Godi

na III

Broj

46

15.

avgu

st

2007

.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

T e m aT e m a

LAKA KRILAVILINOGKOWICA

Potporu~nik Dragan Matovi}, na jmla|i pilot

Potporu~nik Dragan Matovi}, na jmla|i pilot

LAKA KRILAVILINOGKOWICA

NACRTI ZAKONAO ODBRANI I VOJSCINA JAVNOJ RASPRAVI

88Specijalni prilog

Specijalni prilog

ARSENALARSENAL

NACRTI ZAKONAO ODBRANI I VOJSCINA JAVNOJ RASPRAVI

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene

63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:

sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.

Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te

elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve

ose}awa odanosti otaxbini i uniformi koju

ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim

znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je

stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu

svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima mo`ete ~itati, wih mo`ete videti na

brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu

vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sada

oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22x25 cm,

tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim

papirom.

N ARUX B E N I CANC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363@iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po pretplatnoj ceni

od 1.512,00 dinaraKwige }u platiti (zaokru`iti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu. Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa. Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)JMBG ________________________________________________________________Broj li~ne karte:__________________ izdate u MUP ____________________Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

N O V I N S K I C E N T A R11000 Beo grad , Bra}e Ju govi}a 19

PREPORU^UJEmonografiju

63. padobranske brigade

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %, {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe 7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslati i na E-mail adresu odbrana@beotel.yu.

M a g a z i n ” O d b r a n a ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: odbrana@beotel.yu@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”Marketing

4

I N T E R V J UDr Ivo Viskovi}, profesor Fakulteta politi~kih naukaU POTRAZI ZA IZGUBQENIM VREMENOM 8

Per asperaCRTAWE @IVOTIWA 13

T E M ANacrti zakona o odbrani i vojsci na javnoj raspraviRAZVOJ SISTEMA ODBRANE 14

O D B R A N AKomanda za obuku Vojske SrbijeJEDNA^INA BORBENE MO]I 18

Saradwa stanovni{tva u Kopnenoj zoni bezbednosti i pripadnika Vojske SrbijeJA^AWE POVEREWA 22

Pri~a sa naslovne strane:potporu~nik Dragan Matovi}, najmla|i pilot me|u avijati~arimaLAKA KRILA VILINOG KOWICA 24

U~enici Vojne gimnazije, budu}i studenti vojnih akademija u inostranstvuMISIJA - DIPLOMA OFICIRA 26

[ta misle sredwo{kolci o Vojnoj akademijiIZAZOVNO STUDIRAWE 29S

AD

R@

AJ

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk) Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snim

io D

arim

ir B

ANDA

15. avgust 2007.

"Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

14

P R I L O G

ARSENAL - 8 31

D R U [ T V O

Potpukovnik u penziji Rahman Bandi}VOJNI^KE I DRUGE RANE 55

S V E T

Iskustva iz Iraka RAT SNAJPERISTA 58

T E H N I K A

Osvrt na izlo`bu Partner 2007KVALITET OTVARA TR@I[TE 62

K U L T U R A

Izlo`ba na KalemegdanuPOGLEDAJ DOM SVOJ AN\ELE 66

F E Q T O N

Jugoslovenski deta{man te{kih bombardera (3)KRVAVI DECEMBAR 70

T R A D I C I J E

S pokloni~kog putovawa u HilandarTAMO GDE VREME STOJI 74

L I ^ N O S T I

Ilija Gara{anin (1812-1874)TVORAC NA^ERTANIJA 78

74

RE^ UREDNIKA

5

58

Z A K O N I

Nacrti Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci na javnoj suraspravi od 1. avgusta. Ministar odbrane Dragan[utanovac je na sve~anosti na aerodromu u La|evcima,povodom obele`avawa Dana roda avijacije – 2. avgusta,istakao da je time ispuwen va`an reformski korak u norma-

tivnoj sferi, koji je osnova za daqe sprovo|ewe reformi Vojskei sistema odbrane u celini.

Po zavr{etku javne rasprave, usagla{eni tekstovi oba nacr-ta bi}e predati nadle`nim telima Vlade Srbije na daqe razma-trawe, a Vlada }e ih u formi predloga zakona prosleditiNarodnoj skup{tini na usvajawe.

O~ekuje se da }e zakoni biti usvojeni do kraja godine i da }ese poslanici prema wima odnositi kao prema aktima od op{tegnacionalnog zna~aja, bez uno{ewa strana~kih interesa i prepu-cavawa.

Dono{ewe novih zakona o odbrani i vojsci, osnovna je pret-postavka za daqu izgradwu i razvijawe jedinstvenog sistemaodbrane. Upravo ~iwenica da je Srbija samostalna i nezavisnadr`ava, posle vi{e decenija druga~ijih dru{tvenih ure|ewa,obavezuje na odgovorno sagledavawe wenog novog me|unarodnogpolo`aja i u neposrednom okru`ewu, i pred izazovima globalnihrizika i pretwi.

Odgovornost je jo{ ve}a posle gorkih iskustava iz rata istradawa, {to je ostavilo te{ke socijalne posledice i doneloekonomsko zaostajawe, ali i zbog jo{ uvek otvorenih pitawa iden-titeta i opredeqewa, na kojima se temeqi nacionalno jedinstvo.

Sve to obavezuje na izgradwu sistema odbrane koji mo`e daobezbedi odbrambene interese, da za{titi dr`avu i gra|ane,gradi poverewa, odr`ava bezbednost i stabilnost u regionu, ja~asaradwu s me|unarodnim organizacijama i otvara mogu}nost zapristupawe institucijama regionalne i globalne bezbednosti.Posebno je to va`no za unapre|ewe regionalne saradwe i zajed-ni~ko re{avawe bezbednosnih rizika. To doprinosi stabilizaci-ji prilika u regionu, omogu}ava br`i privredni razvoj ~itavogzapadnog Balkana i pribli`ava ga evropskim integracijama.

Osnovna snaga odbrane u takvom sistemu jeste Vojska. Ona jeorganizovana oru`ana snaga koja brani zemqu od oru`anogugro`avawa spoqa i izvr{ava druge misije i zadatke, u skladu saUstavom, zakonom i principima me|unarodnog prava koji reguli{uupotrebu sile.

Vidqiva je namera da se Vojska Srbije u~ini efikasnijom ispremnijom da odgovori na mogu}e rizike i pretwe. Zavr{ena jereorganizacija, ubrzano se radi na novim pristupima obuci,planira se modernizacija naoru`awa i opreme...

Dr`ava Srbija treba svom vojniku – oficiru i podoficiru,da vrati dostojanstvo profesije. Ne i privilegije, ako ih je unekim ranijim vremenima i bilo, ali svakako mogu}nostprofesionalnog ispuwavawa obaveza, za {ta bi bio odgovaraju}ei pla}en.

Takav vojnik mo`e biti oslonac nove profesionalne vojske,osposobqene da odbrani zemqu, pomogne svom narodu u slu~ajuelementarnih nepogoda i drugih akcidenata, i da u~estvuje ume|unarodnim misijama mira kompatibilna sa oru`anim snagamaonih dr`ava koje odnosom prema sistemu odbrane i Vojsci mere iodgovornost prema vlastitoj zemqi, narodu i budu}nosti.

Radenko MUTAVXI]

6

Kada se donosivojni buxet, mnogoje onih koji gakritikuju i ka`u danema potrebe daon bude veliki, akada do|e dovremenskihnepogoda svi tra`epomo}, pre svegaod Vojske, zato {towoj najvi{e veruju– rekao jeministar odbraneDragan [utanovacna sve~anosti uLa|evcima,podse}aju}i naveliko anga`ovawepilota koji sugasili po`are naStaroj planini.

P R O S L A VDOGA\AJI

MODERNIZAS

nimi

o I

gor

SA

LIN

GER

POLITI^KO-BEZBEDNOSNA SITUACIJANA JUGU SRBIJE STABILNAU Bujanovcu je 9. avgusta odr`an sastanak Predsedni{tva Koordi-

nacionog tela Srbije za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve|a na ko-me je razmatrana politi~ko-bezbednosna situacija na jugu Srbije. Sa-stanku su prisustvovali predsednik Koordinacionog tela Rasim Qaji},potpredsednici Du{an Spasojevi} i Nenad Popovi}, komandant Kopne-ne vojske VS general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant etvrtebrigade pukovnik Milosav Simovi} i drugi ~lanovi tog tela.

Posle sastankaoni su obi{li mestoincidenta na putuBujanovac-Kon~uq,gde su 4. avgusta te-roristi presretaliautomobile a potomi pucali na pripad-nike @andarmerije.Tom prilikom pred-sednik Koordinaci-onog tela Rasim Qa-ji} je ocenio da jepoliti~ko-bezbed-

nosna situacija na jugu Srbije stabilna i da nema potrebe ni za pove-}awem ni za smawewem bezbednosnih snaga.

Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane mr Du{an Spa-sojevi} izjavio je da je incident „klasi~no drumsko razbojni{tvo samotivima kriminogene prirode. Ali zbog osetqivosti u regionu mo`eimati ozbiqne politi~ke implikacije. Situacija jeste stabilna, aliincidenti nala`u ozbiqne mere opreza. Prisustvo snaga bezbednostije neophodno, a mi }emo u narednom periodu intenzivirati saradwusa Kforom i Unmikom i zajedni~ki poja~ati kontrolu administrativnelinije prema Kosovu i Metohiji”. Spasojevi} je rekao da posebnu ulo-gu ima Koordinaciono telo koje treba da reintegri{e albansku zajed-nicu u dru{tveni sistem Srbije, ali isto tako i da obezbedi opstanaki ostanak Srba na jugu centralne Srbije. „Vojska Srbije ima u tomezna~ajnu ulogu i imamo strate{ko opredeqewe da budemo prisutni naovom podru~ju i garantujemo o~uvawe pravnog poretka i qudskih pravasvih koji ovde `ive”, rekao je Spasojevi}. Tokom dana on je obi{ao igradili{te vojno-policijske baze Cepotina i sagledao mogu}nosti zanastavak gradwe tog kompleksa. Z. M.

RATNE DNEVNICE ISPLA]ENE SVIM REZERVISTIMADr`avni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovi~i} izjavio

je da su ratne dnevnice ispla}ene za svih 26.000 vojnih rezervistakoji su 1999. bili na Kosovu i da se organizovawem protesta rezervi-sta iz Kur{umlije „neko igra sa qudima“.

Oko 2.000 vojnih rezervista iz Kur{umlije i okoline, nezado-voqnih re{avawem sudskih tu`bi koje su podnete zbog neispla}enihdnevnica za u~e{}e u oru`anim sukobima na Kosovu i Metohiji, blo-kiralo je nakratko magistralu Ni{–Pri{tina, tra`e}i isplatu na-doknade.

Jovi~i} je za Televiziju B92 izjavio da je re~ o prevari oko 200qudi koji su zloupotrebili polo`aj i ovla{}ewa suda i uspeli da pri-nudnom naplatom dobiju veliku sumu novca, ~ime je o{te}ena dr`ava.

„Neko je mislio da }e dobrim poznavawem procesno-pravnihprocedura uspeti da o{teti dr`avu i da ostvari za sebe pravo koje mune pripada. Naime, imamo evidenciju da je 26.000 rezervista dobiloratne dnevnice u vreme kada su ispla}ivane. Neko je mislio je da }eostvariti to pravo, uzdaju}i se u to da Ministarstvo nema evidencijeo dnevnicama“, rekao je Jovi~i}.

Jovi~i} je dodao da }e osobe za koje Ministarstvo utvrdi da suzloupotrebom polo`aja od dr`ave iznudili novac biti krivi~no go-wene.

Prema wegovim re~ima, na osnovu sravwenih podataka za 180rezervista kojima je ispla}eno 68 miliona dinara, protiv wih 29 ve}je pokrenuta tu`ba za povra}aj novca i podnete krivi~ne prijave zadelo prevare iz ~lana 208 Krivi~nog zakonika Srbije.

CA D A N A A V I J A C I J E

entralna sve~anost povodom Dana roda avijacije odr`ana je2. avgusta na aerodromu u La|evcima kod Kraqeva. Proslavisu prisustvovali ministar odbrane Dragan [utanovac sa sa-radnicima, zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbijegeneral-potpukovnik Miloje Mileti}, komandant Vazduho-

plovstva i PVO general-major Dragan Katani}, visoke vojne sta-re{ine, inostrani vojni predstavnici, delegacija lokalne samou-prave, Ministarstva unutra{wih poslova i brojni gosti.

Tradicija srpskog vazduhoplovstva datira od 2. avgusta 1893.kada je u formaciju svih divizija srpske vojske uvr{teno po jednobalonsko odeqewe. Dve decenije kasnije prvi avioni pojavili suse na ovim prostorima, a kraqevim ukazom od 1924. godine odre-|ena je krsna slava avijati~ara – Sveti Ilija, koja se od 1992.ponovo proslavqa zajedno sa Danom roda avijacije.

Ministar odbrane Dragan [utanovac ~estitao je vazduho-plovcima praznik, osvrnuv{i se na organizacijsko-mobilizacijske

promene koje su zavr{ene upravo formirawem 98. avijacijske ba-ze u La|evcima pre oko mesec dana.

– Mo`emo da ka`emo da smo zna~ajan, ali mawi deo refor-mi u Vojsci zavr{ili i taj proces mora da se nastavi. Tada sam

CIJA VAZDUHOPLOVSTVAMinistar odbrane Dragan [utanovac ~estita praznik pilotima

rekao da nas ~ekaju promene u oblasti zakonodavstva i da }emodo kraja jula zavr{iti nacrte zakona o vojsci i odbrani. Danaska`em da smo to obe}awe ispunili i oni se mogu pogledati naInternet sajtu Ministarstva odbrane. Ideja nam nije da ka`emoda smo napravili najboqe zakone, nego da smo napravili zakonepo meri na{e dr`ave i vojske – rekao je ministar [utanovac ipozvao sve zainteresovane da daju dobronamerne sugestije u tokujavne rasprave.

