N O V I S A DB E O G R A D

#18 OD 23. SEPTEMBRA DO 06. OKTOBRA

WWW.CITYMAGAZINE.RS

ALEKSA GAJIĆSREĆA PRATI HRABRE

DANIJELA BIŠKUP PETI ELEMENT BY LILU

SHOPPINGKUTIJE ZA ODLAGANJE

LJUBLJANA GRAD MLADIH I URBANIH

TECHNOTISE

EDIT I JA PREMIJERA 28. SEPTEMBRA

Čuveni teksaški bend ZZ TOP nastupiće 18. oktobra u Beogradskoj areni! U sklopu svoje jesenje turneje pod nazivom „ZZ TOP DOUBLE DOWN LIVE” ovaj bend po prvi put u svojoj karijeri posetiće Beograd.Sve koncerte na Balkanskoj turneji bukirala je Avalon Produkcija, a beogradski koncert biće održan u koprodukciji Avalon Produkcije i Arene Beograd.

Teški teksaški trio „ZZ Top” nastao je krajem 60-ih godina. Karijeru hard rok benda sa bluz i bugi osnovom stvarao je postepeno, a sredinom 70-ih se proslavio albumima „Tres Hombres” i „Fandango”. U sledećoj deceniji svom muzičkom stvaralaštvu dodali su sintisajzere i snimili bestseler albume „Eliminator” (1983) i „Afterburner” (1985).

Tokom 90-ih i kasnije, koncertna popularnost grupe je ostala na zavidnom nivou. To je jedna od malobrojnih svetskih grupa koja više od 35 godina svira u istom sastavu, a marta 2004. godine postala je i član „Rokenrol hola slavnih”.

Najveći hitovi grupe ZZ TOP, između ostalih, su: „Gimme All Your Lovin”, „Give it Up”, „Sharp Dressed Man”, „Legs”, „Velcro Fly”, „My Head's In Mississippi”, „Viva Las Vegas”.

CITY_REKLAME_2pola.indd 31CITY_REKLAME_2pola.indd 31 9/16/2009 4:00:37 PM9/16/2009 4:00:37 PM

UVODNA REČ • 03

TechnoTise - ediT i ja - premijera 28. septembra

40,5re neki dan, dok je priprema ovog broja bila u toku, čitam tekst o Ljubljani (rubrika Destinacija)

i naiđem na podatak da je prosečna starost stanovnika Ljubljane 30 godina, za razliku od nas Beograđana koji smo u proseku stari 40,5 godina. I baš se rastužim u trenutku. Naravno da sam i pre toga znala sve o beloj kugi koja nas polako ali sigurno satire, znala sam da smo među najstarijim narodima na svetu, međutim, kad se ovako konkretizuje sve drugačije zvuči. 40,5 godina, ej! A ostatak Srbije je još gori. Tuga i opomena. Neću sada da delim savete tipa „rađajte decu“ i da analiziram zašto je situacija takva jer verujem da svi znamo odgovor na to pitanje, ali zapitajte se ko će da nam čuva Beograd kad mi omatorimo, ko će da prenosi čuveni beogradski duh i smisao za humor, ko će da ide na koncerte i izložbe, ko će da učestvuje i predstavlja nas na sportskim takmičenjima širom sveta i stavi „srce na teren“ za Srbiju ako nema dece... Ne bih preterano da mračim, ali zapitajte se. Ja se već pitam. A da, usput se i pripremite na činjenicu da naša generacija verovatno nikada neće otići u penziju i nikada neće

moći da uživa u dokolici jer ćemo morati da radimo do groba pošto neće imati ko da nas zameni. Ipak, nije sve tako crno. Dobra strana svega toga je što nikad nisam najstarija u kafiću. Šalim se malo, ali moram da ne ispadne da na život gledam samo crno. Sećam se kad smo bili tinejdžeri, kad odemo u kafić a tamo sedi ekipa od 30-ak godina, mi ih gledamo i smejemo se, kao „Šta će ovi matorci ovde? Ja kad budem imao/la toliko godina na pamet mi neće pasti...“. Međutim, sada smo mi ti „matorci“ od 30 i kusur godina i ne samo da nismo najstariji, već smo daleko ispod proseka. Bezbrižno sedimo po kafićima i baš nas briga, u većini smo, uživamo u životu kako i dolikuje. Pitam se kakva ekipa će sedeti u Strahinjića

bana za 15 – 20 godina? Nadam se ne ona koju zamišljam...P.S. A kad smo već kod beogradskog duha i Beograda budućnosti pogledajte film Edit i ja, „čedo“ našeg istaknutog umetnika i ilustratora Alekse Gajića, koji je uz to bio tako dobar da nacrta moj portret za ovu rubriku ali i naslovnu stranu City Magazina. Gledajte film, ili ode čovek nazad u Francusku. A to ne smemo da dozvolimo! M.M.

2 Marija Milosavljević Glavna i odgovorna urednica

P

BEOGRADPOSLOVNI I MEDIJA CENTARSava Centar Milentija Popovića 5Dom Sindikata Trg Nikole Pašića 5 INFO CENTRI I PRODAVNICA SUVENIRABeoizlog Trg Republike 5 TOB info centar TC Staklenac (Trg Republike)TOB info centar Kolarčeva (podzemni prolaz)Madlenianum Knez Mihailova 42DHL Čika Ljubina 9 AERODROMAerodromNikola Tesla Surčin, AerodromAustrian Airlines na svim letovima BENZINSKE PUMPEPetrol Lazarevački drum 157Dejton Bul. M. Pupina bbZmaj I Autoput Bgd-Zagreb, ulazZmaj II Autoput Bgd-Zagreb, izlazČarli Čaplina 29.novembra bbAutokomanda Bulevar JA bbMije Kovačevića Mije Kovačevića 7bAutoput (BIP) Franše d EpereaBeograd SEVER Bul.Kralja Aleksandra 457NIS, Žarkovo II Trgovačka 91 POZORIŠTAJDP Kralja Milana 50Atelje 212 Svetogorska 21na Terazijama Terazije 29Beogradsko Dramsko Mileševska 64aMadlenianum Glavna 32Zvezdara Teatar Milana Rakića 38Boško Buha Trg Republike 3Pozorište Slavija Svetog Save 16 BIOSKOPIRoda Požeška 83aŠumadija Palas Turgenjeva 5KOLOSEJ cinema Ušće Shopping CentarTuckwood neza Miloša 7Akademija 28 Nemanjina 28DKC Kolarčeva 6Balkan Braće Jugović 16 KNJIŽAREPlato Knez Mihailova 48Plato Filozofski fakultet, Vasina 19Laguna Klub čitalaca Resavska 33Stubovi kulture Trg Republike 5 b92 shop Makedonska 22Beopolis Makedonska 22Narodna knjiga Kralja Milana 58Narodna knjiga Požeška 128ADereta Dostojevskog 7Dereta Knez Mihailova 46Madlenianum Glavna 34Biblion Vojvode Stepe 23, InđijaČajdžinicaApropo Cara Lazara 10Knjižara kafeSlužbeni glasnik Kneza Miloša 16Knjižara kafeEverest Gospodar Jevremova 47aKnjižara kafeNapro Cara Dušana 7

MUSIC STOREPlato Music Čika Ljubina 18-20

INTERNET UPLATNO MESTOEunet Zmaj Jovina 3SBB Kralja Petra 55SBB Ustanička 65SBB Bul. M. Pupina 10G, lok.18

KONCERTNE SALEKolarčeva zadužbina Studentski Trg 5Dom kultureVuk Karadžić Bul.Kralja Aleksandra 77aKulturni centar Inđija Vojvode Stepe 40a, InđijaDom kultureStudentski grad Bul. Zorana Đinđića 179Međunarodnikulturni centar Terazije 26Centar za kulturuPančeva Pančevo, Vojvode Živojina Mišića 4Grad Braće Krsmanović 4 BIBLIOTEKEGradska Knez Mihailova 56Narodnabiblioteka Srbije Skerlićeva 1 GALERIJEOtklon Dečanska 21Haos Dositejeva 3 FAKULTETIFPN Jove Ilića 2FDU Bulevar Umetnosti 20FON Jove Ilića 154FPU Kosančićev venac 29FIT Tadeuša Košćuškog 63Megatrend Goce Delčeva 9aMegatrend Bulevar umetnosti 29Ekonomski fakultet Kamenička 6Fakultet za evropskibiznis i marketing Vojvode Dobrnjca 15 RESTORANIIguana (Super space) Karađorđeva 2-4Pire Cara Lazara 11Absinthe Kralja Milutina 33Zaplet Kajmakčalanska 2Supermarket Višnjićeva 10Dorian Grey Kralja Petra 87Guli Skadarska 13Little Bay Dositejeva 9APizza Hut Makedonska 44La Piazza Mileševska 54Madera Bul. K. Aleksandra 43Đorđe Moravska 10Zodiac Vase Pelagića 48aDišina koliba Andre Nikolića 2v

Resava Resavska 24Chameleon Grand Casino, Bul. Nikole Tesle 3Tribeca Kralja Petra 20Tribeca Uniqua Milutina Milankovića 134dKošava Kralja Petra 36Ikki Sushi Bar Gospodar Jovanova 46Manjež Svetozara Markovića 49Bevanda Požarevačka 51Franš Bulevar Oslobođenja 18aCantina de Frida Karađorđeva 2-4Majic Džordža Vašingtona 38aDiners Club Principal Ušće bbMakao I Starine Novaka 7aMakao II Neznanog junaka 4Makao III Šafarikova 11Makao IV Prve pruge 8, ZemunMakao V & 888 Birčaninova 16Šumatovac Makedonska 33Botako Nevesinjska 6Kovač Bul.Oslobođenja 221Bella Napoli Zmaj Jovina 35, ZemunBella Italia Bul.Arsenija Čarnojevića95Na ćošku Beogradska 37Pin Up Strahinjića Bana 44Duomo Strahinjića Bana 66aBali Partizanske avijacije 12Aleksandar, Ski staza Kneza Višeslava 17aM restoran Bulevar Umetnosti 4Alo Alo Svetozara Markovića 33Hunter Strahinjića Bana 47Amfora Dobračina 32Pane e Vino Dobračina 6Casa Mekenzijeva 24Living Strahinjića bana 52Srpski Vitez Majke Jevrosime 19Salaš Sinđelićeva 34, ZemunKlub Mala Ivanča Mala IvančaGaleb 3 Surčin, AerodromGaleb 4 Surčin, AerodromZorba Kraljice Marije 3 (atrium)Burrito bar Kraljice Marije 3 (atrium)Amici Nebojšina 8Portobello Svetog Save 11Orao Bul. Despota Stefana 28Orient Express Prizrenska 2Žabar Kej Oslobođenja bb27 Istarska 27Bolero Bul.Vojvode Mišića 12Food & Coffee Mall Vladimira Popovića 38-40Bajka Kneza Višeslava 88Kantina Čika Ljubina 9Trattoria All’Angolo Carice Milice 12Pomodoro Hilandarska 32Ipanema Strahinjića Bana 68Ljubić Gospodar Jevremova 27Balzac Strahinjića Bana 13Promaja Karađorđeva 8aRuski car Obilićev Venac 29Klub književnika Francuska 7Novak Bul.Arsenija Čarnojevća 54aBaobab Savski kej bbKristal Kolarčeva 1Srpska brvnara Savski kej bbMilagro Kej Oslobođenja 55Violeta kuća stara Topolska 4Cinecitta Kneza Višeslava 88Carskaja okhota Ada Huja bbGaston Uzun Mirkova 5Ze & Z Trg Pobede 18, ZemunBelle Epoque Džordža Vašingtona 2Green City Airport City, Omladinskih brigada 88Sunce Vojvođanska 2, InđijaBiblioteka Terazije 27Mojito Lazarevićeva 5Med Mekenzijeva 29Enigma Kneginje Ljubice 11Velike Stepenice Velike stepenice 1Maska Rankeova 4 KAFETERIJECafe & Factory Nevesinjska 21Cafe & Factory Svetog Save 43Coffee Dream Kralja Petra 23Coffee Dream TC Sremska, M.Birjuzova 2-4Coffee Dream Mekenzijeva 89Coffee Dream TC MakedonskaSpeak easy bioskop Jadran, Trg Republike 3Speak easy Svetogorska 49Speak easy Resavska 34Grand Pleasure Knez Mihailova 25Grand Pleasure Vasina 3 kafeterija Grand Pleasure Airport City Omladinskih brigada 88Amici per la Pelle Kosovska 1Coffee Dream Resavska 78aCafe & Factory Jurija Gagarina 32Speak easy Njegoševa 6 KAFE I KLUBOVIPastis Strahinjića Bana 52bTime Out Čika Ljubina 5Pascucci Terazije 8Dali Hilandarska 20Skver Vojvode Šupljikca 32Oko Ruzveltova 23Kandahar Strahinjića Bana 48Capri Pasterova 14bIdentico Trg Republike 3-5 Liquid Njegoševa 6Kontrabar Strahinjića Bana 59Padrino Nevesinjska 17Pasaž Prvomajska 35Aleksandar, Ski staza Kneza Višeslava 17a33 TC Banjica, Paunova 24Cargo Bar Airport City Omladinskih brigada 88Point Bul. Kralja Aleksandra 174Sotto Zero Južni bulevar 88Prive Njegoševa 63Green Cafe Prve pruge 37Leon Kneza Višeslava 57aJazz Cafe Obilićev venac 19Zu Zu`s Obilićev venac 25Simbol Obilićev venac 25Choco Cafe Obilićev venac 30Rezime Obilićev venac 16Jelena Obilićev venac 18/20Srpska reč Zmaj Jovina 25

Dowtown Čika Ljubina 9Hot spot Studentski trg 21Centrala Simina 6Pool Ilije Garašanina 33La Troia Ilije Garašanina 35Molinari Ilije Garašanina 29Il Baretto Strahinjića Bana 15Tapas bar Dositejeva 17Melody Gospodar Jovanova 42Love Bul Kralja Aleksandra 98Mercedes bar Dalmatinska 3Ataše Bul. Zorana Đinđića 106aZebrano Bul.Arsenija Čarnojevća 84Time Bul.Arsenija Čarnojevća 74Opera Savski kej bbDown Resavska 88Ventil Kapetan Mišina 14Coffee Shop Pančevo, Uzano sokače bbModa Njegoševa 41Tobogan Ada CiganlijaNa kraj sveta Ada CiganlijaVaradero Ada CiganlijaTanjug Obilićev Venac 2Cafe kafe Stella Zmaj Jovina 15Rad Ars Palmotićeva 27Cuba Libre Džordža Vašingtona 40Petrograd Petrogradska 15Priča Petrogradska 9Vrt Radivoja Koraća 5Nosorog Kičevska 14-16Jump Cafe Njegoševa 8Cream Njegoševa 8Peti element Njegoševa 10Bre Radivoja Koraća 7Pravda Palmotićeva 21Aleksa, hala Pionir Čarli Čaplina 39Informbiro Uskočko sokače bbKlub svetskih putnika Bul. Despota Stefana 7Point Glavna 33, ZemunMaska Bose Milićević 4, VoždovacO`Polo Strahinjića Bana 17Atrijum Karnegijeva 4Ocean Mocca Cafe YUBC, lokal 45Daily Njegoševa 56Bamboo bar Strahinjića Bana 71Trend 2 Kraljice Marije 13Bandži Ada CiganlijaSmile Palmotićeva 25ANachos Strahinjića Bana 66aIce Bar Kosovska 37Ana 4 pištolja Kosovska 35T2 Kraljice Marije 83Idiott Dalmatinska 13Elixir Kralja Petra 42Republika Simina 22Skalar Savski kej bbRio Kej Oslobođenja bbAndergraund Pariska 1AKlub 17 Južni bulevar 17, KaluđericaLipa Loznica, Vojvode Putnika 2Veliki Ginko Lazarevac, Karađorđeva 1 COCKTAIL BARBar Central Kralja Petra 59Bali Prve pruge 39b, ZemunBali Prvomajska 2, ZemunCruise Jurija Gagarina 75Copy & Print Despota Stefana 22

WINE & RAKIA BAROVIRakia Bar Dobračina 5Rakia Bar Kralja Milutina 4Rakia Bar 3 Strahinjića Bana 21Wine bar Dositejeva 13Bocca Karađorđeva 3 POSLASTIČARNICE I PEKAREMali princ Palmotićeva 27Mali princ Braće Nedić 7Buongiorno Strahinjića Bana 66Mamma`sBiscuit House Strahinjića Bana 72aRoggenart Svetozara Markovića 22

ZA DECUTC Imago Trg Nikole Pašića 5Dida Nušićeva 10Maza toy Kneza Višeslava 120Afrika Gospodar Jevremova 50Caca Faca Dubljanska 69Sisterlogic Bul. Despota Stefana 7 SPORTSKI CENTRISquash Land Pionirski gradGemax Banjički Venac 28BFoot Bulevar Oslobođenja 73 BOWLINGColosseum Dobanovačka 56, ZemunKOLOSEJ bowling Ušće Shopping Centar

BICIKLI Bajs & Sinđelićeva 1, ZemunBajs & Jovana Isailovića 18b, Kotež AUTO SALONIToyota Zrenjaninski put 26Hyundai Milutina Milankovića 7vRenault, Voždovac Vojvode Stepe 318Mazda, Profi l Karađorđeva 13Grand motors Milutina Milankovića 21 AUTO PERIONICERoyal Car Wash Jurija Gagarina 34Petošević Omladinskih brigada 15 FITNESS CENTRIAthletic`s Gym Požeška 67aAthletic`s Gym Vidikovački venac 14JAthletic`s Gym Vojvode Stepe 184Spin Masters Maksima Gorkog 5Sky Wellness SC “25. maj”, Kej DorćolWellness Land Božidara Adžije 25Orange Ladies Fit Zone Strahinjića Bana 43a FRIZERSKI SALONISalon S Mišarska 4aBarbiero Bul.Kralja Aleksandra 195Grazia Milice Šovaković 8Creative Team Beogradska 33Šobota line Zmaj Jovina 5Meda Cara Urosa 19

HOTELIContinental Vladimira Popovića 10Hyatt Milentija Popovića 5Country Club Babe BabeBalkan Prizrenska 2Moskva Terazije 20Majestic Obilićev Venac 28Prestige Bulevar Vojvode Mišića 24Srbija Ustanička 127cRex Sarajevska 37Admiral Venizelisova 31Slavija Svetog Save 1-9Slavija Lux Svetog Save 2City Code Dobračina 26President, Kovilovo Zrenjaninski put 170vila Manjež Svetozara Markovića 49 HOSTELHappy hostel Kralja Milutina 28Fair Bul. Vojvode Mišića 37-39 ZDRAVLJE I LEPOTACity Wellnes Kraljice Natalije 38-40Godiva Patrijarha Varnave 20Medikom Braničevska 12aBelmedic Koste Jovanovića 87Epilion studio Admirala Geprata 14stomatološkaordinacijaDr Neda Nikolić Bul. Kralja Aleksandra 87/1apoteka Labud Serdar Janka Vukotića 1vVIP Beauty Centar Cara Dušana 70/1Ornela Mega Sun Beogradska 57Ornela Mega Sun Kralja Petra 10Nefertiti Bul. A. Čarnojevića 217Ženska priča Romanijska 44, ZemunCorpore Karađorđeva 2-4Jai Thai Vase Pelagića 48 FASHION PRODAVNICE Tiffany TC Merkator, Novi BeogradTiffany Trg Nikole Pašića 8Kokliko Pop Lukina 1Šlic Palmotićeva 23Bata City Store Knez Mihailova 33Replay Store Knez Mihailova 33Miss Sixty Knez Mihailova 33Camper Knez Mihailova 26Springfi eld Knez Mihailova 14-16Cortefeil Knez Mihailova 14-16Fashion and Friends Bul. K. Aleksandra 28-32Springfi eld Bul. K. Aleksandra 28-32Okaidi Bul. K. Aleksandra 28-32Alberto Guardiani Terazije 31Bata Slavija Kralja Milana 33Outlet IDEA Omladinskih brigada 100Buzz Knez Mihailova 18Sting Urban Store Čika Ljubina 16Sting Urban Store Bul Kralja Aleksandra 248Sting Urban Store SC BanjicaDistante Kralja Petra 50Nicolas Cara Lazara 5-7InsideOut Nikole Spasića 4aDiesel Knez Mihailova 26Soya concept Kralja Petra 22/IBN Bos Zrenjaninski put 84BN Bos Batajnički drum 1 NAMEŠTAJ/ENTERIJERKARE Žorža Klemensoa 19Wabi Sabi Karađorđeva 2-4Intelios Mileševska 40a TEHNIKATehnomarket Nehruova 68bTehnomarket Požeška 156Electronikimegastores Bul.A. Čarnojevića 69DElectronikimegastores Žorža Klemansoa 19STAV/Samsung Kralja Milana 64Tehnomanija Batajnički drum 1pc4u Studentski Trg 4 HRANABuongusto Dobračina 23aBuongusto Baba Višnjina 45

PET SHOPPet centar Milutina Milankovića 1

GARDEN CENTARGarden Centar Vidikovački venac 102a garden centar Garden Centar Zemun Cara Dušana 266 ŠKOLE JEZIKA Berlitz Avalska 9F1 Kraljice Natalije 68Equilibrio Braće Jugović 23 TURISTIČKE AGENCIJEAdventure tours Bul.Despota Stefana 25Rapsody & Collegium Vojvode Šupljikca 19Eurojet Bul. Arsenija Čarnojevića 76Hola Travel Kneza od Semberije 10a

DISTRIBUCIJA NA DOGAĐAJIMA15.-26.09. BITEF Sava Centar, JDP26.-27.09. RAKIJA fest, Sava Centar28.09. premijera fi lma “Edit i ja”, Sava Centar01.-02.10. koncert Petar Grašo, Sava Centar03.10. koncert “Indexi i prijatelji”, Sava Centar03.10. koncert Antonis Remos, Arena03.-19.10. BEMUS, Kolarac, Sava Centar06.10. koncert Cesaria Evora, Sava Centar

NOVI SAD SHOPPING CENTRIBazaar Bul.Mihaila Pupina 1Dalton Bul.Oslobođenja 95Merkator Bul. Oslobođenja 59

INFO CENTRI I PRODAVNICA SUVENIRANS centar Ugao Modene i Zmaj jovine KNJIŽAREMladinska knjiga TC Mercator, Novi SadLjubitelji knjige Zmaj Jovina 4Solaris SPENS, Sutjeska 2Nublu Žarka Zrenjanina 12Riznica Knjiga SPENSMala velika knjiga Ignjata Pavlasa 4 KULTURNI CENTRIFrancuski kulturni centar Pašićeva Američki kulturni centar Petra Drapšina 3 BIBLIOTEKE Gradska biblioteka Dunavska 1 BENZINSKA PUMPEPetrol Autoput NS-BG, Stara PazovaPetrol PetrovaradinVelika Pečurka Maksima Gorkog 1Mala Pečurka Bul. Cara Lazara bb GALERIJE Onyx Laze Telečkog 7Bel Art Bul.Mihaila Pupina 17 HOTELI Mediteraneo Ilije Ognjanovića 10Gymnas Teodora Pavlovića 28Park Novosadskog sajma 35Leopold I Petrovaradinska tvrđava INTERNET UPLATNA MESTASBB Bul. Oslobođenja 95 KAFE I KLUBOVIMovie Club Trg Marije Trandafi l 6Giardino TC BazaarVremeplov Bul. Oslobođenja 96Mille Fiori Zmaj Jovina 2 (pasaž)Flying Dutchmen Bul.Oslobođenja 52Pub Novi SadŠansona Zmaj Jovina 17Opera Ise Bajića bbIrish Pub Zmaj Jovina 28Art Fusion Laze Telečkog 7Radio Cafe Miletićeva 45Martha`s Pub Laze Telečkog 3Frida Ise Bajića 8/Dunavska 10Coffee to go Petra Drapšina 43Rakia Bar Zmaj Jovina 5Frida Zmaj Jovina 5Modena Modene 2Teatar Pozorišni trg 1Casa Kralja Aleksandra 4Divan Dućan Laze Telečkog 6Ritmo Latino Sremska 9Buddha Bar Stražilovska 37Lazino Tele Laze Telečkog 16Macchiato Nostro SPENSLa Casa del Habano Maksima Gorkog 17aRoute 66 Bul. Despota Stefana 5Atrium Laze Telečkog 2Bunker Hill Trg Republike 20 FASHION PRODAVNICESpringfi eld Zmaj Jovina 25Levis Dunavska 13Benetton Kralja Aleksandra 6Manual Zmaj Jovina 23Sting Urban Store Zmaj Jovina 2Avenija mode TC MercatorEDC by Esprit TC MercatorFurla TC MercatorChronos Time TC MercatorBomar Modene 6Cotton Dunavska 3ALDO Dunavska 15Avirex Dunavska 21Pollino Dunavska 5Bomar TC BazaarSisley Dunavska 17Phono Market Dunavska 10BN BOS Bul.Oslobođenja 59 RESTORANIZak Šafarikova 6Lazina bašta Laze Telečkog 5Fish & Zeleniš SkerlićevaPlava Frajla SPENSPomodoro Rosso Pašićeva 14Dva Štapića Ugao Fruškogorske i Cara LazaraTerasa Petrovaradinska tvrđavaGondola Bul. Mihaila Pupina 18Atelje Beogradski kejDva Anđela Laze Telečkog 14Mediteraneo Ise Bajića 8Kuća mala Laze Telečkog 4ala Lanterna Dunavska 27MM SremskaGusan Zmaj Jovina 4Caribic Jevrejska 35 TURISTIČKE AGENCIJEFokus Travel Vase Pelagića 1 ZLATAREFiligran Dunavska 19Sezam Zmaj Jovina 17Zlatarna Celje TC MercatorZlatko Zmaj Jovina 21 FITNES CENTARBlue Loft Futoški put 93cWorld Class Fitness TC Bazaar

ZDRAVLJE I LEPOTADiamond Njegoševa 10Tršavko Radnička 23Čarolija Laze Telečkog 10Estetik M Ćipranova 12Estetik M Stražilovska 10Sagitarius Pap Pavla 24

CITY MAGAZINE SVUDA OKO VASAko želite da se CM deli i u vašem prostoru pozovite nas!

