Nada Miletic, Nekropola u Mihaljevicima Kod Rajlovca

8/16/2019 Nada Miletic, Nekropola u Mihaljevicima Kod Rajlovca

1/29

GL SNIK

ZEM LJSKOG

MUZEJ U S R JEVU

BULLETIN DU MUSEE

DE L

REPUBLIQUE POPULAIRE DE

BOSNIE

ET HERZEGOVINE

A

SARAJEVO

N OV S R lj A 1956 SERIE NOUVELLE

SVESKA XI TOME

RHEOLOGIJ

RCHEOLOGIE

R E D K C I J

DIMITRIJE SERGEJEVSKI

n a u č n i

saradnik

MARKO VEGO n a u č n i saradnik

Dr

ALOJZ

BENAC n a v č n i saradnik

CVETKO P O P O V I ć kustos

O d g o

or

n i u r e d n i k:

Dr

ALOJZ

BENAC n a u č n i saradnik

štamparski zavod »Veselin Masleša« Sarajevo 1956


2/29

[

l

l

8

1941

Epig1rrafske billježke

Srednjevjekovna groblja ·u

Stuparima

Rastiku

1942 Putne

biJježke

iz

G l a m o č a

1943 Nekoliko neizdatih a n t i č k i h reljefa

1947

Arheološki

nalaz.i u Sarajevu i

okolici

" V o d i č po zbilrci kamenih spomenika Ze

maljskog

muzeja

u Sarajevu

N a r o d n ~ u č i t e l j i arheologija

1948

Nove

a k v ~ z i c i j e

odjeljenja

k l a s i č n e arhe

ologiJje Zemaljskog muzeja

Ri mska cesta na

NevesinJskom Polju

Putne bilj•eške sa Neves·injskog Polja

1949

A n t i č k e

zbirke Zemaljskog muzeja i nji

hov dalji.

razvitak

1949-50 Jajptodske

urne

1950 Nekoliko rimskih

reljefa

rz centralne

Bosne

1951 S t e ć c i njihov obiiik

i ornamenat

Nov'i i revidirani rimski. natpisi

K a s n o - a n t i č k i

mauzolej u Tutibetu

1952

S r e d n j e v j e k o ~ n o groblje kod

Petrov e

kve u N i k š i ć u

K a s n o - a n t i č k i

spomenici. iz Šipova

Ludmer

1953 Einiges liber illyrische Kopfbedeckung

cr-

S1ike pokojnika na našim srednjevjekov

nilm nadgrobnim spomenicima

1954

S t a r o - h r i š ć a n s k a

bazilika u Klobuku

1955

Rimski miljokaz sa ceste

Narona-Salona

Male

Emil, La

fin

du paganisme

en

Gaule

Kultutna listorida BiH - Doba rimske

vlada'V'ilne

1956 Bazilika u Dabravini

: G. Z. M., LIII, 1941, 3-10

- G . Z. M. , LIII, 1941, 95-100

- G . Z. M. ,

LIV,

1942, 113-176

- G. Z. M., LV, 1943, 1-20

- G . Z. M .,

n.

s.,

II,

1947, 13-50

-

»Svjetlost«,

Sarajevo, 1947

- G. Z. lVL n. s., III, 1948, 167-187

- G. Z. M .

n. s.,

III, 1948, 43-62

- G. Z. M. n. s., III, 1948, 239-250

- »Pregled«, Sarajevo, sv. 2 1949

- G. Z. M . n. s.,

IV-V,

1949/50, 45-93

- >>Serta Kazaroviana«, Ephemeridis Insti

tuti archaelogici Bulgarici , Vol. XVI, Sar

dicae,

1950, 81-87

- >>Bmzda«, Sarajevo, 1951

- G. Z. M . n. s., VI, 1951, 301-310

- G. Z. M. n. s., VI, 1951, 135-145

- Pos. izdanje N a u č n o g

društva

Crne

Gore,

Cetinje,

1952

- G. Z. M . n. s., VII, 1952, 41-57

- Srednjevjekovni nadgrobni spomenici

BiH,

sv. IV, Sarajevo, 1953, 1-37

- >>Beitrage zur alteren europaischen Kultur

geschichte«, Bd. II, Festschrift fi.ir R. Egger,

Klagenfurt,

1953, 36-42

- G. Z. M. n. s., VIII, 1953, 131-139

- G. Z. M. n. s., IX(A), 1954, 189-210

- G. Z.

M.

n. s., X(A),1955, 149-150

- G. Z. M. n. s., X(A), 1955, 243-245

-

Univerzum,

8 Sarajevo, 1955, 55-112

u štampi

l N a u č n i pr loz

NADA

M I L T I Ć

ekropola selu

M i h a l j e v i ć i m a kod Rajlovca

Na 2,5

km

jugozapadno od železn. sttanice Rajlovac ,

na

•levoj

strani

reke

Bosne,

nalazi

se oniži breg,

od

okolnih

stanovnika nazvan

Varošište. Ovaj

breg

je

iZid'uženi ogranak velikog

brda

Orašnice,

koja

sa severozapadne

strane

zatvara

veliko

Sarajevsko

Pol:je

i koje preko padine Jasike

i Varošišta zadire u plodnu

kotlinu g o r n i ~ t e g Butmira.

U geološkom pogledu,

Vamšište pretstavlja

diluvijalnu tems:u od valliutica

tamnih i

sivih

k r e č n j a k a i rožnjaka vezanih vapnenim vezivom, m e s t i m i č n o gli

novitim. Ovaj diluvijalni konglomerat p o č i v a na laporovitim glinama

tercijarne

starosti. )

Na piliatou ovoga brega, odnosno na njegovom preostalom delu, nalazi se

grobna

nekropola, č i j i tSIU grobovi

verovatno pokrivali

veliki deo nljtegove

povr

šine (T. IV,

1).

TOK ISKOPAVANJA

Rado;v:ima jeld

1

inica

JNA

srušene su potpuno

skoro

dve t r e ć i n e brega :ria nje

govoj

i · s t o č n o j i:

južnoj strani. Nažalost, iaiko

je

u samom p o č e t k u radova bilo

ja•sno

da se radi

o velikoj nekropoli,

ni

Zemalj•Eiki muzej ni· Zavod za zaštitu

l

kompetentne

ustanove

nisu

bile obavešt ene. Tatko c Va dre

potpuno

razoren i za

arheolllogrju sasVIim

uništen

ogroman

broj

grobova. Tek u

avgustu

mesecu 1954 g.,

zaslugom kapetana, Mil.

M i k o v i ć a

pokupljeno je od u č e s n i k a u

1tim

radovima

nekoliko

predmeta

i

predato

Zemal•jsikom

muzeju, uz obavmt

o radovima.

2

)

Na lo

kalitet

je odmah poslan B o r ~ v o j Č o v i ć asistent Zemaljskog muzeja, koji Ije pri

sustvovao raldiorvima

i

izvr'šio zaštitna

iskopavanja na

grobovima

br.

1 7 .

Kako su

jedinice

JNA

i

dalje nastavljale

radove, zašti'tno 'iJsikopavanje od

kraja septembra i u toku oktobra 1954 g. nastavila

je autor

č J l a : n k a , kustos Zemal;}- ·

skog muzeja, uz

p o m o ć

Ismeta Hajre,

pom.

laboranta iste ustanove.

U

ovako

nezgodnim okolnostima, n đ . j e

:se

m'oglo voditri dosledno sistematsko islkopavanje, jer

se morao

č i s t i t i onaj

deo

korji je

momentalno

bio

potreban

za radove, ali se, gde

je to bilo m o g u ć e ipak sproveo si:stem kvadrata. Tom prilikom

o č i š ć e n o

je

sedam

kvadrata

5 X 5 m. (Plan - Prilog II). U /lieto 1955 g. od 15 Dula

do

15 avgusta

nastavljeno

je

sistematsko

iskopavanje.

P r i m e ć e n o je ,

da

je po završetku radnva

u

jesen

1954, bio

srušen

još jedan deo lok:tliteta,

na

obe ,strane, i s t o č n o j i južnoj.

)

Geološku

analizu lokaliteta izvršio je

A l a g i ć

Junuz, službenik Zavoda za geološka

i s t r a ž i J V ~ a n j a.

2

) Ovom prilikom zahvaljuje:n se kapetanu l V I i k o v i ć u na predusretljivosti i ustupljenoj

r.adnoj s n ~ z i .


3/29

lO

Nada M i l e t i ć

Iz toga

srušenog

dela, muze j'lu

je

u januaru 1955 predato pet

predmeta. Iskopa

vanja

i u 1955 g. vo qila je autor č l a n k a , uz saradnju Mihajla Semreja, .

prepara

tora Zemaljskog muzeja. Tom prilikom o č i š ć e n je pravilni pravougaom deo od

6

kvadrata (4

X 4) i

nepravilni pojas

na

njegovoj

i s t o č n o j i

južnoj strani.

U 1954

g. iskopavanje je

finansirao

Muzej grada Sarajeva, a u 1955 g.Zemaljski zavod za

zaštitu

spomenika

kulture BiH.

Snimanje terena vršiiH

su

Ivica T o m e t i n o v i ć Mu

zeji

grada Sarajeva)

i Jozo M a r i ć

Narodna biblioteka

NRBiH).

GROBOVI I NJIHOV INVENTAR

Napominjem

da je. brojem groba

obeležen tok

iskopavanja. Predmeti dati

u

crtežu

(T. I, II, III)

dati

su

u

prirodnoj

v e l i č i n i ,

osim

predmeta na

T. I, a - d,

gd'e

su dati

u

lit

prir

v e l i č i n e .

Grob br 1 -

Dobro

o č u v a n i muški skelet, Isa

glavom

nagnutom na desno

rame; desna

ruka je na

prsima, leva ispod pojasa. Orijentacija istok-zapad.

Du

žina s k e l e t ~ a 1,77 m.

Skelet

je ležao na zemlji,

na dubini

1,25 m, o g r a đ e n sa

strana kamenim p i l i o č a m a , debljine 0,06-0,09 m. Dužina p l o · č a 2,40 m, širina 0,75 m

(kod glave) i 0,65 m (kod nogul;

visina

0,35 m. U

grobu

je

n a đ e n o malo bronzano

dugme

loptastog

oblika

sa kupastim završetkom i petljicom uz koju je č v r s t o

srastao sitni fragm'ent tekstila (inv. br. 462;

p r e č n i k

0,6 cm; vi.lsrina l cm). S a č u -

vani su i

trošni fragmenti

teks'tila (inv.

br.

464

i:

465)

i· fragmenti kožnog pojasa

(inv. br. 463 ·i 465; duž. 5,5 cm

i

9 cm.).

Grob br 2 - Grob uniBten verovatno prilikom ukopavanja groba br. l;

s a č u v a n e

su

samo

cevanice skeleta.

Ispod

nogu,

verovatno kao prilog

ovom

grobu,

ležala

je

posuld'a od

grube,

p e č e n e zemilje fragmentkana), ukrašena urezanim ta

lasastim lini j'ama i:spod

vrata

i nizom hor'izontalnih urezanih paralelnih lini jla

na

trbuhu,

·skoro do dna (Inv.

br.

466;

visina

17,5 cm; p r e č n i k trbuha 14,2 cm; p r e č n i k

otvora 11,5 cm; p r e č n i k dna 8,5 cm; T. I, a

i

T. VII, 1). Orijentacija istok-zapad

neznatno skretanje

JZ-SI) ;

dubina

0,85

m.

·

Grob br 3 -

Dobro

o č u v a n i

ženski skelet,

orijent,isan

istok-zapad,

1

s a

gla

vom nagnutom na desnu

stranu

i rukama spuštenim u krilo. Duž1ina skeleta 1,60 m.

Dubina

0,90 m.