Ministar odbrane i ovoga puta podsetio je na zapa`eno an-ga`ovawe vazduhoplovaca u ga{ewu po`ara na Staroj planini.On je rekao da su, uzev{i u obzir resurse kojima Vojska raspo-la`e i izdvajawa iz buxeta za tu namenu, postignuti rezultatijo{ zna~ajniji.

– Kada se donosi vojni buxet, mnogo je onih koji ga kritikujui ka`u da nema potrebe da on bude veliki, a kada do|e do vre-menskih nepogoda svi tra`e pomo}, pre svega od Vojske, zato {tonajvi{e woj veruju – istakao je ministar [utanovac. On je rekaoda naredni buxet mora predvideti sredstva za modernizaciju le-telica koje }e, pored odbrambene namene, mo}i da gase po`are ipoma`u civilnom stanovni{tvu.

Na aerodromu u La|evcima odr`an je i leta~ki program ukome su u~estvovali avioni kraguj, galeb 2, galeb 4, orao, heli-kopter gazela, akro-grupa Zvezde i padobranci Nebeskih vidrikoji su nosili zastave Republike Srbije i Vojske Srbije.

A. PETROVI]Snimio Z. PERGE

INVESTIRAWE U TEHNIKUKomandant Vazduhoplovstva i PVO general-major Dra-

gan Katani} je posle sve~anosti odgovarao na pitawa novina-ra koja su se uglavnom ticala reformi i ulagawa u moderni-zaciju letelica. General Katani} je rekao da krajem godinedva od ukupno pet aviona MiG 29 treba da se vrate sa remon-ta iz Rusije, dok }e preostala tri najverovatnije sti}i po~et-kom 2008. Prema wegovim re~ima, u toku ove godine iz sred-stava Nacionalnog investicionog plana trebalo bi da se uinostranstvu remontuju tri helikoptera Mi 24 i dva Mi 17, ahelikopteri Mi 8 remontovali bi se u Vazduhoplovnom zavodu„Moma Stanojlovi}”.

Novinare je posebno zanimalo sa koliko }e ispravnihhelikoptera opremqenih za ga{ewe po`ara na{a vojska do-~ekati slede}e leto.

– Postoje naznake da }e se u toku ove godine obezbediti50 miliona dinara, a u prvoj polovini naredne godine jo{50, {to bi bilo dovoqno za remont ~etiri helikoptera Mi 8opremqenih za tu namenu – rekao je general Katani}.

15. avgust 2007.8

Liberalni kapitalizam, koji je ne tako davno trijumfovao nad velikimistorijskim protivnikom – socijalizmom, danas prolazi kroz preispi-tivawe, koje se ogleda i u laganom prekomponovawu odnosa na me|una-rodnoj sceni. U razgovoru sa profesorom Fakulteta politi~kih naukau Beogradu dr Ivom Viskovi}em, poku{ali smo da razumemo da li je to

nagove{taj mogu}eg pojavqivawa pravog suparnika sada{woj svetskoj super-sili – SAD, i kako se u tim pomerawima snalazila i snalazi Srbija.

Opijen pobedom liberalne demokratije nad socijalizmom, Fukuja-ma je ustvrdio da je do{ao kraj istorije. Wegov je zanos, me|utim,bio kratkog daha – pokazalo se da je ideja o kraju istorije preuve-li~avawe jednog trenutka.– Kraj hladnog rata u kome je Zapad osetio svoj trijumf, Fukujama je

izrazio ~uvenim tekstom pod naslovom „Kraj istorije“, koji je, me|utim, isam kasnije doveo u pitawe i na neki na~in ga se odrekao. Naime, ideja mu jebila da poka`e da je zapadni sistem liberalne demokratije zapravo izgu-bio istorijskog protivnika, da je porazom socijalisti~kih sistema do{lo dotrijumfa liberalne demokratije i u tom smislu je Fukujama smatrao da tak-mi~arskog duha izme|u razli~itih sistema vi{e ne}e biti, jer se, po wemu, utom trenutku dokazalo da je liberalna demokratija apsolutno najboqi dru-{tveni sistem. I to je smisao wegove metafore da je to kraj istorije. Na-ravno, ni on nije mislio da je to kraj razvoja qudskog dru{tva.

Nerazumevawe promena uodnosima snaga u svetu,ulagawe nade u o~uvawedru{tvenog sistema koji je utom trenutku do`ivqavaoporaz, a onda i ispu{tawemogu}nosti da se propu{tenonadoknadi, zajedno sagubqewem vremena uraspravama sa politi~kimneistomi{qenicima, Srbijuje ko{talo gubitka nade zadve-tri generacije

DR IVO VISKOVI],PROFESOR FAKULTETAPOLITI^KIH NAUKAU BEOGRADU

IN

TE

RV

JU

U POTRAZI ZA IZGUBQENIM VREMENOM

U POTRAZI ZA IZGUBQENIM VREMENOM

9

Mislim da je za Srbiju posebno karakteristi~no to {to jeona pro{la kroz paklene devedesete godine, vreme u kome je do-{lo do gubitka velike istorijske {anse. Naime, tada je, zbog sti-caja vi{e okolnosti, do{lo do izbora pogre{nog pravca istorij-skog razvoja. Napravqena je katastrofalna gre{ka time {to nijeshva}eno da je do{lo do ogromne promene u odnosima snaga u svetui {to su la`ne nade bile ulo`ene u o~uvawe dru{tvenog sistemakoji je u tom trenutku do`ivqavao poraz. Ostati sam, bez ikakvogsaveznika i, {to je jo{ gore, sa potpuno pogre{nom procenom raz-voja me|unarodnih odnosa, u takvim trenucima neminovno vodi uvelike poraze.

U toj situaciji nije bilo lako smo}i hrabrosti, pa i intelek-tualne snage, za velika istorijska promi{qawa. Oseka slobodne,kriti~ke misli u Srbiji nastala je i zbog toga {to je veliki brojintelektualaca do`iveo i ogromno li~no razo~arawe. Mnogi od

wih su postali svesni posledica koje Srbija nemi-novno mora podneti zbog svega {to se devedesetih go-dina dogodilo. Time ne `elim re}i da i deo inteli-gencije ne snosi odgovornost za to {to se dogodilo.Jer, bilo je i onih koji su kriti~ki govorili o tome{to se kod nas doga|a, ali ne i dovoqno. Ve}ina seipak na neki na~in prepustila trenutku, ponesena de-mago{kim obe}awima o uspe{nom razvoju „iz inata“.Kada se to, naravno, nije dogodilo, do{lo je do svoje-

vrsne pasivizacije, i ~ini mi se,kod jednog broja qudi, gotovo de-presije. To nije dobro ni za dru-{tveni razvoj, ni za intelektu-alnu klimu Srbije.

Iz toga se, mislim, izvla~i-mo sporije no {to bi trebalo.^iwenica je da postoji sve vi{e

nau~nih radova i ozbiqnih promi{qawa na{eg mesta i uklapawau svetske tokove, ali imamo previ{e otvorenih pitawa koja su go-tovo sudbinskog karaktera po obliku ispoqavawa, odnosno jakoozbiqna po posledicama. I u takvoj situaciji (recimo, definisa-we kona~nog i dr`avnog i simboli~nog zna~aja Srbije – {ta Srbi-ja jeste u teritorijalnom smislu i u smislu identiteta) iscrpquju seintelektualne snage dru{tva koje ni ina~e nisu velike. Mi smo da-nas malo dru{tvo, i toga treba biti svestan.

Uz to, u devedesetim godinama 20. veka, sredwi sloj dru{tva,u koji objektivno spadaju intelektualci, osiroma{io je toliko dase ve}ina wih bukvalno borila za ivot. U situaciji kada se osigu-rava gola egzistencija, ne ostaje puno vremena za ozbiqna razmi-{qawa, za svojevrsni intelektualni luksuz, kako se to ~ini u ta-kvoj situaciji.

Sve re~eno je na neki na~in umawilo rezultat promi{qawana{ih intelektualaca. Nema velikih radova, nema velikih kwiga ijavnih polemika, koje su bile karakteristi~ne za sedamdesete, pa iosamdesete godine kod nas. Zaista, tek kada se poredimo sa sve-tom, vidimo kako smo zaostali, ne samo na politi~kom i ekonom-skom planu, nego koliko smo izgubili i na intelektualnom planu uodnosu na svet.

U tom svetu ponovo se mewaju odnosi. Naziru se nastojawada se dovede u pitawe polo`aj SAD kao nadsile. Ili tosamo tako izgleda?– Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su zaista bile na ~elu, a u mno-

go ~emu i ispred, ostalih ~lanica me|unarodne zajednice u defi-nisawu novog me|unarodnog poretka na kraju hladnog rata. I zai-sta je ostao jak utisak da su one stvorile nov oblik me|unarodnogporetka, takozvani unipolarni sistem. Bilo je evidentno da se nanekim planovima, naro~ito vojnom, ne mo`e ni pri}i mo}i SAD utom trenutku. Sam podatak da vojni buxet SAD nadma{uje ukupnibuxet narednih tridesetak zemaqa zajedno, govori kolika je razli-ka u nekim oblicima mo}i. Naravno, SAD su to poku{ale i poli-ti~ki efektirati – da do|u do politi~kog polo`aja koji bi za du`iperiod u~vrstio wihovu mo}. Pokazalo se, me|utim, da su unipo-larni sistemi mogu}i samo na kratko vreme i da oni u sebi nose

Naravno, sa krahom socijalisti~kih dru{tava, do{lo je dovelikih promena u odnosu snaga u svetu. ^ak i unutar ve}ine tihdru{tava do{lo je do su{tinskih dru{tvenih promena i mnoge odwih su svoje doju~era{we protivnike po~ele da smatraju uzorimaza sopstveni razvoj.

Tu su mo`da i koreni pomalo gorke {ale da je socijalizamnajte`i put iz kapitalizma u kapitalizam? Do ju~e najve}izagovornici realsocijalizma, prekono} su postali `esto-ki zagovornici realkapitalizma.– Dru{tveni procesi su ipak mnogo slo`eniji nego {to ih ta

{ala prikazuje. Jedan dru{tveni sistem ima istorijskog smislasamo dok daje rezultate. Socijalisti~ka dru{tva nisu bila spo-sobna da se krajem pro{log veka prilagode novonastalim okolno-stima. Te okolnosti su se odnosile ne samo na sferu materijalneproizvodwe, ve} i na oblastdru{tvenih odnosa. Mnoga odwih su krahirala, jer nisu po-kazala spremnost da prihvateelemente liberalne demokra-tije, ukqu~uju}i i jednu vrstudru{tvene kompetentnosti, kon-kurencije koja je u socijalisti~-kim dru{tvima bila gotovo za-brawena. A pokazalo se da taj~inilac, te`wa za slobodom, demokratijom, ima zna-~aj gotovo jednak onom koje imaju osnovne qudske po-trebe za hranom, za opstankom. Zbog svega toga, so-cijalisti~ki dru{tveni sistemi su se slomili, alito, po mom dubokom uverewu, ne zna~i i da je nestalaqudska potreba za pravdom, za pravednijim dru{tve-nim odnosima od onih koji postoje u tipi~nim zapad-nim sistemima.

Uprkos toj te`wi za pravdom, ~ini se da u ovom trenutkuzapadni model nema konkurenciju. Ali, ostaje jedna dozasumwe – da li je ba{ tako?– Gotovo da jeste. Nagla{avam gotovo, jer mislim da se poja-

vquju adaptacije toga sistema, kakvi su recimo modeli skandinav-skih zemaqa i neki drugi koji se sada vi{e naslu}uju, i u ne takodalekoj budu}nosti mogu pokazati da ipak postoje alternative kla-si~nom liberalnom kapitalizmu koji se danas uglavnom zagovara unajrazvijenijim ili vode}im zapadnim dru{tvima.

Liberalni kapitalizam, bilo zbog unutra{wih problema ilizbog problema na me|unarodnom planu, ukqu~uju}i me|unarodnekrize u koje su se neke zapadne zemqe, a posebno SAD kao vode}ame|u wima, uplele, doveo je u pitawe i neke osnovne vrednosti tihdru{tava. Zbog toga mislim da prisustvujemo jednoj fazi u razvojuqudskog dru{tva kada i dru{tveni sistem koji izgleda da je trijum-fovao nad velikim istorijskim protivnikom, ipak do`ivqava raz-li~ite protivure~nosti i, na osnovu toga, odre|ena preispitivawa.

Period gotovo nekriti~kog obo`avawa onog {to sa dogo-dilo na Zapadu je prevazi|en i sada se unutar wega, ali iu sredinama koje su izvan liberalnog kapitalisti~kog po-retka, ponovo javqaju intelektualci koji sve to dovode upitawe. Upitni glasovi u Srbiji, me|utim, jedva su ~ujni.Kako to obja{wavate?– Mislim da smo mi preokupirani drugim problemima. Trenu-

tak ogromnog kraha jednog sistema i ideje doveo je kod nas u pitaweverovawe ogromnog broja slobodnomisle}ih qudi, koji su se na{liu neprijatnoj situaciji da su ideje u koje su verovali i koje su zago-varali, postale istorijski pora`ene, te su po~eli da preispitujusami sebe. Istorija pokazuje da takvi periodi ne traju predugo.Nakon velikih istorijskih lomova, nastaju periodi ili velikog uz-leta qudske misli, ili wenog privremenog zastoja. I to se dogodi-lo {irom sveta. Na primer, pokret nesvrstanih pro{ao je dubokiperiod krize, iako je re~ o dobroj ideji u okviru me|unarodnog si-stema. Naravno, to se odrazilo i na unutra{wi plan mnogih zema-qa, ukqu~uju}i i na{u.

Socijalisti~ki dru{tveni sistemi suse slomili, ali to po mom uverewune zna~i i da je nestala duboka qud-ska potreba za pravdom, za praved-nijim dru{tvenim odnosima od onihkoji postoje u zapadnim sistemima.

