Na{i prioriteti - odgovornost, efikasnost, kvalitet i ... · gije, Zoran Gavanski, izvr{ni di-rektor za pravne poslove, dr Mi-lo{ Milankovi} i Vidoje Jevre-movi}. Zakqu~eno je da

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 6 BROJ 45 FEBRUAR 2011.

Radi{a Kosti}, direktor PD Elektroistok-Izgradwa:

PD Elektroistok-Izgradwa je dobro poznato ime

Radi{a Kosti}, direktor PD Elektroistok-Izgradwa:

PD Elektroistok-Izgradwa je dobro poznato ime

Na{i prioriteti - odgovornost,

efikasnost, kvalitet i transparentnost

Na{i prioriteti - odgovornost,

efikasnost, kvalitet i transparentnost

Intervju: Milivoj Kri~ka,

savetnik generalnog direktora EMS a

Intervju: Milivoj Kri~ka,

savetnik generalnog direktora EMS a

2

Pre nekoliko dana u Pogonuprenosa Beograd redovne sed-nice odràli su Upravni i

Nadzorni odbor JP EMS. Predseda-vali su Vidoje Jevremovi} i DejanFilipovi}.

Sednici Upravnog odbora su, po-red dr. Milo{a Milankovi}a, ge-neralnog direktora, i Sandre Pe-trovi}, zamenika generalnog direk-tora, prisustvovali i izestioci ota~kama dnevnog reda. Jovan E}i-movi}, izvr{ni direktor za EFP,informisao je prisutne o Izve{tajuposlovawa JP EMS sa finansijskimpokazateqima za 2010. godinu. Is-taknuto je da je JP EMS i u pro{lojgodini poslovao pozitivno i li-kvidno i pored globalne krize, kojase jo{ uvek ose}a, kao i depresijaci-je dinara, kretawa monetarnog kur-sa, de{avawa u okruèwu. Re~eno jeda je u odnosu na 2009. godinu ostva-ren znatno ve}i poslovni prihod ito 12 odsto, dok je zabeleèn nezna-tan poslovni rashod - pribli`notri posto imaju}i u vidu inflacijuod 10 posto na godi{wem nivou.Preduze}e je sve obaveze premaosniva~u, bankama, i dobavqa~imaizvr{avalo na vreme i jo{ jednompokazalo solventnost. JP EMS jeostvarilo ukupan poslovni prihod uiznosu 14 milijardi i 120 milionadinara, a ukupne rashode 13 milijar-di i 331 milion dinara, dakle,ostvarilo je dobit 789 miliona di-nara pre oporezivawa.

Poslovni prihodi su se ostvari-li pre svega zahvaquju}i osnovnojdelatnosti, tranzitu, alokacijama ipoboq{anom fakturisawu distri-butivnim privrednim dru{tvima iuspe{no re{enim kreditnim aran-

`manima, posebno kineskom. Racio-nalnim poslovnim odnosom Poslo-vodstva i zaposlenih smaweni suukupni rashodi. Stopa gubitaka uprenosu u ravni je evropskog stan-darda i iznosi 2,58 posto, premda jebilo rekordnih isporuka elektri~-ne energije u pro{loj godini.

O realizovanim Investicijama u2010. godini govorili su tako|e Jo-van E}imovi} i Vladimir Milan-kov, izvr{ni direktor za investi-cione poslove, istakav{i da se uprvih 12 meseci ulagalo i iz sop-stvenih i iz kreditnih razvojnihsredstava po vi{e osnova, po{tuju-}i zakonsku regulativu o javnim na-bavkama. Ulagalo se u objekte, ze-mqi{ta, dalekovode opremu... Pre-ma Godi{wem planu za pro{lu godi-nu planirane su investicije od se-dam milijardi 690 milion ili 34 po-sto za gra|evinske objekte u pripre-mi, 34 posto u postrojewa i opremu upripremi, te zalihe investicioneopreme i materijala od 31 procenati u zemqi{ta jedan odsto, {to je irealizovano u protekla ~etirikvartala.

Privredna dru{tva Elektroi-stok Izgradwa i Projektni biro, od-nosno, wihove skup{tine dobili susaglasnost na programe poslovawaza 2011. godinu. Wihovi programi usvemu su uskla|eni sa planovima JPEMS, a planirali su da i u ovoj godi-ni ostvare pozitivan finansijiskisaldo, ulaù u modernizaciju alata,opreme, nabavke novih softvera iusavr{avawe zaposlenih, kako bisve obaveze prema osniva~u, premakojem je usmerena ve}ina usluga, navreme i u rokovima bila obavqena.a tako|e kako bi bili sposobni i za

pruàwe usluga na trì{tu, odno-sno, tre}im licima. Predlaga~i subili Aleksandar Lugowa u ime Iz-gradwe i Goran Pavlovi}, direk-tor PD Projektni biro. Upravni od-bor prihvatio je informaciju opredlogu za otu|ewe bakarnih cevii magacinskog prostora u Beogradu,Boru i Kru{evcu. Bakar je stigao uPogon Bor kao kompenzacija za utro-{enu elektri~nu energiju iz RTB jo{1998. godine. Usvojena odluka o otu-|ewu, koju je doneo prethodni sazivUpravnog odbora, nije do kraja i va-qano sprovedena pa se traì ispra-van na~in za re{avawe tog proble-ma po{to je re~ o gotovo {est hiqa-da 599 kilograma bakarnih cevi ra-znih dimenzija. Bakar na trì{tuima izuzetno visoku cenu ba{ kao iupotrebnu vrednost, zbog ~ega je po-trebna nova odluka koja }e se spro-vesti do kraja. O toj temi diskutova-li su mr Gojko Dotli}, izvr{ni di-rektor za prenos elektri~ne ener-gije, Zoran Gavanski, izvr{ni di-rektor za pravne poslove, dr Mi-lo{ Milankovi} i Vidoje Jevre-movi}. Zakqu~eno je da }e se tomproblemu ozbiqno pristupiti u na-rednom periodu.

Upravni odbor usvojio je i odlu-ku po kojoj se odobrava isplata ze-mqi{ta u ciqu pribavqawa i u ko-rist JP EMS zamqi{ta za pristup-ni put za TS Beograd 20 sa polaznomcenom od hiqadu 900 dinara po me-tru kadratnom. Izvestilac na ovutemu bio je Dalibor Milankovi} uime Pravnog sektora.

Mr Rade Bogdanovi} informi-sao je upravno telo o naknadnimkwièwima i ispravkama i kona~-noj izradi elabarata o sprovedenompopisu. Nenad Luci} u ime SektoraEFP obrazloìo je predloge za ras-hod osnovnih srestava, sitnog in-ventara i HTZ opreme predvi|enogza rashod, {to je i prihva}eno.

M. Vukas

POSLOVNA POLITIKA

SEDNICE NADZORNOG I UPRAVNOG ODBORA

Usvojen Izve{taj o poslovawu JP EMS za pro{lu godinu

Vidoje Jevremovi}, predsednik UO JP EMS (u sredini), dr Milo{ Milankovi},generalni direktor i Sandra Petrovi}, zamenik generalnog direktora

Sa sednice Upravnog odbora

3

JP Elektromreà Srbije je31. decembra 2010. godinepreko svoje mreè prenela

156,6 miliona kWh elektri~neenergije za potrebe snabdevawatarifnih kupaca u Republici Sr-biji i jo{ 2.9 miliona kWh elek-tri~ne energije za potrebe pump-no-akumulacionih postrojewa JPEPS, ~ime je ukupno preneta elek-tri~na energija za potrebe potro-{a~a u Republici Srbiji dostiglanivo od 159,5 miliona kWh. To jeapsolutni rekord u prenosu elek-tri~ne energije. U istom danu je,tako|e, zabeleèna i rekordnavr{na potro{wa, koja je u osamna-estom satu iznosila 7.656 MW.Osim toga, JP EMS je preko svojemreè tranzitirao elektri~nuenergiju u iznosu od 12,6 milionakWh za potrebe snabdevawa po-tro{a~a u regionu Jugoisto~neEvrope, ~ime je, prenev{i prekoprenosnog sistema Republike Sr-bije ukupno 172,1 miliona kWh,

potvrdio poziciju stoèra uspe-{nog i odrìvog funkcionisawaregionalnog trì{ta elektri~neenergije.

I pored oteàvaju}e ~iweniceda prose~na starost transforma-tora u na{em prenosnom sistemuiznosi vi{e od 20 godina, ovo jejo{ jedan dokaz da prenosni si-stem radi stabilno i sigurnostsnabdevawa potro{a~a, ~ak i uuslovima ekstremno visoke po-tro{we elektri~ne energije, nedolazi u pitawe. To je omogu}eno,pre svega, stalnim i sistemskimulagawem u ja~awe kapacitetapreduze}a i unapre|ewe stru~nogpotencijala {to, uz kvalitetnoobavqene remonte EMS-ovih obje-kata, kao i obimne i pravovreme-ne investicije u prenosni sistem,predstavqa garanciju sigurne ipouzdane isporuke elektri~neenergije potro{a~ima i u budu}emperiodu.

POSLOVNA POLITIKA

Nacrt Zakona o energetici jepostavqen na Internetstranici Ministarstva

rudarstva i energetike radiu~estvovawa zainteresovanih li-ca u javnoj raspravi. Sve zain-teresovane strane mogle su dadostave sugestije na priloènomobrascu na adresu Ministarstvarudarstva i energetike.

Nacrt zakona o energeticimoète pogledati na internetstranici Ministarstva rudarst-va i energetike na adresi:http://www.mem.gov.rs/

Ovim zakonom ure|uju se: ciqevienergetske politike i na~in wenogostvarivawa, uslovi za pouzdano,sigurno i kvalitetno snabdevawekupaca energijom i uslovi za ostva-rivawe bezbedne i efikasne proiz-

vodwe energije, upravqawe i pri-stup sistemima prenosa i distribu-cije energije, odnosno sistemima zatransport i distribuciju energena-ta i na~in obezbe|ivawa nesmeta-nog funkcionisawa i odrìvog raz-voja ovih sistema, uslovi i na~inobavqawa energetskih delatnosti,energetska efikasnost i za{titaìvotne sredine u obavqawu ener-getskih delatnosti, na~in organizo-vawa i funkcionisawa trì{taelektri~ne energije i prirodnog ga-sa, prava i obaveze u~esnika na tr-ì{tu, za{tita kupaca, na~in iuslovi kori{}ewa obnovqivih iz-vora energije i kombinovana proiz-vodwa elektri~ne i toplotne ener-gije i nadzor nad sprovo|ewem ovogzakona.

Rekordan prenos elektri~ne energije

Nacrt novog Zakona o energetici

POSLOVNA POLITIKA

Na{i prioriteti - odgovornost,efikasnost, kvalitet i transparentnost

STRANE 5-7

INTERVJU

Milivoj Kri~ka, savetnik generalnogdirektora EMS-a

STRANE 8-9

Rezultati mese~nihaukcija prenosnih kapacitetaza mart 2011. godine

STRANE 10-11

Okon~ana prva faza obnove TS Beograd 5STRANA 13

IZ PRIVREDNIH DRU[TAVA

Elektroistok-Izgradwa je dobro poznato imeSTRANE 14-16

EMS I NOVI ZAKON O SAOBRA]AJU

„Kompanija na to~kovima“STRANA 17

Sastanak Radne grupeza sigurno snabdevawe energentima

STRANA 17

BRIKA O ZAPOSLENIMA

EMS-ova ambulanta STRANA 18

UNAPRE\EWE STRUKE

Obuka iz termografije za radnike EMS-aSTRANA 19

Srbija i EU potpisale Protokolo liberalizaciji trì{ta robe i usluga

STRANA 20

SINDIKALNE AKTIVNOSTI

Pravilnik o radu i novi Kolektivni ugovorSTRANE 26-28

izdaje JP EMSBeograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor: dr Milo{ Milankovi}

glavni i odgovorni urednik:Predrag Batini}

ure|iva~ki odbor:Mr Dragan Balkoski, predsednik

Mr Radmilo Ivankovi}Radomir Ribi}Mildan Vuji~i}

Predrag Batini}

redakcija:Miroslav VukasMildan Vuji~i}

Aleksandar Opa~i}

telefon:(011) 3243 081

priprema i {tampa:PLANETA PRINT

[email protected]

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

658 (497.11) (085.3)

EMS: Elektromreà Srbije: listElektromreè Srbije / glavni urednik PredragBatini}. – God. 1, br. 1 (septembar 2005) -. - Beograd (Kneza Milo{a 11): JP EMS2005 – (Beograd: MST „Gaji}“). - 30 cmMese~no. - Nastavak publikacijeElektroistok

ISSN 1452 - 3817 = EMS. Elektromreà Srbije

COBISS.SR - ID 128361740

5

JP „Elektromreà Srbije“ sa po-nosom moè re}i da je i prethod-nu godinu zavr{ilo sa pozitiv-

nim rezultatom, {to je tradicija odosnivawa Preduze}a. Upravqamopoverenim resursima transparent-no i na odgovoran na~in, a u ciqumaksimizacije efikasnosti poslo-vawa i optimizacije tehno-ekonom-skog portfeqa Preduze}a, uz stal-ni proces unapre|ewa procesa radai uskla|ivawa procedura sa aktu-elnom evropskom praksom. Na taj na-~in, JP EMS neprekidno se dokazu-je kao pouzdan ~inilac u procesuostvarivawa elektroenergetskepolitike Republike Srbije, oli~e-ne u tri kamena temeqca evropskogderegulisanog energetskog sektora:sigurnost snabdevawa, odrìvirazvoj i uve}awe konkurencije kroztransparentan i nediskriminato-ran pristup prenosnom sistemu. Ti-me se, osim ispuwavawa neophodnihuslova i preuzetih obaveza u proce-su pridruìvawa dràve EvropskojUniji, stvaraju uslovi i za optimi-zaciju celog elektroenergetskog

sektora i poboq{awe op{teg inve-sticionog okruèwa, a samim tim iostvarivawe op{te dru{tvene do-biti za gra|ane i privredu.

Upravqawe kvalitetom, ja~awekapaciteta Preduze}a neprekidnomedukacijom zaposlenih i uvo|ewemnovih informacionih tehnologija,ambiciozan investicioni okvir,preventivno i redovno odràvaweobjekata, tehni~ko-tehnolo{ka una-pre|ewa i, jednom re~ju, permanent-no ulagawe u qude i objekte jesu ibi}e ubudu}e najve}i prioriteti JP„Elektromreà Srbije“.

Uvek smo spremni za saradwu,posebno sa JP Elektroprivreda Sr-bije iz koga smo i potekli, i na kogasmo prirodno upu}eni, s obzirom dadelimo odgovornost za sigurno i po-uzdano funkcionisawe elektroe-nergetskog sistema Republike Sr-bije. Smatramo da sve eventualneme|usobne probleme moramo brzo iefikasno re{avati, uz dobru voqui razumevawe obe strane, jer, u kraj-woj liniji, za dràvu, gra|ane iprivredu nije od interesa ko “gospo-

dari“ elektroenergetskim objekti-ma i koliko ima gospodara, ve} dali se wima upravqa na najoptimal-niji i najefikasniji na~in.

Iz JP EPS se u medijima, a po-sebno u tekstovima lista „kWh“, ve}duè vreme vodi negativna kampa-wa o poslovawu i poslovnoj politi-ci JP EMS. Ovom prilikom bi htelida naglasimo da je JP EMS vi{e pu-ta izlazio u susret finansijskim,tehni~kim i drugim zahtevima JPEPS, zajedno u~estvovao sa JP EPSu mnogim projektima i iskreno nas~udi nekolegijalnost i stalno zavi-rivawe u na{e dvori{te. Razumelibi da je dvori{te JP EPS idealnoure|eno i da nema problema u pro-izvodnom i distributivnom sekto-ru. Bez èqe da se doti~emo tema uvezi aktuelnih de{avawa u tomPreduze}u o kojima govori mediji,pre svega nam je bitno da u najkra-}em demantujemo tendenciozne i ne-ta~ne navode iz lista „kWh“.

U pogledu efikasnosti i odgo-vornosti u „gospodarewu“, JP EMSje, ulagawem u svoje objekte, smawioukupne gubitke elektri~ne energijeu svojoj mreì na oko 2,6 posto, {toje u okviru evropskih margina. Po-re|ewa radi, ukoliko je to uop{te ineophodno, margine gubitaka u di-stributivnoj mreì u Evropi kre}use okvirno od 7 do 9 posto dok su uJP EPS izme|u 15 i 20 posto. Ulaga-wa u na{e objekte su nekoliko putave}a u odnosu na period kada smoposlovali kao sastavni deo JPEPS, a podsetili bi da su, recimo,svojevremeno iz JP EPS upozorava-li javnost da, zbog poslovawa sa gu-bicima usled niske cene elektri~-ne energije, odràvaju svoju likvid-nost zahvaquju}i smawewu tro{ko-va investirawa u odràvawe po-stoje}ih objekata.

JP EPS se u svojim tekstovimabavi brojem prekida u napajawuelektri~nom energijom na 110 kVmreì JP EMS, „brinu}i se“ pritomza funkcionisawe svog sistema. ̂ i-wenice su slede}e: u prvih 11 mese-ci 2010. godine bilo je vi{e deseti-na prekida u napajawu potro{a~a sa

Na{i prioriteti - odgovornost,efikasnost, kvalitet i transparentnostJP EMS ulagawem u svoje objekte, smawuje ukupne gubitke elektri~ne

energije u prenosnoj mreì. - Investicije u objekte JP EMS vi{estrukove}e nego kada je poslovao u okviru JP EPS. – JP EMS prepoznat kao sa-vremen evropski TSO – aktivno prisutan u evropskim energetskim in-stitucijama i projektima

POSLOVNA POLITIKA

Rekonstrukcija Trafostanice Beograd 1

6

objekata 110/x kV (ukupno 164 slu~a-ja), a isto tako je ~iwenica, koju sukolege iz JP EPS, po svemu sude}i,previdele, da je 90 prekida zabele-èno na tranformatorskim stani-cama 110/x kV, koje su u vlasni{tvuPD za distribuciju JP EPS.