Ispod vrata,

na

prsima n a đ e n o

je pet

bronzanih dugmeta, lopta

stog

o b i ~ i k a sa ikupastim

završetkom

·i

visokom petljicom;

kroz petljicu jednoga

bile

su p r o r v u č e n e

sitne n1ti tekstila (Inv. br. 467 T. II, 9; p r e č n i k 0,5 cm; visina

1,1

cm).

Pod laktom leve

ruke

konstatovani

su

tragovi

ze,lene

bronzane patine.

Grob br 4 - Jako o š t e ć e n

ženski skelet

~ d e l s t n a st:r.ana je

uništena),

odjen

tisan

istok-zapad, sa

glavom nešto nagnutom u desrno; leva

ruka

lež1i u kri1u.

Dužina

1,20

m; dubina

0,75 m.

Na

prsii:ma

je

n a đ e n o

fragment1rano bronzano dugme

lopta:stog o Jl

1

ika sa petli)icom .i završetkom u vidu zrna Irw. br. 468).

Grob br 5 - Verovatno muški skelet,

o š t e ć e n

u donjem delu, sa glavom

na;klonjenom

udesno

i rukama pruženim

uz

telo.

Orijentacija

istok-zapad. Du

žina 1,15 m. Dubina 0,85 m. Bez priloga.

Nije

unesen u

plan. Nalazi

se u pravcu

.Sievemi:stok, dalje od napreid oprsanih grobova.

Grob br 6 -

T a : k : o đ e po donjem delu o š t e ć e n muški skelet sa glavom

po

merenom

u

levo

i

rukama

u

krilu; orijentisan rstok-zapad. Dužina

1,25 m.

Dubina

0,85 m. Bez priloga.

Grob br 7 -

Mušk1i skelet

u

donjem delu uništen,

sa

glavom okrenutom

u

profilu

i rukama spuštenim u

krilo;

oriljentadja i:s,tok-zapa:d. u ž ~ n a 1,20 m. Du -

bina 0,65 m. Bez priloga. ·

Grob br 8 -

Dobro o č u v a n muški skelet

( g o m i j ~ deo

lobanje je

razbijen),

sa frontalno

okrenutom

glavom

i rukama prekrštenim na

pojasu.

Orijentacija

istok-zapad.

Dužina 1,78 m. Dubina 1,30 m. Svuda oko kostura narlaze s'e

OISitaci

ugljenrsanog

drveta, verovatno

od

p l o č e .

Bez priloga.

Grob br 9 -

Dobro

o č u v a n i

ženski skelet,

orijenti:San istok-zapald, sa gla

vom jako okrenutom ka desnom ramenu

i

rukama :spuštenim u krilo. Svuda oko

Nekropola u selu

Mihalj

v i ć i m a kod- Raj ovca

ll

kostura nalaze se ostaci ugllj:enisanog drveta. Dužina 1,25 m. Dubina 1,50 m.

Bez priloga.

v •

Grob br 1 -

Veoma o š t e ć e n

kostur

( s a č u v a n e

samo rucne kosti, par re

bara

deo karlice i butnih kostiju), orijentis?-n

~ s t o k - z a p a d i ;

:_uke su polozene. u

krilo. Oko

kostura su svuda ostaci

ugljemsanog drveta. Duzma

0,77 m.

Dubma

1,30 m. Bez priil{)ga.

)

PRILOG

41t01 =

Grob br 11 -

D e č i j i

grob pod kamenim

p l o č a m a ,

naslm;tjeni:n

j ~ d n a .

na

drugu u

vidu

dvoslivnog

krova; orijentacija: istok-zapad.

Sasv1.n:- s 1 t n ~ .

kosti

potpuno

razbacane,

tako :da se

dimenzije

knstura ne mogu odredih. Duzma

ploca

O

77 m· širina 0.30 m. Bez pri,loga.

' Grob br 12 - M e đ u

intenzivnim ostacima ugljenisanog

drveta

nalazi

:Ee

slabo o č u v a n

kostur.

Loban\ja:, skoro sasvim smrskana, okrenuta

je

ka desnom ra -


4/29

12

Nada M i l e t i ć

menu, a ruke su opružene niz telo. O č u v a n e su još samo

d e l i m i č n o

butne kosti.

Orirjentacija

istok-zapad. Dužina

l m. Dubina 0,90 m. Bez priloga (eventualno

dva prstena

pre

data

uz

fibullle

27. IX. 1954).

Grob br

13 - Dosta dobro o č u v a n ženski skelet

pokriven ostacima

ne sa

svim ugljenisanog ·drveta; d e l i m i č n o uništena lobanja naslonjena je na levo rame,

a ruke su prekrštene

na

grudima. Dužina 1,50 m. Dubina l m.

Uz

sami knstur

priloga nema, ali je na dubini old 0,20 m, iznad glave, n a đ e n a fragmentirana mala

posuda od fino p e č e n e p r e č i š ć e n e zemlje, ž u ć k a s t e bolje,

sa

ja:snim kanelurama

sa

spoiltiašnje i

n a r o č i t o

sa unutrašnje st1rane (Inv.

br.

477; visina 6 cm; p r e č n i k dna

2,7 cm). Iznad leve noge n a đ e n

je

fragment

grubo

p e č e n e

tamnosive keramike,

ukraše?

u ~ e ~ ~ n ~ m v i š e ~ t r u k o m t a l a s a t s t o ~

linij?m

i t:rakom

horizontalnih paralelnih

urezamh hmJa 1spod nJe (Inv.

br.

478;

dimenzije:

6 X 5,2; T. I, e).

Grob br 14

- Sasvim mali

d e č j i

grob pod nepravilnom p l o č o m , orijentisan

~ e v e r - j u g (glava na južnoG

strani,

uz skretanje severoistok-jugozapad); o č u v a n a

Je fragmentarno lobanja i

par

sitnih k o š ć i c a . Dimenzije p ' l l o č e 0,40 X 0,15 m. Du

bina 0,40 m. Bez priloga.

Grob br 15 -

D e l i m i č n o

o š t e ć e n (možda ženski)

kostur, sa frontalno okre

n u t ~ m g ~ ~ v o m i r ~ k a m a prekrštenim na gru d ima. O č u v a n e su još

samo

butne

kosti. OriJentaciJa :us tok-zapad. Dužina 1,15 m. Dubina 0,40 m. Na 0,10 m iznad

glave

}w?tura.

~ đ e n i

su

f r a ~ m ~ ? t i

lonca

od grubo

p e č e n e

zemlje tamnosive boje,

sa suzemm m:skim

v:atom,

.}zVlJenim, i jako

pmširerrim

trbuhom. Ispod

samog

vrata posuda Je ukrasenav V I s ~ s t r u k o m ,

_ u r e z a n o ~ ,

talasastom linijom, ispod koje

se

p r e ~ ?

celog trbuha

pruza

mz

paralelmh

urezamh

h o r i z o n t a ~ l n i h linija

(Inv.

br.

510; vrsma 0,21 m, p r e č n i k trbuha 0,21 m, p r e č n i k utvora 0,20 m, p r e č n i k dna 0,13

m. T. I, b, T. VII, 3).

Grob

b:. -

D e l i m i č n o

uništen muški skelet, orijentisan u pravcu sto -

~ ~ p a d . Glava Je

J ~ i l w okrenuta ka

desnom

ramenu,

a ruke :su

spuštene

u krilo.

Du

zma

1,35 m.

Dubma

0,50 m.

Kod

desnog

kolena

n a đ e n

novac Gordiana

III.

Vimi

nacium

III (T. XII, 3).

·

Grob br 17

-:- P r i l i č ? o o š t e ć e n kostur, orijentisan

is tok-zapad.

Glava

je

f ~ o n t a l n o o k . ~ e n u t a 1 ~ . a k l o n J e n a ka

levom

ramenu; ruke

su

položene u krilo.

Ceva

mce su oldbriJene. Duzma 1,25 m. Dubina 0,40 m:. Bez priloga.

. .

Gr?b ?r 18

- Jako

o š t e ć e n

skell et od

koga

su o č u v a n e samo nožne kosti.

OnJentaclJa ~ s t a k - z a p a d (izvesno skretanje severoistok-jugozapad).

Dužina

0,75

m. Dubina 0,40 m. Bez priloga.

G :?b

br 19

:

Jako o š t e ć e n skelet, orijentisran istok-zapad. Lobanja je pot

puno umste?a,

kao

nožne ~ o s t i . Desna rUJka je polo,žena u

krilo,

leva

je

pružena

uz tel:o.

Duzma

0,76 m. Dubma 0,40. Bez priloga.

Grob br

20 -

Dosta

dobro o č u v a n ženski 1skelet, sa

glavom

frontalno okre

nut?m. i

rukama prekrštenim na pojasu.

Ispod

i iznad kostura nalaze se ostaci

u g l ] e m s a n ~ , ~

drveta. O r ~ j e r ; t a C ' i j a

·istok-zapad,

sa :skretanjem jugoistok--severo

z a p ~ d . Duzmav 1,60 m. Dub1na l m. U predelu podasa, kod

leve

karil[ce

n a đ e n a

je

bronza;na kopca (šnala),

sa

masivnom iglom, povijenom preko

o b r u č a

(Inv. br.

479; d1menz1Je 2,5 X

1,5

cm; T. I,

7).

Grob br

21

-

Sasvim uništen kostur,

or;ijentisan

i:stok-zapad;

o č u v a n a

je

samo lobanJa,

par

rebara i

d e l i m i č n o

de:sna

karlica.

Dužina 0,75 m. Dub,ina 1,30 m. Uz

kostur

je n a đ e n o š t e ć e n gvozdeni

nuž sa jednim s e č i v o m · Inv. br. 482; dužina

2,3 cm); .fragmenti manjeg noža

sa

jednim , s e č i v o m {Inv. br. 484; dužina 6 cm);

Jedna maswna gvozdena šnala, dosta o š t e ć e n a ukrašena tauširarnom srebrnom ži

com; igla nedos_:;aje (Inv.

br.

481; dimenzi)je·3,6 X 2 cm; T. I, 2; T. VIII, l); jedna

n:aia bronzana

snaia, ·

sikoro okruglog

o b r u č a , sa1 mas1ivnom iglom, povij

enom preko

nJega ~ I n v . br. 480; dimenzije 1,7 X 1,2cm; T. I, 8); k o n a č n o , jeldna

m:a'J a

bron

zana mtna

(Inv. 483,

visina

0,5 cm).

Predmeti iz ovoga

groba reprodukovani su

na tabli VIII, l ·

Grob br

22 - Relativno o č u v a n skelet,

sa

gla:vom jako nagnutom na levo

rame i okrenutom u profilu i Tukama prekrštenim

na

grudima. Orijentacija jugo-

Nekropola u selu

M i h a l j e v i ć i m a

kod Rajlovca

13

istok-severozapad (glava

na

severozapadu).

Preko ko1S1t1ura n a đ e n i su

ostaci

uglje

nisanog drveta. Dužina 1,40 m.

Dubina

1,30 m. U neposrednoj blizini nogu ko

stura,

n a đ e n

je

bronzani

k l i n č i ć (Inv. br. 485; 1d1imenz:i jie 0,8 X 0,7 cm).

Grob br 23 - Jako o š t e ć e n

kostur,

od

koga su

s a č u v a n e

samo nožne

kosti.

Orijentacija severozapad (glava) -jugois1tok. Dužina 0,60 m. Dubina 0,80 m. Bez

priloga.

Grob br 24 -

D e č j i skelet, dosta dobro

o č u v a n ,

orijentisan

istok-zapad;

g:'ava je

frontalno

okrenuta; desna ruka leži na pojasu, leva je o š t e ć e n a .

Dužina

l m. Dubina 0,80 m. Bez priloga.

Grob br 25-

-

e č j i

skelet

o g r a đ e n

kamenim

p l o č a m a

na

isti n a č i n kao

i

grob

br.

l l ;

sa1s,v,im

sitne kosti su

slabo

o č u v a n e .

Or1jentacija

sever

(glava) ---1jug.

Dimenzirje p l o 1 č a 0,70 X 0,35

m.