VIŠE INFORMACIJA O DISTRIBUCIJI MAGAZINA MOŽETE PRONAĆI NA www.citymagazine.rs

menadžer distribucije PEĐA KRESOJEVIĆpedja.kresojevic@citymagazine.rs

tel. 060 33 100 35

www.citymagazine.rs

KULTURNA DEŠAVANJA 18 • TV KRITIKAKult kafe

19 • FILMRecenzije

20 • MUZIKAŠta slušati?

22 • ARTIzložbe

23 • INTERVJUAleksa Gajić

CITY MAGAZINE OD 23. SEPTEMBRA DO 6. OKTOBRA SADRŽAJ • 05

Naslovna strana : ilustracija : Aleksa Gajić • Izdavač : City Magazine Roularta d.o.o. • Adresa redakcije : Kapetan Mišina 8, 11000 Beograd - info@citymagazine.rs • Direktor : Ivan Bevc - ivan.bevc@citymagazine.rs • Glavna i odgovorna urednica :Marija Milosavljević - marija.milosavljevic@citymagazine.rs • Key Account Manager : Janja Gnjatović - janja.gnjatovic@citymagazine.rs • Sales Manager : Danijela Lalić - danijela.lalic@citymagazine.rs • Dizajn i prelom : Strawberry I&S, Beograd- www.strawberry.rs - Art direktor : Branko Bobić • Layout : Samourai.fr • Saradnici : Aleksandar S. Janković, Anica Tucakov, Miloš Đukelić, Marko Herman, Jelena Glušac, Lara Marinković, Ivan Jovanović, Ranko Trifković, Maja Petrović, Nataša Janković, Miroslav Pavlović, Olgica Ilić, Ivana Krstić, Dejan Lakić, Patrick Gray, Slobodan Avramović, Bojan Cvejić, Tijana Spasić, Tanja Gluvaković, Dimitrije Vojnov, Aleksandar Todorović, Zoran Trklja, Dušica Marković • Saradnici iz Novog Sada : Ivana Todorović, Darko Stanojević • Foto : Bogdan Pedović • Lektura i korektura : Lidija Mandić • Distribucija : Peđa Kresojević - pedja.kresojevic@citymagazine.rs • Asistent za finansije i prodaju : Andrea Andrijašević - andrea.andrijasevic@citymagazine.rs • Tiraž : 60.000 primeraka • Štampa : Roularta media Group NV, Meiboomlaan 33, B-8800 Roeselare, Belgium • Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa

IMATE INFORMACIJU KOJU ŽELITE DA OBJAVIMO?ŽELITE DA NAJAVITE VAŠE DOGAĐAJE NA STRANICAMA CITY MAGAZINA?PIŠITE NAM NA info@citymagazine.rs�!

U VAZDUHU8 • SHOPPINGPidžame i spavaćice

9 • SHOPPINGKutije za odlaganje

10 • ZAPPINGNoviteti

12 • INTERVJUDanijela Biškup

13 • HI - TECHNovi proizvodi

14 • URBAN FLASH Gradske vesti

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd79CITY magazine/ glavna i odgovornaurednica Marija Milosavljević. - Beograd (Kapetan Mišina 8) :City Magazine Roularta, 2008 - .- 30 cmDvonedeljnoISSN 1820 – 9556 = City magazineCOBISS.SR – ID 152269580

NAJPAMETNIJIM UČESNICIMA KVIZANA WWW.CITYMAGAZINE.RS

POKLANJA:

TECHNOTISE - EDIT I JA

Beogradski muzički festival od 3. do 19. oktobra

PULS GRADA 24 • KULINARKA Kesten – ukras jeseni

25 • GASTROPrikazi restorana

26 • DECAInformacije za najmlađe

28 • AUTO SVETFord Fiesta

29 • DESTINACIJALjubljana

30 • STAVOgnjenka Lakićević - Autopark

DOGAĐAJI MESECA • 0706 • AGENDAPredstavljamo vam događaje i datume koje bi trebalo da upišete u svoj planer

2 TEKST : CITY MAGAZINe

četvrtak

24/9. izložba

Mikelanđelo BuonarotiPrvi put u istoriji Srbije pred domaćom publikom biće izložena originalna dela Mikelanđela Buonarotija.Izložba je organizovana kako bi se publici u Srbiji predstavilo jedno od najpoznatijih remek dela svih vremena, Mikelanđelova slika Tondo Doni. Reč je o vrlo neuobičajenoj i prestižnoj pozajmici dela koje je po oceni kritike jedno od najboljih i malobrojnih koje je kao svojeručni Mikelanđelov crtež glave sačuvano u integralnoj verziji. Pored crteža, na izložbi će biti postavljene i reprodukcije Tonda Doni. Izložba se održava u Italijanskom institutu za kulturu.Traje do 15/10. •

subota

26/9.sport

Ženska trkaI ove godine Beogradski maraton organizuje Žensku trku u cilju promocije i popularizacije trčanja i zdravlja, ali i sporta uopšte. Žene će kao i prethodnih godina trčati na Adi Ciganliji. Trka oko Savskog jezera već tra-dicionalno svake jeseni okuplja na hiljade pripadnica lepšeg pola iz svih krajeva Srbije koje trčanjem ili hodanjem neguju zdrav stil života. „Ženska trka“ ima međunarodni karakter, a poseban doprinos joj svojim aktivnim učešćem daje veliki broj vrhunskih atletičarki. •

subota

26/9.takmičenje

Sportski plesNajveće internacionalno takmičenje u sportskom plesu kod nas, International Beo Dance Open 09, biće održano u Sportskom centru Šumice. Ovo je osmi put da Beograd organizuje ovo takmičenje najvišeg ranga. Najavljen je dolazak više od 600 plesnih parova iz zemlje i sveta - Rusije, Danske, Francuske, Španije, V. Britanije, Bugarske, Austrije, Italije, Češke, Mađarske i svih zemalja regiona. Očekuje se da oko 3.000 učesnika i posetilaca prodefiluje Sportskim centrom Šumice, a večernji deo programa pratiće orkestar Mambo Stars. Traje do 27/9. •

subota

26/9.manifestacija

Rakija festTradicionalna manifestacija Rakija Fest održaće se u Sava Centru, a tom prilikom predstaviće se nekoliko desetina najznačajnih proizvođača ovog pića iz cele Srbije i regiona. Biće održan niz stručnih predavanja i Biz2Biz susreta, dok će zabavni deo sadržati niz akti-vnosti interesantnih i posetiocima i učesnicima. Rakija Fest 2009 promoviše i kampanju odgovornog ponašanja u saobraćaju pod nazivom „Vozim trezan“.Traje do 27/9.www.rakijafest.com •

ponedeljak

28/9.premijera

Edit i ja „Technot i se – Edit i ja“ , prv i s rpsk i dugometražni animirani film rađen u ma-niru savremenih svetskih animiranih filmova, produkt je četiri vrste animacije (klasične 2D, 3D, vektorske i kolažne), a uzor filma bile su japanske anime. Glasove animiranim junacima pozajmljuju Petar Kralj, Seka Sabljić, Srđan Todorović, Sanda Knežević, Marija Karan, Boris Milivojević, Nikola Đuričko i Nebojša Glogovac. Radnja filma odvija se u Beogradu 2074. godine, a premijera je u Centru Sava. •

četvrtak i petak

1. 2/10.koncert

Petar Grašo Hrvatski pop pevač Petar Grašo održaće dva koncerta, 1. i 2. oktobra u Sava Centru, a domaća publika biće u prilici da čuje i njegove pesme s novog albuma, koji se očekuje početkom jeseni. Među njegove najprepoznatljivije hitove spadaju romantične dalmatinske balade kao što su „Utorak“, „Vera od suvog zlata“, „Ko nam brani“, „Jedina“. Ovo će biti prvi Grašov nastup u prestonici, iako je već nastupao u našoj zemlji, u Vrnjačkoj Banji. •

četvrtak

1/10.deca

Radost EvropeJedna od najvažnijih i najmasovnijih mani-festacija za decu ove godine slavi svoj 40. rođendan. Manifestacija je osnovana u čast proslave 5. oktobra – Dana deteta a tokom ovih 40 godina u njoj je učestvovalo više od 16.000 dece iz celog sveta. Ove godine moto manifestacije je „Kroz vasionu i vekove“, a sve u čast našeg naučnika Milutina Milankovića. Traje do 5/10.www.joyofeurope.org.rs •

petak

2/10. umetnost

Oktobarski salonOve godine očekuje nas jubilarni 50. Okto-barski salon koji će se održati na više loka-cija – u Muzeju 25. maj, Kulturnom centru Beograda, Centru za kulturnu dekontami-naciju, Kunsthistorishes Mausoleum, Garaži u Masarikovoj, Salonu MSU i na nekoliko javnih prostora u gradu. Naziv koncepta ovogodišnjeg Salona je „Okolnost – jedna međunarodna izložba“.Traje do 15/11. www.oktobarskisalon.org/50/ •

subota

3/10.koncert

Indexi i prijatelji Koncertni spektakl i omaž legendarnim Indexima ponovo se održava u Beogradu u Centru Sava.Hitove jedne od najznačajnijih pop rok grupa na prostorima bivše Jugoslavije izvode Mladen Vojičić Tifa, Željko Bebek, Aki Rahimovski (Parni Valjak), Massimo, Nina Badrić, Dado Topić, Tijana Dapčević, Branko Đurić Đuro, Bisera Veletanlić, Goran Karan, Giuliano, Seid Memić Vajta, Irina Kapetanović i Ognjen Radivojević. •

subota

3/10. koncert

Antonis Remos Antonis Remos po mišljenju mnogih važi za najbolji muški vokal grčke muzičke scene. Njegova karijera počinje 1995. i od tada napreduje vrtoglavom brzinom. Nastupio je u Beogradu u septembru 2008, a sada se ponovo vraća nastupom u Areni. Svaka Antonisova pesma u sebi sadrži jednu ljuba-vnu priču, koju razume čak i slušalac koji ne razume grčki jezik, a mešavina popa i grčke etno muzike, praćene fantastičnim muškim vokalom osvajaju slušaoca na prvo slušanje. •

subota

3/10.festival

BEMUS Bemus je najstariji i najznačajniji festival umetničke muzike u zemlji. Pod pokro-viteljstvom Skupštine grada Beograda, tokom proteklih 35 godina, na beogradskom koncertnom podijumu predstavili su se neki od najznačajnijih domaćih i inostranih muzičkih umetnika. Pored predstavljanja renomiranih muzičkih umetnika, Bemus svake godine otvara svoje scene za mlade muzičare koji su spremni da započnu pro-fesionalnu međunarodnu karijeru.Traje do 19/10. www.bemus.org •

do četvrtka

do1/10. muzika

Muzički susreti Kulturni centar Čukarica već 13 godina or-ganizuje Muzičke susrete „Jesen na Čukarici“ i to smatra jednom od svojih najznačajnijih aktivnosti. I ove godine planiran je bogat i raznovrstan program - duhovna, etno, džez, rok, nova balkanska muzika, operske arije. Izvođači će biti renomirani vokalni solisti i instrumentalisti, ansambli i orkestri, ali i mladi, još neafirmisani muzičari, učenici osnovnih i srednjih muzičkih škola. Planirano je ukupno osam koncerata, sedam u Kulturnom centru „Čukarica“ i jedan u Hramu Svetog Đorđa na Čukarici (Koncert duhovne muzike).www.kccukarica.rs •

utorak

6/10. koncert

Cesaria Evora Muzička diva sa Zelenog rta nastupa u Sava Centru gde će promovisati svoj poslednji al-bum Rogamar. Cesariju Evoru danas mnogi smatraju živom legendom, a beogradska publika ponovo će moći da se uveri u njene glasovne kvalitete. Velika pevačica uvek ostaje verna sebi i uprkos godinama i dalje je hrabra, jaka i principijelna. Do sada je izdala deset albuma. •

četvrtak

24/9.strip

Salon stripaU Studentskom kulturnom centru održaće se 7. Međunarodni salon stripa, što će biti prilika da se na jednom mestu proslavi jubilej srpskog stripa, predstave međunarodni projekti, organizuju predavanja i izložbe. Specijalni gost festivala i dobitnik priznanja za doprinos srpskom stripu je Rajko Milošević Gera, a ljubiteljima stripa predstaviće se i gost iz Londona Rufus Dejglou.Traje do 27/9. •

23/09/09 CITY MAGAZINe

Cesaria evora &

DOGAĐAJI MESECA • 0706 • AGENDAPredstavljamo vam događaje i datume koje bi trebalo da upišete u svoj planer

2 TEKST : CITY MAGAZINe

četvrtak

24/9. izložba

Mikelanđelo BuonarotiPrvi put u istoriji Srbije pred domaćom publikom biće izložena originalna dela Mikelanđela Buonarotija.Izložba je organizovana kako bi se publici u Srbiji predstavilo jedno od najpoznatijih remek dela svih vremena, Mikelanđelova slika Tondo Doni. Reč je o vrlo neuobičajenoj i prestižnoj pozajmici dela koje je po oceni kritike jedno od najboljih i malobrojnih koje je kao svojeručni Mikelanđelov crtež glave sačuvano u integralnoj verziji. Pored crteža, na izložbi će biti postavljene i reprodukcije Tonda Doni. Izložba se održava u Italijanskom institutu za kulturu.Traje do 15/10. •

subota

26/9.sport

Ženska trkaI ove godine Beogradski maraton organizuje Žensku trku u cilju promocije i popularizacije trčanja i zdravlja, ali i sporta uopšte. Žene će kao i prethodnih godina trčati na Adi Ciganliji. Trka oko Savskog jezera već tra-dicionalno svake jeseni okuplja na hiljade pripadnica lepšeg pola iz svih krajeva Srbije koje trčanjem ili hodanjem neguju zdrav stil života. „Ženska trka“ ima međunarodni karakter, a poseban doprinos joj svojim aktivnim učešćem daje veliki broj vrhunskih atletičarki. •

subota

26/9.takmičenje

Sportski plesNajveće internacionalno takmičenje u sportskom plesu kod nas, International Beo Dance Open 09, biće održano u Sportskom centru Šumice. Ovo je osmi put da Beograd organizuje ovo takmičenje najvišeg ranga. Najavljen je dolazak više od 600 plesnih parova iz zemlje i sveta - Rusije, Danske, Francuske, Španije, V. Britanije, Bugarske, Austrije, Italije, Češke, Mađarske i svih zemalja regiona. Očekuje se da oko 3.000 učesnika i posetilaca prodefiluje Sportskim centrom Šumice, a večernji deo programa pratiće orkestar Mambo Stars. Traje do 27/9. •

subota

26/9.manifestacija

Rakija festTradicionalna manifestacija Rakija Fest održaće se u Sava Centru, a tom prilikom predstaviće se nekoliko desetina najznačajnih proizvođača ovog pića iz cele Srbije i regiona. Biće održan niz stručnih predavanja i Biz2Biz susreta, dok će zabavni deo sadržati niz akti-vnosti interesantnih i posetiocima i učesnicima. Rakija Fest 2009 promoviše i kampanju odgovornog ponašanja u saobraćaju pod nazivom „Vozim trezan“.Traje do 27/9.www.rakijafest.com •

ponedeljak

28/9.premijera

Edit i ja „Technot i se – Edit i ja“ , prv i s rpsk i dugometražni animirani film rađen u ma-niru savremenih svetskih animiranih filmova, produkt je četiri vrste animacije (klasične 2D, 3D, vektorske i kolažne), a uzor filma bile su japanske anime. Glasove animiranim junacima pozajmljuju Petar Kralj, Seka Sabljić, Srđan Todorović, Sanda Knežević, Marija Karan, Boris Milivojević, Nikola Đuričko i Nebojša Glogovac. Radnja filma odvija se u Beogradu 2074. godine, a premijera je u Centru Sava. •

četvrtak i petak

1. 2/10.koncert

Petar Grašo Hrvatski pop pevač Petar Grašo održaće dva koncerta, 1. i 2. oktobra u Sava Centru, a domaća publika biće u prilici da čuje i njegove pesme s novog albuma, koji se očekuje početkom jeseni. Među njegove najprepoznatljivije hitove spadaju romantične dalmatinske balade kao što su „Utorak“, „Vera od suvog zlata“, „Ko nam brani“, „Jedina“. Ovo će biti prvi Grašov nastup u prestonici, iako je već nastupao u našoj zemlji, u Vrnjačkoj Banji. •

četvrtak

1/10.deca

Radost EvropeJedna od najvažnijih i najmasovnijih mani-festacija za decu ove godine slavi svoj 40. rođendan. Manifestacija je osnovana u čast proslave 5. oktobra – Dana deteta a tokom ovih 40 godina u njoj je učestvovalo više od 16.000 dece iz celog sveta. Ove godine moto manifestacije je „Kroz vasionu i vekove“, a sve u čast našeg naučnika Milutina Milankovića. Traje do 5/10.www.joyofeurope.org.rs •

petak

2/10. umetnost

Oktobarski salonOve godine očekuje nas jubilarni 50. Okto-barski salon koji će se održati na više loka-cija – u Muzeju 25. maj, Kulturnom centru Beograda, Centru za kulturnu dekontami-naciju, Kunsthistorishes Mausoleum, Garaži u Masarikovoj, Salonu MSU i na nekoliko javnih prostora u gradu. Naziv koncepta ovogodišnjeg Salona je „Okolnost – jedna međunarodna izložba“.Traje do 15/11. www.oktobarskisalon.org/50/ •

subota

3/10.koncert

Indexi i prijatelji Koncertni spektakl i omaž legendarnim Indexima ponovo se održava u Beogradu u Centru Sava.Hitove jedne od najznačajnijih pop rok grupa na prostorima bivše Jugoslavije izvode Mladen Vojičić Tifa, Željko Bebek, Aki Rahimovski (Parni Valjak), Massimo, Nina Badrić, Dado Topić, Tijana Dapčević, Branko Đurić Đuro, Bisera Veletanlić, Goran Karan, Giuliano, Seid Memić Vajta, Irina Kapetanović i Ognjen Radivojević. •

subota

3/10. koncert

Antonis Remos Antonis Remos po mišljenju mnogih važi za najbolji muški vokal grčke muzičke scene. Njegova karijera počinje 1995. i od tada napreduje vrtoglavom brzinom. Nastupio je u Beogradu u septembru 2008, a sada se ponovo vraća nastupom u Areni. Svaka Antonisova pesma u sebi sadrži jednu ljuba-vnu priču, koju razume čak i slušalac koji ne razume grčki jezik, a mešavina popa i grčke etno muzike, praćene fantastičnim muškim vokalom osvajaju slušaoca na prvo slušanje. •

subota

3/10.festival

BEMUS Bemus je najstariji i najznačajniji festival umetničke muzike u zemlji. Pod pokro-viteljstvom Skupštine grada Beograda, tokom proteklih 35 godina, na beogradskom koncertnom podijumu predstavili su se neki od najznačajnijih domaćih i inostranih muzičkih umetnika. Pored predstavljanja renomiranih muzičkih umetnika, Bemus svake godine otvara svoje scene za mlade muzičare koji su spremni da započnu pro-fesionalnu međunarodnu karijeru.Traje do 19/10. www.bemus.org •

do četvrtka

do1/10. muzika

Muzički susreti Kulturni centar Čukarica već 13 godina or-ganizuje Muzičke susrete „Jesen na Čukarici“ i to smatra jednom od svojih najznačajnijih aktivnosti. I ove godine planiran je bogat i raznovrstan program - duhovna, etno, džez, rok, nova balkanska muzika, operske arije. Izvođači će biti renomirani vokalni solisti i instrumentalisti, ansambli i orkestri, ali i mladi, još neafirmisani muzičari, učenici osnovnih i srednjih muzičkih škola. Planirano je ukupno osam koncerata, sedam u Kulturnom centru „Čukarica“ i jedan u Hramu Svetog Đorđa na Čukarici (Koncert duhovne muzike).www.kccukarica.rs •

utorak

6/10. koncert

Cesaria Evora Muzička diva sa Zelenog rta nastupa u Sava Centru gde će promovisati svoj poslednji al-bum Rogamar. Cesariju Evoru danas mnogi smatraju živom legendom, a beogradska publika ponovo će moći da se uveri u njene glasovne kvalitete. Velika pevačica uvek ostaje verna sebi i uprkos godinama i dalje je hrabra, jaka i principijelna. Do sada je izdala deset albuma. •

četvrtak

24/9.strip

Salon stripaU Studentskom kulturnom centru održaće se 7. Međunarodni salon stripa, što će biti prilika da se na jednom mestu proslavi jubilej srpskog stripa, predstave međunarodni projekti, organizuju predavanja i izložbe. Specijalni gost festivala i dobitnik priznanja za doprinos srpskom stripu je Rajko Milošević Gera, a ljubiteljima stripa predstaviće se i gost iz Londona Rufus Dejglou.Traje do 27/9. •

23/09/09 CITY MAGAZINe

Cesaria evora &

info_ adrese_

08 • U VAZDUHU SHOPPING

23/09/09 CITY MAGAZINE

1_ Sivi gornji deo muške pidžame, YAMAMAY, 3.990 din. 2_ Plavi muški donji veš, YAMAMAY, 990 din. 3_ Muški šorts, INTIMISSIMI, 1.590 din. 4_ Muški

šorts na prugice, INTIMISSIMI, 795 din. 5_ Pidžama sa plisirom na gornjem delu, WOMAN`S SECRET, 1.990 din. 6_ Dečja pidžama za devojčice sa

cvetićima, SERGENT MAJOR, 2.590 din. 7_ Dečja pidžama za dečake sivi pliš, SERGENT MAJOR, 2.590 din. 8_ Donji deo pidžame Hello Kitty, OYSHO,

1.790 din. 9_ Lagana spavaćica sa Betty Boop, OYSHO, 1.990 din. 10_ Svetlozelena spavaćica, WOMAN`S SECRET, 1.790 din 11_ Kratka spavaćica sa

cvetnim dezenom, SISI, 3.241 din. 12_ Satenska spavaćica sa plisirom i mašnom, YAMAMAY, 3.490 din. 13_ Spavaćica sa tri karnera, INTIMISSIMI, 2.590 din.