Tako|e, pitawe pouzdanosti na-pajawa distributivne mreè ne bitrebalo stavqati iskqu~ivo na te-ret JP EMS, jer je od preostalog 71neplaniranog prekida na TS 110/xkV u vlasni{tvu JP EMS, ~ak 40 na-stalo zbog dejstva drugog energet-skog subjekta, odnosno distribucije.Da bismo bili potpuno precizni, sa-mo su u 31 slu~aju uzroci prekida unapajawu potro{a~a bili kvarovina opremi i transformatorima uobjektima JP EMS.

Uzimaju}i u obzir realnu ~iwe-nicu da su objekti 110/x kV u vlasni-{tvu JP EMS stari i vi{e od 35 go-dina, moèmo re}i da su u datimuslovima pokazali zadovoqavaju}inivo pouzdanosti, zahvaquju}i presvega dobrom sistemu redovnog ipreventivnog odràvawa.

Razgrani~ewe prenosnog i distributivnog sistema

- snaga argumenta mora bitija~a od argumenta snage

JP EMS je uvek bilo na stanovi-{tu da je snaga argumenta ja~a od ar-gumenta snage. Smatramo da pitawerazgrani~ewa vlasni{tva nad 110/hkV objektima izme|u JP EPS i JPEMS treba razmatrati u konteksturazgrani~ewa prenosnog i distri-butivnog sistema, {to je pitawe ko-je se mora re{iti u najskorijem ro-ku, s obzirom da je od izuzetnog zna-~aja za fukcionisawe, sigurnost ipouzdanost rada elektroenerget-skog sistema Republike Srbije. U

ciqu razre{ewa tog pitawa, JPEMS je pre godinu i po uputio molburesornom Ministarstvu i izneo niztehni~ko-tehnolo{kih, ekonomsko-finansijskih i pravnih aspekata nakoje je potrebno obratiti pa`wu.Posebno bi istakli da re{ewe, presvega, mora biti bazirano na prin-cipima funkcionalnosti i tehno-ekonomske optimizacije, kao i naprimerima pozitivne evropskeprakse, obzirom da je u procesu de-regulacije elektroenergetskog sek-tora ta tema u ve}ini evropskih ze-maqa odavno zatvorena. Tako|e,smatramo da ujedno treba voditi ra-~una i o budu}oj ulozi i organizaci-ji JP EPS i JP EMS, kao i o pred-stoje}em procesu koorporatizacijeili privatizacije tih dràvnihpreduze}a. Nadamo se i uvereni smoda }e se u novom Zakonu o energeti-ci na}i optimalno re{ewe sa sta-novi{ta osnovnog ciqa, a to je si-gurno i pouzdano snabdevawe elek-tri~nom energijom potro{a~a. Sasvoje strane, JP EMS je spreman da,bez obzira na usvojeno re{ewe odstrane zakonodavca, svoje zakonskeobaveze i du`nosti obavqa, kao ido sada, odgovorno i profesional-no, uz izraènu spremnost da utranzicionom periodu, koji }e sva-kako biti neophodan, stavi u zajed-ni~ku slu`bu sav svoj stru~ni i teh-ni~ki potencijal.

Investicije - garant uspeha i efikasnosti rada

Ukupna investiciona ulagawa uJP EMS, u periodu jul 2008 - decem-bar 2010. godine iznosila su 9,04milijardi dinara. Za objekte napon-skog nivoa 400 kV uloèno je 6,5 mi-lijardi din., za naponski nivo 220

kV oko 1,07 milijardi din., a za 110kV - 1,25 milijardi dinara.

Za 2011. godinu ugovorena je is-poruka velikog broja energetskihtransformatora razli~itog napon-skog nivoa vrednosti gotovo 20 mi-liona evra.

I za naredni sredworo~ni peri-od 2011 - 2015. godine, planiralismo vrlo ambiciozan i sveobuhva-tan investicioni ciklus. Za objektenaponskog nivoa 400 kV planira seulagawe oko 223 miliona evra, zanaponski nivo 220 kV oko 55 milio-na evra, a za 110 kV oko 94 milionaevra, dok se za TSU i TK planiraulagawe 16 miliona evra. U tom pe-riodu se planira angaòvawe 24,5miliona evra iz kredita EvropskeInvesticione Banke i 22,5 milionaevra iz donacije Evropske unije,{to je svakako potvrda o kvalitetui efikasnosti ulagawa JP EMS. Do-nacije se odobravaju po veoma stro-gim kriterijumima i procedurama, iu ovom trenutku, za objekte koji su urealizaciji, iznose 35,5 milionaevra.

[to se ti~e zajedni~kih razvoj-nih aktivnosti JP EMS i JP EPS,smatramo da su neosnovane optu`bena ra~un JP EMS da „ne sara|uje udono{ewu sredworo~nih planova“,te da „ne uvaàva potrebe i sugesti-je distributivnih privrednih dru-{tava JP EPS“.

Treba li podse}ati kolege iz JPEPS da su Planovi sredworo~nograzvoja prenosne mreè JP EMS idistributivnih mreà PD za di-stribuciju elektri~ne energije JPEPS kao i ranijih godina, i ove go-dine usagla{eni na redovnim sa-stancima, i to u Novom Sadu 08. juna2010, u Ni{u 06. jula 2010, u Kragu-jevcu 14. jula 2010, u Kraqevu 08. ju-la 2010 i u Beogradu 23. jula 2010. Uizradi petogodi{weg Plana u pot-punosti su ispo{tovani zahtevi PDza distribuciju elektri~ne energi-je JP EPS, dogovoreni na pomenutimsastancima. Tako|e, Direkcija zadistribuciju elektri~ne energijeJP EPS, je u me|uvremenu promeni-la proceduru sa zahtevom da JPEMS ubudu}e komunicira direktnosa direkcijom JP EPS, {to je zahtevkoji je odmah i prihva}en.

Treba napomenuti i da neargu-mentovani napadi tim povodom naJP EMS dolaze iskqu~ivo iz Di-rekcije za distribuciju JP EPS i danismo ~uli da su se i kolege iz PDza distribuciju, koje su aktivno u~e-stvovale u koordinaciji, oglasiletim povodom. Podseti}emo za kraj

POSLOVNA POLITIKA

Obnavqawe TS Beograd 6

7

jo{ i da smo, po ustaqenoj procedu-ri, Direkciji za distribuciju elek-tri~ne energije JP EPS poslali ko-na~nu verziju Plana sredworo~nograzvoja prenosne mreè JP EMS.

Izgra|eni dalekovodi TS Vrawe

Mo`da nije vredno komentara,ali, istine radi, treba konstatova-ti da su prikqu~ni dalekovodi zaTS Vrawe 2, za koje se u posledwembroju ~asopisa „kWh“ tvrdi da ihuop{te nema, u potpunosti izgra|e-ni i da se ~eka se zavr{etak rado-va od strane PD Jugoistok Ni{ u sa-moj transformatorskoj stanici (presvega na postrojewu 10 kV), kako bise postoje}i dalekovod 110 Vrawe 1– Ristovac rasekao i napon prosle-dio u TS Vrawe 2. Tako|e, daleko-vod 110 kV Majdanpek – Mosna, zakoji je projektni zadatak usvojensredinom 2009. godine, je na viso-kom nivou pripremqenosti, sa ura-|enim planom detaqne regulacije,progla{enim op{tim interesom,dobijenim Re{ewem Republi~ke re-vizione komisije, ura|enim Elabo-ratima za se~u {ume i procenuvrednosti {ume, kao i zavr{enimGlavnim projektima. (Napomena:objektivna oteàvaju}a okolnost jeda 70 posto trase tog dalekovodaprelazi preko {umskog podru~ja.)

EMS prepoznat kao savremenevropski TSO – aktivno prisutan u evropskim

energetskim institucijama i projektima

JP EMS je, prakti~no od samogosnivawa, kao jedan od svojih prio-riteta prepoznao usagla{avaweprocedura i na~ina rada sa aktuel-nom evropskom praksom, znatno iz-mewenom u posledwe dve dekadeukidawem monopola vertikalno in-tegrisanih kompanija i uvo|ewemderegulisanog poslovnog okruè-wa. Ti napori su prepoznati, kakood strane relevantnih doma}ih in-stitucija, tako i od strane me|una-rodnih finansijskih institucija iinstitucija Evropske Unije u Repu-blici Srbiji. Tako je, kroz razne vi-dove donacija u iznosu od vi{e de-setina miliona evra, implementi-rano nekoliko projekata za ja~awekapaciteta Preduze}a, kao i savre-meni sofisticirani informacionisistemi za upravqawe prenosnimsistemom i administraciju trì-{ta elektri~ne energije. Tako|e, uzkombinaciju donacija, kreditnih isopstvenih sredstava, prenosni si-stem je u velikoj meri rekonstrui-san i osnaèn, kako bi spreman do-~ekao predstoje}i incvesticioniciklus u koji svi ulaèmo velike

nade, kako na strani pove}awa in-dustrijske potro{we, tako i nastrani ulagawa u nove velike pro-izvodne kapacitete. U skladu s tim,za naredni petogodi{wi period supredvi|eni vrlo obimni investici-oni zahvati u internu i interkonek-tivnu mreù, za ~iju realizacijuvlada veliko interesovawe u poli-ti~kom i bankarsko-finansijskomsektoru, kako na regionalnom, takoi na pan-evropskom nivou. Takvimna~inom rada, JP EMS se u potpuno-sti etablirao kao punopravni i vr-lo uvaèni ~lan evropskog udruè-wa operatora prenosnog sistema zaelektri~nu energiju ENTSO-E, osno-vanog pod okriqem tzv. Tre}eg pa-keta evropske legislative za uvo-|ewe internog trì{ta elektri~neenergije u EU. Na{i stru~waci suvrlo aktivni u komitetima i rad-nim grupama ENTSO-E, imamo jednuod vode}ih uloga u procesu imple-mentacije regionalnog trì{te ju-goisto~ne Evrope, vrlo aktivnou~estvujemo u projektima prikqu~e-wa Turske, Ukrajine i Moldavijeevropskom elektroenergetskom si-stemu. Ono {to tako|e treba napo-menuti, je i to da smo prisutni usvim, kako tehni~kim i informaci-onim, tako i finansijskim tokovi-ma unutar ENTSO-E asocijacije, iz-me|u ostalog oli~enih i u imple-mentaciji jedinstvenog ITC mehani-zma na teritoriji cele evropske in-terkonekcije, kao najbitnijeg dosa-da{weg rezultata u procesu uspo-stavqawa jedinstvenog trì{taEU. Smatramo da takvim, proaktiv-nim i naprednim, pristupom obezbe-|ujemo veliki kredibilitet predevropskim institucijama, ne samoza JP EMS, ve} i za dràvu ~iji smopredstavnici, a {to moè biti odpresudne va`nosti u nastupaju}emperiodu gde nas, kroz usagla{ava-we sa evropskim zakonodavstvom,o~ekuje implementacija novih za-

konskih re{ewa, efektivno otva-rawe trì{ta elektri~ne energijei ukqu~ivawe u regionalno i pan-evropsko jedinstveno trì{te. To}e, uvereni smo, doneti zna~ajne ko-risti i za JP EPS kao jednog od po-tencijalno vode}ih u~esnika na re-gionalnom trì{tu, koji bi cen-tralni poloàj Srbije u regionu mo-gao i morao koristiti, ako ne boqe,a ono makar jednako efikasno i pro-duktivno za dràvu kao {to to po-sledwih godina ~ini JP EMS.

Saradwom i radom do ve}e efikasnosti u novom

zakonskom okviruSmatramo da je zbog ukupnog zna-

~aja energetskog sektora za na{u ze-mqu, a u tom kontekstu i elektroe-nergetike kao wegovog najbitnijeg~inioca, neophodan visok stepensaradwe i razumevawa izme|u JPEPS i JP EMS. U svakom trenutkusmo spremni da razgovaramo, ~ujemoopravdane i argumentovane napome-ne i primedbe kako bi poboq{alina{u efikasnost i kvalitet ispo-ruke elektri~ne energije, kao i pou-zdanost i sigurnost prenosnog si-stema. Uvereni smo da tendencio-zna negativna kampawa lista „kWh“ne doprinosi daqwem razvoju tra-dicionalno dobrih odnosa na{adva preduze}a, a samim tim nije ni uinteresu gra|ana i privrede Srbi-je. Umesto toga, smatramo da samo ja-ko izraènom sinergijom i me}usob-no koordinisanim aktivnostima mo-èmo u punoj meri ostvariti sve ci-qeve koje aktuelne okolnosti na-me}u elektroenergetskom sektoru.

Na kraju krajeva, mnogo puta do-kazana je ~iwenica da je mnogo bo-qe i svrsishodnije potr~ati i poku-{ati uhvatiti voz koji je upravokrenuo sa stanice, nego bespotrebnousmeravati energiju protiv prijate-qa koji su ve} u wemu.

POSLOVNA POLITIKA

Rekonstruisana TS Beograd 9

8

Potreba za koordinacijomna visokom poslovnom ni-vou, uslovqena mnogobroj-

no{}u i sloèno{}u aktivnostiu JP Elektromreà Srbije, zah-tevala je i imenovawe MilivojaKri~ke, iskusnog stru~waka, namesto savetnika generalnog di-rektora. Unapre|ewe efikasno-sti kroz koordinaciju ciq je togposla, a svaka re~ ima svoje me-sto teìnu i odgovornost“, isti-~e Kri~ka.

- Jedan od prvih zadataka natom poslu je tehno-ekonomskaanaliza, koja se odnosi na po-pravku velikih energetskihtransformatora, a u te posloveuvek je ukqu~en i zna~ajan brojqudi. Po{to je bilo nekolikokvarova, morali smo da napravi-mo analizu, koja je posmatrana utri koraka: neophodna popravka– sanacija; generalna popravka;kompletna zamena delova tran-sformatora ~ime se, zapravo, do-

bija nov transformator. Rezul-tat tih analiza bio je da jeopravdano obaviti generalne po-pravke s tim da ih obavqa proiz-vo|a~ po{to raspolaè dokumen-tacijom i poznaje ostale potreb-ne detaqe. Dakako, osim u slu~a-jevima kad proizvo|a~ vi{e nijeaktivan iz bilo kojih razloga.Postupak poga|awa za popravkupo pozivu sa izvo|a~ima moè dase obavi veoma kvalitetno, araspolaèmo i svim elementimapotrebnim za postizawe dobrecene. Ukqu~en je i element osigu-rawa – osigurawe snosi deo tro-{kova, a deo na{e Preduze}e dabismo dobili visok kvalitet po-pravke. Zakqu~ili smo da je ri-zi~no obaviti samo konkretnu po-pravku jer je re~ o starim tran-sformatorima i staroj opremi.Uostalom, i ekonomska analiza iiskustvo potvr|uju da je takvoopredeqewe ispravno, - kaèKri~ka.

Kao drugi zadatak Kri~ka apo-strofira ukqu~ivawe u zna~aj-nije investicione poslove. Naprvom mestu, predstavnici Mini-starstva rudarstva i energetike,Elektromreè Srbije i Elektro-distribucije Beograd formiralisu {esto~lanu komisiju kojoj jezadatak poboq{awe energetskesituacije u glavnom gradu. Kri~-kin zadatak je da {to boqe koor-dinira realizaciju obaveza kojenam stiù iz Ministarstva i gra-da i koje, po prirodi posla, miobavqamo.

Kako bi se ti poslovi boqeobavqali neophodno je re{ava-

we pitawa koja se odnose naEMS-ovu imovinu, u {ta se ukqu-~ilo i Ministarstvo finansija.Ti problemi se re{avaju kvali-tetnije a Kri~ka navodi primeretrafostanica Beograd 5 i Beo-grad 3. Po{to nismo ukwiènikao vlasnici celog prostora,svih parcela, imali smo proble-ma u dobijawu lokacijske dozvo-le za TS Beograd 5 – za rekon-strukciju, a za TS Beograd 3 odo-brewe za izgradwu. Kri~ka isti-~e da je to re{avano u direktnomkontaktu s Ministarstvom za za-{titu ìvotne sredine i poslov-nog planirawa sa kojima je prona-|eno prihvatqivo re{ewe za iz-vo|ewe radova.

Milivoj Kri~ka angaòvan je iu nizu stru~nih tela. ^lan jeStru~nog saveta kompanije. Pred-sednik je Radne grupe za izraduurbanisti~kih planova zna~ajnihza EMS, ali i za saradwu sastru~nim institucijama koje sebave izradom urbanisti~kih pla-nova. Taj posao, prema Kri~kinimre~ima, je posao kontinuiteta.

^lan je ad hoc Radne grupe zaizradu Uputstva za sanaciju hava-rija i Radne grupe za izraduUputstva za usluge koje pruà JPEMS.

Dva najnovija zadatka, u kojesu ukqu~eni i izvr{ni direkto-ri, je sagledavawe mogu}nostifinansirawa zna~ajnih investi-cionih projekata, poput daleko-vodnog pravca prema Rumuniji ipodizawa prenosne mreè u Za-padnoj Srbiji na 400-kilovoltninapon.

INTERVJU

MILIVOJ KRI^KA, SAVETNIK GENERALNOG DIREKTORA

Koordinacija na visokom

9

- Sagledavamo mogu}nosti fi-nansirawa postoje}im angaòva-nim kreditnim sredstvima, sop-stvenim sredstvima i donacijamaEvropske unije. Moramo da sagle-damo i dinamiku otplate preuze-tih kredita. Na osnovu zapo~etihprojekata i plana realizacijetih projekata u sredwero~nom pe-riodu poku{avamo da kreiramoprihvatqiv i realan finansij-ski plan.

