi, preferiraju odlazak na fudbal. Međutim, pokazalo se da ova aktivnost nije efikasna kod skidanja višegodišnjih naslaga na stomaku. Kako na poslovnim ručkovima on i dalje mora neograničeno da jede i pije, prijalo mu to ili ne, da konkurencija ne pomisli da je bolestan, stomak mu raste, kao i holesterol, šećer i krvni pritisak (menadžerska bolest). Nekada, u soc-realizmu, poslovni ljudi su se prepoznavali po stomacima koji su kipeli preko opasača. Danas, međutim, ravan stomak gotovo da je preduslov za uspeh. Budući da im je ritam takav da za teretanu nemaju vremena, skraćuju postupak. Privatne klinike za liposukciju u tome vide svoju šansu. Prepune su uspešnih i onih koji se tako osećaju, a mogu da plate. Intervencija uklanjanja masnih naslaga obično se obavlja u večernjim satima, posle radnog vremena. Uz to, trenutno je „in“ retro stil. Lica jačeg pola ponovo krase brkovi i brade različite od onih koje su nosili Mehmed-paša ili Raspućin. To su uredno oblikovani i štucovani brci i brade čije održavanje zahteva svakodnevno potkresivanje. Obrve su takođe definisane i oblikovane, ali ne kao kod Marlen Ditrih; dlačice iz ušiju i nosa su nedopustive. Da bi se kod „lepšeg pola“ postigao uspeh, potrebno je nešto više od običnih farmerki, majica i patika, koje su simpatične u

11/03/09 CITY MAGAZINE

08 •

Napredak civilizacije učinio je da večiti sukob polova dovede do približavanja, ponekad gotovo na granici biološke datosti

TREND

ekad se znalo: on je išao u lov i donosio hranu koju je ona pripremala. Tokom vekova tradicionalna podela poslova

između muškaraca i žena unekoliko je modifikovana i prilagođena savremenom trenutku. Danas on i „lovi“ i kuva po potrebi, isto kao i ona. On posle ručka ne drema (iako mu se oči same sklapaju) dok ona pere sudove, već to udruženo rade ili kako se dogovore (ko koga prevari). Danas nije samo on odsutan po ceo dan iz kuće trudeći se da, kao glava porodice, zaradi dovoljno novca za život dok ona brine o deci. Odsutni su oboje, jer porodice često imaju dve glave koje po ceo dan rade jureći karijeru, ugled u društvu i novac, a kućne obaveze i brigu o deci dele. Polovi su se u tome približili.

TradicionalistaBiti tradicinalan muškarac u Srbiji danas je nezahvalno i opterećujuće za većinu muškaraca. Tradicija podrazumeva obavezu da muškarac bude stožer kuće, porodice, društva i države. A ako analiziramo socijalni trenutak jednog ne malog dela muške populacije dolazimo do poražavajućeg zaključka da oni silom prilika i posle tridesete još uvek stanuju kod roditelja i voze očeva kola, nemaju redovan posao, a o zasnivanju porodice i ne razmišljaju – izdržavaju ih roditelji. Takođe, postoje i primeri uspešnih biznismena i političara, ali se većina muške populacije pozicionira u širokom rasponu između ove dve krajnosti. U borbi za što bolji status u društvu, koji ne podrazumeva samo profesionalno usavršavanje, znanje i sposobnosti, današnji muškarac se trudi da i svojim izgledom ostavi utisak uspešnog, čak iako to uvek nije.

studentskim danima. U izvesnoj životnoj dobi muškarac u tome izgleda kao gubitnik. Isto kao i žena u bundi od jambolije.

Tate u parkićuOženjen muškarac pored gore pobrojanih aktivnosti ima i obavezu prema porodici – ženi, koja takođe ima svoju karijeru, i deci. Njegova životna saputnica traži da je on poštuje, da uravnoteženo izražava svoja osećanja i da ima sluha za njena. Ona želi da u komunikaciji bude ravnopravna i da on ne koristi taktiku zastrašivanja čak ni kad joj se suprotstavlja. Od njega se očekuje i aktivna uloga u vaspitavanju dece. Kako je borba za egzistenciju u fazi tranzicije normalna pojava, normalno je postalo i da muškarac koristi porodiljsko odsustvo (zakon mu od skora to dozvoljava), naročito ukoliko su primanja žene veća od njegovih, pa joj se ne isplati da odsustvuje s posla, ili ukoliko je postao tehnološki višak pa je izdržavano lice. Sve je više muškaraca kod nas koji ovu mogućnost koriste i svojim mališanima menjaju pelene i izvode ih u šetnju po parku. Nekada je takvo ponašanje bilo u rangu ekscesa. Britanski zavod za statistiku pokazuje da je u toj zemlji 190.000 očeva odlučilo da napusti posao i posveti se očinstvu. Ovakvo ponašanje ima i svojih zamki, jer muškarca dovodi u netipičnu situaciju da u parku razmenjuje recepte sa majkama druge dece (umutite penasto 4 belanceta i na vr’ noža dodajte prašak za pecivo...) i da istovremeno bude ismejan i odbačen od ostatka muškog roda, posebno onog koji decu nema ili im je potomstvo neko drugi podizao. Najnovije istraživanje „Medijum Galupa“ pokazuje da je u Srbiji još uvek na snazi podela na muške i ženske poslove, s tim da je dnevno vreme koje muškarac posvećuje „dosadnim“ kućnim poslovima 47 minuta, ako je on u dobi od 41. do 50. godine (žene 140 minuta), a ako se starosni interval pomeri samo 10 godina unazad, onda on za kućne poslove troši samo 18 minuta dnevno (žene 75 minuta).

Među čaršavima I tako, posle radnog dana, koji zbog svih obaveza i stresova kao da je trajao 36 sati, on izvečeri najzad dođe kući, ona izrazi želju za seksom. Statistika kaže da se gotovo svaki drugi muškarac u Srbiji tokom prethodne godine suočio sa impotencijom! Problem sa potencijom 43 odsto muškaraca opravdava fizičkim umorom, 42 odsto stresom, a nedostatak novca izaziva probleme sa erekcijom kod 9 odsto muškaraca. Uzgred, polna nemoć se finije zove - erektilna disfunkcija i sve veći broj dvadesetogodišnjaka redovno uzima vijagru ili neku od „plamenih pilula“. Izračunato je i da muškarac u Srbiji tokom života prosečno provede samo 600 sati (oko 25 dana) upražnjavajući seks.

Slučajni partneriBrak sve više postaje zajednica partnera a ne bračnih drugova, o čemu svedoče česte izjave žena koje svoje zakonite muževe nazivaju „partnerima“. Novija statistika pokazuje da se u Srbiji u proseku razvede svaki četvrti brak, dok se u većim gradovima - Beogradu, Novom Sadu i Nišu, razvodi svaki drugi bračni par. Možda je i zato današnji muškarac u Srbiji pristalica vanbračnih veza (lančana monogamija) bez obaveza za preuzimanjem materijalne i moralne odgovornosti za porodicu. Takođe, on je tolerantniji prema onima iz svoje vrste koji nisu strejteri, za razliku od soc-realističkog tradicionaliste koji se kupao samo subotom i to kad nije ‘ladno, a one koji upotrebljavaju dezodorans nazivao pederima. Usput, u vreme jednopartijske države (ex Jugoslavija) postojala su samo dva tipa muškarca – onaj pravi i onaj koji to nije. Diferencijacija je danas iznijansirana, ali se odstupanja još uvek mere u odnosu na udaljenost od tradicionalnih strejtera. U svojoj borbi za opstanak muškarac je morao da prilagođava svoje potrebe zahtevima okruženja, mada ima i suprotnih primera. Napredak civilizacije učinio je da večiti sukob polova dovede do približavanja, ponekad gotovo na granici biološke datosti. Pošto se smatra da muškarci tokom sazrevanja izaberu jednu od pokrivalica – mačo, „cool boy“, razarač (što god to značilo), neoromantičar... i kasnije se drže te maske, ipak bi trebalo da pitaju žene kakvog bi muškarca volele da imaju pored sebe. Većinski odgovor je: one žele stabilnog muškarca koji ih razume i na koga mogu da računaju u najtežim trenucima, dok u krevetu ne prave razliku između tradicionaliste i „new wave“ mužjaka, već samo između sposobnog i nesposobnog, s tim što se određena doza kulture tela podrazumeva. •

Muškarac u Srbiji– Work In Progress TEKST : SLOBODAN AVRAMOVIĆ

ZANIMLJIVE INFORMACIJEO NOVIM TRENDOVIMA MOŽETE PRONAĆI NA NAŠEM SAJTUwww.citymagazine.rs

U VAZDUHU TREND

U VAZDUHU TREND • 09

NOn balansira između tradicionalnog i savremenog, krećući se linijom manjeg otpora ka pragmatičnom, ali se u suštini još uvek traži pokušavajući da „preživi“ tranziciju

Fit&brkat Kozmetička industrija je tu priskočila u pomoć, pa pored klasičnog sapuna za brijanje, koji retko ko danas upotrebljava, nudi paletu različitih proizvoda za negu lica i tela namenjenih, naravno, savremenom „jačem polu“. Odlazak u teretanu bar dva puta nedeljno i solarijum se podrazumevaju. Fitnes je imperativ. Oni koji više naginju tradicionalizmu, a u srednjoj su životnoj dobi, preferiraju odlazak na fudbal. Međutim, pokazalo se da ova aktivnost nije efikasna kod skidanja višegodišnjih naslaga na stomaku. Kako na poslovnim ručkovima on i dalje mora neograničeno da jede i pije, prijalo mu to ili ne, da konkurencija ne pomisli da je bolestan, stomak mu raste, kao i holesterol, šećer i krvni pritisak (menadžerska bolest). Nekada, u soc-realizmu, poslovni ljudi su se prepoznavali po stomacima koji su kipeli preko opasača. Danas, međutim, ravan stomak gotovo da je preduslov za uspeh. Budući da im je ritam takav da za teretanu nemaju vremena, skraćuju postupak. Privatne klinike za liposukciju u tome vide svoju šansu. Prepune su uspešnih i onih koji se tako osećaju, a mogu da plate. Intervencija uklanjanja masnih naslaga obično se obavlja u večernjim satima, posle radnog vremena. Uz to, trenutno je „in“ retro stil. Lica jačeg pola ponovo krase brkovi i brade različite od onih koje su nosili Mehmed-paša ili Raspućin. To su uredno oblikovani i štucovani brci i brade čije održavanje zahteva svakodnevno potkresivanje. Obrve su takođe definisane i oblikovane, ali ne kao kod Marlen Ditrih; dlačice iz ušiju i nosa su nedopustive. Da bi se kod „lepšeg pola“ postigao uspeh, potrebno je nešto više od običnih farmerki, majica i patika, koje su simpatične u

11/03/09 CITY MAGAZINE

08 •

Napredak civilizacije učinio je da večiti sukob polova dovede do približavanja, ponekad gotovo na granici biološke datosti

TREND

info_

TEKST : MIROSLAV PAVLOVIĆ

Draga, dodaj mi antirid! Želja za ulepšavanjem univerzalna je ljudska potreba, bez obzira da li je reč o ženama ili muškarcima. Slika da pravi muškarac osim sapuna i brijača nema ništa više u svom ormariću davno je prevaziđen stereotip. I pripadnici jačeg pola žele da ostanu mladi i privlačni, pa se svim raspoloživim sredstvima bore protiv bora, ćelavosti, viška kilograma. Danas su muškarci kozmetički osvešćeni, pa preparata za negu ima u izobilju. Tako i treba!

10 • PULS GRADA SHOPPING

11/03/09 CITY MAGAZINE

1

2

3

6

9

4

55

3

2

1

6

Draga, dodaj mi antirid! 4

77 9

8

1111

1414

1212

13

1010

1515

1616

1_Dezodorans NIVEA (SILVER PROTECT), 265 din. 2_Krema za lice za osobe preko 40 godina NIVEA (DNAge), 869 din.

3_After shave DOLCE&GABBANA, 4.002 din. 4_Antirid krema SHISEIDO MEN, 4.633 din. 5_Gel za umivanje CLINIQUE, 2.115 din.

6_Ulje za brijanje CLARINS MEN, 2.914 din. 7_Hidrantni losion DIOR (DERMO SYSTEM), 4.512 din. 8_Parfem DSQUARED2 (HE

WOOD), 100ml, 7.400 din. 9_Dezodorans ARMANI (ATTITUDE), 2.939 din. 10_Gel za brijanje GILETTE FUSION (HYDRA

GEL), 399 din. 11_Krema za ruke NEUTROGENA (ANTI-AGEING), 435 din. 12_Dnevna krema za mat izgled lica L`OREAL

(PURE&MATTE), 549 din. 13_Nega za usne LABELLO, 169 din. 14_Gel za čišćenje lica VICHY (HOMME), 1.159 din. 15_After shave

KORFF, 1.829 din. 16_Gel za stopala SCHOLL, 359 din.

, 2.115 din.

After shave

CITY_REKLAME.indd 35CITY_REKLAME.indd 35 1/4/2009 11:59:00 AM1/4/2009 11:59:00 AM

Kada imate probleme sa nosom, nije važno kakav nos vas krasi. Operil® sprej smanjuje zapušenost, curenje iz nosa

(kongestiju) i širenje upale. Odmah nakon primene osetićete olakšanje koje traje 8 sati. Operil® sprej možete da

aplikujete u stojećem ili sedećem položaju, a ne cedi se niz grlo. Operil® P mogu da koriste i deca od prve godine.

Svako ima nos za Operil®.

Neko ima nos za detalje...

Operil sadrži Oksimetazolin. Pre upotrebe pažljivo pročitajte uputstvo. O indikacijama, riziku, i neželjenim

dejstvima posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom. Operil je lek bez recepta. Dozira se dva do tri puta dnevno.

San

doz

Pha

rmac

eutic

als

d.d

., K

negi

nje

Zor

ke 2

, 110

00 B

eogr

ad.

CITY_REKLAME_cetvrtina VERT.indd 35 1/7/2009 5:29:52 PM

12 • U VAZDUHU URBAN FLASH U VAZDUHU URBAN FLASH • 13

Konkurs za Evropsku nagradu za mlade novinare i ove godine raspisala je Opšta uprava Evropske komisije za proširenje, u saradnji sa organizacijama Mladi novi-nari Evrope i Café Babel. Ove godine Evropa proslavlja 20. godišnjicu pada Gvozdene zavese i 5. godišnjicu pridruživanja osam zemalja centralne i istočne Evrope, kao i Malte i Kipra. Ti jubileji nude posebnu motivaciju za novinare iz

cele Evrope da daju prikaz i iskažu svoje poglede na proširenje EU.Ovo panevropsko takmičenje za mlade novinare od ove godine otvoreno je i za radijske novinare. Konkurs je otvoren do 31. maja. Teme svih prijavljenih radova mo-raju se odnositi na proširenje EU i viziju budućnosti Evrope. Uslov je da kandidati budu starosti od 17 do 35 godina. Pobednički članci i radijski pri-

lozi biće objavljeni na veb stra-nici takmičenja, a članci će biti objavljeni i u brošuri. Takođe, 35 nacionalnih pobednika imaće priliku da odu na kulturološko i istorijsko putovanje u Berlin. Na kraju putovanja pobednici će moći i da se susretnu sa predstavnicima EU, političarima, ambasadorima i iskusnim novinarima.

www.EUjournalist-award.eu

BELDOCS 2009, Međunarodni festival dugometražnog dokumen-tarnog filma, ove godine održaće se po drugi put u našem gradu, u Domu kulture Studentski grad i bioskopu Balkan, od 8. do 12 aprila. Na festivalu će biti predstavljena najznačajnija ostvarenja aktuelne produkcije dugometražnog doku-mentarnog filma koja su nastala širom sveta, a potom prikazivana i nagrađivana na velikim svets-kim festivalima, kao što su IDFA u Amsterdamu, Visions du Reel u Nionu, Trieste Film Festival, Taiwan International Film Festival, Zagreb-Dox, Berlinale.Tokom pet dana festivala pu-blika će imati priliku da pogleda

15 f i lmova u međunarodnoj takmičarskoj selekciji, 10 filmova u regionalnom takmičarskom delu programa i do 30 naslova koji će se naći u komercijalnoj po-nudi za vreme i nakon završetka festivala. Dve dominantne teme, kojima se vraćaju vodeći svetski dokumentaristi, nametnule su

tematske celine ovogodišnjeg međunarodnog takmičarskog programa BELDOCSa: Stari novi svet i Porodica i samoća. U okviru pratećih programa biće održane i specijalne filmske projekcije, pre-davanja, okrugli stolovi, radionice i majstorske radionice poznatih svetskih režisera i producenata.

Festival Umbria Jazz Balkanic Windows 09, u saradnji sa B92 i Bankom Intesa, raspisuje konkurs za učešće na ovom festivalu. Na konkurs se mogu prijaviti bendovi koji sviraju autorsku muziku, u kojoj koriste džez izraz, pod uslovom da prosečna starost članova benda ne prelazi 30 godina. Konkurs je otvoren za muzičare iz država sa Balkana. Snimke sa kratkom biografijom i kontaktom slati na adresu: Mul-tikultivator, Miloša Pocerca 27,

11000 Beograd, sa naznakom „za UJBW 09 konkurs“ ili na UJBW09@gmail.com.Prikupljanje i preslušavanje prispelih snimaka trajaće do 1. aprila, a do 15. aprila mešoviti srpsko-italijanski žiri napraviće selekciju od šest do osam sastava koji će nastupiti u Beogradu 29. i 30. aprila i takmičiti se za učešće na festivalu. Od ovih sastava žiri će odabrati najbolja tri, koja će nastupiti u okviru ovog festivala.

Inače, festival Umbria Jazz Balka-nic Windows prvi put je održan u Beogradu i Novom Sadu 2005. godine. Ovim festivalom uspostavljeni su značajni kontakti italijanske i džez scene u Srbiji.

www.multikultivator.org.yu

kolumna_ MILOŠ ĐUKELIĆ

Got Milk?Pre nekoliko godina u Americi je bila ak-tuelna kampanja popularizacije potrošnje mleka “Got Milk?”. Angažovan je veliki broj poznatih, a u reklamama su svi imali “brkove” od mleka, koji su postali simbol aktivizma da se poveća profit posustaloj mlekarskoj industriji.Rez.

Šon Pen je onaj tip sto je pred rat u Iraku otišao u Irak da pokaže neslaganje sa agresijom koja se spremala. Pravi aktivizam svesnog i savesnog intelektualca koji se ne slaže sa vladajućim stavom. Za njega jedna od najharizmatičnijih umetnica kraja 20. veka Madona kaže da joj je bio najveća ljubav. Za svoju ulogu u filmu Milk dobio je Oskara. Od buntovnika do mejnstrim nagrade. Milk je bio u programu Festa 09.Rez.Možemo raspravljati o stepenu konzervativizma i patrija-halnosti u našem društvu. Iako često razočaran primitivizmom i lažnim moralom, pa i agresijom prema različitostima, ipak mislim da nismo najgori primer totalitarnog i puritanskog drustva. Ali to što ima gorih nije neka uteha. Nakon propasti sistema vrednosti, oštećeni ratovima i diktaturom, dovedeni do siromaštva, logično iako razočaravajuće je da smo često nemi na diskriminaciju, pravimo se da se to dešava nekom drugom. Mi smo kao narod dugo žrtve diskriminacije, pre-drasuda i političkih interesa, pa bi trebalo da znamo bolje. Ipak, nesreća rađa nesreću, a retko mudrost i dobrotu.Rez.Neko je bio netaktičan ili se uplašio ili iskoristio situaciju da ispolji netrpeljivost prema homoseksualcima. Otkazana je konferencija za štampu, a nesuđeni učesnici te konferencije su iskoristili Fest i projekciju filma Milk da iskažu svoje ne-zadovoljstvo. Indikativno je da je da su se među publikom čuli i komentari da su protestanti “neki iz Obraza”. Možemo da raspravljamo o tome da li je i takvo iskazivanje neza-dovoljstva nasilje, ali svakako da to nije neobičan primer građanskog aktivizma i pokušaja da se čuje nešto drugačije. Često čujem da je i samo glasno izjašnjavanje da ste homo-seksualac nasilje, zar strejt ljudi to govore glasno? Poenta je da kada smete da to kažete javno razbijate frustraciju i vremenom to postaje društveno prihvaćeno, a to i jeste cilj. Inače, nije neobično da se filmski festivali koriste kao po-zornica za politički i drugi aktivizam. Time je, ma koliko se slabo snašao u toj ulozi, i Fest dobio potvrdu da je društveno bitan i uticajan događaj.Rez.Veza reklame za mleko i prezimena glavnog junaka filma nije samo igra reči. Suštinska veza ogleda se u simbolici “hrane”. Vera u svoje ideale, borba za slobodu i građanska prava je svojevrso “mleko”, potrebno našem duhu koliko i bebama mleko. Brkovi, ne oni od mleka, često su umesto dokaza muškosti maska za latentni homoseksualizam. Poput agresije prema pederima. Šta li toliko plaši one koji su toliko opterećeni homoseksualcima?Rez.Kampanja “Got Milk?” je bila po rezultatima, neuspešna. Plašim se da stvarnost nema uvek holivudski kraj i da glavni junak ne dobije uvek Oskara. Barem ne za života.

kolumna_ PATRICK GRAY

Making friendsin BelgradeOne of the most important things for me when I moved to Serbia was to have my own friends. I needed to build a new group of people I could trust and spend time with. But I needn’t have worried, because as soon as word got out that an Englishman had moved into the

neighbourhood, they were queuing up to meet me and to find out why I would (voluntarily) move to Serbia!There were a couple of guys in particular who have become very good friends, and helped me to adapt. We now spend time together, talking about the differences between Serbia and the UK, football, and all the other things friends do. It amazes me how quickly these people here have taken me to their hearts, they are always there to help when I need them.Serbian hospitality is well-known, and I can honestly say that I have been made to feel more welcome in Serbia than any other country I’ve visited. As an Englishman I expected a degree of hostility, but I have experienced only kindness, friendship and a little confusion! We all tend to stereotype different cultures and countries, and I was no different with my view of Serbs. Aggressive, rude and ignorant were just some of the words that came to mind, and here I am 18 months later singing the praises to my friends in the UK about these kind, generous and intelligent people who can’t seem to do enough for you. In the end you realise that we all have the same hopes and dreams.

nagrada_ film_

konkurs_

Panevropskotakmičenje zanovinare

FestivalBELDOCS

Umbria džez

11/03/09 CITY MAGAZINE

European Commission

Open to every young and aspiring print and radio journalist aged 17–35.