Dubina 0,50 m. Bez priloga.

Grob br

26 - T a k o đ e d e č j i rasuti skelet pod kamenim p l o č a m a (kao

grob

br. 25).

Orijentacija severozapad

(glava)

-jugoistok. Dimenzije p l o č a

0,60 X 0,20

m. Dubina 0,50 m. Bez priloga.

Grob br 27

- D e č j i grob potpuno isti kao

prethodni.

Orijentacija severa

zapad (glava) -ijrugoistoik. Dimenzije 0,70 X 0,20 m. Dubina 0,50 m. Bez priloga.

Grob br 8 Dmta o š t e ć e n skelet

sa glavom naklonjenom ka

desnom ra

menu;

desna

ruka je pružena,

leva

leži na pojasu. Orijentacija istok-zapad.

Du

žina 1,56 m. Dubina 0,40 m. Bez priloga.

Grob br

29 -

D e l i m i č n o

s a č u v a n

ženski kostur.

Orijentisan iiS1tok-zapad.

u č n e kosti s a č u v a n e su samo do

lakta.

Prema fragmentima r u č n i h

prstiju,

ruke

su verovatno

ležale

u krilu. Cevanice

;su

odbijene.

Dužina

1,40 m. Dubina l m.

Ispod

vrata kostura

n a đ e n a

je ogr:,ica od se:d:am krupnih

bobaka.

Dva bobka bi

k o n i č n o g

oblika

od ć i l ' i b a r a (Inv.

br.

491; dužina: 1,6

cm

i 1,4 cm; T. III),

jedan

bobak u obliku pršljena od ć i l i b a r a (Inv. br. 488; p r e č n i k 1,3 cm; T. III),

veliki

bobak

od ć i l i b a ; r a

istog oblika kao

i prethodni

(Inv.

br.

490;

p r e č n f i k

2 cm; T. III),

jedan

bobatk

od crne

st.aklene

paste

u

obliku pršljena,

p r i l i č n o

izjeden

(Inv.

br.

489; p r e č n i k 1,2 cm), jedan

bobak

va[jka,s;tog oblika od crne staklene paste. Bobak

je ukrašen talasastom linijom inkrustiranom crvenom bodom

na

jednom

kraju

koja

se

jedva

primetno zadržala

i u

plitko urezanoj

linij1i na drugom krwju (Inv.

br.

492;

dimenzije

2 X 1,3 cm ; T. III), jedan bobak od

sasvim tamnoplave

staklene

paste u

obliku

masivnog pršl jena (Inv.

br.

493; p r e č n i l k 1,5 cm; T. III). Na ogrlici

je kao

priveG1aik bio

bronzani

k r s t i ć , jednakih

krakova,

proš'irenih na

krajevima

(lnv. br. 487;

dimenzije

1,5 cm; T. II, 2 i T. VIII, 3). Kod

desnog

ramena n a đ e n a

je fragmentirana gvozdena fibula sa ·Jiukom,

na

č : i J j e m je

kraju

povijena stopa za

prihvatanje igle (Inv.

br.

494. T. VIII, 3). Na levo1j skani

pojasa

n a đ e n je gvozdeni

nož

sa

:jednim s e č i v o m (Inv.

br.

486; dužina 12,8 cm; T. VIII, 3).

Grob br 30

- Dosta

o š t e ć e n

ženski rSikelet ležao je položen

na

nepravilnu

kamenu

p l o č u ; r:icsto

taiko nepravilnom p l o č o m skelet je bio pokriven. Skelet je

slabo

o č u v a n . Glava,

skoro sasvim :smrskana bila

je okrenuta u

profilu ka levom

ramenu; d e ~ n a ruka 1spuštena je u krilo, leva je opružena uz telo. Oriijentacija:

istok-zapad.

Dimenzije p l o č e : 1,12 X 0,50 m. Dužina skeleta 1,10 m. Dubina 1,10 m.

Na

.grudima je n a đ e n o

jedno malo

bronzano

dugme

loptastog

oblika

sa petljicom,

na kojoj su

o č u v a n i

sitni tragovi

tekstitlne

materije

(Inv. 495;

dimen.

0,9 X 0,5 cm).

Grob br

31 -

Dobro o č u v a n

ženski kostur, mijent.is1an istok-zapad. Glava je

frontalno

okrenut;a,, ruke

su

prekrštene na polj;asu. Preko kostura

nalaze

se tra

govi ugljeni:sanog

drveta. Dužina

1,36 m. Dubina 0,90 m. Bez priloga.

Grob br 32

- Sasvim dobro o č u v a n muški skelet, orijentisan iGtoik-zapad,

sa glavom okrenutom u profilu i naklonjenom

na

levo rame. Desna

ruka

pružena

je

uz telo,

leva je

položena u krilo. Kostur

je

pokriven

intenzivnim

ostacima

ugljenisanorg

drveta.

Dužina 1,75

m.

Dubina 1,10 m. Bez priloga.

Grob br 33

- Sasvim dobro o č u v a n muški kostur, pokriven debelom drve

nom

ne

tmsvim ugljenisanom p l o č o m . Glava je frontalno okrenuta, desna

ruka

spuštena

je

u krilo,

leva

leži na polj1asu. Orijentacija istok-zapad.

Dimenzije plo

2,15 X 0,65 X 0,10 m . Dužina skeleta 1,75 m. Dubina 1,15 m. Bez priloga.


5/29

14

Nada M i l e t i ć

Grob br

34 __ _ Sa.svim dobro o č u v a n ženski skelet, pokriven ugljenisanom

trošnom

drvenom p l o č o m orijentisan

is tok-zapad.

Glava je frontalno okrenuta,

desna ruka je ležala u krilu, a leva ispod pojasa. Dužina skeleta 1,60 m. Dubina

1,30 mi.

Ispod

same brade n a đ e n a su dva mala bronzana dugmeta u1opta:stog oblika

sa

petljioom

i završetkom

u obliku

zrna

s

tragovima tekstila

(Inv.

br.

496;

dimen

ziije

1,1

X 1,2

cm i 0,5

X 0,6 cm)

i

dva

s l i č n a dugmeta

od p o z l a ć e n o g srebra (Inv.

br. 497; dimenzije 1 X 0,6 cm ; T. II, 22).

Grob br 35

- Sasvim

uništen

skelet, o č u v a n i samo

fragmenti

nožnih ko

stiju i par

slomljenih

kosti lobanje. Orijentacija istok-zapad. Dubina 0,85 m.

Bez priloga.

Grob br 36

-

r i l i č n o

o š t e ć e n

ženski

skelet

(u

donjem

·delu)

sa frontalno

okrenutom

g

1

1iavom i

rukama pruženim

niz telo.

Orijentacija: sever

(glava)-jug.

Dužina ,20 m. Dubina 1 m. Kod butne kosti desne noge n a đ e n a

je

bronzana

šnala, ·ovalnog o b r u č a sa jakom, dugom

iglom

poviljenom preko njega (Inv. br.

498;

dimenzije

2,4 X

2,5

cm; T. I,

6).

Grob br 37

-

Dosta

dobro o č u v a n muški skelet, orijentisan

:s1everozapad

(glava)

-jugoistok P r i l i č n o o š t e ć e n a

glava okrenuta je u profilu ka

desnom

ra

menu; ruke

su spuštene

u krilo.

Dužina

1,70 m. Dubina 0,80 m. Kodi

desne

kar

l i č n e

kosti

n a đ e n a

je masivna

bl'onzana šnala, elipsoidnog o b r u č a ; jaka igla sa· vi

sokom kružnom profili im

sitne kosti. Orijentacija sever (gl ava)

jug . Dimenzije

p l o č a 0,80 X 0,25 m.

Dubina

0,60 m. Bez pr.iloga.

Grab br 41

-

Pod

jasnim tragovima ugljenisanog

drveta na '1azi se

p r i l i č n o

o č u v a n

ženski

skelet, sa front:alno okrenutom

glavom

f

·rukama

prekrštenim na

pojasu.

Orijentacija:

istok-zapad.

Dužina 1,50 m. Dubina 1,10 m. Bez · prHoga.

Grob br 42

-

Veoma o š t e ć e n skelet, orijentisan

istok-zapad.

Ruke su po

ložene u :krilo. Dužina 0,50 m. Dubina 1,30

m.

Bez priloga.

Grob br 43

- S a s v : ~ m dobro o č u v a n

ženski

:kostur, ori:jentis:an istok-zapad.

Glava je frontalno okrenut1a, desna

ruka

pružena je uz telo, a leva savijena

na

po

jasu. Dužina 1,50 m. Dubina l m. Kod glave

na

dubini 0,80 m n a đ e n je jedan

v r č od

crvenkasto

fino p e č e n e p r e č i š ć e n e zemlje,

sa uskim

grlom,

drškom

i

pipkom

( o š t e ć e n ) .

V r č ji p r e v u č e n

zelenom g l e đ i .

Ispod vrata \jle

nekoliko urezanih dvo

strukih h o r ~ z o n t a l n i h linija.

Ostala

površina je jedva primetno 1kanel.ir1ana (Jnv.

br.

506; visina 25 cm, širina 15 cm; T. VII, 2).

Grob br 44

- Sa:srvim dobro o č u v a n m.uški skelet položen na

zemlji

i ogra

đ e n pravi1'1nim kamenim p l o č a m a sa strana; ista takva p l o č a pokrivala je grob.

Nekropola

u

selu M i h a l j e v i ć i m a kod Rajlovca

13

Od gornje p l o č e , uz levu

b o č n u na

dubini od 0,38 m u dužini od O26 m pruža se

uski prag

(šidna 0,07

m

(dužina

p l o č a

2,20

m; širina

0,85 m

kod glave

i 0,65 m

~ o d

nogu; visina

0,45 m, deblj.ina

p l o č a

0,11 m i 0,05 m). Gr.ob

je orijentisan

1stok-zapad.

Glava skeleta

okrenuta je u profilu i nagnuta ika

levom

ramenu;

ruke su prekrštene na

pojasu. Dužina

1,56 m. Dubina 1,10 m. Bez pril:ioga.

Grob

br

45 -

Dobro

o č u v a n nešto malo u donjem delu o š t e ć e n muški

skelet, orijenti1san ~ s t o k - z a p a d . Glava

je

frontalno okrenuta, •ruke su prekrštene

na pojasu. Dužina 1,55 m. Dubina 1,20 m. Bez priloga.

Grob

br 46

-

P r i l i č n o

trošan skelet, orrjentiJ.s,an dstok-zapad, pokri Ven

ostacima ugljenisanog drveta. Glava je okrenuta

frontalno,

a

mke su

sklopljene

na pojasu. Dužina

1 m.

Dubina

1,10

m.

Bez

pi'i lloga.

Grob br 47

- Sasvim dobro

o č u v a n muški

skelet

or,ijentisan istok-zapad,

sa frontalno okrenutom

glavom

i

rukama.

spuštenim u :krilo.

Dužina

1,70 m. Du

bina 1,85

m. Ispod

brade

n a đ e n o

jie fragmentLra:no

bronzano dugme loptastog

oblika

sa

petljicom (Inv.

br.

507; visina 0,9 cm).

Grob

br 48

· s labo

o č u v a n skelet o r i j e n t ~ i s a n i stok-zapad. Leva ruka jako

savijena preko grUid:i, desna leži na pojasu. Dužina l m. Dubina 0,50 m. Bez

priloga. .

Grob·

br 49

- Sasvim trošan skelet. S a č u v a n : a je desna ruka, opružena uz

telo, fragment karl ice i nožne kosti. Orijentacrrja jugozapad (glava) ~ s e v e r o i : s t o k .

Dužina

1,20 m.

Dubina

0,50

m.

Bez

priloga.

Grob br 5

- Potpuno uništen

koSitur, od :koga su o č u v a n e

samo

d e l i m i č n o

butne kosti i fragment

karlice.