WOMAN`S SECRET, Kolarčeva 6-8

SERGENT MAJOR, Bulevar revolucije 94,

GOLDEN POINT (SISI), Delta city, lokal 147

YAMAMAY, Delta city, lokal 146

INTIMISSIMI, Delta city, lokal 128

OYSHO, Delta city, lokal 241,

Prijatne, tople, nežne na dodir – pidžame i spavaćice su komad odeće koji direktno asocira na odmor i predah. Osim što su skoro sastavni deo kvalitetnog sna, predstavljaju i odlično rešenje za dane kada odlučite da ne izlazite iz kuće i sasvim zaboravite na spoljašnji svet. Zato neka baš spavaćice i pidžame budu vaša sledeća inspiracija za šoping

Prijatne, tople, nežne na dodir – pidžame i spavaćice su komad Prijatne, tople, nežne na dodir – pidžame i spavaćice su komad Prijatne, tople, nežne na dodir – pidžame i spavaćice su komad Prijatne, tople, nežne na dodir – pidžame i spavaćice su komad Prijatne, tople, nežne na dodir – pidžame i spavaćice su komad Prijatne, tople, nežne na dodir – pidžame i spavaćice su komad Prijatne, tople, nežne na dodir – pidžame i spavaćice su komad Prijatne, tople, nežne na dodir – pidžame i spavaćice su komad

Laku noć! TEKST : MIROSLAV PAVLOVIĆ

13 6

7

13

1211

10

98

2

4

5

Bilo da vam je urednost zaista bliska ili se sa njom susrećete samo u prolazu ili u momentima kada više nema prostora kreativnom haosu, ove zanimljive korpe, kutije i ostali predmeti za odlaganje stvari praktično su i estetski veoma zanimljivo rešenje za više reda u vašem domuestetski veoma zanimljivo rešenje za više reda u vašem domu

info_

TEKST : MIROSLAV PAVLOVIĆ

Gde spavaju stvari

U VAZDUHU SHOPPING • 09

7

8

11

3

5

1_Pet kutija sa sitnim pepito dezenom, DOMINO, od najveće ka najmanjoj, 2.500 din, 1.950 din, 1.700 din, 1.550 din., 1.200 din.

2_Okrugle bele kutije sa cvetnim motivom od pliša, DOMINO, 790 din. i 390 din. 3_Poslužavnik sa pregradama, KARE, 3.150

din. 4_Drvena kutija sa pregradama, LIVING, 4.550 din. 5_Krupno pletena smeđa korpa, COINCASA, 4.299 din. 6_Stalak za

novine sa metalnim nogicama, KARE, 4.650 din. 7_Smeđa korpa cilindričnog oblika sa ručkama, LIVING, 1.390 din. 8_Tri pletene

pravougaone kutije, LIVING, najveća 1.210 din., srednja 1.090 din., najmanja 950 din. 9_Veliki tamnosmeđi kofer sa fiokama,

COINCASA, 91.799 din. 10_Kutija u obliku ribe, LIVING, 575 din. 11_Crni stakleni stalak za novine, COINCASA, 13.699 din. 12_Kovčeg,

DOMINO, 14.900 din. 13_Torba od kravlje kože, DOMINO, 3.250 din. 14_Pet belih korpi, LIVING, 10.890 din. 15_Crvene pletene

kutije, KARE, 1350 din., 1.050 din.

Bilo da vam je urednost zaista bliska ili se sa njom susrećete samo u prolazu ili u momentima kada više nema prostora kreativnom haosu, ove zanimljive korpe, kutije i ostali predmeti za odlaganje stvari praktično su i

U VAZDUHU SHOPPING •

1012

9

4

zanimljive korpe, kutije i ostali predmeti za odlaganje stvari praktično su i zanimljive korpe, kutije i ostali predmeti za odlaganje stvari praktično su i 13

6

2

14

1

15

ADRESE:COINCASA, Delta City, lokal 134, Zira centar, Ruzveltova 133, lokal

LIVING, Delta City, lokal 138, Shopping centar Ušče

DOMINO, Kralja Petra 10

COMPRESOR (Kare), Žorža Klemansoa 19

Letite Austrian Airlinesom do Severne Amerike po neponovljivoj ceni – preko Beca – evropskog aerodroma sa najbržim transferom putnika.

Cene važe za odlazak i povratak, izuzete su aerodromske dažbine i takse, specijalni uslovi se primenjuju. Informacije i rezervacije - Terazije 3/3, 11000 Beograd, telefon +381 11 3248077, www.austrian.com ili u vašoj turistickoj agenciji.

Njujork od € 195 Vašington od € 345 Toronto od € 297www.austrian.com

CITY_REKLAME_cetvrtina.indd 14 9/2/2009 11:58:30 AM

Učesnici iz Srbije zajedno sa teniserkom Jelenom Janković oborili su Ginisov rekord u broju prikupljenih fotografija osmeha. Naime, u kampanji „Mi sakupljamo osmehe, treba nam i tvoj“ građani Srbije i Orbit žvake nakon pet meseci uspeli su da sakupe 130.478

fotografija osmeha i time obore rekord postavljen u Birmingemu u Velikoj Britaniji 2008. godine. Akcija je počela 1. marta sa prvom foto-grafijom osmeha teniserke Jelene Janković, a potom su brojne „nasmejane“ fotografije pristizale na sajt www.tvojosmeh.com, dok su više od 80 hiljada sakupile patrole tokom leta na Zemunskom keju i Adi Ciganliji u Beogradu. Mozaik ovih fotografija biće postavljen na košarkaškim terenima Parti-zana na Kalemegdanu početkom oktobra, na površini od 930 kvadratnih metara, a fotografije će lepiti više od 20 ljudi. •

Veliki slovenački trgovački centar Merkur 15. oktobra otvara još jedan prodajni objekat, i to u beogradskom naselju Karaburma. Tako je posle više meseci rada doskorašnji pogled na veliko gradilište u Ulici Mirijevski bulevar, zamenio novi Merkurov trgovački centar. Pored toga što će otvaranjem novog centra kupcima biti omogućeno da ulepšaju svoje domove i učine ih prijatnijim, Merkur želi da ulepša i okolinu, pa je tako pokrenuta akcija oslikavanja zida oko trgovačkog centra. Akciji se pridružila i OŠ „Jovan Popović“ na Karaburmi. Mladi ulični umetnici-grafiteri oslikaće zidove motivima iz Merkurovog asortimana, a

u dogovoru sa direktorom škole, nekoliko zidova će biti oslikano motivima koji su prilagođeni deci uzrasta osnovne škole. Oslikavanje će se održati 26. septembra.Kupcima će Merkur u novom centru po-nuditi veliki izbor proizvoda za opremanje doma i vrta, za slobodno vreme i radionicu. Ukupna površina prodajnih i skladišnih površina iznosi više od 28.000 m2. www.merkur.eu/srb/index.html •

Najnoviji HTCTM Hero, „pametni“ telefon baziran na Android plat-formi koji sadrži inovativni korisnički interfejs tzv. HTCTM Sense, stigao je i u Srbiju. Zahvaljujući kompaniji Vip korisnicima će odmah biti dos-tupan prvi telefon sa neverovatno intuitivnim interfejsom potpuno prilagodljivim ličnim potrebama. Ovaj vrhunski uređaj omogućiće Vipovim korisnicima da sasvim personalizovano pristupaju novim medijima i društvenim mrežama. Takođe, na raspolaganju im je i veliki izbor preinstaliranih aplika-cija, kao što su Facebook i hiljade drugih, koje se potpuno besplatno preuzimaju sa Android marketa.

Hero je prvi HTC uređaj sa HTCTM Sense korisničkim interfejsom, koji je zaslužan za do sada neviđenu personalizaciju uređaja. U okviru ovog interfejsa ponuđen je profil „Scene“, koji podržava kreiranje različitih sadržajnih profila na ekranu u zavisnosti od situacija u kojima se telefon koristi - na poslu, privatno, tokom vikenda i slično. HTCTM Sense integriše različite kanale komunikacije kroz jedins-tveni pregled koji omogućava korisniku da bude još bliži njemu bitnim ljudima. Na primer, korisnik samo jednim pregledom sagledava ažurirani status i slike prijatelja na Facebook-u sa njihovim Flickr

fotografijama vidljivim uz prispele SMS poruke, mejlove i liste poziva. Cena počinje od 19.999 dinara u Vipovom paketu Postpejd 1800 u okviru kojeg korisnici imaju na raspolaganju besplatni internet paket od 1.8 GB. Na ovaj način ko-risnici mogu bez dodatnih troškova da pretražuju internet i skidaju aplikacije.

www.vipmobile.rs www.htc.com •

rekord_

Osmesi za Ginisa

za dom_

Sve na jednom mestu

tehnologije_

Novi smartphone

10 • U VAZDUHU ZApping

23/09/09 CITY MAGAZINE

Srećni dobitnik - Dragan Stojmenov

radio_

Ko će bitinova zvezda?Naxi radio uvodi potpuni novitet u svoj program, pa će se tako od 28. septembra prvi put na talasima ovog radija emitovati radijski reality show u kome će se direktno u programu birati novi voditelji, a samo jedan od njih imaće priliku da postane nova Naxi zvezda. Prijavljivanje takmičara trajaće od 28. septembra do 23. oktobra, pu-tem posebno formulisanog upitnika koji je svim budućim zvezdama dostupan na zvaničnom sajtu ra-dija. Nakon finalnog razgovora sa žirijem biće izabrano devetoro takmičara, koji će u programu biti zvanično predstavljeni 6. novembra.Emisija „Naxi zvezda“ biće emito-vana svakog radnog dana od 9. novembra u udarnom terminu od 13 do 16 časova, a svaki takmičar

imaće po jedan segment u okviru kog će morati da izvrši po jedan zadatak (da najavi pesmu, da najavi takmičara koji sledi posle njega, da obavi telefonski poziv nekoj poznatoj ličnosti, da popuni 30 slobodnih sekundi u programu, itd.). Za kandidate će se glasati pu-tem mobilnih telefona. Glasanje će trajati tokom cele nedelje, a svakog petka iz daljeg takmičenja će ispasti kandidat sa najmanjim brojem glasova. Po tom principu će se svake nedelje smanjivati broj takmičara, tako da će ih u finalnoj nedelji ostati samo dvoje. „Naxi zvezda“ koja će postati novi glas Naxi radija biće proglašena 31. decembra.

www.naxi.co.rs •

Letite Austrian Airlinesom do Severne Amerike po neponovljivoj ceni – preko Beca – evropskog aerodroma sa najbržim transferom putnika.

Cene važe za odlazak i povratak, izuzete su aerodromske dažbine i takse, specijalni uslovi se primenjuju. Informacije i rezervacije - Terazije 3/3, 11000 Beograd, telefon +381 11 3248077, www.austrian.com ili u vašoj turistickoj agenciji.

Njujork od € 195 Vašington od € 345 Toronto od € 297www.austrian.com

CITY_REKLAME_cetvrtina.indd 14 9/2/2009 11:58:30 AM

U VAZDUHU ZApping • 11

Sve dobre stvarina jednom mestuUŠĆE Shopping Center , kao najveći centar ove vrste u zemlji, u novu sezonu ulazi sa drugačijom marketinškom kampanjom. Novi slogan „Volim UŠĆE“ promoviše se putem TV reklame i reklame u štampanim medijima, bilborda, brendiranjem vozila gradskog pre-voza. Kako bi se istakao lepršavi duh i zadovoljstvo koje sobom nosi šoping iskustvo u UŠĆU, korišćene su boje koje naglašavaju teme zbog kojih posetioci biraju ovaj šoping centar:

Poziva posetioce da uđu u šareni svet, svet novih trendova, bogate ponude i sjajnih cena, gde će svako naći nešto za sebe! “Novi centar

grada” na površini od 130.000 kva-dratnih metara, u kom se smestilo više od 140 lokala sa najpopularnijim svetskim i domaćim brendovima obećava nezaboravno iskustvo.

U društvu ili sami, nakon porodične kupovine ili sjajnog šopinga sa pri-jateljima, posetiocima je na raspo-laganju zabavna zona namenjena svim generacijama. Dok mališani uživaju u veselom centru porodične zabave, odrasli vreme mogu pro-vesti u kuglanju, igrama na sreću ili uz dobar film.

UŠĆE nudi brojne mogućnosti za uživanje – od prve jutarnje kafe,

ukusnog obroka sa kolegama ili prijateljima u nekom od brojnih tematskih restorana pa sve do mesta za izlaske i rođendanske proslave. Posetiocima je na ras-polaganju 15 restorana i kafića u kojima će se osvežiti i pripremiti za nastavak avanture.

Sa ljudima koje volite, na mestu koje nudi prijatnu i opuštenu at-mosferu.

www.usceshoppingcenter.com

UŠĆE Shopping Centeru novoj kampanji :www.youtube.com/watch?v=FnjFxFWPH48

knjižara_

Najveća u graduNa kultnoj beogradskoj lokaciji, tačnije u Studentskom kulturnom centru, mestu sa tradicijom entu-zijazma i svežih ideja, odnedavno radi najveća knjižara u gradu, sedma po redu u knjižarskom lancu Delfi. Knjižara koja se prostire na 350 m2 i koja u ponudi ima više od 50.000 knjiga, uz prigodan program svečano je otvorena 17. septembra. Tom prilikom organizo-van je i program u okviru kojeg su svi posetioci knjižare dobili poklone

za koje su se pobrinuli izdavači i brojni sponzori. U okviru knjižare postoji i mali izložbeni prostor gde je u toku izložba ličnih predmeta domaćih pisaca. Izloženi predmeti preds-tavljaju kreativna, autentična i duhovita rešenja Ljubice Arsić, Isidore Bjelice, Vladislava Bajca, Ljubivoja Ršumovića i drugih naših književnika. Specijalan gost na otvaranju bio je Aleksa Gajić, dobitnik ovogodišnje

nagrade za doprinos srpskoj kine-matografiji i autor prvog srpskog anima filma Technotise – Edit i ja.Osim knjiga svih domaćih izdavača, u knjižari se mogu kupiti i strane i antikvarne knjige, a tu je i gift program, multimedija i igrice. U saradnji sa izdavačima, u planu je da se u knjižari organizuju ra-zni kulturni sadržaji, promocije i radionice.

Kralja Milana 48 •

kozmetika_

Marka najvećeg poverenja u 2009.

Potrošači u 16 evropskih zemalja izabrali su, deveti put zaredom, brend Nivea kao brend za negu kože kojem najviše veruju. U godišnjem istraživanju „Marka najvećeg poverenja“ koje je spro-veo časopis Reader’s Digest, 31

odsto ispitanika odabralo je brend Nivea u kategoriji koz-metike. Švajcarski potrošači su odabrali ovaj brend kao broj jedan u svim kategorijama le-pote – u kozmetici, nezi lica i nezi kože. Ostale zemlje gde su potrošači visoko rangirali Nivea brend jesu Belgija, Portugalija, Austrija, Rumunija i Češka. Inače, Reader’s Digest svake godine sprovodi i-mejl ankete sa više od 23.000 čitalaca u 16 zemalja, što ovo istraživanje čini jednim od najrelevantnijih evropskih istraživanja stavova potrošača. •

Čudna povezanost cipela i žena možda nikad i neće biti sasvim razjašnjena. Čak ni žene često ne mogu da objasne tu magnetsku privlačnost i osećaj kada se prošeta baš taj, još jedan predivan par, a muškarcima tek ništa nije jasno, niti će im, verovatno, ikad biti. Beogradska Lilu, Danijela Biškup se na sve to samo diskretno smeška i osmišljava nam ono što najviše volimo, onako kako samo ona to zna.

Gde nalaziš inspiraciju?Svaka moja kolekcija ima neku inspiraciju, ali je žena ta koja me najviše inspiriše, jer za nju i radim. Ne vidim sebe kao uspešnog dizajnera muške obuće, upravo zbog toga što mislim da bolje razumem ženu i njene potrebe. Za svaku ženu je bitno da čvrsto i sigurno stoji na zemlji, a dobre i lepe cipele joj to i omogućavaju. Detalji su ti koji određuju naš stajling. Jednostavna haljina može potpuno drugačije izgledati upravo zahvaljujući detaljima sa kojima je uklapamo. Muškarci to ne razumeju jer su, po tom pitanju, daleko jednostavniji i praktičniji od žena. Oni kupuju tačno ono šta im treba, a žene kupuju i ono šta im treba i ono šta bi moglo da im zatreba.

Da li te je dizajn oduvek privlačio? Jeste, ali ga dok sam bila još vrlo mlada nisam shvatala „ozbiljno“. Kada se danas osvrnem na svoju karijeru, mogu da kažem da sam shvatila

da sam uspela onog trenutka kada sam u šetnji beogradskim ulicama gotovo svakodnevno počela da viđam svoje cipele na slučajnim prola-znicama. I priznajem, to je lep osećaj.

Danas je modna industrija jedna od najjačih u svetu, ali modu mnogi i dalje vide kao zabavu, što i najboljim poslovnim poduhvatima može da pokvari ukus. Kakva su tvoja iskustva? Najuzbudljiviji momenat u mojoj karijeri bio je kada su me pozvali iz britanskog Voga da im pošaljem svoj model letnjih čizama, za slikanje editorijala u Indiji. Čizme su otišle i bile slikane, ali, nažalost, nijedna fotka sa njima nije do sada objavljena. Objasnili su mi da će ih iskoristiti za neki drugi broj. Međutim, neki ovdašnji mediji pogrešno su preneli tu informaciju, objavivši da se moj model čizama pojavio na naslovnoj strani britanskog Voga, pa je delovalo kao da obmanjujem javnost. To me je poprilično iznerviralo!

Lilu devojke odavno nisu isključivo iz javnog života, već su to one „obične“ slatke gradske next-door devojke od stila koje prve i prošetaju najnoviju ideju dizajnera. Poznate ličnosti su dobri promoteri, ali se to od njih i očekuje. Međutim, moja firma živi od „običnih“ žena. One su najbolji kupci. Ja uglavnom nosim svoje modele, ali prema potrebi i retko sebi napravim neki poseban model, jer uglavnom nemam vremena da se time bavim. Imam vrlo organizovan privatno-poslovni život, jer drugačije ne bih mogla sve to da uklopim. Na početku stvaranja robne marke Lilu, sve mi se svodilo na posao. Sada, kada imam porodicu, radim samo ono što moram i što posao zahteva od mene, a svaki slobodan trenutak poklanjam sinu, suprugu, porodici i prijateljima. Drugačije ne bih ni mogla da funkcionišem.

Da li krišom baciš pokoji pogled na cipele ljudi oko sebe? Naravno! Možda nije pristojno, ali jeste inspirativno. I poučno. Sve žene znaju da previsoke štikle, kaiševi na nezgodnim mestima i slično čine obuću neudobnom. Naravno, svaka noga, odnosno stopalo, priča su za sebe. Ne odgovaraju svi modeli svim ženama i zato je važno da poznajemo svoje telo i da ga slušamo. Nažalost, žene su često sklone preterivanju, pa pate, ako ne u mladosti, onda skoro sigurno u starosti, od raznih bolesti stopala. Najudobnija obuća je ona koja nam odgovara. Pored toga, važno je i da često menjamo visinu štikle i vrstu modela, što znači da nije svaki model preporučljivo nositi celog dana i u svakoj prilici. Sve što nosimo govori mnogo o nama, kakvog smo temperamenta, šta želimo da poručimo, kakvi smo. Izreka da odelo ne čini čoveka nije potpuno tačna. U modernom svetu globalizacije i mas-proizvodnje i te kako treba da pokažemo bar neku individualnost i ličnost. Zato i radim unikate i male serije.

Krajem septembra videćemo gotove kreacije onoga što se za sada još pažljivo priprema za nežna stopala beogradskih devojaka, privilegovanih da baš one prve prošetaju u novim cipelicama Lilu kolekcije. Šta si nam spremila za ovu sezonu?Ono što nije tajna jeste da ću pratiti svetski trend za sezonu jesen/zima 09/10, a to su i dalje visoke štikle sa platoom, kao i prethodne sezone, i blago špicastiji i kockastiji vrhovi cipela i čizama. Biće i čizama preko kolena, ali i jednostavnih ravnih modela, koji su takođe u trendu. Boje koje ću koristiti su standardne jesenje-zimske. Moje mušterije vole pri-menljivu i ne previše komplikovanu obuću, tako da sam se potrudila da i ove sezone to bude moj pečat. •

Peti elementby LiluLuc Besson je 1997. u filmu „Peti element“ izneo ideju da za opstanak planete četiri elementa nisu dovoljna. Neophodna je ljubav. Personifikovao je u liku ženstvene, intrigantne, ranjive, a neverovatno jake Lilu. Godinama kasnije, Lilu je inspirisala jednu sasvim novu magiju...

«U svetu globalizacijei mas-proizvodnje

moramo da pokažemo bar neku individualnost pa zato i radim unikate i

male serije.… »

2 teKSt : Jelena Glušac

12 • U VAZDUHU interVjU

Više informAcijA o noVim trenDoVimA možete pronAći nA www.citymagazine.rs

23/09/09 cITY MaGaZIne

fotoaparat_

Povrataku budućnost

U VAZDUHU Hi-tecH • 13

digitalni ram_

Za hiljade slika

2 tekst : MARKO HERMAN

laptop_

Mali radišaNetbook računari su prošle godine bili pravi hit, dok su sada već pos-tali mejnstrim. Svaki proizvođač koji drži do sebe ima makar jednog konkurenta na tržištu, a mogućnosti malenih računara sve su upeglanije. Lenovo je svoj adut na ovom polju ponudio u obliku IdeaPad S10e računara koji će se najpre svideti onima kojima dizajn nije najbitnija stavka.

Uobičajena crna boja i solidna konstrukcija ulivaju poverenje, a već standardni Intelov Atom procesor i ekran dijagonale 10,1 inč zadovoljiće osnovne potrebe za surfovanjem internetom i rad u kancelarijskim aplikacijama. Hard disk od 160 GB je više nego dovoljan za pozamašnu količinu muzike i filmova, dok Windows XP Home garantuje da ćete se naći na

poznatom terenu što se softvera tiče. Uz to, web kamera, Bluetooth i Wi-Fi povezivanje, čitač kartica i masa od samo 1,2 kg, obezbeđuju da uvek budete povezani i da IdeaPad S10e s lakoćom nosite kuda god da krenete.

Cena: 27.999 dinaraPC4U www.pc4u.rs

Koliko god da su digitalni fotoa-parati postali deo svakodnevice, i dalje ima mnogo ljudi koji fo-tografije ipak štampaju i koriste tradicionalne ramove. Vreme je da se i ta stepenica preskoči, a novi modeli digitalnih ramova rade sve što od njih očekujete i još mnogo toga. Tanscendov model PF720 ne barata samo fotografijama već može da pušta i video zapise, kao i muziku, u uobičajenim for-matima, a rezolucija od 800x480

piksela obezbeđuje da LCD di-jagonale 7 inča bude ispunjen kvalitetnom slikom. Ugrađeni stereo zvučnici će poslužiti svrsi, a 2 gigabajta ugrađene memo-rije, što je dovoljno za najveći broj korisnika, mogu se proširiti zahvaljujući čitaču memorijskih kartica i USB priključku.

Cena: 9.999 dinaraPakomwww.pakom.com

Pre tačno 50 godina Olympus je predstavio legendarnu seriju PEN fotoaparata i napravio revoluciju u oblasti fotografije. Sada se nada da će napraviti sličan korak, ali u digitalnom foto svetu. Olympus PEN E-P1 je prvi digitalni fotoa-parat koji koristi mikro 4/3 senzor koji u manjem telu ostvaruje isti

kvalitet fotografije kao i standardni 4/3 senzori. Pored toga, PEN E-P1 omogućava menjanje sočiva, tako da kroz softver pruža impozantan broj opcija. Moguće je primenjivati artističke filtere i birati između četiri formata fotografija, a ugrađena tehnologija za stabilizaciju umanjiće broj zamućenih fotografija. Ovaj

fotoaparat omogućava i snimanje HD video materijala sa 30 frejmova u sekundi, dok će vas retro dizajn stalno podsećati na tradiciju koju ime Olympus nosi.

Cena: 68.990 dinaraNovelwww.novel.rs

Na naše tržište stigao je i telefon kojim Nokia pokušava da pa-rira iPhone i Android modelima, odnosno da privuče što veći broj korisnika kojima je neprestano prisustvo na Facebooku, Twitteru i drugim društvenim mrežama od suštinske važnosti. Model N97 zato ima veliki ekran osetljiv na dodir, ali i kompletnu tastaturu koja se izvlači sa strane kada ovaj telefon podseća na mini-jaturni laptop. Na matičnom ekranu Nokia N97 prikazuje in-formacije sa internet sajtova s ko-jima volite da budete povezani,

a istovremeno vam ovaj telefon omogućava da svoje informacije lako postavljate na internet i tako ne izgubite mnogo od di-gitalnog života bez obzira što ne sedite za računarom. U tome pomažu GPS senzor i elektronski kompas, te digitalna kamera od 5 megapiksela. A lakom bara-tanju podacima doprinosi 32 GB ugrađene memorije koja se može proširiti SDHC karticama.

