MUSKI POLNI ORGANI Organa genitalia masculina

Spoljasnji polni oragni (organa genitalia masculina externa ) • Polni ud (penis )• Mokracna cev (urethra masculina )• Mosnice ( scrotum )

Unutrasnji muski polni organi (organa genitalia masculina interna )• Semenik (testis ) • Semeni putevi –pasemenik

(epididymis), semevod (ductus deferens), briznik (ductus ejaculatorius)

• Zlezde pridodate semenim putevima –semena kesica (vesicula seminalis ), prostata , bulbo-uretralne zlezde (glandulae bulbo-urethrales )

SEMENIK (testis )• Muska polna zlezda u kojoj se stvaraju muske p.

celije , spermatozoidi I muski p. hormoni • Parni organ • Ovlnog oblika • Smesten u mosnicama

• Semenik ima izgled bocno spljostenog jajeta • Ima dve strane – spoljasnju (facies lateralis) , unutrasnja

(facies medialis ) • Dve ivice – prednja (margo anterior ) koja je slobodna , i

zadnju (margo posterior) gde se nalazi ulazno polje semenika (hilium testis)

• Polovi semenika su – gornji (extremitas superior) koja je pokrivene glavom pasemenika (caput epididymidis ) , I donji (extremitas inferior) koji je vezan za dno mosnice

• Semenik je belicaste boje

• Parenhim testisa je izdeljen na reznjice semenika (lobuli testis) kojih ima od 250 do 300. Unutar svakog reznjica postoji nekoliko semenih cestica koji se medjusobno spajaju I tako nastaju kanalici koji grade sistem semenih puteva (rete testis )

Semeni putevi – Pasemenik (epididymis ) • Parni organ

• Zavijen, duguljast, na zadnjoj ivici i gornjem polu testisa. Dug je 4 – 6 m, promera 0,3mm, a na repu se nastavlja u semevod

• Glava pasemnika je spojena sa testisom

• Pasemički kanali (ductus epididymidis) ispunjeni su spermatozoidima.

Semeni putevi – Semevod (ductus deferens ) • Semevod (ductus deferens) je kanal dužine 60cm, promera 0,5mm,

i deo je semenih puteva. Ide od repa pasemnika kroz preponski kanal i malu karlicu do baze prostate, gde se spaja sa izvodnim kanalom semene kesice u briznik svoje strane.

•

Semeni putevi – Briznik ( ductus ejaculatorius)1. Parni kanali, dužine do 2,5cm,

koji nastaju spajanjem donjeg dela semevoda i izvodnog kanala semene kesice. Kanal se otvara sa obe strane ušća prostatične mešinice.

Zlezde pridodate semenim putevima – Semena kesica ( vesicula seminalis )• Parna izduzena zlezda

• Zlezde ciji sekret razređuje spermu, a nalaze se sa bočne strane oba semevoda.

Zlezde pridodate semenim ptevima – Prostata • Prostata je žlezda koja se nalazi

samo kod muškaraca. Nalazi se direktno ispod mokraćne bešike (u kojoj se skuplja urin). Ova žlezda okružuje mokraćni kanal (uretra) koji sprovodi urin iz mokraćne bešike u spoljašnju sredinu kroz penis. Glavna uloga prostate je da stvara sekret, jednu od glavnih komponenti sperme koja se izbacuje u ejakulaciji. Prostata je veličine kestena kod zdravog muškarca.

Bolest prostate • Benigna hiperplazija prostate

(BPH) je učestalo oboljenje kod starijih muškaraca. Rizična grupa su odrasli muškarci iznad 45 godina života kod kojih se javljaju simptomi donjeg urinarnog trakta (LUTS). Učestalost BPH raste sa godinama, dostižući maksimum u osmoj deceniji života.1

• BPH se javlja kada se povećava broj ćelija prostate, što dovodi do uvećanja žlezde. Umereno uvećana prostata je otprilike veličine šljive, ali u vrlo ozbiljnim slučajevima može dostići veličinu grejpfruta. Uvećanje veličine prostate izaziva pritisak na deo uretre koji okružuje, što dovodi do urinarnih simptoma.

• BPH nije direktan uzrok nastanka raka prostate, ali može biti uzrok komplikacija ukoliko se ne leči na odgovarajući način

• Uvećanje prostate se javlja zbog dejstva muškog polnog hormona dihidrotestosterona (DHT)

• Testosteron se metaboliše u mnogo potentniji androgen DHT, uz pomoć dva podtipa enzima 5-alfa reduktaze (5AR), podtip I (5AR1) i podtip II (5AR2)

• DHT je primarni androgen, odgovoran za rast i razvoj prostate.