Pokazalo se da su unipolarni siste-mi mogu}i samo za relativno kratkovreme i da oni u sebi nose klicu ne-stabilnosti.

Me|unarodni odnosi neprekidno se mewaju, {to navodi napotrebu da se preispitaju odnosi SAD i drugih zemaqa,recimo Kine, ~iji impresivni ekonomski rezultati di`uwenu celokupnu mo}, ali sve vi{e i Indije. – Dok je postojao SSSR, izgledalo je da je on jedini konkurent

Americi. Wegovim raspadom ~inilo se da su SAD za dugo vremeizgubile globalnog konkurenta. Me|utim, na me|unarodnom planupojavquje se Kina kao zemqa koja ima zna~ajne izglede da u 21. ve-ku bude veliki konkurent SAD, mo`da i ve}i nego {to je to u 20. ve-ku bio SSSR. Naravno, po svom dru{tvenom proizvodu Kina je da-leko ispod SAD, ali pokazuje rezultate koji, ako opstanu na du`evreme, mogu da dovedu do bitnih promena u me|unarodnim odnosi-ma. Ekonomisti koji porede ekonomsku mo} zemaqa po kupovnoj mo-}i, a ne po formalnom bruto nacionalnom dohotku, ukazuju na toda je ve} u ovom trenutku Kina ~etvrta ekonomska sila sveta. Da li}e to biti pra}eno i rastom vojne mo}i, te{ko je prognozirati.Ali, istorija pokazuje da zemqe koje imaju veliku ekonomsku te`eda je iska`u i kroz vojnu mo}. U tom smislu pretpostavka da }e ve}polovinom ovog veka Kina i SAD da budu konkurenti, pa ~ak i su-parnici, ~ini se prili~no realna. Ipak, {to{ta zavisi i od togakako }e se razvijati sama Kina, da li }e ostati sposobna da odr`iekonomski rast, da postavi trajni i stabilni dru{tveni model, ili}e u woj do}i do problema, pa i politi~kih trzavica ili sukoba.

Na svetskoj sceni javqa se jo{ jedna zemqa sa brojnim stanov-ni{tvom – Indija. Ona je dugo izgledala kao zemqa bez {anse, ze-mqa koja nije pru`ala nikakvu nadu sopstvenom stanovni{tvu, a,naravno, ni drugima nije izgledalo da ona mo`e re{iti velikeprobleme, ukqu~uju}i ogromno siroma{tvo. Me|utim, pokazalo seda su Indijci, strpqivo{}u i mudrim vo|ewem politike, uspeli daprevazi|u i u velikoj meri da razre{e brojne unutra{we proble-me ukqu~uju}i i zna~ajan problem razvoja. Indija ve} izlazi izstatusa nerazvijene zemqe i ulazi me|u zemqe sa sasvim jasnomperspektivom razvoja. To opet, sli~no kineskom slu~aju, otvara pi-tawe da li }e ekonomska mo} biti pretvorena i u odre|eni oblikvojne mo}i, odnosno rivalstvo sa drugima i poku{aj stvarawa sop-stvenih interesnih sfera.

Koliko ostvarivo izgleda mogu}nost udru`ivawa zemaqakoje bi mogle dovesti u pitawe sada{wi raspored snaga name|unarodnoj sceni? Zagovornici teorije sukoba me|u ci-vilizacijama veruju da su razlike me|u tim zemqama suvi-{e velike da bi one predstavqale ozbiqnu pretwu sada-{wem stawu, ali istorija govori druga~ije.– ^iwenica je da razlike postoje, ali one su u jednom trenut-

ku bile i preuveli~ane. Hantingtonova ideja o sukobu civilizacija

klicu nestabilnosti. Svaki laik birekao da je sistem u kojem je jedna si-la na ~elu i u kome ona apsolutno do-minira, najstabilniji sistem. Ali, po-novo se potvr|uje da takvi sistemiimaju svoje inherentne slabosti kojedovode u pitawe primat te sile, bilozbog unutra{wih protivre~nosti, bi-lo zbog onoga {to Pol Kenedi naziva„preveliko rastezawe“, bilo zbog na-rastawa drugih centara mo}i koji po-staju konkurenti u svetskim okvirima,ili stvarawa savezni{tava protivsile koja dominira.

Iako su SAD sa saveznicima uhladnom ratu porazile Isto~ni blok,nisu mogle su{tinski promeniti od-nose u svetu. Odnosi koji su nastalinakon tog perioda pokazali su te`wuka stvarawu novog oblika dominaci-je. Problem SAD i jeste u tome {tokonkurenciju dva dru{tvena sistema nisu re{ile tako da su stvo-rile boqi, pravedniji dru{tveni poredak, ve} su samo eliminisa-le politi~kog protivnika, a unutra{we i me|unarodne protivre~-nosti su ostale.

Nestanak tako mo}nog protivnika kakav je bio SSSR i ceosocijalisti~ki sistem, nije zna~io i nestanak dru{tvenihprotivre~nosti. Otvoren je prostor za nove izazove, ri-zike i pretwe, nove vrste konflikata.– To je ve} ukazivalo na to da svet nije iza{ao iz perioda

konfliktnog razvoja i da }e zapadne dr`ave imati problema sanala`ewem odgovora na nove izazove, bilo u pojedinim zemqama,bilo u svetskim razmerama. Neki od tih problema posledica su du-bokih protivre~nosti u zemqama Tre}eg sveta, odnosno, da ih takonazovem, u neprivilegovanim zemqama, onima koje su u prvom reduekonomski nerazvijene ili slabo razvijene. Zatim, pojavio se nizproblema u regionima u kojima su unutra{we protivre~nosti dru-{tveno pogre{no re{avane. Re~ je o takozvanim neuspelim ilipropalim dr`avama. One su svojim problemima ~esto destabili-zovale ne samo sebe, ve} i okolne zemqe.

Zapad je poku{ao da na|e odgovore na te probleme. Na jedanje na{ao jako slab odgovor i ~ini mi se da je to danas postala do-minantna pretwa miru, bezbednosti i stabilnosti u svetu. Re~ je oterorizmu. U periodu nakon hladnog rata, on je naro~ito do{ao doizra`aja.

Zna~ajne razlike u razumevawu terorizma, wegovog karak-tera i uzroka, umnogome ote`avaju nastojawa da mu se efi-kasno suprotstavi.– Amerika je mnogo ulo`ila u borbu protiv pojavnih oblika

terorizma, ali ne i u re{avawe wegovih uzroka. Stav EU je u tompogledu mnogo realisti~niji. U dokumentu Strategija bezbednostiEU iz 2003. godine konstatuje se da takve pojave imaju svoje unutra-{we razloge, ali i da su rezultat bede, besperspektivnosti, ose-}aja te{ke diskriminacije u brojnim zemqama Tre}eg sveta, naro-~ito wegovom arapskom delu, {to sve ra|a velike frustracije, ko-je se ispoqavaju i terorizmom. Naravno, niko normalan ne mo`epravdati terorizam i tvrditi da je o~aj dovoqan razlog da se si-lom obra~unava sa nedu`nim qudima. No, ~iwenica je da na na{epona{awe uti~e i to {to mi do`ivqavamo kao pravedno ili ne-pravedno. Naravno, i deo pona{awa nekih teroristi~kih organi-zacije motivisan je time. Zna~i, problem je mnogo dubqi i nikakose ne mo`e re{avati samo borbom protiv onih grupa koje nepo-sredno primewuju terorizam u praksi. Treba dirnuti mnogo dubqeu dru{tvene odnose u zemqama odakle terorizam najvi{e dolazi.Moj utisak je da se do sada tu nije mnogo u~inilo.

INTERVJU

1015. avgust 2007.

pokazala se ipak kao preterana. Mnogi podaci potvr|uju da imavi{e sukoba unutar pojedinih civilizacija, nego me|u wima. Ali,naravno, ni taj momenat se ne mo`e iskqu~iti. U teoriji me|una-rodnih odnosa poznato je da se najboqi rezultati u saradwi po-sti`u izme|u onih zemaqa koje dele odre|ene vrednosti. I to sunajprirodnija savezni{tva. No, pitawa savezni{tva i odnosa sna-ga u me|unarodnim odnosima su mnogo slo`enija. Istorija poznajei primere da su zemqe razli~itih dru{tvenih ure|ewa i aspira-cija u nekim trenucima sara|ivale. Cini~ni engleski dr`avnik19. veka je zaista bio u pravu kada je rekao da su u me|unarodnimodnosima ve~ni samo interesi. Od interesa zavisi da li }e se od-re|ene zemqe povezivati ili ne.

Ako svetski razvoj bude i{ao ka tome da dominacija jedne su-persile smeta ostalima, nije iskqu~eno wihovo privremeno ilitrajnije povezivawe i promena odnosa snaga. Ali, mogu}e je i da bitakve zemqe delovale i svaka za sebe, nezavisno jedna od druge,{to bi produ`ilo trajawe sada{weg me|unarodnog poretka.

No, po onome {to teoreti~ari me|unarodnih odnosa uo~ava-ju, te{ko }e ovaj trenutni odnos snaga, sa apsolutnom dominacijomjedne sile, opstati zadugo. On se ozbiqno dovodi u pitawe. Tako,na primer, niz pokazateqa govori da ekonomska mo} SAD vi{e ni-je tako velika u odnosu na druge zemqe. U~e{}e SAD u ukupnoj svet-skoj privredi ~ak opada, za razliku od vojne mo}i koja raste. Sto-ga se postavqa pitawe, mo`e li zemqa ~ija ekonomska mo} ne ra-ste, da za dugo vreme odr`i vojnu premo}.

Nakon utvr|ivawa „svetskih koordinata”, mo`emo se osvr-nuti na Zapadni Balkan, koji se od nekada{weg prvog kandi-data za pribli`avawu EU, pretvorio u „zonu sumraka”.– Bojim se da je tzv. Zapadni Balkan propustio veliku {ansu

koji je imao krajem osamdesetih godina 20. veka. Ratovi na prosto-ru SFRJ unazadili su mogu}nosti tih zemaqa da budu prihva}enekao ravnopravni partneri u tokovima razvoja Evrope, naro~ito upogledu evropske integracije iskazane Evropskom unijom. Nekada-{wa Jugoslavija, koja je po svemu bila prvi kandidat za pridru`i-vawu EU i najbli`a tome da po-stane i punopravni ~lan, ula-skom u unutra{wu krizu, potomi sukobe i gra|anske ratove, do-{la je u situaciju da je ostalana za~equ svih doga|aja. U isto-rijskim procesima, izgubqene{anse se te{ko napla}aju i nemogu se za kratko vreme nadok-naditi. Pred celim ZapadnimBalkanom, pa i Srbijom, sada je veliki zadatak – da senadoknadi izgubqeno vreme. U tom pogledu pravimo, pomom mi{qewu, velike gre{ke, jer i danas sebi dozvo-qavamo da gubimo dragoceno vreme. Sama ~iwenicada Srbiji treba 25 godina da se vrati na ono stawegde je bila pre ratova, govori o stra{nom istorijskomgubitku i ogromnoj te{ko}i u kojoj se zemqa nalazi.Dve-tri generacije su tako izgubile {ansu.

Me|utim, zbog poznatog istorijskog paradoksa, prema komeoni koji zaostaju imaju mogu}nost da neke stvari urade br`e oddrugih, koji su to ve} u~inili – jer mogu da koriste wihova iskust-va – Srbiji se ponovo ukazuje neka {ansa. Sada uglavnom od naszavisi da li }emo je iskoristiti. Ja se, me|utim, bojim na{e sta-re osobine da {anse – upropastimo. Po svemu onome {to se de-{ava unutar na{eg dru{tva, ~ini mi se da vi{e energije koristi-mo na me|usobne sukobe, na ~esto nepotrebna prepucavawa, za tovreme propu{taju}i velike prilike. Kao da je va`nije izboritiinternu bitku sa svojim politi~kim protivnicima i neistomi{qe-nicima unutar zemqe, nego re{avati probleme zemqe ili weneodnose sa svetom.

Pomiwete {anse pred Srbijom. [ta u ovom trenutku pre-poznajete kao {ansu?– Ne ukazuje se ~esto prilika da dobijete podr{ku drugih ze-

maqa i da se one pojave kao va{i donatori. Mi smo imali tu pri-

liku posle 2000. i nismo je dovoqno iskoristili. U me|uvremenu,zanimawa velikih su se pomerila na druge ta~ke i mi smo ostali uzape}ku. Smatram da nam se, ako ovako nastavimo, zadugo ne}e uka-zati prilika da do|emo do sredstava iz fondova EU, do zna~ajnijeekonomske pomo}i koju smo mogli dobiti ve} ovih godina. Ispu{te-na je {ansa i za obimnija strana ulagawa. Sada }emo morati dase „zubima i noktima“ borimo za mesta koja su nam pre bila goto-vo osigurana, jer {to mi propustimo, koriste drugi, koji su mudrijiili ve{tiji.

Srbija (n)i na Istoku, (n)i na Zapadu – kako vidite nastoja-wa da se uz pomo} razli~itih subjekata me|unarodnih od-nosa ostvare odre|eni interesi?– Iako ta dilema na prvi pogled izgleda ozbiqna, u stvarno-

sti ipak nije tako. Dok je postojao bipolarni sistem me|unarodnihodnosa, tada{wa Jugoslavija mogla je da bude svojevrsni politi~-ki, bezbednosni, pa delom i ekonomski „most“ izme|u Zapada i Is-toka. Danas to, zbog potpuno druga~ije me|unarodne konstelacije,nije mogu}e. Srbija, istina, i daqe u civilizacijskom smislu jeste„istok na zapadu i zapad na istoku“, ali to ne mo`emo koristitikao direktan pristup u na{oj spoqnoj i bezbednosnoj politici.Znam da se neki qudi, zbog ose}aja da zapadne zemqe (prvenstvenoSAD, ali i neke najuticajnije ~lanice EU) nisu sklone da podr`eneke na{e vitalne interese, `ele da se ne integri{emo u zapadneekonomske, politi~ke i bezbednosne integracije, ali se onda nemi-novno postavqa pitawe: A {ta je alternativa? Ostati ne samoizolovan od wih, nego mo`da i u}i u ozbiqniju ili trajniju kon-frontaciju s wima, bilo bi veoma nepovoqno za nas. Qudi koji sebave geopolitikom znaju da je najte`i polo`aj u kom se neka zemqamo`e na}i tzv. polo`aj dr`ave u okru`ewu, to jest biti prakti~nopotpuno okru`en, re}i }u ubla`eno, „ne-ba{-prijateqskim“ ze-mqama. Mi smo to ve} iskusili devedesetih godina 20. veka i zna-mo kakve su posledice.