Deadline 31 May 2009.For more details and information on how to participate visit:www.EUjournalist-award.eu

Kada imate probleme sa nosom, nije važno kakav nos vas krasi. Operil® sprej smanjuje zapušenost, curenje iz nosa

(kongestiju) i širenje upale. Odmah nakon primene osetićete olakšanje koje traje 8 sati. Operil® sprej možete da

aplikujete u stojećem ili sedećem položaju, a ne cedi se niz grlo. Operil® P mogu da koriste i deca od prve godine.

Svako ima nos za Operil®.

Neko ima nos za detalje...

Operil sadrži Oksimetazolin. Pre upotrebe pažljivo pročitajte uputstvo. O indikacijama, riziku, i neželjenim

dejstvima posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom. Operil je lek bez recepta. Dozira se dva do tri puta dnevno.

San

doz

Pha

rmac

eutic

als

d.d

., K

negi

nje

Zor

ke 2

, 110

00 B

eogr

ad.

CITY_REKLAME_cetvrtina VERT.indd 35 1/7/2009 5:29:52 PM

12 • U VAZDUHU URBAN FLASH U VAZDUHU URBAN FLASH • 13

Konkurs za Evropsku nagradu za mlade novinare i ove godine raspisala je Opšta uprava Evropske komisije za proširenje, u saradnji sa organizacijama Mladi novi-nari Evrope i Café Babel. Ove godine Evropa proslavlja 20. godišnjicu pada Gvozdene zavese i 5. godišnjicu pridruživanja osam zemalja centralne i istočne Evrope, kao i Malte i Kipra. Ti jubileji nude posebnu motivaciju za novinare iz

cele Evrope da daju prikaz i iskažu svoje poglede na proširenje EU.Ovo panevropsko takmičenje za mlade novinare od ove godine otvoreno je i za radijske novinare. Konkurs je otvoren do 31. maja. Teme svih prijavljenih radova mo-raju se odnositi na proširenje EU i viziju budućnosti Evrope. Uslov je da kandidati budu starosti od 17 do 35 godina. Pobednički članci i radijski pri-

lozi biće objavljeni na veb stra-nici takmičenja, a članci će biti objavljeni i u brošuri. Takođe, 35 nacionalnih pobednika imaće priliku da odu na kulturološko i istorijsko putovanje u Berlin. Na kraju putovanja pobednici će moći i da se susretnu sa predstavnicima EU, političarima, ambasadorima i iskusnim novinarima.

www.EUjournalist-award.eu

BELDOCS 2009, Međunarodni festival dugometražnog dokumen-tarnog filma, ove godine održaće se po drugi put u našem gradu, u Domu kulture Studentski grad i bioskopu Balkan, od 8. do 12 aprila. Na festivalu će biti predstavljena najznačajnija ostvarenja aktuelne produkcije dugometražnog doku-mentarnog filma koja su nastala širom sveta, a potom prikazivana i nagrađivana na velikim svets-kim festivalima, kao što su IDFA u Amsterdamu, Visions du Reel u Nionu, Trieste Film Festival, Taiwan International Film Festival, Zagreb-Dox, Berlinale.Tokom pet dana festivala pu-blika će imati priliku da pogleda

15 f i lmova u međunarodnoj takmičarskoj selekciji, 10 filmova u regionalnom takmičarskom delu programa i do 30 naslova koji će se naći u komercijalnoj po-nudi za vreme i nakon završetka festivala. Dve dominantne teme, kojima se vraćaju vodeći svetski dokumentaristi, nametnule su

tematske celine ovogodišnjeg međunarodnog takmičarskog programa BELDOCSa: Stari novi svet i Porodica i samoća. U okviru pratećih programa biće održane i specijalne filmske projekcije, pre-davanja, okrugli stolovi, radionice i majstorske radionice poznatih svetskih režisera i producenata.

Festival Umbria Jazz Balkanic Windows 09, u saradnji sa B92 i Bankom Intesa, raspisuje konkurs za učešće na ovom festivalu. Na konkurs se mogu prijaviti bendovi koji sviraju autorsku muziku, u kojoj koriste džez izraz, pod uslovom da prosečna starost članova benda ne prelazi 30 godina. Konkurs je otvoren za muzičare iz država sa Balkana. Snimke sa kratkom biografijom i kontaktom slati na adresu: Mul-tikultivator, Miloša Pocerca 27,

11000 Beograd, sa naznakom „za UJBW 09 konkurs“ ili na UJBW09@gmail.com.Prikupljanje i preslušavanje prispelih snimaka trajaće do 1. aprila, a do 15. aprila mešoviti srpsko-italijanski žiri napraviće selekciju od šest do osam sastava koji će nastupiti u Beogradu 29. i 30. aprila i takmičiti se za učešće na festivalu. Od ovih sastava žiri će odabrati najbolja tri, koja će nastupiti u okviru ovog festivala.

Inače, festival Umbria Jazz Balka-nic Windows prvi put je održan u Beogradu i Novom Sadu 2005. godine. Ovim festivalom uspostavljeni su značajni kontakti italijanske i džez scene u Srbiji.

www.multikultivator.org.yu

kolumna_ MILOŠ ĐUKELIĆ

Got Milk?Pre nekoliko godina u Americi je bila ak-tuelna kampanja popularizacije potrošnje mleka “Got Milk?”. Angažovan je veliki broj poznatih, a u reklamama su svi imali “brkove” od mleka, koji su postali simbol aktivizma da se poveća profit posustaloj mlekarskoj industriji.Rez.

Šon Pen je onaj tip sto je pred rat u Iraku otišao u Irak da pokaže neslaganje sa agresijom koja se spremala. Pravi aktivizam svesnog i savesnog intelektualca koji se ne slaže sa vladajućim stavom. Za njega jedna od najharizmatičnijih umetnica kraja 20. veka Madona kaže da joj je bio najveća ljubav. Za svoju ulogu u filmu Milk dobio je Oskara. Od buntovnika do mejnstrim nagrade. Milk je bio u programu Festa 09.Rez.Možemo raspravljati o stepenu konzervativizma i patrija-halnosti u našem društvu. Iako često razočaran primitivizmom i lažnim moralom, pa i agresijom prema različitostima, ipak mislim da nismo najgori primer totalitarnog i puritanskog drustva. Ali to što ima gorih nije neka uteha. Nakon propasti sistema vrednosti, oštećeni ratovima i diktaturom, dovedeni do siromaštva, logično iako razočaravajuće je da smo često nemi na diskriminaciju, pravimo se da se to dešava nekom drugom. Mi smo kao narod dugo žrtve diskriminacije, pre-drasuda i političkih interesa, pa bi trebalo da znamo bolje. Ipak, nesreća rađa nesreću, a retko mudrost i dobrotu.Rez.Neko je bio netaktičan ili se uplašio ili iskoristio situaciju da ispolji netrpeljivost prema homoseksualcima. Otkazana je konferencija za štampu, a nesuđeni učesnici te konferencije su iskoristili Fest i projekciju filma Milk da iskažu svoje ne-zadovoljstvo. Indikativno je da je da su se među publikom čuli i komentari da su protestanti “neki iz Obraza”. Možemo da raspravljamo o tome da li je i takvo iskazivanje neza-dovoljstva nasilje, ali svakako da to nije neobičan primer građanskog aktivizma i pokušaja da se čuje nešto drugačije. Često čujem da je i samo glasno izjašnjavanje da ste homo-seksualac nasilje, zar strejt ljudi to govore glasno? Poenta je da kada smete da to kažete javno razbijate frustraciju i vremenom to postaje društveno prihvaćeno, a to i jeste cilj. Inače, nije neobično da se filmski festivali koriste kao po-zornica za politički i drugi aktivizam. Time je, ma koliko se slabo snašao u toj ulozi, i Fest dobio potvrdu da je društveno bitan i uticajan događaj.Rez.Veza reklame za mleko i prezimena glavnog junaka filma nije samo igra reči. Suštinska veza ogleda se u simbolici “hrane”. Vera u svoje ideale, borba za slobodu i građanska prava je svojevrso “mleko”, potrebno našem duhu koliko i bebama mleko. Brkovi, ne oni od mleka, često su umesto dokaza muškosti maska za latentni homoseksualizam. Poput agresije prema pederima. Šta li toliko plaši one koji su toliko opterećeni homoseksualcima?Rez.Kampanja “Got Milk?” je bila po rezultatima, neuspešna. Plašim se da stvarnost nema uvek holivudski kraj i da glavni junak ne dobije uvek Oskara. Barem ne za života.

kolumna_ PATRICK GRAY

Making friendsin BelgradeOne of the most important things for me when I moved to Serbia was to have my own friends. I needed to build a new group of people I could trust and spend time with. But I needn’t have worried, because as soon as word got out that an Englishman had moved into the

neighbourhood, they were queuing up to meet me and to find out why I would (voluntarily) move to Serbia!There were a couple of guys in particular who have become very good friends, and helped me to adapt. We now spend time together, talking about the differences between Serbia and the UK, football, and all the other things friends do. It amazes me how quickly these people here have taken me to their hearts, they are always there to help when I need them.Serbian hospitality is well-known, and I can honestly say that I have been made to feel more welcome in Serbia than any other country I’ve visited. As an Englishman I expected a degree of hostility, but I have experienced only kindness, friendship and a little confusion! We all tend to stereotype different cultures and countries, and I was no different with my view of Serbs. Aggressive, rude and ignorant were just some of the words that came to mind, and here I am 18 months later singing the praises to my friends in the UK about these kind, generous and intelligent people who can’t seem to do enough for you. In the end you realise that we all have the same hopes and dreams.

nagrada_ film_

konkurs_

Panevropskotakmičenje zanovinare

FestivalBELDOCS

Umbria džez

11/03/09 CITY MAGAZINE

European Commission

Open to every young and aspiring print and radio journalist aged 17–35.

Deadline 31 May 2009.For more details and information on how to participate visit:www.EUjournalist-award.eu

CITY_REKLAME_pola.indd 31 1/17/2009 1:46:50 PM

u vazduhu zapping • 15

Putnici koji sa zapadne strane ulaze u prestonicu u prilici su da prepoznaju benzinske stanice NIS Petrola po savremenom izgledu i potpunoj usklađenosti sa svets-kim standardima. Ovakav utisak posebno ostavlja stanica „Zmaj 2“, koja je temeljno rekonstruisana pre dve godine i izgrađena kao potpuno nov objekat.

Na ovoj benzinskoj stanici u ponudi su sve vrste naftnih derivata, među kojima je i tečni naftni gas, posebno tražen tokom poslednjih godina. U sklopu objekta nalazi se i kafe bar, prodavnica sa velikim izborom robe, restoranska bašta, kao i dečje igralište. Značajan podatak je i da postoji veliki parking, koji se nalazi pod video nadzorom. •

u pokretu_

Prepoznatljiva kapija prestonice

Da biste danas bili uspešni, od ključnog značaja je da imate pra-vovremenu i tačnu informaciju i da u svakom trenutku znate da li se ime vaše kompanije nalazi u medijima. Nepoznavanje medijske slike može negativno da se odrazi na vaš ugled i poslovanje. Ukoliko

vas zanima šta mediji o vama pišu, prava adresa je kliping agencija koja se bavi obradom i analizom medijskog sadržaja.Svesni uloge novih medija i važnosti da naši klijenti raspolažu pra-vovremenim i tačnim informaci-jama McCann Erickson Clipping

nudi i osam biltena koji pokrivaju različite oblasti i praćene su video sadržajem. McCann Erickson Clipping deo je McCann Grupe koju čine specija-lizovane agencije za različite oblasti komunikacije. O veličini i kvalitetu McCann sistema govori na stotine klijenata. Nastavljamo da za vas pratimo šta kažu mediji. Za sve dodatne informacije posetite sajt www.mccannclipping.co.rs

Od 28. januara u EUnetu je akti-virano pripaid plaćanje preko sms poruka za međunarodne razgovore. Ovakav vid plaćanja omogućava da korisnik za bilo koji telefonski broj, fiksni ili mobilni, uplati kredit za servis EUnetPhone. Servis se koristi pozivanjem broja 011/302-02-04, gde nakon kratke poruke korisnik bira željeni broj u svetu po desetostruko nižim tarifama.Uplata kredita se obavlja slanjem

sms poruke na broj 2211 u formi TEL [broj telefona sa koga se poziva] [iznos od 100, 200, 500 ili 1000 di-nara] - primer: TEL 0119876543 500. Servis je dostupan sa broja za koji je uplaćen kredit, odmah po dobijanju sms potvrde.Za sada usluga je dostupna za sve korisnike mobilne mreže MTS-a. Do-datne informacije svi zainteresovani mogu dobiti preko EUnet Info Centra 0800 300 400 (besplatan poziv).

Inače, EUnetPhone servis omogućava i do 10 puta jeftinije telefonske razgo-vore sa inostranstvom u odnosu na standardno telefoniranje. Od neda-vno za sve korisnike EUnetADSL servisa, pored kvalitetnog pristupa Internetu, EUnet je omogućio i bes-platne razgovore u iznosu od 100 dinara mesečno, što je do 20 minuta besplatnih razgovora prema fiksnim mrežama u većini zemalja Evrope i severne Amerike! •

Kompresor je ime novog izložbeno-prodajnog centra koji se nalazi na donjem Dorćolu. Reč je o rekonstrui-sanoj hali za popravku vozila auto kuće Kompresor, u kojoj će svoj asortiman izlagati četiri kompanije koje se bave opremanjem kancela-rijskog i stambenog prostora - Nitea, Haus, Kare i Micros Group. Na otvaranju ovog centra uspešne poslovne žene Vesna Ječmenica, Dragana Zeljković, Divna Minić i Milka Tomić-Perović obratile su se svojim gostima avargandnim video zapisom, pozdravivši ih i poželevši im dobrodošlicu. One su istakle da su zahvaljujući zajedničkoj viziji pokre-nule projekat Kompresor i od starog industrijskog prostora napravile nov, moderan izložbeno-prodajni centar koji će zadovoljiti zahteve Beograđana.

„Naša ideja je da ovaj prostor ne bude samo prodajnog karaktera, već i da predstavlja jedan novi centar urbane transformacije, kao i okrilje raznih kulturnih dešavanja i izložbi mladih dizajnera i umet-nika“ - istakla je Dragana Zeljković, nekadašnji član gradske vlade za kulturu, a sada direktorka kom-panije Kare. „Mi smo već izdvojili određeni prostor na kojem će biti izložena dela mladih dizajnera. Na taj način, želimo da društveno odgovorno podržavamo talente i da im omogućimo da izađu iz anonimnosti, a prostor koji upravo otvaramo biće nam odlična plat-forma za to“, dodala je ona.

Adresa: Žorža Klemansoa 19

Svima kojima su Mercator Centri omiljena mesta za shopping i za-bavu, svakako je dobro poznato ime Santana bara. Autentičan ukus originalne Santana kafe okosnica je njihovog Coffee Shopa gde možete uživati u prepoznatljivim ukusima kafa Bounty ili Snickers, kombi-nacijama sa bademom i medom ili čokoladom (kafa Mercator) ili kapućinu sa Baileys likerom i ci-metom. Od nedavno, Santana pruža priliku da predah u kupo-vini zasladite odličnim i povelikim kolačima i tortama. Osim nezaobi-laznih cheese cakea i tiramisua, tu su sjajna čokoladna torta Mađarica ili Cherry fantasy pojačana aromom višnje. Probali smo i vrlo ukusnu kremastu kupolu od čokoladnog krema – Trufa, dok je Afrikana slična verzija samo sa belom čokoladom.

U planu su i produženja i sezonska osveženja liste slatkiša, stoga ne propustite priliku da je proverite – u svako doba.Mercator Centri Beogradi Novi Sad

Dvadesetog marta obeležava se Međunarodni dan frankofonije. Zbog toga će tokom celog meseca duh francuske kulture animirati kulturnu scenu i ponudu Novog Sada nizom planiranih manifestacija. Pozorišne, filmske, muzičke manifestacije, te-matske radionice, predavanja i planirane promocije samo su deo bogato osmišljenog programa. Kao spektakularan izdvajamo nastup muzičkog sastava 3 MA, koji čine trojica muzičkih virtuoza - Balake Sisoko iz Malija, Dris El Malumi iz

Maroka i Razeri sa Madagaskara. Pozorište mladih imaće čast da 13. marta ugosti ovaj nesvakidašnji muzički trio, gde ćemo prvi put uživati uz autentične ambijentalne melodije egzotičnih instrumenata.Posebnu pažnju festivalske franko-fonije privlači polufinalno takmičenje u izvođenju frankofonih pesama. Naime, 14. marta, u prilagođenom ambijentu Sinagoge, 30 pevača amatera izvešće pesme klasičnih i savremenih frankofonih autora uz pratnju poznatog novosads-

kog pijaniste Aleksandra Dujina. Nakon finala, koje će se održati 28. marta u Nišu, takmičenje će dobiti i internacionalni karakter učešćem prvonagrađenog na Međunarodnoj večeri frankofone pesme u Splitu (Hrvatska). •

clipping_

Da li ste u medijima?

tehnologije_

Jeftini pozivi ka svetu

nameštaj_

Novi prodajno-izložbeni centar

kolači_

Santana Barkultura_

Mesec frankofonije u Novom Sadu

14 • u vazduhu zapping

11/03/09 CITY MAGAZINE

CITY_REKLAME_pola.indd 31 1/17/2009 1:46:50 PM

u vazduhu zapping • 15

Putnici koji sa zapadne strane ulaze u prestonicu u prilici su da prepoznaju benzinske stanice NIS Petrola po savremenom izgledu i potpunoj usklađenosti sa svets-kim standardima. Ovakav utisak posebno ostavlja stanica „Zmaj 2“, koja je temeljno rekonstruisana pre dve godine i izgrađena kao potpuno nov objekat.

Na ovoj benzinskoj stanici u ponudi su sve vrste naftnih derivata, među kojima je i tečni naftni gas, posebno tražen tokom poslednjih godina. U sklopu objekta nalazi se i kafe bar, prodavnica sa velikim izborom robe, restoranska bašta, kao i dečje igralište. Značajan podatak je i da postoji veliki parking, koji se nalazi pod video nadzorom. •

u pokretu_

Prepoznatljiva kapija prestonice

Da biste danas bili uspešni, od ključnog značaja je da imate pra-vovremenu i tačnu informaciju i da u svakom trenutku znate da li se ime vaše kompanije nalazi u medijima. Nepoznavanje medijske slike može negativno da se odrazi na vaš ugled i poslovanje. Ukoliko

vas zanima šta mediji o vama pišu, prava adresa je kliping agencija koja se bavi obradom i analizom medijskog sadržaja.Svesni uloge novih medija i važnosti da naši klijenti raspolažu pra-vovremenim i tačnim informaci-jama McCann Erickson Clipping

nudi i osam biltena koji pokrivaju različite oblasti i praćene su video sadržajem. McCann Erickson Clipping deo je McCann Grupe koju čine specija-lizovane agencije za različite oblasti komunikacije. O veličini i kvalitetu McCann sistema govori na stotine klijenata. Nastavljamo da za vas pratimo šta kažu mediji. Za sve dodatne informacije posetite sajt www.mccannclipping.co.rs

Od 28. januara u EUnetu je akti-virano pripaid plaćanje preko sms poruka za međunarodne razgovore. Ovakav vid plaćanja omogućava da korisnik za bilo koji telefonski broj, fiksni ili mobilni, uplati kredit za servis EUnetPhone. Servis se koristi pozivanjem broja 011/302-02-04, gde nakon kratke poruke korisnik bira željeni broj u svetu po desetostruko nižim tarifama.Uplata kredita se obavlja slanjem

sms poruke na broj 2211 u formi TEL [broj telefona sa koga se poziva] [iznos od 100, 200, 500 ili 1000 di-nara] - primer: TEL 0119876543 500. Servis je dostupan sa broja za koji je uplaćen kredit, odmah po dobijanju sms potvrde.Za sada usluga je dostupna za sve korisnike mobilne mreže MTS-a. Do-datne informacije svi zainteresovani mogu dobiti preko EUnet Info Centra 0800 300 400 (besplatan poziv).

Inače, EUnetPhone servis omogućava i do 10 puta jeftinije telefonske razgo-vore sa inostranstvom u odnosu na standardno telefoniranje. Od neda-vno za sve korisnike EUnetADSL servisa, pored kvalitetnog pristupa Internetu, EUnet je omogućio i bes-platne razgovore u iznosu od 100 dinara mesečno, što je do 20 minuta besplatnih razgovora prema fiksnim mrežama u većini zemalja Evrope i severne Amerike! •

Kompresor je ime novog izložbeno-prodajnog centra koji se nalazi na donjem Dorćolu. Reč je o rekonstrui-sanoj hali za popravku vozila auto kuće Kompresor, u kojoj će svoj asortiman izlagati četiri kompanije koje se bave opremanjem kancela-rijskog i stambenog prostora - Nitea, Haus, Kare i Micros Group. Na otvaranju ovog centra uspešne poslovne žene Vesna Ječmenica, Dragana Zeljković, Divna Minić i Milka Tomić-Perović obratile su se svojim gostima avargandnim video zapisom, pozdravivši ih i poželevši im dobrodošlicu. One su istakle da su zahvaljujući zajedničkoj viziji pokre-nule projekat Kompresor i od starog industrijskog prostora napravile nov, moderan izložbeno-prodajni centar koji će zadovoljiti zahteve Beograđana.

