Saša ĐorđevićIgor Vasković

Računar je povezan na Internet ako realizuje skup TCP/IP protokola, ako ima IP adresu i ako može da šalje IP pakete drugim računarima na Mreži.

Računar je na mreži dokle god je povezan na računar provajdera Internet usluga.

Internet nije statistički sistem određene veličine i strukture. Naprotiv, to je veoma velika računarska mreža, tačnije mreža mreža, koja iz časa u čas menja i strukturu i obim.

Prvi, najniži nivo predstavljaju lokalni isporučioci. Korisnici se neposredno povezuju sa njima.

Drugi nivo predstavljaju regionalni isporučioci. Lokalni isporučioci su povezani na regionalne isporučioce i preko njih ostvaruju pristup Internetu.

Treći, najviši nivo predstavljaju globalni isporučioci. Oni su međusobno povezani izuzetno brzim linijama, obično optičkim kablovima ili satelitskim linkovima. Ova grupa isporučilaca čini takozvanu okosnicu ili kičmu Interneta.

Da bi se računar povezao na Internet, potrebno je da se obave tri radnje koje se svode na:Fizičko povezivanje računaraRegistrovanje korisnikaInstaliranje komunikacionih programa

Korisnik se na Internet može povezati na dva osnovna načina:Preko telefonske linije ili kabla za kablovsku televizijuPreko svoje lokalne mreže

Veza korisnika sa serverom isporučioca usluge Interneta ostvaruje se preko serijskog porta na korisnikovom računaru i standardne telefonske linije, pri čemu korisnikov računar mora da poseduje telefonski modem. Povremena veza se ostvaruje preko komutirane telefonske linije. Stalna veza se može ostvariti ili preko iznajmljene telefonske linije, ili preko komutirane telefonske linije korišćenjem ADSL tehnike.Ovim načinom se uglavnom povezuju pojedinačni korisnici.

Dial-up je vrsta pristupa internetu pomoću telefonske linije. Korisnik koristi modem koji je povezan sa računarom i telefonskom linijom da bi birao broj Internet provajdera prilikom koje se uspostavlja veza između modema, koji je kasnije usmeren prema internetu.

Prvi modem (MOdulator DEModulator) se pojavio 1979, i tada je počelo dial-up povezivanje na internet. Koreni dial-up-a se mogu naći još u doba telegrafa, gde su se impulsi slali žicom tapkajući prekidač. Glavna uloga modema je da signal dobijen iz kompjutera pretvori u analogni signal (Moduliranje) koji se kasnije može prenositi telefonskom žicom i obratno (Demoduliranje).

ISDN (Integrated Services Digital Network digitalna mreža sa integrisanim uslugama)omogućava da na postojećoj telefonskoj liniji istovremeno primamo glasovne i digitalne podatke, a sve mnogo brže nego kad radimo sa analognim modemima. Jedna ISDN linija je otprilike duplo skuplja od telefonske linije, ali obezbeđuje istovremeni prenos govora, podataka i video informacija, mogućnosti kao što je poziv na čekanje, preusmeravanje i prenošenje poziva i pristup Internetu brzinom od 128 Kb/s. Sve te prednosti moguće je ostvariti ne uvodeći dodatne telefonske linije. ISDN priključak deli klasičnu telefonsku liniju u tri digitalna kanala, od kojih se dva koriste za prenos podataka, a treći za uspostavljanje poziva, prekidanje poziva,prenos kontrolnih signala itd. Svaki od dva kanala za prenos podataka može se koristiti zasebno, za prenos međusobno nezavisnih podataka.

Bežični Internet spada u najsavremenije načine povezivanja sa Internetom.Bežično povezivanje sa Internetom radi po mrežnom standardu IEEE 802.11b i za prenos podataka koristi radio frekvenciju od 2,4 MHz koja je po svetskim standardima slobodna za javni saobraćaj. Za korišćenje bežičnog Intemeta na udaljenostima do 300 metara potrebna je sobna antena i odgovarajuća kartica za računar. Na većim udaljenostima, računarskom sistemu je potrebno dodati spoljašnje antene sa pojačalom i spostvenim napajanjem, a kod većih sistema koriste se ruteri sa različitim mrežnim priključcima. Prednosti ovog načina rada su velike: oprema za bežično povezivanje ne zahteva održavanje, nema mesečne pretplate za iznajmljivanje linija, usluge se obračunavaju prema pristupnoj brzini ili po prosečnom mesečnom protoku, pa se bežično povezivanje sa Internetom nameće kao relativno jeftino rešenje. Nedostatak bežičnog Interneta je slaba pouzdanost i stabilnost veze, što je izazvano veoma visokim stepenom šuma na javnim frekvencijama i lošim vremenskim uslovima. Broj dobavljača koji nude ovu uslugu se povećava.

