FEOERALJZAM

C. J.. Friedrich, Trends of Federalism inTheory and Practice, London, Pall Mall Presa,1968, p. XlI+193.O. Elazar, American Fed6r~/ism: a view fromthe states, New York, Thomas J. CromwellCompany, 1970, P. XII+228; I ExploringFederalism, Tuscalusa, Un1v8'rsityof AlabamaPress. 1987, p. XVI+336.F9deracija i federalizam (red. M. Jovic!16),Ni~,Gradina, 1987, s. 434. .Federalizam I nacionalno pitanje (red. J.Dordevic), Beograd, Savel udrutenja .zapotitlcke nauke Jl!goslav:je, 1971, str. 355:G. Sawer,Modem Fedemlism, London, C. AWatts and Co., 1969, p. VII+204.H. M. Otej,-;'-federalistickl spis, Beograd,Radnika stampa, 1981, s. 480.J. Dorcevlc, Osnovna nace/a federalnedrtave, B~ograd, Poliliio:ai drusfvo, 1940, str.189.J. Stetanovlc, Sirenje ferierallzma I njegovouporedno slabljenje po sadrtaju, Sarajevo,Naucno drustvo BiH, 19'54, str, 144.K. C. Wheare, Federal Gcvemment, London,Oxford Univlrsity PruI, 1958, p. 1X+278.M. JoviiC, Sevremenl federaillam -uporednopravna studija, Beograd,Savremena administracija, 1973, s, 319.M. J. C. Vile, The Structur of AmericanFederalism, London, Oxford University Press,1961, p X+206.P. Nikolic, Fed(lracija I federalne jedlnice,Beograd, Slutbeni li::1 SFRJ, 1989, SIr. 225.R. Bo..ie-C, J. Friednch (eds.) Studies inFederalism, Boslon, Ultle Brown, 1954.

R. L Watts, New Federations, Experiments inthe Commonwealth, Oxford, M. theClarencon Press, 19f6, p. Xli +482.

V. Stancvcic, Federalizamjlconfederallzam,Titograd, Univerzitetska rljec!, 1986, str. 233.W. H. Riker, Federalism - Origin,Operation, Significance, Boston, UltleBrown and Company, 1964, p. X+I69.W. S. Uvingston, Federalism' andConsritutional Change, Oxford,' M. theClarendon Press, 1958. p. Xl+380.

",;t;J:~~.':ii-:~..',.;'f

Pojaml znacenja. - Izraz geopolitika (odgrckih reel gea - zemlja i politiki - politika)uveo je u upolrebu svedski profesor R. Kjelen(Kjeiien) (1864-1922) da oznael jedan od petbitnih elemenata svoje teonje dr1ave (poredEkonomopolitike, Demopolitike, Sociopolitike i KE.!topolitike) u delu DdiMJ kao tivotlli oblik. ,.. .(1916). Kjelen je odredio ~eopolitiku kao -nau- Najcesce uze znacenj~ .g~opohtlke obu~ku 0 dr1avi kao geografskom organizmu ili po- vata geografskde~ermlnlStl~. ahvatan!ajavi II prostoru ovog odnosa, po kojrna geogralija odreduje

'.' . C ..; ._. '. . politiku, sto se, uostaJom, naJazi i u osnovi." '-' \: \.., Ii ~ V\ v:~ ~.~~ \.\~.). \\ 0 ~ T\J.t'l.t v.. ~ ~1' '(J jt..,__.(i V.k'.J,.j Ka:t \A u. , . .K.a~o to obieno biva, te'!'Tlin ge?po!itika je, Hacelovih!. ~j.elen~vih shvatanja. N. ratko 58