Orijentacija sever (glava) ~ t u g .

Dužina

0,50 m.

Dubina 0,50

m.

Bez

priloga.

Grob

br

51 - S a č u v a n e

samo

nožne :kostli i smrskana : k a r l i č n a kost, pored

koje

su

n a đ e n i prsti

leve

ruke (verovatno

opružena).

Orijentacija: ·s,everozapad

(glava) -jugoi1stok. Dužina 0,95 m. Dubina 0,65 m. Bez priloga.

Grob

br 52

- P r i H č n o dobro o č u v a n skelllet, o r i j e n t i ~ s . a n fustok-zapad, sa

jzvesn:im s k ~ r e t a n : j e m na


6/29

16

Nada M i l e t i ć

Gro? b ~ . 59 -

Re(lativno

dobro o č u v a n

kostur,

orijentisan severozapad

(glava)

- ~ u g o r s t o k

Ruke su

prekrštene na

grudima. Dužina 1,40

m. Dubina

1,30

m. Bez pnloga. ; .

G ~ o b br 6 - P r i l i č n o

trošan skelet, orijentisan

istok-zapad uz neznatno

otstupanJ:e.

P r ~ m a ~ a č u v a ~ o j donJ?j

vilici glava

je

bila

okrenuta l e ~ o m ramenu.

De:sna ruka

lezala J€

u

krrlu.

Duzma 1,50 m. Dubina 1,20 m.

Bez priloga.

G:ob br 61 -e -

Grob u drvenom sanduku,

dosta

dobro

o č u v a n o m orijenti

s ~ ~ o m Jugozapad (g:I\ava) -severoistok. Dužina

sanduka 1,90 m

širina

O 63 m

VliSma 0 , ~ 0

m, debljina

p l o č a

0 05 - 0,08 m. Pod pritiskom

k a m ~ n a

poklopac

ulegnut

1

napukao, a kosturv je jako o š t ~ ć e n . Glava je smr:.sikana, a bila

je

okre

nuta

f r o n ~ a l n o ;

r13.ke

prekrstene

n.a

poJasu.

Na prstima leve ruke je intenzivna

zelena

pa:trna. Duzma 1,60

m.

Dubma 1,25

m. U

zemlji oko skeleta

unutar san

duka,

n a đ e n a

su dva :sasvim sHna fragmenta talijanskog p1kola. '

Grob br ?2 - . ~ d . č i t a v o g

ske:::eta

s a č u v a n a je samo leva

cevanica i

frag

m ~ 1 n t

desne; orl'JentaciJa

Istok-zapad.

Dužina 0,30 m.

Dubina

0,50

m. Bez

pn

oga.

. . Grob br 63 --:- S a č u v a n e su samo fragmentirane kosti

desne noge

orijen-

1Isane severozapad-Jugoistok. Dužina 0,32 m. Dubina 0,60

m. Bez priloga.

.. Grob br 6 :

-

D e č j i k ~ s ~ u r

p r i l i č n o

zdrobljen (gornji deo) i iskrivljen

( d o n J ~

deo), verov.?.tno.

pod P.ntlskom kamena. Preko skeleta su m e s t i m i : č n o

ostaci. drveta. Glava

Je

sasvim naslonjena na desno rame

i

okrenuta

u

profilu

J?es?a

n a d l a k t i ~ ~

je dis liocirana (van

ruba p l o č e ) . S u d e ć i

po

r u č n i m

pr:stima

n a ~

a.emm na . ~ a r h e : , . ruke su verovatno ležale u krilu. Nožne kosti

su

t a k o đ e dislo

~ l r a n e . O n • J e n t ~ . C l J a : sever ( g l ~ v a ) - j ug uz izvesno skretanlje

na

severoistok

JUgozapad.

Duzma

l

m. Dubma O,

75

m. Bez priloga.

·v ..

Grob br 6 ~ . - Skoro sas:rim ,uništen

d e č j i

skelet, od koga je

s a č u v a n

deH

ffilcn? sarr:o

. g o r n J · ~

deo.

Glava

. Je

O K . ~ e n : x t a

frontalno. Ispod

s k ~ l i e t a

p d m e ć u j u

se

ostaci u g l ~ e m s a n o g

drveta.

OriJentaciJa

ls tok-zapad.

Dužina

O

50

m.

Dubina

O

80

m.

Bez

pnloga. ' '

Grob br 66 - D e č j i :skelet p r i l i č n o o š t e ć e n u gornjem

delu.

Skoro sasvim

s m r s , ~ a n a

glava

o k r e n u ~ a je .u profilu. ka

levom

·ramenu;

lev:a

·ruka :spuštena je

~ ~ n i o . : r . e k o _ ~ k e l e t a

o c u ~ a m su

o s t a ~ 1

twšn.og drvet;a. Orijentacija: sever (glava)

JUg,

uz

~ z v e ~ . : m o

s k r e t a n J ~

na

severmstok-Jugozapad. Duž,i:n:a l

m.

Dubina

O

70

m. Bez pri lioga. '

1

v

Grob br 67v

- Sa;svim

?obro

o č u v a n ženski

(?)

:kostur, pokriven drvenom

~ ~ c o m v e o m a ~ trosnom. Glaya Je o k : ~ e n u t a . ? profilu i jako nagnuta

na

levo rame;

~ S l ~

prekrstene .na g r ~ d 1 m a . OriJentaciJa: sever (glava) - jug uz neznatno

5

re anJe na severorstok-Jugozapad. Dužina

1,60

m.

Dub:i:na l

m.

Bez

priloga.

d ..

Grob br

68

-

Sasvim dobro o č u v a n muški ko::s:tur, koji je

prema

tragovima

~ v e t a .oko g l ~ v e , leve .ruke i nogu, verovatno bio pokriven drvenom n l o č o m .

G

~ v a Jie

sasvim

r : ~ s l o n J e n a na levo rame (vi ltiee

mzjapljene)· desna

ruka

"leži

na

POJasu,

l e v a ~ . : s a v , r J e ~ a ,

vi soko

na

grudima. Orijentacija:

is tok-zapad. Dužiria

1,80 m .Dubma 1,10 m.

Bez priloga.

. . .

G r ~ b

br

69

-

D e č j i

grob

pod kamenom

p l o č o m

(1,20 X 0,80 X 0,08 m),

ori-

J e n t ~ s a n

lstok-zapaid. Od skeleta

s a č u v a n a jie samo mala hrpa

sitnih kostiju

Dubma 0,30 m.

Bez priloga.

·

.

qrob

br 7 - ~ D e o groba). Donji deo skeleta

(gornjli

deo nas:tavlja se

u

ne1strazenom

delu),

or1jentisanog

ilstok-zqpad. Dužina 0,52 m. Dubina 0,50

m.

Gro? br 71 -

Relativno

dobro o č u v a n

ženski

skelet, o:djentisan isto:k

~ a p a d ,

.uz

1 Z V ~ s n o : s ~ r e t c : n j e .na jugozapad--severoiJstok.

Glava

je

:skoro sasvim

smr

skana lv delloy1

su

d:usloeira.nL R ~ k ~ su

prekrštene na pojasu.

K:od

levog

ramena i

nogu

ocuvah

su

se o s t : a ~ 1

u g l ~ ~ e ~ ~ s a n o g

drveta. Dužina 1,65 m. Dubina 0,55 m. Na

pmtu. desne ruke n a đ e n

Je

dehmrcno o š t e ć e n i ,srebrni prsten

sa

kaneliranim obru

c e ~ .

I

krunom

~ ~ p a s t o g

. o ~ l i k a )ukrašenom) '6ija je

osnovna

ivica

naglašena

imi

tacrJom

granulaciJe. Na 1•sh

nacm naglašen

je

i

vrh krune

koji je istovremeno i

Nekropola u selu M i h a l j e v i ć i m a

kod

Rajlovca

7

središte rozete, č i j i h deset latica, r a đ e n i h u imitaciji filigrana ukrašavaju povr

šinu krune. Na o b r u č u

uz

samu krunu

nalazti

se sa

:svake

strane ukras od tri

zrna, r a đ e n a

u imitac:ji gr:anulacije (Inv.

br.

513. T. III,

ll;

T.

IX,

2).

Grob br 72

- Dosta

trošan ženski skeJliet, orijentisan

i stok-

zapad. Glava

je frontalno okrenuta

i

nagnuta ka levom ramenu.

Ruke

su

pre:krštene na gru

dima. Preko

č i t H v o g skeleta

nalaze :se

jasni

ostaci

ugljenii1sanog drveta.

Dužina

1,55 m. Dubina 0,55 m. Sa

o:be

strane glave

n a đ e n a

je po jedna naušnica s1a

tri

jagode, č i j i a je površina ukrašena sa osam krugova od im:iti:rane filigrane žice; rsre

dište

krugova i pms:tor m e đ u njima ukrašeni su

u

imitaciji

granulaei:je.

Jedan

kraj

k a r i č i c e

povijen

je

u

kukicu, drugi je

završen u vidu petliice (na jednom

primerku petljica

;j:e

uništena, na drugom

je

završena

u vi·du :slova S);

donji

d ~ o

k a r : i č i c e , u prostoru i z m e đ u jagoda, obavljen je spiralnom žicom. Iznad poslednje

jagode,

nal:fazi

se

koljence

od tri

put:a obavijene

pseudofilligrane

žice.

Na jed

noj

naušnici nedostaje jedna j:agcda

i

spiralna žica

i z m e đ u

druge dve;

jagode

druge naušnice

ISu

se sasvim

raspale,

aspiralna žica

o č u v a l a

:se samo

d e l i m i č n o

(Inv. br. 514 i 515; p r e č n i k 2,3 cm i 2,8 X 2,3 cm; T. III, 7 i T. IX, 1).

Grob br 73 -

Ss.svim

dobro o č u v a : n

muški

skelet,

·s:a

glavom

okrenutom

u profilu i jako nagnutom ka id.esnom ramenu; leva

ruka lež•i na pojasu,

desna,

savi::jena,

na

grudima. Orijentacija: i 'stok-zapad, sa i1z.vesnom dilsl:okacijom, vero

vatno

zato

što je

po,gtavljien

na

grob

bmj

74.

DuŽI1na

1,45

m. Dubdna

0,65

m. Bez

prHoga (?).

Grob

br 74 - Skelet leži neposredno i:spod skeleta groba br. 73; lobanja

je

disi'1ocirana prilikom ukopa gornjega ske·leta

•i

n:aiazi

se na dubini

0,50

m, uz

lobanju skeleta groba

br.

73. Skelet je reLativno s a č u v a n ; leva

ruka položena

je

u krilo, desna na po:ja:s. Orijentacija kao i

kod

groba br. 73.

Dužina

1,20 m. Du

bina 0,75 m. Kod vrata, u zemlji n a đ e n a je s•rebrna naušnica u o b l i k ~ jedno

:srt,avne k a d č i c e od srebrne

žice,

( ;:ijti je jedan

kr:a•j

pO'V

1

ijen

u

usku petl.JlCU

(Inv.

br.

519;

p r e č n k

1,6 X 1,8

cm;

T. II,

5)

-Naušnica

je verovatno

pripa:dlala

ovom

grobu, ali postoji m o g u ć n o s t

da je

pripadala i

gr'O:hu

br. 73.

Grob br 75 -

Sa:svim uništen

skelet

od koga

SlU

: s t a č u v a n e s:amo

fragmentti

ranc

r u č n e

ko:st'i.

Ori)entacija: tsever-jug

(glav:a). Dužina 0,40 m. Dubina 0,70

m.

U

p:c.3i::Jru i z m e đ u r u č n i h kostiju n a đ e n a

je

malta hronzana šnala pravoug·aonog

obLika, sa m a : ~ 1 i v n o m igl:om povijenom preiko njega; šnala se natstavlja u jedno

stavnu

pravouga OnU plioaicu,

na č i j o 1 j

se p o l e đ i n i ·nala:ze dve ma 3ivn.e.

p ~ ~ n j ~

p r i č v : š 6 i v a n j e (Inv.

br.