„Naša ideja je da ovaj prostor ne bude samo prodajnog karaktera, već i da predstavlja jedan novi centar urbane transformacije, kao i okrilje raznih kulturnih dešavanja i izložbi mladih dizajnera i umet-nika“ - istakla je Dragana Zeljković, nekadašnji član gradske vlade za kulturu, a sada direktorka kom-panije Kare. „Mi smo već izdvojili određeni prostor na kojem će biti izložena dela mladih dizajnera. Na taj način, želimo da društveno odgovorno podržavamo talente i da im omogućimo da izađu iz anonimnosti, a prostor koji upravo otvaramo biće nam odlična plat-forma za to“, dodala je ona.

Adresa: Žorža Klemansoa 19

Svima kojima su Mercator Centri omiljena mesta za shopping i za-bavu, svakako je dobro poznato ime Santana bara. Autentičan ukus originalne Santana kafe okosnica je njihovog Coffee Shopa gde možete uživati u prepoznatljivim ukusima kafa Bounty ili Snickers, kombi-nacijama sa bademom i medom ili čokoladom (kafa Mercator) ili kapućinu sa Baileys likerom i ci-metom. Od nedavno, Santana pruža priliku da predah u kupo-vini zasladite odličnim i povelikim kolačima i tortama. Osim nezaobi-laznih cheese cakea i tiramisua, tu su sjajna čokoladna torta Mađarica ili Cherry fantasy pojačana aromom višnje. Probali smo i vrlo ukusnu kremastu kupolu od čokoladnog krema – Trufa, dok je Afrikana slična verzija samo sa belom čokoladom.

U planu su i produženja i sezonska osveženja liste slatkiša, stoga ne propustite priliku da je proverite – u svako doba.Mercator Centri Beogradi Novi Sad

Dvadesetog marta obeležava se Međunarodni dan frankofonije. Zbog toga će tokom celog meseca duh francuske kulture animirati kulturnu scenu i ponudu Novog Sada nizom planiranih manifestacija. Pozorišne, filmske, muzičke manifestacije, te-matske radionice, predavanja i planirane promocije samo su deo bogato osmišljenog programa. Kao spektakularan izdvajamo nastup muzičkog sastava 3 MA, koji čine trojica muzičkih virtuoza - Balake Sisoko iz Malija, Dris El Malumi iz

Maroka i Razeri sa Madagaskara. Pozorište mladih imaće čast da 13. marta ugosti ovaj nesvakidašnji muzički trio, gde ćemo prvi put uživati uz autentične ambijentalne melodije egzotičnih instrumenata.Posebnu pažnju festivalske franko-fonije privlači polufinalno takmičenje u izvođenju frankofonih pesama. Naime, 14. marta, u prilagođenom ambijentu Sinagoge, 30 pevača amatera izvešće pesme klasičnih i savremenih frankofonih autora uz pratnju poznatog novosads-

kog pijaniste Aleksandra Dujina. Nakon finala, koje će se održati 28. marta u Nišu, takmičenje će dobiti i internacionalni karakter učešćem prvonagrađenog na Međunarodnoj večeri frankofone pesme u Splitu (Hrvatska). •

clipping_

Da li ste u medijima?

tehnologije_

Jeftini pozivi ka svetu

nameštaj_

Novi prodajno-izložbeni centar

kolači_

Santana Barkultura_

Mesec frankofonije u Novom Sadu

14 • u vazduhu zapping

11/03/09 CITY MAGAZINE

Kompanija Pernod Ricard i Havana Club sa izuzetnim zadovoljstvom najavljuju dolazak tri profesionalna barmena sa Kube koji će održati Master Class obuku za barmene. Obuka, koja će biti održana u Beo-gradu, Novom Sadu, Subotici, Nišu i Kragujevcu, je namenjena svima koji žele da usavrše svoje znanje i napreduju u ovom poslu, ali i svim onima koji žele da saznaju nešto više o specifičnostima ovog zanata na Kubi.Nakon obuke barmeni koji su pratili predavanja imaće priliku da pokažu šta su naučili, a najuspešniji u svakom gradu dobiće priliku da otputuje na nedelju dana na Kubu, gde će kao gost Havana Club-a imati priliku

da nauči još mnogo toga i upozna kolege iz čitavog sveta. Tako će i naši barmeni (a i oni koji žele da to postanu) dobiti priliku da odu u domovinu dobrih koktela i u tropskim uslovima dovedu do savršenstva sve veštine koje su stekli na Pernod Ricardovom Master Class-u. Joel Menes León, Damian Dominguez Perez i Miguel Angel Díaz Vargas će u periodu od 9. do 15. marta držati prezentacije i obuku o tome šta je kubanski rum, koje su tajne njegove proizvodnje, koliko tipova postoji, kako se i sa kojim pićima kombi-nuje i koji su najpopularniji kokteli sa Havana Club rumom. Nakon Kragujevca, Niša i Subotice, obuka će biti organizovana i 12. marta

u 13:30 u Novom Sadu, u klubu TREMA, koji se nalazi u Srpskom narodnom pozoristu i 13. marta u 12:30 u Beogradu, klub MAGACIN, Karadjordjeva 2.U Novom Sadu i Beogradu će se, na dan obuke, održavati i žurke na kojima će kubanski barmeni u tropski vreloj atmosferi praviti koktele. Žurke će se održati u klubovima Giardino (Bulevar Mihaila Pupina bb), TC Bazar i Andergraund u Beogradu.

Havana clubHavana Club je svakako najbolji i internacionalno najcenjeniji kubanski rum. Ono što ga čini jedinstvenim su proces njegovog starenja, koji se odvija isključivo u buradima od

hrastovine, zbog čega ima tako gladak ukus, i takozvano blen-diranje, tačnije mešanje nekoliko različitih tipova da bi se dobio rum sa kompleksnim ukusom. Havana Club Añejo 7 Años je perja-nica ovog brenda. Njegov vrhunski kvalitet odaje počast tradicionalnoj kubanskoj proizvodnji ruma. Ukom-ponovan je od različitih vrsta ruma koji su, u buradima od hrasta, starili minimum 7 godina, što daje proizvod sa snažnim i kompleksnim ukusom. Tako će svi polaznici ovog kursa imati prilike da nauče i tajne ovog fantastičnog pića ali i, ni manje ni više, nego da se uvere u njegovu dugu tradiciju u samoj njegovoj domovini – Kubi. •

havana club_

Pet najuspešnijihbarmena putuje na Kubu

16 • U VAZDUHU ZAPPING

11/03/09 CITY MAGAZINE

Pernod Ricard organizuje Havana Club Master Class

VIŠE INFORMACIJA O AKTUELNIM DEŠAVANJIMA MOŽETE PRONAĆI NA www.citymagazine.rs

Od igle do lokomotiveall-in-one_

Provetravanje laptopa

2 tekst : marko herman

Jeftina kancelarijaza ponetiAko vam treba solidan, ali ne i preskup laptop, Lenovo u seriji 3000 nudi i model koji se izdvaja dobrom i modernom konstrukci-jom, kao i upotrebom poslednje generacije tehnologije. Model N500 dolazi u kućištu napravljenom kom-binovanjem srebrne i crne boje. Po obodima se nalazi veliki broj konektora, a od onoga što ne očekujete kod jeftinog laptopa

on ima HDMI izlaz za prikazivanje video materijala visoke definicije, Bluetooth vezu i čitač otiska prsta. Osnova nije vrh trenutne ponude ali ima dvojezgarni Intel Core 2 Duo procesor, kao i Intelov GMA4500M grafički čip. Za čuvanje podataka tu je sasvim dovoljno mesto na hard disku kapaciteta 250 GB, a najveći nedostatak je samo 1 GB radne memorije (što se može lako pojačati)

koja nije dovoljna ako planirate da pokrenete Vistu (za XP ili Ubuntu, je to sasvim dovoljno). Lenovo 3000 N500 ima i žičnu i bežičnu mrežnu karticu, modem, čitač memorijskih kartica, web kameru... Više nego dovoljno za internet, kucanje, uz gledanje filmova i slušanje muzike.

Cena: 45.990 dinarawww.pc4u.co.yu

Nabavili ste laptop iz snova, ali ste ubrzo shvatili da se ipak greje malo više nego što to vama prija pa ne možete da ga držite u krilu. Rešenje postoji, a nudi ga Cooler Master - kompanija specijalizovana za hlađenje računara. NotePal X1 je novi član njihove serije uređaja za hlađenje laptopova. X1 ima jedan ventilator prečnika 12 cm koji izvlači toplotu iz računara i posebnim kanalima je izduvava napred i

pozadi, a zahvaljujući tome što je samo postolje iskošeno položaj za kucanje je prirodniji nego obično. NotePal struju dobija od laptopa, preko USB porta, a da ne biste izgubili na povezivosti ima jedan port na sebi. Uključuje se tasterom, a ima i potenciometar kojim je moguće menjati brzinu ventilatora.

Cena: 2.921 dinarwww.desk.rs

Epsonov model Stylus Photo BX300F u potpunom je skladu sa njihovom novom dizajnerskom linijom. Talasasta gornja površina upečatljivo ga izdvaja od stari-jih modela istog proizvođača, ali i od potencijalne konkurencije. Pored vrhunske tehnologije inkdžet

štampe koja daje izuzetne otiske u boji, ovaj model ima i ravni skener koji će s lakoćom digitalizovati tekstualne i grafičke materijale. Omogućava i direktno kopiranje materijala, a ugrađeni faks apa-rat preporučuje ga savremenim kancelarijama koje moraju da se

oslone i na taj oblik komunikacije. Kontrola svih operacija se vrlo lako obavlja preko bogato opremljenog panela sa kojeg možete pozivati faks brojeve i birati rad u crno-beloj ili kolor tehnici.Cena: 8.490 dinarawww.pc4u.co.yu

laptop_

hlađenje

U tri bojeAko želite telefon kod kojeg je naj-bitnije kako se zove i kako izgleda, Samsung nudi model Emporio Armani. Sa svih njegovih strana šepuri se čuveno ime i znak modne kuće, a da bi uneo malo različitosti Samsung je detalje ovog telefona pripremio u crvenoj, plavoj i zelenoj boji. Ispod specifične spoljašnjosti “krije” se telefon sa sistemom menija uobičajenim za ovog proizvođača. Emporio ima fotoaparat od 3

megapiksela, koristi najnoviju 3G tehnologiju za brz prenos poda-taka, a skromna memorija može se proširiti microSD karticama tako da telefon može slušiti i kao MP3 plejer. Ima i Bluetooth, FM radio, radi kao diktafon... a da bi bio savršen “običan” telefon jedino mu nedostaje Wi-Fi.Cena: 315 evrau dinarskoj protivvrednostiwww.samsung-mobilni.rs

mobilni telefon_

Život nam je svakako svima olakšan od kada su se pojavile USB flash memorije, ali na žalost kapacitet USB-a je ipak ograničen. Nekoliko filmova, malo muzike, podaci koje uvek morate da imate pri ruci i to je to. Ako želite da sa sobom nosite više podataka

potreban vam je prenosivi hard disk, a umesto da ga sami sklapate možete izabrati ovaj Toshibin mo-del. Njegova osnova je hard disk kapaciteta 160 GB, a na računar se povezuje USB kablom. U lepo dizajniranom kućištu disk je pot-puno zaštićen tokom transporta, a

masa od 150 grama znači da ćete ga lako staviti u džep ili posebnu pregradu u torbi. A zanimljiv di-zajn garantuje i da će privući pažnju dok se nalazi na stolu.

Cena: 5.773 dinarawww.list.rs

Džepno skladištehard disk_

U VAZDUHU Hi-tecH • 17

Karijeru ste počeli na BBC-ju. Otkud Vi početkom 70-ih u Beogradu? Jeste, na BBC-ju sam radio šou koji se zvao „Blue Peter“, ali sam stalno imao problema jer sam želeo da radim na svoj pomalo nadrealističan način, a oni su želeli da se sve radi po njihovim krutim pravilima, što mi nije odgovaralo. Onda sam došao u Beograd da uradim koprodukciju sa Televizijom Beograd, zaljubio sam se i oženio, a kako ovde kažu „odakle mi je žena, odatle sam i ja“. Odlučio sam da ostanem u Beogradu iako nisam znao da li ću moći da se zaposlim, ali sam osećao da će mi ovde biti lepo. Došao sam 1971, a već 1973. snimali smo seriju „Neven“. Bilo nam je predloženo da radimo nešto po čika-Jovi Zmaju i onda smo Mila (moja tadašnja supruga) i ja uradili emisiju koja je bila kolaž pesama, odrecitovanih i otpevanih, a učestvovali su Neda Arnerić i Branko Milićević, pa mogu da se pohvalim da sam ja doveo Branka Kockicu na televi-ziju. Dok sam to radio tražio sam originale radova Čika-Jove, pa sam otišao u Maticu Srpsku u Novom Sadu i kada sam prelistao originale časopisa Neven shvatio sam da je to fantastično, sjajne ilustracije, duhovitost. Sve je to bilo fascinantno jer je to časopis sa kraja 19. veka! Odmah sam naišao na razumevanje Lole Vlatković, izvanredne urednice koja je rekla: „Odlično, pišite scenario.“ I tako je nastala serija.

Ta serija je nedavno izdata na DVD-u?Jeste, drago mi je zbog toga, ali nažalost RTS ne poštuje moja au-torska prava i ja od toga nemam ništa. Kada se emituje repriza na TV-u tada mi nešto plate, ali sa 18 meseci zakašnjenja.

OK, vratimo se na srećnija vremena. Kako ste kao stranac bili prihvaćeni kada ste došli na ovdašnju televiziju?Uglavnom lepo. Problemi su došli sa uspehom. Kada su prve dve epizode „Nevena“ dobile 5 zvezdica u novinama došao mi je pro-ducent i rekao: „Znate šta, ja bih predložio da sada napravite jednu lošiju epizodu, inače teško vama!“ Ja sam mislio da se šali. Međutim, već kad smo pravili drugu sezonu imali smo velike probleme, ne od ekipe nego od produkcije na televiziji. Ja sam onda shvatio da u ovoj zemlji isticanje nije dobro.

A kada ste snimali „Poletarac“ problemi su se nastavili?Kada smo snimali tu seriju došao mi je Čkalja koji je glumio u „Po-letarcu“ i pitao me da li to nas neko namerno sabotira. A u pitanju je bila serija koja je dobila prvu nagradu Međunarodnog festivala u Minhenu. Serija „Babino unuče“ dobila je nagradu za režiju na festivalu u Portorožu, ja oduševljen kupim flašu viskija i donesem u televiziju da častim ekipu i ne puste me da uđem, jer mi je oduzeta propusnica. Pa sam ušao kroz prozor.

I onda ste odlučili da promenite teren i otišli ste u Sarajevo?Da, i tamo sam bio fantastično primljen, radio sam seriju godišnje. Najpoznatija je bila „Nedeljni zabavnik“ koja je imala tri sezone. Prve dve su vodili Vajta i Rusmir, a treću Slavko Štimac i Zijah Sokolović. Potom sam radio emisiju „Notna svaštara“, scenario za kviz „Pitam se, pitam se“, krajem 80-ih ekološku emisiju „Tragom ptice Dodo“, a karijeru na televiziji završio sam emisijom „Otvori prozor“ početkom 90-ih.

I onda ste nestali. Svi su se pitali zašto ste prestali da radite na televiziji, povezujući to sa tadašnjim političkim promenama i stanjem u zemlji. Šta se u stvari dogodilo?Jednostavno sam izgubio motivaciju, primetio sam da se ponavljam i odlučio da prestanem to da radim. Zašto čovek mora da radi istu stvar celog života? Ja volim promene, promenio sam zemlju, tri puta se ženio, pa što ne bih menjao posao? Počeo sam da radim u školi jezika, sarađujem sa Dečjim kulturnim centrom, prevodim sa srpskog na engleski i uživam u tome što radim. Novac mi nikada nije bio motiv, nikada nisam prihvatio nešto što me nije zanimalo samo zbog novca.

Posle toliko godina tek ste nedavno dobili srpsko državljanstvo?Da, pre četiri godine, nakon više od 30 godina života i rada. Ali nažalost nemam penziju, jer kao stranac nisam mogao da imam staž, a nacionalnu penziju ne mogu da dobijem jer nemam ostva-reno pravo na redovnu.

Ipak, kreativac u Vama ne miruje. Da li je istina da pišete autobiografiju?Da, istina je, upravo je završavam. Iako je pisana na engleskom, nadam se da ću naći zainteresovanog izdavača. Ipak, ne očekujem previše, jer ne verujem da bi neki domaći izdavač objavio knjigu na engleskom. U tom slučaju štampaću je o svom trošku. Sledeće godine slavim 50 godina svog umetničkog rada, pa će to biti lep povod za izdavanje knjige. •

Simbol detinjstvaAko ste odrastali tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka i ako ste imali TV u kući, Timoti Džon Bajford je sigurno obeležio vaše detinjstvo stvarajući nezaboravne emisije „Neven“, „Poletarac“ i „Nedeljni zabavnik“. Iako već 18 godina ne radi na televiziji, ostao je veran Beogradu u kome i dalje živi i radi. U dobroj fizičkoj formi, razgovorljiv i prijatan, na čuvenom „bajfordovskom srpskom“ ispripovedao nam je priču o svojih 38 godina na ovim prostorima

«Sledeće godine slavim 50 godina umetničkog

rada i tim povodom spremam se da objavim

autobiografiju… »

2 teKSt : ivan bevc18 • U VAZDUHU interVjU

Više informAcijA o noVim trenDoVimA možete pronAći nA www.citymagazine.rs

11/03/09 ciTY MaGaZine

CITY_REKLAME_pola.indd 31CITY_REKLAME_pola.indd 31 1/9/2009 12:49:59 PM1/9/2009 12:49:59 PM

11/03/09 CITY MAGAZINE

Svetski danpoezije 2009.

INFORMACIJE O KULTURNIM DEŠAVANJIMA U GRADU MOŽETE PRONAĆI NA NAŠEM SAJTU www.citymagazine.rs

KULTURNA DEŠAVANJA DOGAđAJI

U Kulturnom centru Beograd od 19. do 21. marta biće održana manifestacija posvećena poeziji čime će biti obeležen Svetski dan poezije

20 •

vetski dan poezije 21. mart ustanovljen je od strane UNESCO-a, a Kulturni centar Beograda već devet godina obeležava ovaj

značajan datum. Iza ove manifestacije krije se namera da se javnost podseti na snagu i važnost savremene pesničke reči. Jer, iako na mar-gini društvenog interesovanja, poezija koja nastaje u Srbiji, jedan je od najautentičnijih i najsnažnijih umetničkih izraza na ovim prostorima. Povedeni idejom mnogih pesnika da glasno izgovorena pesma ili stih može zadobiti artikulaciju unutar javnog diskursa, a time ga, makar na simboličkom planu i menjati, KCB je programski akcenat mani-festacije stavio upravo na „glasno“ čitanje poezije od strane pesnika lično. Učesnici su pesnici svih generacija, afirmisani ali i „ne(pre)poznati“, autori često potpuno različitih poetičkih orijentacija, iz Srbije, ali i sa međunarodne scene.S obzirom na pomenutu važnost angažovanja tela i glasa samog pesnika, poseban naglasak u okviru manifestacije stavlja se na tzv. scensku interpretaciju poezije (performans). Kaži svoj stih „Ne slušaj njih – kaži svoj stih“ slogan je pod kojim se odvija ovogodišnja manifestacija koja će predstaviti pesnički opus najprevođenijeg savremenog italijanskog pesnika, esejiste i izuzetnog poznavaoca poezije francuskog simbolizma – Valerija Magrelija. Svetski dan(i) poezije prilika je i da se čuju glasovi/stihovi nesvakidašnje grupe ovdašnjih aktivista, umetnika i pesnika čiji se javni čin izgovaranja sopstvenih stihova odvija pod nazivom „Pesničenje“. Gost manifestacija je i kenijsko-indijska pesnikinja Silijah Patel, koja je u isto vreme i aktivistkinja, glumica i koreografkinja.

U Beogradu će prikaziti egzotični „amalgam“ afričkog i indijskog plesa koji izvodi uz sopstvene stihove. Smatraju je poetskim ekvivalentom Arundati Roj. Patel inače nastupa širom sveta.