'. n, -...... ,. _-l - ... ----u{av~l~lIlroku -upotrebu~llIOit&-tZmedu .. -pod-9oopolitlkom-podrazumava_n.ka:vrstL-\\.\\().\~ 1\,:~ ..::n-l~Q-,)~ \ l~""~~\,l,'C(),~V\\ Co.-Q,'\)0UQ.II': d. t{U\1.u:; fu t'" ova svetska rata, poprimio vi~.razJlCitih primenjenepoliti~egeografije,tj.koriSCenje" _ l \ "'"\..IL :r'r '_.:. znaeenja. U najsirem smislu, pod geopoliti- geografskih teorijskih znanja i empirijskih po-- I'~ 0, \ ~\ '\\'1.. 1"_ fJ.. ~ oj ~ kern se podrazumeva svako. razmatranje I dataka za svrhe pl'aktiale, posebno 5pclljne,

\~ \ utvrdivanje odnosa izmedu geografskog pro- politike, podrazumevajua naj~ pO tom1 stora (veIiCina, oblik, polo1.aj, klima, prirodna izuzetni, pa i presudni, njihov ~ (naroCito\

pokusajima -popravljanja tih reseoja, Najbo-Iji cokaz neuspeha eksperimsnta sa uvode-njem federalizma predstavlja pnjenica da seobe federacije danas raspadai, Federalnikoncept se pokazao nespojivim s realnim so-cijalizmom, pogotovu u visenaci'onalnim za-jednicama

Buducnost federalizma. - Kakva je bu-cucnost federalizma? Nema sumnje da nisuu pravu oni koji SU, kao Prudon (Proudhon)predvidali da covecanstvo mora da se opre-deli za federalizam, jer je njegova alternativacezarizam, Ii. diktatura, ali svakako ni oni kojisu, kao Laski, tvrdili da je -vrerne federalizmaprosto- (rhe epoch of federalism is over), jerIe on zastareo i dokazano neefikasan.

Ne upustajuci se u predvidanje neke da-'exe bucucnosti, verovatno je da ce najvecibroj danasnjih federacija zadriati ovaj oblikdriavnog uredenja, da ce se \J okviru njih raz-vijali procesi dal!e integracije, koji ce voditidaljem slabljenju primene federaJnog nacela,ali da ipak nece biti predena granica izmedu-jedinsrva bez jednoobraznostioc i "jedinstVa:u jednoobraznosti-. U SNarl, doCi ce do kon-verqenciie dva oblika driavnog uredenja -federacije i unitarne drzave sa slrokom de-centralizacijom, jer ce i jedna i druga le~itiistom cilju: veco] efikasnosti i uevrscenju de-mokratije.

Miodrag JOVICIC

UTERATURA

A. Liipahn. Democracy in Piural Societies: aComparative Exploratio.'1, New Haven. 1977.A Macmahon (ed.), f~eralism, Mature andEmerg~nr, Garden City, Doubleday andCom., 1955, p. XI+557.Ch. Durand, Conf~deration d' Elats et /'Etatfederal, Paris, Librairi. Marcel Riviere et Cie,1955. p. 182.

34/1

~',>

GEOPOLlTIKA

bogatstva itd.) i politike. S pravom sa srnzrada je za ovakvo znaeenje pogodnip termirl co-litiCka geogralija. koji ie, uostaJom, i neSto sta-riji. (Njegov autor je nema&i pl'ofesorgeogra/ije u Lajpdgu F. Raoel (RatzeQ (1844-1004) u delu Politicks geogralija.. 1897).

..

OI!O,oOUTIKA

u nematkoj geopolititkol doktrlnl izmedu dvasvetska rata). Najzad. geopolitika ponekadoznatuie, narOCito u izrazu -geopolititki po-Iotai'

GEOPOUTIKA

mackih vlasti i Hitiera lieno. koji je neke odosnovnih Haushoferovih geopolitiekih idejaprihvatio i uneo u Main Kamp! jo~ pre dota-ska na vlast.