Godi{wi nivo sredstava zapotrebe investicione izgradweje 50 – 60 miliona evra. Za anali-zu su zaduèni izvr{ni direkto-ri; prvenstveno izvr{ni direk-tori za investicije, finansije,upravqawe i trì{te i za pre-nos. Taj posao je ura|en i to }eujedno da bude i odre|ena suge-stija za izradu budu}ih planovakao i podloga za dono{ewe bit-nih poslovnih odluka, - kaèKri~ka.

Drugi nov zadatak je efika-snija realizacija javnih nabavki{to je podrazumevalo analizuinterne realizacije javnih na-bavki i boqe, preciznije pra}e-we celog procesa kako bi seuo~ila uska grla. Ciq je, dakako,da se skrate rokovi, ali i da sepove}a uspe{nost procedura, od-nosno, realizacija nabavki. A tose postiè odgovaraju}om obukomqudi koji u~estvuju u tim poslo-vima, kvalitetnijom pripremom ipravovremenom pripremom kon-kursne dokumentacije. Kvalitet-nija priprema dokumentacije prepo~etka postupka, pre lansirawa

nabavke – to je kqu~. Naravno,neophodno je i da stru~ne slu`be„oja~aju“, prevashodno iz oblastikomercijalne funkcije. To je do-sta sloèno jer je re~ o klasi~nojmenaxerskoj aktivnosti koja seu~i duì niz godina. U tim proce-durama mnogo je u~esnika i na ni-vou odràvawa, investicija i op-{tih potreba. Nezamenqiva jeboqa organizovanost, pripre-mqenost i obu~enost u tim po-stupcima. Jedno od fundamental-nih re{ewa koje daje novi Zakono javnim nabavkama, je da poslovejavnih nabavki obavqaju kadrovikoji su ostvarili potrebnu stru~-nost i imaju odgovaraju}i serti-fikat. To se re{ava obukom iprofesionalizacijom slu`beni-ka koji provode postupke za po-trebe naru~ioca.

Veoma je zna~ajna u ovim zada-cima korektna i konkretna sa-radwa savetnika generalnog di-rektora prof. dr DragoslavaPeri}a i Gorana Jak{i}a, i iz-vr{nih direktora.

Ostvarivawe postavqenih za-dataka upravo je verifikacijaneophodnosti koordinacije naovaj na~in, zakqu~uje Kri~ka.

Predrag Batini}

INTERVJU

poslovnom nivou Anga`manu CIGRE

Rade}i u na{em Preduze-}u, Kri~ka se, razumqivo,angaòvao u najmasovnijojstru~noj asocijaciji CIGRESrbija. Aktivan je u STK B - 2Nadzemni vodovi. U posled-wih desetak godina bio je ve-oma aktivan kao ~lan i kaopredsednik Organizacionogodbora, od 25. do zapo~etihpriprema za 30. savetovawe.Od pro{le godine ~lan jeNadzornog odbora CIGRE Sr-bija.

Gradili{te TS Beograd-20

10

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Rezultati mese~nih aukcija prenosnihkapaciteta za mart 2011. godine

Ufebruaru 2011. godine odràne su mese~ne, eksplicitne aukcije, za dodelu prava na kori-{}ewe prekograni~nog prenosnog kapaciteta na granicama regulacione oblasti RepublikeSrbije, za mart 2011. godine.

Na zajedni~kim, mese~nim aukcijama, za mart 2011. godine, koje su odràne 09. februara, u~estvo-valo je 17 u~esnika, {to je za 2 u~esnika vi{e nego u prethodnim mese~nim aukcijama na istoj grani-ci. Analiziraju}i podatke moèmo zakqu~iti da je interesovawe za ponu|eni prenosni kapacitet bi-lo veliko i da je ono rezultiralo zagu{ewem u oba smera. Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija nasrpsko-ma|arskoj granici, za mart 2011. godine, prikazani su u tabeli i na grafiku.

Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajedni~kih aukcija objavqeni su na zva-ni~nom sajtu JP EMS:

http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm

11


Mese~ne aukcije za dodelu 50% raspoloìvog prekograni~nog prenosnog kapaciteta na osta-lim granicama regulacione oblasti Republike Srbije, odràne su 14. februara. Broj u~esnikau ovim aukcijam je 15, {to predstavqa ne{to niì broj od proseka zabeleènog pro{le i u pr-vim mesecima ove godine. Trend zagu{ewa je i daqe prisutan na svim granicama i smerovima.

Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50% raspoloìvog prenosnog kapaciteta, za mart 2011.godine, prikazani su u tabeli i na grafiku.

Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~-nom sajtu JP EMS:

http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htmMarko Jankovi}, dipl.el.in`.

12

Uciqu {to boqe analize trì{ta elektri~ne energije kako u regionu, tako i u drugim evrop-skim zemqama, i u 2011. godini nastavqena je praksa pra}ewa de{avawa na vode}im evrop-skim berzama elektri~ne energije. Obuhva}en je period od po~etka 2010. godine kako bi se

{to efikasnije mogle prikazati promene nastale u energetskom sektoru, kada je cena elektri~-ne energije u pitawu.

Ako bi pojedina~no posmatrali samo mesec januar u 2010. i 2011. godini, mogli bi konstatovati zna-~ajan porast cene elektri~ne energije u januaru 2011. godine i to na svim posmatranim berzama.

Tako|e, jasno je uo~qiv porast cene elektri~ne energije u januaru 2011., na OPCOM (rumunskaberza). Cena u januaru ove godine predstavqa najve}u zabeleènu vrednost jo{ od 2008. godine.

U tabeli i na grafiku prikazane su prose~ne cene na mese~nom nivou (base product). Podacio cenama preuzeti su sa zvani~nih sajtova prikazanih berzi.

Marko Jankovi}, dipl.el.in`.Jelena Pejovi}, dipl.ekonomistaJasmin Li~ina, dipl.ekonomista


Pregled cena elektri~ne energije na evropskim berzama

13

Nedavno je na EMS-ovoj Tra-fostanici Beograd 5 u po-gon pu{ten nov transforma-

tor snage 250 MVA. Time je okon~a-na prva faza rekonstrukcije togpostrojewa naponskih nivoa220/110/35 kV, vitalno zna~ajnogza pouzdano i sigurno snabdevawepotro{a~a konzuma Beograda.Vrednost transformatora (ukqu-~uju}i projekat i radove) Simens– Kon~areve proizvodwe je trimiliona evra.

Stari transformator, tako|esnage 250 MVA, osta}e kao rezer-va na postrojewu {to garantuje bo-qu pogonsku spremnost.

Rekonstrukcija TS Beograd 5 uvelikoj meri finansira se sred-stvima iz Programa B Evropskeinvesticione banke. Novomonti-rani transformator, 220 i 110-kilovoltna poqa, 12 relejnih ku-}ica radovi, projektovawe, do-zvole, nadzor i elektri~na ispi-tivawa finansiraju se sredstvi-ma Elektromreè Srbije.

Dakle, u prvoj fazi ura|eni sujo{ i kablovski kanali, tran-sportne staze, sopstvena potro-{wa (jednosmerna i naizmeni~na

220). U svim relejnim ku}icamaugra|ena je Simensova za{tita iupravqawe i podrazvodi sop-stvene potro{we. Sve to, daka-ko, ve} funkcioni{e. Montiranje SCADA sistem za celu Trafo-stanicu. Po~elo je polagawe no-vih komandno-signalnih kablovaza sva 220 i 110-kilovoltna po-qa. Postavqena je i nova uze-mqiva~ka mreà (bakarno uè).

Izgra|ena je nova spoqna ogradaoko celog postrojewa.

Zamena visokonaponske opre-me obavqa}e se u skladu s mogu}-nostima i na temequ ve} postoje-}ih dogovora s Direkcijom zaupravqawe. Ve}i broj objekatakoji se renoviraju zahtevni su kadje re~ o iskqu~ewima zbog wihovespecifi~ne uloge u sistemu pa jeniz stru~waka i zaduèn za is-kqu~ewa i uspe{nu realizacijuprojekata – Branko [umowa, mrêdomir Pono}ko, Ilija Cvje-ti}, Rajko Gveri}, Zoran Niko-li} i Bojan Spremi} iz PD Iz-gradwa.

Nastavak rekonstrukcije pla-niran je za mart. Predvi|ena jeobnova 15 poqa, u sklopu kojih ienergetskih transformatora. Ta-ko|e je po~ela, a u martu bi treba-lo da se nastavi primena antiko-rozivne za{tite aparatnih i por-talnih konstrukcija.

Izvo|a~ radova u prvoj i drugojfazi je PD Elektroistok Izgrad-wa, a projektant PD ElektroistokProjektovawe. Nadzor i koordi-naciju svih radova provodi EMS-ov Centar za investicije, a svaelektri~na ispitivawa obavqaPogon Tehnika u saradwi s Pogo-nom prenosa Beograd.

P. Batini}

IZ POGONA I CENTARA

REKONSTRUKCIJA POSTROJEWA NA BE@ANIJSKOJ KOSI

Okon~ana prva faza obnove TS Beograd 5Nov transformator snage 250 MVA na tom postrojewu vital-no va`nom za snabdevawe Beograda

14

Radi{a Kosti}, direktor PD„Elektroistok – Izgradwa“pa`qivo lista i potpisuje

prispela dokumenta iz dnevnihobaveza samo ~as pre nego {to }e-mo po~eti razgovor. îni to sta-loèno i mirno, opu{teno i ru-tinski - reklo bi se. Sedimo uudobno name{tenoj kancelariji,ne odvi{e luksuznoj, svedenoj iodmerenoj, a opet ure|enoj s punoukusa koja i sama slika ono {ta sei kako ovde radi, svedo~i da je upitawu savremeno koncipirana,visoko tehnolo{ki opremqena iosposobqena firma.

- Ju~e je bila proslava? – po-lako otvaram pri~u pitawem oNovoj godini. - Jedva sam uspeo dase odmorim, – kaè Kosti} - svina{i prijateqi do{li su nam u go-ste. Godina je pro{la, bilo jeuspe{no, dosta se radilio, red jebio da se malo izduvamo i odmo-rimo...

- [ta }emo tek raditi dogodi-ne? Treba slaviti ozbiqan jubi-lej! – tema se sama po sebi name}e.

– Tako je. – kaè ponosno moj sago-vornik - Osnovani smo 1961. godi-ne pod nazivom Pogon za projekto-vawe i izgradwu u sastavu Pred-uze}a za prenos elektri~neenergije „ELEKTROISTOK“, kojeje bilo deo Zdruène Elektro-privrede Srbije. S druge strane,u okviru transformacije EPS-a,odlukom UO JP „Elektroistok“ iVlade Republike Srbije, od 30. ju-na 2005. radimo samostalno podsada{wim imenom: PrivrednoDru{tvo „ELEKTROISTOK – Iz-gradwa“, d.o.o. Beograd. Uz beo-gradski deo postoji i radna jedini-ca u Ni{u koja se prete`no baviizradom metalnih aparatnih kon-strukcija. Obrni, okreni – pedese-togi{wica! Kompanija od 50 letaje za posebno po{tovawe. I ja imamupravo toliko i lako mi je da o to-me sudim. Op{te je poznato da jefirma od po~etka rasla prema me-ri razvoja prenosne mreè. Pede-setih i {ezdesetih godina radilase 110 i 220 kV-na, a ve} sedamde-setih i 400 kV mreà.

Iskustvo i znawe za sve to vre-me imaju najve}u i najzna~ajnijuulogu. Za ovih pola veka ba{tini-mo toliko toga i akumuliramo kaoblago. Imamo dobre temeqe za no-vu mladost, wenu energiju, znawei istrajnost. – pri~a uz osmeh –Elektroistok je moja generacija.Umem da nosim toliko godina –znam kako se slavi vaàn ro|en-dan. Na{a kompanija, koja je kom-petentna za svaku vrstu posla uelektroenergetskim mreàma od110 do 400 kV, planira da pede-stogodi{wicu obeleì sasvimprimereno. Rvemo se sa vrlo ve-likim izazovima, zna~ajnim ikrupnim poslovima - upravo sra-zmernim 50. godi{wici. Jubilej}emo tokom cele godine obeleà-vati i radno i hrabro, a ako Bogda...

Iza le|a, mog sagovornika napolici uredno stoje naslaganekwige, ozbiqne i vredne, kojimase mora ukazati re{pekt i velikapa`wa, iako su temom izvan wego-ve struke. Svakako da svojim pri-sustvom, koje nije odvi{e ~estslu~aj u inèwerskim kancelari-jama, govore o wegovom {irokominteresovawu. Zato, gotovo uz-gred, pitam: - Izgradwa svoj sajtnudi na srpskom, engleskom, ru-skom i arapskom jeziku? – Sajt jesavremeni imidz firme – redov-no se abdejtuju referenc lista idruge bitne stvari. Elektroistokje dobro poznato ime, stiè odmahodgovor - rasadnik sjajnih inè-wera. Pod tim imenom smo svi za-jedno prepoznati i u zemqi i vanwe. Posebno u okruèwu. Gde godsmo ne{to radili hteli su da nasponovo angaùju. Na{e kolege, ko-je su potekle odavde, rade po ~i-tavom svetu i pronose ime Elek-troistoka. Zovu nas i traè sasvih strana – iz ~itavog Belogsveta. Pitaju da li bi ne{to radi-li za wih. To ve} spada u slatkemuke - prioritet su nam ipak po-slovi za EMS. Na{a glavna ulogaje da za potrebe osniva~a vaqanouradimo dodeqeni posao. Tu smose pozicionirali kao pouzdanpartner, proveren kroz novo peto-godi{we iskustvo.

Sistem za prenos elektri~neenergije ima potrebu za specija-lizovanim, pouzdanim, iskusnim


Sistem za prenos elektri~ne energije ima potrebu za speci-jalizovanim, pouzdanim, iskusnim partnerom koji }e ga pra-titi u radu na velikim poslovima. Tu smo prepoznaliosnovni obostrani interes. Na{e ukupno, veliko zajedni~-ko znawe mnogo vredi – kaè u ugodnom razgovoru, dipl. el.in`. Radi{a Kosti}, direktor PD Elektroistok – Izgradwa

Elektroistok - Izgradwa je

TS Beograd 5

15

partnerom koji }e ga pratiti u ra-du na velikim poslovima. Tu smoprepoznali osnovni obostrani in-teres. Na{e ukupno, veliko zajed-ni~ko znawe mnogo vredi - krozvreme se to zaista pokazalo. Ta-kvom sistemu, o kakvom govorimo,potreban je brz i uspe{an odziv.Da bi on efikasno radio mora iono {to se radi na wemu da budena adekvatnom nivou i kvalitetu.Ipak, do 20 % u~estvujemo na tr-ì{tu gde samostalno dobijamoposlove na tenderima. Rade}iuspe{no ove poslove, dostojno re-prezentujemo sebe i osniva~a -EMS. U pitawu su investitori kao{to je EPS ili najpoznatija srp-ska industrija koja koristi 110 kVpostrojewa, na primer: U. S. Ste-el, Holcim, Lafarge, Sirmium

Steel i sl... Van Srbije na{e pri-sustvo je zapaèno u RepubliciSrpskoj i Crnoj Gori. Na{a znawasu proverena. Iskustvo nam jeogromno. Ne}emo se libiti daugled stavimo na probu i stanemona crtu i da na{e usluge ponudimona svetskom trì{tu. Ne idemo izregije samo iz obaveza premaosniva~u. U toku je veliki inve-sticioni ciklus u prenosnoj mre-ì Srbije a mi smo jedan od oslo-naca. Jednog dana kad iza|emo vangranica zemqe to }e biti dobro iza nas i za zemqu Srbiju jer }emosigurno pronosti znawa i ime natim trì{tima.

U ~asu jednom, gospodin Kosti}prime}uje da se moj pogled zadr-ào na uramqenom sertifikatukoji stoji na zidu iza radnog stolai pre nego {to sam uspeo da bilo{ta pitam kaè: - Posedujemo me-|unarodno priznat standard kva-liteta u vidu sertifikata ISO9001. Posao koji radimo i trì-{te zahtevaju ure|enu kompanijupo ovim standardima. Dobro je{to smo odli~nu dotada{wupraksu preto~ili u dokumenta isertifikate. Preduze}e koje ho}eizlazak na svetsko trì{te, kojeèli da se ogleda i u tenderimamora biti ure|eno prema meri ko-ja se tamo zahteva i traì. Dobroje {to smo to uradili.

- A kriza? – poku{avam da za-virim sa druge strane. – Kriza? –ne da se Radi{a - Kroz krizu smouspe{no pro{li. – gotovo lakon-

ski odgovara - Nismo je puno ose-tili. Radili smo mnogo i radilismo dobro. Nismo imali kad darazmi{qamo o krizi, radom smosve nadomestili. Uradili su seveliki poslovi u prethodne dvegodine. Rekoh ve} da je investici-oni ciklus u elektro prenosnojmreì veoma snaàn. Uglavnomsmo tu bili angaòvani.