Pregled prostate :

Tokom ovog ispitivanja, lekar preko rektuma pregleda prostatu.Navedeni postupak nije bolan, iako može biti pomalo neugodan.Mnogi muškarci smatraju da je postupak izvođenja DRE neprijatan - jednostavan postupak koji se redovno obavlja

Spoljasnji muski p. organa – Polni ud ( penis ) • Neparan organ, valjkastog, manje ili više izduženog oblika, kojim se obavlja

kopulacija.

• Cine ga tri dela - Koren (radix penis), njegov zadnji deo, skriven i pričvršćen za donje grane preponskih i sedalnih kostiju. Ovaj deo je nepokretan (pars fixa)

• Telo (corpus penis), njegov prednji deo, koji slobodan visi ispred simfize, između skrotuma u središnjoj liniji (pars libera seu pars pendula). Gornja strana penisa ili poleđina (dorsum penis) spojena je bočnim ivicama uda sa donjom ili uretralnom stranom (facies urethralis).

• Glavić uda (glans penis), koji je okružen plitkom brazdom (collum glandis) a na vrhu je spoljni otvor uretre – završni deo mokraćne cevi.

• Penis grade kavernozna tela (šupljikava, erektilana) i njihov fibrozni omotač. Dva gornja kavernozna tela (corpus cavernosum penis) spojena su duž središnje linije u jednostavno kavernozno telo, a sa donje strane je neparno spongiozno telo, u kome je uretra.

• Kavernozno telo gradi kavernozno (erektilno) tkivo i fibrozni omotač. Kavernozno tkivo je građeno od mišićno – elastičnih pregrada koje stvaraju skeletnu građu i imaju izgled sunđera (cavernae corporum cavernosum). Kaverne su povezane i krv slobodno struji kroz tkivo

• Spongiozno telo penisa (corpus spongiosum penis) je valjkasto kavernozno tkivo sa proširenjem na oba kraja, gde zadnji kraj je zadebljan i zove se glavica (bulbus penis). Građa je slična građi kavernoznog tela.

• Fibrozni omotač uda čine duboka facija koja oblaže kavernozno i spongiozno telo i površna facija koja je tanka i prilagođena promeni veličine penisa.

• Kožni omotač penisa čini tanka koža, koja oko zanje ivice glansa penisa stvara kožnu duplikaturu, „navlaka glavića“ (preputium), a sa donje strane se formira uzica (frenulum praeputii). Ako se otvor kožne duplikature, prepucijum, suzi nastaje fimoza, urođena ili stečena. Hirurškim putem se vrši proširenje prepucijalnog otvora, a potpuno opsecanje kožice naziva se obrezivanje (circumcisio).

Spoljasnji muski p. organi - Uretra (urethra masculina) • Mokraćna cev koja od bešike

ide do glansa penisa, sa svojim unutrašnjim i spoljašnjim otvorom i dužinom oko 15 cm služi kao izvodni mokraćni kanal i kao semeni put. Deli se na prostatični deo, opnasti i spongiozni deo, u zavisnosti kroz koji organ prolazi.

Spoljasnji muski p. organi - Mošnice (scrotum) • Kožno – mišićna kesa između bedara u

kojoj su smešteni testisi, koja na središnjoj liniji ima kožni šav mošnica (raphe scroti), jače pigmentisani deo, koji u unutrašnjem delu se nastavlja sa pregradom skrotuma, koja deli šupljinu mošnica na dva dela. U subkutanom delu mošnica nalaze se glatke niti (tunica dartos scroti) koja reaguje na spoljačnje temperaturne promene ili na emocionalne draži i tako se skuplja ili širi, dižući ili spuštajući testise. Ovo je važno zbog spermatogeneze jer temperatura u mošnicama mora da bude za nekoliko stepeni niža od telesne temperature.

Spermatogeneza

• Spermatogeneza se vrši u semenim kanalićima muških polnih žlezda (testisa). Započinje na stupnju embriona, nastavlja se neposredno pre puberteta i traje tokom čitavog života muškarca. Nasuprot oogenezi , koja kod žene traje 10-50 godina, spermatogeneza je relativno brz proces koji traje 60-65 dana.

• Odvija se kroz tri faze :

• razmnožavanje (proliferacija),

• rast i

• sazrevanje.

• Faza razmnožavanja• U ovoj fazi iz prvobitnih klicinih (germinativnih) ćelija mitotičkim deobama se

obrazuju ćelije nazvane spermatogonije . Pošto su germinativne ćelije imale diploidan broj hromozoma - 2n onda i spermatogonije imaju diploidan broj hromozoma. U semenim kanalićima muškarca nalaze se dve vrste ćelija Sertolijeve ćelije i spermatogonije.