S druge strane, nijedna dr`ava koja `ele da ozbiqno vodi iukupnu i spoqnu politiku ne pona{a se po nekakvim „{ablonima“,

nego ozbiqno i odgovorno razmatra sve aspekte i sveposledice mogu}ih strate{kih opredeqewa. Na`a-lost, mi kao dru{tvo u tom pogledu jo{ ne pokazujemosposobnost da stvorimo konsenzus o strate{kimopredeqewima i da, koliko je god mogu}e racional-nije, postavimo bitne ciqeve za naredni period, dabismo onda vi{e vremena i energije mogli da posve-timo razradi, da ka`em vojni~ki, takti~kih varijanti.A wih, naravno, ima, pa politi~ka elita u Srbiji, po

meni, ne samo da mo`e, nego imora da ih, kao svaka mudra iodgovorna dru{tvena elita,koristi za dobrobit zemqe inaroda. Li~no smatram da na-{e strate{ko opredeqewe zaintegraciju u Evropsku unijunikako ne sme da zna~i i gu-bqewe veza s drugim nama

zna~ajnim politi~kim i ekonomskim partnerima – Rusijom, Kinom,„tre}im svetom“... Ni sada{we ~lanice EU to ne rade. Dakle, tre-ba imati jasne strate{ke ciqeve, a modaliteti prakti~ne politikemogu da tome prikqu~e i razne druge, naravno kompatibilne ciqe-ve.

Postoje, svakako, i pitawa koja su za nas ne samo danas, negoverovatno i za neki sredworo~ni period – zbog onoga {to se ne-davno doga|alo – jo{ veoma osetqiva, kao {to je na primer na{aeventualna integracija u Nato. I o tome se mora povesti ozbiqnai veoma odgovorna politi~ka rasprava u kojoj treba pa`qivo raz-lu~iti {ta su interesi, a {ta emocije. Mi smo, izgleda, skloni dau takvim situacijama prednost dajemo emocijama, ali to nije do-bro. Wih ne mo`emo zanemariti, ali prednost moraju imati su-{tinski interesi. Samo takav pristup garantuje mirnu i prosperi-tetniju budu}nost.

Sne`ana \OKI]

11

Problem SAD jeste u tome {to kon-kurenciju dva dru{tvena sistemanisu re{ile tako da su stvorili bo-qi, pravedniji dru{tveni poredak,ve} su samo eliminisale politi~kogprotivnika.

U Srbiji kao da je va`nije izboritiinternu bitku sa politi~kim protiv-nicima i neistomi{qenicima unutarzemqe, nego re{avati probleme ze-mqe ili wene odnose sa svetom.

12

DU[AN SPASOJEVI]PRIMIO FRANCUSKOGIZASLANIKA ODBRANEPomo}nik ministra za politiku od-

brane mr Du{an Spasojevi} primio je 8.avgusta izaslanika odbrane RepublikeFrancuske u Srbiji, potpukovnika Tije-ri Navreza, koji uskoro odlazi sa te du-`nosti.

Ispred Ministarstva odbrane,Spasojevi} je potpukovniku Navrezu uru-~io po~asni pilotski bode`, u znak za-hvalnosti za izuzetno zalagawe za una-pre|ewe odnosa izme|u dve vojske i dvanaroda.

sobnosti Vojske Srbije za izvr{avawe do-deqenih misija i zadataka.

Dan avijacije ve} tradicionalno je po-vod za dodelu leta~kih zna~ki, nagrada ipriznawa. Naredbom komandanta ViPVO,potpukovnicima Radetu Ran|elovi}u, Qubo-miru \ur|evi}u i Goranu Krneti, te majori-ma Dejanu Vasiqevi}u, Sa{i Hafnru i Mi-odragu Risti}u dodeqena su zvawa instruk-tora letewa. Zlatne leta~ke znakove koji sepilotima dodequju za izuzetan doprinos itrud tokom karijere dobili su pukovnik Bra-tislav Martinovi}, potpukovnici DraganZlokas, Miodrag Panajotovi}, Dragan Mi-lenkovi} i major Goran Mlinar.

Po~asne leta~ke znakove genaral Ka-tani} uru~io je general-majoru MiodraguJevti}u u znak zahvalnosti za dugogodi{wusaradwu sa Vojnomedicinskom akademijom ikapetanu u penziji Milenku Radosavqevi}u.Ista priznawa dobili su i direktor Direk-torata civilnog vazduhoplovstva Dragan Tr-gov~evi} i nekada{wi profesor Vojne gim-nazije Qubinko Mitrani}. A. P.

P R I Z N A W A P O V O D O M D A N A A V I J A C I J EPovodom Dana avijacije – 2. avgusta,

zamenik na~elnika General{taba VS gene-ral-potpukovnik Miloje Mileti} primio jedelagaciju ViPVO, ~estitao praznik i po-`eleo daqi uspe{an rad u sprovo|ewu obu-ke i ispuwavawu zadataka.

Na sve~anosti u komandi Vazduhoplov-stva i protivvazduhoplovne odbrane koman-dant general-major Dragan Katani} ~esti-tao je praznik pilotima i naglasio da upra-vo okon~ana organizacijska reforma avija-cije nije sprovedena kao puko preslikavaweinostranog modela, ve} su re{ewa uskla|e-na sa uslovima u Vojsci Srbije, kapaciteti-ma kojima raspola`e i zahtevanim stepenomosposobqenosti. Nova re{ewa treba da do-prinesu postepenom, ali konstantnom na-predovawu tog roda na{e vojske.

Na sve~anosti je pro~itana ~estitkana~elnika General{taba Vojske Srbije ge-neral-potpukovnika Zdravka Pono{a u ko-joj se ka`e da dosada{wi rezultati trebada budu podsticaj kako bi rod avijacije po-stao prepoznatqiv i uva`en ~inilac spo-

Dva aviona na{eg vazduhoplovstva,super galeb G4 i orao, sa pilotima majori-ma Sa{om Gruba~em i Miodragom Risti}em,u~estvovali su 11. i 12. avgusta na aeromi-tingu u Ke~kemetu, jednom od najzna~ajnijih tevrste u Evropi.

Prilikom povratka, na aerodromu u Ba-tajnici do~ekao ih je komandant ViPVO gene-ral-major Dragan Katani}, i ~estitao na ve-{tinama koje su pokazali pred vi{e od100.000 posetilaca dvodnevnog aeromitin-ga u Ma|arskoj. General Katani} je izjavioda }e na{i piloti ubudu}e ~e{}e u~estvova-ti na aeromitinzima u inostranstvu, jer je tovi{estruko zna~ajno i za Vojsku i za dr`avu.Prema wegovim re~ima, time pokazujemospremnost i sposobnost da branimo svoje ne-bo, ali i da posedujemo resurse za obuku kva-litetnih pilota.

Ve} u septembru srpski piloti trebalobi da putuju u Brno u ^e{koj, na aeromitingkoji }e, kao i protekli, okupiti elitu evrop-ske i svetske avijacije. A. P.

N A [ I P I L O T I N A A E R O M I T I N G U U M A \ A R S K O J

Sni

mio

Z. P

ERGE

P E R A S P E R A

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Mnogi ekspertiza teorijunasiqa tvrde daje ono samoposledica„akumulacijesocijalnog zla“,koje dolazi izbeskona~nomnogo izvora i ubila~keistorije.Sva najve}arazarawa upovestiprogla{ena suneizbe`nimkoracima kapobedi. Ili barza zaustavqawevelikihrazarawa.Ta energija jeneiscrpna, i jo{dugo }e velikomsnagom hranitirazorni bes~oveka premasvojoj sorti.

P

13

CRTAWE @IVOTIWA

I

N

re dva meseca londonska policija je spre~ila te-roristi~ki napad. Na{li su, vaqda, neku olupinuod auta, punu trotila, koji nije aktiviran. I tako su pokazali da se protiv nasiqa ne mora

boraviti u ve~noj defanzivi.Dobro, to je u redu! ^ak ohrabruju}e posle onog

masakra iz jula 2005. u Londonu. U me|uvremenu, En-glezi su se borili protiv aersolnih eksploziva, kojise, sa svoje strane, nalaze u te~nom stawu. Ina~e su tabrizantna sredstva, kako ka`e pukovnik Emil [uster,bar dvanaest puta razornija od trinitrotoluola.

Ali, oni (eksplozivi) prave se od te~nih kompo-nenti u ta~no odre|enoj srazmeri. Svaka te~nost, kojapostaje razorna u posebnom koktelu, sama po sebi jebezopasna: bez boje, mirisa i ukusa. ^ak je i neotrov-na. Ali kad se promu}ka...! (Neka mi moderni in`iwer-ci ne zamere ako sam negde zabrqao. Posledwe paqe-we trotila obavio sam na poligonu u Pokquki, marta1973. godine)

Tako se londonska policija dosetila da su od pla-sti~nih i drugih smesa – te~nosti daleko opasnije, paih je skoro zabranila. Svi oni koji su nosili koka-ko-lu, kiselu i negaziranu vodu, te~nost za so~iva ili na-o~are, kozmeti~ka, kisela i obi~na mleka, jogurt, viskiili `utu osu, ili staro vino, ili neku kiselicu od ri-zle, ili obi~nu brqu – morali su te dragocenosti dapoka`u u plasti~noj kesi. Pa ako takva me{avina nepukne, ne}e nijedna.

na taj na~in su lukavi policajci spre~ili brojnenapade na Hitrou i lete}a sredstva oko wega. U stvari, problem sa terorizmom je vrlo jedno-

stavan: nikada se ne zna koliko ima uzaludnih poku{a-ja. Za teoreti~are nasiqa oni i ne postoje. Bele`e sesamo uspe{ni napadi, jednostavno zato {to se oni nedaju sakriti. Izvode se samo zbog toga da bi bili jav-ni, jer su u`asni, surovi i neselektivni. Bez tradicio-nalno zgro`ene javnosti ekstremno nasiqe nema nika-kvog smisla, a svaka takva vest do modernog gladijator-skog gledali{ta sti`e skoro istog ~asa.

Mediji su nezasita ala koja je u ekspanziji tekonda kad je zlo onaj doga|aj koji prekida sve druge ve-sti. Tako ve} vi{e decenija imamo neprirodnu, skoroperverznu vezu izme|u ekstremizma i sistema infor-misawa.

Terorizam ne opstaje u anonimnosti i pre}utki-vawu. Zato se biraju sve zna~ajnije mete, sa {to vi{emogu}ih `rtava. Ma kako sve to bilo morbidno, medijine mogu da izostave vest sa podacima vrhunske strave.Naprotiv, oni, bar u zanatskom smislu, simboli~ki ~e-znu za takvim vestima, jer se one najbr`e, ~ak i najbo-qe prodaju!

Tako ispada da globalna publika strastveno elida vidi ono ~ega se najvi{e pla{i. Da nije tako, za{tobi mediji povla|ivali takvom, na prvi pogled nastra-nom ukusu? To je samo prividna nastranost konzumentanajgorih vesti, ali psiholozi velikih katastrofa tvr-de da je i to lako objasniti: Svaki gledalac televizije,

koja izve{tava o groznim razarawima sa lica mesta,ose}a pre}utno zadovoqstvo „{to nije tamo!“ A to jesasvim qudski, isto kao {to je svako (najve}e) zlo,uglavnom delo qudskih ruku.

Prirodi moramo oprostiti kad podivqa, (zemqo-tresi, orkani, vulkani, valovi cunami) jer mo`da nezna {ta ~ini.

Profesor Ivan [tajnberger, Branislava ^olaki Nenad Milojkovi}, napisali su kwigu „u {est ruku“,koja se zove: „Kako otkriti zlo u sebi i drugima!“

Odgovor je, bar po osnovnoj hipotezi autora, sa-svim jednostavan: lako. Lako zbog toga {to zlo `ivi usvakom od nas, a da li }e nas i obuzeti – zavisi od sti-caja mnogih okolnosti. Ali da je u 20. stole}u satanavladao vladaju}om elitom, dakle izabranima me|u qu-dima, u to nema nimalo sumwe. U pro{lom veku, koji jezavr{en pre ne{to vi{e od {est godina, zbog qudskogzla stradalo je 187 miliona qudi! (Podatak iz NIN-a,navod iz kwige Erika Hobsbauma „Doba ekstrema”)

ije nimalo prijatno slediti trag ovakvog suda oqudskoj vrsti. Ni Alfred Hi~kok, slavni filmskirediteq, nije imao mnogo pohvala na ra~un homo

sapiensa. Kao majstor strave, lako je odgovorio na pi-tawe novinara {ta je za wega najstra{nije, {ta ga naj-vi{e mo`e upla{iti! On je rekao da najvi{e strahamo`e da izazove samo ~ovek, i da na ovom svetu stra-{nijeg bi}a od wega nema, niti ga je bilo.

Ako se vratimo za~etku nasiqa, mo`emo sti}i dovelikih dubina qudske istorije. Mada su autori kwigeo zlu skloni da tvrde da je ~ovek bio najhumaniji u svo-joj romanti~noj fazi preistorijskog lovca. Tada, na-vodno, nije pokazivao nimalo destruktivne surovostiprema pripadnicima svoje vrste. To je onaj umetnik kojije crtao `ivotiwe po {piqama.