Na ~as pri~u prekida telefon-ski poziv. Hteo - ne hteo, prime}u-jem da gospodin direktor govorijasno i te~no, razgovetno i saè-to. Iako je u pitawu rutinski raz-govor, vidi se da je zadovoqansvojim poslom, prepoznaje se da jeu pitawu prijatan i poslovan ~o-vek (neuobi~ajeno, za ovu zgoduuredno sportski odeven) koji vla-da situacijom u potpunosti. – Kri-za? – nastavqa se razgovor - Fir-ma pre svega po~iva na inèwer-skom znawu. Kriza je prilika zawen rast i stru~no ja~awe. Osnov-na snaga su nam inèweri, vrloiskusan i kvalitetan mlad kadar.Ako bi rast preduze}a merili pobroju zaposlenih moglo bi se za-kqu~iti da je je sve isto, da senigde nismo pomerili. Zaposle-nih ima onoliko koliko je zate~e-no. Ipak, ne stoji se u mestu – do-{li su mla|i koji se uspe{no nosesa poslom. S druge strane - po obi-mu ugovorenih radova nadvisilismo sve dosada{we periode. Presvega bili smo angaòvani pri re-konstrukciji trafo stanica, a tosu te{ki i specifi~ni poslovi,va`na elektroenergetska postro-jewa, posao koji se radi pod napo-nom ili u wegovoj blizini. Rekon-strukcije su posebna pri~a... Tu sui nove tehnologije, optika kojamewa {umu kablova, izgradwa re-lejnih ku}ica za za{titu i upra-vqawe, novi skada sistemi... [tada ti kaèm? Le{tani, Beograd 8(TS 400/220 kV), Novi Sad 3 (TS


dobro poznato ime Zaista dobar tempoNa proslavi organizovanoj

za radnike i prijateqe Elektro-istoka – Izgradwe, povodom No-ve godine direktor Radi{a Ko-sti} je, izme|u ostalog rekao:Prekju~e je zavr{en i pu{tenpod napon DV 110 kV kojim se namreù prikqu~uje TS Vladi~inHan (TS 110/35 kV); Danas je ura-|ena zamena o{te}enog provod-nika na prelazu preko Save 110kV DV 104/1 (Maki{ – Beograd 2),a sutra se pu{ta u rad transfor-mator i novo poqe T7 u TS Beo-grad 5 (TS 220/110/35 kV).

PD ELEKTROISTOK IZGRADWA I ELEKTROMONTA@A ZAJEDNO U MAKEDONIJI

MEPSO ugovorio gradwu 110-kilovoltnogdalekovoda s na{im kompanijama

BJ Republika Makedonija ukqu~it }e se u jo{ jedan energetskiprojekt zna~ajan, ne samo za dràvu, ve} i za regiju. Dakle, makedonskielektroprenosni operator MEPSO, kao ulaga~, potpisao je u Bitoli u-govor o izgradwi 110-kilovoltnog dalekovoda s izvo|a~imaElektromontaà i PD Elektroistok zgradwa iz Beograda. ?projekt iz-gradwe 110-kilovoltnog dalekovoda TC Bitola 3 - TC Bitola 4, predsta-vio je menaxer Nikola Bitrak, a ugovor su potpisali generalni direk-tor MEPSO-a, Dejan Bo{kovski ikonzorcijuma formiranog zbog izgrad-we. Ugovor o izgradwi dalekovoda potpisan u prostorijama op{tine Bi-tola u prisutvu gradona~elnika Vladimira Taleskog.

Radi{a Kosti}, direktor PD „Elektroistok – Izgradwa“

16

400/220/110 kV ), Ni{ 2 (TS400/220/110 kV), Leskovac 2, pre-laz sa 220 na 400kV...

Mi smo faze radova, posebno narekonstrukcijama, maksimalno op-timizovali. Faze su sasvim preci-zno definisane - tako se {tedi navremenu i sredstvima. Nema pra-znog hoda - sve je poznato. Instruk-cije na poslu tako|e moraju bitikristalno jasne. Ovo su tipi~nitimski poslovi - {ef gradili{ta ifizi~ki radnik, svaki ~ovek je va-àn. Firma se na svakog posebnooslawa. Vodi se naro~ito ra~una ovremenu trajawa, potrebama i zah-tevima sistema za eksploatacijom ikvalitetnim radovima, o iskqu~e-wu pojedninih poqa. Uz takvu anga-òvanost, znawe i aùrnost stasa-valii su novi kadrovi... Nema kadda se ~eka. U pitawu su uvek rokoviili uslov - bez prekida u radu si-stema.

- Poredimo li to mi sada nove istare legende? – poku{avam da vi-{e osvetlim Elektroistok-Izgrad-wu iznutra. –Nije moje da hvalim –odgovara kao iz topa direktor Ko-sti} - ali mladi su zaista dostojninaslednici. Stigli su da odrastukao stru~waci. To {to se ozbiqnoradi, stvorilo je znak po kome seprepoznajemo: mladi i stru~ni in-èweri, ponosni na svoj posao, za-duèni za edukaciju mla|ih. Uhodansistem plus angaòvawe u paru -mlad iskusan radnik plus mlad ne-iskusni radnik ~ini da brzo stasa-vaju novi kvalitetni kadrovi. Bit-na je unutra{wa koherencija, vaànje timski duh. Time se posebno po-stiè da qudi osete da pripadajune~emu velikom i vrednom i da setime ponose! Mi smo na trì{tu –nemojte to zaboraviti! Tu se pri-rodno qudima nude ve}a primawaza ve}i aga`man. Uvek sam mojim sa-radnicima govorio: Prvo rastefirma, uz wu }ete i vi porasti. Svisu se u tome prepoznali. Na kraju sei preduze}u i pojedincu isplati -svima ska~e vrednost.

Eto, stvorili smo situaciju damoèmo ponuditi vi{e. Po prvi putsmo u{li u problematiku izgradwedalekovoda. Stawe na trì{tu jetakvo da se ukazuje potreba za br-zim odzivom u ovom poslu. Dolicen-cirali smo se za izradu projekata iizgradwu dalekovoda 110 kV i vi-{e. U prethodne 2 godine radilismo na tri dalekovoda 110 kV, uvo-|ewe u trafo stanice Ni{ 8, Vladi-~in Han i Vrawe 2. Glavni poslovisu nam i daqe vezani za trafosta-nice, ali }emo se sigurno oja~ati iza gradwu dalekovoda.

- Otkud to da Radi{a Kosti}promeni dres i pre|e u Elektroi-

stok – Izgradwu? – pomislio sam na~as da sam kona~no na{ao te{ko pi-tawe. - U fazi razdvajawa – odgova-ra mi spremno Radi{a – bio sampredsednik komisije za izdvajaweprivrednih dru{tava iz EMS-a. Toje uvek bio tehni~ki razvijen i po-stojan, veliki i ~vrst, ali i iner-tan sistem. Obja{wavao sam kolega-ma da nema bojazni da se iza|e natrì{te. Nije bilo jednostavno. Re-kao sam da }e biti ~ak i boqe. Alije sve nekako bilo pod sumwom. Nakraj pameti mi nije bilo da }u ja bi-ti direktor jednog od tih izdvoje-nih delova. Kad je to pitawe razma-trano pre dve i po godine, upravo sumi ti argumenti bili predo~eni.Re~eno mi je da sam se tada tako iz-ja{wavao i da poznajem Izgradwu(bio sam predsednik skup{tine) daznam kako di{e i da bi trebalo daprihvatim to mesto. Moram prizna-ti da sam bio iznena|en - kroz glavumi je pro{lo {ta sam govorio qudi-ma kad se preduze}e izdvajalo. Ni-sam ih ni jednog ~asa lagao. Ipak,bilo kako bilo, do{lo je vreme daosetim teìnu obe}anog. Nije mojeda pri~am kakav sam direktor alimirne du{e mogu da kaèm da samponosan na svoje re~i iz tog vreme-na. Oba dru{tva, i Projektni biro iIzgradwa su prepoznala svoje mo-gu}nosti i dobre strane, ovakvog,trì{nog statusa. Ipak, na neki po-seban na~in, koga svakako ne èli-mo da se odreknemo, i daqe se ose-}amo integralnim delom EMS-a. Da-kle kad god sam u ovoj pri~i govorio

o timskom duhu to se odnosilo i naEMS. Eto, i sidikat nam je jedin-stven... Za protekle 3 godine 85 %poslova uradili smo za osniva~a -za druge tih 15 posto koje smo dobi-li na tenderu. Ina~e poslove natenderu smo dobijali ~ak i kodEMS-a sa istim nivoom uslova i ce-na. Na otvorenim tenderima uspe-{no nastupamo. Primer su dobijeniposlovi na TS 110/35 kV Vrawe 2ili TS 110/35 kV Mosna.

- Na posletku – nisam èleo dase predam – koji su glavni problemiu Elektroistoku – Izgradwi? -Kqu~ni problem je prostor. – stigaoje neo~ekivan odgovor – Prostor ko-jim sada raspolaèmo je neadekva-tan za vrstu delatnosti kojom se ba-vimo. Nalazi se u gradu, nije na ne-koj va`noj i {irokoj sobra}ajnici.Na kraju krajeva ima ga nedovoqno.Firma prirodno raste. Plac je ma-li, nema mesta za radionicu i ma-{ine, a slu`be montaè i pripremei ekonomsko-finansijska slu`ba segu{e po kancelarijama. Re{ewe jena vidiku. Vidimo ga u u okviru po-sla na trafo stanici Beograd 20. Toje najelegantnija mogu}nost, mesto jepored budu}eg kvalitetnog puta ko-jim se moè dopremiti transforma-tor, izvan gradskog podru~ja, moèse lako smestiti mehanizacija, di-zalice, korpe i kranovi. Mogu se iz-graditi radionice, adekvatan kan-celarijski prostor. Postoje sve dru-ge mogu}nosti o kojima ovde ne mo-èmo ni da sawamo. Uz sve to - na-dam se da }e to biti ura|eno za 2 go-dine.

I na kraju? Kakva je poruka nakraju? – Elektroistok Izgradwa iEMS su isti tim. – kaè moj sagovor-nik, vedar i komunikativan, – sara-|ujemo na istom poslu, igramo na is-toj strani. Tako }e i ostati. Nared-ne godine ~eka nas druga faza re-konstrukcije Trafo stanice BajinaBa{ta, druga faza radova na TS Be-ograd 5 i prva faza rekonstrukcijeTS Beograd 3. O~ekuje se i drugaetapa prve faze radova na TS Beo-grad 20, radovi na dalekovodima.Posla }e uvek biti. Svim kolegini-cama i kolegama iz oba preduze}aèlim radosne praznike, puno le-pih trenutaka, qubavi, sre}e, zdra-vqa, prijateqsta i svakog uspeha uradu i privatnom ìvotu.

Dok u to ime nazdravqamo, po-smatram mapu Elektroenergetskogsistema Srbije na zidu naspram me-ne i razmi{qam koliko se razli-kuje od one koja }e na wenom mestustajati za koju godinu, od one kojumoj sagovornik ve} sada sasvim do-bro vidi.

Janko M. Levnai}


Pesma me je odràlaSve kolege znaju da Radi{a le-

po peva jer ~esto na proslavamauzme mikrofon i pusti glas. Ma-lo je onih kojima je ispri~ao damu je pesma spasila ìvot. 1999.ratne godine, u vreme bombardo-vawa, bio je u svom stanu u Pri-{tini. U jednom ~asu je na stepe-ni{tu opazio dvojicu naoruà-nih Albanaca u besnom pqa~ka-{kom pohodu kakvi su se naj~e-{}e zavr{avali bez ìvih sve-doka. Osetio je da }e zakucati nawegova vrata. Pustio je traku nakojoj je Andrea Bo~eli (isti onajkoji je ne{to ranije pevao na hu-manitarnom koncertu za Kosovo)pevao O sole mio. U ~asu kada seza~ula besomu~na lupa na ulazu,otvorio je {irom vrata i sam gro-moglasno pevaju}i istu ariju. Ne-èqeni gosti su se zbunili iustuknuli, pomislili su da supred pogre{nim vratima i okre-nuli na drugu stranu...

17

Usvetlu najnovijih aktuelnih de{a-vawa, usvajawem novog zakona o bez-bednosti u saobra}aju, obratili

smo se Jovici Veli~kovi} rukovodio-cu odeqewa voznog parka u JP EMSu, ka-ko bi saznali koje su aktivnosti i merepreduzete od trenutka kada je stupio natu poziciju.

[ta ~ini vozni park EMS-a i u ka-kvom su stawu vozila?

- Vozni park EMS raspolaè sa 440vozila. Struktura voznog parka po pro-izvo|a~u, tipu, nameni i vrsti vozilavrlo je {arolika. Slu`bena vozila go-di{we prelaze {est miliona kilometa-ra. Vozilima upravqa 960 zaposlenih, asamo dvadesettri su profesionalni vo-za~i. Zaposlevni radne zadatke prete-`no obavqaju kori{}ewem vozila pa seu neformalnom razgovoru nazivamo ikompanija na to~kovima.

Na novo radno mesto postavqensam prvog aprila 2010. Na samom po-

~etku u razgovoru sa neposrednim ru-kovodiocima i poslovodstvom, zacr-tali smo osnovne smernice i planovekoje treba hitno realizovati, posta-vili smo i jasne ciqeve, a to su presvega sigurnost i bezbednost upra-vqawa motornim vozilim, smawewetro{kova odràvawa voznog parka iobnavqawe zastarelog voznog parka, -kaè Veli~kovi}.

Kako uspevate da obezbeditifunkcionisawe i odràvawu voznogparka, a da da sve bude u skladu sa za-konom o Javnim nabavkama i zakonomo bezbednosti u saobra}aju?

- U toku 2010. pokrenute su Javne na-bavke za odràvawe i servisirawe mo-tornih vozila , realizacuja je u toku. Ta-ko|e je pokrenut restriktivni postupakJavne nabavke za nabavku rezervnihauto delova, uqa i maziva, realizacijai ove nabavke je u toku.

Veoma uspe{no je realizovana javnanabavka za obavezno i kasko osigurawevozila.

Sprovedena je Javna nabavka za na-bavku specijalnih vozila (hidrauli~netransportne platvorme) za pogone Beo-grad, Bor, Novi Sad. Rok za isporuku je15. mart. Sproveli smo i postupak otu|e-wa rashodovanih motornih vozila, a svepo prethodnim Odlukama Upravnog od-bora, - isti~e na{ sagovornik.

Kakva je kordinacija i saradwa sakolegama koji su locirani van Beo-grada?

- Imaju}i u vidu da je organizacija uvoznom parku bez obzira na statusnepromene, istoriski dobro ustrojena kaoi strategijski poslovno dobro vo|ena,ovaj zadatak nije te{ko realizovati.Potrebno je raditi na unapre|ewu i usa-vr{avawu tradicionalno dobre organi-zacije i realizacije.

Ciq u budu}nosti je da li~nom i ko-lektivnom inicijativom, a u skladu sadobro praksom i tradicijom budemo jo{efikasniji i produktivniji u realiza-ciji svakodnevnih zadataka u voznomparku. U prethodnoj godini nisam bio upotpunosti zadovoqan brzinom reali-zacije zacrtanih planova, pa se u ovojgodini o~ekuje brè sprovo|ewe ciqe-va i zadataka koje smo dobili od poslo-vodstva, kao i zadatke koje sam li~nozacrtao prilikom preuzimawa ovih du-`nosti, - zakqu~uje Veli~kovi}.

S. Stankovi}

Radna grupa za razmatrawe i pra}e-we situacije u vezi sa sigurno{}usnadbevawa energijom i energenti-

ma Vlade Republike Srbije, kojom je pre-sedavao ministar rudarstva i energeti-ke prof. dr Petar [kundri}, na dana-{wem sastanku analizirala je aktuelnuenergetsku situaciju u Republici Srbi-ji. Pored predstavnika Ministarstvarudarstva i energetike u radnoj grupiu~estvuju predstavnici: JP „EPS-a“, JP„EMS-a“, JP „Srbijagasa“, „NIS“ a.d. ,Udruèwa toplana Srbije, Uprave zaenergetiku grada Beograda i Pokrajin-skog sekretarijata za energetiku i mine-ralne sirovine.

Od predstavnika EPS-a i EMS-a jesaop{teno da je elektroenergetski si-stem stabilan i da su za vreme praznikasvi raspoloìvi EPS-ovi i EMS-ovi ka-paciteti radili maksimalnom snagom.EPS je 31.decembra 2010.godine oborioi dva sopstvena rekorda. 31. decembra2010. godine je potro{eno 156,64 milio-

na kilovat-~asova elektri~ne energije,a u istom danu je, tako|e, zabeleèna irekordna vr{na snaga, koja je u osamnae-stom satu iznosila 7656 MW. Za narednedane najavqeno je otopqewe i samimtim o~ekuje se i pad potro{we. Ne o~e-kuju se nikakvi poreme}aji u snabdevawukorisnika elektri~nom energijom.

JP „Elektromreà Srbije“ je31.12.2010. godine preko svoje mreèprenela 156,6 miliona kWh elektri~neenergije za potrebe snabdevawa tarif-nih kupaca u Republici Srbiji i jo{ 2.9miliona KWh elektri~ne energije za po-trebe pumpno-akumulacionih postroje-wa JP EPS-a, ~ime je ukupno prenetaelektri~na energija za potrebe potro-{a~a u Republici Srbiji dostigla nivood 159,5 miliona KWh {to je apsolutnirekord u prenosu elektri~ne energije.Osim toga, JP EMS je preko svoje mreètranzitirao elektri~nu energiju u izno-su od 12,6 miliona kWh za potrebe snab-devawa potro{a~a u regionu Jugoisto~-

ne Evrope, ~ime je, prenev{i preko pre-nosnog sistema Republike Srbije ukupno172,1 miliona kWh, ostvario zna~ajneposlovne rezultate. Prenosni sistemradi stabilno i sigurnost snabdevawapotro{a~a, ~ak i u uslovima ekstremnovisoke potro{we elektri~ne energije,ne dolazi u pitawe.

NIS je na vreme obezbedio dovoqnezalihe mazuta za normalno funkcioni-sawe sistema daqinskog grejawa. Svetoplane u Republici Srbiji trenutnoraspolaù sa dovoqnim koli~inama ma-zuta za neometan rad tokom cele grejnesezone. Nekoliko toplana koje su se na-lazile u veoma te{koj finansijskoj si-tuaciji je dobilo mazut iz robnih rezer-vi.

JP „Srbijagas“ je obezbedio dovoqnekoli~ine gasa za nesmetano odvijawegrejne sezone.