Haushofer je prihvatio i doveo do krajnjihzakljucaka sve osnovne stavove ranijih geopoliticara, posebno Raceta I Kjelena. Ideja 0Lebensraumu snazno je istaknuta i protu-rnacena sasvirn konkretno-politickl zadokazivanje potrebe i opravdanosti sireruanernackoq, navodno ned,ovoljnog, -zlvotnoqprostora na racun drugih naroda, posebnoprema evropskom istoku i jugoistiku (tzv,..ideja Baqdada-), ali i za kolonijalna osvaja-nla ("kolonijalna geopolitika - tzv. -idejaHarnburqa-). Pri tome je ova ideja sasvim ja.snc i cvrsto povezana sa drugim osnovnimnacistickim i raststickirn stavovima 0 ne-rnacko] viso], arijevsko] rasi panqerrna-nizrnu-, sintezi krvi i tla itd. I kod nemackihgeopolitiCara se istice tema 0 -centralnornprostoru i, u vezi s tim, zalus za stvaranjeSrednje Evrope (Mitte/europa) pod ne-mackcrn dominacijom. Haushofer je inacabuducu organizaciju sveta predvidao u vidutri -panoblastl ; Pan-Amerike, PanEvofpe iPan-Aziia, u kojima ce domininati SAD, Ne- .macka i Japan.

Nernacka geopoliticka t;kola imala je na]-veceq odjeka u ItaJiji i Japanu, ali je izazvalai kritika, naroCito u Francuskoj, koja secsecaia najvi~e pogodenom njenim po ll-likim posledicama Francuskl autori L Ansel(Ancel), A. Oernanzon (Demmangeon). ~.Brin (Brunhes), K. Valo (Valaux) I drugi, po-red kritika rasistickih i agresivnih elemenatanernacke geopolitike, isticali su, nasuprotnJenom determinizmu, ..geografski posibili.zam i aktivnu ulogu roveka prema geograf.skoj sredini (-Ijudska geografija ). Upravo uovom pravcu su razvijana i posJeratna shvata.nja odnosa izmedu geografskih Cinilaca i(spoljne) politike, u okvir~ki~paiJ tom pogledu su naj'/i~e uCinili ameriCki pro.tesori Margaret i Harold Sptaut (Sprout), kojisu odbaeili uprO~Cena daterministitka shvata.nja i svoje analiza smestili u ~ire i Iabavije--okvire kognitivn09.. biheviorizma. ekoloskog

:.1.1

posibilizma i ekoloskoq probabilizrna, Oni,naime, tvrde da spofjnasredina (miliau), kojaje kod njih shvacena mnogo t;ire, posto uk-Ijucuje ne samo materijalne nego i Ijudske di-menzije, pa cak i -psiholosku okollnu-, tj.videnje okoline od strane Ijudi, samo pruzaizvesne rncqucnostl (posibilizam) ill vsrovat-nocu (probabilizam) za odredeno pclitlckoponasanjs, a ne dovodi nuzno do njega (de.terminizam). Pri tome se narocito naglasakstavlja na subjektivno opaianje okoline (otu-da razlikovanje izmedu -psiholoske i SIVar-ne, -operativne- -..~h I,sire, ekoloskih einilaca- i dalje se-tJzimajtrkao- -... 1vaian i nezaobilazni element analize I obja.~ 1njenja (spoJjno) politickog ponaSanja, na-roeito u okviru realistiCkih-, istorijsko- .socioloskih I sistemskih teorija, strateskih stu-dija ili posebnih ekolo~kih pristupa GeopoU-

I

..;."

Ii, I: Il' !

~l:; I, I,

i

t-{~t

"1

l

GRAOAHIH

tika sa ponegde pojavljuje I kao samostalnaakademska disciplina (npr. na Fakultetu po-litiekih nauka u Zagrebu) ill lzucava u okviruposebnih naucnih instituta (npr. L'ObseNBtoire Europeen de Geopdlitique u Lionu, uFraneuskoj).

UTERATURA

; Andreja MILETIG

M. Milvtinovic, G&egrafskl materijaJiz1JITI.Titograd, 1957.

R. Pavic, Osnovi ooc i regionaln. poli~keQeografiie. geopolitik. I geQstrategije, I. tt,Fakultet politickih nauka. Zagreb, 1973.