• U vreme puberteta među spermatogonijama se mogu razlikovati dva tipa :Jedan tip produžava da se deli i predstavlja izvor spermatozoida tokom čitavog života. Drugi tip prestaje da se deli i ulazi u naredne faze – fazu rasta i sazrevanja dajući spermatozoide.

• Faza rasta• U pubertetu spermatogonija, koja je

prošla kroz oko 30 mitoza, ulazi u narednu fazu. Spermatogonije u ovoj fazi uvećavaju svoju zapreminu (rastu) i diferenciraju se u primarne spermatocite. Broj hromozoma se u primarnim spermatocitama ne menja (diploidan ), ali se zato menja količina DNK. U toku faze rasta vrši se replikacija DNK (udvajanje) tako da primarne spermatocite imaju duplo veću količinu DNK u odnosu na spermatogonije.

• Faza sazrevanja• Sazrevanje se vrši kroz mejozu I i II.

Mejoza I je redukciona deoba u kojoj se diploidna ćelija podeli na dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma. U mejozi II, koja je ustvari mitoza, se svaka od te dve haploidne ćelije podeli na još po dve. Primarna spermatocita se deli mejozom I pri čemu nastaju dve sekundarne spermatocite sa haploidnim brojem hromozoma. Sekundarne spermatocite se zatim dele mejozom II i nastaju spermatide(imaju haploidan broj hromozoma). Znači, od jedne diploidne primarne spermatocite mejozom I i II nastaju četiri haploidne spermatide

Spermiogeneza

Spermatida, iako haploidna, još uvek nije spermatozoid i da bi to postala ona mora da prođe kroz fazu spermiogeneze. U toj fazi spermatida se preobražava u spermatozoid doživljavajući sledeće promene :

• 1. obrazovanje biča (repa)

• 2. formiranje akrozoma od Goldžijevog kompleksa; u akrozomu se sintetišu enzimi koji će pri oplođenju razložiti omotače jajne ćelije

• 3. odbacivanje najvećeg dela citoplazme da bi se ćelijska masa spermatozoida smanjila i time omogućila njegova dobra pokretljivost

• 4. kondezacija hromatina da bi se i jedro maksimalno smanjilo.Ovako diferencirani spermatozoidi se odlažu u epididimisu (pasemeniku) i još uvek su nesposobni da oplode jajnu ćeliju. Krajnje dozrevanje spermatozoida vrši se u :epididimisu, gde postaju pokretni i dobijaju zaštitni omotač s kojim nisu sposobni za oplođenja reproduktivnim kanalima ženke (kod žene su to materica i jajovod) gde se zaštitni omotač uklanja procesom koji se naziva kapacitacija (maturacija –sazrevanje).

Građa zrelog spermatozoida

• U građi spermatozoida se ogleda jasna usaglašenost između oblika i funkcije. Spermatozoid pliva u pravcu jajne ćelije pa mu je oblik tome prilagođen. U polnim odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše tri dana.

• Sastoji se iz :1. glave – ona se sastoji iz jedra i akrozoma. 2. vrata u kome su smeštena dva centriola ( pošto je jajna ćelija bez centriola, onda se prva deoba posle oplođenja dešava zahvaljujući centriolama spermatozoida koje obrazuju deobno vreteno )3. središnjeg dela u kome su mitohondrije (u njima se proizvodi energija u obliku ATP-a neophodna za kretanje spermatozoida ) 4. biča (repa)kojim se spermatozoid kreće .

Muški pubertet

• Kada će se javiti zavisi od nasleđa, ishrane i zdravstvenog stanja, mada se, u proseku, u najburnije doba života ulazi sa 12 godina

• Pubertetski razvoj kod većine ima određeni redosled. Vidljiv nagli rast dečaka znači da je u pubertetu već godinu dana. Rast se obično završava sa 18 godina, a ukoliko je pubertet počeo kasnije, onda sa 23 ili 24 .

• pojacan rast tela, posebno u visinu • povecanje polnog organa, što podrazumeva rast penisa i testisa. • pojacana dlakavost po telu, posebno u podrucju polnog organa, pazuha i lica. • promena glasa - mutiranje • pojacano znojenje • pojave bubuljica - akni • dolazi do pojave "mokrih snova ,,

• Emotivno sazrevanje kroz koje prolaze tokom puberteta je razdoblje puno naglih promena raspoloženja, nedoumica, sumnji.

• Andrijana Maksimovic I3