Cena: 66.999 dinaraHandywww.handy.rs

mobilni telefon_

Facebook u džepu

Samsung P-400BX nije poput drugih projektora. Njegovi kon-kurenti su uglavnom nešto glo-mazniji, teško ih je poneti (čak i kada imaju posebnu torbu), a vrlo mali broj liči na nešto što biste voleli da pokažete prija-teljima. Korejska kompanija je sve te probleme rešila. P-400BX je težak oko 1 kg tako da ćete

ga lako poneti na filmsko veče s prijateljima, a dizajnom će se odlično uklopiti u moderan en-terijer. Koristi LED lampu koja daje više svetlosti, a DLP teh-nologija obezbeđuje bogatije boje. Audio i video konektori omogućavaju povezivanje lap-topa ili DVD plejera, a ima i inte-grisane zvučnike koji su dovoljno

glasni jer je projektor dovoljno tih (generiše samo 32 dB buke). Iako je P-400BX pripremljen za standardni format slike, lako će se prilagoditi i širokom formatu novih filmskih izdanja.

Cena: oko 52.000 dinaraSamsung Shopwww.samsungshop.co.rs

projektor_

Napravite bioskop

14 • U VAZDUHU UrbAn flAsH

Najstarij i i najznačajnij i festi-val umetničke muzike u zemlji održava se ove godine od 3. do 19. oktobra. Pod pokroviteljstvom osnivača - Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture, tokom proteklih 40 godina na Bemusu su premijerno izvedena mnoga značajna muzička os-tvarenja najrazličiti j ih formi i žanrova, a na beogradskom koncertnom podijumu predstavili se neki od najznačajnijih muzičkih umetnika sveta. Ako se septembar može nazvati mesecom pozorišta, oktobar je mesec muzike. I to one pro-brane i osmišljene tako da, ako je sudeći po agendi ovogodišnjeg Bemusa, publiku povede na put oko sveta i putovan je kroz vreme. Kako najavljuje

Jugokoncert, izvršni producent Bemusa, moto ovogodišnjeg festivala glasi Crossing Octo-ber, a programi su raspoređeni u različitim terminima tokom oktobra. BEMUS ovoga puta osvaja i nove muzičke prostore, premošćuje razlike u umetničkom izrazu raznolikih programa i savlađuje objektivne teškoće koje je donela ekonomska kriza. Po najboljoj tradiciji prethodnih decenija, u Beogradu će, sa diri-gentom Danijelom Hardingom, gostovati Kraljevski Koncerthe-bau orkestar iz Amsterdama, jedan od najznačajnijih simfoni-jskih ansambala na svetu, BGO Dušan Skovran pod upravom dirigenta Kristijana Kernina sa sopranom Katarinom Jovanović, zatim nemački barokni ansambl

Baltazar Nojman sa pevačicom Veronik Žans, Solisti Sankt Pe-terburga pod vođstvom Mihaila Gantvarga. Ansambli RTS-a će publici predstaviti dva velika pro-grama: jedan je posvećen muzici Ljubice Marić čija se stogodišnjica rođenja obeležava u ovoj godini, a drugi, sa dva kolosalna dela Stravinskog – Posvećenje proleća i Svadba.K a o p o s e b n u a t r a k c i j u ovogodišnjeg Bemusa organi-zatori ističu jednu od trenutno najveć ih svetsk ih senzac i ja , kombinaciju perkusija, pokreta i vizuelne komedije - družinu STOMP. Neodoljivi, inventivni, virtuo-zni i vatreno temperamentni, članovi ove grupe dokazuju da sve što nas okružuje može biti

muzički instrument. U rukama tog osmočlanog sastava, virtuo-znom akrobatskom preciznošću zaista se sve pretvara u instru-ment - plastika, pesak, kutije šibica, kante sa bojom. I iako vam može izgledati kao da prisustvujete delu majstora im-provizacije, u njihovom nastupu ništa nije slučajno. Ritam i humor srž su svakog njihovog nastupa, zbog čega ova veličanstvena

trupa ima milione obožavalaca širom sveta. BEMUS će ove godine pokušati da afirmiše jednu naizgled ne-umetničku ideju – štednju, od-nosno reciklažu. Umetnost dovit-ljivosti, jer se na idejama ne štedi, trebalo bi da pokaže istrajnost kreativnosti koja se opire svim objektivnim nevoljama.

www.bemus.org� •

muzika_

Beogradskemuzičke svečanosti

U VAZDUHU UrbAn flAsH • 15

U organizaciji Kulturnog centra Beo-grada i pod vođstvom umetničke di-rektorke Branislave Anđelković biće održan jubilarni 50. Oktobarski salon. Ove godine slogan manifestacije je „Okolnost - jedna međunarodna izložba“, a okosnicu cele manifes-tacije čini izložba kroz koju će biti sagledane markantne, inspirati-vne i kritički utemeljene umetničke pozicije u Srbiji u ovom trenutku, odnosno rad onih umetnika koji su izgradili specifične umetničke jezike i filozofije, u različitim medijima, i u odnosu na koje postoji potreba što celovitijeg predstavljanja široj publici u Beogradu i Srbiji. Izložba je koncipirana kao pokušaj da projekti umetnika predstave jedinstvenost i specifičnost pozicija i propozicija na savremenoj sceni u odnosu na društvene procese, a posebno u odnosu na realan osećaj krize u kojoj živimo.

Ovogodišnji Oktobarski salon sa svojim težištem na umetnicima koji većinom žive i rade u Srbiji ali koji su prisutni na međunarodnoj sceni, nema za cilj da vrati Oktobarski salon u domen lokalnog događaja već upravo da označi „domaćeg umetnika“ kao „međunarodnog umetnika“ koji ostaje vezan za lokalna iskustva na osnovu kojih formira inicijative i sugeriše inter-vencije. Na izložbu su kao gosti pozvani i neki umetnici koji ne žive u Srbiji, ali čiji se rad smatra aktivnim činiocem savremene umetnosti u ovoj sredini. Ove godine publici će se predstaviti Phil Collins, Mil-jenko Dereta, Biljana Đurđević, Uroš Đurić, Bojan Fajfrić, Živko Grozdanić, Ivan Grubanov, Igor Grubić, Aleksandar Jestrović James-din, Žolt Kovač, Kunsthistorisches Mausoleum, Marko Lulić, Zoran Naskovski, Peđa Nešković, Vladimir

Nikolić, Oleg Novković, Darinka Pop-Mitić, Branimir Stojanović, Zoran Todorović, Raša Todosijević, Katarina Zdjelar, Želimir Žilnik.S obzirom na to da je Oktobarski salon umetnička manifestacija koja je najvidljivija za širu pu-bliku u Srbiji, ideja je da se ovim projektom iniciraju i mehanizmi komunikacije između umetnika i publike. Izložbu će pratiti različiti događaji (tribine/razgovori), kao i katalog i vodič u kojima će svaki pojedinačni umetnik biti celovito prikazan kroz kompleksnost svoje umetničke, intelektualne, političke i etičke pozicije. U okviru Okolnosti biće realizovana i dva posebna prateća umetnička projekta: projekat Individualni kolektivizam Igora Grubića čini serija kratkih televizijskih priloga u kojima se za najširu publiku preds-tavljaju umetnici zastupljeni na

izložbi, i projekat Raše Todosijevića, Umetnik kao prorok, koji se realizuje u javnom gradskom prostoru i čini specifičan oblik komunikacije između umetnika i socijalnih/ličnih okolnosti kojima je uslovljen. U oba projekta umetnici su ti koji intervenišu unutar uobičajenih „promotivnih“ delatnosti

kada su ovakve izložbe u pitanju.Izložbeni prostori: Muzej 25. maj, Kulturni centar Beograda, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Kuns-thistorisches Mausoleum, Garaža u Masarikovoj.

www.oktobarskisalon.org� •

umetnost_

50. Oktobarski salon

14 • U VAZDUHU UrbAn flAsH

Najstarij i i najznačajnij i festi-val umetničke muzike u zemlji održava se ove godine od 3. do 19. oktobra. Pod pokroviteljstvom osnivača - Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture, tokom proteklih 40 godina na Bemusu su premijerno izvedena mnoga značajna muzička os-tvarenja najrazličiti j ih formi i žanrova, a na beogradskom koncertnom podijumu predstavili se neki od najznačajnijih muzičkih umetnika sveta. Ako se septembar može nazvati mesecom pozorišta, oktobar je mesec muzike. I to one pro-brane i osmišljene tako da, ako je sudeći po agendi ovogodišnjeg Bemusa, publiku povede na put oko sveta i putovan je kroz vreme. Kako najavljuje

Jugokoncert, izvršni producent Bemusa, moto ovogodišnjeg festivala glasi Crossing Octo-ber, a programi su raspoređeni u različitim terminima tokom oktobra. BEMUS ovoga puta osvaja i nove muzičke prostore, premošćuje razlike u umetničkom izrazu raznolikih programa i savlađuje objektivne teškoće koje je donela ekonomska kriza. Po najboljoj tradiciji prethodnih decenija, u Beogradu će, sa diri-gentom Danijelom Hardingom, gostovati Kraljevski Koncerthe-bau orkestar iz Amsterdama, jedan od najznačajnijih simfoni-jskih ansambala na svetu, BGO Dušan Skovran pod upravom dirigenta Kristijana Kernina sa sopranom Katarinom Jovanović, zatim nemački barokni ansambl

Baltazar Nojman sa pevačicom Veronik Žans, Solisti Sankt Pe-terburga pod vođstvom Mihaila Gantvarga. Ansambli RTS-a će publici predstaviti dva velika pro-grama: jedan je posvećen muzici Ljubice Marić čija se stogodišnjica rođenja obeležava u ovoj godini, a drugi, sa dva kolosalna dela Stravinskog – Posvećenje proleća i Svadba.K a o p o s e b n u a t r a k c i j u ovogodišnjeg Bemusa organi-zatori ističu jednu od trenutno najveć ih svetsk ih senzac i ja , kombinaciju perkusija, pokreta i vizuelne komedije - družinu STOMP. Neodoljivi, inventivni, virtuo-zni i vatreno temperamentni, članovi ove grupe dokazuju da sve što nas okružuje može biti

muzički instrument. U rukama tog osmočlanog sastava, virtuo-znom akrobatskom preciznošću zaista se sve pretvara u instru-ment - plastika, pesak, kutije šibica, kante sa bojom. I iako vam može izgledati kao da prisustvujete delu majstora im-provizacije, u njihovom nastupu ništa nije slučajno. Ritam i humor srž su svakog njihovog nastupa, zbog čega ova veličanstvena

trupa ima milione obožavalaca širom sveta. BEMUS će ove godine pokušati da afirmiše jednu naizgled ne-umetničku ideju – štednju, od-nosno reciklažu. Umetnost dovit-ljivosti, jer se na idejama ne štedi, trebalo bi da pokaže istrajnost kreativnosti koja se opire svim objektivnim nevoljama.

www.bemus.org� •

muzika_

Beogradskemuzičke svečanosti

U VAZDUHU UrbAn flAsH • 15

U organizaciji Kulturnog centra Beo-grada i pod vođstvom umetničke di-rektorke Branislave Anđelković biće održan jubilarni 50. Oktobarski salon. Ove godine slogan manifestacije je „Okolnost - jedna međunarodna izložba“, a okosnicu cele manifes-tacije čini izložba kroz koju će biti sagledane markantne, inspirati-vne i kritički utemeljene umetničke pozicije u Srbiji u ovom trenutku, odnosno rad onih umetnika koji su izgradili specifične umetničke jezike i filozofije, u različitim medijima, i u odnosu na koje postoji potreba što celovitijeg predstavljanja široj publici u Beogradu i Srbiji. Izložba je koncipirana kao pokušaj da projekti umetnika predstave jedinstvenost i specifičnost pozicija i propozicija na savremenoj sceni u odnosu na društvene procese, a posebno u odnosu na realan osećaj krize u kojoj živimo.

Ovogodišnji Oktobarski salon sa svojim težištem na umetnicima koji većinom žive i rade u Srbiji ali koji su prisutni na međunarodnoj sceni, nema za cilj da vrati Oktobarski salon u domen lokalnog događaja već upravo da označi „domaćeg umetnika“ kao „međunarodnog umetnika“ koji ostaje vezan za lokalna iskustva na osnovu kojih formira inicijative i sugeriše inter-vencije. Na izložbu su kao gosti pozvani i neki umetnici koji ne žive u Srbiji, ali čiji se rad smatra aktivnim činiocem savremene umetnosti u ovoj sredini. Ove godine publici će se predstaviti Phil Collins, Mil-jenko Dereta, Biljana Đurđević, Uroš Đurić, Bojan Fajfrić, Živko Grozdanić, Ivan Grubanov, Igor Grubić, Aleksandar Jestrović James-din, Žolt Kovač, Kunsthistorisches Mausoleum, Marko Lulić, Zoran Naskovski, Peđa Nešković, Vladimir

Nikolić, Oleg Novković, Darinka Pop-Mitić, Branimir Stojanović, Zoran Todorović, Raša Todosijević, Katarina Zdjelar, Želimir Žilnik.S obzirom na to da je Oktobarski salon umetnička manifestacija koja je najvidljivija za širu pu-bliku u Srbiji, ideja je da se ovim projektom iniciraju i mehanizmi komunikacije između umetnika i publike. Izložbu će pratiti različiti događaji (tribine/razgovori), kao i katalog i vodič u kojima će svaki pojedinačni umetnik biti celovito prikazan kroz kompleksnost svoje umetničke, intelektualne, političke i etičke pozicije. U okviru Okolnosti biće realizovana i dva posebna prateća umetnička projekta: projekat Individualni kolektivizam Igora Grubića čini serija kratkih televizijskih priloga u kojima se za najširu publiku preds-tavljaju umetnici zastupljeni na

izložbi, i projekat Raše Todosijevića, Umetnik kao prorok, koji se realizuje u javnom gradskom prostoru i čini specifičan oblik komunikacije između umetnika i socijalnih/ličnih okolnosti kojima je uslovljen. U oba projekta umetnici su ti koji intervenišu unutar uobičajenih „promotivnih“ delatnosti

kada su ovakve izložbe u pitanju.Izložbeni prostori: Muzej 25. maj, Kulturni centar Beograda, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Kuns-thistorisches Mausoleum, Garaža u Masarikovoj.

www.oktobarskisalon.org� •

umetnost_

50. Oktobarski salon

CITY_REKLAME_2pola.indd 31 9/16/2009 1:57:52 PM

Više informAcijA o grADskim DešAVAnjimA možete pronAći nA www.citymagazine.rs

kolumna_2 Miloš Đukelić

Muzeji, ne mauzolejiRez.U gradu u kome ne rade dva najvažnija muzeja, Narodni i Muzej savremene umetnosti, jedna od najvećih umetnica kraja 20. veka, Madona, održala je koncert. Ne poštujemo ni svoju tradiciju ni sadašnjost, a opet smo živahni i tako inspirativni. Jedina istinska metropola u okruženju, originalni regionalni kulturni cen-

tar, a istovremeno isto toliko primitivni i zaostali. Da li su nam potrebni muzeji i kultura?Rez.Dok sam se u postapokaliptičnom ambijentu muzeja na Ušću dogovarao kako da realizujemo video za izložbu Uroša Đurića na Oktobarskom salonu, razmišljao sam koliko simbolike ima u tome što se ovo divno zdanje nalazi baš na ušću velike evropske reke Dunava i velike balkanske reke Save, što je vrlo blizu bivša zgrada CK Saveza kumunista, koja je sada prirodni dom kom-panijama tipičnim za kapitalizam, a pored je hram potrošačkog društva „tržni centar“... Koliko simbolike ima u tome što je preko puta Kalemegdanske tvrđave sa druge strane reke stakleno mo-derno zdanje, a što Madona održava koncert pored spomenika iz vremena Miloševića, koje govori na više načina o našoj tragičnoj sudbini devedesetih. Nije ni čudno što bi reč Balkan mogla da se razdvoji na turske reči Bal i Kan, Krv i Med.Rez.Na utakmici Srbija (zamalo da napišem Jugoslavija) - Fran-cuska, počelo je sa zviždanjem Marseljezi a završilo aplauzom. To je pokazatelj koliko smo i dalje podeljeni i ambivalentni (što je tragično), ali i emotivni i strastveni oko svega (što je ujedno i divno i zastrašujuće) jer je to dokaz da nas se tiče.Koliko god nam je bilo teško 90-ih i koliko god smo bili nepri-premljeni na izlive nasilja i primitivizma, agresivnu vladavinu provincijalnog duha i izolovanost, koliko god smo ovih poslednjih devet godina bili rastrzani između nade i razočarenja, između vere u bolje i beznađa zbog neostvarivanja snova o lepšoj budućnosti, ljuti ali i puni optimizma i ponosa, koliko god osiromašeni i bez posla, ipak moramo priznati da smo i onda a i sada bili barem puni emocija. Bola, ljubavi, mržnje, sreće, radosti i tuge... A ko oseća, taj je i živ. Možda smo kontradiktorni i sebi i drugima neshvatljivi, ali smo uistinu autentični i zanimljivi. Kada bismo još znali da to artikulišemo i sebe razumemo... A umetnost za to i služi, možda i bolje nego nauka i politika, da nam objasni neuhvatljiv i neshvatljiv život i nas same. Zato, ako ni zbog čega drugog, nama su potrebni gore pomenuti zatvoreni hramovi umetnosti i kulture, naši muzeji.

U VAZDUHU UrbAn flAsH • 17

Zgrada Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj 1 već neko vreme se nalazi u fazi rekonstrukcije ali se radovi privode kraju. Za adap-taciju ovog objekta od izuzetnog značaja za umetnost i kulturu grada izdvojena su sredstva iz Nacionalnog investicionog plana i to u visini od 286 miliona dinara. Gradska vlada zauzela je stav da je Jugoslovenska kinoteka, uz Koridor 10, jedan od najvažnijih nacionalnih projekata, budući da ima regionalni značaj. Generacije su u Kinoteci gledale igrane i dokumentarne filmove koji se u njoj čuvaju, pa je obnova ovog kulturnog blaga Beograda glavni prioritet.

Jugos lovenska k inoteka će nakon rekonstrukcije imati tri bioskopske dvorane (jedna di-gitalna) i svečanu salu, galerije u kojima će biti predstavljena istorija svetskog i domaćeg filma, klub, poslovni prostor i prostor za čuvanje prateće filmske građe. U njoj će se nalaziti i muzej tehničkih predmeta, kao što su jedna od dve sačuvane kamere braće Limijer iz 1896. godine. U zgradu će biti premeštena i ogromna biblioteka, a svi unikatni predmeti će biti adekvatno zaštićeni. Ob-jekat površine 4.500 kvadratnih metara ima pet nivoa. Reditelj Emir Kusturica obećao je da će

opremiti bioskopske dvorane.Objekat u Uzun Mirkovoj 1 će ispuniti sve zahteve Jugoslo-venske kinoteke kao jednog od pet najznačajnijih i najvećih filmskih arhiva u svetu, u kom se čuva oko 100.000 filmova. Donacijom Vlade Francuske, ova institucija je dobila novi depo u Košutnjaku, a od Evropske agenci je za rekonstrukci ju i razvoj dobijen je nov centar za digital izaci ju, podsetio je Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke.Opština Stari grad spremna je da učestvuje u opremanju Jugoslovenske�kinoteke.�� •

Stanovnici Bloka 22 će umesto nekadašnje neizgrađene površine kod tržnog centra, dobiti novi park sa svim pratećim sadržajima. Prema planu park će biti podeljen na više celina pa će tako postojati deo za igru namenjen deci različitog uzrasta, ali i prostor za one koji žele miran odmor. Prostor za dečju igru biće raspoređen na tri punkta kako bi bio dostupan svima, a na travnjaku će biti odgovarajući rekviziti sa postavljenim drvenim patosnicama.

Na površini od 5.000 kvadratnih metara biće postavljene klupe sa više od 300 mesta za sedenje, kao i veliki broj ljuljaški, klackalica i drugih rekvizita za igru. Osim toga, duž parka predviđena je sadnja visokih stabala koja će uokviriti ceo prostor. Ovo je još jedan novi park u ovoj beogradskoj opštini, namenjen stanovnicima različitih generacija

jer nudi prostor za igru, rekreaciju i odmor.Zanimljivo je i to da će na slobodnoj zelenoj površini biti postavljena dekorativna žičana kugla „Eko planeta” sa bršljanom. Za sve one koji će u park dolaziti iz drugih delova Beograda biće obezbeđen i parking sa 50 mesta. Očekuje se da će svi radovi biti završeni�sredinom�oktobra.� •

kultura_

Kinotekau novom ruhu

grad_

Novi parku Bloku 22

N a j v e ć e s v e t s k o m u z i č k o takmičenje bendova uživo, Glo-bal Battle of the Bands - GBOB Challenge 2009, održaće se i u Novom Sadu u trajanju od tri dana, od 2. do 4. oktobra, u pros-torijama kluba Route66. GBOB je takmičenje otvoreno za sve bendove, bez obzira da li imaju ili

nemaju potpisan ugovor sa nekom izdavačkom kućom. Sve detaljne informacije o načinu registracije i učešća na GBOB takmičenju možete dobiti na www.gbob.com. Veliki broj do sada prijavljenih obećava još jednu dobru žurku punu jake energije u novosadskom klubu�Route66.� •

muzika_

GBOB Challenge

Knjiga „Beograd 1930 – 2009“, autorke Aleksandre Saše Banović, predstavljena je sredinom septem-bra u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Autorka u ovom delu, poređenjem izgleda ulica i ambijenata sa fo-tografija Jeremija Stanojevića iz tridesetih godina prošlog veka i savremenih snimaka istih delova grada, ukazuje na razvoj grada i kulturne i socijalne promene.

U knjizi je prikazano više od 700 istorijskih i savremenih fotografija prikazanih „u parovima“ i pratećim tekstom. Ambijenti su prikazani po ulicama i celinama, u ukupno deset poglavlja: Knez Mihailova ulica - Kosančićev venac, Savska padina, Dunavska padina, Dorćol, Terazije - Trg Nikole Pašića, za-padni Vračar, istočni Vračar, Trg Republike – Skadarlija - Palilula, Slavija - Čubura, Jatagan mala - Bulevar Franša d’Eperea. Istovremeno, održana je i promo-cija Fonda „Luka i Saša Banović“, čiji je osnivač takođe Aleksandra Banović. Fond je osnovan sa ciljem da nagrađuje najbolje studente i najbolje oratore sa Pravnog fakul-teta, kao i najbolje studentske ra-dove na Fakultetu političkih nauka. Fond za cilj ima i nagrađivanje najboljih studentskih radova na Arhitektonskom fakultetu u Beo-gradu, i to u oblasti zaštite kulturno-istorijskog�nasleđa.� •

knjiga_

Beograd 1930 - 2009.