Teatar poezije„Zamak slepih“ je bilingvalna predstava Narodnog pozorišta Sterija iz Vršca čiji tekst počiva na stihovima veoma značajnog, ali na našim prostorima malo poznatog rumunskog pesnika nadrealizma Đelua Nauma. Posebna draž ovog „teatra poezije“ je u zvukovnom preplitanju i dopunjavanju začudnih stihova izgovorenih paralelno na srpskom i rumunskom jeziku, otkrivajići nam savremena i univerzalna značenja Naumove poezije koja sada već pripada tradiciji.Manifestacija će pokušati da podseti javnost i na delovanje nekada veoma značajnog beogradskog „Teatra poezije“ izložbom video ma-terijala u knjižari Stubovi kulture.Nekoliko opusa domaćih autora biće na manifestaciji predstavljeno i vrednovano kroz četiri radionice sa nazivom Čitaj poeziju! Njih je os-mislio, a takođe će biti i njihov moderator, pesnik i teoretičar Dragan Bošković. Svaka radionica ima u fokusu jednu pesmu, u čijem tumačenju učestvuju publika, voditelj, kritičar i sam autor. One imaju promotivnu, edukativnu, interaktivnu, ali i zabavnu funkciju, uz podrazumevajući dijalog i argumentovana potvrđivanja odnosno osporavanja vrednosti pesama koje će biti tema pojedinačnih radionica. Manifestacija Svetski dan(i) poezije promoviše pesnike, pesme, poeziju, čitanje, tretirajući literaturu kao najvažniju i najzabavniju stvar na svetu! I zato: ne slušaj njih – kaži svoj stih! •

SGovori poeziju!• Valerio Magreli (Rim)

19. 3. u 19.00 i 20. 3. u 12.00• Pesničenje05

21. 3. u 21.00

Igraj poeziju!• Silijah Patel (Najrobi) performans MAGRITUDE

20. 3. u 19.00• NP„Sterija“(Vršac) predstava ZAMAK SLEPIH

21. 3. u 19.00

Čitaj poeziju! • Radionice tumačenja/čitanja

poezije:Dragan Bošković, Vojislav Karanović, Dragan Jovanović Danilov, Ana Ristović, Saša Jelenković, Aleksandar Jerkov, Đorđe Despić, Alen Bešić, Tatjana Rosić16, 19. i 21. martod 12.00 i 17.00

Ne slušaj njih – kaži svoj stihValerio Magrelli

CITY_REKLAME.indd 35CITY_REKLAME.indd 35 1/9/2009 10:08:52 AM1/9/2009 10:08:52 AM

CITY_REKLAME_cetvrtina.indd 14 1/10/2009 11:18:47 AMCITY_REKLAME_pola.indd 31 1/7/2009 5:40:23 PM

svedočio ovom značajnom tele-vizijskom intervjuu ili nije čitao reportažu u „Ilustrovanoj politici“, teško da je svestan značaja bri-tanskog „Voje Nedeljkovića“ koji je posle tunjavog početka uspeo da iz Niksona izmami osećaj krivice i suštu istinu o nemilim događajima iz afere Votergejt. Naravno da imamo simpatije prema bivšem amer i č kom p red s edn i ku u glumačkoj izvedbi Frenka Langele, ali naše srce je na strani Dejvida Frosta, tipičnog dendija sedamde-setih koji je uspeo da zauvek zako-pa Niksona kao bolni artefakt ove dekade, kako za Ameriku tako i za čitav svet. Briljantno napisan, svedeno režiran i retko dosadan film. •

„ MILK “ (Milk)Tuck

•••••Kontroverzni film Gis van Santa, kod nas je uspeo da dobi je posebnu nijansu još veće kontro-verze. Iako se ne radi o krajnjim umetničkim dometima Van San-tovog opusa, „Milk“ kao većina angloameričkih filmova Festa 09,

svoju snagu duguje glumačkoj bra-vuri. Ovoga puta je to fenomenalni Šon Pen koji je zasluženo odneo Oskara za najbolju ulogu. Priča o prvom homoseksualcu u grads-kom veću San Franciska ima jasnu pamfletsku nijansu kojom su neke nevladine organizacije pokušale da dignu svoj glas u Beogradu i objasne istorijsku neminovnost koju ovaj film pokreće. Najbolje da se zadržimo na odličnom Penu i borbi za osnovna ljudska prava. •

„ SPALITI NAKON ČITANJA “(Burn After Reading)Tuck

•••••

Povratak braće Koen na sopstvene uobičajene teme koje su ogrezle u ekscentričnom pogledu na svet. Posle Oskara i priznanja Akade-mije, potreban je film za opuštanje, pa smo dobili rasterećenu i inte-ligentnu (tragi)komediju situacije na tragu „Farga“. Bred Pit kao gej, Kluni kao vrljavi žigolo, Malkovič kao.. . Malkovič, Tilda Svinton, Frensis Mekdormand... Briljantne glumačke akrobacije, neočekivani obrti i sve očekivano za braću Koen. •

„ ZONA MRTVIH “(Zone of the Dead), TuckRežija : Milan Todorović i Milan KonjevićUloge : Ken Foree, Kristina Klebe, Emilio Roso, Miodrag Krstović, Vukota Brajović, Nenad Ćirić, Marko Janjić, Ariadna Chabrol, Eugeni Roig

•••••

preporuke_

Ideja filma „Zona mrtvih“ postoji već nekoliko godina, međutim tek joj je uključivanje stranih producenata, glumaca i ekipe, plus eskalacija ekološke katastrofe u Pančevu, donela pravu težinu i značenje. Tokom snimanja prošlog leta, mediji su s pažnjom pratili banatske zombije kako se razračunavaju sa našim herojima i antiherojima. Pola godine kasnije, na Festu smo dobili premijeru „Zone mrtvih“, srpsko-italijansko-špansko-američki film sa isto tako šarolikom internacionalnom ekipom. Fama je odradila svoje i istog dana smo dobili veliki bioskopski fenomen i najzvaničnije, prvi srps-ki zombi film. Poštovanje zakonitosti žanra, moderna režija i kamera, svedeni likovi (više tipovi) kod nekih gledalaca mogu da proizvedu kontraefekat koji diskredituje suštinski značaj filma, međutim pred sobom imamo ozbiljni horor zombi podžanr snimljen digitalnom kamerom, o globalnom zagađenju, pošasti XXI veka („28 dana kasnije“). Epigonski nas-trojen, film poštuje sve klišee i stereotipe žanra dodajući posebnu glazuru sa nekoliko manje

ili više poznatih glumaca i pančevačku trage-diju. Imamo heroja, američkog policajca koji je slučajno i živeo u Srbiji, njegovog srpskog kolegu, američku policajku, ruskog tajanstve-nog zatvorenika, srpskog predsednika koji je rešio da se uhvati u koštac sa nedodirljivom „službom“, nekoliko slučajnih prolaznika uhvaćenih u ne baš prijatnu situaciju u kojoj ih proganjaju živi mrtvaci i naravno, deus ex machina heroja, sa sveobjašnjavajućim ime-nom Armagedon. koji uz mnogo pirotehnike rešava stvar. Film prodiše na samom početku, i pored očiglednih ali šarmantnih brljotina, „Zona mrtvih“ je srčan i dobrodušan film u kome je očigledno da su stvaraoci dali sve od sebe trudeći se da ne zaborave da su deo jedne poštovane i obožavane porodice zombi filmova. Iako se radnja događa na obodu grada, jasna je osuda odgovornih da ovaj mirni banatski grad postane najzagađeniji u Evropi. Maska Miroslava Lakobrije i kamera Stiva Bruk Smita daju posebnu draž utisku tako da treba biti više nego blagonaklon prema ovom filmu. •

2 tekst : AleksAndAr s. JAnković22 • kulturna dešavanja Film„ SUMNJA “(Doubt)Taramount

•••••

Za razliku od filmova meseca iz prošlog broja („Revolucionarni put“, „Čitač“) u kojima rediteljska pasivnost i ambivalentnost stvara regresiju ka pozorištu, Šenli (pos-lednji film snimio pre 19 godina) dramski predložak tretira kao punokrvni fi lm. Uglovi kamere, sklonost ka detaljima i krupni pla-novi, izražajna su sredstva koja upotpunjuju mizanscen stvarajući kamernu atmosferu hičkokovske klaustofobije i doprinose utisku da je u pitanju izvanredan film. Pre-misa je jasna, podtekst očigledan. Filip Sejmur Hofman je liberalni sveštenik koji posvećuje posebnu pažnju jedinom afroameričkom detetu. Meril Strip je upraviteljka katol ičke škole koja optužuje Hofmana za blud, i s igurna u svoju sumnju, isteruje stvari do kraja. Očigledna krivica i moguća nevinost Hofmana je okidač i naslova i radnje. Gledalac je ras-trzan između simpatija prema svešteniku i optužbi koje nisu bez osnova. Konfuzija emocija proizvode melodramski doživljaj, dok se na drugom nivou odvija borba čije su šezdesete egzem-plar. Dogme lažnog tradicionaliz-ma, hipokrizije, represije, gušenja

sloboda mišljenja i izražavanja re t rogradne su norme ko je polako nestaju. Film se dešava 1964, nekoliko meseci posle ubis-tva Kenedija i u vreme dolaska Bitlsa u Ameriku. Ovo je film o promenama u kojem je pobednik prilično zamaskiran u cerekajuću masku Mekgafina. Meri l Str ip je pobedila, ali, ona je blefirala, počinila smrtni greh verujući u sopstvenu procenu. Na kraju je zaplakala, a njene suze su suze svih grešnika i razdirućih sumnji u bližnje. Izlazak iz sale nam ne donosi katarzu već otvara niz pitanja na koje će razvoj epohe odgovoriti najjačim argumentima. Amerika je uskoro na kolenima zbog Vijetnama, Votergejta, Bitl-sa, hipi pokreta, rokenrola. Rečju, zbog promena. •

„ FROST/NIKSON “(Frost/Nixon)Taramount

•••••

Kada smo već otpi sa l i Rona Haurda posle „Da Vinči jevog koda“ kao komercijalnog ama-tera, dolazi nam možda naj-zabavniji film na engleskom na ovogodišnjem Festu. Po sistemu „da se ne zaboravi“, „Frost/Nikson“ je pre svega zabavno filmsko štivo a onda i svrsishodan udžbenik istraživačkog novinarstva. Ko nije

dvd_DOSIJE X: ŽELIM DA VERUJEM(X Files: I Want to Believe)Tuck

•••••

Skoro osam godina posle serije imamo svojevrstan nastavak koji će razočarati samo površne i sporadične obožavaoce koj i ne znaju kol iko je bi lo tačno sezona, i ko je kome rod a ko kome pomoz bog, al i će reći

da su gledali . Opet ulazimo u domen pop kulturnog elitizma kada će se istinski obožavaoci gnušati komentara tipa - „Šta, nema vanzemaljaca?“ I zaista, u filmu „Želim da verujem“, nema vanzemaljaca. I prvi nivo priče je uobičajna epizoda, recimo iz treće sezone. Ništa manje kontro-verzna ili atraktivna. Međutim, ono što treba pratiti jeste odnos Molder–Skal i i n j ihova večita dilema „vernik-skeptik“. Budžet je neočekivano mali, eksterijeri su fokusirani na snežne pejzaže Zapadne Virdžinije uz sporadičnu posetu FBI zgradi u Vašingtonu. „Dosije X“ je konačno postao ono što je uvek i trebalo, literatura za odrasle, zrelija, kompleksnija i samim tim mračnija i tužnija nego što je serija obećavala u najbolj im epizodama. Nekada f i lm profunkcioniše kao puka nostalgija, ali uglavnom kao da ne pripada ovom veku. Zato ga odgledajte kao triler, i zabora-vite na vanzemaljsku kolonizaciju koja treba da nastupi 2010. Do tada, ovo je čista pop kultura. A tu je i Skinner, da spase dan. •

kulturna dešavanja Film & dvd • 23

CITY_REKLAME_cetvrtina.indd 14 1/10/2009 11:18:47 AMCITY_REKLAME_pola.indd 31 1/7/2009 5:40:23 PM

svedočio ovom značajnom tele-vizijskom intervjuu ili nije čitao reportažu u „Ilustrovanoj politici“, teško da je svestan značaja bri-tanskog „Voje Nedeljkovića“ koji je posle tunjavog početka uspeo da iz Niksona izmami osećaj krivice i suštu istinu o nemilim događajima iz afere Votergejt. Naravno da imamo simpatije prema bivšem amer i č kom p red s edn i ku u glumačkoj izvedbi Frenka Langele, ali naše srce je na strani Dejvida Frosta, tipičnog dendija sedamde-setih koji je uspeo da zauvek zako-pa Niksona kao bolni artefakt ove dekade, kako za Ameriku tako i za čitav svet. Briljantno napisan, svedeno režiran i retko dosadan film. •

„ MILK “ (Milk)Tuck

•••••Kontroverzni film Gis van Santa, kod nas je uspeo da dobi je posebnu nijansu još veće kontro-verze. Iako se ne radi o krajnjim umetničkim dometima Van San-tovog opusa, „Milk“ kao većina angloameričkih filmova Festa 09,

svoju snagu duguje glumačkoj bra-vuri. Ovoga puta je to fenomenalni Šon Pen koji je zasluženo odneo Oskara za najbolju ulogu. Priča o prvom homoseksualcu u grads-kom veću San Franciska ima jasnu pamfletsku nijansu kojom su neke nevladine organizacije pokušale da dignu svoj glas u Beogradu i objasne istorijsku neminovnost koju ovaj film pokreće. Najbolje da se zadržimo na odličnom Penu i borbi za osnovna ljudska prava. •

„ SPALITI NAKON ČITANJA “(Burn After Reading)Tuck

•••••

Povratak braće Koen na sopstvene uobičajene teme koje su ogrezle u ekscentričnom pogledu na svet. Posle Oskara i priznanja Akade-mije, potreban je film za opuštanje, pa smo dobili rasterećenu i inte-ligentnu (tragi)komediju situacije na tragu „Farga“. Bred Pit kao gej, Kluni kao vrljavi žigolo, Malkovič kao.. . Malkovič, Tilda Svinton, Frensis Mekdormand... Briljantne glumačke akrobacije, neočekivani obrti i sve očekivano za braću Koen. •

„ ZONA MRTVIH “(Zone of the Dead), TuckRežija : Milan Todorović i Milan KonjevićUloge : Ken Foree, Kristina Klebe, Emilio Roso, Miodrag Krstović, Vukota Brajović, Nenad Ćirić, Marko Janjić, Ariadna Chabrol, Eugeni Roig

•••••

preporuke_

Ideja filma „Zona mrtvih“ postoji već nekoliko godina, međutim tek joj je uključivanje stranih producenata, glumaca i ekipe, plus eskalacija ekološke katastrofe u Pančevu, donela pravu težinu i značenje. Tokom snimanja prošlog leta, mediji su s pažnjom pratili banatske zombije kako se razračunavaju sa našim herojima i antiherojima. Pola godine kasnije, na Festu smo dobili premijeru „Zone mrtvih“, srpsko-italijansko-špansko-američki film sa isto tako šarolikom internacionalnom ekipom. Fama je odradila svoje i istog dana smo dobili veliki bioskopski fenomen i najzvaničnije, prvi srps-ki zombi film. Poštovanje zakonitosti žanra, moderna režija i kamera, svedeni likovi (više tipovi) kod nekih gledalaca mogu da proizvedu kontraefekat koji diskredituje suštinski značaj filma, međutim pred sobom imamo ozbiljni horor zombi podžanr snimljen digitalnom kamerom, o globalnom zagađenju, pošasti XXI veka („28 dana kasnije“). Epigonski nas-trojen, film poštuje sve klišee i stereotipe žanra dodajući posebnu glazuru sa nekoliko manje

ili više poznatih glumaca i pančevačku trage-diju. Imamo heroja, američkog policajca koji je slučajno i živeo u Srbiji, njegovog srpskog kolegu, američku policajku, ruskog tajanstve-nog zatvorenika, srpskog predsednika koji je rešio da se uhvati u koštac sa nedodirljivom „službom“, nekoliko slučajnih prolaznika uhvaćenih u ne baš prijatnu situaciju u kojoj ih proganjaju živi mrtvaci i naravno, deus ex machina heroja, sa sveobjašnjavajućim ime-nom Armagedon. koji uz mnogo pirotehnike rešava stvar. Film prodiše na samom početku, i pored očiglednih ali šarmantnih brljotina, „Zona mrtvih“ je srčan i dobrodušan film u kome je očigledno da su stvaraoci dali sve od sebe trudeći se da ne zaborave da su deo jedne poštovane i obožavane porodice zombi filmova. Iako se radnja događa na obodu grada, jasna je osuda odgovornih da ovaj mirni banatski grad postane najzagađeniji u Evropi. Maska Miroslava Lakobrije i kamera Stiva Bruk Smita daju posebnu draž utisku tako da treba biti više nego blagonaklon prema ovom filmu. •

2 tekst : AleksAndAr s. JAnković22 • kulturna dešavanja Film„ SUMNJA “(Doubt)Taramount

•••••

Za razliku od filmova meseca iz prošlog broja („Revolucionarni put“, „Čitač“) u kojima rediteljska pasivnost i ambivalentnost stvara regresiju ka pozorištu, Šenli (pos-lednji film snimio pre 19 godina) dramski predložak tretira kao punokrvni fi lm. Uglovi kamere, sklonost ka detaljima i krupni pla-novi, izražajna su sredstva koja upotpunjuju mizanscen stvarajući kamernu atmosferu hičkokovske klaustofobije i doprinose utisku da je u pitanju izvanredan film. Pre-misa je jasna, podtekst očigledan. Filip Sejmur Hofman je liberalni sveštenik koji posvećuje posebnu pažnju jedinom afroameričkom detetu. Meril Strip je upraviteljka katol ičke škole koja optužuje Hofmana za blud, i s igurna u svoju sumnju, isteruje stvari do kraja. Očigledna krivica i moguća nevinost Hofmana je okidač i naslova i radnje. Gledalac je ras-trzan između simpatija prema svešteniku i optužbi koje nisu bez osnova. Konfuzija emocija proizvode melodramski doživljaj, dok se na drugom nivou odvija borba čije su šezdesete egzem-plar. Dogme lažnog tradicionaliz-ma, hipokrizije, represije, gušenja

sloboda mišljenja i izražavanja re t rogradne su norme ko je polako nestaju. Film se dešava 1964, nekoliko meseci posle ubis-tva Kenedija i u vreme dolaska Bitlsa u Ameriku. Ovo je film o promenama u kojem je pobednik prilično zamaskiran u cerekajuću masku Mekgafina. Meri l Str ip je pobedila, ali, ona je blefirala, počinila smrtni greh verujući u sopstvenu procenu. Na kraju je zaplakala, a njene suze su suze svih grešnika i razdirućih sumnji u bližnje. Izlazak iz sale nam ne donosi katarzu već otvara niz pitanja na koje će razvoj epohe odgovoriti najjačim argumentima. Amerika je uskoro na kolenima zbog Vijetnama, Votergejta, Bitl-sa, hipi pokreta, rokenrola. Rečju, zbog promena. •

„ FROST/NIKSON “(Frost/Nixon)Taramount

•••••

Kada smo već otpi sa l i Rona Haurda posle „Da Vinči jevog koda“ kao komercijalnog ama-tera, dolazi nam možda naj-zabavniji film na engleskom na ovogodišnjem Festu. Po sistemu „da se ne zaboravi“, „Frost/Nikson“ je pre svega zabavno filmsko štivo a onda i svrsishodan udžbenik istraživačkog novinarstva. Ko nije

dvd_DOSIJE X: ŽELIM DA VERUJEM(X Files: I Want to Believe)Tuck

•••••

Skoro osam godina posle serije imamo svojevrstan nastavak koji će razočarati samo površne i sporadične obožavaoce koj i ne znaju kol iko je bi lo tačno sezona, i ko je kome rod a ko kome pomoz bog, al i će reći

da su gledali . Opet ulazimo u domen pop kulturnog elitizma kada će se istinski obožavaoci gnušati komentara tipa - „Šta, nema vanzemaljaca?“ I zaista, u filmu „Želim da verujem“, nema vanzemaljaca. I prvi nivo priče je uobičajna epizoda, recimo iz treće sezone. Ništa manje kontro-verzna ili atraktivna. Međutim, ono što treba pratiti jeste odnos Molder–Skal i i n j ihova večita dilema „vernik-skeptik“. Budžet je neočekivano mali, eksterijeri su fokusirani na snežne pejzaže Zapadne Virdžinije uz sporadičnu posetu FBI zgradi u Vašingtonu. „Dosije X“ je konačno postao ono što je uvek i trebalo, literatura za odrasle, zrelija, kompleksnija i samim tim mračnija i tužnija nego što je serija obećavala u najbolj im epizodama. Nekada f i lm profunkcioniše kao puka nostalgija, ali uglavnom kao da ne pripada ovom veku. Zato ga odgledajte kao triler, i zabora-vite na vanzemaljsku kolonizaciju koja treba da nastupi 2010. Do tada, ovo je čista pop kultura. A tu je i Skinner, da spase dan. •

kulturna dešavanja Film & dvd • 23

CITY_REKLAME_cetvrtina.indd 14 1/7/2009 5:45:22 PM

2 tekst : ivan jovanović

Jugoslovensko dramsko

pozorište

Teatar „Bojan Stupica“

Laza Lazarević

„ ŠVABICA “Režija : Ana Đorđević

Uloge : Radovan Vujović, Marija

Vicković, Bojan Lazarov

Premijera : 10. mart

Atelje 212

Tetar u podrumu

Jordan Cvetanović

„ TERAPIJA “Režija : Goran Marković

Uloge : Srđan Timarov, Svetislav

Goncić, Nataša Tapušković

Premijera: 17. mart

Malo pozorište „Duško Radović“

Čarls Dikens

„ OLIVER TVIST “Režija : Stevan Bodroža

Uloge : Milica Pisić, Goran Šušljik,

Damnjan Kecojević

Premijera : 20. mart

Forans Kadije/Milena Depolo

„ KO JE LORET? “Režija : Katarina Petrović

Premijera : 27. mart

Pozorište Slavija

„ VIII međunarodni pozorišni festival „Slavija 2009“Trajanje : 9 - 17. 3.