Mnogi eksperti za teoriju nasiqa tvrde da je onosamo posledica „akumulacije socijalnog zla“, koje do-lazi iz beskona~no mnogo izvora i ubila~ke istorije.Sva najve}a razarawa u povesti progla{ena su neiz-be`nim koracima ka pobedi. Ili bar za zaustavqawevelikih razarawa. Ta energija je neiscrpna, i jo{ dugo}e velikom snagom hraniti razorni bes ~oveka premasvojoj sorti.

Pre desetak dana obele`ena je godi{wica atom-skog napada na Hiro{imu i Nagasaki. U oba grada, zasamo desetak sekundi, umrlo je vi{e od 200.000 qudi.I skoro jo{ toliko, ne{to kasnije.

Bi}e koje je li~no bacilo bombu na Hiro{imu,jo{ je ivo. Ka`e za sebe da je miran, sre}an porodi~-ni ~ovek, bez gri`e savesti. „Za{to bih je imao?“ – pi-ta on novinara.

Novinar }uti. Vi{e nema pitawa ni odgovora.Zavr{io je razgovor sa dobrim dedicom, koji je ~i-tav svoj `ivot posvetio borbi za mir i qubav me|uqudima.

A starac na krilu dr`i ma~ku i praunu~e, i sme-{ka se gledali{tu, uvek `eqnom pravde i slobode.

Autor je komentator lista „Politika“

15. avgust 2007.14

Nakon usvajawa Ustava RepublikeSrbije, osnovna pretpostavka da seizgradi i razvija sistem odbrane jestedono{ewe sistemskih zakona – Zakona oodbrani i Zakona o Vojsci. To ne zna~ida se po~iwe od po~etka, sva re{ewakoja su se u praksi pokazala dobra bi}ezadr`ana, ali svest o tome da je Srbijaposle vi{e decenija samostalna inezavisna, name}e mnogo ve}uodgovornost da se sagleda wena pozicijau u`em i {irem okru`ewu i utvrdeobaveze koje proisti~u iz bezbednosnihprocena rizika i pretwi.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o odbrani i Nacrtu zakona oVojsci po~ela je 1. avgusta, kada su na web sajtu Ministarstvaodbrane postali dostupni tekstovi tih normativnih akata.Koliko je javnost zainteresovana za wih najboqe govori po-datak da je u prvih 24 ~asa zabele`eno ukupno 5.997 poseta

tim stranicama, te da do sada Nacrt zakona o Vojsci bele`i preko50.000 poseta, a Nacrt zakona o odbrani preko 10.000.

Osnovno polazi{te za nastanak nacrta zakona nalazi se u ~i-wenici da Republika Srbija, sada kao samostalna dr`ava, ure|ujesvoj sistem odbrane na jedinstven na~in, kao svoju izvornu nadle-`nost. Tako|e, dono{ewem Ustava Republike Srbije i Ustavnog za-kona nastala je obaveza uskla|ivawa svih zakona sa tim najvi{impravnim aktom zemqe. ak je prema ~lanu 3. stav 2. Ustavnog zakonastupawe na snagu zakona kojim se ure|uje Vojska Srbije jedan oduslova za raspisivawe predsedni~kih izbora, kao {to je dono{ewenovog Zakona o odbrani preduslov da se institucijama RepublikeSrbije omogu}i da preuzmu obavqawe svih funkcija odbrane i funk-ciju komandovawa i kontrole Vojske Srbije.

Ministarstvo odbrane je za samo dva-tri meseca uspelo daiznedri nacrte dva va`na sistemska zakona, o odbrani i Vojsci, i

N A C R T I Z A K O N A O O D B R A N I I V O J S C I

RAZVOJ SISTEMA

15

Imanentno ovim zakonima je da razvijaju sada preko potrebnupozitivnu energiju kada je re~ o regionalnoj saradwi, zajedni~-kom re{avawu bezbednosnih rizika, solidarnosti u slu~aju ele-mentarnih i drugih akcidentnih pretwi... Takav pristup doprino-si stabilizaciji te{ko uspostavqenog mira i izgradwi povere-wa, radi usmeravawe snaga i sredstava na br`i privredni raz-voj ~itavog zapadnog Balkana, koji je svojevremeno propustio sjaj-nu istorijsku {ansu prikqu~ewa evropskom razvoju i izabraorat, stradawe i sveop{te zaostajawe.

Dr`avni sekretar Jovi~i} isti~e da je pred samostalnom inezavisnom Srbijom sada zadatak da izgradi sistem odbrane ko-jim }e mo}i da kontroli{e svoj prostor. U tom procesu treba ja-~ati dr`avu jer }e utoliko biti ja~i i wen sistem odbrane, ali irazvijati odnos gra|ana prema svojoj dr`avi uz svest da je to iwihov odnos prema samima sebi. Sve to, prevrednovano u dugojslobodarskoj tradiciji, u~ini}e da u~vrstimo svoju poziciju nageostrate{kom prostoru koji mo`e biti upravo razvojni faktorSrbije. Koridori deset i sedam, zatim idealni polo`aj za uslugeu vazdu{nom saobra}aju za ceo jugoistok Evrope, samo su neke odaktuelnih prednosti koje treba iskoristiti za razvojne koncep-cije, a ne da sputavamo sebe starom floskulom kako smo sagra-dili ku}u na vetrometini.

Zato, prepoznavawem razvojnih potencijala i resursa, zna-ju}i {ta treba da {titimo i izgradwom snaga odbrane primere-nim takvim procenama, sada, novim sistemskim zakonima o od-brani i Vojsci, postavqamo stabilan razvojni odbrambeni si-stem, iz koga }e proiste}i vi{e zakona, niz podzakonskih akata istotine pravilnika koji }e regulisati jednu i te kako osetqivu iva`nu materiju. Tako }e novi Zakon o vojnoj obavezi objedinitisve tri vrste obaveza: vojnu, radnu i materijalnu. Bi}e donet i

zakon za postupawe u vanrednim situacijama, sa osnovom zaobrazovawe posebne organizacije koja }e brinuti o tome.

Va`no je ista}i, ka`e Jovi~i}, da ovi zakoni nisu ideolo{ki.Predlo`ena re{ewa do{la su iz struke, iz nadle`nih organizaci-onih jedinica Ministarstva odbrane i ura|eni su u relativno krat-kom vremenu, {to govori o ozbiqnom pristupu, dobroj dinamici, ja-snoj nameri i odgovornosti pred zadatkom.

NACRT ZAKONA O ODBRANIZakonom o odbrani ure|uju se sistem odbrane Republike Sr-

bije, nadle`nosti dr`avnih organa i Vojske Srbije u odbrani, pra-va i du`nosti dr`avnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lo-kalne samouprave, gra|ana, privrednih dru{tava, drugih pravnihlica i preduzetnika u odbrani, kao i druga pitawa od zna~aja zaodbranu.

Ovako {iroko postavqenim sistemom, odbrana se ostvarujeanga`ovawem raspolo`ivih qudskih i materijalnih resursa, aobezbe|uje upotrebom Vojske Srbije i drugih snaga odbrane na za-{titi suvereniteta, teritorijalne celovitosti i bezbednosti.

Osnovni ciq odbrane je odvra}awe od napada i suprotsta-vqawe vojnim i nevojnim izazovima, rizicima i pretwama bezbed-

da ih ponudi na uvid javnosti, o~ekuju}i predloge i sugestije koji biunapredili predlo`ena re{ewa.

Prema re~ima dr`avnog sekretara Ministarstva odbraneIgora Jovi~i}a, pristigli predlozi i analize koje su u me|uvreme-nu sprovo|ene, done}e 15. avgusta prve korekcije u ponu|enim na-crtima, a slede}e }e uslediti krajem avgusta. Planira se i tribi-na, zajedno sa Institutom za uporedno pravo, a onda bi nacrti bi-li upu}eni nadle`nim telima Vlade Srbije, koja }e utvrditi pred-loge ovih zakona i uputiti ih Narodnoj skup{tini. Usvajawe se o~e-kuje do kraja godine.

RAZVOJ NA KOMPONENTAKoncept Zakona o odbrani postavqen je na standardima po ko-

jima se prave savremene odbrambene strategije. Wegova bitna odli-ka je mogu}nost razvoja strate{ko-doktrinarne koncepcije. Ta razvoj-na komponenta ovih zakona kvalitet je kome se te`ilo. To proisti~eiz o~ekivawa da }e i dru{tvo koje se razvija imati sve vi{e snage imogu}nosti da sadr`ajnije ure|uje odbrambena pitawa i da nalaziadekvatne odgovore pre svega na bezbednosne rizike iz okru`ewa, aonda i na one koje donose promene u {irem me|unarodnom kontekstu.

N A J A V N O J R A S P R A V I

CIVILNA LICA U VOJSCICivilna lica na slu`bi u Vojsci Srbije su vojni slu`be-

nici i vojni name{tenici. Vojni slu`benik je lice ~ije se radno mesto sastoji od

poslova iz nadle`nosti Vojske Srbije ili s wima povezanihop{tih pravnih, informati~kih, materijalno-finansijskih,ra~unovodstvenih i administrativnih poslova.

Vojni name{tenik je lice ~ije se radno mesto sastoji odprate}ih pomo}no-tehni~kih poslova u Vojsci Srbije.

Civilna lica na slu`bi u Vojsci Srbije koja na dan stu-pawa ovog zakona budu na slu`bi u Ministarstvu odbrane,postaju dr`avni slu`benici ili name{tenici. ODBRANE S

nimi

o S

lavi

{a

VLA

^I]

General{tab Vojske Srbije je najvi{i stru~ni i {tabni orga-nizacioni deo za pripremu i upotrebu Vojske Srbije u miru i ratu,a nalazi se u sastavu Ministarstva odbrane.

Unutra{we ure|ewe i sistematizacija formacijskih mesta uVojsci Srbije zasnivaju se na na~elima koja odre|uje Vlada, napredlog ministra odbrane. Unutra{we ure|ewe i sistematizacijaformacijskih mesta ure|uju se mirnodopskom i ratnom formacijomVojske Srbije. Mirnodopsku i ratnu formaciju donosi ministar od-brane, na predlog na~elnika General{taba Vojske Srbije, u skladusa osnovama mirnodopske i ratne formacije koje utvr|uje predsed-nik Republike Srbije.

Vojska Srbije se sastoji od stalnog i rezervnog sastava. Stal-ni sastav ~ine profesionalni pripadnici i vojnici na slu`ewuvojnog roka. Rezervni sastav ~ine rezervni oficiri, rezervni pod-oficiri i vojnici u rezervi. Rezervni sastav deli se na aktivnu ipasivnu rezervu.

Vojnom licu je zabraweno prisustvovawe skupovima politi~-kih stranaka u uniformi i svaka politi~ka aktivnost izuzev kori-{}ewa aktivnog bira~kog prava. Profesionalno vojno lice ne mo-`e biti ~lan politi~ke stranke, nema pravo na {trajk niti na sin-dikalno organizovawe.

POJ MOVIU skladu sa modernom metodologijom izrade ovakvih akata,

Nacrt zakona o odbrani odre|uje i osnovne pojmove koji imajuslede}a zna~ewa: sistem odbrane je deo sistema nacionalne bez-

bednosti i jedinstvenoblik organizovawapriprema za izvr{ava-we zadataka odbrane;snage odbrane u {iremsmislu su qudski i mate-rijalni potencijali, a uu`em smislu snage od-brane ~ine organizova-ne strukture subjekatasistema odbrane; vojnaodbrana je deo odbranekoji obuhvata instituci-je i aktivnosti na pri-premi i odbrani od voj-nih izazova, rizika ipretwi bezbednosti; ci-vilna odbrana je deo od-brane koji obuhvata in-stitucije i aktivnosti napripremi i odbrani odnevojnih izazova, rizikai pretwi bezbednosti;Vojska Srbije je organi-zovana oru`ana snagakoja brani Srbiju odoru`anog ugro`avawaspoqa i izvr{ava drugemisije i zadatke u skladus Ustavom, zakonom iprincipima me|unarod-nog prava koji reguli{uupotrebu sile; vanrednostawe je stawe javneopasnosti u kojem jeugro`en opstanak dr`a-ve ili gra|ana, a posle-dica je vojnih ili nevoj-nih izazova, rizika ipretwi bezbednosti; ra-tno stawe je stawe opa-

TEMA

nosti zemqe i za{tita gra|ana, materijalnih dobara i `ivotnesredine u uslovima ratnog i vanrednog stawa.

Odbrana se sprovodi jedinstvenim sistemom organizovawapriprema gra|ana, dr`avnih organa, organa autonomnih pokraji-na, organa jedinica lokalne samouprave, privrednih dru{tava,drugih pravnih lica i preduzetnika za izvr{avawe zadataka od-brane i rad i upotrebu Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u odr-`avawu i o~uvawu bezbednosti Srbije i wenih gra|ana.

Odbrana Republike Srbije sprovodi se samostalno, ali uinteresu vlastite i zajedni~ke bezbednosti mo`e i u saradwi sdrugim dr`avama u okviru institucija sistema nacionalne, regio-nalne i globalne bezbednosti, radi o~uvawa mira u svetu i izvr-{avawa obaveza koje proisti~u iz ~lanstva u Ujediwenim nacijamai obaveza preuzetih me|unarodnim ugovorima.

NACRT ZAKONA O VOJSCIOvim zakonom ure|uju se polo`aj i nadle`nost Vojske Srbije,

organizacija, sastav i na~ela delovawa Vojske Srbije, specifi~no-sti obavqawa vojne slu`be, komandovawe i rukovo|ewe VojskomSrbije, ~inovi i zvawa u Vojsci Srbije, simboli i obele ja VojskeSrbije, vojni praznici, verska slu`ba, odgovornost za {tetu kojupri~ini Vojska Srbije, demokratska i civilna kontrola, javnost ra-da, kancelarijsko poslovawe u Vojsci Srbije, slu`ba u Vojsci Srbi-je i druga pitawa od zna~aja za Vojsku Srbije.