B-link (beogradski festival no-vih komunikacija) predstavlja jedinstvenu kulturnu manifesta-ciju u okviru projekta O3ONE. Četvrtu godinu za redom festival osvetljava savremene fenomene web okruženja. Poznate forme umetničkog izraza, dizajna i web poslovanja, ovde se prikazuju u novim i unapređenim konfigu-racijama.Festival promoviše kreativnu upotrebu najnaprednijih alata, metoda i medija koji su proizvod tehnološke, internet i elektronske revoluc i je . Integr i sanje ovih

dostignuća u četiri programske jedinice omogućava interdisci-plinarnu razmenu saznanja iz ove oblasti među stručnjacima predavačima, kao i transfer tih saznanja na publiku. Filozofija festivala, koji baca virtuelni po-gled na stvarnost, jeste edukacija o postojanju naprednih kanala komunikacije u eksperimentalnom stvaralaštvu i web poslovanju, kao i integracija te dve oblasti u novu funkcionalnu celinu.Sa svojom već tradicionalnom formom i izrazom, B-link otkriva nove oblike tehnološke grama-tike, te tako uspešno podstiče svoju publiku da progovori novi, a možda i jedini esperanto. Nove komunikacije festival us-lovno deli u četiri programske celine: Music communication, Advert is ing communication, Internet communication i Ino-vative communication. Učesnici programa će, dakle, iz različitih

perspektiva predstaviti načine na koje oni primenjuju dostignuća novih komunikacija u poslovanju i stvaralaštvu. Takođe, autori progresivnih rešenja u ovoj oblasti predstaviće sopstvene izume, u čijem će promovisanju publika moći aktivno da učestvuje i bude, doslovno, u dodiru sa tehnikom.U galerijskom prostoru O3ONE-a od 1. do 4. oktobra, svakog dana od 18 do 22h, B-link će zajedno sa svojim gostima pokušati da redefiniše dosadašnje obrasce interakcije sa digitalnim svetom, predstavljajući inovativne sof-tverske platforme, savremene forme web komuniciranja i mo-derne strategije oglašavanja kompanija. Učesnici programa predstaviće i upotrebu revolu-cionarnih tehnika u sferama eks-perimentalnog filma, animacije, muzičke produkcije i distribucije.

www.b-link.or� •

festival_

B- link - Virtual Evolution

16 • U VAZDUHU UrbAn flAsH

23/09/09 CiTY MAGAZiNe

CITY_REKLAME_2pola.indd 31 9/16/2009 1:57:52 PM

Više informAcijA o grADskim DešAVAnjimA možete pronAći nA www.citymagazine.rs

kolumna_2 Miloš Đukelić

Muzeji, ne mauzolejiRez.U gradu u kome ne rade dva najvažnija muzeja, Narodni i Muzej savremene umetnosti, jedna od najvećih umetnica kraja 20. veka, Madona, održala je koncert. Ne poštujemo ni svoju tradiciju ni sadašnjost, a opet smo živahni i tako inspirativni. Jedina istinska metropola u okruženju, originalni regionalni kulturni cen-

tar, a istovremeno isto toliko primitivni i zaostali. Da li su nam potrebni muzeji i kultura?Rez.Dok sam se u postapokaliptičnom ambijentu muzeja na Ušću dogovarao kako da realizujemo video za izložbu Uroša Đurića na Oktobarskom salonu, razmišljao sam koliko simbolike ima u tome što se ovo divno zdanje nalazi baš na ušću velike evropske reke Dunava i velike balkanske reke Save, što je vrlo blizu bivša zgrada CK Saveza kumunista, koja je sada prirodni dom kom-panijama tipičnim za kapitalizam, a pored je hram potrošačkog društva „tržni centar“... Koliko simbolike ima u tome što je preko puta Kalemegdanske tvrđave sa druge strane reke stakleno mo-derno zdanje, a što Madona održava koncert pored spomenika iz vremena Miloševića, koje govori na više načina o našoj tragičnoj sudbini devedesetih. Nije ni čudno što bi reč Balkan mogla da se razdvoji na turske reči Bal i Kan, Krv i Med.Rez.Na utakmici Srbija (zamalo da napišem Jugoslavija) - Fran-cuska, počelo je sa zviždanjem Marseljezi a završilo aplauzom. To je pokazatelj koliko smo i dalje podeljeni i ambivalentni (što je tragično), ali i emotivni i strastveni oko svega (što je ujedno i divno i zastrašujuće) jer je to dokaz da nas se tiče.Koliko god nam je bilo teško 90-ih i koliko god smo bili nepri-premljeni na izlive nasilja i primitivizma, agresivnu vladavinu provincijalnog duha i izolovanost, koliko god smo ovih poslednjih devet godina bili rastrzani između nade i razočarenja, između vere u bolje i beznađa zbog neostvarivanja snova o lepšoj budućnosti, ljuti ali i puni optimizma i ponosa, koliko god osiromašeni i bez posla, ipak moramo priznati da smo i onda a i sada bili barem puni emocija. Bola, ljubavi, mržnje, sreće, radosti i tuge... A ko oseća, taj je i živ. Možda smo kontradiktorni i sebi i drugima neshvatljivi, ali smo uistinu autentični i zanimljivi. Kada bismo još znali da to artikulišemo i sebe razumemo... A umetnost za to i služi, možda i bolje nego nauka i politika, da nam objasni neuhvatljiv i neshvatljiv život i nas same. Zato, ako ni zbog čega drugog, nama su potrebni gore pomenuti zatvoreni hramovi umetnosti i kulture, naši muzeji.

U VAZDUHU UrbAn flAsH • 17

Zgrada Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj 1 već neko vreme se nalazi u fazi rekonstrukcije ali se radovi privode kraju. Za adap-taciju ovog objekta od izuzetnog značaja za umetnost i kulturu grada izdvojena su sredstva iz Nacionalnog investicionog plana i to u visini od 286 miliona dinara. Gradska vlada zauzela je stav da je Jugoslovenska kinoteka, uz Koridor 10, jedan od najvažnijih nacionalnih projekata, budući da ima regionalni značaj. Generacije su u Kinoteci gledale igrane i dokumentarne filmove koji se u njoj čuvaju, pa je obnova ovog kulturnog blaga Beograda glavni prioritet.

Jugos lovenska k inoteka će nakon rekonstrukcije imati tri bioskopske dvorane (jedna di-gitalna) i svečanu salu, galerije u kojima će biti predstavljena istorija svetskog i domaćeg filma, klub, poslovni prostor i prostor za čuvanje prateće filmske građe. U njoj će se nalaziti i muzej tehničkih predmeta, kao što su jedna od dve sačuvane kamere braće Limijer iz 1896. godine. U zgradu će biti premeštena i ogromna biblioteka, a svi unikatni predmeti će biti adekvatno zaštićeni. Ob-jekat površine 4.500 kvadratnih metara ima pet nivoa. Reditelj Emir Kusturica obećao je da će

opremiti bioskopske dvorane.Objekat u Uzun Mirkovoj 1 će ispuniti sve zahteve Jugoslo-venske kinoteke kao jednog od pet najznačajnijih i najvećih filmskih arhiva u svetu, u kom se čuva oko 100.000 filmova. Donacijom Vlade Francuske, ova institucija je dobila novi depo u Košutnjaku, a od Evropske agenci je za rekonstrukci ju i razvoj dobijen je nov centar za digital izaci ju, podsetio je Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke.Opština Stari grad spremna je da učestvuje u opremanju Jugoslovenske�kinoteke.�� •

Stanovnici Bloka 22 će umesto nekadašnje neizgrađene površine kod tržnog centra, dobiti novi park sa svim pratećim sadržajima. Prema planu park će biti podeljen na više celina pa će tako postojati deo za igru namenjen deci različitog uzrasta, ali i prostor za one koji žele miran odmor. Prostor za dečju igru biće raspoređen na tri punkta kako bi bio dostupan svima, a na travnjaku će biti odgovarajući rekviziti sa postavljenim drvenim patosnicama.

Na površini od 5.000 kvadratnih metara biće postavljene klupe sa više od 300 mesta za sedenje, kao i veliki broj ljuljaški, klackalica i drugih rekvizita za igru. Osim toga, duž parka predviđena je sadnja visokih stabala koja će uokviriti ceo prostor. Ovo je još jedan novi park u ovoj beogradskoj opštini, namenjen stanovnicima različitih generacija

jer nudi prostor za igru, rekreaciju i odmor.Zanimljivo je i to da će na slobodnoj zelenoj površini biti postavljena dekorativna žičana kugla „Eko planeta” sa bršljanom. Za sve one koji će u park dolaziti iz drugih delova Beograda biće obezbeđen i parking sa 50 mesta. Očekuje se da će svi radovi biti završeni�sredinom�oktobra.� •

kultura_

Kinotekau novom ruhu

grad_

Novi parku Bloku 22

N a j v e ć e s v e t s k o m u z i č k o takmičenje bendova uživo, Glo-bal Battle of the Bands - GBOB Challenge 2009, održaće se i u Novom Sadu u trajanju od tri dana, od 2. do 4. oktobra, u pros-torijama kluba Route66. GBOB je takmičenje otvoreno za sve bendove, bez obzira da li imaju ili

nemaju potpisan ugovor sa nekom izdavačkom kućom. Sve detaljne informacije o načinu registracije i učešća na GBOB takmičenju možete dobiti na www.gbob.com. Veliki broj do sada prijavljenih obećava još jednu dobru žurku punu jake energije u novosadskom klubu�Route66.� •

muzika_

GBOB Challenge

Knjiga „Beograd 1930 – 2009“, autorke Aleksandre Saše Banović, predstavljena je sredinom septem-bra u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Autorka u ovom delu, poređenjem izgleda ulica i ambijenata sa fo-tografija Jeremija Stanojevića iz tridesetih godina prošlog veka i savremenih snimaka istih delova grada, ukazuje na razvoj grada i kulturne i socijalne promene.

U knjizi je prikazano više od 700 istorijskih i savremenih fotografija prikazanih „u parovima“ i pratećim tekstom. Ambijenti su prikazani po ulicama i celinama, u ukupno deset poglavlja: Knez Mihailova ulica - Kosančićev venac, Savska padina, Dunavska padina, Dorćol, Terazije - Trg Nikole Pašića, za-padni Vračar, istočni Vračar, Trg Republike – Skadarlija - Palilula, Slavija - Čubura, Jatagan mala - Bulevar Franša d’Eperea. Istovremeno, održana je i promo-cija Fonda „Luka i Saša Banović“, čiji je osnivač takođe Aleksandra Banović. Fond je osnovan sa ciljem da nagrađuje najbolje studente i najbolje oratore sa Pravnog fakul-teta, kao i najbolje studentske ra-dove na Fakultetu političkih nauka. Fond za cilj ima i nagrađivanje najboljih studentskih radova na Arhitektonskom fakultetu u Beo-gradu, i to u oblasti zaštite kulturno-istorijskog�nasleđa.� •

knjiga_

Beograd 1930 - 2009.

B-link (beogradski festival no-vih komunikacija) predstavlja jedinstvenu kulturnu manifesta-ciju u okviru projekta O3ONE. Četvrtu godinu za redom festival osvetljava savremene fenomene web okruženja. Poznate forme umetničkog izraza, dizajna i web poslovanja, ovde se prikazuju u novim i unapređenim konfigu-racijama.Festival promoviše kreativnu upotrebu najnaprednijih alata, metoda i medija koji su proizvod tehnološke, internet i elektronske revoluc i je . Integr i sanje ovih

dostignuća u četiri programske jedinice omogućava interdisci-plinarnu razmenu saznanja iz ove oblasti među stručnjacima predavačima, kao i transfer tih saznanja na publiku. Filozofija festivala, koji baca virtuelni po-gled na stvarnost, jeste edukacija o postojanju naprednih kanala komunikacije u eksperimentalnom stvaralaštvu i web poslovanju, kao i integracija te dve oblasti u novu funkcionalnu celinu.Sa svojom već tradicionalnom formom i izrazom, B-link otkriva nove oblike tehnološke grama-tike, te tako uspešno podstiče svoju publiku da progovori novi, a možda i jedini esperanto. Nove komunikacije festival us-lovno deli u četiri programske celine: Music communication, Advert is ing communication, Internet communication i Ino-vative communication. Učesnici programa će, dakle, iz različitih

perspektiva predstaviti načine na koje oni primenjuju dostignuća novih komunikacija u poslovanju i stvaralaštvu. Takođe, autori progresivnih rešenja u ovoj oblasti predstaviće sopstvene izume, u čijem će promovisanju publika moći aktivno da učestvuje i bude, doslovno, u dodiru sa tehnikom.U galerijskom prostoru O3ONE-a od 1. do 4. oktobra, svakog dana od 18 do 22h, B-link će zajedno sa svojim gostima pokušati da redefiniše dosadašnje obrasce interakcije sa digitalnim svetom, predstavljajući inovativne sof-tverske platforme, savremene forme web komuniciranja i mo-derne strategije oglašavanja kompanija. Učesnici programa predstaviće i upotrebu revolu-cionarnih tehnika u sferama eks-perimentalnog filma, animacije, muzičke produkcije i distribucije.

www.b-link.or� •

festival_

B- link - Virtual Evolution

16 • U VAZDUHU UrbAn flAsH

23/09/09 CiTY MAGAZiNe

23/09/09 CITY MAGAZINE

Kult kafe

INFORMACIJE O KULTURNIM DEŠAVANJIMA U GRADU MOŽETE PRONAĆI NA NAŠEM SAJTU www.citymagazine.rs

2 TEKST : LArA MArINkovIć

Da li ste se odmorili? Ja nisam. Nikad mi odmor nije kraće trajao iako je vremenski bio kao prošle i pretprošle godine. Vreme se ubrzalo, plata smanjila, od nerviranja i stresova ne vidim šumu...

18 •

ad smo kod nerviranja, imam dve stvari za ovaj broj. Jednu malu i jednu veliku. Evo je mala. Kupila sam novi bebi dol (odevni

predmet, ne osobu) jer nisam mogla da operem onu fleketinu od kafe iz prošlog broja. Trljala sam i veniš i blemiš i ništa. A sad velika: eto mene na mojoj omiljenoj fotelji pijem kućni makijato, napolju toplo, kod mene nagareno 24 stepena na klimi, milina. Vrtim kanale, srećna jer je Novak pobedio svog drugara Ivana Ljubičića sa 3:0. Igraju se dečaci. Ako! I evo ga HRT, vijesti, sportski izvještaj, super, taman će vremenska prognoza da vidim da li na Hvaru i dalje pada kiša. I kreće voditelj „... danas je naš tenisač Ivan Ljubičić izgubio na ATP turniru u Sinsinatiju od srbijanskog tenisača Novaka Đokovića sa 3:0 u setovima.“ Jeste vala, priznajte braćo Purgeri. Kreće dalje, ovaj ‘Rvat izgubio od ovog, ovaj pobedio ALI... ALI, nekadašnja prvakinja Ana Ivanović je izgubila. Ha, ha! Samo da znate! Prosipam makijato po najnovijem bebi dolu kao kad je Ejdenov Pit pojeo Kerine Manolo Blanik cipelice. Šta je bre, Hrvati? Od kada je vest da je neko iz susjedne zemlje izgubio? Da li možete da zamislite da Vladimir Đorđević na B92 na kraju izveštaja kaže da je Ivan Ljubičić izgubio od nekog Paragvajca koji je 167. na listi najboljih tenisera sveta? I da nacion bude srećan? Jako sam se iznervirala! I opekla na makijato i upropastila još jedan bebi dol. Tražim da mi hrvatska vlada plati za pretrpljenu štetu i duševnu bol. Ovo više nigde ne vodi. Džaba što sam ove godine bila i u Rovinju i u Tučepima ili Tučepama... ovo je stvarno preko svake mere. Postaću najgora šovinistica i otići ću na Pride i ima svima da izvučem uši.

I onima u šarenim odelcima koji đuskaju i onima u plavim košuljicama sa onim kučićima i onima sa šalovima i kapama sa grbovima...

A kafica? Nego, pijem ja svoju čašu vode, i drndam daljinski, evo je moja omiljena emisija na TV Avala „Slatka moja“ gde se opušteno priča o svakodnevnim problemima kao što su nevera, mlako pivo ili žene vozači. Sve gošće su bile u fazonu „bila ja na kafici, pošla ja na kaficu, došla ona meni na kaficu, zgotovim ja jednu kaficu“...i tako u krug. Počne usna da mi igra na spomen „kafice“, pa da mi se ruka trese, voda krene da se prosipa po bebi dolu, ali je bar voda. I onda mi sine pred očima. Znam da upotrebljavamo samo 200 reči dnevno (ono, kao, mislim, gistro, faktički, ekstra...), ali kafica je reč koja je najčešća ikada. Pogledajte na Fejsbuku: „Maco, jel si stigla sa morenceta, kad ćemo na kaficu?“, „Bebo, nismo se videli 100 godina, ajmo na kaficu“, „Maki, kafica posle posla?“ Kaficakaficakaficakafica. Ovde je kult kafice otišao u materinu. Zašto nema „Miki, jesi li stigla? Ajmo u kafanu.“ Nema više kafana, shvatam, ali „ajmo na piće“, „ajmo negde da sednemo“, „ajmo na sok“, „ajmo na desetslukom“, „ajmo na nešto žestoko“. Kafica je postala supstitut za sve aktivnosti koje se obavljaju u sedećem položaju. Kafica je zamenila toliko divnih izraza, ideja, pića, hrane. Kafica nam diktira život. Kafica nam je majka i tetka. Predlažem da se ćerka moje šefice koja je u blagoslovenom stanju zove Kafica. „Šefice, oćemo na kaficu? Ne mogu, Kafici nešto nije dobro, ali ako Kafici bude sutra bolje, možemo na kaficu. Pozdravite Kaficu...“ •

K

KULTURNA DEŠAVANJA TV KRITIKA

„ DO NEBA “ (Up), Taramount

preporuke_

Režija : Pit Dokter Glasovi : Ed Azner, Kristofer Plamer, Džon Racenberger, Delroj Lindo, Džordan Nagaj

•••••

2 tekst : AleksAndAr s. JAnković kulturna dešavanja Film • 19

G-SILA (G Force)Taramount

•••••

Kada pornofili i perverznjaci shvate da ovo nije film za njih (kako su se zbog naslova ponadali) već film sa sirotim morskim prasićima, ulazimo u prebrzi univerzum tajnih društava, kraja sveta, puštanja gasova u zatvorenom prostoru. Deca možda neće uspeti da shvate sve političke implikacije, ali će se smejati kao luda kada morski prasići sa glasovima Nikolasa Kejdža, Penelopi Kruz i Stiva Bušemija počnu da polemišu o političkoj krizi u koju je upao čitav svet i koju mogu samo oni da srede. U stvari, milina je gledati film koji ima jasno isprofilisanu inte-resnu grupu i ne trudi se iz petnih žila da se dopadne i predradnicima na plantaži ananasa i kvantnim fizičarima ili neurotičnim pravni-cama u pms-u. •

GOLA ISTINA(The Ugly Truth), Tuck

•••••

Frankenštajnovski pokušaj da se reanimira energija i šarm Bilija Kris-tala i Meg Rajan od pre tačno 20 godina i klasika „Kad je Hari sreo Sali“. Daleko od toga da ovaj film nema šarma, štaviše, samouverenost i stav Džerarda Batlera i lepršavost i prozirnost Ketrin Hejgl prilično funkcionišu. Isiljena scena (pravog) orgazma u restoranu je traljav omaž izvorniku, kao i plastično objašnjena razlika muško-ženskih odnosa koja nije bez osnove. Da je Džad Apatou umešao svoje prste, ovo bi bio romkom godine, ovako, dobija lentu prijatne komedije u kojoj mogu da se prepoznaju oba pola od 20 do 50 godina. •

ÐAVOLJA VAROŠTaramount (kroki)

•••••Debi Vladimira Paskaljevića je slavljen i shvaćen od kritike na način na koji Bono razume pro-bleme trećeg sveta uključujući i nas. U pitanju je turbulentni i uznemiravajuće nedorečen kroki pokušaja fragmentarne dra-maturgije. Svakoj priči i svakom liku zafali po nekoliko rečenica ili nekoliko minuta delanja ne bi li se zaokružila ambiciozna ideja prika-zivanja srbijanske Gomore u kojoj nema pozitivnog lika. Scenarističke i ideološke nelogičnosti, pokušaj stva-ranja apsurda tamo gde ga nema. Mizoginija, patologija i golotinja se mešaju bez neke jasne ideje dok većina glumaca pokušava da poen-tira, a celokupan utisak jeste da je malo falilo da ovo ispadne sasvim pristojan recidiv „Bureta baruta“. Šteta. •

POSLEDNJA EKSKURZIJA 4(The Final Destination), Tuck

•••••

Neočekivani tinejdžerski horor hit u Americi, uspeh verovatno duguje 3D pakovanju koje nažalost nismo imali kod nas. U pitanju je preten-ciozniji, krvaviji, brži, ali ne i ozbiljniji nastavak franšize, koji se isključivo bazira na efektima koji podrazu-mevaju najstrašnije dekaptivacije i uništavanje ljudskog tkiva. Preokreti su prilično očekivani, međutim vaše oči će svakako više uživati nego vaš mozak. Zato, isključite se, naštelujte se i uživajte... Čist žanr sa svim svojim zakonitostima. •

više inFormacija o kulturnim dešavanjima potražite na www.citymagazine.rs

Možda treba dovesti bipolarno poremećenu osobu koja se zove Piksar na psihijatrijski kauč da vidimo šta se valja iza brda tolikih omiljenih filmova? Da li je „Finding Nemo“ u stvari lament gubitku majke, da li je „Incredibles“ veličanje disfunkcionalne fami-lije, i na kraju da li je „Do neba“ gerijatrijski klasik o beznađu starosti? Prvih deset minuta filma je bes-prekorna oda jednom životu ispunjenom usponima i padovima, kao „Bendžamin Baton“ unazad, o bolesti, o gubitku, o smrti. Onda imamo desetak minuta bolnog penzionerskog džangrizanja koje proističe iz vremena koje se vratit’ neće. Međutim, prelomni momenat za sve starije od 64 jeste prihva-tanje da je sutradan samo još jedan dan života, a ne dan bliži smrti, i tada ova veličanstvena avantura jednog neobičnog para sa neobičnim životinjama može da počne. Naravno, uz elegantnu referencu na „Čarobnjaka iz Oza“, dolazimo u nepreglednu Utopiju u kojoj psi pričaju i u kojoj žive ogromne šarene ptice koje podsećaju na mladunče noja i dodoa. Tada se treba suprotstaviti sopstvenim ograničenjima, neuspesima, tugama, gubicima i svako će pronaći dete u sebi kada god to bude

zaista želeo i verovao. To je verovatno i poenta. A u bezmalo 90 minuta svedoci smo 3D ljubavnog pisma o neuprljanoj mladosti i veličanstvenosti starosti, iskustvu i neiskustvu koje se stapa u jedno nepatvoreno obožavanje staromodne avanture. Karl Fredrikson možda i podseća na Dobricu Ćosića, ali to za film nije toliko bitno. Mali okruglasti Rasel je oličenje hrabrosti preadolescentske percepcije sveta u kojem je kodeks izviđačkog društva jedina vred-na stvar. Piksarov osećaj za detalje (etiketa majice okrenuta nagore kod zaposlenog u penzionerskom domu, čitava istorija kravata u nekoliko sekundi), jeste ono što je najljudskije kod ove prestižne kom-panije za animaciju. Kao i nesvakidašnji i neprimetni spoj starog i novog, kao da tehnologijom sutrašnjice snimate filmove kasnih tridesetih, kaprijanskim duhom i hoksovskom inteligencijom. Uz superviziju mladog Volta Diznija, očekivano. Vodviljski smešna i zamršena, fantazija „Do neba“ je srceparateljni udžbenik koji će stvoriti stameni konsenzus unuka i deda, starih i mladih, valjano ih povezati i emotivno zadovoljiti. WALL-E ovo nije, ali to valjda nije loša stvar. Ne zaboravite 3D naočare. •

ARSEN DEDIĆ & ZORAN PREDIN: „Svjedoci priče“Dallas 2009.

•••••Kao neki psihodelični, nostalgični šerbet koji je čuvan u zamrzivaču uspomena, posle tačno 20 godina nam dolazi reizdanje kriminalno potce-

njenog albuma „Svjedoci priče“ nekada izdatog od sarajevskog Diskotona. Leta 1989. nije se mnogo marilo za muzički eksces Predina, Dedića i Bore Đorđevića „Domovina“, koliko je Gazimestan bio „in“, ali ideja da slovenački šansonjer peva pesme hrvatskog šansonjera i obratno, činila se ingeniozna. Arsen svojim brokat-nim baritonom otvara album Predinovom pes-mom „Čekaj me“, a Predin nastavlja uz Dedićevu „Baladu o prolaznosti“ dok potpune dragulje čine i „Naj ti poljub nariše ustnice“ i naravno „Pegasto dekle“ uz potpuno nečuvenu „Sandra 1989“ uz stih „ti si rasla kao korov, dijete tužno, dijete slavno“. Muzički, album uglavnom predstavlja produkcijsko čedo epohe, međutim značaj uspešno transcedenti-ra kraj osamdesetih čineći univerzalni skup pesama koji prelomljen kroz poslednje dve decenije izgleda kao utopijski pokušaj prekognicije svih neslavnih događanja. Zaista, leta 1989. pošten svet nije mogao da anticipira potonji pakao, a svi oni koji prvi put budu čuli ovaj album, doživeće neobičnu vrstu šoka. Eto, da i mi imamo izgubljeni klasik! •

2 tekst : AleksAndAr s. JAnković

Možda nije najjasnije šta znači biti renesansni čovek u Srbiji, ali Gojković je najbliži ovoj odred-nici. Gitarista, pevač, producent, slikar, kompilator, diskograf, eru-dita, rečju - dendi. Ovaj zanimljivi album zato predstavlja prijemčivi mikrokosmos Giletovih intereso-

vanja van matičnog benda u poslednje dve decenije. Teme, instrumentali, vokalne kompozi-cije, poneki hitovi čine ovu bes-prekornu kompilaciju vrednim dokumentom epohe. Od filmova tu su „Kako je propao rokenrol“, „Crni bombarder“, od TV serija „Pozorište u kući“, a kao poseban plezir tu su obrade Velvet Under-ground za potrebe otvaranja izložbe Endija Vorhola u Zagre-bu. Iako konzistentnost zbunjuje nepotrebni koncept razbijanja hronologije, ovaj album izgleda kao bitan produkt u celokup-nom opusu fenomena Električnog Orgazma, možda čak rame uz rame sa Giletovim solo albumom „Evo sad vidiš da može“. •

GREEN DAY: „21th Century Breakdown“Reprise/Mascom 2009.