Meša Selimović/Borislav Mihajlović – Mihiz

„ DERVIŠ I SMRT “Režija : Egon Savin Uloge : Nikola Ristanovski, Nenad Stojmenović, Ljubomir Bandović, Boris Pingović, Tanasije Uzunović, Slobodan Beštić, Marko NikolićNarodno pozorište,Velika scena

„Nomen est omen“ ili „Ime je znak“, govorili su stari Latini pokušavajući da, mudrijaški, usklade nečiji lik, delo i značaj. Tako se i od velikih i značajnih književnih dela očekuju, u najmanju ruku, monumentalne i velike predstave. Ovaj kritičarski oksimoron u pokušaju oslikava prohteve publike i želje autora što se tiče kapitalnih dela književnosti. „Derviš i smrt“ imao je premijeru još prošle godine, 27. decembra, i o ovoj predstavi napisano je već dosta kriti-ka u kojima je bilo reči o rediteljskom postupku, snažnoj i upečatljivoj ulozi Nikole Ristanovskog kao Ahmeda Nurudina i dramaturškoj konstruk-ciji koja vešto kombinuje dve epohe: rani i represivni SFRJ komunizam staljinističke provenijencije i propast turskog carstva. Ova kritika se neće baviti onim što je već napisano. Ona će probati da objasni kakav je odnos između dramske adaptacije i literarnog dela i zbog čega je „Derviš i smrt“ jedna od najboljih adaptacija u poslednjih nekoliko godina. Književnost i drama se, dakako, raz-likuju. Književnost može sebi priuštiti i dosadu i grandioznost, kao i fizičku i misaonu radnju. Pozorište ne može da priušti takav luksuz. Sastavni deo romana „Derviš i smrt“ jesu misaone dileme koje Ahmed Nurudin ima sa samim sobom pokušavajući da se moralno uzdigne iznad situacije u kojoj se našao, a da, opet, ne izda svog brata koga je zatočio repre-sivni režim turskog carstva. Ovaj

postupak preveden u scenski jezik može izgledati jezivo dosadno, ali autori dramatizacije (Egon Savin i Branislava Ilić) uspeli su da sve uzbuđujuće misli Ahmeda Nurudina i leksičko-filozofska remek-dela Meše Selimovića pretvore u karakterne osobine glavnog junaka koji dela u, po njima, uzbudljivoj i napetoj rad-nji. Promena epohe (komunistička vremena) u direktnoj su vezi sa inspiracijom Meše Selimovića i sud-binom njegovog rođenog brata koji je stradao u komunističkim čistkama. Ono što je Meša Selimović morao da sakrije u izmeštanju radnje u vreme turske vladavine Bosnom, autori predstave uspevaju da inkorporiraju u oštru političku klimu četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, ali bez (u našem slučaju neizbežne) oštre političke ostrašćenosti. Ahmed Nurudin u predstavi „Derviš i smrt“ postaje i ostaje monolitan lik, ali bez preterane patetike, raspričanosti, ideologije i ostalih elemenata koja obično krase adaptacije ovakvih dela. Iako su roman i predstava klasični primeri onoga što anglosak-sonska dramaturgija naziva „cha-racter study“ (ogled karaktera), predstava ne gubi na dramskoj radnji. Uzbuđenja, obrti i događaji odvijaju se relativno brzo, a od reak-cija glavnog junaka ne zavisi samo njegova sudbina, već se prikazuje i istorijski kovitlac u kome se ovaj prostor nalazi od vremena kada su ga naselili Južni Sloveni. U slučaju predstave „Derviš i smrt“ drama je odnela pobedu nad književnošću. Iako se mogu naći mane, predstava „Derviš i smrt“ sadrži najbolje od romana, a ono što je u romanu bilo suviše filozofski ili nepristupačno, u predstavi je više nego jasno iz postupaka i karak-tera Ahmeda Nurudina. Obavezno pogledati pogotovo ako ste do sada bežali od adaptacija književnih dela u domaćim pozorištima. Ova adap-tacija vredi. Preporuka!

24 • kulturna dešavanja pozorište

CITY_REKLAME_trecina.indd 35 1/9/2009 10:16:27 AM

Beverli Hils Imam jednu slabost koju nisam smela da spomenem u prošlom broju. Počinje malo posle 09:00, i traje do malo pre 10:00. Na stranom je kanalu. Moje krivo zadovoljstvo. Ili gilti plezir. Ili kako se već kaže. Znate već. Beverli Hils. Ona TV serija u kojoj je Dilan alkoholik, Brendon promiskuitetan, a Valeri je, hmmm, promiskuitetna, a Andrea je štreberka, a Dona je nevina(šce), Dejvid, Brenda, Stiv, Keli. Gledam reprize, topim se od kičine, umirem od zadovoljstva, i sve to pre nego krenem na posao. Ono što me je, priznajem, zbunilo, jeste činjenica da se ova serija prikazivala od 1990. do 2000! Bila sam uverena, kladila bih se u to da mi se vrate mladalačke bubuljice da je serija počela sredinom osamdesetih. Verovatno zato što je bilo odavno, a danas sve što je odavno jesu osamdesete. Drugo, frizure, zavrtanje nogavica i kratkih rukava, dugi teget mantili, grozna muzika. Ali, žestoko sam pogrešila. Beverli Hils smo počeli u „Antinoj“ godini, i na našoj srbijans-koj televiziji nismo gledali ni do pola. Tu bih opet izgubila piling, manikir i pedikir, jer sam smela u sve pare da se kladim da je bilo plafon pet sezona. A sad, zamislite. Beverli Hils je trajao više nego X Files! Pakao. Zatim, HRT prikazuje SVE epizode, i pazi sad, nema Brende! Ej, pa Brenda je glavna! Onda, nema Dilana! He-lo-u! Onda, pred kraj devete sezone je otišao i Brendon! Alo!? Zekermanovu sam i zaboravila, nije mi falila, ali nema ni nje. Ima Done,

ali njen ćale je prodjuser pa je jasno da se sve vrti oko nje i njene odluke da ostane nevina do venčanja. Ej, 10 sezona puta 25 epizoda, Dona ne da nikome jer je tako odlučila. Čitave devedesete Dona nosi pojas nevinosti!

Ništa pre braka!Kulturološki šokovi su dolazili i prolazili, ali jedina konstanta je Donin cvetić koji niko ne zaliva. Svih ovih godina mi je bilo preslatko to što je Dilan savršen

frajer, otpadnik, liberal, šmeker, i voleo je samo dve, Brendu i Keli. Brendon je s druge strane konzervativac, zadrti republikanac, a voleo ih je 100. I Keli. Zašto sam bila sigurna da je šou iz osamdesetih? Nema gej populacije!

Možda jedna i po epizoda. A danas lezbijski sitkomi u prajm tajmu. Svašta se izdogađalo, samo Donin cvet kao tisuću cvetova. A kako sam se ispla-kala kad je Stiv krenuo u potragu za majkom, a u pozadini „2000 Miles“ od Pritendersa, mislila sam da je kraj blizu. Otišla Andrea, došla Valeri sa velikim... hmmmm očima da nam pomrsi konce. Nju sam baš volela. Prava kučketina. I tu smo negde i završili. Mislim da se niko ne seća kako se završila serija. Ali, tu je HRT. Razni novi muškarci i žene, opet su svi sa svima, kao u Dinastiji, ogromno razočarenje, ali opet, uživam i skičim. Dona je sa svojim cvetom glavna. A izgleda da je tek neka sedma sezona, znači ima bar još 100. Pročitala sam na netu da će se Dilan vratiti, da će Brendon da ode posle otkazanog venčanja sa Keli, da će Dona da se venča sa Dejvidom. Stop. Dejvid Silver. Faking Dejvid Silver i faking Dona Martin su jedini koji su ostali do kraja. Plus Stiv i Keli. Nekada epizodisti, na kraju glavni likovi. Baš sam uzbuđena jer ću se radovati do leta. A do skoro sam mislila da će svaka biti poslednja, a tek Brendon treba da ode. To je prava televizija. Kada se serija završi za četiri sezone, a onda šest raspadanje. To je život. Obožavam Beverli Hils. I da, čula sam da ima novi, u kom se pojavljuju matora Keli i matora Brenda. Ne zanima me. Sada me najviše zanima da vidim šta će biti sa Doninim cvetom. Načekaću se... •

kulturna dešavanja tv kritika • 25

2 tekst : Lara Marinković

preporuke_

VARIOUS :„ War Child Heroes “EMI/Dallas 2009.•••••

Projekat „War Child“ za nas ima posebnu važnost, jer je vrlo kon-kretno inspirisan nemilim položajem dece tokom ratova u bivšoj SFRJ. Avgusta 1995, velika imena brit popa su u jednom danu snimila i poslala svoj doprinos i dobili smo klasik devedesetih. Još jedan WC album kasnije, dolazimo do istinskog muzičkog dragulja u kojem su veliki muzičari epohe sami izabrali pesme najvećih planetarnih pop zvezda. Produkt je pred nama u vidu CD-a sa 15 pesama dok sakupljen novac ide za dobru stvar, deci na ratom zahvaćenim područjima širom sveta. Imena su velika, obrade pristojne, međutim, povod je i te kako ubedljiv pa će svako naći svog favorita. Od kumčeta Džo Stramera, Lili Alen, koja je obradila „Straight to Hell“ The Clash, sa sve Mikom Džonsom, preko Dafi i Wings hita „Live and Let Die“ pa sve do Hot Chip (Joy Division), TV on the Radio (David Bowie), Beck (Bob Dylan), nekih prilično radikalnih čitanja klasika. Najdirektniju i najuredniju obradu snimili su Elbow (U2 – „Running to Stand Still“). Poslednjih godina kompilacije gube svrhu decen-tralizacijom albumske kulture. Koncept sa 15 validnih pesama sa porukom, ubrzo će postati samo čudne obrade omiljenih bendova. Evo vam jedne od poslednjih prilika da kupovinom diska učinite promenu. Kao nekad, šezdesetih ili čak osamdesetih. •

2 tekst : AleksAndAr s. JAnković

RY COODER :„ The Ufo Has Landed – Anthology “Rhino/Mascom 2008.

•••••

Četrdesetak godina karijere strpati na jedva dva CD-a od 80 minuta nije lak posao. Kuder je jedan od najreprezentativnijih svirača najpo-pularnijeg instrumenta na svetu, a i kao autor dovoljno je diverzivan, od kasnih šezdesetih i sviranja sa Stonsi-ma, pa preko tex-mex fenomena sve do bestselera sa „Buena Vista Social Club“. Čak 34 pesme i te kako valjano reprezentuju Kuderov osećaj za eklektiku i virtuoznost, dok su emotivno najdirektnije fusnote upra-vo muzika iz Vendersovog „Paris Texas“ i Hilovog „Southern Comfort“. Ova antologija možda nije najsrećniji početak za nekog ko je za Kudera čuo samo preko kubanskog Buena Vista fenomena, ali je veoma dobar dokument američkog muzičkog nasleđa od bluza, džeza i kantrija do havajskog i latino stila i čistokrvnog rokenrola. Kuder je u tom slučaju istorija gitare više nego Klepton i Hendriks, i kao takav zaslužuje mnogo više prepoznavanja. Kada stignete do kraja, samo se zapitajte o Kuderovim naslednicima. Da, baš ih toliko ima. •

TONA : „ 1000 “SKC Novi Sad 2008.

•••••

Ovo je zanimljiv blend hard roka, grandža i američkog panka, veoma popularnih u svetu. Tona

su Novosađani koji praše kao da je 1992, i koji imaju zanimljiv odnos prema samomitologizaciji. Iako bend postoji nešto više od tri godine, u pitanju su talentovani momci sa iskustvom. Pesme su orijentisane ka klišeu rok bukvara, međutim poneki solo ili vokalna deonica obećavaju da je u pitanju srčan bend koji rokenrol oseća i voli svim srcem. •

NEIL YOUNG : „Sugar Mountain - Live at Canterbury House“Reprise/Mascom 2008.

•••••

U vreme dok su Bitlsi promovisali „Beli Album“, Nil Jang je odsvirao koncert na spomenutom episko-palnom kampu koji je 40 godina kasnije izdat kao raskošno CD/DVD izdanje. Nažalost, ovo je muzički zapis koji je razumljiv samo najvećim poklonicima Jangove raskošne kari-jere. Ne preterano kvalitetan sni-mak, plus DVD zapis biće sasvim dovoljni da zagolicaju maštu fanova pre nego što se pojavi kapitalni boks set „Archives“. •

MARČELO :„ Treća strana medalje “Multimedija 2008.

•••••

Osporavan, obožavan i opasan, Marčelo je čudna biljka u srpskom hip-hop sazvežđu. Svakako da pripada eliti, ali pre svega intelek-tualnoj, međutim ovaj žanr se gnuša akademizacije materijala, što stvara svojevrsni paradoks. Ipak, „Treća

strana medalje“ je pre svega ambi-ciozan u formalnom smislu (raskošno pakovanje, bonus CD sa remiksima i gostovanjima) i kao takav poštuje interesnu grupu. Muzički, Marčelo zna šta je kontinuitet i ovo jeste progres u svakom smislu, ali i valjan album, a to je ipak najvažnije. •

ARETHA FRANKLIN : „ This Christmas “Warner/Mascom 2008.

•••••

Uobičajeno božićno izdanje za ofi-cijelno najbolji vokal svih vremena. Ništa iznenađujuće, ali Aretin glas je uvek dovoljna potvrda da je u pitanju dobar album. Klasici poput „Ave Maria“, ili „14 Angels“ i još devet prigodnih i ugodnih kompozicija, i eto albuma za sve snežne dane ovoga sveta. •

26 • kulturna dešavanja muzika

više informacija o kulturnim dešavanjima potražite nawww.citymagazine.rs

11/03/09 CiTY MAGAZine

U pitanju je sedmi album ovog benda čija karijera traje četvrt veka. Zvuk Partibrejkersa se nije preterano menjao za sve ove go-dine. Može se reći da Partibrejekrsi uvek snimaju jedan te isti album, ali kakav? Prepoznatljiv zvuk gitare (Anton) i amblematičan vokal, lirika i stav (Cane) su zaista stvorili autentičnu beogradsku smešu koja promoviše sve što je dobro u ovom gradu, protkano finom ironijom. Svi koji vole Partibrejkerse (a vole ih svi) to mogu da kažu najglasnije moguće i biće sve jasno. Međutim, oni koji zaista vole Partibrejkerse verovatno neće pogrešiti kada im se postavi pitanje ko je svirao na prvom albumu iz 1985, ili da nabroje sve albume i izdavače benda. I jedni i drugi, a i treći (!)

treba da dođu na dva koncerta ovog velikog benda da bi dobili uobičajenu rokenrol dozu, velike pesme, velike hitove, šetnju kroz 25 godina beogradskog zvuka, pamflete i povike, kiselo i slatko. Poseban plezir je što na ovakvim koncertima nema iznenađenja. A to je u ovom slučaju skoro savršena stvar. Predgrupa u petak su Žene kese a u subotu Figlio di Puttana. Poštovaoci i nastavljači svetog puta svetog Caneta i svetog Antona. •

Pravoslavni Kelti su artefakt izgubl-jenog vremena, ali diskografski aktivni i začuđujuće relevantni. De-vedesetih godina kod nas, kada je rokenrol bio buntovniji i ubojitiji nego danas, OC su ovaplotili suštinski spoj Iraca i Srba u romantičnoj autodes-trukciji svojih pesama i obožavanjem omiljenog nam benda Pogues. Ipak, daleko od toga da je u pitanju samo tribute bend. Nedvomisleni dokaz je i pet albuma (poslednji „One, Two, 5“ izdat 2007. u pro-dukciji Mascom) koji dirljivo prate zvučnu odiseju benda i očigledno sazrevanje. Većina članova su u kasnim tridesetim/ranim četrdesetim i prirodno je što album „One, Two...5“ predstavlja smiraj duše. Vokal Ace Seltika je dobio posebnu fražilnost

i ubedljivost, dok je muzika fo-kusiranija, fluidnija i kohezivnija nego na prethodnicima. OC ne oklevaju da zazvuče i kao pozni Byrds-i (Sweetheart of the Rodeo) ili Poguesi bez Šejna MekGouana kada je vokal bio Spajder Stejsi koji je možda snishodljivije opisivao patos ovog benda. Produkcije sta-rog demijurga Nikole Vranjkovića skoro je savršeno uhvatila sazrelu rezonancu benda, tako da OC na poslednjem albumu više nisu pinta Guiniessa već čaša odličnog pinota. Ovaj koncert bi trebalo da bude pre svega dug starim obožavaocima benda koji su sazrevali uz OC, ali i zanimljiv početak odiseje nekog mlađanog istraživača novog srpskog zvuka. •

Treba ne biti ličan kada su omiljeni izvođači u pitanju, ali iskrena, baš lična preporuka je možda naj-bolji način da se predstavi nešto što svakako zavređuje mnogo pažnje. Predina sam poslednji put gledao u idealnim uslovima. Jazz klub u Ohridu, pre godinu i po dana, na pet metara od zvezda večeri. Posle idealnog programa, savršenog muziciranja i šarmantnog pričuckanja između pesama na hrvatsko-makedonskom, tj. čistom srpskom, pomislio sam da ispred

sebe imamo izvođača koji treba da prodaje milione albuma, da ga vole majke i kćerke, tetke i sinovi, da kroz ovakvog eruditu, bonvivana i dendija treba svi da spoznamo istinu. Kao da nema bolje muzike i boljeg čoveka da je predstavi. Album „Inventura“ me je potpuno ubedio u ovo mišljenje. Posvećen velikom eruditi, počivšem Draženu Vrdoljaku, ovaj album bi zaista trebalo da postane univerzalno muzičko štivo koje će Predinu dati koncertni kapacitet jednog Darka

Rundeka ili makar Massima Savića. Idealan poklon kojim ćete usrećiti i sebe i druge. Sada, kada je jasno da će oko nekoliko hiljada ljudi imati mogućnost da me ospore ili (oh, sreće) potvrde i potapšu po ramenu, a možda se ovdašnja publika i popne nekoliko stepenica iznad uobičajenog razmišljanja o Predinu kao pevaču eks Lačnog Franca. U pitanju je neobično afir-mativna i srećna muzika koja vaš život mora učiniti boljim.Najiskrenije preporuke! •

rokenrol_

Partibrejkerspop opera_

Il Divo

rokenrol_

Orthodox Celts swing_

Zoran Predin& The Gypsy Swing Band

2 tekst : AleksAndAr s. jAnković

Nećemo mnogo pogrešiti ako pri-metimo da su Il Divo post-postmo-derno Frankenštajnovo čudovište koje koristi sve sastojke uspešnog pop ekscesa na najbolji mogući način. Dejvid Miler je američki tenor, Sebastijan Izambard je francuski pop pevač, Urs Bahler je švajcarski tenor, a Karlos Martin je španski bariton. Kako legenda kaže, Il Divo su nastali po ideji Sajmona Kauela, najozloglašenijeg čoveka na planeti,

ujedno i stvaraoca emisije „Idol“ koja se prikazivala u desetinama zemalja širom sveta pa i kod nas, dve sezone. Kauel je onaj zajedljivac koji sedi u žiriju i tipičnim britanskim cinizmom određuje tuđe karijere (i živote). Saša Popović je zasigurno srbijanska varijanta Sajmona Kauela, ali to su već neke druge dimenzije svesti. Očekivano ili neočekivano, sa četiri albuma Il Divo su napravili diskografski dar-mar u svetu i postali

neverovatno popularni svojim specifičnim izvođenjem velikih svetskih hitova. Od vokalne verzije teme Enia Morikonea „Gabriel’s Oboe“ za film „The Mission“ pa sve do obrade Selin Dion, „I Believe in You“, Il Divo su pomirili filmsku muziku, krunere, pop i r’n’b sa primesama opere, operete, mju-zikla, Brodveja, čak i rokenrola. Il Divo su momci koji izgledaju kao foto modeli, tako se oblače i ponašaju, i jednostavno nema šta da se ne voli. Repertoar koji će topiti zidove beogradske arene je dovoljno eklektičan: „My Way“, „Unbreak My Heart“, „Unchained Melody“, „Feelings“, „White Christ-mas“, „Over the Rainbow“, „Silent Night“, „Nights in White Satin“, „Have You Ever Loved a Woman“, „The Winner Takes it All“, čak i „Hallelujuah“ Leonarda Koena. Za svakog po nešto. Očekuje se najšira moguća publika sa svim sufiksima i prefiksima. Ovde se slave muzika i život. •

Najkonzistentniji i najbeogradskiji beogradski bend Partibrejkers sviraju dva koncerta u Domu Omladine kao promociju albuma “Sloboda ili ništa”

Na dan Sv. Patrika, već je tradicija da Orthodox Celts sviraju uspešne koncerte

Vrhunski muzičar svira za Beograđane i Novosađane

Il Divo su specifičan fenomen 21. veka, inteligentno brušen uz visoku markentišku svest

kulturna dešavanja koncerti • 27

28 • KULTURNA DEŠAVANJA ART TEKST : ANICA TUCAKOV

Efekat Titoizložba_

U ovom trenutku, kada se centralne muzejske institucije nalaze u procesu rekonstrukcije, izuzetni prostor ovog muzeja izaziva veliku pažnju. Međutim, iščekivanje otvaranja izložbe koja je zasnovana na tom bo-gatom fundusu, podseća na svetsku muzejsku scenu i praksu, kada se sa nestrpljenjem očekuje otvaranje neke velike izložbe i spremaju komentari povodom koncepta, postavke. Naime, 14. marta Muzej predstavlja dugoočekivanu postavku u ok-viru izložbe „Efekat Tito; Ha-rizma kao politička legitimacija“, autorke Marine Dokmanović. Izložba predstavlja prvi korak

u seriji izložbi i drugih aktivnosti (seminari, tribine, radionice, filmske projekcije i muzički programi) ko-jima će Muzej nastojati da skrene pažnju na bogatstvo svojih zbirki, jer materijal koji se čuva u Muzeju istorije Jugoslavije (u kome se na-lazi više od 200.000 eksponata) predstavlja umetničku i istorijsku građu od neprocenjivog značaja i za sociološku i kulturološku ana-lizu prvenstveno posleratnog – socijalističkog perioda na prosto-rima nekadašnje SFRJ.