GRADANIN

Pojam i znacanja. - Pored toga sto Treba israel i posebna znacenja pojmaobuhvata vise razlicitih znacsnja, pojam gradanina, kojim se oznacuje pripadnik jednegradanina evoJuira i po svojoj sadrtini tokorn drzave, njen drtavljanin ili podanik koji je podcele politicke istorije drustva, U naiopstiiem njenom jurisdikeijom. Osim toga, gradanin jesmislu, gradanin (pojedinae) jeste eovek sa i sinonim za pripadnike odrecerie (gradanodredenim pravima i dutnostima u okviru ske) klase u odnosu na pripadnika druge.drustveno-polttlcke zajedniee za koju je ve Najzad, cznacvie i coveka koji livi u gradu,.zan relativno trajnim pripadanjem. Medu pra- odnosno urbanoj, gradskoj kulturi i koji sledivima I dutnoatima gradana, specflena su nacin zlvota i ponasanja u gradskoj sredinipolitika prava i ouznostl, sto znaci da je (urbanitet kao speeificna dimenzija civiteta).gradanin pre svega shvacen kao politickisubjekt u relativno ravnopravnom politickorn U svako] Ijudskoj zajednici postoje pravilaodnosu prema drugim clanovima drustvens koja ureduju medusobne odnose Ijudi izajedniee i prema toj zajednici, odnosno njihovo ponasan]s. Medutim, poloza] eovekadrlavi. Ova ravnopravnost gradana postoji u kao gradanina znaCi da eovek 1ivi u politickiokviru politicke zajednice, dakle nezavisno organizovanoj zajednici u kojoj su politiCkeod stvarnog (zbiljskog) pololaja coveka u institucije i odnosi, odnosno norme politiCkogd.~stvu, koje je r~lojeno na razl!~ite grupa zivota. onaj okvir u kome se na relativno opSticue, klase, stalele ltd. I medu kojma, pored nacln utvrduju I obezbeduju svl bitni uslovinajop~tijih ~ajednic~ih interesa, po~t?je mn~ zajednickoq 1ivota i medusobnih odnosage', pa i bitna razltke, suprotnosti I sukobi, . . .. .Otuda js K. Marks (Marx) Isticao da je pojam medu IJu~lma. Tek sa ~astankom razv.IJenthgradanina apstrakeija od njegovog stvarnog d~u~tava ~.drlava ~ k~Jlma se ~brazul~ ra-polotaja kao lana gradanskog drustva, tako zliclte pctiticke Inst~uel!e, pravo I ~ravnl po-da je on zapravo slobodan ,samo na nebu : redak, ctvara se pltanJe 0 polo1aju eoveka~vog politiCkog opstojanja, ali ne i u zbilji prema politiCkoj zajednici. odnosno drlavi5VOg ovozemaljskog 1Ivota Ipak, neospor kao i drugim pripadnicima te zajednice, pita-no je da je ukidanje nekadasnjeg ropskog i nje rovekovog gradanskog statusa Ukul>podanlckog statusa pojedinca i njegovo sme nost sloboda, prava I dutnosti koje pojedinaenjivanje gradaninom I eivilnim drustvom u1iva u okviru poIitiCke zajednice, Cinl konkrat-znaCilo: Ogrom~ .na~redak u ~olitickoj,. a s~ . .nu sadrlinu njegovog poIitiCkog poIotaja u()~!!l_.L '=' ~j~ns?k !c.~~~99L~!flan.9pacIJ~.. druStvuidaje mu Svl'li~o gra:1anina.. ..Coveka, a krupan korak u pravcu avestrane -_.. _. ..:-= -.., . ---afirmacije. licnostl I njene autonomije, u Evolueija gradanina. - Polotaj Coveka usme.ru Individu8cije,' koj:,r au mnogl filozofi politiCkoj zajedniqi menja sa u zavisnosti odoznaill kao merllo. istorijskog I kulturnog stupnja.istorijskog razvltka dMIVa I konk/at-napretka Coveanstva. nih uslova i odnosa u druMvu i politiekom

14"