Zakqu~eno da je energetska situaci-ja stabilna i da svi energetski subjektiposluju prema planu.

Sastanak Radne grupe za sigurno snabdevawe energentima

EMS I NOVI ZAKON O SAOBRA]AJU

„Kompanija na to~kovima“

18

Ambulanta EMS-a ima dugutradiciju i radnici imaju tuprivilegiju ve} nekoliko de-

cenija. Funkcioni{e kao sastavnideo Doma zdravqa Stari grad uSiminoj ulici, tako da pacijentiEMS-ove ambulante mogu da ne-smetano koriste sve usluge i ovogDoma zdravqa.

Tim povodom redakcija listaEMSa je obavila razgovor sa dok-torkom Aleksandrom Karapan-xi} i medicinskom sestrom Bran-kom Markovi}, zaposlenima u am-bulanti EMSa.

Prvi utisak ulaskom u ambu-lantu, moè se zakqu~iti da u am-bulanti vlada zaista dobra at-mosfera, lepo je i funkcionalnoure|en prostor, a pozitivna ener-gija je ne{to {to krasi ambulantu,jer i sestra i doktorka su vrloqubazne, vedre, nasmejane i veo-ma uslu`ne prema pacijentima.

Prostor ambulante se nalazi uUlici kraqice Natalije u zgradiEMS-a gde je sme{ten i sindikatEMS-a. Taj prostor se za potrebe

ambulante koristi od juna pro{legodine i, po re~ima mojih sagovor-nica doktorke Karapanxi} i me-dicinske sestre Markovi}, veli-ku zaslugu za dobijawe tog prosto-ra, naravno - osim generalnog di-rektora EMS-a dr Milo{a Mi-lankovi}a, koji ima mnogo razu-mevawa za potrebe ambulante ipoboq{awa zdravstvene uslugekoja se pruà zaposlenim - pripa-daju Iliji Cvijeti}u, direktoruPogona Beograd, i Mili{i Jova-novi}u, rukovodiocu Kabineta ge-neralnog direktora.

Ambulanta je dugo bila sme-{tena u Pogonu Beograd, u baraci,a takvi uslovi nisu bili adekvat-ni za potrebe pacijenata, ali nizdravstvenog osobqa.

Trenutno se kod doktorke Ka-rapanxi} le~i gotovo hiqadu pa-cijenata, koji su mahom zaposleniu EMS-u, ali ima i wihovih ~la-nova porodica, penzionisanihradnika EMS-a, odnosno Elektro-istoka. Radno vreme ambulante jeod osam do ~etrnaest ~asova rad-nim danima, a svake prve subote umesecu organizovano je deùr-stvo, tako da i tada pacijenti mo-gu da do|u u ambulantu. Nema zaka-zivawa pregleda, prednost priprijemu na pregled imaju oni kojisu toga dana radno angoàvani, akojima je lekarska intervencijaneophodna, da bi {to mawe odsu-stvovali sa posla. Pacijenti sukako zaposleni, tako i poslovod-stvo EMS-a ukqu~uju}i i general-nog direktora Milo{a Milanko-vi}a koji rado koristi uslugeEMS-ove ambulante.

Po re~ima mojih sagovornicaambulanta je dobro opremqena,ima elektronski karton, imajudva aparata za brzo odre|eviva-we krvne slike, krv se vadi iz pr-sta, mogu}e je uraditi biohemijskeanalize na osnovu reangenasa kojeposeduje ambulanta.Analizom kr-vi mogu}e je proveriti masno}u,{e}er, bubre`ne funkcije, jetri-ne enzime, ali i dobiti standar-dan izve{taj krvne slike. Novi-

nar li~no se uverio u ekspeditiv-nost dobijawa rezulatata krvneslike, jer je za samo nekoliko mi-nuta posle va|ewa krvi iz prsta,dobio izve{taj o krvnoj slici.

Ambulanta poseduje EKG apa-rat i ultrazvu~ni aparat. Trenut-no se koristi samo EKG, ali u slu-~aju bilo kakvih sumwi, doktorkapacijente usmerava na specijali-sti~ke preglede u Dom zdravqa uSiminoj ulici.

U EMS-ovoj ambulanti, a pretoga Elektroistoka, radila jedoktorka Vesna Mladenovi}, ko-ja ima velike zasluge za povere-we koje je ambulanta stekla kodzaposlenih. Doktorka Karapanxi}i sestra Markovi} posebno isti~uwenu predanost i po`rtvovanostda ta ambulanta opstane i da seopremi neophodnim aparatima iopremom.

One naro~ito nagla{avaju ulo-gu Poslovodstva EMS-a u finan-sirawu rada ambulante, kao i po-mo}i da se nabave neophodnasredstva i reagensi potrebni zarad ambulante da bi se pacijenti-ma pruìla adekvatna usluga ka-ko u domenu preventive, tako i udomenu kurative.

Sr|an Stankovi}

BRIGA O ZAPOSLENIMA

EMS-ova ambulanta

Dr Aleksandra Karapanxi}

Branka Mirkovi}

19

Nau~no dokazana ~iwenicada intezitet infracrvenogzra~ewa emitovanog od ne-

kog tela zavisi od temperaturetog tela i mogu}nost da se ova po-java snimi i izmeri svrstavajutermografiju i termoviziju u rednajzna~ajnijih dijagnosti~kihsredstava u energetici. Danas sepreventivno odràvawe daleko-voda i visokonaponske opreme utrafostanicama ne moè zami-sliti bez termovizijskih kamera,

opti~ki ili softverski razli~i-to opreqenih.

Sve pogonske celine u Elek-tromreì Srbije poseduju ove ure-|aje. Kako bi se na{i radnici ob-u~ili za izradu upotrebqivihtermovizijskih snimaka i isprav-no prepoznavawe eventualnih to-plih mesta u postrojewima po-sredstvom PD „Elektroistok-pro-jektni biro“ i Pogona Tehnika or-ganizovana je obuka iz termogra-fije. Obuka je poverena svetskom

lideru iz ove oblasti „Infrared tra-ining center“ i wihovom zastupnikuza Srbiju preduze}u „ Damiba „ izBeograda. Obuka u trajawu od 5radnih dana je odràna u tre}ojradnoj nedeqi decembra 2010. go-dine i u skladu sa ISO standardi-zacijom sastojala se iz teoretskogdela, laboratorijskih ve`bi, iprakti~ne primene na sabirnica-ma, spojevima i visokonaponskojopremi u trafostanici.

Teoretske i laboratorijske na-stavne jedinice obra|ene su uprostorijama PD „Elektroistok-projektni biro“, a prakti~ni deona TS Beograd 17.

Obuku je poha|alo 16 inèwe-ra i tehni~ara iz svih Pogona pre-nosa Elektromreè Srbije.

Posledweg dana obuke svi po-laznici su polagali ispit i ste-kli Sertifikat o zavr{enoj obu-ci za termooperatera nivoa 1 iLicencu za rad i verifikacijutermografskih izve{taja.

Na ovaj na~in JP „Elektromre-à Srbije“ poseduje termovizij-ske kamere i obu~ene qude kojimogu samostalno detektovati to-pla mesta u postrojewima kakobi se blagovremeno otklonilikvarovi u zonama povi{enih tem-peratura.

UNAPRE\EWE STRUKE

Obuka iz termografije za radnikeElektromreè Srbije

20

Predstavnici Vlade Srbijei evropski komesar za tr-govinu Karel de Guht pot-

pisali su u Briselu Bilateral-ni protokol o liberalizaciji tr-ì{ta robe i usluga izme|u Sr-bije i Evropske unije, u okvirupristupawa na{e zemqe Svet-skoj trgovinskoj organizaciji(STO).

Bilateralni pregovori o li-beralizaciji trì{ta roba iusluga izme|u Srbije i EU nisuvo|eni direktno, kao u slu~ajupregovora sa drugim zaintereso-vanim STO ~lanicama, jer je Sr-bija ve} zakqu~ila sa EU Spora-zum o stabilizaciji i pridruì-vawu, odnosno Prelazni spora-zum o trgovini i trgovinskim pi-tawima.

Protokol se zasniva se na po-menutim zakqu~enim sporazumi-ma, s obzirom na to da su wimave} regulisana sva relevatna tr-govinska pitawa, isti~e se u sa-op{tewu.

Ovaj Protokol u okviru STOse zakqu~uje na osnovu Druge re-vidirane ponude za liberaliza-ciju trì{ta roba Republike Sr-bije od 20. novembra 2008. i Tre-}e revidirane ponude za libera-lizaciju trì{ta usluga Repu-blike Srbije od 30. novembra2009, koje su dostavqene ~lani-cama STO preko sekretarijataorganizacije.

Potpisivawe ovog Protokola,kojim se zavr{avaju pregovori saEU, veoma je zna~ajno za daqiproces okon~awa bilateralnihpregovora sa ostalim ~lanicamaSTO, {to je i znak da je procespristupawa STO u finalnoj fa-zi. O~ekuje se da }e potpisivaweovog Protokola biti podstrekostalim ~lanicama STO sa koji-ma su pregovori u toku ili prikraju da ga okon~aju.

Zavr{etak bilateralnih pre-govora sa zainteresovanim ~lani-cama STO je veoma bitan, jer po-red multilateralnih pregovora ouskla|enosti spoqnotrgovinskogsistema sa pravilima STO, ukup-ni pregovori o ~lanstvu se okon-~avaju kada se zakqu~e i svi bi-lateralni protokoli.

Bilateralni protokol o libe-ralizaciji trì{ta roba i uslugaRepublika Srbija je ve} potpisa-la sa Japanom, Norve{kom, Hondu-rasom i Republikom Korejom, dokse potpisivawe sa Kanadom pla-nira za kraj januara 2011. godine,navodi se u saop{tewu.

R.E.

Srbija i EU potpisale Protokolo liberalizaciji trì{ta robe i usluga

Energoprojekt Holding" kre-ditno }e se zaduìti za traj-na obrtna sredstva kod Fon-

da za razvoj Republike Srbije uiznosu od 321.174.000 dinara, sa-op{tila je uprava ovog gra|evin-skog giganta.

Ugovor o dugoro~nom kredit-nom zaduèwu "EnergoprojektHoldinga a.d." potpisan je 29. de-cembra, a kredit je odobren podslede}im uslovima: kamata se ob-

ra~unava na godi{wem nivou u vi-sini od 4,5% (uz primenu valutneklauzule), rok otplate kredita je2 godine uz grejs period od devetmeseci (u kome se obra~unava in-terkalarna kamata i pripisujeosnovnom dugu) i tromese~nim anu-itetima.

Pri tome, prvi anuitet dospevaza naplatu 30. septembra 2011. go-dine, a posledwi 30. juna 2013. go-dine.

"Energoprojekt Holding" se kreditnozaduùje kod Fonda za razvoj Republike Srbije

321 milion dinara

PKS postala ~lan Evropske mreèpreduzetni{tva (EEN)

Privredna komora Strbije (PKS) saop{tila je danas da je po-stala ~lan Konzorcijuma Evropske mreè preduzetni{tva(EEN) u Srbiji, koja povezuje kompanije u 40 zemaqa.

Kako se navodi u saop{tewu, EEN mreà kompanijama omogu}avada ostvare poslovne kontakte i prona|u partnere u 40 zemaqa i 83konzorcijuma.

Usluge EEN mreè, kako se navodi u saop{tewu, namewene susvim firmama, posebno malim i sredwim preduze}ima i klasteri-ma, a dostupne su i istraìva~kim centrima i univerzitetima {i-rom Evrope.

21

Evropski lideri pokazali supravac kojim }e se ciqevienergetske politike ostva-

riti. ENTSO-E pozdravqa ove za-kqu~ke jer pruàju podr{ku prio-ritetnim potrebama prenosnog si-stema; o integraciji trì{ta, do-zvolama za infrastrukturu i pri-hvatawu javnosti, o ulagawu u pre-nos, kao i o inovacijama.

O trì{tima – ENTSO-E po-zdravqa posve}enost stvarawuefektivnog i konkurentnog trì-{ta elektri~ne energije; ovaj po-sao je u toku sa prili~no razra|e-nim na~elima razvoja trì{takoji su detaqno obra|eni u ciq-nom modelu za 2015. godinu. Spaja-we trì{ta, puno komercijalnopovezivawe izme|u regionalnihtrì{ta elektri~ne energije jeisto tako dobro razra|eno i dosa-da{wi regionalni uspesi (npr.povezivewe trì{ta severoza-padne Evrope) ukazuju na dobarnapredak. Na{i pravilnici o ra-du mreè, koji treba da pomognu ustvarawu panevropskog trì{taelektri~ne energije se uspe{no

pripremaju, kako bi ACER-u biliuru~eni u predvi|enom roku.

O izdavawu dozvola – po-zdravqamo nameru da se procedu-re za izdavawe ovla{}ewa i do-zvola unaprede i pojednostavekad je u pitawu izgradwa noveprenosne infrastrukture. Potre-ban nam je objekat za pruàweusluga u vidu: sve na jednom mestu,(one stop shop, engl.) u svakoj oddràva ~lanica koji bi utvr|ivaokoje su to prijave od posebnog zna-~aja, a slaèmo se da je pet godi-na dovoqno dug period za odlu~i-vawe po pitawu ovakvih prijava.

O ulagawu – slaèmo se da ve-liki deo investicija u prenosnuinfrastrukturu treba da bude ob-uhva}en regulisanim tarifama zaprenos. [to se ti~e projekata gdese standardni kriterijumi ne mo-gu primeniti, regulatori treba da

budu sposobni za izradu inova-tivnih re{ewa; nagrada za ovakvuinvesticiju treba da bude ade-kvatna ve}em riziku. Od kqu~nogje zna~aja da postoji jedan stabi-lan i atraktivan regulatorni si-stem koji bi privukao investito-re koji se bave akcijama i obve-znicama, a smernice Saveta su do-brodo{le.

Inovacije – ENTSO-E je u~e-stvovao u izradi Inicijative zaevropsku elektromreù – Mapaputa za 2010-2018 (deo evropskogplana o strate{koj tehnologiji zaenergetiku (Strategic Energy Tec-hnology Plan, engl.)) kojom se te-stiraju i isprobavaju inovativnenove tehnologije u prenosnim si-stemima. Ovaj posao, koji ima po-dr{ku Komisije, potreban je kakobi se omogu}ilo testirawe i pro-cena tehnologija sa malo ugqeni-ka (low carbon technologies, engl.),tzv. pametne mreè (smart grids,engl.) kao i druge tehnologije okojima se govori na debatama oenergetskoj politici Evrope.

ENTSO-E pozdravqa zakqu~ke samita o energiji

ENTSO-E-ov dokument sa uput-stvima “Ukqu~ivawe projekatatre}ih lica u izdawe Desetogo-

di{weg plana razvoja mreè(DPRM) za 2012. godinu” nameweno jelicima zaduènim za razvoj proje-kata za prenosnu mreù u ENTSO-Eoblasti, ili povezivawe oblasti sasusednim dràvama. Pored toga do-kument opisuje proceduru na osnovukoje se ovi projekti razmatraju kakobi se videlo da li su pogodni zaukqu~ivawe u DPRM za 2012. godi-nu.

ENTSO-E trenutno razra|ujeDPRM za 2012. koji nastaje na osnovuiskustva sa prvog pilot DPRM iz2010. godine, a unosi zna~ajna po-boq{awa u smislu metodologija isadràja. Istovremeno, razradaDPRM za 2012. bi}e nastavqena naotvoren, nediskriminatoran i tran-sparentan na~in kako bi se do{lo

do najcelovitijeg i aktuelnog sagle-davawa elektromreè za period do2020. ali i posle.

U tom kontekstu, ENTSO-E pozi-va lica za razvoj (tre}a lica) proje-kata za prenos koji potpadaju ilipod regulisane investicije, ali neod strane ENTSO-E, ili pod projek-te koji su izuzeti iz sistema reguli-sanih investicija, da iskaù svojuzainteresovanost za ukqu~ivaweovih projekata u DPRM za 2012. Za-interesovane strane mogu da se pre-ko doti~nog uputstva upoznaju sa de-taqnijim informacijama o postupkuza iskazivawe interesovawa, kojeneophodne informacije treba da do-stave ENTSO-E-u i koje kriterijumeti projekti treba da ispune.

Bitni rokovi koje treba imati naumu su:

1. Februar-jun 2011: tre}a licase podsti~u da ostvare prelilmi-

narne kontakte sa ~lanovima ENT-SO-E.

2. Po~etak jula 2011: podsetnik ovremenskom roku za prikupqawe po-dataka bi}e postavqen na mre`nojstranici ENTSO-E.

3. 1-15. sept. 2011: te}a lica do-stavqaju sve neophodne informaci-je shodno proceduri koja je navedenau uputstvu.

4. Oktobar 2011: vrlo verovatnoda }e tre}a lica biti kontaktiranaradi odre|enih poja{wewa.

5. Sredina novembra: ENTSO-Eobave{tava sva tre}a lica o rezul-tatima ocewivawa.

Za vi{e informacijakontaktirajte Mihai Pauna

([email protected]) i Irinu Minciuna

([email protected]).

ENTSO-E objavio uputstvo o ukqu~ivawu projekatatre}ih lica za izdawe DPRM za 2012. godinu

22

Rast cena struje u RusijiCene elektri~ne energije u Ru-

siji mogu ove godine da budu uve}a-ne najvi{e do 15 odsto, odredio jepremijer Vladimir Putin na sed-nici vlade. “Odluka je doneta - 15odsto i ni{ta iznad. Traìm odsvih da se toga drè, od federal-nog, do regionalnog nivoa”, rekao jePutin. On je dodao da je vicepremi-jer Igor Se}in sugerisao vi{e me-ra kako bi se re{io problem, pa jezatraìo od regionalnih vlada damu dostave izve{taje u roku od “ne-dequ-dve”. Se}in je predloìo dase ove godine prekine sa praksomuskla|ivawa rasta cena elektri~-ne energije sa inflacijom, {to bipotro{a~ima trebalo da u{tedi nara~unima za struju 12 milijardi ru-baqa.