Tito kao deo istorijePo rečima autorke, predstavljanje ovog materijala trebalo bi da pruži kontekst za njegova nova

čitanja i da privuče pažnju šire publike i stručnjaka iz oblasti is-torije, sociologije, istorije umetnosti, politike, kulturologije iz Srbije i iz inostranstva, u cilju sistematičnije obrade marginalizovanih pitanja naše prošlosti.Period tzv. Druge Jugoslavije i osoba koja taj period personifikuje (Tito) predstavljaju deo naše istorije, ali i našeg svakodnevnog života danas. Namera Muzeja je da taj period treba uključiti u redovne istorijske tokove, a Tita premestiti iz domena politikanstva u istoriju, odnosno iz estrade u studije kulture.Arhivska, filmska i audio građa i eksponati koji će biti predstavljeni na ovoj izložbi, grupisani su u tri

tematske celine: Pokloni, Štafete i sletovi i Svedočanstva. Posebnu pažnju privlači činjenica da neki od materijala koji će biti prikazani na izložbi, do sada nisu bili dostupni publici. Izložba je realizovana u saradnji sa Fondom B92/Kulturnim centrom REX, uz pomoć Kulturnog centra Beograda, Istorijskog muzeja Srbije, Noći muzeja, Radio Beograda, Progamskog arhiva Televizije Beograd, Jugoslovenske Kinoteke. Realizaciju je omogućilo Ministars-tvo kulture Republike Srbije. •

11/03/09 CITY MAGAZINE

najave_Izložba kolonije „ Sopoćanska viđenja ”

Umetnici: Emir Kapetanović

(BIH), Danijela Mršulja (Crna

Gora), Nikola Pešić (u saradnji

sa Metamard), Ana Adamović,

Nikola Kolja Božović, Korina

Gubik, Anica Bakoš, Snežana

Vujović-Nikolić, Nevena Popović

(Srbija). Umetnici su po pozivu

Kulturnog centra u Novom Pazaru

boravili u Sopoćanima, a njihovi

radovi su izvedeni u najrazličitijim

medijima: slika, crtež, instalacija,

skulptura, video.

Galerija Zvono, Višnjićeva 5

16 - 29. mart

„ Harizma kao politička legitimacija ”Muzej istorije Jugoslavije

Muzej 25. maj, Botićeva 6

14. mart - 1. maj

Finnish Report, Goran MicevskiGalerija Remont,

Makedonska V/II

16. mart - 3. april

„ Retrospektivna izložba ”Ljubomir Ivanović

Galerija Haos

Dositejeva 3

10. mart - 10. april

Iz kataloga TEKST : RADONJA LEPOSAVIĆ, OLGA MANOJLOVIĆ-PINTAR

POKLONIPredajom poklona Josipu Brozu Titu jačana je socijalna kohezija, pa je tako poklanjanje iako u početku spontano, vremenom postalo veoma važan element političke prakse. Praktikovali su ga pojedinci koji su svojim poklo-nom – skromnom maramicom, odelcetom svoga deteta, izveze-nom jastučnicom, izrezbarenom kutijom ili lampom – želeli da uđu u interaktivni odnos sa subjektom sa kojim su se identifikovali. Daleko brojniji darodavci bile su institucije: škole, bolnice, radne organizacije, fabrike, seoske zadruge…. koji su činom predavanja poklona trebalo da afirmišu autentičnost ideologije socijalističkog samoupravljanja.

ŠTAFETAMetafora jugoslovenstvaSvakoga proleća – od završetka Drugog svetskog rata do 1987. go-dine – u Jugoslaviji su organizovana masovna štafetna trčanja. Tokom 42 godine postojanja, manifestacija nošenja štafete direktno je uključila preko deset miliona građana, koji su pretrčali gotovo 900.000 kilo-metara. Maštovito izrađene pa-lice u koje su smeštane čestitke i pozdravi upućeni Titu za njegov rođendan, prenošene su iz ruke u ruku miliona (oko 10.286.500) mladih radnika, seljaka, učenika, studenata, vojnika, sportista. Nosili su ih planinari, ronioci, padobranci, čak i golubovi pismonoše.

SLETOVI

Svedočanstvo o procesima (de)konstrukcije jugoslovenske zajednice

U početku organizovane u izolova-nom, gotovo privatnom prostoru Titove rezidencije, primopredaje štafeta su od sredine 50-ih prenete u javni prostor. Učešćem vojnika i sportista, omladine, pionira, pa i dece predškolskog uzrasta iz svih delova Jugoslavije realizovane su složene koreografije koje su bile deo svečane ceremonije predaje štafete Josipu Brozu Titu. Pored centralne proslave koja je održavana u Beo-gradu 25. maja, u svim republičkim centrima organizovane su mani-festacije koje su upotpunjavale ceremonijalni program.

SVEDOČANSTVAScene izgradnje zemlje, Tito-vog prisustva na gradilištima, u fabr ikama, na mit inz ima, putovanja po Jugoslaviji , video zapisi privrženosti mladih Titu i dr. podsećaju nas ne samo na društveni i polit ički kontekst

Titovog vremena, nego i na n jegovu estet iku i s intaksu. Audio građa donosi , između ostalog: sećanja savremenika - svedočanstva Emine Zujić koja je vezla maršalske oznake za prvu maršalsku uniformu druga Tita prema nacrtu Moše Pijade; dokumentarne audio zapise o dodeli priznanja Titu, o susretu pionira i omladinaca Slavonije, Hrvatske, Makedonije, grada Beograda itd. sa Titom; audio zapise sa proslave rođendana tokom koje predstavnici radnih kolektiva, komuna i drugih orga-nizacija iz cele zemlje drugu Titu predaju poklone - proizvode koji predstavljaju rad njihovih kolek-tiva ili dokumente o njihovim dostignućima; prenose uručenja Štafete Radivoja Markovića; istoriju Titovih ratnih rođendana, pokretanja štafete, svedočanstva njenih prvih nosilaca.

Parkirani autobusi sa turistima ispred Muzeja 25. maj, vikendom a neretko i tokom radne nedelje, podsećali su nas na neiskorišćeni bogati fundus i potencijal ovog Muzeja, čiji je prostor poslednjih godina prvenstveno bio posvećen internacionalnim izložbama ili najpoznatijoj manifestaciji iz oblasti savremene vizuelne produkcije

čitanja i da privuče pažnju šire publike i stručnjaka iz oblasti is-torije, sociologije, istorije umetnosti,

Parkirani autobusi sa turistima ispred Muzeja 25. maj, vikendom a neretko i tokom radne nedelje, podsećali su nas na neiskorišćeni bogati fundus i potencijal ovog Muzeja, čiji je prostor poslednjih godina prvenstveno bio posvećen internacionalnim izložbama ili najpoznatijoj

CITY_REKLAME_cetvrtina.indd 14 1/7/2009 5:47:12 PM

više informacija o kulturnim dešavanjima potražite nawww.citymagazine.rs

kulturna dešavanja knjige • 29

knjige_ ne propustite_

BELI ŠUMPriredio Goran SkrobonjaPaladin

Čovek koji je sinonim za horor u Srbiji Goran Skrobonja vraća se izdavaštvu svojom novom izdavačkom kućom Paladin čiji prvenac predstavlja anto-logiju priča o televiziji „Beli šum“. Pre svega treba istaći značaj antologija za promovisanje domaćih pisaca, ono što je svojevremeno činio Boban Knežević svojim legendarnim „Tamnim vilaje-tima“ zaslužnim za lansiranje nekoliko generacija autora (od Anđelkovića i Jakšića do samog Skrobonje i Oltvanji-ja, na primer) na putu je da nastavi

upravo Goran ovom, ali i sledećim najavljenim antologijama. „Beli šum“ kao svaka prava antologija ukršta starije i mlađe, afirimisane (Nenad Kecmanović, Vasa Pavković, Oto Oltvanji) i relativno nepoznate, ali talen-tovane autore (Dejan Stojiljković, Darko Tuševljaković, Dejan Ognjanović, Pavle Zelić, Petar Petrović) i u svojih 20 priča donosi prilično visoku srednju vrednost. Žanrovski šarolika antologija „Beli šum“ baš kao i prošlogodišnja „Ugriz strasti“ još jednom potvrđuje da je ovdašnja spisateljska scena iz sezone u sezonu bogatija za nove zanimljive pisce kojima nedostaje više prostora za objavljivanje da bi mogli da izbruse svoj nesumnjivi dar. Grupni nastupi poput ovog gde se između korica nađu sa mnogo poznatijim imenima (koja često uspeju da nadmaše kvalitetom prezentovanog) pravi su način za njihovo predstavljanje široj javnosti. Za svaku preporuku.� •

ALABAMA SONGŽil LeroaPaideia

Leroa, dobitnik nagrade Gonkur za ovu knjigu ispisao je briljantnu priču o „običnom ludilu“ koje ipak nije tako obično jer je zadesilo čuvenu Zeldu Ficdžerald, ženu blagoslovenu i prokletu brakom sa američkom spi-sateljskom legendom Frensisom Sko-tom. Izmaštana, ali obiljem stvarnih

događaja protkana biografija ispisana iz ugla glavne protagonistkinje vođena na „dva fronta“ paralelno, delom monologom u sanatorijumu 1940te, a delom hronološkim flešbekovima od upoznavanja svog budućeg supruga krajem Prvog svetskog rata, preko njihovog avanturističkog braka, meteorske slave tokom ludih 20-tih, prvih trzavica, sukoba, lju-bavne avanture koja će je obeležiti do kraja života i mračnog pada i skončavanja u lavirintu poluisfrabrikovanog ludila, Alabama song je pravi praznik za čitaoca. Snaga opisa društvenih i porodičnih odnosa na američkom jugu, raskošan jezik , lucidne opservacije i uzbudljive ljubavne jednočinke zavaraće vas da čitate nekog klasičnog američkog književnog „teškaša“, Štajnbeka ili Foknera, na primer, a ne modernog francuskog pisca. Kompliment više za autora, ali i za izdavača koji nas je počastio ovom knjigom. •

ĐAVO I MALA GOSPOĐAĐorđe MilosavljevićScatto

Istorijski triler, smešten u Kneževinu Srbiju za vreme prve vlade kneza Mihaila Obrenovića, roman “Đavo i mala gospođa” vodi nas na puto-vanje, nalik na devetnaestove-kovni “roud-movie”. Ova posled-nja asocijacija nije slučajna – Đorđe Milosavljević dosad je afirmisan najviše kao filmski scenarista i reditelj (“Točkovi”, “Mehanizam”, “Nebeska

udica”, “Apsolutnih sto”, “Jesen stiže, Dunjo moja”), te kao dramski pisac (“Gola Vera”, “Parče noći”, “Instant seksualno vaspitanje”). “Đavo i mala gospođa” njegov je prozni prvenac, napisan u duhu pikarskih romana. Priča prati neobičan put Hansa Kristijana Andersena i njegovog saputnika iz Srbije, Jeremije Miloševića. Počevši u Kopenhagenu, preko Turske i Grčke, taj put će dovesti do Beograda, a odatle do Boračkog krša u centralnoj Srbiji, da bi u povratku, preko Zemuna, poveo prema Pešti i Beču... Hvatajući korak sa takvim rasporedom, roman je ilustro-van ctežima samog Hansa Kristijana Andersena, nastalih tokom njegove posete Kneževini Srbiji 1841. godine. Pažnju treba skrenuti i na dodatak, kojim se priča o “Đavolu i maloj gospođi” završava. Kako su svi likovi u romanu istorijski, ove “Beleške o putnicima” otkrivaju detalje iz njihovih “zvaničnih” biografija, kao i korišćene istorijske izvore.� •

Sajam knjiga u Novom Sadu

Na Novosadskom sajmu će se

od 12. do 17. marta održati 15.

Međunarodni salon knjiga. Reč je o

regionalnoj književnoj manifestaciji

koja promoviše susrete izdavača,

pisaca, književnih kritičara i

publike, nova izdanja beletristike,

popularne i naučne literature,

priručnike, udžbenike, školski

pribor i kancelarijsku opremu,

štampane medije iz Srbije i

susednih zemalja. Svaka kupljena

ulaznica posetiocima će omogućiti

popust na knjige u iznosu cene

ulaznice.

Mumija je jedinstvena u svetu po svitku papirusa, gusto namotanom i sasvim čitljivom, na kom je ispisana verzija „Knjige mrtvih“, a koji se još uvek nalazi na originalnom mestu ispod leve mišice gde je pre 2.300 godina postavljen. Raritet predstavlja i pozlaćeni natpis koji je redak citat iz „Knjige mrtvih“, zapravo 191. poglavlje „Za povratak duše u telo“, koji je među hiljadama natpisa otkriven u svega još dvadesetak slučajeva. Poslednji put javnost je mogla videti mumiju 1915. godine, a potom je ili bila izlagana u zatvorenom kovčegu ili nije ni bila izlagana uopšte. Kako bi se očuvala i kako bi mogla biti izlagana u javnosti, neophodna joj je specijalna vitrina u koju bi bila smeštena.

Sarkofazi naBeogradskoj tvrđaviVerovatno su mnogi primetili šetajući Beogradskom tvrđavom kamene sanduke koji se nalaze na otvorenom prostoru. Reč je o rimskim sarko-fazima koji su pronađeni iskopavanjem na teritoriji grada, a ima više od 20 na Beogradskoj tvrđavi. Najviše ih je smešteno u Barutani, dok se određeni sarkofazi mogu videti i pokraj zgrade Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u unutrašnjosti Karađorđeve kapije, kao i kod Zindan kapije. Ovi sarkofazi potiču iz vremena Singidunuma, a pronađeni su prilikom radova u centru grada. Osim tela pokojnika, u njih su polagani i razni predmeti kao što su posude, lampa od keramike zvana žižak, zatim novčići, hrana, a ponekad i vredan nakit. Međutim, sarkofazi pronađeni u Beogradu su svi bili delimično opljačkani, tako da ni u jednom nisu sačuvani svi predmeti. Nekoliko desetina posuda, lampi, delova odeće, kopče, zatim i zlatni predmeti kao što je zlatni prsten pronađen u sarkofagu u Makedonskoj ulici čuvaju se danas u Narodnom muzeju u Beogradu i Muzeju grada Beograda.Specifičan je sarkofag koji se nalazi u unutrašnjosti Karađorđeve kapije po tome što na sebi ima oslikane dve predstave sa starozavetnim mo-tivima. To su predstave dobrog pastira i Jone koga guta kit. Smatra se da je ovo jedan od najranijih hrišćanskih sarkofaga, a pronađen je krajem 19. veka na uglu Kapetan Mišine i Gospodar Jovanove ulice, na

mestu kuće knjižara Marka Markovića. Postoje dve verzije o vremenu iz kog potiče ovaj takozvani Jonin sarkofag. Prema jednom shvatanju potiče iz 6. veka iz vizantijskog Singidunuma, dok drugi smatraju da se zapravo radi o 4. veku.

Nekada 273, danas samo jedna Za vreme turske vladavine u Beogradu se nalazilo čak 273 džamija i posebnih islamskih bogomolja mesdžida, od kojih je sačuvana samo jedna. U pitanju je Bajrakli džamija, u Gospodar Jevremovoj ulici broj 11, sagrađena verovatno oko 1690. godine kao zadužbina sultana Sulejmana II. Prvobitno se zvala Čohadži džamija po trgovcu čohom, tj. vunom, Hadži-Aliji, koji je bio jedan od zadužbinara. Ovaj naziv džamija je zadržala sve do 1741. U vreme austrijske vladavine, od 1717. do 1739. godine, ovaj verski objekat je bio pretvoren u katoličku katedralu, a u to vreme je srušen i najveći broj džamija. Tada je srušen dotadašnji minaret, a stihovi iz Kurana kojima su bili ukrašeni zidovi bili su uklonjeni. Po povratku Osmanlija na vlast ovoj jednoprostornoj građevini sa ku-polom i minaretom vraća se prvobitna namena. Godine 1741. obnovu džamije izvršio je Husein-beg koji je bio ćehaja iliti pomoćnik glavnog osmanlijskog zapovednika Ali-paše, pa je neko vreme nosila naziv i Husein-ćehajina džamija. Krajem 18. veka dobija ime koje je zadržala do danas, Bajrakli džamija, po barjaku kojim se davao znak drugim džamijama za početak molitve.

Asteroid nazvan po BeograduGlavni grad Srbije nije jedini koji nosi naziv Beograd, već se isto ime pominje u vasioni i za još jednu pojavu. Reč je o asteroidu ili maloj planeti otkrivenoj pre 70 godina, koja se takođe naziva Beograd. Ovu malu planetu otkrio je 1938. srpski astronom Milan B. Protić i nazvao je po svom rodnom gradu. Asteroid Beograd nalazi se u osnovnom asteroidnom pojasu Sunčevog sistema, između orbita dve velike pla-nete – Marsa i Jupitera. Pronalazak ovog asteroida predstavlja i prvo otkriće sa Astronomske opservatorije u Beogradu.Milan B. Protić otkrio je ukupno 35 malih planeta, od kojih je deset imenovano, kao i jednu kometu. Ostali asteroidi isto tako nose zanimljive nazive, kao što su Srbija, Jugoslavija, Zvezdara i Tesla. Postoje i male planete Vladimir, nazvana po njegovom unuku, Simonida, po kraljici Simonidi, ženi kralja Milutina, kao i Mišković prema prvom direktoru Astronomske opservatorije u Beogradu, Vojislavu Miškoviću. Jedna od retkih koje nose naziv nekog državnika je i mala planeta Tito, koju je Protić nazvao po Josipu Brozu. U čast ovog astronoma, naučnici iz Belgije nazvali su 2001. godine i jedan asteroid po njemu – Protić, a ovo ime usvojeno je drugi dan nakon njegove smrti. •

30 •

više informacijao urbanim stilovimapotražite nawww.citymagazine.rs

puls grada beograd

puls grada beograd • 31

vaka starija zgrada, spomenik, park ili nešto drugo pokraj čega svakodnevno prolazimo imaju neku svoju priču. Nažalost, one

nisu toliko očigledne kao njihovi „glavni akteri“, pa mnogima od nas ostaju nepoznate.

Najstarija kuća u gradu Iako su mnogi bezbroj puta prošli pored te ne tako velike kuće na Dorćolu, verovatno nisu ni pretpostavili da je kuća u Ulici Cara Dušana broj 10 najstarija sačuvana stambena kuća u glavnom gradu. Ova kuća i još šest identičnih zdanja sagrađene su još u vreme austrijske rekonstrukcije Beograda u razdoblju od 1724. do 1727. godine. Kuće su izgrađene prema Regulacionom planu beogradske varoši pukovnika Nikole Doksata de Moreza u nekadašnjoj Dugoj ulici. Njihov prvi vlasnik bio je Elijas Flajšman, remenski majstor i savetnik u opštinskom veću, koji se doselio u Beograd nakon austrijskog osvajanja grada 1717. godine. Iz tog razloga, kuću u današnjem broju 10 nazivaju i „Flajšmanova kuća“. Po povratku Turaka 1740, ovih sedam zdanja bila su jedna od retkih građevina iz austrijskog doba koje su ostale sačuvane. Međutim, mnoge istorijske neprilike koje su zadesile grad do 1930. dovele su do toga da je do danas „preživela“ samo jedna od njih sedam.Dubok podrum prostire se ispod cele zgrade, a isti je zaintrigirao pažnju javnosti tokom Drugog svetskog rata. Tadašnji stanovnici kuće viđali su često kako Nemci dolaze u ovaj podrum kako bi iskopavali tunele,

koji su danas zatrpani, polusrušeni i potopljeni. I danas je misterija zašto su ovi tuneli kopani. Legenda kaže da ovi podzemni tuneli koji vode prema Savi povezuju Beograd i Zemun ispod reke, ali zbog njihove nepristupačnosti nije bilo mogućnosti da se to istraži.

Jedinstvena egipatska mumijaNe samo što je autentična, nego je egipatska mumija koja se čuva u Beogradu i jedinstvena u svetu. Takozvana Beogradska mumija stigla je u glavni grad pre 120 godina, a poslednjih 16 proučava se na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Mumiju je kupio u Luksoru Hadži Pavle Riđički 1888. godine i poklonio je Narod-nom muzeju u Beogradu, „da je narod srpski gledi i njome se pouči o jednom naročitom običaju starih Misiraca“. U dosadašnjim proučavanjima otkriveno je da mumija potiče najverovatnije iz grada Akhmima, iz ptolemejskog perioda tj. iz oko 300. g. p. n. e. Ime mumifikovane osobe je Nesmin što znači „onaj koji pripada bogu Minu“, a bio je sveštenik u hramu boga plodnosti Mina. Reč je o muškarcu visokom 165 cm, koji je umro prirodnom smrću u otprilike 50. godini života. Kovčeg je izrađen od tamariksovog drveta, a neki delovi su imali i pozlatu, što ukazuje na viši društveni status pokojnika. Kovčeg se odlikuje i vrhunskom umetničkom izradom, ispod okovratnika se nalazi lik boginje Nut raširenih krila, a na njemu se može uočiti i hijeroglifski natpis namenjen zaštiti pokojnika koji u zagrobnom svetu postaje uskrsli Oziris.