Vojska Srbije se defini{e kao organizovana oru`ana snagakoja brani zemqu od oru`anog ugro`a-vawa spoqa i izvr{ava druge misije izadatke, u skladu sa Ustavom, zakonomi principima me|unarodnog prava ko-ji reguli{u upotrebu sile.

Upotreba Vojske Srbije van gra-nica Republike Srbije ure|uje se za-konom.

Predsednik Republike odlu~uje oupotrebi Vojske Srbije i komandujeVojskom Srbije u miru i ratu.

Ministar odbrane koordinira isprovodi utvr|enu odbrambenu poli-tiku i rukovodi Vojskom Srbije.

Organizacioni delovi VojskeSrbije su General{tab i mirnodopskei ratne komande, jedinice i ustanove.

Sni

mio

Igo

r S

ALI

NGE

R

15. avgust 2007.

VOJNI PENZIONERIU javnoj raspravi ima dosta pitawa o budu}em statusu i

pravima vojnih penzionera. Dr`avni sekretar Igor Jovi~i} isti~e da je to zbog nera-

zumevawa sada{we situacije, jer Zakonom o ministarstvima tamaterija je u nadle`nosti Ministarstvo rada i socijalne poli-tike. Dakle, ona je iza{la iz nadle`nosti Ministarstva od-brane i vi{e se ne reguli{e Zakonom o Vojsci, ve} }e biti re-gulisana izmenama i dopunama penzionih propisa RepublikeSrbije.

Zakon o Vojsci samo u prelaznim i zavr{nim odredbamareguli{e ovo pitawe, kako ne bi nastupila pravna praznina donavedenih izmena. Dakle, promena je u~iwena Zakonom o mini-starstvima, a ne voqom qudi u Ministarstvu odbrane.

snosti u kojem je oru`anim delova-wem spoqa ugro`en suverenitet,nezavisnost i teritorijalna celo-vitost zemqe i mir u regionu, kojezahteva mobilizaciju snaga i sred-stava za odbranu; pripreme za od-branu obuhvataju aktivnosti kojese zasnivaju na utvr|enoj strategi-ji odbrane, a sprovode se u skladus planovima odbrane; odbrambe-ni interesi su: odbrana dr`ave i za{tita wenih gra|ana, izgrad-wa poverewa, odr`avawe bezbednosti i stabilnosti u regionu,saradwa s me|unarodnim organizacijama i institucijama i pri-stupawe institucijama nacionalne, regionalne i globalne bez-bednosti; vojni izazovi, rizici i pretwe bezbednosti ispoqavajuse u obliku: agresije, oru`ane pobune i drugih oblika upotrebomoru`ane sile; nevojni izazovi, rizici i pretwe bezbednosti is-poqavaju se u obliku: terorizma, organizovanog kriminala, ko-rupcije, elementarnih nepogoda, tehni~ko-tehnolo{kih i drugihnesre}a i opasnosti; qudski resursi u odbrani obuhvataju demo-grafski potencijal dr`ave koji podle`e obavezi odbrane, sposo-ban je i obu~en za ukqu~ivawe u sistem odbrane; materijalni re-sursi u odbrani obuhvataju prirodne, privredne, finansijske, in-formacione i ostale potencijale dr`ave, koji se anga`uju za po-trebe odbrane.

DOKUMENTIOsnovni strategijsko-doktrinarni dokumenti u oblasti od-

brane su: Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije,Strategija odbrane Republike Srbije i Doktrina Vojske Srbije.

Osnovni planski dokumenti u oblasti odbrane su: Dugoro~-ni plan razvoja sistema odbrane Republike Srbije, Strategijskipregled odbrane Republike Srbije i Plan odbrane RepublikeSrbije.

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije je naj-vi{i strate{ki dokument ~ijom realizacijom se {tite nacional-ni interesi Republike Srbije od izazova, rizika i pretwi bez-bednosti u razli~itim oblastima dru{tvenog `ivota. Usvaja jeNarodna skup{tina.

Strategija odbrane Republike Srbije je najvi{i strate{kidokument u oblasti odbrane kojim se defini{u stavovi o bezbedno-snom okru`ewu, odbrambenim interesima, misijama i zadacimaVojske Srbije, te struktura funkcionisawa sistema odbrane.Usvaja je tako|e Narodna skup{tina.

Doktrina Vojske Srbi-je je osnovni dokument u ko-jem se defini{u op{taopredeqewa o vojnoj delat-nosti, organizovawu, pri-premama, upotrebi i obez-be|ewu Vojske Srbije u mi-ru, ratnom i vanrednomstawu, u skladu s Ustavom iStrategijom odbrane Repu-blike Srbije. Usvaja jepredsednik Republike, naosnovu predloga ministraodbrane.

Dugoro~ni plan razvo-ja sistema odbrane Repu-blike Srbije je dokumentplanirawa odbrane u kojemse defini{u strate{kaopredeqewa za razvoj si-stema odbrane RepublikeSrbije, potrebne sposob-nosti Vojske Srbije, sadr-`aj i dinamika organizaci-onih promena, razvoj qud-skih i materijalnih resur-sa, finansirawe sistemaodbrane i druga pitawa zafunkcionisawe sistemaodbrane, u skladu s misija-ma i zadacima u odbraniRepublike Srbije. Usvajaga Narodna skup{tina.

Strategijski pregled odbrane Republike Srbije je polazniprogramski dokument kojim se defini{e sredworo~no planiraweodbrane, efikasno upravqawe resursima odbrane, transparent-nost poslova odbrane i izgradwa pretpostavki za demokratsku icivilnu kontrolu, profesionalizaciju i efikasnost Vojske Srbi-je u izvr{avawu dodeqenih misija i zadataka. Usvaja je Vlada Sr-bije, a saglasnost na predlog daje predsednik republike.

O ratu i miru odlu~uje Narodna skup{tina i progla{avaratno i vanredno stawe. Kada nije u situaciji da se sastane o to-me odluku donose zajedno predsednik Republike, predsednik Na-rodne skup{tine i predsednik Vlade.

DEMOKRATSKA I CIVILNAKONTROLA

Demokratska i civilna kontrola Vojske Srbije obuhvata:kontrolu upotrebe i razvoja Vojske Srbije, internu i eksternukontrolu tro{kova za vojne potrebe, pra}ewe stawa i obave-{tavawa javnosti o stawu priprema Vojske Srbije, obezbe|e-we slobodnog pristupa informacijama od javnog zna~aja iutvr|ivawe odgovornosti za vr{ewe vojnih du`nosti u skladusa zakonom.

Demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije vr{e dr-`avni organi u skladu sa svojim nadle`nostima.

Ideja je da se takva demokratska i civilna kontrola Voj-ske Srbije ne propi{e jednim izdvojenim zakonom, nego da suinstituti te kontrole prirodno integrisani i imanentni ce-lom sistemu. Sve ono {to podrazumeva demokratska i civilnakontrola vojske je ostvarivo uz normalno funkcionisawe dr-`avnih organa.

Va`no je da se dru{tvo i dr`ava sa`ivi sa tim da jednoure|eno gra|ansko dru{tvo funkcioni{e tako da omogu}uje de-mokratsku i civilnu kontrolu vojske.

Radenko MUTAVXI]

17

Sni

mio

Dari

mir

BAN

DA

UVO\EWE VERSKE SLU@BEJedna od novina, o kojoj se i ranije dosta govorilo, jeste

uvo|ewe verske slu`be u Vojsku Srbije i u Ministarstvo odbra-ne, pri ~emu }e se me|usobna prava i obaveze Ministarstvaodbrane i tradicionalnih crkava i verskih zajednica, u vezi saostvarivawem verskog `ivota u Ministarstvu i Vojsci, ure|i-vati posebnim ugovorima.

Formirawem Komandezaokru`en je modelosposobqavawa vojnika na slu`ewu vojnog roka istare{ina Vojske i razdvojenafunkcija obu~avawa odupotrebe takti~kih jedinica.Wena organizacija uskla|enaje prema potrebama sistemaodbrane, finansijskimmogu}nostima i postoje}imtehni~kim kapacitetima. Novi doktrinarni okvir,izmeweni planovi i sadr`ajobuke, jedinstveno planirawe,realizacija, kontrola ivrednovawe tog procesa,ali imenaxerski pristup zadacimabi}e ubudu}e utemeqeni nasvetskim standardima.

KJ EDNA^INA BORB

. K O M A N D A Z A O B U K U V O

rajem avgusta zavr{ava se osposobqavawe prve generacije vojnikaVojske Srbije prema novom modelu obuke. Obu~avawe su zapo~eli u ju-nu, u centrima za osnovnu i specijalisti~ku obuku nedavno organizova-ne Komande za obuku. U redovima koji slede govorimo o nameni i zada-ci-ma tog sastava, wegovim materijalnim resursima, te novim doktri-

narnim okvirima i standardima na kojima }e u budu}nosti po~ivati obukavojnika na slu`ewu vojnog roka, profesionalnih vojnika, ali i stare{inana{e vojske.

MISIJARadi unapre|ewa borbene obuke, u okviru reforme Vojske Srbije,

23. aprila 2007. formirana je Komanda za obuku. ^ine je centri zaosnovnu i stru~no-specijalisti~ku obuku organizovani od jedinica neka-da{wih Operativnih i Kopnenih snaga Vojske, te Vazduhoplovstva i pro-tivvazduhoplovne odbrane. Komanda se nalazi u Beogradu, a weni sasta-vi raspore|eni su na ~itavoj teritoriji Republike Srbije.

– U drugoj fazi transformacije srpske vojske planirano je da se naj-pre osavremeni sistem obuke vojnika, a potom modernizuju tehni~ki ka-paciteti. Zato je na operativnom nivou, uz dva vida Vojske – Kopnenu voj-sku i Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu, formirana poseb-na organizacijska celina – Komanda za obuku. Nadle`na je za planirawe,organizovawe, realizaciju i kontrolu osnovne i stru~no-specijalisti~keobuke vojnika na slu`ewu vojnog roka svih rodova, slu`bi i specijalno-sti, kao i mawih timova i posada, {to je, u miru, jedna od osnovnih funk-cija Vojske Srbije. Formirawe i osposobqavawe teritorijalnih briga-da, shodno definisanim doktrinarnim opredeqewima Vojske, tako|e je

OD

BR

AN

A

STRUKTURA

Poput ostalih sastava Vojske Srbije, Komanda Komandeza obuku u svom sastavu ima pet odeqewa – za qudske resurse,operativne poslove, logistiku, telekomunikacije i informa-tiku, te za obuku. Uz Operativni centar i komandnu ~etu, u Ko-mandi postoje i ~etiri referata – za finansije, izvi|awe,civilno-vojnu saradwu i vojnu policiju. Unutra{wa organiza-cija projektovana je prema standardima Natoa. Komanda senalazi u kasarni Top~ider.

~an je prvi krug postavqewa stare{ina na du`nosti. Popuwenoje blizu 75 odsto formacijskih mesta, a od tog broja oko 120 ra-di u Komandi tog sastava Vojske. Ipak, broj vojnika po ugovoru ujedinicama i centrima nije odgovaraju}i. Oficiri i podofici-ri koji do sada nisu ispunili predvi|ene uslove, bi}e u nared-nom periodu, u zavisnosti od potreba, raspore|eni ili u pojedi-ne sastave Komande, ili ostale jedinice Vojske. U septembru seo~ekuje prijem jo{ oko 4.800 regruta.

– Popuwenost centara za obuku i zadaci koje izvr{avaju uti-~u na operativnu sposobnost Vojske Srbije, wen ugled u zemqi iinostranstvu. Nedavno je vojni~ku karijeru u Komandi za obuku za-po~elo devedesetak potporu~nika i najmla|ih podoficira. Name-ra General{taba jeste da upravo mlade stare{ine, kada zavr{e{kolovawe, u Komandi sti~u profesionalno iskustvo i potrebnaznawa za daqe anga`ovawe u takti~kim jedinicama Vojske. Radomu sastavima za obuku vojnika oni se prakti~no uvode u posao i pe-ku zanat. Komanda se, me|utim, ne popuwava kadrom samo da bi napapiru imala planirani broj pripadnika, ve} prvenstveno da sena odgovaraju}e du`nosti rasporede najboqi. Wihov socijalnipolo`aj ubudu}e bi trebalo da odgovara stru~nim kvalifikacija-ma koje poseduju – tvrdi pukovnik Miodrag Vukmirovi}.

Prema re~ima najodgovornijih oficira Komande za obuku,obezbe|eni su po~etni uslovi – organizacijski, kadrovski i ma-

terijalni da bi obuka vojnika bila efikasna i ekonomi~na. Nataj na~in opravdan je u praksi nov model obuke.

– Novi model osposobqavawa predvi|a da podoficiri budukomandiri odeqewa i, ujedno, instruktori koji izvode obuku. Usu{tini, instruktori treba da budu majstori svog zanata, a ne dase tako nazivaju samo zato {to su po formaciji postavqeni na tedu`nosti. Problem prevazilazimo organizovawem kurseva zainstruktore i metodskim osposobqavawem podoficira za izvo-|ewe obuke, u svim sastavima koji trenutno nemaju vojnike na slu-`ewu vojnog roka. Sve stare{ine u centrima za obuku Komandezavr{i}e takvo stru~no usavr{avawe, a posebno one koje obukusa vojnicima izvode na odgovaraju}im tehni~kim sredstvima itrena`erima – nagla{ava zamenik komandanta pukovnik Vukmi-rovi}.

BAZAKomanda }e ubudu}e kvalitativno i kvantitativno druga~i-

je organizovati i koristiti materijalnu bazu obuke kojom ras-pola`e.