Britanija: protiv porezana ugqendioksid

Trgovci dozvolama za emisije{tetnim gasovima, sektor crne me-talurgije i ekolo{ke grupacije us-protivili su se porezu na ugqendi-oksid koji je predloìla Vlada Ve-like Britanije kako bi odatle sub-vencionisala investicije u nukle-arke, vetroelektrane i druge izvo-

re “~iste energije”. Britanija jepredloìla da se CO2 taksa akti-vira onda kada cena dozvola u EUpadne ispod odre|enog nivoa. Eko-lo{ke grupacije kaù da taj planmoè rezultirati ekstraprihodomod 5,5 milijardi dolara za postoje-}e nuklearke. Me|unarodno udru-èwe za trgovinu emisijama, navo-di da }e taksa na ugqendioksid bi-ti mawe efikasna od EU cap-and-trade sistema (obaveze kupovawadozvola za emisije {tetnih gasovaiznad odobrenog nivoa). Taj sistemograni~ava emisije gasova za vi{eod 11.000 fabrika i elektrana uEvropi i odobrava im trgovinu pra-vima na emisije.

[panci pomaù doma}e „ugqare“Evropski sud privremeno je odo-

brio {panski plan podr{ke gubita-{koj industriji ugqa, kojim se ener-getske firme prisiqavaju da kori-ste doma}i ugaq, stoji u prelimi-narnoj presudi. Evropska komisijadala je podr{ku tom planu, ali su gaosporile {panske energetske fir-me, primorane da kupuju skupqi imawe kvalitetan doma}i ugaq. Op-{ti sud, nià instanca Evropskogsuda pravde, naredio je Komisiji ujanuaru da suspenduje tu odluku dokse ne razmotre pritu`be, da bi ovenedeqe ukinuo suspenziju. Sud jeprihvatio argument Komisije da }e{panski plan garantovati energet-sko snabdevawe zemqe, uz napomenuda bi Brisel trebalo da temeqitopreispita subvencije. Iza toga Op-{ti sud }e doneti kona~nu odluku.

êsi odloìli zavr{etak NE Temelin

ê{ka energetska firma ÊZ od-loìla je zavr{etak planiranogpro{irewa nuklearne elektraneTemelin za pet godina, do 2025. go-dine. Prema izjavi portparola kom-panije, radi se samo o administra-tivno odre|enom roku, a firma }enastaviti poslove na tom projektu,pa se moè o~ekivati da }e pro{i-rewe NE Temelin biti dovr{eno ipre 2025. godine. Ve} ove godine }ese poslati tenderska dokumentacijapotencijalnim firmama zaintere-sovanim za gradwu, a izvor izvo|a~abi trebalo da se obavi 2013. godine.

ME\UNARODNA PANORAMA

NA ZLATIBORU OD 22. DO 25. MARTA

Savetovawe Energetika 2011Me|unarodno savetovawe Energetika 2011, u organizaciji

Saveza energeti~ara, odrà}e se od 22. do 25. marta na Zlati-boru. Pokroviteqi su ministarstava rudarstva i energetike,nauke i tehnolo{kog razvoja, ìvotne sredine i prostornogplanirawa, ekonomije i regionalnog razvoja, Privredna komo-re Srbije, JP EPS, JP EMS, Nis a.d. Novi Sad i JP Srbijagas.

Organizatori o~ekuju u~e{}e zna~ajnih kompanija i firmiiz energetske oblasti i vi{e stotina u~esnika Savetovawa.

Na sastanku Regulatornog od-bora Energetske zajednice uAtini izabrani su predse-

davaju}i radnih grupa ovog tela zaperiod 2011 - 2012. Kako je saop-{teno iz sekretarijata Energet-ske zajednice, Nenad Stefano-vi}, ekspert Agencije za energeti-ku Republike Srbije “nastavi}euspe{no predsedavawe radnomgrupom za elektri~nu energiju i unaredne dve godine”. Predsedava-we radom grupom za implementa-ciju aukcione kancelarije produ-èno je Georgijusu Kucukosu izgr~ke regulatorne agencije RAE,

dok }e na ~elu radne grupe za gasostati i naredne dve godine Mi-haelis Tomadakis (RAE), uz novogkopredsedavaju}eg, Vi}enca ]o-fa iz italijanskog regulatornogtela. Edin Zametica (DERK BiH)}e i u naredne dve godine predse-davati radnom grupom za potro{a-~e. Direktor sekretarijata EZSlav~o Nejkov opisao je na atin-skom sastanku zna~aj energetskihregulatora u uspe{nom sprovo|e-wu ciqeva Energetske zajednicemetaforom da su “regulatornapravila meso na kostima libera-lizacije” energetskog trì{ta.

Izabrani predsedavaju}i u Energetskoj zajednici JIE

23

Rosatom èli gradwu NE BeleneRuski Rosatom pozvao je

Bugarsku da potpi{e novi ugovor ogradwi nuklearne elektraneBelene, oko ~ega se ve} mesecimavode pregovori izme|u Moskve iSofije, zbog neslagawa oko cenenastavka izgradwe. Ruska firma jesada spremna da ponudi novi pred-log prema kome Bugarska ne bi izsvog buxeta platila ni{ta zaizgradwu NE Belene, ve} bi projek-tna firma podigla kredit za grad-wu. S druge strane, Bugarskoj bi seomogu}ilo da ostane ve}inskivlasnik sa 51 posto udela. Kreditbi se po~eo vra}ati onda kada prvireaktor po~ne proizvodwu i pro-davju elektri~ne energije. Rosatomtvrdi da bi na taj na~in Bugarska,bez da bilo {ta plati, dobila nuk-learku koja }e po niskoj ceniisporu~ivati elektri~nu energiju uprvih 20 godina. Uz to }e ruskastrana pristati na fiksnu cenugradwe i tako preuzeti sav rizikmogu}eg negativnog efektainflacije.

Poqacima neophodno 50 milijardi evra za energetiku

Poqski energetski sektortreba 50 milijardi evra investici-ja u idu}ih deset godina da izgradinove i obnovi postoje}e kapa-

citete. Trenutno se poqska ener-getika oslawa na infrastrukturusagra|enu 50-ih i 60-ih godina. Oko40 posto elektrana starije je od 40godina. Najve}i broj novihproizvodnih kapaciteta bi}epu{ten u rad izme|u 2015. i 2018.godine. Osim toga, trebalo da iprva nuklearna elektrana budesagra|ena oko 2020. godine.

Zajedni~ka austrijsko-ruskakompanija za Ju`ni tok

Ruski Gazprom i austrijski OMVosnovali su zajedni~ko preduze}e(50-50 osto) zbog gradwe austrijskogdela planiranog gasovoda Ju`nitok, potvrdio je u OMV pisawe ru-skih medija. Preduze}e South Stre-am Austria GmbH je osnovano po~et-kom februara a studija o izvodqi-vosti austrijske trase gasovoda uduìni oko 50 kilometara, do ga-snog skladi{ta u Baumgartenu, tre-bala bi biti zavr{ena u prvom ovo-godi{wem tromese~ju.

Dogovor Rusije i Ukrajine o ceni transporta gasa

Gazprom }e platiti Ukrajiniove godine 2,75 milijardi dolarana ime tranzitne takse za tran-sport gasa preko te zemqe, naspram

lawskog ra~una od 2,6 milijardidolara, saop{tio je jedan visokimenaxer ruske kompanije. AnatolijPodmi{alski, {ef sektora Ga-zproma za poslovawe sa ex sovjet-skim republikama, rekao je isto-vremeno da }e prose~na cena 1.000m

3 gasa za Ukrajinu ove godine izno-

siti 280 dolara. Pro{le godine ce-na je bila 250 dolara (prosek), arast se obja{wava vi{im cenamanafte. êlnik Gazproma AleksejMiler je ju~e ponovio da Gazpromnema nameru da mewa formulu pokojoj ral~una cenu gasa sa ukrajin-skim Naftogazom.

Predsednik Gazproma AleksejMiler rekao je u ponedeqak da biUkrajina mogla dobiti gas po cena-ma koje vaè za ruske potro{a~eako bi se ujedinile wegova kompa-nija i ukrajinski Naftogaz. Cenekoje Gazprom obra~unava u Rusijiposle liberalizacije pora{}e na150 dolara za 1.000 m3, dok je cenaza Ukrajinu 280 dolara.. Portal na-vodi da bi Gazprom u slu~aju pripa-jawa ukrajinske kompanije Nafto-gaz morao da napusti ideju o gradwigasovoda Ju`ni tok, “~ime bi u{te-de oko deset milijardi dolara”.Ukrajina bi obezbedila gas po ni-skim cenama, ali bi u objediwenojkompaniji mogla da ra~una na udeood svega oko {est odsto, dodaje ovajporta. Kijev bi izgubio i kqu~niadut da diktira uslove tranzitaruskog gasa preko te zemqe, dodajeportal.

RWE pove}ao godi{wi prihod 12 posto

Ukupni prihodi druge po snazi n-ema~ke elektroenergetske kom-panije RWE lani su iznosili 53,3milijarde evra, {to je pove}aweod 12 odsto u odnosu na 2009. godi-nu. Neto dobit porasla je 6 odsto, n-a 3,8 milijardi evra, navodi se usaop{tewu za medije. RWE je u2010. prodao 311 milijardi kWhelektri~ne energije, 10 odsto vi{enego prethodne godine. Fizi~ki o-bim prodaje gasa rastao je 19 odstou celoj grupaciji. Tako|e se navodida RWE razmatra mogu}nost p-rodaje nekih od investicionih proj-ekata i kompanija unutar grupekako bi smawio pritisak o~ekivan-og rasta kreditnih optere}ewa usredworo~nom periodu.


Evropski plan liberalizacijeenergetskog trì{ta ugroàvaruske investicije u tom sekto-

ru, ukqu~uju}i realizaciju drugefaze gasovoda Severni tok, kojimbi se taj energent transportovao doNema~ke, izjavio je predsednik ru-ske Unije proizvo|a~a gasa, Vale-rij Jazev. Zakoni Evropske unije zaliberalizaciju trì{ta energena-ta imaju za ciq da pove}aju konku-renciju time {to }e ukinuti mono-poliste u sektoru gasa i elektri~-ne energije i omogu}iti mawim kom-panijama lak{i pristup infra-strukturi, {to zna~i da }e snabde-

va~ima gasa biti ograni~eno koli-ko infrastrukture mogu da posedu-ju. U sklopu projekta „Severni tok“bi}e uskoro pokrenuta probna ispo-ruka gasa Nema~koj. Izgradwa jed-nog kraka gasovoda je ve} izvesna,ali je izgradwa drugog otkazana jerje izgubio na atraktivnosti, rekaoje Jazev, koji tako|e obavqa funk-ciju zamenika predsednika ruskeDume (dowi dom parlamenta). Ja-zev je dodao da }e premijer Rusije,Vladimir Putin, pomenuti temuenergetike prilikom posete sedi-{tu Evropske unije u Briselu u ~e-tvrtak, 24. februara.

Evropska liberalizacija energetikeugoàva ruske investicije

24

Rusi }e zaraditi od bliskoisto~ne krize

êlnik Gazproma Aleksej Mi-ler izjavio bi da bi posledwa zbi-vawa na Bliskom istoku trebalo dapotstaknu ozbiqnu analizu stabil-nosti oslawawa na uvoz energena-ta iz tog regiona. “[to se ti~e Bli-skog istoka i severne Afrike, tre-balo bi da preispitamo pitawe po-uzdanosti i stabilnosti ugqovodo-

nika”, rekao je Miler. Neki anali-ti~ari procewuju da Moskva nasto-ji da kapitalizuje posledice blik-soisto~ne krize i dugoro~no vezeevropske kupce za svoju naftu i gas.

Hrvatska uskla|uje energetskozakonodavstvo sa evropskim

Hrvatski sabor je odobrio jePlan uskla|ivawa zakonodavstvaRepublike Hrvatske sa pravnomba{tinom Evropske unije za 2011.godinu. Od zakona iz podru~ja ener-getike, Planom je za prvo tro-

mese~je predvi|eno dono{ewe:Zakona o izmenama i dopunama Za-kona o energiji, Zakona o trì{tugasa, Zakona o trì{tu elektri~neenergije i Zakona o regulaciji ener-getskih delatnosti. Iz oblastiza{tite prirodne sredine, u dru-gom tromese~ju 2011. godine pred-vi|eno je dono{ewe novog Zakona oza{titi vazduha, a u tre}em kvar-talu novog Zakona o otpadu.

Gasprom mawe izvozio u Nema~ku i Francusku

Gazprom je saop{tio da su wego-ve prodaje prirodnog gasa za Evro-pu smawene za 8,1 odsto u ~etvrtomkvartalu pro{le godine, prven-stveno zbog maweg izvoza u Nema~-ku i Francusku. Kompanija je proda-la 39,5 milijardi kubika gasa po-tro{a~ima u zapadnoj i centralnojEvropi u tom periodu, naspram 43milijardi m

3izvezenih na isto tr-

ì{te u posledwem kvartalu 2009.

Rumuni traè suinvestitoreza NE êrnavoda

Rumunija bi mogla da odloìgradwu dva nova reaktora koja jenameravala da do 2017. godinedoda svojoj jedinoj nuklearki,saop{teno je iz ministarstvaprivrede u Bukure{tu. Rumunijave} ima dva reaktora snage od po706 MW u nuklearnoj elektraniêrnavoda, koja pokriva petinupotreba te zemqe za elektri~nomenergijom. Projekat izgradwe jo{dva reaktora, ra|en u partnerstvusa jo{ {est kompanija, uzdrman jekada su se iz posla povuklinema~ki RWE, {panska Ibredola ifrancuski GDF Suez, po{to jeprethodno odustao i ~e{ki ÊZ.Rumunija je sada u situaciji da morada preuzme teret ~etiri milijardeevra skupog projekta, pa jesaop{tila da traì nove investi-tore. Stoga je iz Ministarstvare~eno novinarima da bi hodogramrealizacije ovog projekta mogaobiti pomeren. Analiti~ari upozo-ravaju da to dovodi u opasnost sta-bilnost rumunskog elektroenerget-skog sistema, jer bi zemqa do 2020.trebalo da zameni tre}inu dotra-jalih elektrana.

Republika Srpska (RS) ne}e nateret potro{a~a struje uvodi-ti podsticajne cene za

obnovqive izvore energije, ve} }eto finansirati na druge na~ine,izjavio je u @eqko Kova~evi},ministar industrije, energetike irudarstva RS. On je u pauzizavr{ne javne rasprave o Nacrtustrategije razvoja energetike RS do2030. godine rekao da tim dokumen-tom nije predvi|eno da se subvenci-je za “zelenu” energiju odvijaju krozuvo|ewe posebne takse koju bipla}ali potro{a~i. “Predvi|enisu razli~iti drugi fondovi za pod-sticaje za obnovqive izvoreenergije, ali ne kroz pove}awecene elektri~ne energije ilidodatne takse potro{a~ima”, kazaoje Kova~evi}. Ranije su u stru~nimkrugovima govorili da bi RS uciqu podsticawa kori{}ewaobnovqivih izvora, mogla poputFBiH uvesti posebnu taksu koju bipla}ali potro{a~i struje. U FBiHta naknada iznosi 0,0001 KM pokilovatu utro{ene elektri~neenergije s tim da se svake godinepredvi|a novo pove}awe.

Ministar industrije, energetikei rudarstva RS @eqko Kova~evi} jeocenio da }e od realizacije strate-gije razvoja energetike RS zavisitii privredni razvoj RS po{to se radio najzna~ajnijem doma}em resursu.“On je rekao da bez ulaska investi-tora sa strane, RS sigurno ne}e mo}ida obezbedi svoj budu}i razvoj.Kova~evi}.je podsetio da Nacrtstrategije predvi|a ukupno ulagaweu energetski sektor do 2030. od 11,5milijardi KM, navode}i da su pred-vi|eni razli-~iti modeli investi-rawa, me|u kojima je izdvojio javno-privatno partnerstvo, ali bez, kakoje istakao, privatizacije “Elektro-privrede RS”. Kao kqu~ne pros-tore na kojima }e se ulagati, nabro-jao je sliv reke Drine, Tre-bi{wice, projekat “Gorwi horizon-ti”, kao i razvoj energetskih kom-pleksa Ugqevik i Gacko u kojima }ebiti izvr{ena zamena postoje}ihili izgradwa novih elektroener-getskih blokova. Nakon dvome-se~ne javne rasprave strategijarazvoja energetike bi}e upu}ena nausvajawe u Narodnu skup{tinu RS.


Podsticaj za obnovqive izvore u Republici Srpskoj

25

Nema~ka: smawewe podsticaja za obnovqive izvore

U potezu bez presedana, vode}inema~ki energetski eksperti zatra-ìli su da Parlament najrazvijeni-je evropske ekonomije bez odlagawareformi{e {emu promocije energi-je kako bi smawio eksplozivni te-ret tzv. feed-in (FiT), odnosno potsti-cajnih tarifa za proizvodwu strujeiz obnovqivih izvora. Nema~ki Akto obnovqivim energetskim izvori-ma (Erneuerbare Energien Gesetz –EEG) teret FiT, cene struje koju sumre`ni operateri du`ni da plateproizvo|a~ima obnovqive energije,taj tro{ak u kona~nici prevaquje napotro{a~e elektri~ne energije,preko tzv. EEG relokacionog dodat-ka (EEG Umlage). On je od januaraove godine uve}an nema~kim potro-{a~ima struje za 72 posto, sa 2,04, na3,53 evrocenta po kWh. Ovaj skok seprvenstveno pripisuje eksplozijiinvestirawa u solarne kapacitete.Stoga potpisnici pisma ~lanovimaParlamenta traè o{tro smaweweFiT za solarnu energiju i limitira-we ulagawa u te kapacitete, kao iuklawawe odre|enih privilegijavezanih za relokacioni dodatak.