Nepoznatopred očima2 teKst : Bojan Cvejić

Svi mi koji živimo i radimo u Beogradu, šetamo njegovim ulicama često potpuno nesvesni da prolazimo pored pravih kulturno-istorijskih dragulja za koje i ne znamo da su tu, pored nas. Ovo su samo neke od skrivenih priča Beograda

s

11/03/09 CiTY MaGaZine

1_ najstarija kuća u gradu2_dr Andelković pored kovčega sa mumijom3_ Sarkofazi na Beogradskoj tvrđavi

Foto : Bogdan Pedović, Branko Jovanović

1_

2_

3_

Beograd

Beograd krije mnoge zanimljive priče - od originalne egipatske mumije do rimskih sarkofaga, a poseban kuriozitet je činjenica da se u svemiru nalazi asteriod koji je dobio ime po našem glavnom gradu

Mumija je jedinstvena u svetu po svitku papirusa, gusto namotanom i sasvim čitljivom, na kom je ispisana verzija „Knjige mrtvih“, a koji se još uvek nalazi na originalnom mestu ispod leve mišice gde je pre 2.300 godina postavljen. Raritet predstavlja i pozlaćeni natpis koji je redak citat iz „Knjige mrtvih“, zapravo 191. poglavlje „Za povratak duše u telo“, koji je među hiljadama natpisa otkriven u svega još dvadesetak slučajeva. Poslednji put javnost je mogla videti mumiju 1915. godine, a potom je ili bila izlagana u zatvorenom kovčegu ili nije ni bila izlagana uopšte. Kako bi se očuvala i kako bi mogla biti izlagana u javnosti, neophodna joj je specijalna vitrina u koju bi bila smeštena.

Sarkofazi naBeogradskoj tvrđaviVerovatno su mnogi primetili šetajući Beogradskom tvrđavom kamene sanduke koji se nalaze na otvorenom prostoru. Reč je o rimskim sarko-fazima koji su pronađeni iskopavanjem na teritoriji grada, a ima više od 20 na Beogradskoj tvrđavi. Najviše ih je smešteno u Barutani, dok se određeni sarkofazi mogu videti i pokraj zgrade Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u unutrašnjosti Karađorđeve kapije, kao i kod Zindan kapije. Ovi sarkofazi potiču iz vremena Singidunuma, a pronađeni su prilikom radova u centru grada. Osim tela pokojnika, u njih su polagani i razni predmeti kao što su posude, lampa od keramike zvana žižak, zatim novčići, hrana, a ponekad i vredan nakit. Međutim, sarkofazi pronađeni u Beogradu su svi bili delimično opljačkani, tako da ni u jednom nisu sačuvani svi predmeti. Nekoliko desetina posuda, lampi, delova odeće, kopče, zatim i zlatni predmeti kao što je zlatni prsten pronađen u sarkofagu u Makedonskoj ulici čuvaju se danas u Narodnom muzeju u Beogradu i Muzeju grada Beograda.Specifičan je sarkofag koji se nalazi u unutrašnjosti Karađorđeve kapije po tome što na sebi ima oslikane dve predstave sa starozavetnim mo-tivima. To su predstave dobrog pastira i Jone koga guta kit. Smatra se da je ovo jedan od najranijih hrišćanskih sarkofaga, a pronađen je krajem 19. veka na uglu Kapetan Mišine i Gospodar Jovanove ulice, na

mestu kuće knjižara Marka Markovića. Postoje dve verzije o vremenu iz kog potiče ovaj takozvani Jonin sarkofag. Prema jednom shvatanju potiče iz 6. veka iz vizantijskog Singidunuma, dok drugi smatraju da se zapravo radi o 4. veku.

Nekada 273, danas samo jedna Za vreme turske vladavine u Beogradu se nalazilo čak 273 džamija i posebnih islamskih bogomolja mesdžida, od kojih je sačuvana samo jedna. U pitanju je Bajrakli džamija, u Gospodar Jevremovoj ulici broj 11, sagrađena verovatno oko 1690. godine kao zadužbina sultana Sulejmana II. Prvobitno se zvala Čohadži džamija po trgovcu čohom, tj. vunom, Hadži-Aliji, koji je bio jedan od zadužbinara. Ovaj naziv džamija je zadržala sve do 1741. U vreme austrijske vladavine, od 1717. do 1739. godine, ovaj verski objekat je bio pretvoren u katoličku katedralu, a u to vreme je srušen i najveći broj džamija. Tada je srušen dotadašnji minaret, a stihovi iz Kurana kojima su bili ukrašeni zidovi bili su uklonjeni. Po povratku Osmanlija na vlast ovoj jednoprostornoj građevini sa ku-polom i minaretom vraća se prvobitna namena. Godine 1741. obnovu džamije izvršio je Husein-beg koji je bio ćehaja iliti pomoćnik glavnog osmanlijskog zapovednika Ali-paše, pa je neko vreme nosila naziv i Husein-ćehajina džamija. Krajem 18. veka dobija ime koje je zadržala do danas, Bajrakli džamija, po barjaku kojim se davao znak drugim džamijama za početak molitve.

Asteroid nazvan po BeograduGlavni grad Srbije nije jedini koji nosi naziv Beograd, već se isto ime pominje u vasioni i za još jednu pojavu. Reč je o asteroidu ili maloj planeti otkrivenoj pre 70 godina, koja se takođe naziva Beograd. Ovu malu planetu otkrio je 1938. srpski astronom Milan B. Protić i nazvao je po svom rodnom gradu. Asteroid Beograd nalazi se u osnovnom asteroidnom pojasu Sunčevog sistema, između orbita dve velike pla-nete – Marsa i Jupitera. Pronalazak ovog asteroida predstavlja i prvo otkriće sa Astronomske opservatorije u Beogradu.Milan B. Protić otkrio je ukupno 35 malih planeta, od kojih je deset imenovano, kao i jednu kometu. Ostali asteroidi isto tako nose zanimljive nazive, kao što su Srbija, Jugoslavija, Zvezdara i Tesla. Postoje i male planete Vladimir, nazvana po njegovom unuku, Simonida, po kraljici Simonidi, ženi kralja Milutina, kao i Mišković prema prvom direktoru Astronomske opservatorije u Beogradu, Vojislavu Miškoviću. Jedna od retkih koje nose naziv nekog državnika je i mala planeta Tito, koju je Protić nazvao po Josipu Brozu. U čast ovog astronoma, naučnici iz Belgije nazvali su 2001. godine i jedan asteroid po njemu – Protić, a ovo ime usvojeno je drugi dan nakon njegove smrti. •

30 •

više informacijao urbanim stilovimapotražite nawww.citymagazine.rs

puls grada beograd

puls grada beograd • 31

vaka starija zgrada, spomenik, park ili nešto drugo pokraj čega svakodnevno prolazimo imaju neku svoju priču. Nažalost, one

nisu toliko očigledne kao njihovi „glavni akteri“, pa mnogima od nas ostaju nepoznate.

Najstarija kuća u gradu Iako su mnogi bezbroj puta prošli pored te ne tako velike kuće na Dorćolu, verovatno nisu ni pretpostavili da je kuća u Ulici Cara Dušana broj 10 najstarija sačuvana stambena kuća u glavnom gradu. Ova kuća i još šest identičnih zdanja sagrađene su još u vreme austrijske rekonstrukcije Beograda u razdoblju od 1724. do 1727. godine. Kuće su izgrađene prema Regulacionom planu beogradske varoši pukovnika Nikole Doksata de Moreza u nekadašnjoj Dugoj ulici. Njihov prvi vlasnik bio je Elijas Flajšman, remenski majstor i savetnik u opštinskom veću, koji se doselio u Beograd nakon austrijskog osvajanja grada 1717. godine. Iz tog razloga, kuću u današnjem broju 10 nazivaju i „Flajšmanova kuća“. Po povratku Turaka 1740, ovih sedam zdanja bila su jedna od retkih građevina iz austrijskog doba koje su ostale sačuvane. Međutim, mnoge istorijske neprilike koje su zadesile grad do 1930. dovele su do toga da je do danas „preživela“ samo jedna od njih sedam.Dubok podrum prostire se ispod cele zgrade, a isti je zaintrigirao pažnju javnosti tokom Drugog svetskog rata. Tadašnji stanovnici kuće viđali su često kako Nemci dolaze u ovaj podrum kako bi iskopavali tunele,

koji su danas zatrpani, polusrušeni i potopljeni. I danas je misterija zašto su ovi tuneli kopani. Legenda kaže da ovi podzemni tuneli koji vode prema Savi povezuju Beograd i Zemun ispod reke, ali zbog njihove nepristupačnosti nije bilo mogućnosti da se to istraži.

Jedinstvena egipatska mumijaNe samo što je autentična, nego je egipatska mumija koja se čuva u Beogradu i jedinstvena u svetu. Takozvana Beogradska mumija stigla je u glavni grad pre 120 godina, a poslednjih 16 proučava se na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Mumiju je kupio u Luksoru Hadži Pavle Riđički 1888. godine i poklonio je Narod-nom muzeju u Beogradu, „da je narod srpski gledi i njome se pouči o jednom naročitom običaju starih Misiraca“. U dosadašnjim proučavanjima otkriveno je da mumija potiče najverovatnije iz grada Akhmima, iz ptolemejskog perioda tj. iz oko 300. g. p. n. e. Ime mumifikovane osobe je Nesmin što znači „onaj koji pripada bogu Minu“, a bio je sveštenik u hramu boga plodnosti Mina. Reč je o muškarcu visokom 165 cm, koji je umro prirodnom smrću u otprilike 50. godini života. Kovčeg je izrađen od tamariksovog drveta, a neki delovi su imali i pozlatu, što ukazuje na viši društveni status pokojnika. Kovčeg se odlikuje i vrhunskom umetničkom izradom, ispod okovratnika se nalazi lik boginje Nut raširenih krila, a na njemu se može uočiti i hijeroglifski natpis namenjen zaštiti pokojnika koji u zagrobnom svetu postaje uskrsli Oziris.

Nepoznatopred očima2 teKst : Bojan Cvejić

Svi mi koji živimo i radimo u Beogradu, šetamo njegovim ulicama često potpuno nesvesni da prolazimo pored pravih kulturno-istorijskih dragulja za koje i ne znamo da su tu, pored nas. Ovo su samo neke od skrivenih priča Beograda

s

11/03/09 CiTY MaGaZine

1_ najstarija kuća u gradu2_dr Andelković pored kovčega sa mumijom3_ Sarkofazi na Beogradskoj tvrđavi

Foto : Bogdan Pedović, Branko Jovanović

1_

2_

3_

Beograd

Beograd krije mnoge zanimljive priče - od originalne egipatske mumije do rimskih sarkofaga, a poseban kuriozitet je činjenica da se u svemiru nalazi asteriod koji je dobio ime po našem glavnom gradu

Just shoot meNe postoji osoba koja se u detinjstvu nije igrala partizana i Nemaca, igre u kojoj su dobri momci uvek pobeđivali. Danas za takve postoje klubovi koji omogućavaju da im se ostvare dečački snovi. A devojke mogu da dokažu da su jači pol od onog momenta kada im se osuši lak na noktima

Paintball je imitacija kratkih va-trenih kontakata na ograničenom prostoru za koju se koristi specijalni pneumatski marker iz kog se puca lopticama punim boje. Loptice, rastvorljive u vodi, lete i do brzine 90 m/s pomoću specijalnih pištolja pokretanih komprimovanim va-zduhom. Protivnik je eliminisan kada ga pogodite lopticom i kada se boja rasprsne po njemu. Ovo je u stvari moderna verzija šugice. Grupa ljudi se naizmenično „lovi“ i izbegava, sve dok jedna osoba ili ekipa ne trijumfuje nad dru-gom. Adrenalin vam radi, jer ste istovremeno i napad i odbrana, a vaši ciljevi zahtevaju neprekidnu pažnju i odlučnost. Protivnici se skrivaju iza svakog ćoška, a ono što dodatno pojačava uzbuđenje je činjenica da možete da ih čujete kako se približavaju. Zadatak je da preživite, ali i da budete voljni da se žrtvujete za svoju ekipu. Pobednik je onaj koji prvi postigne cilj ili poslednji koji ostane u igri.

Sezona lova Određeni ciljevi variraju zavisno od mašte dizajnera igre. U klubu Arena No1 osmislili su za vas ne-koliko interesantnih igara kao što su Uhvati zastavu, Terminacija, Ubiti kapitena, Blackjack i Lov na zečeve. Svaka od ovih igara ima svoja pravila, kao i cilj koji treba postići. Ukoliko se odlučite da lovite zečeve, morate izabrati jednog koji će izigravati zeca, dok su svi ostali u ulozi lovaca. Cilj je da preživite ako ste zec, a ako ste lovac, na vama je da uhvatite Duška Dugouška. Postoji i noćna varijanta igre, za na-jiskusnije. Igra se u totalnom mraku, a igrači imaju samo pušku na ko-joj je sa donje strane pričvršćena baterijska lampa. Taktizirajte!

Možete da se sakrijete tako što ćete ugasiti svetlo, ali time smanjujete mogućnost da vidite protivnika. Ali, kako se čula nadopunjuju, ako ga ne vidite, lakše ćete ga čuti. Samo pazite da ne bude neko iz vaše ekipe.Najnoviji gedžet u klubu Arena No1 za ovu igru je laser tag puška koja je napravljena na principu daljinskog za TV. Emituje i prima infrared zrake na osnovu čega gađate protivnika ili se sakrivate. Lako se programira, a mogućnosti su bezbrojne - koliko života i me-taka imate, koliko ste protivnika pogodili, a koliko ih je ostalo.Klub Arena No1 ima dve lokacije, jednu na otvorenom na Adi Cigan-liji, a drugu u nedovršenoj garaži u bloku 44. Cena jednočasovnog termina po osobi je 10 € u dinarskoj protivvrednosti, u koju je uključeno 100 kuglica, kombinezon, maska i puška. Preporučuje se nošenje rukavica i kačketa ili kape. Zaka-zivanje je obavezno i to na broj telefona 063/77-96-796.Klub Pobednik kod Zvezdarske šume nudi pravi doživljaj na otvo-renom prostoru koji podseća na džunglu. Na razdaljini od 300 m postavljene su dve baze između kojih se nalaze prirodne prepreke (rovovi, zakloni od stabala), pa i 40 igrača može da igra istovremeno. Cena po osobi je 800 dinara, a za to dobijate 100 kuglica, kombinezon, zaštitnu masku i pušku. Svojih sat vremena adrenalinske injekcije rezervišite na broj 063/77-90-001.Klub Walter M vam nudi neko-liko otvorenih terena, pa možete da odaberete onaj koji vam se najviše dopada po ambijentu ili onaj najbliži vašoj kući. Na ras-polaganju su tri lokacije: Ada, Košutnjak i Pančevački put. Za bilo koji da se odlučite, garantuju

vam prirodni ambijent i dobru zabavu. Cena jednog termina u trajanju od sat vremena je 10 € u dinarskoj protivvrednosti. U to je uključena oprema (kombinezon, maska i puška), kao i 100 kuglica. Rezervacije, kao i sve dodatne informacije možete dobiti ukoliko okrenete broj 063/22-88-99.

Da li ste pobednikili gubitnik?Paintball je igra za osobe koje razmišljaju, a evo i zašto: nedos-tatak koncentracije vodi elimina-ciji. Da biste pobeđivali u ovoj igri, vaš tim i vi morate da koristite odgovarajuću taktiku prilikom usklađenog komuniciranja i morate da mislite brzo da biste se prilagodili neočekivanim situacijama. Potrebna je zrelost kako biste reagovali kao pojedinac, a da pri tom ne izgubite uvid u svoju ulogu u ekipi. Potrebna je inteligencija i brzo odlučivanje kako biste nadjačali protivnika u raznovrsnim situacijama koje mogu nastati prilikom igranja. •

2 TEKST : Olgica ilić

32 • PULS GRADA SLoboDno vReme

11/03/09 ciTY MagaZiNE

opšta pravila_ 1. Svi igrači moraju početi igru iz svojih baza sa zastavama

(ili drugog u tu svrhu namenjenog mesta) i ne mogu napustiti baze pre početka igre

2. Sa opremom treba rukovati pažljivo i koncentrisano 3. Eliminisani igrači ne smeju rečju ili gestom ukazati na

položaj protivničkih igrača4. Ako je igrač eliminisan dok nosi zastavu, mora da je

ispusti na tom mestu ili da je okači na najbliži dostupan objekat (nikako na drugog igrača)

5. Zastava koju nosi igrač mora da bude vidljiva sve vreme i igrač mora da je nosi u ruci, preko ruke ili oko vrata

6. Zabranjeno je ulaziti na teren bez maske i tokom bo-ravka na terenu ne sme se skidati

7. Zabranjeno je upirati pušku u pravcu onog koji nema masku na glavi

8. Zabranjeno je pucati na onog ko nema masku9. Igrač koga kuglica direktno pogodi i ostavi trag od boje,

ispada iz igre10. Sudijina reč je zakon

M u z i č k o - s c e n s k i p r o g r a m Nestašni Amadeus za dve godine videlo je više od hiljadu učenika osnovnih škola i mališana iz beo-gradskih vrtića. Nestašni Ama-deus pripada seriji programa Muzika hrana ljubavi, koje je osmislio Dečji kulturni centar Beograda sa ciljem da mladoj publici približi klasičnu muziku na zabavan, ali istovremeno i ozbiljan način. Svaki program iz ovog ciklusa predstavlja jednog kompozitora, jedan muzički instrument i jedno muzičko delo koje je dotični kompozitor kom-ponovao za taj instrument. Ovaj program obilazi brojne škole i vrtiće pružajući deci šansu da se zabave i nauče nešto novo. Nestašni Amadeus govori o životu Volfganga Amadeusa Mocarta o vremenu u kome je živeo čuveni kompozitor. U ulozi

Mocarta se pojavljuje glumac-animator koji uspostavljajući kontakt sa publikom pokušava da sazna da li su deca čula za njega, i ako jesu, šta znaju o njemu. Česta poređenja klasične muzike iz 18. veka sa savreme-nom muzikom dovodi decu do zaključka da, kako kaže reditelj ovog programa, „klasična mu-zika nije nešto što je ’bau – bau’,

već je jednostavno popularna muzika iz ranijih vremena“.Pored Mocarta i njegove žene Konstance, s publikom se druže i učenici Muzičke škole „Stanković“, koji sviraju na klaviru i flauti. Tekst je napisao Timoti Bajford, u ulozi Mocarta nastupa Bra-nislav Platiša, a u ulozi njegove supruge Konstance Veber Ivana Teodorović.� •

Dečji časopis National Geographic Junior u saradnji sa Draganom Ognjenović, autorkom projekta Moj stočić, organizovao je u Dečjem kulturnom centru Beograda izložbu nagrađenih fotografija mališana koji su učestvovali na Međunarodnom foto-konkursu National Geographic Junior-a. I ove godine, deca su se takmičila u tri kategorije – svet životinja, pejzaž i ljudi.Na konkurs je stiglo više od 300

fotografija mališana, a devet radova je nagrađeno. Svih 29 fotografija, koje je ocenjivao žiri u sedištu Nacional Geographic-a u Vašingtonu, biće prodate na dobrotvornoj aukciji.Prikupljena sredstva biće doni-rana projektu Moj stočić, autorke Dragane Ognjenović, odnosno Osnovnoj školi za decu sa posebnim potrebama i decu bez roditeljs-kog staranja „Kosovski božur“ iz Kosovske�Mitrovice.� •

Na sceni pozorišta Pan teatar premijerno je izvedena dečja predstava Princeza bez zrna graška. Ovo je adaptacija istoi-mene bajke u kojoj se sukoblja-vaju duh starog i tradicionalnog s jedne i novog, mladog i poletnog sa druge strane. Ova kontakt predstava prožeta je mnoštvom songova i na duhovit način preds-

tavlja razliku između modernog i tradicionalnog načina ponašanja i razmišljanja. Po tekstu Vesne Aleksić i u režiji Olivere Viktorović-Đurašković, u ovoj predstavi igraju Ivana Đokić, Danijela Stojanović, Jelena Škondrić i Ivan Ivanov. Muziku su napisali Vojislav Savić i Dušan Radovanović.� •

U nedostatku ideja kako kvalitetno i zabavno ispuniti slobodno vreme, u pravi čas stiže multimedijalni vodič kroz svet kulture Beograda za decu. Reč je o mapi na kojoj je ubeleženo više od 100 zanimljivih lokacija, građevina, interesantnih dešavanja... U ovoj priči glavni junaci su upravo deca koja imaju mogućnost da biraju pravac, smer i adrese koje žele da posete sa društvom, roditeljima ili rođacima. Za polazak u avanturu svakom učesniku potreban je Coolturni pasoš koji omogućava besplatne ulaske i časove u pojedinim cen-trima i objektima, kao i popuste pri kupovini ulaznica. Osim toga, pasoš je dokument i dokaz da ste baš Vi Coolturni avanturista spreman za izazove koji se nude. U odabiru mesta ili dešavanja naročito pomaže mapa koja se do-bija uz CD. Nju je potrebno dobro istražiti i zabava može da počne. Zato, nabavite svoj primerak ovog

vodiča i upustite se u istraživanje najuzbudljivijih destinacija.Prve primerke CD-a Avantura Cooltura prvi su dobili đaci OŠ „Drinka Pavlović“, a narednih dana se nastavlja besplatna dis-tribucija 140.000 ovih vodiča svim osnovcima u više od 190 škola Beograda.� •

akcija_

Juniori zamališane sa Kosova

Premijera predstavePrinceza bez zrna graška

Nestašni Amadeus

Avantura Cooltura

pozorište_

muzika_

razonoda_

2 TEksT : Nataša JaNković PULs GRADA DEcA • 33

VišE infoRmAcijA o DEčjim TEmAmA PoTRAžiTE nAwww.citymagazine.rs

CITY_REKLAME.indd 35CITY_REKLAME.indd 35 1/7/2009 1:49:46 PM1/7/2009 1:49:46 PM

Svi znamo za čuveni engleski čaj u pet kao i za neke drevne kineske rituale ispijanja čaja. Međutim, u Srbiji konzumacija ovog napitka asocira na period gripa ili nekih drugih bolesti. To je velika greška, jer osim činjenice da čaj povoljno deluje na zdravlje, to je i napitak za uživanje. Sve je počelo pre otprilike pet hiljada godina u drevnoj Kini. Legenda kaže da je čaj slučajno otkrio car Šen Nong. Listići sa obližnje biljke pali su u vrelu vodu. Miris koji se širio bio je omamljujući, pa car nije mogao da odoli i uzeo je gutljaj. Dopalo mu se. Biljka koja je upala u vodu bila je kamilica, a ispijanje čaja je postalo sastavni deo kineske kulture. Međutim, tek sredinom 17. veka prve količine čaja stižu u Evropu preko moreplovaca iz Holandije. Najpre su Englezi davali bogatstvo za ovaj napitak. Oni su period između doručka i večere morali da popune nekom vrstom „užine“. Tako su orga-nizovali čajanke na kojima su uz čaj služili i razne vrste keksa. S druge strane, Amerikanci nikada nisu bili oduševljeni čajem. Osamnaesti

vek, između ostalog, obeležila je i Bostonska čajanka, kada su u okean bačene velike količine čaja kao znak američkog protesta protiv engleske kompanije „East point“ koja je uvela veliki porez na trgovinu čajem. Ameri-kanci su posle toga, takoreći, zaboravili na čaj i okrenuli se kafi. Ipak, upravo su Amerikanci zaslužni za čaj u kesici. Kesice je početkom 20. veka izumeo trgovac Tomas Salivan, koji je uvijao uzorke čajeva koje je nosio u restorane za degustaciju. A nekoliko godina pre, njegov kolega Ričard Blečinden je na prvom američkom Svetskom sajmu trgovine pripremio besplatne uzorke čaja za sve posetioce. Ali, krenula je vrućina i niko nije bio za čaj. Da bi spasao već pripremljeni čaj, on je u njega ubacio led i poslužio prvi hladan čaj (ice tea).