517; dimenzije 2 X 1,8 .

cm;

T. I, 9).

U

bhz:Jm_ s n ~ · ~ ~

(0,10 m ka :severu) n a đ e n j\e jednostavni b r o n z ~ n l ~ prsten, o t _ v ~ r e n c : g .

o b r u v ~ a CllJl

k m , ~ e v : i

prdaze jedan preiko dDugoga. Obruc Je na prednJOJ stran: J?rosiren u

ovalnu

p l o č i c u , s:a urezanim l ~ n e a r n i m ornamentom

(Inv. br. 518;

precn1k

2,3

cm;

T. II, 17).

Grob

br

76

- Sasvim dobro

o č u v a n

mušlki skelet, orijentisan

itstok-za

pad.

It:rpod

i

ciko ko:st:ura naliaze

se

osrtaci ugljen:i:s:anog

d r v e t ~ .

Glava

je f r o n t a l n ~

ok::enuta, a

ruke su

rspuštene u

krilo.

Dužina 1,65

m.

Dub:ma 0,85 m.

U o b l ~ s h

pojasa,

na

d:ubini

O, 75

m u

zemlji

n a đ e n a die b r O n z ~ n a šna:la

: p r a v r o r ~ ~ a - o n o g obi

~ k a

i iglom povilienom pretko njega. Na šnalu se nas:tavlJa alkov pofkov'Icastog obl:ik;a

r a đ e n

u

t e h ~ ' i . c l i

proboj:a i ukraršen

u r e z a n : ~ m

lrinijam:a.

Okovna

p l o č i c a

završena

J.e

mal:i:m

irz:raštra1jem. Predmet

je :i:skrivljen

i m m t : i m : L č n o

prelomljen (Inv.

br.

516;

di-

menzije 4,2 X 3 cm; T. I,

l,

cr:tež jie dat u idealnom obi:i1ku; T.

VIII,

4).

Grob br 77

- Jaiko

o š t e ć e n kostur, o d j r e n t ~ 1 s a n ilstuk-zapaid, uz izvesno

s:kreta1nj:e

na rsever'ozap:ad-jugoistok.

Ispod i

irzrnad

skeletra

n a l l i a : z ~ : s r ~

intenzivni

m1taci ug'l:jeniJS'amog drveta. Glava,

s a č u v a n a

samo fragmentarno, bila Je okrenuta

u prof.i:lu i j ~ a r k o natkl'onjena na levo rame. L ~ v a • r u i k ~

je

verrovatno ~ e ž ~ l a u krilu.

Os1ilm

pa:r

:rebara . s a č u v a n e su još samo nozne

lm/s1tll.

Grob

se

n a l a z ~ o

l'spcd groba

br.

69

(pod kamen'om

p l o č o m )

na

dubi:ni 1,13 m. Dužina 1,55 m. U

garu

kod desne

ruke

,stkeleta

n a đ e n

je ma:srivni s:rehrn:i p e č a r t n i

prsten

sa pozlat10m,

č i j ~ se

o b r u č

Š'itri

u marsrivnu

krunu·

kružnog

obtl ilka,

u koju je utisnut ŽJivot'i:nj\siki li'k (maga

rac

?) i urezana

tri

nedasna

zn:aka (slova).

O b r u č je ukrašen p l a s h č n : i m zadeblja-

Glasnik Zemaljskog muzeja

-

Arheologija

f N J

l Ž N r A

S t . ~ ' ~ : : : ~ 2 A J i ' Q : , ~ I T G ~ : t t : ~ T U ~ U l ~ ~ E U UKE

l.l Z f · G q ; B U

2


7/29

is

Nada M i l e t i ć

njima, t1rougaonog oblilka (uz

krunu)

sa srcoH:k±m

ornamentom, zatim

kružnim

po

ljima

sa

malteškim krstom

i na

sredini

r o m h i č n i m

poljem Isa dijagonalno

posta

vljenom trakom

u

koju :su urezane lini

1

je.

Polja

su

vezana

p l a s : t i č n o m Hnijom, a

slobodni

prostor

van p l a s t i č n i h

polja

tspunjen je

urezanim, n a i z m e n i č n o

posta

vljenim, ·vertikalnim i talasaJ:s tim

linijama.

Ornament o b r u č a

izveden

je u

niello

tehnici (Inv.

br.

520; p r e č n r u k 2,5 cm,

težina

6,30

gr;

T. II, 23; T. XI,l).

Grob br. 78

-

D e č j i

skelet s a s v ~ m

urri:šien,

osim

glave·,

frontalno okrenute,

i par

s


8/29

20

Nada

MileW:

Grob br. 105

- Skoro sasvim

uništen

skelet, orijentisan

istok-zapad.

Prema o č u v a n o m fragmentu,

ide1srna ruka je

bila opružena uz

telo.

Dužina

0,80

m.

Dubina 0,60 m. Bez

priloga.

Grob br. 106

- Par sitnih

kostiju

d e č j e g

skeleta,

č i j a je orijentacija ne

o d r e đ e n a . Dubina

0,50 m. Bez priloga.

Grob br. 107

- P r i l i č n o o š t e ć e n skelet u gornjem

delu

i dislociran u do

njem.

Orijerntaciti a: istok-zapad. Desna ru:ka spuštena je u krHo, leva je frag

mentirana.

Glava je okrenuta

profilom

na levu stranu. Dužina 1,40

m.

Dubina

0,50

m.

Bez priloga.

Grob br. 108

- Muški skelet pokriven ugljenisanom drvenom p l o č o m .

Ori

jentacija

s e v e r o z a p a d ~ j u g o i s t o k .

Glava je sasvim smrskana

i

de1:1ovi

su rasuti.

Leva ruka je S1avJtiena preko

grudi,

desna je ležala u krilu

(dolaktice

i jeldne i

druge

ruke su dislocirane).

Dimenzije

p l o č e : 1,90 X 0,45 m. Dužina skeleta 1,85 m.

Dubina

0,75 m .Bez

priloga.

-

Grob br. 109

- D e l i m i č n o o š t e ć e n i muški skelet, orijentisan severozapad

jugotistok Smrskana glava bila je okrenuta frontalno i naklonjena

na

desno

rame.

Leva ruka leži

na

grudima ,desrna niže, na

pojasu.

Dužina 1,70 m. Dubina lJ,90

m.

Bez priloga.

Grob br. 110

- Jako o š t e ć e n i d e l i m i č n o dislociran skel'et, orijentisan se

v e r o z a p a d - j u g o ~ s t o k ,

pokriven intenzivno ugljenisanom drvenom p l o č o m .

Smr

skana lobanja

je pomerena

do desnog

ramena i frontalno okrenuta; ruke su pre

krštene

na

grudima. Dužina

1,78

m.

Dubina 0,85

m.

Bez

priloga.

Grob br.

111 -

O š t e ć e n

i u

gornjem delu

dislociran muški skelet orijen

tisan

istok-zapad,

sa izvesnim

skretanjem severoistok-jugozapad.

O š t e ć e ~ a glava

okrenuta

je profilom

i n m s ~ l o n j e n a na levo rame, k i č m a je sasvim iskrivljena; ruke

su pomerene

na

~ e v u stranu i opružene. Dužina

1,70

m.

Dubina 0,50

m.

Uz desnu

nožnu

kost

n a đ e n o je

nekoliko

fragmenata

nekog gvozdenog predmeta.

Grob br. 112

-

Skoro sasvim uništen

žemsiki

grob, odjentisan

istok-zapad,

sa neznatnim skretanjem

na severoistok-jugozapad.

S a č u v a n a Je samo o š t e ć e n a

glava,

frontalno

okrenuta i fragmentirane nožne kosh. Dužina 1,30

m.

Dubina 0,45

m. Kod glave, ispod

desnog uha,

n a đ e n a

je

jedna srebrna naušnica 1 o:a

ovalnom

k a r i č i c o m , na

jednom kraju povijena

u

kukicu,

na tdrugom,

završenom

u

vidu

petljice; ispod petljice i na suprotnoj

strani k a r i č i c e

nalaze se sitna koljenca; na

sredini

k a r i č : i c e nalazi se d:zduženi priveak od tri vertikalna niza

i z r a đ e n a

u imi

taciji

granulacije,

koji je na

oba

kraja završen krupnijim z:rnom (Inv. br. 533;

dimenziije 3,8 X 2 cm; T. II, 10. T. X); jedna ls,rebrna

naušnica

sa gr'Oizdolikim

pr,iveskom ,iznad i

·,1spod

k a r i : č i c e

č i j i

je

donji deo

uk,rašen plosnat,om žicom

,sa

sitnim urezima

( i m i t a o ~ j l a

ftl

1

igrana); na jednom kraju k a r i č i c a

je zawšena

u vidu

petljice, drugi je povijen u kukicu. Ispod pet


9/29

'

22

Nada M i l e t i ć

Bronzani prsten masivnog,

plosnatog

o b r u č a , koji je na prednjem delu

za

debljao i proširen u ovalnu p l o č i c u , sa urezanim

linearnim

ornamentom (Inv.

br.

470; p r e č n i k 2 cm; T. II, 15 i T. XI, 3).

Bmnzani

pmten p' osnatog o b r u č a ,

sa visokom dvostrukom krunicom na

pred

tlijoj strani u

koju

je

u s a đ e n

almanrdinski uložak. Prsten je fragmentiran (lnv.

br.

471;

p r e č n i k

2,2 cm; T. II. 19 i T. XI, 3).

Bronzani klin(?) široke glavice (Inv. br. 472;

p r e č n i k

0,8 cm; visina 0,6 cm;

T. XI, 3).

Bronzana šnala ovalnog

o b r u č a ,

nešto zadebljanog

prema

sredini,

sa

iglom

povijenom

preko njega

(Inv.

br.

473;

dimenzije

2,5X2

cm; T. I.

6).

Par ,s,rebrnih i p o z l a ć e n i h l u č n i h

fibula

(tzv.

fibula »na

stremen«)

sa

završet

kom u vidu stilizirane životinjske glave (Inv. br. 474; v ~ s i n a 7,9 cm).

3

)

Predmeti

su

n a đ e n i

pri'likom rušenja zemlje,

na

j u g o i s t o č n o m

delu

platoa i

predati Muzeju u septembru 1954 godine.

Bronzana fibula sa pov,iJjenom r o m i č n o m glavicom, č i j i se vrat završava ma

sivnim b i k o n i č n i m

o b r u č e m ,

ukra,šenim gusto urezanim v e r t : ~ k a l n i m linijama.

Vrat

prelazi u izvijenu nožicu, proširenu u p l o č i c u

za prihvatanje

igle i završenu masiv

nim dugmetom. Duž nožice pruža se kao

ukras p l a s t i č n a

talasa:sta linija. Za g1a

vticu je p 1 1 i č v r š ć e n a p l o č i c a sa spiralnom žicom nastavljenom u

iglu

(Inv.

br.

475;

di

menzije 5X 1,6 cm; T. XI, 3).

Gvozdena šnala, ovalnog, skoro pravougaonog o b r u č a , lako izvijenog na

sre

dini, sa iglom povijenom preko njega (Inv. br. 476; dimenzije 3,8X3,1 cm; T. I, l l).

Ova dva predmeta n a đ e n a su prilikom g r a đ e n j a nasipa u zemlji srušenoj sa

ovoga lokaliteta u

oktobru

1954 godine.

Rimski novac cara Teodosija I (379-395) (T. XII, 2). Novac

~ : e

n a đ e n u toku

radova u zemlji

odronjenoj

sa

južnog dela platoa.

č e t i r i

mas,ivna gvozdena klina od tlrvenog ,sanduka,

č e t v e r o r u g a o n o g

preseka,

sa povijenom glavicom; jedan klin )j'e lako

izvijen

(Inv.

br.