Britanija: pametna brojila{tede 60 posto struje potro{a~ima

Jedan evropski projekat pra}e-wa „uìvo“ potro{we elektri~neenergije na svakom ku}nom ure|aju,doneo je izuzetne rezultate u Bir-

mingemu (V.Britanija), smawuju}i ra-~une kod pojedinih potro{a~a za~ak 60 odsto. Tokom probnog trome-se~nog perioda, organizovanog odstrane firmi Digital Birmingham iudruèwa Family Housing, mese~nira~uni za struju u pojedinim doma-}instvima smaweni su za oko 35funti. Preko pametnih brojila DE-HEMS, instaliranih u 49 doma}in-stava u gradu, i povezanih sa elek-tri~nim ure|ajima u doma}instvima,na montoru svog PC-a, uku}ani prati-li trenutnu potro{wu u kWh. Proje-kat je deo {ire evropske DEHEMS(Digital Environment Home Energy Ma-nagement System) inicijative, kojaobuhvata i gradove Man~ester iBristol, kao i Bugarsku. Posle samonedequ dana testirawa DEHEMS-au Birmingemu, potro{wa struje uopitnim doma}instvima smawena jeza osam odsto, a potom dodatno vi-{e. Pra}ewe pona{awa pokazuje dasu uku}ani, na primer, uvek gasilisvetlo napu{taju}i odre|ewu pro-storiju, iskqu~ivali puwa~e, nisunikada ostavqali ure|aje na stand-by poziciji, ili zagrevali u ketle-rima vode dovoqno za jednu {oqu.

Stvara se najve}a ameri~ka elektrokompanija Top of FormDuke Energy sklopio je sporazum o

preuzimawu Progress Energy-ja za 13,7milijardi dolara, ~ime }e nastatinajve}a ameri~ka elektroenergetskakompanija kombinovane vrednosti oko36 milijardi dolara. U sklopu ove ne-deqe objavqenog sporazuma, vlasniciProgress Energy-ja dobi}e 2,6 deonica

Duke Energyja za svaku akciju Progress-a koju poseduju. Vrednost akcije Pro-gress-a procewena je na 46,48 dolara,{to predstavqa 3,9 odsto premije uodnosu na zakqu~nu cenu deonica od 7.januara. Duke Energy }e u sklopu tran-sakcije preuzeti 12,2 milijarde dola-ra Progress-ovog duga. Nova kompanijaima}e ukupne proizvodne kapaciteteod 57.000 MW i vi{e od sedam milio-na potro{a~a u {est ameri~kih drà-va. Akviziciju moraju jo{ da odobre tr-ì{ni regulatori.

Rumuni u junu nude i akcije “prenosa”

BUKURE[T - Vlada Rumunije pri-prema za ovu godinu prodaju mawin-skih udela u vi{e energetskih firmi.U junu }e na berzi ponuditi 15 odstoudela u operateru elektri~ne mreèTranselectrica, u septembru 15 odstosvog udela u gasnoj transportnoj kom-paniji Transgaz, a u decembru 2011. go-dine 15 odsto svog dela u gasnoj kom-paniji Romgaz. Vlada tako|e planirada na berzi proda i 9,8 posto udela unaftnoj kompaniji Petrom (delu aus-trijske grupacije OMV).

Britanija: tro{ak zbog vetroparkova

Nemogu}nost velikih vetroparko-va u Britaniji da tokom ekstremnihzimskih hladno}a proizvode elek-tri~nu energiju ko{ta}e tu dràvu,odnosno potro{a}e milijarde funti iizazivati nesta{ice struje, upozora-vaju vode}i tamo{wi industrijalci.Vlada }e biti prunu|ena da gradi tzv,back-up elektrane, ~ije }e tro{koveplatiti taj sektor privrede i potro-{a~i, navodi Xeremi Nikolson, di-rektor Grupacije intenzivnih kori-snika energije, koja pretstavqa glav-ne kompanije te zemqe sa stotinamahiqada zaposlenih u sektorima te-{ke industrije, industrije stakla, pa-pira, do hemijske industrije. On navo-di da je tokom posledweg talasa hlad-no}e iz eolskog sektora pokriveno ma-we od dva odsto ukupne proizvodweelektri~ne energije u V. Britaniji (saproseka od 8,6 %). Energeksi regula-tor Ofgem je ve} izra}unao tro{koveobezbe|ewa odrìvih energetskih ci-qeva koje su odredili Brisel i vladau Londonu na 200 milijardi funti. Tozna~i da }e godi{wi ra~un doma}in-stva za tro{kove energije biti za de-set godina udvostru~en na oko 2.400funti (oko 2.880 evra).


Cene elektri~ke energije uNordijskom regionu dosti-gle su nezabeleène visine,

primoravaju}i velike privrednepotro{a~e da obustave proizvod-wu, dok zemqe tog dela Evropepodmiruju mawkove uvozom strujeiz Nema~ke. Cena MWh za nared-ni dan prose~no je iznosila naNord Pool Spotu 81,67 evra, {to jenajvi{i nivo od kako su [vedska,Norve{ka, Finska i Danska for-mirale tu zajedni~ku berzu elek-tri~ne energije pre vi{e od 10 go-dina. Istovremeno je MWh na ne-ma~koj berzi struje Epex Spot ugo-varan za 55,55 evra. Visoka cenaelektri~ne energije u Nordijskomregionu posledica je pada vode-

nih rezerovara u hidroelektra-nama na najniì nivo u posled-wih 30 godina. Proizvo|a~ pulpeza papir Rottneros je zbog skupestruje obustavio proizvodwu udecembru, dok je Svenska Cellulo-sa, najve}i proizvo|a~ platna uEvropi morala dva dana da zau-stavi ma{ine.

Spot cena elektri~ne energijena berzi Nord Pool u Oslu pro{legodine je u proseku iznosila 78,40evra po megavat-~asu, a preko togtrì{ta se ugovara oko 70 odstofizi~kih isporuka elektri~neenergije u Nordijskom regionu.Istovremeno je prose~na cenaMWh na pariskom Epex-u u 2010.go-dini iznosila 46,53 evra.

Skupqi kWh u Skandinaviji

26

Upravni odbor Javnog preduze}a„Elektromreà Srbije“ je, zbogisteka va`nosti Kolektivnog

ugovora 31.12.2010. godine i zbog ~e-kawa na dobijawe saglasnosti odOsniva~a - Vlade Republike Srbijeza novi Kolektivni ugovor za JPEMS, doneo Pravilnik o radu Jav-nog preduze}a „Elektromreà Srbi-je“, koji }e vaìti od 01.01.2011. go-dine do zakqu~ivawa novog Kolek-tivnog ugovora za JP EMS. Predlognovog Kolektivnog ugovora za Javnopreduze}e „Elektromreà Srbije“je usagla{en na tripartitnim prego-vorima Osniva~a, Poslodavca iSindikata, ali je za wegovo zakqu-~ivawe potrebna saglasnost svetri ugovorne strane. Ovaj Kolektiv-ni ugovor se u potpunosti oslawa napro{li, koji je u protekle ~etirigodine doneo odre|en stepen sigur-nosti i stabilnosti svim zaposle-nima. Pregovara~ki timovi Poslo-davca i Sindikata su uglavnom us-peli da odbrane svoj usagla{enipredlog pred pregovara~kim timomOsniva~a, koji je zbog aktuelne eko-nomske krize imao mnogo restrik-tivnih zahteva.

Pored nu`nih izmena teksta,zbog uskla|ivawa termina sa izme-nama u zakonima, Op{tim kolektiv-nim ugovorom i drugim aktima done-{enim u periodu izme|u zakqu~iva-wa kolektivnih ugovora za JP EMS,izvr{eno je precizirawe odredbikoje su razli~ito tuma~ene, defi-nisawe novih pojmova i nekolikosu{tinskih unapre|ewa.

U drugom ~lanu je dodat novistav, odnosno obaveza Poslodavcaiz Zakona o radu, da u postupku do-no{ewa op{tih akata o ekonomskimi radno-socijalnim pitawima odzna~aja za poloàj zaposlenih, za-traì mi{qewe Sindikata, ~ime

se ubudu}e izbegavaju nesporazumi,kao {to je bilo kod novog Uputstvaza obra~un naknada tro{kova zavreme provedeno na slu`benom pu-tovawu u zemqi. U petom ~lanu jedodat novi stav koji upu}uje Poslo-davca da, ako je to mogu}e, putem in-ternog oglasa popuwava slobodnaradna mesta osposobqavawem ipreme{tawem zaposlenih koji suve} u radnom odnosu kod poslodav-ca, a ako to nije mogu}e, na na~in sa-glasan zakonu.

U jedanaestom ~lanu je defini-san interventni rad kao specijalnislu~aj prekovremenog rada. Kada ha-varija nastupi van radnog vremenazaposleni dolazi po nalogu i radina otklawawu kvara naopremi iure|ajima koji su u funkciji oba-vqawa osnovne delatnosti predu-ze}a, od posebnog zna~aja za odrà-vawe pogonske spremnosti elektro-energetskih postrojewa i sistema.U ovom slu~aju zaposlenom se pri-znaje vreme od polaska na izvr{e-we radnog zadatka, izvr{ewe rad-nog zadatka i normirano vreme po-vratka ku}i kao interventni rad, aPoslodavac }e posebnim uputstvomdefinisati proceduru o angaòva-wu interventnih ekipa sa normira-nim standardima putovawa.

U ~etrnaestom ~lanu je dodat no-vi stav da u slu~aju kada se, zbog bo-qeg kori{}ewa sredstava rada, ra-cionalnijeg kori{}ewa radnog vre-mena i izvr{ewa odre|enog posla uutvr|enim rokovima, nedeqom oba-vqaju poslovi iz delatnosti Pred-uze}a, zaposleni ima pravo na 15%slobodnih sati vi{e u preraspode-li.

U sedamnaestom ~lanu su defi-nisana nova prava za pove}awe za-konskog minimuma od 20 radnih da-na duìne godi{weg odmora, samo-hranom roditequ deteta do 14 godi-na ìvota - plus dva radna dana, zarad no}u - plus jedan radni dan i zarad subotom i nedeqom - plus jedanradni dan, ali je trajawe godi{wegodmora limitirano na 25 dana, izu-zev zaposlenog mu{karca sa 30 go-dina staà osigurawa ili navr{e-

nih 55 godina ìvota i zaposleneèna sa 25 godina staà osigurawaili navr{enih 50 godina ìvota,kao i zaposlenih mla|ih od 18 godi-na ìvota, koji imaju limit od 30radnih dana godi{weg odmora. Za-poslenima koji rade na poslovimana kojima se sta` ra~una sa uve}a-nim trajawem, zaposlenima na rad-nim mestima koja su aktom o procenirizika utvr|ena kao radna mesta sapove}anim rizikom i zaposlenimana poslovima sa skra}enim radnimvremenom, godi{wi odmor moètrajati najduè 35 radnih dana.

U devetnaestom ~lanu je defini-sano novo pravo na odsustvo sa radauz naknadu zarade (pla}eno odsu-stvo) u slu~aju poro|aja drugog ~la-na uè porodice - 1 radni dan i po-ve}awe sa 5 na 7 radnih dana za re-kreaciju (upu}ivawe na oporavak, uciqu prevencije radne invalidno-sti zaposlenih koji rade na poslo-vima sa pove}anim rizikom).

Pla}eno odsustvo radi obrazo-vawa, stru~nog osposobqavawa iusavr{avawa, koje je u funkciji po-treba posla definisano je u dvade-setom ~lanu – 2 radna dana po ispi-tu, maksimalno 15 radnih dana to-kom godine.

Novost kod nepla}enog odsustva(~lan 21.) je obaveza Poslodavca daomogu}i zaposlenom odsustvo beznaknade zarade do pet radnih danai mogu}nost kori{}ewa nepla}enogodsustva do {est meseci, kada to neremeti proces rada, na temequ sa-glasnosti neposrednog rukovodiocai nadle`nih lica po liniji rukovo-|ewa.

U ~lanu 23. je dodat novi stav ukome se Poslodavac, odnosno zapo-sleni koga on odredi obavezuje dapostupa i preduzima sve preventiv-ne mere u oblasti bezbednosti izdravqa na radu utvr|enim Aktom oproceni rizika za sva radna mesta uradnoj okolini i da utvrdi na~in imere za wihovo otklawawe. Aktomo proceni rizika, koji donosi gene-ralni direktor, utvr|uju se radnamesta sa pove}anim rizikom, uslo-vi koje zaposleni moraju da ispuwa-


Pravilnik o radu

27

vaju za obavqawe odre|enih poslo-va na radnom mestu sa pove}animrizikom, kao i sredstva i oprema zali~nu za{titu zaposlenih na svimradnim meastima u radnoj okolini.

U ~lanu 24. je dodat novi stav ukome se Poslodavac i Sindikatobavezuju da u Odbor za bezbednosti zdravqe na radu izaberu najmawepo jednog ~lana Odbora koji su do-bri poznavaoci oblasti bezbedno-sti i zdravqa na radu.

^lan 32. upu}uje na novi PrilogKolektivnog ugovora u kome se nala-zi Spisak grupa poslova (radnih me-sta) po sloènosti, sa koeficijen-tima, u skladu sa Pravilnikom o or-ganizaciji i sistematizaciji poslo-va u Javnom preduze}u „Elektromre-à Srbije“, sa rokom za uskla|iva-we koeficijenata do 31.12.2012. go-dine, ~ime prestaje da vaì Prilogsa minimalnim koeficijentima ko-ji je uzrokovao velike razlike zaista radna mesta.

U ~lanu 34. je dodat novi stav ukome je definisano utvr|ivawe re-zultata rada kroz ocewivawe obi-ma i kvaliteta rada zaposlenog.Ocewivawe obima rada vr{i se naosnovu svih poslova koje je zaposle-ni izvr{io u odgovaraju}em perio-du, obima iskori{}enog radnog vre-mena i vremena provedenog na radu,a ocewivawe kvaliteta rada vr{i

se na osnovu kvaliteta izvr{enogposla sa stanovi{ta odgovaraju}ihpropisa, tehnolo{kih uputstava,standarda, stru~ne metodologije iizdatih naloga, sloènosti izvr-{enih poslova, stru~nosti, krea-tivnosti i inicijative ispoqenepri izvr{avawu poslova, stepenaispoqene odgovornostiu radu, po-{tovawa rokova odre|enih za izvr-{avawe poslova, racionalnog anga-òvawa zaposlenih, sredstava ra-da, materijala, rezervnih delova,stepena ispoqene radne i tehnolo-{ke saradwe sa ostalim u~esnici-ma u procesu rada, ta~nosti i preci-znosti ispoqenih u radu i broja

gre{aka i obima pogre{no ura-|enih poslova, i radnih zadataka.

^lan 36. defini{e godi{wu na-gradu za ograni~en broj zaposlenih(do 1% ukupno zaposlenih) kojimageneralni direktor moè, ako suimali radni u~inak zna~ajno iznadstandardnog i ostvarili izuzetnerezultate u toku kalenderske godi-ne i time posebno doprineli po-slovnom uspehu preduze}a, uve}atiosnovnu zaradu do

50% za poslove na kojima je zapo-sleni raspore|en.

^lan 37. obavezuje Poslodavcada zaposlenima omogu}i u~e{}e udelu dobiti Preduze}a (umesto do-sada{we mogu}nosti) u skladu sa

odlukom nadle`nog organa o raspo-deli dobiti, koja se donosi na na-~in i pod uslovima utvr|enim odlu-kom o osnivawu, uz sagalsnost Osni-va~a.

U ~lanu 39. osnovna zarada zapo-slenog se i daqe za rad u turnusuuve}ava za 2%.

Radom u turnusu, u smislu ovogKolektivnog ugovora, smatra se radkoji podrazumeva da zaposleni ukontinuitetu radi po slede}em ras-poredu ({emi): 12 ~asova rada, 24~asa odmora, 12 ~asova rada, 48 ~a-sova odmora. Na àlost pregova-ra~kih timova Poslodavca i Sindi-kata, zbog istrajavawa predstavni-ka Ministarstva rada i socijalnepolitike na tvrdwi da rad u „turnu-su“ nije

smenski rad, ve} preraspodelaradnog vremena i iskqu~ivostipredstavnika pregovara~kog timaOsniva~a iz Ministarstva finan-sija, da nije bilo mogu}e odobritidodatna sredstva u masi za zaradeda bi se trajno re{ilo pitawesmenskog rada u na{em preduze}u,na kraju pregovora je samo dogovo-ren novi 87. ~lan, u Prelaznim i za-vr{nim odredbama, kojim je prolon-girano kona~no vrednovawe rada uturnusu do usvajawa sistemskog re-{ewa ovog pitawa.

U ~lanovima 46. i 47. Izvr{enoje uve}awe prava na otpremninuprilikom odlaska u penziju, u visi-ni tri (umesto 1,67) zarade, pravana jubilarnu nagradu za neprekidanrad u JP EMS za 10 godina - u visi-ni jedne (umesto 0,56) prose~ne za-rade, za 20 godina - u visini dve(umesto 1,12) prose~ne zarade i za30 godina – u visini tri (umesto1,67) prose~ne zarade po zaposle-nom kod poslodavca, ispla}ene umesecu koji prethodi mesecu ispla-te.

U ~lanu 48. je izmewen prvi stavtako da u slu~aju smrti zaposlenogili ~lana wegove uè porodice,umesto da se ispla}uje naknada tro-{kova pogrebnih usluga (pogrebnaoprema, prevoz, {tampawe plakata)i jednokratne pomo}i u visini me-


i novi Kolektivni ugovor

28

se~ne zarade, u novom Kolektivnomugovoru Poslodavac ispla}uje dveprose~ne mese~ne zarade.