•••••Možda ne treba spekulisati da li bi The Clash ili The Replace-ments stigli do ovog trenutka u kome seire Green Day da su ostali zajedno, ali politički značaj i antiestablišmentski imidž benda i te kako uspeva. Možda su Green Day prethodnim albumom zais-ta odneli nekoliko miliona gla-sova republikancima, međutim

umesto da upadnu u značajnu baladeriju i krizu srednjih godina, nastavljaju političkim i pamflets-kim progresivnim rokom sa pank energijom koji nije loš koliko u teoriji zvuči. Ambiciozan do parodičnosti i pun mladalačkih ideala do imbeci lnost i , ovaj album i te kako ima svrhu pos-tojanja u Americi. I zato mu salu-tiramo uz stav mirno. •

NEIL YOUNG: „Fork in the Road“Reprise/Mascom 2009.

•••••

Skoro pa neprimećen od ujdurme za boks setom „Archives“ i live albumom iz 1968. „Sugar Moun-tain“ , smestio se novi studi-jski album „Fork in the Road“, legendarnog Nila Janga. Ovde i dalje imamo jasan politički fokus koji stvara identičnu protestnu snagu kao i pre 40 godina - dis-torzirane gitare, jasne melodije i uobičajenu lenju ritam sekciju. Brzina snimanja kao i uvek određuje atmosferu koja je za Jangovu karijeru u poslednjih pet godina apsolutni imperativ. Naj-zanimljiviji podatak je da skoro sve pesme ne prelaze magičnu granicu od tri minuta, što je za Janga zaista eksces. Samo za obožavaoce. •

YEAH YEAH YEAHS: „It’s Blitz“Interscope/Universalmusic 2009.

•••••

Neočekivani zaokret od praska-vih gitara i ubitačnog bubnja ka reskim klavijaturama iz „Sound and Vision“ epohe sa blagim upli-vom u osamdesete. Retko kad neki bend uspešno stupa u sas-vim nove i malo ispitane muzičke vode, a da muskulatura i ideja ostanu iste. Njujorški postpan-keri Yeah Yeah Yeahs su sa „It’s Blitz“ stvorili pop klasik na tragu prvenca Killersa ili Blondie. Apso-lutni trijumf. A sada svi na disko podijum! •

preporuke_

više informacija o kulturnim dešavanjima potražite na www.citymagazine.rs

20 • kulturna dešavanja muzika

23/09/09 CiTY MAGAZine

SRĐAN GILE GOJKOVIĆ: „Muzika za film, TV i muzej“PGP RTS 2009.

•••••

CITY_REKLAME_2pola.indd 31CITY_REKLAME_2pola.indd 31 9/16/2009 1:09:16 PM9/16/2009 1:09:16 PM

22 • KULTURNA DEŠAVANJA ART TEKST : ANICA TUCAKOV

Blockbuster sezona

Art klinika

Na izložbenoj sceni prestonice publika je tokom letnjih meseci mogla da vidi brojne postavke, ali prava izložbena sezona tek počinje

Nova sezona uverenih da umetnost može da leči i menja svet

urbana arheologija_

Proteklih meseci u centru pažnje bi l i su projekt i koj ima su se obeležavali značajni datumi u istoriji likovne umetnosti u Srbiji. Izložba u Galeriji SANU posvećena stvaralaštvu Milene Pavlović Barilli bio je projekat koji se sa nestrplj-enjem čekao. Dočekala nas je konfuzna postavka i amaterska produkcija, ali smo se podsetili koliki je značaj komuniciranja simboličnog kapitala naše sredine u inostranstvu, kroz autohtoni karakter radova ove umetnice.U toku je i obeležavanje 150 go-dina od rođenja Paje Jovanovića, potom utvrđivanje gradiva i podsećanje na dela Narodnog muzeja sa izložbom „Sto godina srpske umetnosti“, koja je tokom septembra i oktobra postavljena u Galeriji SANU. U ambijentu koji

simulira visoku institucionalizo-vanost dostojnu ovakvih dela, možda se u cilju konstantne po-trebe za problematizovanjem pitanja Narodnog muzeja izložba mogla zvati i „Zamisli“ – sva ta dela adekvatno prezentirana i dostupna javnosti u centralnoj kulturnoj instituciji Srbije.Od blockbuster izložbenih pro-jekata koji su obeležili ovo leto, „Džinovi Patagonije“, u trajanju od sedam meseci, svedoče o za-bavnom i atraktivnom sadržaju, koji može privući široku publiku, ne forsirajući toliko informaciju da je reč o modelima skeleta.

Studije Tondo Doni Najveću pažnju na umetničkoj s c e n i o v i h d a n a p r i v l a č i nesvakidašnje izlaganje crteža

Bogorodice i Studije Deteta za jednu od najpoznatijih slika svetske istorije umetnosti – Svetu porodicu sa Svetim Jovanom Krstiteljem detetom - Tondo Doni (1503.) Mikelanđela Buonarotija, koje nas očekuje 24. septembra u organiza-ciji Italijanskog instituta za kulturu i Fondacije Casa Buonaroti.Izložba je organizovana sa ciljem da se publici u Srbiji predstavi jedno od najpoznatijih remek-dela svih vremena, Mikelanđelova slika Tondo Doni, koja se danas nalazi u Galeriji Ufici. Reč je o veoma neuobičajenoj i prestižnoj pozajmici dela koje je po oceni kritike jedno od najboljih i malobrojnih koje je kao svojeručni Mikelanđelov crtež glave sačuvano u integralnoj verziji. Pored crteža, na izložbi će biti postavljene i reprodukcije Tonda Doni. Posetioci će biti u retkoj prilici da dožive energični, snažni i do-minantno plastični jezik velikog italijanskog renesansnog umetnika u predstavljenoj studiji i crtežu.Podsetićemo da je Tondo Doni jedna od samo četiri sačuvane štafelajne slike velikog renesansnog umetnika. Datira iz 1503. godine, a naslikana je najverovatnije u čast venčanja Anjola Donija - po kome je tondo (kružna slika) i dobio ime - i Madalene Stroci.

Kuriozitet je da je sam Mikelanđelo dizajnirao i ram za ovo delo. Fi-gure Bogorodice, Josifa, malog Hrista i malog Jovana Krstitelja snažnim spiralnim legatom tvore monumentalni skulptoralni blok, akcentovan svetlosnim kontras-tima i bojom. Izložba će biti otvorena do 15. oktobra u Palazzo Italia, Kneza Miloša 56.

Mimo Paladino u MSUVU Novom Sadu jesenju izložbenu sezonu otvaraju grafike velikog formata Mima Paladina u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. U saradnji sa Obalnom galerijom Pi-ran iz Slovenije, Muzej savremene umetnosti Vojvodine 24. septem-bra u 19 časova u izložbenom prostoru MSUV (bivši Muzej revo-lucije) otvara izložbu 50 radova proslavljenog umetnika, izvedenih različitim tehnikama, od litografije do akvatinte. Paladinova platna, često velikih dimenzija, ali u nekim slučajevima i mala i intimistička, prepuna su alegorijskih likova koji upućuju na jedan tajanstveni univerzum i svetost zaboravljenih, ili čak nepovratno izgubljenih obreda i gesta. Izložba će biti otvorena do 20. novembra.Dunavska 37, Novi Sad •

Projektom Bojana Dakića „Go-golj“, koji se sastojao iz perfor-mansa i projekcije kratkog filma, Art klinika je započela svoju novu

sezonu, nakon junskog „odlaska u belo“, odnosno obustave akti-vnosti zbog odsustva svih oblika podrške u 2009. godini.Tokom septembra otvorena je izložba Zorice Jevremović „Kosovo iz mog stana“ sa fotografijama Srđana Veljovića na kojima su prikazani predmeti koje je Zorica donela sa Kosova 80-ih godina. Svaki predmet ima svoju priču

koja se nalazi ispod fotografije. Izložba je procesualna, pa po-setioci mogu da ostave zapis, fotografiju, razglednicu ili predmet iz vlastite kosovske biografije.Zorica Jevremović je inspiraciju za tu izložbu dobila u izjavama i tvrdnjama kao što su: „Kosovo je Srbija“, „Kosovo nezavisna država”, „Kosovo je neraskidivi deo države“...

Nakon Zorice Jevremović , u izložbenim prostorijama Art kli-nike, u Grčkoškolskoj 5 u Novom Sadu, otvorena je i izložba „Ob-jekti” Marija Fijatovića. Art klinika započeta je krajem 2002. kao utopistički projekat grupe građana pri Multimedi-jalnom centru Led art, uvere-nih da umetnost može da leči i menja svet. •

23/09/09 CITY MAGAZINE

najave_Mimo Paladino

GRAFIKEMuzej savremene umetnosti

Vojvodine

24. septembar – 20. novembar

Dunavska 37

Novi Sad

TIM KOJI POBEĐUJEAna Adamović, Boris Kandolf,

Danijela Mršulja, Davor

Dukić, Filip Radonjić, Goran

Jureša, Igor Marsenić, Mirjana

Ranković, Mirko Nikolić, Nikola

Božović, Nikola Pešić, Nikola

Savić, Simonida Rajčević, Žolt

Kovač

Do 28. septembra

Galerija Zvono

Višnjićeva 5

BALKAN DIARYReinhard Dubrawa

22 – 30. septembar

Galerija O3one

Andrićev venac 12

WORDLESSLidia Sanvito i Bojana Lukić

22. septembar – 3. oktobar

Galerija Doma kulture

Studentski grad

Bulevar Zorana Đinđića 179

Kvalitet života u gradovima

Bečka stanogradnja – Inovativno. Socijalno. Ekološki.Do 26. septembra

Galerija Anastas

Muzej primenjenih umetnosti

Vuka Karadžića 18

Ivan Šuletić

To be continued …Umetnički centar Univerzitetske

biblioteke „Svetozar Marković“

Bulevar kralja Aleksandra 71

Vaspitavanje dečaka u SrbijiMileta Prodanović

Arte galerija

15 – 30. septembar

Takovska 20

više informacija o kulturnim dešavanjima možete pronaći na www.citymagazine.rs

Svetskoj javnosti prvenstveno si poznat kao strip autor. Bič božiji je bio prilično uspešan u Francuskoj, zar ne?Tako je. I danas se čudim koliko je taj serijal zapravo bio srećan spoj okolnosti, ali i Valerinih (scenaristkinja) i mojih sposobnosti. Sa ove vremenske distance, pošto sam čuo pregršt tuđih iskustava na temu saradnje sa Francuzima, ne mogu a da ne primetim koliko je sve lakše išlo u mom slučaju. Neću se praviti skroman, strip jeste dobar, ali je definitivno imao veću podršku izdavača nego što je to slučaj sa drugim stripovima. A što se „gura“ to se i prodaje - što se prodaje to se još više „gura“ i tako u krug. Zbog svega toga mi je bilo teže da se odvojim od ove kombinacije koja je sve bolje funkcionisala i da se upustim u nešto mnogo nesigurnije, kao što je to animirani film.

Da li su tvoji radovi objavljivani još negde osim ovde i u Francuskoj?Tužne niko ne voli, a uspešne svi podržavaju i forsiraju. To je surov princip na kom funkcioniše tržište, ali tako je. Valjda razmišljaju: „Ako je nešto lepo prošlo u Francuskoj, onda će proći i ovde.“ Strip još uvek doživljava nova reizdanja po svetu, a najnovija tržišta su Španija i Italija.

Ono čime se najviše ponosim posle Srbije, jeste američko izdanje i to pod etiketom Marvela. Vrlo lepo skockano izdanje. Strip je takođe izašao i u Nemačkoj, Portugaliji, Belgiji, Holandiji.

Animirani film Edit i ja nastao je iz tvog „starog“ stripa Technotise. Kada si odlučio da „pokreneš slike“?Bio je to dug proces, nije se desio u vidu bleska ideje već je niz okolnosti i događaja rezultirao time da odlučim da treba uraditi animirani film. Na to je uticala i činjenica da su se Francuzi koliko god da su bili fini prema meni, uvek trudili da me drže tamo gde mi je mesto - a to je mesto crtača heroic fantasy serijala. Odnosi su krenuli da zahladnjuju, a ja sam počeo da se borim za malo više prostora. Moja ambicija da budem kompletan autor na SF serijalu o Beogradu budućnosti dočekan je prilično mlako, kako samo Francuzi umeju - sa smeškom i konstantnim ignorisanjem mojih želja. A onda je posle par otvorenih mejlova, istina isplivala: ili ćeš raditi šta ti se kaže ili putuj igumane! I tako sam se pokupio i ostavio šest godina svoje karijere. Razmišljao sam kako postoje mnoga vrata na koja mogu da pokucam. A onda opet, zašto bih uopšte kucao, zašto ne bih bio sam svoj izdavač, odnosno producent? Na iskreno pitanje samom sebi: „Šta bi zaista želeo da radiš?“, sledio je odgovor: „Želim da radim animirani film za odrasle, onako kako ja mislim da treba.“ Posle kraće ali složenije računice, shvatio sam da sve što mi treba jesu radni stolovi, kompjuteri, pribor i prostor. Rečeno-učinjeno. Scenario je doživeo neke prepravke, počeo je paralelno rad na storyboardu, ljudi su okupljeni... Moja nestrpljivost tada je došla do punog izražaja. Onaj najbolji prvi impuls bio je tu i greh bi bio da ga ne iskoristim. Kako hrabre sreća prati, tako sam i ja imao mnogo sreće, i sada je pred nama epilog. Videćemo kako ćemo proći na tržištu i da li je sve ovo imalo smisla.

Koliko dugo je trajao rad na filmu i ko je sve učestvovao u stvaranju?Efektivno je rad trajao dve i po godine. Dve za crtanje i pola godine za snimanje glumaca, muzike, šumova, postprodukciju... Bio je tu i pripremni period, pisanje scenarija i osmišljavanje svega, kao i post period pripreme i realizacije marketinške kampanje. Na filmu je počela da radi osnovna ekipa od osam ljudi (po jedan čovek za svaki segment posla), da bi se kasnije neznatno uvećala. U najrazmahnutijem periodu rada bilo nas je dvadesetoro, što je optimalno. Kako sam želeo da imam uvid u svaki deo produkcije dosta vremena mi je trebalo da prođem sve faze od čoveka do čoveka svaki dan. Namerno sam sebi dao veliki deo zaduženja i jedva sa time plivao ceo ostatak rada na projektu.

Šta očekuješ od svog filma? Nažalost, kroz razgovor sa nekim stranim producentima, plašim se da se ovom filmu ne piše baš najbolje. Ili, kako bi to jedan od njih rekao: „Kome treba animirani film za odrasle iz Srbije?“ Takođe, svesni smo krize koja je zahvatila sve pore društva, pa tako i filmsku industriju. Istina, moj film još nije išao na festivale, nadamo se da će to napolju neko videti i da će se situacija promeniti. Što se tiče domaćeg tržišta, svi mudro ćute. Mnogi se plaše da je situacija u bioskopima već toliko izgubljena da ni najbolji film ne može da napravi bitnu promenu, ali ima i onih koji misle da je ovo dovoljno interesantno da se nešto ipak desi i u finansijskom smislu.

A strip? Nisi ga valjda zapustio?Totalno. Bio je još jedan pokušaj da se progura scenario novog Tech-notise-a, ali ništa se nije promenilo od onda. Kažu: „Ili ćeš crtati heroic fantasy ili putuj...“ Videćemo. Ako film ništa ne napravi, sin pokajnik vraća se u Francusku. Na kraju, mačevi, magije, klanje i ostalo... nije to ni toliko loše! •

Sreća prati hrabre2 tekSt : city magazine

Beograđanin Aleksa Gajić jedan je od najtraženijih i najpopularnijih strip crtača mlađe generacije iako se uspešno bavi svim vidovima vizuelne umetnosti. Ovih dana ponovo je dospeo u centar pažnje zbog činjenice da u domaće bioskope stiže animirani film Edit i ja nastao iz Gajićevog stripa Technotise

« Koliko god da su bili fini prema meni, Francuzi su

se uvek trudili da me drže tamo gde mi je mesto... »

kulturna dešavanja intervju • 23

foto

: Duš

an n

ovak

ović

23/09/09 CITY MAGAZINE

VIŠE INFORMACIJAO URBANIM STILOVIMAPOTRAŽITE NAwww.citymagazine.rs

PULS GRADA KULINARKA

ezona pečenog kestenja samo što nije počela. Prvi ulični prodavci kestenja pojavljuju se već krajem oktobra i kada

ih ugledamo znamo da dolaze hladni dani, ali nam je nekako lakše kada prste ugrejemo toplim pečenim kestenjem koje se puši iz fišeka od novinskog papira. Međutim, kesten ne služi samo da nam greje ruke. Od njega se prave ukusni slatkiši, razna jela i salate, a koristi se i kao lek protiv mnogih oboljenja ili sredstvo za negu lepote.

I hrana i lekPre svega, treba znati da postoje divlji i pitomi kesten. Pitomi kesten koji spada u porodicu bukve, koristi se u kuhinji dok divlji svoju primenu nalazi u medicini i kozmetici. Plod pitomog kestena u velikom procentu sadrži skrob i šećer pa zato ima visoku energetsku vrednost. Osim toga, bogat je vitaminom B1. Zanimljivo je to što postoje dokazi koji govore u prilog činjenici da je kesten jedna od prvih namirnica koje je čovek jeo. Primena kestena u kulinarstvu je neograničena – može se jesti pečen ili kuvan, a neki narodi koriste ga umesto brašna i krompira, od njega se prave supe i prelivi... Kesten se odlično slaže uz jela od mesa, a naročito divljači.Takođe, kesten se mesi u hleb, ili se od njega mogu praviti i kolači. U srpskoj kuhinji uglavnom se koristi za spremanje slatkih đakonija kao što su kesten pire, kesten torta, kocke od kestena, a danas se može naći i sladoled sa ovim ukusom.Kao što smo ranije napomenuli, važno je razlikovati divlji i pitomi kesten. Divlji kesten nije za jelo, a od pitomog se razlikuje po tome što je veći, lepši, raskošniji...Narodna i zvanična medicina već dugo su upoznate sa kestenom. Ekstrakt lista kestena glavni je sastojak sirupa protiv kašlja, dok se ulje iz ploda koristi za lečenje stomačnih tegoba. Kesten se takođe koristi i

za snižavanje holesterola, protiv bolova u kostima odnosno zglobovima, ali i za jačanje kose.

SavetiKesten možete oguliti na više načina. Jedan način je da kesten koji ste zasekli nožem stavite u prethodno provrelu vodu i ostavite ga tako oko 10 minuta. Drugi način je da ga kuvate 10 minuta, a treći je da prethodno skinete koru sa svakog ploda pa da tako oljušteno kestenje kuvate 10 minuta a zatim skinete kožicu. Bez obzira na način skidanja kore, očišćeni kesten potrebno je kuvati u kipućoj vodi još 20 do 30 minuta. •

Ukras jeseniKesten je jedan od najlepših ukrasa jeseni, a odlikuju ga snažno stablo, lepi listovi i veoma ukusan plod. Malo je onih koji mogu da odole zanosnom mirisu pečenog kestenja koji nadolazeće hladne dane ipak čini nekako podnošljivijim...

S

TEKST : LJUBINKA TOMIĆ24 •

Od penasto umućenih jaja i šećera umutiti glatku masu dodajući kesten pire, brašno pomešano sa praškom za pecivo i istopljenu čokoladu. Masu prespite u pleh prethodno namazan uljem i pecite u zagrejanoj pećnici. Na pečenu koru raporediti fil koji ste napravili od penasto umućenog margarina sa malo šećera kome ste do-dali kesten pire sa šećerom i rumom. Na kraju sve preliti i ukrasiti čokoladnom gla-zurom.

recept_Kesten kocke

5 jaja14 g šećera14 g kesten pirea1 kašika brašna2 rebra čokolade1 prašak za pecivo čokoladna glazura za ukrasFil:15 g margarina 35 g kesten pirea 15 g šećera malo ruma

Restoran koji je za tri godine postojanja stekao širok krug poštovalaca kvalitetne kuhinje bazirane na jelima od divljači i specijalitetima od mesa, upravo proširuje svoju ponudu nekim od jela tradicionalne ruske kuhinje. Nova ponuda najavljena je kroz organizaciju specijalne večere pod nazivom „Puškinova gozba“, a realizovana umećem šefa kuhinje či je bogato iskustvo uspešno prožima moderno i tradicionalno. Na početku obroka, bez ob-zira na dalji izbor, ne propustite paštetu od divljači fino izbalansi-ranih ukusa. Ukoliko se okrenete autentičnoj ruskoj kuhinji, tu su šašlik, kčuk i požarski kotleti pri-premljeni po originalnim receptu-rama. Ukoliko ste ljubitelj divljači, ili pak niste sigurni da li biste je probali, naša je preporuka da odaberete srneće medaljone na gvozdenom tiganju – savršeno pripremljene, te time meko i sočno meso preliveno slatkim sosom od borovnica i višanja (u ponudi su i drugi prelivi) čini skladnu celinu

u društvu bogatog i raznovrs-nog grilovanog povrća. Gulaš i paprikaš od divljači takođe zavređuju posebnu pažnju, a u ponudi je i čitav niz nacionalnih favorita sa roštilja, od najkvali-tetnijeg mesa, efektno posluženog u zemljanim posudama, bogatih porcija, i kada su u pitanju glavna jela i kada su u pitanju domaće salate. Pogled na reku i uživanje u ze-lenilu u povelikoj bašti zasladite onako kako je to činio Puškin – lakim i ukusnim kolačem od oraha i jabuke, ili pak autohto-nom srpskom pitom od suvih šljiva. Za predstojeće hladnije dane, u zatvorenom delu čija unutrašnjost spaja ugođaj lovačkog doma i ruske dače loži se velika kaljeva peć, pogled na užurbanu otvo-renu kuhinju raspiruje maštu za lov na drugačije tradicionalne ukuse, a ovde takav lov sa pra-vom nosi naziv - carski.

Ada Huja bb062/544-544

nacionalnai ruska kuhinja_

Carskaja ohota

Skladan spoj tradicionalnih ukusa

ukratko_

Dani indonezijske kuhinje u Hyatt-uHotel Hyatt nastavlja sa

predstavljanjem svetskih kuhinja,

ovog puta dovodeći egzotičnu

indonezijsku kuhinju. Od 30.

septembra do 9. oktobra gostuju

šefovi kuhinje iz Hyatt hotela

sa ostrva Java, čija je kuhinja

nešto blažih aroma nego ostatak

kuhinje „zemlje hiljadu ostrva“

za koju kažu da ima i kuhinju

hiljadu ukusa. Pregršt magičnih

začina i tropskog voća, kokosovo

mleko, crni i ledeni čaj, očekuju

vas u formi švedskog stola u

restoranu Metropoliten Grill.

Hotel Hyatt

Milentija Popovića 5

Istorija gastronomijeZanimljiv gastronomski poduhvat

krstari kroz prošlost (raz)

otkrivajući nam tajne raskošnih

trpeza davnih vremena. Na

Salašu 137 početkom oktobra

biće predstavljena “Trpeza ruskih

careva”, a potom u restoranu

Kraljičin vagon “Trpeza srpskih

dinastija”. Tokom jeseni očekuje

nas predstavljanje autentičnih

kuhinja stare Grčke i starog

Rima. Za ova dešavanja

rezervacija je obavezna, a

možete je obezbediti putem

e-maila restoranitv@gmail.

com, ili telefonom. O tačnim

datumima i jelima koja će biti

poslužena tokom ovih neobičnih

večeri detaljnije možete saznati

na www.restoranitv.com.