508;

dužina

14,8 cm; 15,2

cm; 11,7 cm i 9,5 cm; širina 0,6-0,7 cm).

Fragmenti flaše od tankog iridiranog stakla, loptastog oblika,

sa

uskim iz

duženim tordiranim

vratom,

ptnširenim

pri

otvoru i naglašenom izvijenom stopom,

sa izdignutim kupastim dnom (Inv. br. 509; vi'sina

wata

14 cm; p r e č n i k vrata 0,6 cm;

p r e č n i k

dna 9,7 cm; T. IX, 3).

Predmeti su

n a đ e n i

po

završenom

Lsk:opavanju u jesen 1954 godi'ne i predati

Muzeju u januaru 1955 godine.

N a đ e n i su

prilikom rušenja jugozapadnog dela pla

toa.

F ~ r a g m e n t bronzanog dugmeta loptastog oblika, ukrašenog urezanom trakom u

vidu arkada,

ispunjenom sitnim urezima;

ar1kade su vezane kružnom trakom

na

dnu

(Inv.

br.

511; p r e č n i k 1,9 cm; T. II, 4).

U

šutu

kod

groba br.

117 n a đ e n ;je

bronzani

bobak, p r i z m a t i č n o g oblika,

sužen

pri krajevima, naglašenim o b r u č e m ( d e l i m i č n o iskrivljen; inv. br. 537; dimenzije

1,7X0,7 cm; T. II, 3).

N U M I Z M A T i č K I MATERIJAL

4

)

Grob

br.

16 - (T.

XII,

3):

Rimsk11 n:ovac G01rdijana

III (238-243

Viminactium III:

Av. Poprsje, okolo

n a t p ~ s

( n e č i t a k ) .

Rev. Personifikacija

grada.

Van groba

- (T. XII, 2).

3

)

Zbog

važnosti

fibuJ,e SIU

pubHkovane odmah p o nalazu, izolovana od ostalih

pred

meta - N. M H e t 1 ć - Glasnik Zem. muzeja, S a i ~ a j e v o 1955, str. 151

4

) Analizu

n u m i z m a t i č k o g materijala

dao

je dr Jozo P e t r o v i ć , na č e m u mu i

ovom

pri-

l i ~ o m

zahvaljujem.

·

Nekropola

u

selu M i h a l j e v i ć i m a kod Rajlovca

Rimski

novac

Teodosij

a. (379-395?):

Av.

Poprsje

cara u

reljefu,

okolo natpis: D. N. THEODOSIVS

P.

F. AUG

Rev. Lovorov venac sa natpisom VOT X MULT XX

Grob br. 38 -

Č e t i r i talijanska

pikola (T. XII, 4):

l

Av. U sredini šestokraka zvezda, okolo

n a t p ~ s t

C

(i)

V (ita) S.

Rev. U ,sreidini šestokraka zvezda, okolo natpis: E. P. AQV (ilensis).

Po zvezdi

novac

je s l i č a n

novcu

Amadea IV

(1232-1253)

- Torino.

2.

Av. U sredini

krst,

okolo natpis: +

'·

MARCU

'

Rev. LA. TE (upolo)

DUX (1268-1275).

3.

Av. U 'sredini

krst,

okolo natpis: +

ex>.

MARCU '

Rev. U ,srredini krst, okolo natpis ( n e č i t a k ) .

4. A v. U sredini

malteški

krst, okolo natpis: +

ex>.

MARCU. '·

Rev. U sredini

malteški krst,

okolo natpis ( n e č i t a k ) .

U šutu van

groba

br. 59 - (T. XII, l) jedan m l e t a č k i ohol:

Av. U

sredini

krst, okolo natpis:

+

'·

MARCU '

23

Rev. U rsredini k ~ r s t , okolo natpiJS: PET (rus) GRA (denigo) DUX

(1289-

1311)

Van

groba:

Pet

talijanskih pikola

(T.

XII,

5):

l Av. U :Siredini

krst,

okolo natpis: + '· MARCU

'·

Rev. U sredini

malteški

krst, okolo natpi.is: n e č i t a k ) .

Van

groba: Pet tali

janskih

pikola (T. XII, 5):

2.

Av. U sredini: krst, okolo natpis:

+

'·

MARCU '·

Rev. U 'Sredini krst, okolo natpis:

LA

VR(eld'anus?) (1501-1521).

3. Av. U S i r e i d ~ r i i V.

r

(jedno iznad drugog) okolo natpis: EPISC(opus).

Rev. U sredini krst, okolo

natpis

MANTUE (12-13 vek).

4. Av. U sredini

V.

I (jedno

iznad

drugog), okolo natp:ils:: EP(iscopus).

Rev. U

sredini

kr:st,

~ o k o l o

natpis: MA(nt)VE 1 2 ~ 1 3 vek).

Peti

primerak se skoro sa:svim ra:spao.

Grob br.

61

-

Jedan

talijanski pikola (fragment; n o v č i ć je

n m o g u ć

bliže

odredi

D.

Grob br.

93 - Pet

talijanskih pikola

(T. XII, 6):

l A v. U sredini

šestokraka

zvezda, okolo natpilsl: (+) CIVITAS ~ s a m o incus).

Rev. U sredini šestokraka zvezda, okolo natpis: DEPANVS.

Po

zvezdi novac je

s l i č a n

novcu Amadea IV (1232-1253) - Torrino. '

2.

Av. U sredini kr$t, okolo natpis:

•+ '·

MARCU '·

Rev. U 'Sredtni

krst, okolo

natpis: SVPANTIO(?).

3. Av. U sredirii

krst,

okolo natpis: + ex>. MARCU ex> •.

Rev. U

sredini

krst, oikolo natpis : A DUX.

4.

Av. U

sredini šestokraka

zvezda, okolo na,tpirs: (+) CIVI(tas).

Rev. U sredini šestolkraka zvezda, okolo natpis: (lud)OVI (?). Peti se komad

sasvim

ra:spao.

OPŠTA KARAKTERISTIKA NEKROPOLE

Na celokupnom pretraženom prostoru otlkopano je 118 gro?ova, može se

odmah konstatovati

da se radi

o jednoj, relativno

gustoj

nekropoli.

Ne

b1 se moglo

r e ć i

da

je u pitanju

nekropola

na redove u strogom smislu r e č i , ali se ipak p r i m e ć u j e


10/29

l

l

24

Nada

M i l e t i ć

izvesno niza:n:je grobova u

pravcu

jug-sever.

Iz preostalog dela

lokaliteta

ne može

se

z a k l j u č i H

da li je postojalo prvobitno, središte nekropole, oko koga su se dalje

ni:zali ostali grobovi.

Kad

se

uzme

u obzir

da je

ido z a t e č e n e ivice

lokaliteta brdo

bilo

srušeno

oko 29 m

na

r s t o č n o ;strani i oko 35 m

na

južnoj i

da

se na

grobove naišlo

u

samom

p o č e t k u

radova

na ovom brdu,

onda

se može pretpostaviti

da preostali

deo lokaliteta i nekropole na njemu pretstavlja

njegov

manji deo.

V e ć i n a

grobova

č i n e


11/29

26

Nada M i l e t i ć

bez ukrasa i

sa

naglašenom bazom igle.

10

)

Od ovalnog

o b r u č a otstupa jedno

stavna mala

šna l:a

pravougaonog o b r u č a koji nepoiSredno prelazi u

jednostavnu

tverougaonu

okovnu

p l o č i c u (T. I, 9) - oblik

č e s t m e đ u

šnalama germanskog

tipa

u ranom srednjem

vekuY)

Sasvim s l i č n e šnalice nalaze se u

inventaru langobard

skih grobova iz Nikitsch-a i

Kranja

i datirane

su

u VI

vekY)

Svojim ukrasom od

ove grupe

izdvaja

se gvozdena: šnala tauširana srebrnom žicom, n a đ e n a u grobu br.

21

(T. I, 2), uz malu šnalu ovalnog o b r u č a (T. I, 8). I ova šnala po karakteru ukrasa

spada

u predmete germanskog poreklia. Prema

Abergu,

tauširanij:e srebrom je

o b i č n o

č i s t o germanskog porekla;

u prvo/j

polovini VI

v e k a ukras je jednostavan,

da

bi

kasnije 1dbživeo

puni

razvoj.

13

) Sa ovom tehnikom s r e ć e m o se

u

brojnim nala

zima

germanskog karaktera, n a r o č i t o u burgund3koj oblasti (gde god

su se

nastanili

Burgundi, Fninci

i

Alamani) uz tehniku oblaganja (Plattierung).

Nit1t

su aplicirane

uglavnom u g v o ž đ e ,

r e đ e

u bronzu.H) Tauš kanje

je

vrlo č e s t o upotrebljavana za

ostvarenje p o p r e č n i h senki na šnalama

sa

okovom l bez njega u V li

p o č e t k o m

VI

veka.

15

)

Porei do ove tehnike (damasciniranja) u vezi sa merovinškom, Salin dovodi

d e l i m i č n o iz az:is:kih stepa ~ s l i č n o l s > t sa kineskom tehnikom

iz

vremena Runa) deli

m i č n o

iz

Sirije

i Egipta.

4

a) Direktnu analogi:ju našem primerku pruža brojni mate

riljal sa

alamanske nekropole

u

Mindelheimu, gde

su

o b r u č i

šnala i okovi, uz

ostale

motive, ukrašeni horizontalno

umetnutim srebrnim nitimaY)

Nekropola

je dati

rana

u

VII

vek.

18

)

Interesantnu pojavu pretstavl ja šnala ,s,a p o t k o v i č a s t i m okovom ukrašenim u

tehnici

proboja

n a đ e n a u grobu

br.

76 (T. I,

l)

i šnala

istog tipa,

n a đ e n a van groba

(T. I, 3). Obadva primerka spadaju, prema Abergu, u I grupu langobardskih šnala,

vizantiskog tipa, č i j a je karakteristika uska

igla

i

izduženi,

zaobLjeni okov

izliven

ujedno sa

šnalom, č e s t o p o t k o v i č a s t o g

oblika,

o b i č n o sa dugmeta,s,tim završetkom na

kraju. Ornament

je

r a z l i č i t

urezan

u specijalnom »vizan:tiskom« :stilu. Ovaj tip

s r e ć e

se u velikom broju u langobardskim grobovima u Italiji.

19

)

e đ u ostalim primerima,

kao specijalnu

varijantu

ovoga, tipa, Aberg navodi

jedan

tip šnala iz

San

Giovanni

u

Cividalu koji se

u

istoj

obla,s,ti javLj:a u

nekoliko primera, sa probijenim

oma

mentom u vidu krsta i polumeseca,

20

) koji

je

potpuno i i d 1 e n t i č a n

sa

našim primerom

iz groba

br.

76. S l i č a n

primer

n a đ e n je u

Al,s6-Pahoku

u Ugarskoj, koju Fettich

smatra

»produktom

metalne umetnosti iz

okoline

Keszthely-,a nastalu, prema redu

ctranom motivu zlatnih pseudošnala,

po stilski u j e d n a č e n i j e m

uzoru«.

21

)

Još

jedan

s l i č a n pr:imerak p o t i č e iz nekropole u Kmzthely-u.(2

2

) Kako

sam Hampel konsta

tuje, nekropola

iz Ke:szthely-a ne

odaje ni

e t n i č k u ni B t : i l i s : t i č k u celinu,'

23

)

č i m e

je

o d r e đ ~ v a n j e

nalaza otežano. Tip kome pripa'.daju naše

,d:ve šnale (nepo

srednu analogiju šnali T. I,

3

pretstav1ja t a k o đ e jedan

pr:imerak

iz

Keszthely-a

24

)l

Hampel .smatra kasnijim - iz VI veka.

25

)

Po

ugraviranom orna-

10

l Ibidecrn - Goten und L andobarden, str, l l ; str. 103, sl. 164, 165; stl:'. 104, sl. 166-168;

str.

106, sl. 174,

11

l H a m p e l - o p. cit, I. str. 290, sl. 699.