– Nismo u potpunosti zadovoqni materijalnom bazom za iz-vo|ewe obuke. To nije posledica propusta Komande, ve} uslova ukojima je Vojska proteklih godina radila. Koristimo samo onutehniku koja se ve} nalazi u na{im centrima za obuku. Da bi voj-nici stekli znawa i ve{tine, uz kvalitetan kadar, treba obezbe-diti i odgovaraju}e materijalne uslove. Niti je mogu}e, niti jedidakti~ki pedeset vojnika obu~avati i uve`bavati na jednomsredstvu ratne tehnike. Zato Komanda za obuku nastoji da posto-je}e nastavne kapacitete pravilno rasporedi u centre za osnov-

zadatak tog sastava – ka`e general-major Vladimir Stojiqkovi},komandant Komande za obuku.

U budu}nosti }e Komanda osposobqavati i kandidate za voj-nike po ugovoru, profesionalne podoficire, te organizovatipotrebne kurseve za ostale stare{ine Vojske.

Kako isti~e zamenik komandanta pukovnik Miodrag Vukmi-rovi}, u sastavima Komande za obuku vojnici se osposobqavajuprva tri meseca slu`ewa vojnog roka. Najpre zavr{avaju osnov-nu, a potom specijalisti~ku obuku. Nadaqe, brigade do kraja voj-nog roka organizuju zajedni~ku obuku na nivou odeqewa, vodova i~eta, po{to u takti~ke jedinice dolaze ve} osposobqeni vojniciza osnovne vojni~ke du`nosti. Obuka vojnika junske generacijesrpske vojske organizovana je, prvi put, prema takvom modelu.

– Osposobqavawe vojnikazapo~elo je u centrima za osnovnuobuku Komande i trajalo je mesec ipo. Zbog ujedna~enih planova iprograma obuke, ali i obu~avawakoje se realizovalo prema istimkriterijumima, vojnici su imalipodjednake mogu}nosti za sticawepotrebnih znawa i ve{tina, bezobzira na vojnoevidencionu spe-cijalnost za koju su regrutovani.Posle zavr{ene osnovne obuke, uzavisnosti od roda, slu`be i spe-cijalnosti, osposobqavawe su na-stavili, jo{ mesec i po, u centri-ma za stru~no-specijalisti~ku obu-ku Vojske. Takav model obezbedioje da Komanda za obuku preciznije vrednuje i uspe{nije kontroli-{e proces obuke, ali i da uti~e na wen kvalitet – dodaje pukov-nik Vukmirovi}.

KADARStare{ine Komande za obuku ~ine i jezgro budu}ih ratnih

jedinica Vojske Srbije. Centri za obuku vojnika Komande formi-raju osam teritorijalnih brigada koje se popuwavaju rezervnimsastavom. One }e brojati oko 33.000 pripadnika. Proces wiho-vog osposobqavawa bi}e selektivan, jer zavisi od finansijskihmogu}nosti Vojske.

Komanda za obuku trenutno broji oko 8.000 pripadnika, ra-~unaju}i i vojnike na slu`ewu vojnog roka, ~iji je odziv u junu biooko 90 odsto. Planirano je, me|utim, da se profesionalni sa-stav jedinica Komande ograni~i na oko 3.200 pripadnika. Okon-

19

ENE MO]IJ S K E S R B I J E

DOKTRINA

- Bez odgovaraju}e doktrine obuke Vojske Srbije, u kojoj }e seprecizno definisati obuka vojnika i stare{ina, nije mogu}eznatnije unaprediti dosada{wi sistem obu~avawa. Komandaza obuku i nadle`ne uprave General{taba }e na strategijskomnivou, do kraja avgusta, uobli~iti takav doktrinarni okvir.Posle toga, formira}emo podoficirski kor, koji je u svakojsavremenoj vojsci temeq obuke, reda i discipline. Slede iz-mene planova i programa obuke, kako bi se prilagodili du`i-ni slu`ewa vojnog roka, savremenim zahtevima osposobqava-wa i zadacima koje izvr{ava Vojska - nagla{ava general-ma-jor Vladimir Stojiqkovi}, komandant Komande za obuku.

nu obuku. Oni se ne mogu koristiti i za obuku i za borbenu upo-trebu, odnosno sredstva na kojima se obu~avaju vojnici ne trebada budu istovremeno i ratna tehnika na{ih jedinica. Zahvaquju-}i brojnim vi{kovima naoru`awa i vojne opreme u sastavimaVojske Srbije, Komanda se mo`e popuniti tehni~kim sredstvima –smatra pukovnik Miodrag Vukmirovi}.

Nastavni kabineti, poligoni i streli{ta zadovoqavaju tre-nutne potrebe i standarde. Komanda za obuku brine o wihovomodr`avawu, ali i osavremewivawu, da bi omogu}ila nesmetanuobuku i weno unapre|ewe. Kupovina novih sredstava za obu~ava-we i trena`era zavisi od opremawa i modernizacije Vojske Sr-bije. Nadle`ni isti~u da je u planu i formirawe centra za simu-laciju.

– Za sada smo zadovoqni {to imamo dovoqno potro{nogmaterijala i artificija, te {to je broj tehni~kih sredstava pro-porcionalan broju vojnika. U protekla tri meseca omogu}ili smoda ga|awa na streli{tima centara za obuku budu bezbedna. Te{koje, ipak, uskladiti savremene zahteve obuke sa odobrenim nov~a-nim sredstvima. Svakako da to uti~e na nivo osposobqenosti na-{ih vojnika i stare{ina. Pomenute te{ko}e otklawamo kori{}e-wem kapaciteta jedinica Vojske, ali i pravilnim planirawem ga-|awa i ve`bi u saradwi sa drugim sastavima. To zahteva dodatnoanga`ovawe i vi{e napora pripadnika Komande – nagla{ava pu-kovnik Miodrag Vi{i}, na~elnik Odeqewa za obuku.

ZADACIKrajem avgusta zavr{ava se obuka prve generacije vojnika

po novom sistemu borbenog osposobqavawa. Odgovorne stare-{ine u Komandi za obuku imajupo~etne pokazateqe koliko setakav model po sadr`aju, regu-lativi i organizaciji pribli-`io standardima Natoa. De-taqna analiza iskustava teksledi.

20

– Formirawem Komande za obuku zaokru`en je procesosposobqavawa vojnika i stare{ina Vojske Srbije – u Komandise obuka planira, a realizuju je centri za op{tu i specijali-sti~ku obuku. Razdvojena je funkcija obu~avawa od upotrebe je-dinica.

Da bi se smawio uticaj subjektivnog, promeni}e se i na~invrednovawa osposobqenosti vojnika. Ocewiva}e se nivo znawai ve{tina kojima su ovladali. Centar }e ostvariti misiju obu-~avawa ukoliko procentualno osposobi planiran broj regruta.Menaxerskim pristupom obuci – pravilnim planirawem i orga-nizovawem, shodno raspolo`ivim finansijama, obezbedi}e serealizacija projektovanih zadataka – tvrdi pukovnik Vi{i}.

Prema wegovim re~ima, Komanda je do sada uspela da po-boq{a nivo osposobqenosti u rodu pe{adije, OMJ, in`iwerijei ABHO. Unapre|ena je materijalna baza u Centru za obuku ViP-VO, u kome su se u junu vojnici obu~avali za 28 specijalnosti.Planirana su i nov~ana sredstva za modernizaciju centara zaobuku logisti~kih slu`bi.

Tokom tromese~nog boravka vojnika u centrima za obuku Ko-mande, kako napomiwe potpukovnik Steva Stojanovi}, na~elnikReferata za moral, stare{ine i psiholozi iz preventivnog men-talno-higijenskog tima procewuju psiholo{ki profil regruta iprate wihovo prilago|avawe na nove uslove `ivota. Oni bira-ju kandidate za specifi~ne du`nosti i pripremaju vojnike za te-`e zadatke. Svakodnevnim savetovawima doprinose stvarawupovoqnih me|uqudskih odnosa u kolektivima i motivaciji vojni-ka. Na taj se na~in spre~avaju ne`eqeni vanredni doga|aji.

– Mesec i po je dovoqan period da vojnik ovlada osnovnimvojni~kim ve{tinama, a da se u narednih mesec i po stru~noosposobi za svoju specijalnost. Profesionalizacijom VojskeSrbije u centrima za obuku osposobqava}e se kandidati za du-`nosti vojnika po ugovoru i profesionalne podoficire. Da bipoboq{ala popunu svojih jedinica, Komanda }e do kraja godineorganizovati vi{e kurseva za prekvalifikaciju podoficiradrugih rodova u rod pe{adije. U naredne tri godine planiranoje da ve}i broj stare{ina na{ih centara i Komande zavr{ekurs engleskog jezika – ka`e pukovnik Miodrag Vukmirovi}, za-menik komandanta.

V. PO^U^Snimili D. BANDA i Z. PERGE

15. avgust 2007.

POLIGONUbudu}e, na intervidovskom poligonu Pasuqanske liva-

de, koji pripada Komandi za obuku, izvodi}e se ga|awa iz na-oru`awa kojim je opremqena srpska vojska. I danas se na we-mu uve`bava najve}i broj jedinica, mada infrastruktura po-ligona ne odgovara budu}im potrebama Vojske. U toku je izra-da studija razvoja poligona. Po{to se na Pasuqanama ve}nalazi razli~ita borbena tehnika, sastavi Vojske koji izvodega|awa mogu je nesmetano koristiti, izbegavaju}i dodatne tro-{kove transporta.

CENTRIU protekla tri meseca Komanda za obuku formirala

je sedam centara za osnovnu, odnosno op{tu obuku vojnikana slu`ewu vojnog roka – u Somboru, Pan~evu, Jakovu, Va-qevu, Zaje~aru, Kru{evcu i Leskovcu. Radi stru~no-speci-jalisti~kog osposobqavawa obrazovala je pet centara –za vojnike Kopnene vojske u Po`arevcu, Vazduhoplovstva iprotivvazduhoplovne odbrane u Batajnici, za obuku i usa-vr{avawe vojnika veze, informatike i elektronskih dej-stava u Gorwem Milanovcu, a za logistiku i ABHO u Kru-{evcu. Centar za obuku logistike ima jedinice u Kraqevu– za obuku vojnika saobra}ajne slu`be, i u Ni{u – za ospo-sobqavawe vojnika veterinarske i sanitetske slu`be.

Pukovnik Miodrag Vukmirovi},zamenik komandanta Komande za obuku

– Wihov motiv za postizawe uspeha na obuci je tradicionalno ve-oma visok, ali ovu generaciju kandidata karakteri{e i prisustvodevojaka, najuspe{nijih u dosada{wim testirawima, psihofizi~kinajspremnijih i svakako velikih qubiteqa letewa. Poznato je da}e ove godine na Vojnu akademiju do}i i dvadesetak devojaka, na ra-zne smerove, a najsposobnije od wih izabrane su za kandidate zapilote. Isti slu~aj je i sa mladi}ima, izbor je bio strog, selekcijarigorozna, tako da s pravom o~ekujemo uspe{nu realizaciju wiho-ve selektivne obuke u letewu – istakao je general Kova~evi}.

Novina u obrazovawu budu}ih vojnih pilota je da }e se {ko-lovati po Bolowskoj deklaracijiu, odnosno po nastavnom programuosnovnih akademskih studija smera avijacije na Vojnoj akademiji iOdseka za vazdu{ni saobra}aj Saobra}ajnog fakultetu u Beogra-du. To }e im omogu}iti da na kraju studija dobiju dva zvawa – diplo-mirani oficir–pilot i in`ewer vazdu{nog saobra}aja.

D. GLI[I]Snimio Z. PERGE

Pet devojaka i dvanaest mladi}a, kandidati za studente–pilote 132. klaseVojne akademije, tokom avgusta bi}e na jednomese~noj selektivnoj obuci na aerodromu Batajnica, u 252. me{ovitoj avijacijskoj eskadrili.

N A A E R O D R O M U B A T A J N I C A

SELEKTIVNOLETEWEBUDU]IHPILOTA

Posle lekarskih pregleda na Vojnomedicinskoj akademiji, dese-tak dana provedenih na svojevrsnom kursu iz pre`ivqavawa uvrletima Stare planine i prvog skoka s padobranom, reali-zovanog nakon jednonedeqne padobranske obuke u Ni{u, naj-

spremniji zaqubqenici u pilotirawe i plavu uniformu pripadni-ka Vazduhoplovstva stekli su i po~etna leta~ka iskustva. Time suse, kako ka`u, jo{ jedan korak pribli`ili ostvarewu najve}e eqei davna{weg sna – da postanu vojni piloti.

Tokom jednomese~ne selektivne obuke na aerodromu Batajnicakandidati za budu}e pilote realizova}e 67 letova u ukupnom tra-jawu od oko 12 sati. Ovog puta u tradicionalno mu{koj „grupi iza-branih” nalazi se i pet psihofizi~ki najspremijih devojaka, odpetnaestak, koliko ih se proletos prijavilo na konkurs za studenteVojne akademije.

Pored rada u tehni~koj u~ionici, gde se upoznaju sa vazduho-plovnim karakteristikama letelice i osnovnim radwama tokom le-tewa, devojke i mladi}i, izabrani posle stroge selekcije i testira-wa, ste~eno znawe prakti~no proveravaju u vazduhu, za komandamautve, gde uz instruktore, savla|uju najosnovnije elemente pilotskeve{tine. Na kraju obuke o~ekuje ih ispitni let, a kona~nu ocenu uspe-{nosti i sposobnosti za bavqewe izabranim pozivom done}e stru~-na komisija sastavqena od iskusnih instruktora letewa.

– Devojke i mladi}i s kojima realizujemo ovo selektivno le-tewe, pro{li su sve testove, padobransku obuku i pre`ivqavawe uprirodi, a znawe i upornost koje pokazuju u savla|ivawu osnovnihpilotskih ve{tina, daju nam za pravo da verujemo da }e im se ostva-riti `eqa da postanu najmla|i studenti–piloti Vojne akademije –ka`e general-major Vidosav Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije.