Salaš 137 021/714-505

Kraljičin vagon 011/354-22

Više o gastronomiji potražite nawww.citymagazine.rs

puls grada gastro • 252 tekst : Peđa Kresojević

etno kafana_

Lazina bašta

Autentičan doživljaj Vojvodine, u svakom smislu

Mesto kakvo je, reklo bi se, No-vom Sadu nedostajalo, početkom septembra otvoreno je u popu-larnoj ulici Laze Telečkog. Lazina bašta, mesto za dame i bećare, u najkraćem se može opisati kao etno kafana, gde obe odrednice nose onu finu, toplu i domaćinsku notu. Enterijer (dve sale, terasa i avlija) je spoj toplih boja, prirod-nih materijala i finih autentičnih vojvođanskih detalja, zaokružen sjajnim muzičkim izborom koji vas etno zvucima vodi širom Evrope. Na meniju, a potom i na pladnjevima i tanjirima, stiže sve ono po čemu je panonska kuhinja prepoznatljiva, od domaćih supa, preko perkelta do gomboca. Kao uvod il i upoznavanje sa tradicijom nikako ne propus-tite Lazino meze – uživaćete u odličnom fino-ljutom slovačkom kulenu, sjajnom kozjem siru sa bosiljkom, pravoj vojvođanskoj šunki i mladom siru uz domaću proju i domaći hleb. Nastavak stiže u starinskoj sosijeri - prava domaća supa, pileća ili neka od krem čorbi, zavisno od dnevnog izbora koji svakog dana donosi i neko od tradicionalnih kuvanih jela. Perkelt koji smo probali, sa kuvanim krompirom i domaćim

rezancima, bio je jednostavno odličan, dok je „devojačka ple-tenica“, i to „Varošanka“ sa me-dom, senfom i majčinom dušicom, ostavila još bolji utisak. Speci-jalno pripremljeno svinjsko meso, posluženo u obliku pletenice, mekano je toliko da se topi u ustima, dok je prilog u vidu krom-pira sa slaninicom, pečene crvene paprike i luka više nego izdašan. Knedle sa šljivama sa prezlom ili pak u modernoj izvedbi sa neobičnim dodacima, koje vam ostavljamo da sami otkrijete, sja-jne štrudle sa makom i orasima, neizbežan su završetak užitka na ovom mestu. Bogat izbor vina, uz odlično vino kuće, te sjajne domaće rakije (divlja kruška, dunja, loza ili kajsija) prava su uvertira i pratnja pobrojanim specijalitetima. Dodate li svemu ovome vrlo povoljne cene, dobi-jate izuzetnu i toplu preporuku za dolazak u porodičnom, pri-jateljskom, poslovnom... kakvom god društvu (a i bez društva) u ovaj sasvim poseban kutak u samom centru grada. Prepustite mu se svim čulima.Laze Telečkog 5 Novi Sad021/661-05-60

2 TEksT : dušica marković

Ovo je knjiga zanimljivih i duhovitih priča u kojoj je Ršum na svoj način ispričao, dopunio, nastavio, začinio maštom i pronicljivošću drevne legende, anegdote, velike misli, istorijske ličnosti i bizarne detalje o njima, koje je od gimnazijskih dana beležio u svoj dnevnik. U njima podseća mlade, a i one koji to nisu, na osnovne i stare mudrosti do kojih dolazi iskustvom, a na koje u životnoj trci najčešče zaboravljamo. Priče su pitke i čitke, prepričavane u narodu, zanimljive. Uče nas da je život lep i liči na sunčanje na mesečini.Upoznaćete sudbinu Vedrane, koja se izdvajala vrednoćom i brzi-nom kojom je završavala poslove,

devojčice koja je živela u porodici bogatoj vedrinom i nadom u bolje dane, a u vreme kad Srbi nisu imali prezimena na -ić.Saznaćete šta se dogodilo kada su se sreli siromašni dečak Kobran, koji je imao dobro srce i čudesnu moć da pogledom pali sve oko sebe i princeza Večenega koja je svojim pogledom ledila sve ispred sebe. A kako se zbog ljubavi postaje

nevidljiv i kako se gradila leteća crkva u zlatiborskom kraju u tursko doba kada je to bilo zabranjeno, kako su ljudi bili snalažljivi i orga-nizovani, spremni da pomognu, saznaćete u jednoj od priča.„Zuc o Edvardovom prstenju“ je priča koju je Ršum čuo od svog nastavnika istorije, a onda je sam dopunio, začinio... Govori o princu Edvardu VI – kako je kao mali bio vrlo bolešljivo dete i istovremeno nepodnošljivo nemiran. Kao budući kralj nije mogao da dobija batine te je, umesto njega, batine dobijao njegov drug Ficpatrik. Kako se priča završava, saznaćete ako je pročitate.Izdavač: Laguna

Od prve svoje svesne misli čovek je želeo da sazna kakav je svet u kome živi, kako je nastao i zašto uopšte postoji. Upravo ta ljudska želja za znanjem i upoznavanjem prirode koja ga okružuje stvorila je jednu od najstarijih nauka – astronomiju. Danas znamo da je svaki naš atom i svaka stvar koju dodirujemo nekada bila deo jedne davno zaboravljene zvezde, iste one od koje je nastalo i Sunce. Takođe, znamo koliko je svemir veliki, a mi mali - ali znamo i koliko je moćan ljudski um koji otkriva tajne tog ogromnog prostranstva.Na predlog UNESCO-a decembra 2007. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezo-luciju kojom je 2009. godina proglašena Međunarodnom godinom astronomije.Međunarodna godina astrono-mije obeležava veliki jubilej - 400 godina od prvog astronomskog posmatranja Galilea Galileja pomoću teleskopa 1609. godine. Iste godine Johan Kepler je objavio prva dva od tri svoja zakona kretanja planeta. Astronomija je jedna od najstarijih nauka i danas ima veliki uticaj na našu kulturu i predstavlja snažan izraz ljudske inteligen-cije. Obeležavanje Međunarodne godine astronomije počelo je

svečanom ceremonijom u Pa-rizu 14. januara, a u Srbiji , na svečanosti na beogradskom He-mijskom fakultetu, u februaru, potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić proglasio je Međunarodnu godinu astronomije 2009.Planetarijum je najmoćnije sreds-tvo za popularizaciju astronomije. Predavanja i projekcije zvezda-nog neba redovno se održavaju u beogradskom Planetarijumu, koji je smešten u Gornjem gradu Kalemegdanske tvrđave (ispod Crkve Ružice i Kapele Svete Petke). U okviru projekcije, koja traje nepun sat, posetioci se upo-znaju sa sazvežđima, kretanjem nebeske sfere, izgledom neba na različitim geografskim širinama, sa svemirom, od njegovog nas-tanka do našeg vremena, i ob-jektima koji ga nastanjuju. Priča o zanimljivoj vasioni prilagođena je uzrastu posetilaca. Zvezdani bioskop - planetarijumska pro-jekcija za pojedinačne posete održava se svake subote u pe-riodu od 1. marta do 31. oktobra, sa početkom u 19 časova.

Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“Kalemegdan, Gornji grad 16tel/faks: 011/30-32-133

Dečiji filmski festival peti put otvara vrata najmlađim filmofilima 19. ok-tobra u dvorani Doma sindikata u Beogradu i trajaće do 25. oktobra. Tokom dva dana vikenda, 24. i 25. oktobra, celokupan program festivala seli se u multipleks Ko-losej u tržnom centru Ušće, gde će deca i njihovi roditelji imati priliku da pogledaju program filmova u ambijentu najsavre-menijih bioskopskih sala. Prve nedelje oktobra, od 1. do 7. Festival će biti održan i u Novom Sadu u hali Spens, a potom će se revijalno održati u ostalim gra-dovima širom Srbije. Kao i predhodnih godina i ovaj put biće prikazana najkvalitetnija

filmska ostvarenja koja dolaze iz celoga sveta za decu predškolskog i školskog uzrasta. Igrani, animirani i dokumentarni filmovi dokazuju da Kids Fest ne forsira blokbas-tere već edukativna, a istovre-meno i zabavna ostvarenja. Kids Arena sastavljena je od različitih programa edukacije dece kroz zabavu u nekoliko kreativnih radionica i igraonica.Ove godine je planirano prikazi-vanje 15 filmskih premijera, od kojih će veliki broj biti sinhronizovan. Najzanimljviji filmovi su: Divlji dečaci 5 - Iza horizonta, Neverovatno putovanje jedne kornjače, Hulk protiv Volverina i Hulk protiv Tora, Novi osvetnici: heroji sutrašnjice,

Magija Vinks: tajna izgubljenog kraljevstva, Sunčani Beri i Disko Glista, Niko i put ka zvezdama.

I filmovi i zabavaPored filmova, kao i svake godine, različiti programi za naše najmlađe biće organizovani u takozvanoj Kids Areni koja se nalazi u Domu sindikata, tokom pet dana (19 – 23. oktobar), za vreme i u pauzi filmskih programa. Ci l j programa je da animira najmlađu publiku, da kroz krea-tivne radionice i prezentacije različitih organizacija, ambasada i kulturnih centara u toku pet dana stvori prostor po meri deteta – pun igre i mašte, ali i da ih edukuje i

kroz neformalan pristup nauči različitim vrednostima društva. Neke od najzanimljvijih radionica ove godine su:• Uz podršku Švedske ambasade u Beogradu niz radionica sa našim najmlađima održaće Erling Erik-son (uz pomoć Media Education Centra iz Beograda), animator i televizijski producent, koji će male posetioce Filmskog festivala učiti kako da prave animirane filmove i prikazaće nam one koje su, u njegovoj radionici, stvarala deca iz svih krajeva sveta. • Volonteri Crvenog krsta Beo-grada dežuraju svih festivals-kih dana i u pauzi filmova uče najmlađe tehnikama prve pomoći,

kao i Vojska Srbije i MUP Srbije, koji svojom pojavom uvek iza-zivaju veliko interesovanje naše male publike. • Neke od najznačajnijih tema savremenog društva – očuvanje i zaštita prirode i reciklaža, biće predstavljeni na radionicama Centra za razvoj ekološke svesti – Izvor, Beogradskog ekološkog centra i časopisa National Geo-graphic Junior. • Kulturni centri i ambasade (Ser-vantes, Finska ambasada, Britanski savet) predstaviće svoju kulturu najmlađim posetiocima. Uz muziku, animaciju, igrice, crtao-nice, kvizove znanja i jezika - sa brojnim plesnim, sportskim školama i školama borilačkih veština, kao i mnogim drugim drugarima i prijateljima festivala, Arena će tokom pet festivalskih dana postati carstvo igre i mašte. Svaka kupljena karta je i kupon za veliku nagradnu igru: posled-njeg dana festivala biće izvučeni dobitnici vrednih nagrada.

www.kids-fest.com

Predstava Mala sirena je urađena po tekstu koji je napisala savremena ruska dramska autorka Ljudmila Razumovska na osnovu poznate bajke Hansa Kristijana Andersena, poštujući je do kraja, ne trudeći se da promeni njen tužan kraj. Priču o maloj sireni koja se zaljubljuje u princa i želi da postane devojka, reditelj Milan Karadžić priredio je u formi mjuzikla, sa elementima rok opere. Muzika omogućava da tužnu priču, koja se bavi pitanjima ljubavi, smrti, izdaje, vere i nade, mladi dožive bez patetike i tuge, i da o svemu tome saznaju na jedan uzvišen i kreativan način. Mlada glumica Danijela Štajnfeld u naslovnoj ulozi predvodi veliki ansambl. Uloga princa poverena

je studentu FDU Aleksandru Radojičiću. Viktor Savić je odličan u ulozi jednog od kraljevih mi-nistara, a na visini zadatka je i sam kralj koga upečatljivo igra Andrija Milošević. U podeli su i Zo-rica Jovanović, Katarina Marković, Boba Latinović, Nemanja Oliverić…

Davne 1968. godine, na pre-dlog Donke Špiček, pokrenuta je inicijativa da se organizuje međunarodna dečja manifes-tacija Radost Evrope, kojom će biti obeležen 5. oktobar - Svetski dan deteta.

Sve što raste, htelo bi da raste. Neka raste, i treba da raste…

Prva deca iz Evrope stigla su u Beograd već sledeće godine, 1969. Ideja je bila da deca ne odsedaju u hotelskim sobama, već da borave u porodicama koja imaju decu vršnjake, da sa njima dele igračke, sobu, krevet, mamu…Tako je jedne godine dečak iz Rusije kao opravdanje za kašnjenje na koncert rekao da ga mama nije pustila bez doručka. Beogradske mame su deca usvajala i volela kao svoje, kao i mame decu.

Sve što peva, htelo bi da peva. Neka peva, i treba da peva…Važno je znati da je naš pesnik, neuništivi duh Beograda, Duško Radović, napisao ove stihove koji su postali zdravica i himna Radosti Evrope i tako joj dao neizbrisiv pečat. Uz dečji hor Kolibri pesmu peva proslavljeni glumac Dragan Laković. Pored himne,

Duško Radović je sastavio i Rečnik prijateljstva koji ima samo 15 reči dovoljnih da se na bilo kom konti-nentu deca međusobno razumeju: sloboda, sunce, hleb, ljubav, mama, tata, radost, igra, mir, dete, knjiga, ptica, pesma, Evropa, prijatelj.

Sve što leti, htelo bi da leti. Neka leti, i treba da leti...

Posle ovakvog početka više se nije moglo zaustaviti. Tokom svih ovih godina u naš grad je došlo više od 16.000 dece plus njihovi pratioci, koje je ugostilo isto toliko beograds-kih porodica. Napisano je više od milion pisama sa rečima ljubavi, prijateljstva, obećanja, obojeno duginim bojama, ostalo mnogo lepih uspomena, tako da je i naziv manifestacije sasvim razumljiv za te dane sa toliko dece.Skoro da nema zemlje u Evropi čija deca nisu bila učesnici Radosti Evrope i generacije Beograđana koja u ovoj manifestacij i nije učestvovala. U prvoj nedelji oktobra u goste će nam stići i Jitka Bajgarova iz Praga koja je pre 40 godina bila gošća kod naše devojčice Biljane Milosavljević, sa kojom je sve ove godine bila u kontaktu, u jednom neraskidivom prijateljstvu.

Sve što cveta, htelo bi da cveta.

Neka cveta, i treba da cveta...

Ovog oktobra, pod nazivom „Kroz vasionu i vekove“ slavimo 40 go-dina Radosti Evrope, inspirisani radom našeg naučnika Milutina Milankovića. UNESCO obeležava 130 godina od njegovog rođenja, kao i stogodišnjicu rođenja Ljubice Marić, čuvene srpske kompozitorke i tako ih svrstava u sam vrh nauke i umetnosti. Početkom meseca, beogradski mališani u svojim po-rodicama će ugostiti više stotina vršnjaka iz 20 zemalja Evrope koji sa sobom donose zvuk, pokret, sliku, kulturu i običaje svoje zemlje i različita umeća koja će pokazivati na trgovima, ulicama, i drugim prostorima Beograda.

Sve što trči, htelo bi da trči. Neka trči, i treba da trči…

Karneva l u cen t ru g rada , Međunarodni likovni konkurs sa svojom završnom izložbom, Dečji vašar, Klub ljubitelja muzike, Gala koncert u Centru Sava, programski su segmenti manifestacije koji obogaćuju svake godine kul-turnu sliku grada, a deci pružaju mogućnosti za zabavu i druženje. Sva lepota je u različitosti.

Živeti, živeti, lepo je živeti…

knjige_Sunčanje na mesečini

nauka_Godina astronomije

pozorište_Mala sirena

film_Kids Fest

manifestacija_Radost Evrope

PULs GRADA DECA • 27 26 • PULs GRADA DECA

Ljubivoje ršumović

opservatorija na kalemegdanu

23/09/09 ciTY maGaZiNE

Igra, pesma, drugarstvo, razumevanje drugog i drugačijeg, dečje stvaralaštvo, sinonimi su za Radost Evrope, manifestaciju koja svake godine okuplja decu od 7 do 14 godina. Manifestacija traje od 1. do 5. oktobra, a ove godine obeležava i 40. godišnjicu

„Na tebi je da otkriješ svemir“ moto je Međunarodne godine astronomije. Svi koji inspiraciju nalaze u zvezdama na nebu i beskrajnom prostranstvu koje nas okružuje, imaju priliku da upoznaju Plavu planetu, otkriju svemir, posete Planetarijum i Narodnu opservatoriju ili Opservatoriju na Zvezdari

Poslednjeg vikenda u septembru pozorište Boško Buha otvara svoja vrata i poziva svu decu da pogledaju predstavu Mala sirena

„Ršumov srpski jezik je pravo uživanje. Dok čitamo, jednostavno osećamo kako se naš srpski – učmao i zanemoćao od mnogih današnjih novogovora – oporavlja, kao u kakvoj jezičkoj banji“ - rekao je o knjizi Vladimir Andrić

Dečiji filmski festival i ove godine prikazuje najbolja igrana, animirana i dokumentarna filmska ostvarenja namenjena deci predškolskog i školskog uzrasta. Osim filmskog, Festival donosi i bogat zabavni program

2 TEksT : dušica marković

Ovo je knjiga zanimljivih i duhovitih priča u kojoj je Ršum na svoj način ispričao, dopunio, nastavio, začinio maštom i pronicljivošću drevne legende, anegdote, velike misli, istorijske ličnosti i bizarne detalje o njima, koje je od gimnazijskih dana beležio u svoj dnevnik. U njima podseća mlade, a i one koji to nisu, na osnovne i stare mudrosti do kojih dolazi iskustvom, a na koje u životnoj trci najčešče zaboravljamo. Priče su pitke i čitke, prepričavane u narodu, zanimljive. Uče nas da je život lep i liči na sunčanje na mesečini.Upoznaćete sudbinu Vedrane, koja se izdvajala vrednoćom i brzi-nom kojom je završavala poslove,

devojčice koja je živela u porodici bogatoj vedrinom i nadom u bolje dane, a u vreme kad Srbi nisu imali prezimena na -ić.Saznaćete šta se dogodilo kada su se sreli siromašni dečak Kobran, koji je imao dobro srce i čudesnu moć da pogledom pali sve oko sebe i princeza Večenega koja je svojim pogledom ledila sve ispred sebe. A kako se zbog ljubavi postaje

nevidljiv i kako se gradila leteća crkva u zlatiborskom kraju u tursko doba kada je to bilo zabranjeno, kako su ljudi bili snalažljivi i orga-nizovani, spremni da pomognu, saznaćete u jednoj od priča.„Zuc o Edvardovom prstenju“ je priča koju je Ršum čuo od svog nastavnika istorije, a onda je sam dopunio, začinio... Govori o princu Edvardu VI – kako je kao mali bio vrlo bolešljivo dete i istovremeno nepodnošljivo nemiran. Kao budući kralj nije mogao da dobija batine te je, umesto njega, batine dobijao njegov drug Ficpatrik. Kako se priča završava, saznaćete ako je pročitate.Izdavač: Laguna

Od prve svoje svesne misli čovek je želeo da sazna kakav je svet u kome živi, kako je nastao i zašto uopšte postoji. Upravo ta ljudska želja za znanjem i upoznavanjem prirode koja ga okružuje stvorila je jednu od najstarijih nauka – astronomiju. Danas znamo da je svaki naš atom i svaka stvar koju dodirujemo nekada bila deo jedne davno zaboravljene zvezde, iste one od koje je nastalo i Sunce. Takođe, znamo koliko je svemir veliki, a mi mali - ali znamo i koliko je moćan ljudski um koji otkriva tajne tog ogromnog prostranstva.Na predlog UNESCO-a decembra 2007. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezo-luciju kojom je 2009. godina proglašena Međunarodnom godinom astronomije.Međunarodna godina astrono-mije obeležava veliki jubilej - 400 godina od prvog astronomskog posmatranja Galilea Galileja pomoću teleskopa 1609. godine. Iste godine Johan Kepler je objavio prva dva od tri svoja zakona kretanja planeta. Astronomija je jedna od najstarijih nauka i danas ima veliki uticaj na našu kulturu i predstavlja snažan izraz ljudske inteligen-cije. Obeležavanje Međunarodne godine astronomije počelo je

svečanom ceremonijom u Pa-rizu 14. januara, a u Srbiji , na svečanosti na beogradskom He-mijskom fakultetu, u februaru, potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić proglasio je Međunarodnu godinu astronomije 2009.Planetarijum je najmoćnije sreds-tvo za popularizaciju astronomije. Predavanja i projekcije zvezda-nog neba redovno se održavaju u beogradskom Planetarijumu, koji je smešten u Gornjem gradu Kalemegdanske tvrđave (ispod Crkve Ružice i Kapele Svete Petke). U okviru projekcije, koja traje nepun sat, posetioci se upo-znaju sa sazvežđima, kretanjem nebeske sfere, izgledom neba na različitim geografskim širinama, sa svemirom, od njegovog nas-tanka do našeg vremena, i ob-jektima koji ga nastanjuju. Priča o zanimljivoj vasioni prilagođena je uzrastu posetilaca. Zvezdani bioskop - planetarijumska pro-jekcija za pojedinačne posete održava se svake subote u pe-riodu od 1. marta do 31. oktobra, sa početkom u 19 časova.

Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“Kalemegdan, Gornji grad 16tel/faks: 011/30-32-133

Dečiji filmski festival peti put otvara vrata najmlađim filmofilima 19. ok-tobra u dvorani Doma sindikata u Beogradu i trajaće do 25. oktobra. Tokom dva dana vikenda, 24. i 25. oktobra, celokupan program festivala seli se u multipleks Ko-losej u tržnom centru Ušće, gde će deca i njihovi roditelji imati priliku da pogledaju program filmova u ambijentu najsavre-menijih bioskopskih sala. Prve nedelje oktobra, od 1. do 7. Festival će biti održan i u Novom Sadu u hali Spens, a potom će se revijalno održati u ostalim gra-dovima širom Srbije. Kao i predhodnih godina i ovaj put biće prikazana najkvalitetnija

filmska ostvarenja koja dolaze iz celoga sveta za decu predškolskog i školskog uzrasta. Igrani, animirani i dokumentarni filmovi dokazuju da Kids Fest ne forsira blokbas-tere već edukativna, a istovre-meno i zabavna ostvarenja. Kids Arena sastavljena je od različitih programa edukacije dece kroz zabavu u nekoliko kreativnih radionica i igraonica.Ove godine je planirano prikazi-vanje 15 filmskih premijera, od kojih će veliki broj biti sinhronizovan. Najzanimljviji filmovi su: Divlji dečaci 5 - Iza horizonta, Neverovatno putovanje jedne kornjače, Hulk protiv Volverina i Hulk protiv Tora, Novi osvetnici: heroji sutrašnjice,

Magija Vinks: tajna izgubljenog kraljevstva, Sunčani Beri i Disko Glista, Niko i put ka zvezdama.

I filmovi i zabavaPored filmova, kao i svake godine, različiti programi za naše najmlađe biće organizovani u takozvanoj Kids Areni koja se nalazi u Domu sindikata, tokom pet dana (19 – 23. oktobar), za vreme i u pauzi filmskih programa. Ci l j programa je da animira najmlađu publiku, da kroz krea-tivne radionice i prezentacije različitih organizacija, ambasada i kulturnih centara u toku pet dana stvori prostor po meri deteta – pun igre i mašte, ali i da ih edukuje i

kroz neformalan pristup nauči različitim vrednostima društva. Neke od najzanimljvijih radionica ove godine su:• Uz podršku Švedske ambasade u Beogradu niz radionica sa našim najmlađima održaće Erling Erik-son (uz pomoć Media Education Centra iz Beograda), animator i televizijski producent, koji će male posetioce Filmskog festivala učiti kako da prave animirane filmove i prikazaće nam one koje su, u njegovoj radionici, stvarala deca iz svih krajeva sveta. • Volonteri Crvenog krsta Beo-grada dežuraju svih festivals-kih dana i u pauzi filmova uče najmlađe tehnikama prve pomoći,

kao i Vojska Srbije i MUP Srbije, koji svojom pojavom uvek iza-zivaju veliko interesovanje naše male publike. • Neke od najznačajnijih tema savremenog društva – očuvanje i zaštita prirode i reciklaža, biće predstavljeni na radionicama Centra za razvoj ekološke svesti – Izvor, Beogradskog ekološkog centra i časopisa National Geo-graphic Junior. • Kulturni centri i ambasade (Ser-vantes, Finska ambasada, Britanski savet) predstaviće svoju kulturu najmlađim posetiocima. Uz muziku, animaciju, igrice, crtao-nice, kvizove znanja i jezika - sa brojnim plesnim, sportskim školama i školama borilačkih veština, kao i mnogim drugim drugarima i prijateljima festivala, Arena će tokom pet festivalskih dana postati carstvo igre i mašte. Svaka kupljena karta je i kupon za veliku nagradnu igru: posled-njeg dana festivala biće izvučeni dobitnici vrednih nagrada.

www.kids-fest.com

Predstava Mala sirena je urađena po tekstu koji je napisala savremena ruska dramska autorka Ljudmila Razumovska na osnovu poznate bajke Hansa Kristijana Andersena, poštujući je do kraja, ne trudeći se da promeni njen tužan kraj. Priču o maloj sireni koja se zaljubljuje u princa i želi da postane devojka, reditelj Milan Karadžić priredio je u formi mjuzikla, sa elementima rok opere. Muzika omogućava da tužnu priču, koja se bavi pitanjima ljubavi, smrti, izdaje, vere i nade, mladi dožive bez patetike i tuge, i da o svemu tome saznaju na jedan uzvišen i kreativan način. Mlada glumica Danijela Štajnfeld u naslovnoj ulozi predvodi veliki ansambl. Uloga princa poverena

je studentu FDU Aleksandru Radojičiću. Viktor Savić je odličan u ulozi jednog od kraljevih mi-nistara, a na visini zadatka je i sam kralj koga upečatljivo igra Andrija Milošević. U podeli su i Zo-rica Jovanović, Katarina Marković, Boba Latinović, Nemanja Oliverić…

Davne 1968. godine, na pre-dlog Donke Špiček, pokrenuta je inicijativa da se organizuje međunarodna dečja manifes-tacija Radost Evrope, kojom će biti obeležen 5. oktobar - Svetski dan deteta.