U ~lanu 50. je dodat novi stav daje Poslodavac duàn da osim osigu-rawa zaposlenih od povreda na ra-du, profesionalnih oboqewa ioboqewa u vezi sa radom, u ciqusprovo|ewa kvalitetne socijalneza{tite, kolektivno osigura zapo-slene za slu~aj teìh bolesti i hi-rur{kih intervencija i da u postup-ku kolektivnog osigurawa zaposle-nih obavestiti reprezentativnisindikat o premijama, odnosno po-lisama osigurawa, ali je u ~lanu 51.samo ostavqena mogu}nost da Po-slodavac na svoj teret uplati pen-zijski doprinos za zaposlene u smi-slu propisa o dobrovoqnim penzij-skim fondovima i penzijskim pla-novima, kod organizacije registro-vane za upravqawe dobrovoqnimpenzijskim fondovima.

U ~lanu 53. je verifikovano, upraksi ve} sprovedeno, pove}awednevnice za slu`beno putovawe uzemqi sa 2,8% na 5%.

U ~lanu 56. izvr{ena je izmena,tako {to su sredstva za prevencijuradne invalidnosti i rehabilita-ciju zaposlenih u toku poslovne go-dine pove}ana sa 0,22% na 0,30%godi{wih zarada, uz obavezu Sin-dikata da Poslodavcu dva puta go-di{we dostavqa izve{taj o utro-{enim sredstvima. Verifikovanaje i obaveza Poslodavca da, u skla-du sa godi{wim planom poslovawa,a po posebnom sporazumu sa Sindi-katom, obezbe|uje sredstava za ak-tivnosti Sportske sekcije zaposle-nih u JP EMS.

^lan 59. nije promewen, visinaotpremnine u slu~aju prestanka po-trebe za radom zaposlenih zbog teh-nolo{kih, ekonomskih ili organi-zacionih promena ostala je 350 €,odnosno 330 €, ali je dogovoren no-vi ~lan 71. u kome se daje mogu}nostPoslodavcu i Sindikatu da zakqu-~e Aneks Kolektivnog ugovora kojim}e se definisati posebni slu~ajevirestrukturirawa preduze}a, kadaPoslodavac moè sa zaposlenim dazakqu~i sporazum o prestanakuradnog odnosa uz isplatu jednokrat-ne nov~ane naknade u dogovorenomiznosu.

U ~lanu 63. Je definisana Komi-sija za naknadu {tete zbog povredena radu zaposlenog, koja, po Pravil-niku o naknadi {tete zbog povredena radu, utvr|uje sve ~iwenice u ve-zi sa zahtevom zaposlenog za ostva-

rivawe naknade {tete nastale po-vredom na radu ili u vezi sa radom,postojawe odgovornosti Poslodav-ca ili drugog zaposlenog za nastalu{tetu i visinu {tete.

^lanom 76. su, pored predsedni-ka Sindikata EMS i ostali ~lano-vi Izvr{nog odbora SindikataEMS dobili posebnu za{titu od ot-kaza ugovora o radu u skladu sa za-konom. Oni se, za vreme obavqawafunkcije i jednu godinu nakon iste-ka funkcije, ako po{tuju svoje radneobaveze i ne u~ine povrede Zakonao radu ili Ugovora o radu sklopqe-nog sa Poslodavcem, ne mogu preme-stiti na drugi posao sa mawom zara-dom, ne moè im prestati radni od-nos po osnovu vi{ka zaposlenih uskladu sa zakonom, niti na drugi na-~in mogu biti stavqeni u nepovo-qan poloàj.

U ~lanu 78. je definisano fi-nansirawe aktivnosti Fonda soli-darnosti kod Poslodavca tako {tose uz isplatu mese~ne zarade zapo-slenima izdvajaju sredstva za radFonda solidarnosti EMS na mese~-nom nivou, u visini 0,20% od masesredstava ispla}enih na ime zara-de ~lanova Fonda, uz obavezu Sin-dikata da, dva puta godi{we dosta-vqa Poslodavcu izve{taj o utro{e-nim sredstvima Fonda.

^lan 79. obavezuje Sindikat dasredstva za rad dobijena od Poslo-davca (0,20% mase sredstava ispla-}enih na ime zarade ~lanova Sin-dikata) koristi za razvoj demokrat-skih industrijskih odnosa, socijal-nog dijaloga, razvoj i unapre|ewekolektivnog pregovarawa i eduka-ciju zaposlenih.


FOND SOLIDARNOSTI EMSNa 1. sednici Izvr{nog odbora Sindikata EMS, odrànoj15.12.2010. godine, imenovan je novi sastav Komisije fonda soli-darnosti EMS:

Sneàna Pavlovi}, predsednik Dubravka Zekovi}, zamenik predsednika Dragan [ari}, ~lan Mira Male{evi}, ~lan Vesna Raketi}, ~lan Marija [korni~ki, ~lan Aleksandar Pavlovi}, ~lan Zoran Kresoja, ~lan

Marijana Krsti} - sekretar Fonda solidarnosti EMS.

Sindikat EMS je osnovao Fond solidarnosti EMS u ciqu pruà-wa pomo}i zaposlenima i porodicama ~lanova Fonda za slu~ajeveodre|ene Pravilnikom o radu Fonda solidarnosti EMS.

^lanstvo u Fondu solidarnosti EMS je dobrovoqno. ^lanoviFonda solidarnosti EMS mogu biti svi zaposleni u JP EMS, Elek-troistok Izgradwa D.O.O. i Elektroistok Projektni biro D.O.O.

Na sajtu Sindikata EMS, www.sindikatems.org.rs, u delu posve-}enom Fondu solidarnosti, nalaze se:

Pravilnik Fonda solidarnosti Pristupnica Fondu solidarnosti Istupnica iz Fonda solidarnosti Zahtev Fondu solidarnosti za pomo} Spisak ~lanova Komisije fonda solidarnosti EMS sa kon-

takt podacimaAdresa za dostavqawe dokumentacije Fondu solidarnosti EMS

(zahtev, pristupnica, istupnica,...), kao i za pitawa i obja{wewa uvezi Fonda solidarnosti EMS:

Fond solidarnosti EMSSekretar: Marijana Krsti}

Kneza Milo{a 11, 11000 BeogradTelefon: 011.3330.640; 064.8408.979

e-mail: [email protected]

29

30

êtrdesetak kwiga jedne bi-blioteke nije zaokruènbroj koji bi mogao da obele-

ì ideju poduhvata, ali dovoqanje da jasno prikaè duh i tenden-ciju izdava~a.

Najve}i broj kwiga iz oblastije fizi~ko-matemati~kih nauka idrugih ne mawe zanimqivih dome-na savremenog znawa. Biografije,a i autorska dela na{ih i svet-skih nau~nika, kao {to su Tesla,Pupin, Milankovi}, Ajn{tajn,Krik, Rasel, itd, sigurno se mogudoìveti kao pravi biseri te bi-blioteke.

@eqa da se populari{e naukau sebi sadrì i ideju da se kwigepre svega plasiraju omladini kojaje èqna novih znawa, novih sa-znawa. To name}e nu`no potrebuda kwige budu odgovaraju}e pri-premqene i opremqene. Zna~i,svaka kwiga kompetentne osobetrebalo bi da ima predgovor ilipogovor, kojim se ~itaocu pruàjuneophodna uvodna znawa i kojimse uvodi u materiju koja se obra|u-je u kwizi. Kako bi se ostvarilaèqa da ~itaoci budu pre svegamladi qudi, cena kwige trebalobi da bude wima pristupa~na aoprema dovoqno atraktivna da itime privu~e pa`wu budu}eg ~ita-oca.

Izdava~, kao i svi koji su biliukqu~eni u izdava~ki poduhvat,navedeno su doìvqavali kao im-perativ. Da li se u tome uspelo ida li se to postiglo? Mi{qewasmo, imaju}i u vidu reakcije kom-petentnih li~nosti iz nauke iprosvete, da je odgovor pozitivan.To je, sigurno, najve}a nagrada ipodsticaj za daqwi rad.

Biblioteka „Popularna nauka“ro|ena je 1995. godine. Bibliote-ku je pokrenuo „Klub NT“ iz Beo-grada uz saradwi i uz podr{ku za-interesovanih organizacija i is-taknutih pojedinaca. Po~etkom2007. godine izdavawe kwiga „Po-pularne nauke“ preuzima i nasta-vqa Dru{tvo za istraìva~ku iizdava~ku delatnost „Istraì-va~ki centar ICNT“ iz Beograda(Dunavska broj 40).

Kwige su namewene prvenstve-no mladom nara{taju koji formi-ra viziju sveta i, svakako, ~ovekau wemu. Stariji u kwigama te bi-blioteke mogu na}i nove infor-macije, a mo`da i neka znawa kojasu im nedostajala.

Pokreta~i biblioteke su sve-sni da se moderna, savremena mi-sao formira na temeqima kla-si~nih dostignu}a u nauci, tehni-ci, umetnosti, itd. Mlad ~ovek

Pokreta~i biblioteke su sve-sni da se moderna, savremena mi-sao formira na temeqima kla-si~nih dostignu}a u nauci, tehni-ci, umetnosti, itd. Mlad ~ovek, uperiodu razvoja, sticawa egzakt-nih znawa, ~vrst oslonac nalaziu popularno prikazanim rezulta-tima velikih nau~nih dostignu}a.Te kwige trebalo bi da budu pod-sticaj za razmi{qawe jer, kao{to je Seneka pre skoro dva mile-nijuma rekao, „Priroda ne otkrivasvoje tajne odjednom i svima“. @e-qa izdava~a je da se inspiri{umladi qudi da se radom i rezul-tatima tog rada ukqu~e u plejadupovla{}enih kojima Priroda ot-kriva svoje tajne, a za dobrobit~ove~anstva.

Koje kwige sadrì ova biblio-teka? Pre svega to su dela na{ihnajve}ih nau~nika i dela koja po-pulari{u te velikane nauke. Ali,nisu samo oni zastupqeni u tih~etrdesetak kwiga, nisu samo wi-hova dostignu}a na popularan na-~in prikazana. Teorija relativi-teta, su{tina ìvota, tajne pri-rode i prirodnih pojava, filozo-fija nauke i jo{ zna~ajan deooblasti nauke. Pomenu}emo Ajn-{tajna, Krika, Norberta Vinera,Medavara, ali i Maha, Kaudana, i

mnoga druga poznata imena naukekoja krase naslove kwiga.

O mnogim kwigama iz te bibli-oteke je pisano u ovom listu, alinije na odmet napisati nekolikore~i vi{e o posledwim kwigama.

„Ajn{tajn i religija“, kojoj jepodnaslov „Fizika i teologija“,autora Maksa Xemera, jednog odnajzna~ajnijih istori~ara i filo-zofa fizike. U woj su iscrpno da-ti Ajn{tajnovi stavovi o religiji,ali i wegovi filozofski pogle-di uop{te. Autor je prou~io sveAjn{tajnove objavqene radove,ali i obimnu arhivsku gra|u kojase ~uva u raznim svetskim centri-ma. Ta kwiga spada me|u Xemero-ve posledwe spise, a kao takvaima dovoqnu istorijsku distancukako bi analize bile {to celovi-tije i potpunije.

Trebalo bi imati na umu da jeod same pojave Ajn{tajnove teori-je (Specijalna teorija relativno-sti – 1905) vladalo veliko inte-resovawe za wegove filozofskepa i op{te intelektualne pogle-de. Xemer je na primeran na~inrekonstruisao razvoj Ajn{tajno-vih pogleda, duh wegovih koncep-cija i na osnovu toga predstaviowegove zamisli religije i filo-zofije u celini.

Kwiga je pisana relativno do-stupno {irem krugu ~italaca, alise kompletnija slika iznetih ide-ja i podataka u kwizi lak{e pra-ti ako ~italac poseduje odgovara-ju}e predznawe. Tako, kwiga delu-je i kao neka vrsta priru~nika.

Nau~nici Xon i Meri Gribinpoznati su popularizatori nauke.Potvrdili su to pi{u}i vi{ekwiga, a svakako i delom „Kolikodaleko je gore“.

Pre mawe od stotinu godinaastronomi su verovali da zvezdeMle~nog puta sa~iwavaju celoku-pan Univerzum. Do kraja 20. vekaznali su da je Mle~ni put tek jed-na od ostrvska galaksija raspr{e-nih du` milijardi svetlosnih go-dina svemira. Uz najnovije tele-skope moèmo videti „gore“ do ga-laksija 10 milijardi svetlosnihgodina udaqenih od Zemqe.

Ta revolucija u na{em razume-vawu Kosmosa i na{eg mesta u we-

KWI@ARSKI IZLOG

Bogata zbirka „Popularne

31

KWI@ARSKI IZLOG

mu zbila se u rasponu od jednogqudskog ìvotnog veka, posred-stvom kombinacije nove tehnolo-gije, u obliku boqih teleskopa,kao i posve}ivawa grupice pioni-ra zaokupqenih merewem skalerastojawa Univerzuma. Ovde sepripoveda upravo wihova pri~a,pri~a koja otkriva na{e ~udnova-to ushi}ewe no}nim nebom, kao inaporan rad, istrajnost i duh onihkoji su svojim posmatrawima na-stojali da razitkriju wegove taj-ne.

U kwizi se, jo{ govori o Uni-verzumu koji se {iri, o Velikomprasku, o Hablovom nasle|u, itd, ana kraju je lepo sistematizovanatabela va`nijih astronomskih da-tuma.

Norbert Viner – „Ja sam mate-mati~ar“ drugi je deo autobiogra-fije ameri~kog nau~nika, osniva-

~a kibernetike kao samostalnenau~ne oblasti koja obuhvata ma-tematiku, tehniku i biologiju, a toi jest predmet te kwige. Ime Nor-berta Vinera postaje poznato1948. godine posle objavqivawakwige u kojoj je dao osnove kiber-netike.

Ta kwiga je autobiografija kojaobuhvata period od 24. do {ezde-setih godina Vinerovog ìvota.Osim biografskih podataka o bo-gatom nau~nom ìvotu i o sebi kaojavnoj li~nosti, izda{no je obra-dio razvoj matematike u prvoj po-lovini pro{log, 20. veka. Govori osusretima i saradwi s najpoznati-jim fizi~arima tog perioda. Inte-resantan je i Vinerov pogled nanau~nike, wegove savremenike,kao i na moralne probleme nau~-nika, u~esnika u stvarawu atom-ske bombe.

Kwiga je pisana lakim stilom,zanimqivo i to ne samo matemati-~arima, ve} svima koji se zanimajuza istoriju egzaktnih nauka prvepolovine pro{log veka.

Izdava~ }e da nastavi da obo-ga}uje tu biblioteku mnogim novim

naslovima, verujemo isto takozna~ajnih autora kao {to je to bi-lo i do sada. Aktuelnost kwigamo`da najboqe potvr|uje ~iweni-ca da nema biblioteke, pre svega uobrazovnim ustanovama, ~ije poli-ce ne krase kwige „popularne nau-ke“.

mr Radmilo Ivankovi}

Jedan od veoma uglednih stru~-nih ~asopisa - „Elektroprivre-da“, duè od {est decenija iz-

lazio je pod okriqem Jugoslovenskeelektroprivrede (JUGEL). Ukida-

wem JUGEL-a 2009. godine ~asopis jepreuzelo JP Elektroprivreda Sr-bije. Nastavqeno je objavqivawezna~ajnih zna~ajnih priloga na{iheminentnih stru~waka i nau~nihradnika.

„Elektroprivreda“ je ugled po-stepeno sticala, po~ev{i od prvogbroja 1948. godine. Sada je to cewen~asopis ne samo u Srbiji, ve} i uokruèwu – u svim elektroprivred-nim organizacijama, energetskim in-stitucijama i u redovima onih kojise bave problematikom energetike,posebno elektroenergetike.

Ugled ~asopisa pre svega zavi-si od objavqenih priloga i wiho-vih autora, ali, s druge strane i odsastava redakcije i, posebno, glav-nog urednika. Tu odgovornu funk-ciju duè od deset godina obavqaBranislav Bo{kovi}. Rezultate,koje je postigao zahvaquju}i posve-}enosti tom poslu, zadivquju}i su.Wegova nastojawa da stalno una-pre|uje kvalitet ~asopisa i to ka-ko prilozima, tako i opremom ~a-sopisa, o~igledna su. Wemu, a sada

ve} duè od godinu i EPS-u, pripa-daju samo komplimenti.

Transformacija energetskog sek-tora u celoj Evropi dovela je i doformirawa Energetske zajednice ju-goisto~ne Evrope. Ta ~iwenica mo-è da bude veoma uticajna na budu}usudbinu ~asopisa. To je prilika da„Elektroprivreda“ preraste ustru~ni ~asopis regionalnog zna~a-ja. Trebalo bi zbog toga da se pokre-nu aktivnosti u formirawu me|una-rodne redakcije, a prilozi bi tre-balo da se objavquju na jednom od je-zika koje koristi Energetska zajed-nica (engleski). Sigurno da bi takvaaktivnost uticala na poboq{awe{tampe uvo|ewem kolornih ilu-stracija i dijagrama. Sredstva zanavedene aktivnosti sigurno bi mo-gla da se obezbede od zainteresova-nih elektropeivreda, ~lanicaEnergetske zajednice.

Ostaje da ~ekamo da predloènepromene ~asopisa sa èqom da seto {to pre ostvari i da ste~eniugled jo{ vi{e poraste.

mr R. Ivankovi}

„Elektroprivreda“ u izdawu EPS-a

nauke“

Documents

Na{i prioriteti - odgovornost, efikasnost, kvalitet i ... · gije, Zoran Gavanski, izvr{ni di-rektor za pravne poslove, dr Mi-lo{ Milankovi} i Vidoje Jevre-movi}. Zakqu~eno je da