12

l

Zbi:rka Nattirhisto:riJsches Museum-a u B e č u .

13

l

A b e r

g - Goten

. . .

, .. sk . 135, 137.

14

Eduard S a l i n -

Les

techniques de

la

damasquinure en Gaule merovingienne, Gal-

Ua IX, 1951,

str.

32, 33.

15

l

I b ~ d e m -

str.

44.

16

l

Ibiidem -

str.

51.

17

)

J

W er n e r -

Das

alamani1sche Graberfeld von

Mindelheim,

1955, T. _A. T. B.

12, T. 7, 7,5a; T. 9, 28,1; T. 14, 70,5a; T. 15, 97,5a;; T,19.

"l Ibid

em -

str.

17.

1

"l A b e r g -

Goten.. . . str. 113-114,

sl.

200-216,

""l Ibi:dem - s:tr. 115, sl. 211.

"l F

e t t e h - o p,

cit str.

290, T,

CXXIX,

48,

22

l H a ·mp e l - o)p. cit. III. T. 160,5,

23

)

I bd de m - o p.

cit

I, str. 801.

24

) Ibi dem - op. cit. III, T. 160,3.

20

)

Ibidem - op. cit 802.

Nekropola u selu M i h a l j e v i ć i m a kod Rajlovca

27

mentu

u vidu dvostrukih

horiwntalnih

linija,

našem primeru

(T. I,

l)

odgovara

potpuno fragment šnale ovog tipa

n a đ e n

u

t v r đ a v , i

Sadovec (Sev. Bugarska)

datira

noj1

u VI

vek,QG)

koju

Fettich dovodi

u vezu

sa

pseudošnalama fz kulturnog

kruga

Martinovskog nalaza,

27

) č i j i

su tipovi č e s t i kod Gota

na

Krimu. Fettich ovaj tip pse

udošnala smatra na:stavkom pontske umetnosti g r č k o g a porekla.

28

) G o v o r e ć i o ovoj

vrsti

šnala,

koju

t a k o đ e jednako upotrebljavaju

Avari, Kazari,

M a đ a r i i dr. Korošec

navodi mišl:jenje Nieder e-a, da ,su produkt crnomorskih

vizantiskih radionica,

koje

su kasnije preuzele orijentalne

radionice. Kod

s:evernih

Slovena

su ovi tipovi

retki,

a

n a j č e š ć i

su u Rusiji,

gde

ih Niederle

smatra: s l o v e n ~ l k i m

oblikom.

Prema

Korošcu,

moraju :se smatra,ti

za slovenski proizvod, u p o č e t k u

r a đ e n po t u đ i m

izvorima, koji

su dospeli m e đ u Slavene, iako

ne

u takvom broju,. ikako

su

neki pretpostavljali.

2

u)

Niederle

d a ~ j e

niz varijanata vizant:tskih šnala ovoga tipa, rasprostranjenih od

Ita

lije do

Kavkaza,

n a v o d e ć i prema Abergu d e t a ~ j e koji odvajaju germanske šnale od

polovine VI v. do

kraja

VII veka od ovoga

tipa.

30

) Kako naši primerci pokazuju izra

zite

karakteristitke

t i p i č n e za: germanske šnale ovoga

oblika,

njihovo ubrajanje u

grupu predmeta germanskog porekla na

našoj

nekropoli je sasvim

razumljivo.

Oblik

je s t o č n o r i m s k o g i

vizantiskog

porekla, a u

južnoj

Ukrajini i u samom Krimu,

mogli su

ga

jednaiko uzeti za

uzor Goti

kao

Sloveni. M i g r a c . ~ j b m

Gota

ovi

su

pri

merci dospeli u naše krajeve. Njihova

pojava

konstatovana

je

u predavarsko-slo

vensko doba u Keszthely-u, zatim u velikom

broju

u langobardskim nalazima u

Italiji u VI i VII veku. Videli :smo da su kod ,severnih Slovena retka pojava, a i

uopšte u 1slovenskim nekropolama na

našoj

teritoriji.

Prema

tome, uz ana'logije, ko

jima su naši primerr:i vezani za langobardske

nalaze,

oni se sa mnogo v e r o v a t n o ć e

mogu pripisati

Ostrogotima, tj.

kraju V i p o č e t k u

VI veka.

e đ u šnalama, po materiljalu, gruboj izradi i nepravilnom obliku (više

pra

vougaon nego

ovalan),

sasvim

se

izdvaja gvozdena šnala, n a đ e n a

van

groba

(T.

I,

l l l .

Potpuno odgovara tipu šnala, koje Korošec

prema

Niederle-u, navodi kao vrlo

raširen m e đ u slovenskim šnalama

na kraju

I mileni'ja, d koji

je pre

k o v a č k i nego zla-

tarski proizvod.

1

) ·

Naušnice

su zastupljene u relativno malom

broju,

i p o t i č u iz relatLvno

uskog

vremenskog razdoblja, ali

se

odlikuju r a z n o v r s n o š ć u tipova, izradom i materijalom.

N a đ e n o

je u

svemu

devet komada,

m e đ u

nj'ima strogo uzevši samo

jedan

par. Izra

đ e n e su

od srebra.

Najjednostavniji

primer

pretstavlja

srebrna

naušnica č i : j a je k a r , i č i c a ovalnog

preseka otvorena i na jednom kraj1,1

zašiljena.

K a r i č i c a je nešto nepravilnog

kru

žnog oblika (T. II, 6).

Ovaj

ob l:ik

naušnice

pretstavlja

osnovni oblik

1slovenskih nau

šnica, ,i varijante su prema

tome da

li se krajj

1

evi završavaju o b i č n o , sa

zašiljenim

vrhom, ili

sa jednim krajem

povijenim u

k v a č i c u i l i petljku.

32

) Javljaju se

u

broj

nim

:s,lovenskim nekropolama ~ r : a n o g

Sreidnjeg

veka,

i datirane su

u IX-XII

vek.

U velikom

broju

zastupljene

su

u

starohrvatskim

nekropoGama u Dalmaciji

(Gla

v i č i n e , Gajine, Majdan) g1de su datirane u

I X X vek.

33

)

Varij:antu ovog tipa

pret

stavlja mala

srebrna

naušnica, č i j i

je

jedan

kraj

povijen i priljubljen uz k r a č i c u

(T.

II, 5).

Fragmentirana naušnica sa jednom

s1i:tnom

jednostavnom

jagodom t a k o đ e

je

č e s t o

zastupljena

u

slovenskim grobovima,

n a r o č i t o

u

dalmatinskim starohrvatskim

g r o b ~ j r i m a , gde su

datirane

u isti

pedod kao

ti prethodne. U

našim krajevima naj-

""l F e t t i e h -

opt.

c:it Sltr. 278-288; T,

CXXV, 8,

27

l

Ibidem - op. cit, str, 287, 288.

28

l Ibidem - str. 284, T. CXX,

3-4,

20

)

J. K or o

š

e e - op. cit., str. 336.

"'l N i e d er l e - op. cit., str. 83, sl. 32,

"'l J. K o r o š e e - op. cit, str. 336.

32

) J,

K

o r o š e e - op. cit., str . 268.

"")

Lj,

K

a Ir a m a n

Iskop

ne društva » B i h a ć a « u Mmvincim,a,

Zagreb

1940,

str.

12,

sl. 10, ll ·s,tr, 31, sL 30; s1tr. 37. - St,a·rohrvatsko gr'Oblje

na Majdanu kod

Solina, Split 1936,

str. 25, T. XIV,


12/29

28 Nada M i l e t i ć

bližu analogiju našem primeru pretstavljaju naušnice br. 76 iz Biskupije i naušnice

br. 242 iz g r a b o v ~ na »Majdanu«.

3

{)

. Srebrna

naušnica

sa

verUkalnim

priveskom i z r a đ e n i m u granulaciji (T. II, 10)

pnpada prema podeli

M.

Ć o r o v i ć -

L j u b i n k o v i ć , šestom

varijetetu druge varijante

I grupe b j e :

o b r . d t 3 ~ d h

rgrozdolikih naušnica.

Varijante

ovoga

tipa su

č e š ć e u

č e h o

s r o v a č k o l j i . 3 ) Potpuno

i i d e n t i : č a n primer je

naušnica iz kninskog

muzeja

(reprodu

kovana u ~ a v e d e n o m

delu)

i zlatna naušnica, koja verovatno

pretstavlja

vizantiski

import, iz Supljaje (Dalmacija).

36

)

. . Srebrn1l:

naušnica.

r : a đ e n a

vu· i s t ~ m

grobu

uz

prethodnu, pretstavlja izraziti

hp

bJelobrdsklh

grozdohkih nausmca 1

spada u prva dva varijeteta prve varijante

l

g r u p ~ ove

v r ~ t e

n ~ k ~ t a .

Na_jbližu

analogiju

pret.stavl:jlaju

dve bronzane

naušnice

Iz ~ u r v m g r ~ d a .1

n a , ~ s m c a V m č e . ~ ~ .

Pomaterijalu,

izradi· i izvesnim

detaljima

(obhk produzenJa

pnveska

Iznad kanc1ce)

p o t s e ć a

na naušnicu iz nalaza u Trilju.

39

)

Obadve navedene naušnice mogu

se

datirati IX-XI vek (razdoblje dalmatin

sko-hrvatske grupe·i bjelobrdske kulture).

~ v e

s ~ e b _ r n e na::.šnice

sa t_ri

jagode (T. II, 7)

spadaju

u tip

naušnica

poznatih

k.ao » ~ I J e v ; s i l n t,Ip«,

~ s 1 r e ~ _ u svim o h l a s t i n ; t ~ nastanjenim

od Slovena

(kod

č e h a , P o

lJakav 1 Rusa ::.XI v.

)\.ciJe

n e _ b r ~ j e n e

vanJante

zavise

od

tipa jagoda kojima je

u ~ ~ a ~ e n a . ~ a ~ l C I C a ..

U

nasim kraJeVIma o ~ e .

su

n a đ e n e u ogromnom

broju

u Dalma

CIJI l . p o t i ~ . u Iz_IX l vx.ve ka, =t ~ e r o v a t n o l lZ mnogo kasnijeg vremena (XIV v.).

41

)

NasoJ v a ~ I J a n h nausmca, gd]e.atex:a o s n o v u ~ p l i c i r a n filigrani ukras, najbolje odgovara

f r a g ~ e n t 1 r ~ n a srebrna n a c : s ~ I c a .1z Mo?OfJela (zbirka Zema.:ljskog muzeja,

inv.

br.

590),. ). zatin;t

s ~ e b r n a

nausmca ·lZ

Novih Banovaca,

r a đ e n a verovatno pod j a č i m vi

z a n h s i ~ I m :UticaJem, koju Z.

Vinski

datira u XIII i l i XIV v.

43

) Kukicu u

obliku slova

S,

~ O J o : r : n

Je

z a v ~ š e n .

f r a g m e n t ~ r a n i pri:r:nerak ovih naušnica s r e ć e m o i na srebrnoj

n a u ~ m c 1 ovoga

hpa

Iz SmrdelJa

(?)

zatrm

na dve srebrne

naušnice

sa tri

jagode iz

Novih Banovaca.

44

)

v •

Par

s r e b r n ~ h n a u ~ n i c a ,s,a č e t i r i jagode, (T. II, 1 6 ) · n a đ e n u istom grobu sa

na

~ s m c a m a grozd.ohkog hpa, pretstavljaju tip naušnica koje se u odnosu na ostale

~ l p o ; ~ r e

slovenskih

n a u . ~ ~ i c a javl1jaju relativno retiko. U v e ć e m broju, u nizu varijanata

J a v ~ ~ a u . se

u DalmaciJI,

gde

su k a r . a k t e r i s t , i , č n e

za

nakit hrvatsko-dalmatinske gru

pe;

datrrane

su u.

IX

i X

vek.