Sve što raste, htelo bi da raste. Neka raste, i treba da raste…

Prva deca iz Evrope stigla su u Beograd već sledeće godine, 1969. Ideja je bila da deca ne odsedaju u hotelskim sobama, već da borave u porodicama koja imaju decu vršnjake, da sa njima dele igračke, sobu, krevet, mamu…Tako je jedne godine dečak iz Rusije kao opravdanje za kašnjenje na koncert rekao da ga mama nije pustila bez doručka. Beogradske mame su deca usvajala i volela kao svoje, kao i mame decu.

Sve što peva, htelo bi da peva. Neka peva, i treba da peva…Važno je znati da je naš pesnik, neuništivi duh Beograda, Duško Radović, napisao ove stihove koji su postali zdravica i himna Radosti Evrope i tako joj dao neizbrisiv pečat. Uz dečji hor Kolibri pesmu peva proslavljeni glumac Dragan Laković. Pored himne,

Duško Radović je sastavio i Rečnik prijateljstva koji ima samo 15 reči dovoljnih da se na bilo kom konti-nentu deca međusobno razumeju: sloboda, sunce, hleb, ljubav, mama, tata, radost, igra, mir, dete, knjiga, ptica, pesma, Evropa, prijatelj.

Sve što leti, htelo bi da leti. Neka leti, i treba da leti...

Posle ovakvog početka više se nije moglo zaustaviti. Tokom svih ovih godina u naš grad je došlo više od 16.000 dece plus njihovi pratioci, koje je ugostilo isto toliko beograds-kih porodica. Napisano je više od milion pisama sa rečima ljubavi, prijateljstva, obećanja, obojeno duginim bojama, ostalo mnogo lepih uspomena, tako da je i naziv manifestacije sasvim razumljiv za te dane sa toliko dece.Skoro da nema zemlje u Evropi čija deca nisu bila učesnici Radosti Evrope i generacije Beograđana koja u ovoj manifestacij i nije učestvovala. U prvoj nedelji oktobra u goste će nam stići i Jitka Bajgarova iz Praga koja je pre 40 godina bila gošća kod naše devojčice Biljane Milosavljević, sa kojom je sve ove godine bila u kontaktu, u jednom neraskidivom prijateljstvu.

Sve što cveta, htelo bi da cveta.

Neka cveta, i treba da cveta...

Ovog oktobra, pod nazivom „Kroz vasionu i vekove“ slavimo 40 go-dina Radosti Evrope, inspirisani radom našeg naučnika Milutina Milankovića. UNESCO obeležava 130 godina od njegovog rođenja, kao i stogodišnjicu rođenja Ljubice Marić, čuvene srpske kompozitorke i tako ih svrstava u sam vrh nauke i umetnosti. Početkom meseca, beogradski mališani u svojim po-rodicama će ugostiti više stotina vršnjaka iz 20 zemalja Evrope koji sa sobom donose zvuk, pokret, sliku, kulturu i običaje svoje zemlje i različita umeća koja će pokazivati na trgovima, ulicama, i drugim prostorima Beograda.

Sve što trči, htelo bi da trči. Neka trči, i treba da trči…

Karneva l u cen t ru g rada , Međunarodni likovni konkurs sa svojom završnom izložbom, Dečji vašar, Klub ljubitelja muzike, Gala koncert u Centru Sava, programski su segmenti manifestacije koji obogaćuju svake godine kul-turnu sliku grada, a deci pružaju mogućnosti za zabavu i druženje. Sva lepota je u različitosti.

Živeti, živeti, lepo je živeti…

knjige_Sunčanje na mesečini

nauka_Godina astronomije

pozorište_Mala sirena

film_Kids Fest

manifestacija_Radost Evrope

PULs GRADA DECA • 27 26 • PULs GRADA DECA

Ljubivoje ršumović

opservatorija na kalemegdanu

23/09/09 ciTY maGaZiNE

Igra, pesma, drugarstvo, razumevanje drugog i drugačijeg, dečje stvaralaštvo, sinonimi su za Radost Evrope, manifestaciju koja svake godine okuplja decu od 7 do 14 godina. Manifestacija traje od 1. do 5. oktobra, a ove godine obeležava i 40. godišnjicu

„Na tebi je da otkriješ svemir“ moto je Međunarodne godine astronomije. Svi koji inspiraciju nalaze u zvezdama na nebu i beskrajnom prostranstvu koje nas okružuje, imaju priliku da upoznaju Plavu planetu, otkriju svemir, posete Planetarijum i Narodnu opservatoriju ili Opservatoriju na Zvezdari

Poslednjeg vikenda u septembru pozorište Boško Buha otvara svoja vrata i poziva svu decu da pogledaju predstavu Mala sirena

„Ršumov srpski jezik je pravo uživanje. Dok čitamo, jednostavno osećamo kako se naš srpski – učmao i zanemoćao od mnogih današnjih novogovora – oporavlja, kao u kakvoj jezičkoj banji“ - rekao je o knjizi Vladimir Andrić

Dečiji filmski festival i ove godine prikazuje najbolja igrana, animirana i dokumentarna filmska ostvarenja namenjena deci predškolskog i školskog uzrasta. Osim filmskog, Festival donosi i bogat zabavni program

Ford Fiesta

Sportista u gradu

U pokušaju da smanje cene, mnogi proizvođači automobila okrenuli su se jednostavnijim formama, jeftinim oblogama, običnoj plastici i tehnici iz prošlog veka. Ford je to odbio da učini i sa novom Fiestom odlučio je da okrene novi list, predstavivši još jedan model sa takozvanim kinetičkim dizajnom

Nemački automobil uspešno krije svoje germansko poreklo, jer ima maštovito osmišljen enterijer, oplemenjen kvalitetnim materijalima, vrhunskom zvučnom izolacijom i ergonomskim sedištima koja odlično drže telo u krivinama, a pri dužim putovanjima su dovoljno udobna. Kako je oslanjanje ovog svestranog i modernog automobila sportskog duha gotovo savršeno, Fiesta je najstabilnija i najdinamičnija u B segmentu. Odlično se snalazi i u gradu zahvaljujući malom prečniku okretanja i dovoljno laganom servo upravljaču – jedino preveliki C stub kvari uživanje i dobrim delom otežava parkiranje pri vožnji unazad.

Dizajn pre svegaVeć prvi pogled na Fiestu otkriva da Ford sa ovim modelom pokušava da osvoji kupce atraktivnim dizajnom, a ne obiljem prostora. Upotrebnu vrednost jednog automobila moguće je izmeriti veoma precizno, a ona u ovom slučaju iznosi 979 l korisnog prostora u prtljažniku (kada je zadnja klupa oborena), sa 530 kg maksimalne nosivosti i autonomijom vožnje za osnovnu verziju Fieste 1.2 od preko 700km zahvaljujući niskoj potrošnji (u proseku oko 6,3 l) i dovoljno velikom rezervoaru (45 l). Ford je u poslednjoj deceniji na pravom putu. Fiesta prosto oduševljava odličnim kvalitetom izrade, a potvrda toga su i ADAC-ovi izveštaji. Kokpit je pregledan, funkcionalan i estetski sasvim zadovoljava. Međutim, ovaj automobil nije samo za gledanje, već i za vožnju, kada pokazuje svoje najbolje osobine, među kojima treba posebno pohvaliti izuzetnu voznu dinamiku. Koliko god pritiskali papučicu gasa, automobil će mirno pratiti željenu putanju zahvaljujući izuzetno direktnom i preciznom servo upravljaču, ali i ogibljenju koje u sebi krije mnogo sportskih gena. Oslanjanje je tvrdo, što je lako primetiti na domaćim drumovima, ali se na autoputu ne primećuje. Pri velikim brzinama, primerenim brzim autoputevima, osećaćete se sasvim sigurno u ovom automobilu zahvaljujući odličnim amortizerima. Čak i na brzinama većim od 160 km/h nećete imati utisak da sedite u malom automobilu, jer je Fiesta i tada veoma stabilna i mirna.

Uzor drugimaBenzinski agregat od 1,25 litara, 16 ventila i 82 KS nema sportskih gena u sebi, ali ima smisla za štednju, jer u proseku potroši samo 6,3 litara goriva. Ovaj Ford bi se mogao okarakterisati kao pravi “inženjerski automobil”, koji u svim uslovima sa lakoćom ispunjava želje vozača. Činjenica je da je Fiesta po voznoj dinamici u velikoj meri nadmašila prethodni model, a sa njim i konkurenciju. Ugodnoj vožnji dodatno doprinosi odlična zvučna izolacija (Fiesta je 20% tiša od prethodnika zahvaljujući debljim staklima i dvostrukom sistemu dihtovanja vrata), a odlične kočnice su odista impresivne. Ford je vraški dobar i upravljiv automobil, čija je najveća mana nedovoljno mesta na zadnjoj klupi i slabo razgranata servisna mreža. Ipak, uveren sam da će odlični vozači moći da oproste ove grehe Fordu, odnosno Grand Motorsu, jer će ovaj auto voziti sa velikim zadovoljstvom.

Kome je namenjen?Fiestu će obožavati oni koji vole da voze brzo, energično i smelo. Doduše, zbog novog zakona od brze vožnje u gradu nema ništa, ali je uživanje u preciznom menjaču, avangardnom enterijeru i milozvučnom motoru zagarantovano. Verzija sa osnovnim 1,2-litarskim agregatom od 82 KS sigurno ne proizvodi višak adrenalina, ali pruža sasvim dovoljno snage i više nego pristojna ubrzanja i međuubrzanja. Kočnice su vrhunske i pružaju izuzetno kratke zaustavne puteve, a oslanjanje je gotovo sportski podešeno, što znači da je ovaj avangardni Ford veoma stabilan, predvidiv i upravljiv u svakoj situaciji. Aktivna i pasivna bezbednost je na najvišem mogućem nivou. To što je mala Fiesta dobila maksimalnih 5 zvezdica na čuvenom EuroNCAP kreš testu ne treba nikoga da čudi, jer je Ford iz dugogodišnjeg braka sa švedskim Volvoom dobio gratis tehnologiju proizvodnje bezbednih automobila. Dakle, Fiesta je brza, bezbedna i brutalno zabavna, i jednako će veseliti oba pola, pa čak i one vozače koji su tek dobili vozačku dozvolu. Možda je upravo ovaj automobil idealan izbor za vas, i možda će vas baš on naterati da zavolite vožnju, čak i ako živite u zakrčenom Beogradu ili Novom Sadu. •

više informacija o automobilima možete pronaći nawww.citymagazine.rs

2 teKSt : AleksAndAr Todorović

euroncap Kreš teSt : cena : od 10.990 eur

28 • pulS grada auto Svet

23/09/09 CiTY MAGAZine

Fiesta je brza, bezbedna i brutalno zabavna, i jednako će veseliti oba pola

Zbog svoje relativne blizine ali i veličine, Ljubljana je idealno rešenje za vi-kend putovanja. Naravno, zbog geografskog položaja veoma je pogodna i kao mesto za odmor i predah na putu iz Srbije ka nekoj od zemalja Evrope (ili obrnuto). Jedna od prvih stvari koji primetite kada dođete u Ljubljanu jeste specifična atmosfera koja se može opisati kao istovremeno i mirna (jer je to mali grad od samo 276.000 stanovnika) i urbana (jer je ipak u pitanju prestonica jedne od najprosperitetnijih evropskih zemalja). Zahvaljujući takvom spoju, ovaj grad očuvao je opuštenu i prijateljsku atmosferu moderne evropske prestonice. Upoznavanje Ljubljane najbolje je početi od centralne gradske tačke – Prešernovog trga, odakle vas okolne fasade u art nuvo stilu jednostavno mame da što pre krenete u detaljnije istraživanje grada. Pažnju privlači crkva sa ornamentima koja je izgrađena sredinom 17. veka. Inače, treba reći da panoramom Ljubljane dominiraju građevine u stilu italijanskog baroka, ali i art nuvo stila koji je do izražaja došao nakon razornog zemljotresa koji je pogodio ovaj grad 1895. godine. Takođe treba reći da je za arhitektonski sklad Ljubljane u velikoj meri zaslužan i čuveni slovenački arhitekta Jože Plečnik koji je svojim delima ostavio neizbrisiv trag na ovaj grad. Kada ste fotografisali Trg, nekoliko stotina metara dalje očekuje vas Tro-mostovlje i reka Ljubljanica sa brojnim mostovima koji joj daju upečatljivi šarm, a duž koje su načičkani restorani i kafići koji su od ranih jutarnjih sati puni prvo poslovnim ljudima koji su pre početka radnog dana svratili na kafu i kroasan, a kasnije i mladih ljudi, roditelja sa decom, turista... Ljubljana se kao malo koji drugi grad u Evropi može pohvaliti činjenicom da je mlad jer je prosečnom stanovniku Ljubljane 30 godina (prosek u

Beogradu je 40,5 godina), a ta demografska karakteristika vrlo je očigledna na svakom koraku. Odmah tu nalazi se i Stari grad koji vas svojim izgledom, kaldrmisanim ulicama i atmosferom vraća u neka davna vremena. Ipak, radnje koje se tu nalaze više su nego moderne i ljubiteljima šopinga nude veoma atrak-tivne stvari – garderobu, cipele, suvenire, ukrasne i umetničke predmete. Za dvadesetak minuta šetnje od centra grada stići ćete na uzvišenje na kom se nalazi vidikovac sa kog se pruža pogled na ceo grad ali i srednje-vekovni zamak za koji kažu da je izgrađen u 9. veku. Zamak je prošao dug put tokom kog je bio rušen u zemljotresu, služio kao kasarna i zatvor, da bi danas bio jedan od ključnih tačaka kulturnog i društvenog života slovenačke prestonice. Dobra vest je da ukoliko vas mrzi da šetate, do zamka možete stići kolima ili žičarom.

Zdrav životJedno od najpoznatijih obeležja Ljubljane je i park Tivoli koji se proteže do samog centra grada. Tivoli obuhvata površinu od pet kvadratnih kilometara, i obiluje cvetnim alejama, drvoredima, stazama za šetnju, fontanama i nepreglednim travnatim površinama. Inače, Ljubljana ima veliki broj biciklističkih staza koje pokrivaju ceo grad, a Slovenci su veoma aktivan i sportski narod, tako da su bicikli ili roleri obavezan rekvizit u svakoj porodici i voze ih svi, bez obzira na godine i pol. Ako u Ljubljanu dolazite kolima, razmislite o tome da sa sobom ponesete i bicikl koji će vam poslužiti kao odlično prevozno sredstvo.Takođe, Slovenci vole izlete i boravak u prirodi, što položaj na kome se Ljubljana nalazi vrlo lako omogućava. Osim što je okružena prirodnim lepotama, okolina Ljubljane nudi i velike mogućnosti za aktivnosti kao što su biciklizam, planinarenje, šetnje... Kako su razdaljine u Sloveniji male, Ljubljana predstavlja savršenu bazu za upoznavanje sa svim lepotama ove zemlje. Naime, samo u toku jednog dana možete posetiti Slovenačku obalu i planinske vrhove ili pak uživati u atmosferi nekog od slovenačkih gradova.A kada ste se našetali i poželeli nekih drugih aktivnosti, znajte da Ljubljana nudi odlične mogućnosti za šoping ili za uživanje u gastronomskim specija-litetima. Tu su brojni tržni i zabavni centri koji nude sve najpoznatije robne marke, a ako ste gurmanski avanturista probajte ukuse meksičke, indijske, španske, kineske ili neke druge kuhinje. U svakom slučaju, kakvi god da su vam afiniteti, Ljubljana obećava zanimljiv i opuštajući vikend. •

Grad mladihi urbanih ljudiLjubljana je mali, ali veoma lep i prijatan grad koji uprkos svojoj veličini nudi dosta različitih sadržaja

puls grada dEsTINaCIJa • 29

ljubljana_

Ljubljana je simpatična i urbana prestonica, koja osim lepe arhitekture i brojnih kulturnih sadržaja nudi i velike mogućnosti za šoping, rekreaciju i zabavu

2 tekst i foto : city magazine

VIšE INformaCIJa o dEsTINaCIJama poTražITE Nawww.citymagazine.rs

CITY_REKLAME_2pola.indd 31CITY_REKLAME_2pola.indd 31 9/16/2009 1:28:24 PM9/16/2009 1:28:24 PM

više informacija o urbanim stilovima možete pronaći na www.citymagazine.rs

Kada je u leto 2000. godine osnovan Autopark, niko nije pomislio da će opstati ovoliko dugo. Život je samo postajao suroviji, a moj osnovni cilj je bio da ne postanem i ja. Za nekoga ko gubi glas kad stoji pred ljudima, imati bend je bila hrabrost koja prelazi u oblast ludosti. Kao da ulaziš u avion i misliš da je kraj. Suočavanje sa strahovima je skupo, ali kvalitetno iskustvo. Bila sam nespremna. Na sebe, a i na reakcije drugih. Nisam zabavljač, već više pisac pesama koji voli da peva. Ne volim muziku na prvu loptu. Velika je sreća u životu kada naiđeš na ljude koji umeju da sviraju i stanu iza tebe. Da nije bilo njih, svakako bih davno odustala i samo pisala pesme… bez muzike. Svi smo se nekako okupili oko ideje da volimo muziku i da se izražavamo kroz nju, even-tualno uvećamo sreću ako sa nekim podelimo to što stvaramo. Ovde je bavljenje ne-mejnstrim muzikom isfuljano na najniže grane, kao i svaka časna namera, tako da je neophodno imati jake unutrašnje razloge. Opet, s druge strane, prezirem drugu krajnost, muzičku industriju, ali volim muziku. A sve to - ugovori, dogovori, procenat - zastrašujuće je i dosadno i udaljava od same muzike. Muziku ne shvatam kao zabavu, iako me zabavlja kada je radimo.

Albumi I tako, došli smo i do trećeg albuma. Prvi, jednostavno nazvan „10+1“

stavili smo na internet za besplatno skidanje, a drugi, ironično nazvan „Osećanja za poneti“ objavljen je 2006. godine za Multimedia records. Treći album, „Sve dalje“ izlazi u septembru ove godine za „Odličnog hrčka“. Isprva smo hteli da ga opet stavimo na internet, ali smo se odlučili na „fizičko“ izdanje - da ipak ostavimo za sobom nešto što nije samo fajl u kompjuteru.

Kritike me ne zanimaju. Ocene. Analize kroz brojke. To je za štebere. Kako možeš da vrednuješ nešto tako lično. Ne znaš kroz šta je neko prošao. Samo nas zanima kako se lično prelama kroz lično. Da ne go-vorim koliko je sve relativno. Kad bih slušala sve stavove, poludela bih.

Tekstovi Autoparka su do trećeg albuma svi bili moji, a sada ih prvi put piše i Nikola, pola-pola. Da ne mislim da su dobri, ne bih ih pevala. Ovako je nekako čak i lakše, nisam toliko ogoljena kao kad pevam svoje tekstove. On nije tako mušmulasto gnjecav kao ja u pesmama, mudriji je. Kad pišem pesme, nemam pozu, nemam alter ego, nemam distance, uvek sam previše ja. Kao što na koncertima nosimo odeću koju inače nosimo. Ne možeš da pobegneš od sebe. Većina naših tekstova je o ljubavi, međuljudskim odnosima, nesporazumima, situacijama, ljudima, luzerskim ishodima hrabrih borbi, o tome kako život satire snove, o gubicima… Valjda sam opsednuta time. Pola života gubiš bliske ljude, a ostatak provodiš u agoniji da ne izgubiš ove preostale. Deluje kao da nema nade, ali naprotiv, samo postojanje i bavljenje ovim govori o neprekidnom optimizmu i borbi. Destrukcija u našim pesama je veoma suptilna. Bes bi bio očekivan, s obzirom na nenormalne godine koje smo proživeli praveći se da smo ih preživeli. Zato uvek poštujem bilo čiji trud da pravi nešto što je oplemenjujuće, što spasava živote.

Album „Sve dalje“ nagoveštava pravac u kojem smo krenuli.

UticajiNa našem Majspejsu, u rubrici gde su uticaji stoji - sam život. Nismo

nabrajali bendove, jer kako da znam da li su više uticali Smithsi ili Pixies, Yo La Tengo ili Cocteau Twins, da li ipak Sonic Youth ili Pretenders. Nemam pojma. Nisam htela da budem ništa od toga jer sam jedino umela da budem ja, kao i ostali iz benda. Na mene najviše utiče mu-zika koju Nikola pravi, pošto onda, na osnovu toga što osetim iz nje, osetim raspoloženje, pišem tekst. Ta naša muzička interakcija zapravo je Autopark.

Ne mogu da kažem da je muzika koju sam slušala, od Ramonesa preko Gun Cluba do Ridea i opet do Nick Cavea, direktno uticala na muziku Autoparka, ali mogu da kažem da je uticala na mene, te samim tim postoji indirektni uticaj. U bendu nas je šestoro, i naša hemija, senzibilitet, iskustva, detinjstva i vaspitanje, opet, na kraju stvore konačni proizvod.

Za moje srećno odrastanje u nesrećno vreme, zaslužni su moj brat i njegove ploče Tom Waitsa i Clasha, za to što su odvratne devedesete i dalje najbolji period u mom životu, zaslužni su jedan CD klub iz kojeg sam iznajmljivala diskove, market ploča u SKC-u na kojem sam od 14. godine nedeljom ujutru kupovala ploče, časopis „Ritam“, emisija „Garažni geto“, nekadašnji muzički izbor ekipe na radiju B92, posebno nezavisna lista, subjektivnost Žikice Simića. Možda je prelomni trenutak, kada sam shvatila šta se dešava, bio ne onaj kad sam videla tenkove kako idu u Hrvatsku, već onaj kada se zatvorio taj CD klub jer se sve u zemlji raspadalo. Spustila sam školski ranac na pod, sela na stepenište ispred zamandaljenih vrata CD kluba i počela da plačem. Bilo mi je žao svega, svojih roditelja, prijatelja, životinja, svakoga ko se trudio da poboljša svet koji je nezaustavljivo trunuo. Znala sam da nema povratka i da više ništa neće biti čisto.

Pitanja i odgovoriŽivot je težak, svaki dan je neka borba. Uvek sam se okretala

muzici i knjigama u potrazi za rešenjima. Dok su me knjige smirivale i pružale mi utehu, muzika me je pogađala, uznemiravala i postavljala pitanja. Nikad nisam dobila sve odgovore, pitanja su samo nastavila da se gomilaju, ali sve u lepoti soundtracka mog života koji se pretvorio u taj album, „Sve dalje“. •

Pisac pesama koji voli da pevaJedna od poznatijih beogradskih blogerki i članica sastava Autopark Ognjenka Lakićević govori o svojim motivima za bavljenje muzikom, pokretačima, uticajima i novom albumu koji će se na tržištu pojaviti baš u septembru

« Ovde je bavljenje ne-mejnstrim muzikom

isfuljano na najniže grane, kao i svaka časna namera,

tako da je neophodno imati jake unutrašnje

razloge… »

« Ovde je bavljenje ne-mejnstrim muzikom

isfuljano na najniže grane, kao i svaka časna namera,

tako da je neophodno imati jake unutrašnje

razloge… »

30 • puls grada stav

23/09/09 CITY MAGAZINE

CITY_REKLAME.indd 35CITY_REKLAME.indd 35 9/16/2009 3:16:35 PM9/16/2009 3:16:35 PM