Lek i uživanje Nova čajna biljka mora da raste pet godina do berbe prvih listova. Branje je spor i zamoran proces, a vešt berač može sakupiti samo oko 600 g čaja u jednom danu. Listovi čaja zadržavaju većinu esencijalnih ulja, i samim tim

daju napitku vrhunsku aromu. Čaj iz kesice nije visokog kvaliteta, jer je većina esencijanih ulja izgubljena. Naime, u kesicu čaja se stavljaju naj-manji komadići čaja nakon njegovog procesiranja.Po kineskom mišljenju, čaj ima naj-manje 20 dobrih svojstava: „oslobađa mozak, čisti krv, spečava teške snove, bistri vid, uklanja tugu, čini čoveka brzim i hrabrim, poboljšava pamćenje...”. Iako to ne uzimamo doslovno, ne možemo poreći da je šoljica dobrog čaja pravo zadovoljstvo. Čaj poboljšava imunitet, dobar je saveznik u borbi protiv raka, srčanih oboljenja, suzbija apetit i pomaže smanjenju masti u organizmu, bori se protiv virusa i bakterija, a dobar je i za jačanje kostiju. •

Tačno u pet2 TEKST : Miljana aksić

Ako gosta umesto kafom i rakijom ponudite šoljom čaja, moguće je da će vas prvo čudno pogledati, a onda prokomentarisati: „Ma kakav čaj? Nisam bolestan!“ Za razliku od nekih drugih kultura, kod nas ispijanje čaja i nije baš rasprostranjena navika. Šteta, pošto je ovo idealan i zdrav napitak za sva godišnja doba

zanimljivosti o čaju_• Postojisamojednakineskarečzačaj,alijeonaurazličitimdijalektimabilarazličito

izgovarana,tejeusvetpošlaudvevarijante–kao„te”ikao„ča”.Otudaenglesko„tea“inašečaj.

• Biljničajje,uztoplučokoladu,omiljenopićeHerkulaPoara,slavnogdetektivaizromanaAgateKristi.

• BritanskiproizvođaččajaPGTips,usaradnjisakompanijomOrange,predvegodineizbaciojenatržištečajnikkojiprimaSMSporuke.Pošaljetemu„uključise”kadkrenetekućii–onseuključiiprokuvavamvodu.Osimukolikostezaboravilidajesipateprenegoštosteizašliizkuće.Kesicustavljatesami.Čajnikkošta100funti.DrugislavniizumPGTips-ajeručnonapravljenakesicačaja,ukrašenasa280dijamanata.Preds-tavljenajenanjihovom75.rođendanuikošta7.500funti.

• Čajusebiimakofeinačijisadržajrasteštodužedržitekesicučajauvodi.• PrvaknjigaočajunapisanajeuKini800godinaprenoveere.• Za13kilogramacrnogčajapotrebnojeubrati100kilogramališća.

PULS GRADA KULinARKA • 35

Bolje je tri dana ne jesti,nego jedan dan čaj ne piti.

— Kineska poslovica

VišE infoRmAcijA o KULinARSKim TAjnAmA PoTRAžiTE nAwww.citymagazine.rs

internacionalni restoran_

Metropola

Na poznatoj novosadskoj gastro lokaciji, u nizu ugostiteljskih obje-kata na SPENS-u, ka Prozorčetu vas nepogrešivo vuče i vodi aroma koja se širi iz simpatičnog drvenog kutka. Kada stupite u restoran, zapravo ste ušli u ljupki zlatiborski ambijent, očekivano sav u drvetu, sa mnoštvom autentičnih ukrasa, konobarima u tradicionalnim nošnjama, raspaljenim grilom koji odaje poreklo onih opojnih mirisa uz, logično, glas Miroslava Ilića koji dopire sa zvučnika. Preporučujemo da obavezno rezervišete mesto, s obzirom na to da je u vreme ručka i večere Prozorče ipak premalo za sve gurmane verne tradicionalnim ukusima. Otvaranje apetita obavezno pre-pustite sjajnoj domaćoj medovači, istovremeno slatkoj i jakoj. Kao uvertira, na račun kuće, stiže zapečen krompri u ljusci, na pola zasečen i napunjen zlatiborskim kajmakom, a posle vas čeka neka od brojnih mesnih varijacija, od

pljeskavica do pečenja pod sačem. Kako bismo ponudu sagledali u svoj širini, odlučili smo se za zla-tiborski tanjir, obiman toliko da dvojica gladnih gurmana nisu us-pela da ga savladaju. Od klasičnih ćevapa, preko odličnih kobasica, do sjajnog čistog mesa u vidu bele i dimljene vešalice, uz krmenadlu, krompir i dve kugle kajmaka, teško je reći šta je bilo sočnije i primamljivije. Kao ravnoteža jakim mesnim ukusima odlična je bila fino zaljućena paprika u pavlaci, a kao osveženje obilna šopska salata. Sve je posluženo u zemljanim posu-dama i tanjirima, brzo i efektno, dok je tanjir sitnih domaćih kolača simpatična slatka završnica kojoj su alternativa domaće palačinke ili prirodni sokovi sa Mokre Gore. Tradicionalno, u najboljem smislu te reči.

Novi Sad, Dimitrija Tucovića 3 (istočna tribina stadiona Vojvodine)021/635-07-66, 635-07-67

nacionalni restoran_

Zlatiborsko prozorčeAutentični ukusi i etno ukrasi

ukratko_

Osvežen jelovnikRaskošni à la carte jelovnik

restorana Metropolitan Grill

svoju ponudu menja u skladu

sa godišnjim dobom. Tako

novi zimski jelovnik restorana

predstavlja kombinaciju

modernog pristupa i klasičnih

metoda pripreme hrane. Iz

bogate ponude izdvajaju se

specijaliteti od divljači poput

pačjih prsa sa krompirom,

karamelizovanim mladim lukom,

ali i riblja i vegetarijanska

jela, kao što su hrskavi losos

sa azijskim povrćem i jasmin

pirinčem, grdobina sa Parma

šunkom i karamelizovanom

cveklom ili divljim pečurkama

i puterom od začinskog

bilja. Zastupljena jela, koja

podrazumevaju duži proces

pripreme, obogaćena su

suptilnim začinima i svežim

namirnicama. Osim glavnog

menija, tu je i tzv. Lajt meni.

Novi lokal U Strahinjića bana 52 na mestu

gde se nekada nalazio Veprov

dah, 3. marta otvoren je novi

lokal Living. Uređen tako da

enterijerom podseća na dnevnu

sobu, Living će funkcionisati kao

restoran i klub.

Rezervacije na telefon

011/291-01-35, 203- 03-60.

Više o gastronomiji potražite nawww.citymagazine.rs

Novo mesto u srcu metropole

36 • puls grada gastro

Kao značajan kontrast okruženju ili kao vizionarski korak ka budućem izgledu ovog dela gradskog jezgra, restoran Metropola smestio se nas-pram Zelenog venca. Slike Beo-grada iz šezdesetih u kombinaciji sa lusterima iz Titovih salona i svetlim tonovima, uz predusret-ljivo i stručno osoblje (u)činiće da se osećate sasvim izmešteni iz neatraktivnog okruženja. Meni je, iznenađujuće spram celokup-nog setinga, odštampan na jednoj stranici, baziran na varijacijama nacionalne kuhinje, ali promenljiv u skladu sa inspiracijom kuvara, dnevnom ponudom i sezonskom dostupnošću svežih sastojaka. Ono u čemu se svakako ne oskudeva jesu obim i kvalitet serviranog, u šta ćete se uveriti već od sa-mog kuvera kakav nismo sreli u pozamašnoj ponudi Beograda: pikantan namaz od švapskog sira, turšija, seljačka pašteta uz puter sa peršunom i čak pet vrsta maslina i četiri vrste hleba – tako se ovde započinje obed, a sve ovo se ne nalazi na računu! Salata sa kruškama, prženim lešnicima i gorgonzolom maštovit je inter-meco pred glavna jela, skladno povezujući ubedljive ukuse. Kada

stignete do glavnog dela, obratite pažnju na preporuku osoblja ko-liko i na niz zanimljivih stavki sa menija. Pileći noazeti, kockice pi-letine pohovane sa susamom, služe se uz tartar sos i pečeni krompir, dok su faširane šnicle od ćuretine osvežene paradajz sosom u pratnji pirinča. Jagnjetina pod sačem, ser-virana uz krompir i kajmak, jedan je od favorita ovdašnje ponude: savršeno mekani slasni komadi mesa tope se pod nepcima, dok kajmak i krompir fino dopunjuju sjajan doživljaj. Sa druge strane, svojom pikantnošću i neobičnom formom u kojoj je sečen, andalu-zijski biftek je efektan upliv inter-nacionalne kuhinje. Za kraj, imali smo priliku da probamo nekoliko poslastica – odličan čokoladni tart, tradicionalni sutlijaš posut listićima badema, vrlo efektan „pekam pie“ od oraha koji smo dodatno prelivali fantastičnim čokoladnim prelivom kojim je ukrašena reis torta (od pirinča). Sve u svemu – Beograd je dobio jedno od onih mesta koja naš grad čine metropolom.

Reljina 4(ugao sa Kraljice Natalije)011/ 362-60-66

2 tekst : Peđa Kresojević

11/03/09 CiTY MaGaZiNe

slatko zadovoljstvo_Puding sa keksomNa srpsko tržište nedavno je stigao novi ukus iz kompanije Dr. Oetker - puding sa keksom. Ova vrsta pudinga namenjena je neograničenom uživanju u popularnoj kombinaciji, koja prvi put postoji u jed-noj kesici. Za sada mogu da se nabave tri varijante ove poslastice - sa ukusom vanile, tofu karamele ili slatke pavlake. Sve se pripremaju na isti način, za nekoliko minuta, sa pola litre mleka i određene količine šećera po ukusu.Svaki od ovih specijalnih pudinga specifičan je na svoj način, ali imaju jednu zajedničku crtu, oko koje se slažu svi koji su probali, a to je – fenomenalan ukus!

PULS GRADA cLUbbinG • 37

Naš grad će 14. marta ponovo imati priliku da ugosti jedno od najpopularnijih imena svetske DJ scene Svena Vätha. U organizaciji Beck’sperience na pomolu je prava poslastica za ljubitelje klabinga - Cacoon žurka Sven Väth In The Mix. Poznati DJ nastupiće u prostoru Expo XXI na Novom Beogradu u okviru svetske turneje koja je posvećena promociji njegovog no-vog albuma The Sound of the Ninth

Season koji je zapravo kompilacija njegovih nastupa tokom prošle godine. Osim Svena Vätha iste večeri će nastupiti Duncan i Jacek Sienkiewitcz. Karte u pretprodaji za ovaj događaj su 990 dinara.Svi oni kojima se ne bude išlo kući nakon žurke u Expu, mogu otići u Mamolo jer će se tamo održati Beck’sperience after party. U istom klubu, u subotu 21. marta za miks pultom naći će se argentinski DJ

Federico Epis uz domaću podršku DJ Alexandar, Jovan Juroshevic i Marko Nikolić. Karte za u pret-prodaji koštaju 400 dinara. Još jedna Beck’s žurka održaće se u Tubeu 13. marta. Tom prilikom za dobru zabavu će se pobrinuti Al Doyle iz popularnog britans-kog elektropop benda Hot Chip. Sutradan, u subotu u okviru žurke Belgrade disko mafia u Tubeu nastupiće DJ Peppe, Marko Hol-lywood i Goran Starčević. Za četvrtak 17. mart zakazana je Off balance žurka kada će nastupiti Toma Wieland. Dan kasnije, u subotu, za miksetom će se naći DJ Pookie i Sale Radosavljević, a u subotu, 19. marta po četvrti put na programu je Saturday Nite is All Right party uz DJ Peppea i Saleta Saxa.

Volite li retro?U petak, 13. marta u Xlagoomu na programu je retro – techno žurka Oldies Goldies By Teshka mashinerija. Tradicionalno, za dobru zabavu pobrinuće se pro-verena imena Marko Nastić, Dejan Milićević, Marko Milosavljević, Miloš Pavlović i Kobaya. U subotu, 14. marta u Xlagoomu nastupiće D – Noxa iz Berlina, uz podršku DJ-eva

iz Xperimmenta i Intellecta. Za 20. mart zakazan je drum’n’bass party uz nastup britanskog DJ Marcusa Intalexa, dok će se u subotu 21. mart za dobar provod pobrinuti John 00 Fleming iz Velike Britanije.U klubu Energija za sve ljubitelje nju rejva, electra, indi i brejk bit zvuka svakog četvrtka je Trashottheque night, a petkom je Deep in Disco Friday. Svake subote u ovom klubu je veče Gramophondzie uz pre-poznatljivi izbor Marka Nikolića. Ukoliko ste pak, za odmor od elektronskog zvuka, posetite klub Fest u hali Pinki u Zemunu. Četvrtkom je na programu Explo-sive blues & rock night. DJ Alex, veliki poznavalac ovih pravaca tom prilikom za posetioce bira bluz i rok numere od klasika do savremenih autora. Petkom se organizuju različiti nastupi. Za 13. mart zakazan je nastup grupe Kal koji izvodi savremenu romsku muziku, dok je 20. marta na pro-gramu grupa Pediculis Pubis, tri-bute to Bijelo Dugme. Subotom je Power blues, soul rock & hard roll veče, kada nastupa grupa Fuzzbox.Mi smo odradili naš deo posla, a na vama je da izaberete i uživate! •

2 TEKST: TaTjana Gluvaković

U iščekivanjuprolećaPolako, ali neumitno, zima prolazi. Iako proleće nije stiglo, čini se da je najgori deo zime za nama. Večeri više nisu tako hladne, pa je sa nestankom snega i leda nes-tao i poslednji izgovor za sedenje kod kuće. Kao motivaciju za buđenje iz zimskog sna, predstavljamo glavna klupska dešavanja za naredne dve nedelje

VišE infoRmAcijA o KLUPSKim DEšAVAnjimA PoTRAžiTE nAwww.citymagazine.rs

najave_Batler13/3. DJ Rade Banyan

deep/space/disco/tech house &

electronica

14 /3. Felony Flats i Biskoteka

19/3. Darka & Superstishan. Blay

a dub playa..

20/3. EUFORIA + Banana rave

21/3. DJ Pookie

ciTY mAGAZinE SVUDA oKo VASAko želite da se cm deli i u vašem prostoru pozovite nas!

VišE infoRmAcijA oDiSTRibUciji mAGAZinAmožETE PRonAći nAwww.citymagazine.rs

menadžer distribucije PEđA KRESojEVićpedja.kresojevic@citymagazine.rstel. 060 33 100 35

38 • PULS GRADA LIFE STYLE

VIŠE O ŽIVOTNIM STILOVIMA POTRAŽITE NA www.citymagazine.rs

Način na koji se češkate po nosu, omiljena boja, sat koji nosite... Sve je to znak. Psihologija je lukava nauka koja će iz svakog aspekta života iskopati dovoljno da zaključi nešto o vama. Avaj, ova teorija je nastala pukom empirijom, posmatranjem i razgovorom sa subjektima istraživanja. Zaključak je da postoje određene kategorije ženskih satova i suptilni znaci koji se odatle mogu pročitati.

Muški-ženski sat Nose ih uglavnom starije žene aktivne u politici ili biznisu. Mogu ih nositi i mlađe žene, jer poruka ovog sata glasi: „Nisam zainteresovana“. Žene koje nose muške ručne satove previše su zauzete svojim poslom, svojim odlukama i svojom porodicom i jasno stavljaju do znanja da više nisu dostupne čak ni za nevini flert. Momci, upozoreni ste!

Aktivni satSwatch je tipičan predstavnik ove vrste satova. Laki i šareni, a jednostavni satovi odaju ženu od akcije. Ona je stalno u pokretu i zauzeta, ali njene obaveze neće uzdrmati milione ljudi ili obrnuti milione dolara. Fitnes, joga, pijaca, kafa sa drugaricama, sve je to isprepleteno sa „porodičnim“ oba-vezama prema mužu i deci ili dečku i roditeljima (nepotrebno precrtati).

Pravi sportski satBilo da nosi debeli digitronac ili ružičasti ronilački sat, radi se o pravoj sportskoj dami. Možda se fitnes i joga nalaze na njenom spisku, ali su joj mnogo preči treninzi u teretani, padobranski skokovi, ronjenje ili rvanje slobodnim stilom. Retko kad je zauzeta porodičnim obavezama, ali se zato čuvajte njenog trenera!

Emancipacijski satKljučno za ovu vrstu sata je narukvica od metalnih segmenata i mali okrugli časovnik. Cena može da varira od konfekcijskih aluminijumskih varijanti do poskupih titanijumskih satova optočenih draguljima. Poenta ovog sata je nezavisnost. Zanimljvo je da populacija koja nosi ovaj sat varira u stilu oblačenja od „urbano moderno“ do „drugarica noći“. Izgled tu vara, bitno je da se radi o (kvazi)emancipovanoj ženi koja sama donosi odluke. Imate prolaz, k’o Džaja!

Damski satZa prepoznavanje ove vrste satova ključna je narukvica. Najčešće je izrađena od plemenitih metala i u obliku povezanih karika. Ovi satovi nikad nisu pravilnog oblika, jajasti su ili zaobljeni. Veliki ili mali, krasi ih neka vrsta delikatnosti i gracioznosti. Nose iz žene svih uzrasta koje potenciraju tradicionalni damski momenat. Oprez! Nevinost bez zaštite je hrid na koju su se mnogi nasukali.

Modni satOvo je najzastupljenija vrsta satova. Uglavnom su kvadratnog oblika, mada su se pojavili i pljosnati okrugli modni satovi. Glavna karakteristika je preteranost, tj. modno „kričanje“. Šljašteći satovi koji prekrivaju ceo zglob, ogromne piramidalne strukture, satovi-narukvice i drugi časovnici koji prelaze iz kategorije hronometra u kategoriju asesoara, spadaju pod modne satove. Jasno, ovi satovi se uklapaju u outfit koji žena nosi, a poruka je jasna: „Ja sam šik!“ Što je modni sat drečaviji, to će vas izlazak sa ovom curom skuplje koštati.

Anahroni satSećate se onih majušnih satova iz doba Gvozdene zavese, sa pletenim trakama, kakve su nosile tetkice u školi ili medicinske sestre sredinom 20. veka? Naše bake još uvek nose takve satove, pa ih je retko naći na bilo kojoj drugoj ruci. Ipak, ako ga ugledate, znajte - to je relikt jednog prošlog vremena, baš kao i žena koja ga nosi.

A šta ako ne nosi sat?Ne nositi sat, za ženu znači ne mariti za vreme (!), za modu (!!), za sebe (!!!). To može da znači samo jedno, radi se o bezbrižnoj devojčici koja je još uvek u okrilju roditelja.

Ma nemoj...Već vidim žensku publiku kako im rumenilo udara na obraze, spremaju se da ospore teoriju i zahtevaju da se donese ista takva za muškarce. Nažalost, o muškim satovima nema šta da se piše jer su jednostavni, uostalom kao i ceo muški rod. Muški časovnici se dele na sportske, fejk sportske, bogataške i fejk bogataške. Prosto! •

Teorijaženskih satova2 TEKST: Ranko TRifković

Pokaži mi sat, reći ću ti nešto...

Ručni sat prvi put je predstavljen 1970. godine u Ženevi.Bio je to sat pričvršćen na narukvicu, i tokom sledećeg veka ostao je to isključivo ženski modni detalj.Ručni sat za muškarce pojavio se ne kao modni detalj već zbog rata jer je bio mnogo zgodniji od džepnog sata

11/03/09 CiTY MaGaZinE

CITY_REKLAME.indd 35CITY_REKLAME.indd 35 1/4/2009 12:00:36 PM1/4/2009 12:00:36 PM

CITY_REKLAME.indd 35CITY_REKLAME.indd 35 1/4/2009 11:57:22 AM1/4/2009 11:57:22 AM