45

) U

zbirci Zemaljskog

muzeja

nalazi se

par srebrnih

naušnica ovoga tipa (Inv.

br.

604) iz Mogorjela.

46

)

Našoj varijanti,

koja pretstavlja

")

L._

M ar u n -

Polpli1s

naušnica . . . . . Starohrvatska piro,sivjeta V/2, str. 67, sL

4.

LJ. K

a r

a m a n - Starohrvatska

groblje . . . .

T.

XIV.

35

) M. o o v

di

L j

.u

b ' ~ n k o v - M et al ru t

naki't

belobrdskog tipa, Star naT II,

Be1ogr.ad 1951, stlr.

41 i

44, sl. 5,13

;j

6,14.

"') L. M

'a

run - op.

C'it.,

str. 33,

br.

216, sl. 6.

"')M. Ć o T o v i ć L j u b i n k o v i ć

op.

dit., str. 46, 47.

::) I ~ i d e m - op. cit., str. 47, sl. 11, 8; 11,9.

. >

LJ... r am a n

--;-

Zlatni nalaz

na

Trilju nedaleko od Sinje.. - Vjesnik za

arhe-

ologJIJU l

hJstor'I'JU diailmatm:sku, Split 1921,

XLIV,

T. I.

40

)

Lj. K a

ll"

a m a n - Is:koprne . . . .

str.

36.

41

)

L. M a r u· n - op. ci1t., sv. V, 2. sL 5; VI, 1 :i 2, sl.6.

LJ. K a a m a n - Staro hrvatsko

groblje

. . . . . str. 26, T.

XXI,

XXII.

Ibidem

-

Iskopine . . . . .

str. 36, sl. 25, 25.

:: I.

m o.š n i k - Glasnik

Zem. mmeja,

1951, str. 244, T. I. 13.

) Z. V Ln s k 1 -

Starohrvatske

naušnice,

Starohrvatska prosvjeta,

I. 1949 t

29

T. VIII, 56; s1tr. 34, 35. ' s r. •

") L. M

a r

u Ill - op. ciit., sv. V.

2, sl. 5,

132; sv.

VI.

l

i 2,

sl.

6,

185, 186.

Ks. V i n

s.

k 1 - G .a s p

a r

n i -

Ranos,rednjevekovni

slavenski zlatni

nakit

. . . . .

S ~ a r o h r v a t s k a

prosvJeta, Ser.

III.

2; str. 19, T. II.

1. ·

L. M

a r

u n - o p. c it .,

sv.

VII. l, str. 45, br. 219.

Li. K

a r

a m

a

n -

Stal'ohrv.

groblje . . . . T.

XIV,

T. XVII, T. XIX.

Ibidem -

Iskopine.

. . . . sl. 8, sl. 26.

Z. V i n s k i - op. ci1t., str. 22, 23, 25, T. I. 1 4,T. IV, 29, 30.

") I. re m o š n i k - o p. cilj;., str. 245, T. II. 2.

Nekropola u selu M i h a l j e v i ć i m a kod Raj1ovca 29

prelaz

naušnice

sa č e t i r i jagode u grozdoliku

naušnicu

belobrdskog tipa, najbliži

je

fragment

naušnice iz V i n č e , gde se t a i k o đ e vid:i potis'kiv.anje 1j'agode granulacijom.

Spada u

dru

varijetet, druge

varijante

II

grupe

bjelohrd:skog tipa naušnicaY) Da

tirana je

kao i ostali tipovi ove grupe u IX - X i XI vek.

.

P.rstenja

je n a đ e n o u relativno malom broju (4 u

grobovima,

2 van groba).

RazlikuJU se m e đ u

sobom

i po tipu

i

po materijalu. Najjednostavniji oblik

m e đ u

njima

pret:stavl:ja bronzani

prsten

tankog,

plomatog

o b r u č a ,

krajevi

prelaze

je

dan

preko drugog,·

i koji

je

na prednjoj

strani proširen

u ovalnu p l n č i c u ukrašenu ·

urezanim linearnim ornamentom (T.

III,

17). Ovaj oblik prstena

je

veoma star, i

poznat

je još

u rimsko doba; kasnije

se

širi kod Slovena, gde

tse s r e ć e

u :slovenstk1im

nalazima iz XI veka.

48

)

M e đ u tipov,ima prstelllj:a

a n t , i č k o g , odnosno vizantiskog

porekla

raširenih kod

Slovena,

Korošec nabraja

ovaj oblik.

40

) Brunšmid

t a k o đ e navodi ovaj tip

m e đ u

obli

cima pr;stenja

zastupljenim

u bjelobrdskoj

kulturi.

50

)

Kako

Vlitdtimo

tip

je

veoma

star

i

trajao je

jako dugo, tako

da je

mogao biti

preuzet od

mnogih

naroda

i plemena

koji su dolaz:Hi u dodir :sa a n t i č k i m i vizan tiskim uticajem,

pa

je teško

odrediti, na

neikropoli ovakvog sastava kao što je naša, ko me zapravo

ovaj

prsten pripada. Ovde

pomaže jedan momenat, a to je da je prsten n a , đ e n u disl,odranom, odnosno sasvim

fragment


13/29

30

Nada M i l e t i ć

tipu,

pretstavlja prsten

koji Kowsec,

prema Niederle-u

navodi

m e đ u prstenjem iz

slovenskih grobova

i s l i č a n

p 1S:ten

iz

Predmosti.

55

) .

Po materijalu i

ma:sivnosti izdvaja

se

olovni prSiten trougaonog -pre:seka,

sa

jako istaknutom kružnom

l o č i c o m ,

u

koju

je urezana osmeroi1ista rozeta (T.

III, 18).

Korošec navodi mišljenje Niederle-a,

prema

kome ovi tipovi

pretstavljaju

č i s t o

slo

venski

tip, i

javljaju se

u bezbroj varijanata.

50

)

Skoro

i d e n t i č a n prsten

našem

pri

meru n a đ e n

je

u V i n č i i datiran u X -X I I

vek.

57

) Po

tipu i

po

jednom

ornamen

talnom

detalju (urezi na o b r u č u

našem prstenu

s l i č a n prsten

iz

Kis:kunhalasa

(Ugarska).u

8

)

Uz prsten su u grobu

n a đ e n a

dva talijanska pikola (prema fragmenti

ma

se nisu

mogli

t a č n o odrediti) koji ovaj

prsten datiraju od kraja

XII do XIV ve

ka,

verovatno

u

XIII

v.

Najlepši

primer m e đ u prstenjem n a đ e n i m

na

ovoj nekropoH, pretstavlja sre

brni p o z l a ć e n

p e č a t n i

prsten iz groba br. 77 (T. II, 23) r a đ e n u luksuznoj niello

tehnici. Ovu vrstu pDs1tenja Niederle,

prema

K:ondakovu,

smatra

dosta kasnim -

X-XIII vek.

5

n). Peteva t a k o đ e smatra ovaj tip prstenja, ukrašenih u niello-tehnici

i životin jlskom figurom, kao amblemom, kasnijim.

60

)

G o v o r e ć i o ovoj

tehnici,

Ribakov

navodi

njenu upotrebu i na prstenju sa životinjsk,im likom, datiranom u XIII vek.

61

)

Mnogobrojno prstenje ove vrste iz zbirke Narodnog muzeja u

Beogradu,

datirano je

u XIII

i

XIV vek. Prstenje ovoga tipa B. R a d o j k o v i ć

t a k o đ e

datira u ovaj p e r i o d . G ~ )

Iako

nije poznata direktna analogiJja našem primeru, n a r o č i t o retka žvotinjska fi

gura (u širokom repertoaru

životinjskih

figura koje je vizantiska umetnost preuzela

iz

antike

i

helenizma

ne i z n e n a đ u j e ni ovde prikazana figura

magarca),

ovaj

se

prsten kao i niz s l i č n i h primera, može datirati u razdoblje XIII-XIV

vek.

Jedinu

s t l i č n o s t amblemu na

ovom

prstenu pretstavlja figura konja na srebrnom prstenu

iz Dolneho J atova, za č i j i motiv L. Kra:i.dwwska t a k o đ e napominje da je

nepoznat.

02

")

Fibule

su

vecma slabo zastupl j:ene u

inventaru

ove nekropole,

i samo je

jetd:na

n a đ e n a

u

grobu.

Van groba n a đ e n a je

t i p i č n a rimska

bronzana fibula panonskog

tipa,

raširena

u sivim

provincijama rimskog carstva,

n a r o č i t o

č e s t o

u Panonilj:i i u

severnoj Evropi. Od bezbroj

varijanata

(prema

napravi

za

iglu

i

ornamentu na

stopi), našoj je najbliži ,oblik koji I

Kovrig datira

u I i II

vek

n. e.

03

) Drugi primer

fibule pretstavlja

fragmentirana gvozdena

fibula,

n a đ e n a u grobu br.

29

(T. VIII,

3),

ko }a pretstavlja u p r o š ć e n i

tip fibule sa povijenom nogom. I Kovrig

je

8Vrstava

u XI grupu, uz osta1e

vari:jante

»Armhrustfrbule«. Izvesne

varijante

ovoga tipa, sa

jako širokom p r e č k o m , n a đ e n e su u zapadnogotskoj nekropoli u MaroStszentanna,

datiranoj

na

kraj III

i

p o č e t a k IV veka.

I

Kovrig

smatra

nepotrebnim pripisivati

ovu grupu fibula bilo kojoj

e t n i č k o j

grupi,

jer

su jednako mogle biti keltske,

rimske

i

germanske.

64

)

· Par

gotskih

srebrnih

fibula·

sa pozlatcm iz

kraja

V

i

p o č e t k a VI veka, je,

kako

je v e ć r e č e n o , ranije publiikovan

(vidi

nap. br. 3).

M e đ u

nalazima

iz grobova

nalaze -se

i tri mala

gvozdena

noža, u o b i č a j e n o g

oblika

kod svih

e t n i č k i h grupa u ranom srednjem veku i retko mogu

poslužiti

za

55

)

Ibidem -

317, sl. 160,8.

N 1

e

d

e

·rl

e -

op.

dt.,

str.

124, sl. 61,3.

"") J. K

or o

š

e e -

op.

cilt., strt'. 318.

")

J. K o v a e v i ć - Slovenske i

srpske

starine u

V L n č i

. . . . . Muzeji

Beograd, 1949,

3-4

str.

118, T. III. 42.

"') J. H a m p e l - Ujabb tanulmanyok . . . . .

Budapest,

1907,

str.

120, T. 17. E, 3.

"") N

i

e d e r l e - op. ctt.,

str.

125.

"") II e T e B a - op. cit., sk. 72.

01

) B. P hi 6 a c o

B -

PeMecJio .L(pesi Iei1 Pyc11, 1948, s. 321-322.

02

) B. Rad o j k o v - U m l e r t n i , č k a

ob 'ada metala, Beograd

1053, str. 38.

''"a) L.

Kr

a s k o v s k a - Skvosty z

doby hradištruej

na

Slovensku,

Slavia

antiqua

I. Poznafi 1948, str. 547. ·

"")

I. K ov r i g - Di,e Haupttypen

der

kaiserzeitlichen

Fibeln in

Panonien, Budapest,·

1937, str. 116, 117; T.

V.

40 , 49; T. VI. 57.

'") Ibidcm - str. 122, 123; T. XVI. 164.

Nekropola u selu M i h a l j e v i ć i m a

kod

Rajlovca

31

datiranje

grobova.

Dva primera n a đ e n a su u grobu

br

. 21 (T. VIII, l) uz tauširanu

gvozdenu li maltu bronzanu šnalu, tako da se bez t e š k o ć a mogu pripisati istoj grupi

predmeta kao i navedena dva, tj. germanskoj. T , r e ć i primer

n a đ e n

je

t a k o đ e uz

predmete, koji ga t a č n i j e o d r e đ u

Documents

Nada Miletic, Nekropola u Mihaljevicima Kod Rajlovca