Ovo je najnoviji način povezivanja na Internet koji je na našim prostorima već zaživeo. Prednosti kabla u odnosu na ostale načine prenosa informacija su velike: kroz kabal se mogu poslati velike količine podataka bez opasnosti od lošeg prijema, interferencije, a nove tehnologije omogućuju i dvosmerni prenos. Svi korisnici koji već imaju uveden kablovski distributivni sistem - KDS (kablovsku televiziju) imaju mogućnost i uvodenja kablovskog Interneta. Za korišćenje kablovskog Intemeta potrebno je PTT-u platiti troškove priključenja (nabaviti kablovski modem) i plaćati redovnu mesečnu pretplatu. Kablovski modem se najčešće iznajmljuje od operatera kablovskog distributivnog sistema, a cena iznajmljivanja kablovskog modema uključena je u redovnu mesečnu pretplatu.

Način povezivanja na Internet koji jednim delom koristi specijalizovanu satelitsku mrežu, a drugim zemaljsku. Satelit se koristi da bi ubrzao prenos podataka sa Interneta prema korisniku, jer je to smer prenosa koji preovlađuje. Sadržaji Weba satelitski se šalju brzinom od 400 kb/s, što je 7 puta brže od modema brzine 56 kb/s, a skoro 3 puta brže od ISDN veze (128 kb/s). Za korišćenje ove usluge potrebno je, uz običan telefonski modem, nabaviti i satelitski modem, satelitsku antenu i neophodan softver koji je potreban kao dodatak računaru sa telefonskim modemom. Korisnik ove usluge se povezuje na Internet običnim telefonskim modemom. Zahtev za prenosom odredenih podataka sa Interneta na svoj računar korisnik prosleduje svom dobavljaču, a dobavljač zahtev prosleduje dalje mrežnom operativnom centru. Mrežni operativni centar šalje tražene podatke na satelit, sa kojih sadržaji stižu na korisnikovu satelitsku antenu i satelitski modem brzinom 400 kb/s. Za ovakav način korišćenja Interneta na našim prostorima koristi se satelit Astra, čija su četiri transpordera rezervisana za protok podataka. Postoji i mogućnost da se sadržaji sa Interneta automatski primaju preko satelita i bez telefonskog povezivanja. Usluge ove vrste zovu se Turbo WebCast i Turbo NewsCast.

Ako je računar korisnika povezan u lokalnu računarsku mrežu, korisnik može da pristupi Internetu preko linka koji stalno postoji ili se po potrebi uspostavlja između LAN-a i isporučioca usluge Interneta. Podrazumeva se da je u računaru instalirana mrežna kartica sa odgovarajućim softverom za upravljanje. Mrežna kartica predstavlja interfejs preko kojeg je računar povezan u LAN mrežu. Povezivanje na Internet preko lokalne mreže je karakteristično za preduzeće i ustanove, pri čemu administrator mreže, u skladu sa uslovima koje je odredio isporučilac usluge Interneta, određuje za svakog korisnika pojedinačno ili za grupe korisnika način pristupa i vrste usluga koje mogu da koriste.

Način registrovanja na Internet se razlikuje po tome, da li se priključuje pojedinačni računar ili lokalna mreža.Ako se povezuje pojedinačni računar, isporučilac Internet usluge registruje korisnika na svom serveru, određuje usluge koje korisnik može da koristi i uslove pod kojima će ih koristiti i definiše parametre na osnovu kojih se vrši obračun korišćenih usluva. Korisnik dobija:Korisničko ime (username)Lozinku (password)IP adresuTelefonski broj za uspostavljanje veze sa isporučiocem Internet usluge

Ako se na Internet povezuje lokalna mreža, onda isporučilac Interneta mora da:Odredi usluge koje su korisnicima na raspolaganjuObezbedi ulaz u lokalnu mrežu isporučioca Internet uslugeSa svoje strane rukovodilac LAN-a mora da:Podesi parametre uređaja koji služe za vezu sa isporučiocemRegistruje korisnika na odgovarajući server LAN-aDefiniše pravila za korišćenje Internet usluga

Da bi se korisnik povezao na Mrežu, poterbno je da raspolaže odgovarajućim komunikacionim softverom. To su softverska podrška za TCP/IP protokole i za pristup Internet uslugama. Posle instaliranja mrežnog hardvera i dobijanja IP adrese, korisnik treba da instalira TCP/IP skup protokola i željene klijentske TCP/IP programe. Skup TCP/IP protokola omogućava da korisnikov računar funkcioniše kao deo TCP/IP sistema.

KRAJ