Komanda garnizona i Kancelarija za civilno

-vojnu saradwu u Vrawu pokrenuli su akciju

pru`awa besplatnih medicinskih usluga

lokalnom stanovni{tvu u op{tinama

Pre{evo i Bujanovac. Inicijativu su

podr`ala i op{tinska rukovodstva,

a lokalno stanovni{tvo, i Srbi i Albanci,

sa zadovoqstvom su prihvatili medicinske

ekipe koje su ovih dana obi{le sela Ilince,

Ma|ere i Gramadu.

SS A R A D WA S TA N O V N I [ T VA U K O P N E N O JZ O N I B E Z B E D N O S T I I P R I PA D N I K AV O J S K E S R B I J E

aradwa Vojske i naroda u ovom delu Kopnene zone bez-bednosti i do sada je bila dobra, a najnovija akcija jo{vi{e }e oja~ati me|usobno poverewe. Me{tani zaba~e-nih sela u pripadnicima ^etvrte brigade vide prave pri-jateqe, jer su im oni u vi{e navrata i kad je bilo najpo-trebnije pritekli u pomo}. Ideju komandanta ^etvrte brigade pukovnika Milosava

Simovi}a i potpukovnika Igora Avdi}a i Igora [}epanovi}aiz Kancelarije za civilno-vojnu saradwu da medicinske ekipepovremeno obilaze me{tane udaqenih sela u Kopnenoj zonibezbednosti, obave lekarske preglede i daju neophodne leko-ve, podr`ali su i predsednici op{tina Pre{evo i Bujanovac,Ragmi Mustafa i Nagip Arifi, i dali punu podr{ku takvom od-nosu Vojske Srbije prema stanovni{tvu u selima do kojih se te-{ko i dolazi, a kamoli da se organizuju ovakve i sli~ne akcijehumanosti i solidarnosti.

„^etvrta brigada jedina je u Vojsci Srbije otvorila Kan-celariju za civilno-vojnu saradwu. Nije slu~ajno {to je vraw-ski garnizon odabran za otvarawe pomenutog civilno-vojnogpunkta, koji }e doprineti poboq{awu komunikacije i nastavkuuspe{ne saradwe izme|u pripadnika Vojske i lokalnog alban-skog i nealbanskog stanovni{tva na jugu Srbije”, isti~e ko-mandant pukovnik Milosav Simovi} i nagla{ava da su grado-na~elnici Pre{eva i Bujanovca u wu ve} ukqu~ili i direktoredomova zdravqa u pomenutim gradovima. „Bez la`ne skromno-sti, Srbi i Albanci iskreno su dirnuti pa`wom Vojske Srbi-je”, ka`e pukovnik Simovi}.

Direktor Doma zdravqa u Bujanovcu dr Bajram Hasani ve}je odredio tim lekara koji }e i}i zajedno sa vojnim medicina-rima u naredne posete selima u Kopnenoj zoni bezbednosti.

Zabita planinska sela Ilince i Ma|ere, u kojima je na-stawen iskqu~ivo albanski `ivaq, pripadaju pre{evskoj, asrpsko selo Gramada je u bujanova~koj op{tini. Vojnog lekarakapetana Sa{u Dimitrijevi}a i ostalo medicinsko osobqe,albansko i srpsko stanovni{tvo ovih dana gleda o~ima ispu-wenim zadovoqstvom i rado{}u.

SA LICA MESTA

JA AWEPOVEREWA

15. avgust 2007.

Sa Albancima u selu Ma|ere

23

U Gramadi samuje svega osmoro Srba, me|u wima i Olga iStanimir Bogdanovi}. „Neizmerno sam zahvalan organizato-rima ove akcije, koja u nama budi ose}aj sigurnosti i bezbed-nosti i nadu da nismo zaboravqeni. A ohrabrilo me i {to jelokalna samouprava u Bujanovcu, gde su na vlasti Albanci,obe}ala da }e na{e selo uskoro da dobije vodu”, ka`e sedam-desetogodi{wi Bogdanovi}.

Avdija Xelili iz Ilinca otac je devetoro dece. Bespari-ca i nema{tina spre~avaju ~lanove tog brojnog doma}instvada se zapute lekaru u grad. „Hvala pukovniku Simovi}u i voj-nom sanitetu {to su mi pregledali oca Baftija i besplatnodali lekove za moju porodicu. Ovakvu humanost nikada ne}u dazaboravim”, ka`e Xelili.

Akcijom pru`awa besplatnih lekarskih pregleda i izda-vawa medikamenata odu{evqen je i seoski u~a u Ilincu DeqiDalipi, koji je sa suprugom izrodio ~ak desetoro dece. „Akci-ja }e jo{ vi{e oja~ati poverewe koje smo i do sada imali una{u Vojsku”, isti~e Dalipi.

Pripadnici 78. motorizovane brigade, koja je nedavnopreformirana u ^etvrtu brigadu Kopnene vojske, na jugu Sr-bije znani su ne samo po obezbe|ewu 117 kilometara admini-strativne linije prema Kosmetu ve} i po humanosti, plemeni-tosti, velikom srcu i pru`awu svekolike pomo}i lokalnomsrpskom i albanskom stanovni{tvu.

Svoja dobra dela oni nastavqaju. I ve} izgra|eno pove-rewe sa lokalnim stanovni{tvom jo{ vi{e produbquju.

Veselin PE[I]Snimio Miroslav VEQKOVI]

DOBRA DELA SE NE ZABORAVQAJUPotpukovnik Goran Stankovi} navodi primer od pre go-

dinu i po dana, kada je petnaestogodi{wi de~ak Jeton Mali}iiz Pre{eva pomagao ocu u {umi u se~i drva i motornom teste-rom povredio nogu. Otac Skender doveo ga je u vojnu bazu Cvo-re. Prvu pomo} povre|enom pru`io je kapetan prve klase Jo-vica Bosanac, koji je naredio da se de~ak sanitetskim vojnimvozilom preveze do Pre{eva. Posle izvesnog vremena, Jeto-nov otac doveo je u bazu sina i doneo pite, kola~a i sokove zavojnike i stare{ine. „Pripadnici 78. motorizovane brigade,zbog nepristupa~nog terena, bili su prinu|eni da ru~no isko-paju kanal duga~ak 1,1 kilometar, zahvaquju}i ~emu su Stana iSlavomir Kitanovi} dobili vodu. Nisu zaboravili ni poro-dicu Slavomira Kitanovi}a iz Jablanice kod Bujanovca, ~ijije sin Dragan poginuo za vreme bombardovawa”, pri~a potpu-kovnik Stankovi}.

Me{tanima Muhovca, u kojem `ive iskqu~ivo Albanci,pripadnici 78. motorizovane brigade izgradili su put. Ma-nastirski kompleks Sveti Prokopije i put do wega u Qiqancukod Bujanovca uredili su in`ewerci vrawskog garnizona. Uop{tini Trgovi{te pro~istili su na nepristupa~nom terenukilometre puteva. Vojska je popravila i put od Buji}a do Rani-tovca u du`ini od osam kilometara, na ~emu su joj zahvalni ta-mo{wi Albanci. Vojni in`ewerci uredili su i prilaz do xa-mije u Ilincu. Sestrinstvu manastira Sveti Pantelejmon uLep~incu kod Vrawa vojna in`iwerija je izgradila vodovodnumre`u dugu {est kilometara.

Za pokazanu humanost i dobar odnos prema lokalnomstanovni{tvu u Kopnenoj zoni bezbednosti, pripadnici multi-nacionalnih takti~kih snaga „Istok” iz sastava Kfora u vi{enavrata ~estitali su kolegama iz vrawskog garnizona.

Pomo} starima u selu Gramada

Vojnici grade vodovod u Jablanici

15. avgust 2007.24

Kao de~ak gledao je avione kakonadle}u rodne Br|ane i filmove opilotima, ~itao stripove i kwige. Ali to su samo bili mladala~ki snovi,sve dok nije upisao Vojnu gimnaziju,potom i studije na Vojnoj akademiji.Danas je potporu~nik Dragan Matovi}najmla|i pilot na{e vojske koji leti ipo zemqi: `ivi u Novom Sadu, radi nabatajni~kom aerodromu, a odmara se urodnoj [umadiji. Nebo je wegova `eqa,letewe nada, a ~vrsta vera da }e zana{e vazduhoplovstvo do}i boqi danisvoje upori{te nalazi u optimizmu ipostojanosti wegovog karaktera.

N

PRI^A SA NASLOVNE STRANE:POTPORU^NIK DRAGAN

MATOVI], NAJMLA\I PILOTME\U AVIJATI^ARIMA

egovo radno mesto je u 252. me{ovitoj avijacijskoj eskadrili.Bli`e, pilot u odeqewu. Najmla|i pilot me|u srpskim avija-ti~arima. U ova vremena kada Vojska Srbije postaje pouzdanii sve ceweniji partner armijama visokorazvijenih zemaqa,bli`i se ~as kada }e biti mogu}nosti za vi{e letewa, remont

postoje}ih i nabavku novih letelica. Dragan strpqivo ~eka svojupriliku. Takav draguq }e tek zasijati na nebu.

Tihi momak iz Br|ana ne pri~a mnogo, bira re~i, delujeskromno i nadasve u~tivo. Ispod spoqa{weg mira krije se tem-perament koji znaju samo wemu bliski. @ivi u Novom Sadu, delistan sa cimerom iz Akademije potporu~nikom Bojanom Mladeno-vi}em. Veliko drugarstvo. Putuju zajedno na posao, izlaze uve~e.Omiqeni su im lokali i dobra muzika u ulici Laze Tele~kog.

Svoju intimu bri`qivo ~uva. Eto, uspeli smo nekako da sa-znamo kako se jedna lepa Novosa|anka nedavno na{la na do-mak wegovog srca. Ho}e li se tamo useliti – pokaza}e vreme.Ne optere}uje se mislima o porodi~nom `ivotu. Do}i }e i tokad se rasplamsa ona prava qubav, za sva vremena. Voleo bida ima brojnu i slo`nu porodicu, poput oca. Sve sre}ne poro-dice li~e jedna na drugu.

POVODI

LAKALAKAKRILAKRILA

VILINOGVILINOGKOWICAKOWICA

DE^A^KI SNOVI

Dragan je bio od one dece kojima se mo`e poveriti svakaobaveza, bez trunke sumwe da }e je obaviti kako vaqa. Voleo jeda igra fudbal i ko{arku, pecawe na Di~ini, drugove iz kraja.Me|utim, ponekad, kada bi se pojavili avioni, lopta je znala daprohuji pored wega, a wegov pogled ih je tra`io i prepoznavaona nebu. Op~iwen iznova, pratio ih je sve dok su u vidokrugu. Akada nestanu, u de~akovoj glavi ostajala su pitawa. Ko su qudi uwihovim kabinama, kako izgledaju, gde su nau~ili ~udesnu ve{ti-nu gospodarewa visinama? Umesto odgovora, ra|ali su se snovi.Snovi koji su se stalno vra}ali...

Te{ko je poverovati da su i na smeni milenijuma postojali|aci pe{aci, ali kada je o Draganu re~, to be{e cela istina.Osnovna {kola se nalazi u Preqini, pa pet kilometara hoda je-ste dobra rekreacija, ali kada se nao{tre vetrovi i snegovipokriju pre~ice, onda je to druga pri~a. Bilo je to u vreme sveko-likih oskudica, gorivo se sipalo po prekoj potrebi. „Koliko tenoge nose”, nije se ~ulo samo u izreci ve} ~esto vi|alo na tere-nu. Bilo, ne ponovilo se.

Ono {to je |acima obi~no bauk, Draganu je bio omiqenpredmet – matematika. Re{avao je zadatke poput zanimqivog re-busa koji ima svoja pravila i logiku. Matematika se najpre razu-me, a onda u~i. To pravilo olak{a}e mu `ivot. Vukova diploma jenagrada za sve {to je pokazao kao osnovac, a kri{om ~uvana taj-na upitnik za roditeqe. Saop{tio im je odluku da poha|a Vojnugimnaziju, na odobravawe oca i brigu majke kako }e se sam sna-laziti u velikom gradu.

Dobre ocene kao osnovna preporuka, a polo`eni prijemniispit i rezultati lekarskih pregleda u skladu sa `eqama dovelisu ga do {kolske klupe Vojne gimnazije i wene 28. klase. Sasvimdruga~iji na~in `ivota. Ali wemu dru`equbivom i vrednom nisute{ko padale obaveze od kojih su neki brzo dizali ruke. Za po~e-tak vrlo dobar uspeh u prvoj godini, solidan start i nagove{tajda mo`e vi{e. Onda se videlo {ta zna~i matematika. To je dobrouo~io razredni stare{ina, iskusni pedagog Bo{ko [krbina,profesor matematike i informatike. Posle druge godine birajuse smerovi, a budu}i vazduhoplovci imaju obavezu vi{e. No{entom mi{qu, Dragan }e zabele`iti odli~an uspeh. Opet dodatnipregledi i testovi, pa radost nakon saznawa da mu je `eqa ispu-wena. Bio je to drugi korak ka ciqu.

Logorovawe, ga|awe, vojni~ka uniforma... Da, obuka u ski-jawu na Kopaoniku. Sve po planu i programu. Jo{ jedan odli~anuspeh u tre}oj godini. Svakodnevno u~ewe, sistematski rad, pa-`wa na ~asu... To je wegova formula uspeha. Naravno, izlasci ugrad, dru`ewe, odlazak na fudbalske utakmice. Stadion „Parti-zana” je u neposrednoj blizini, a Dragan je navija~ crno-belih odmalih nogu. Cimere da je birao ne bi boqe odabrao: SlobodanLuki} iz Bijeqine, Boban Qubi} iz Smedereva i Zaje~arac @eq-ko Jevti}. Kakav kvartet!

U {kolskom programu su predmeti koji ga upu}uju na budu}ipoziv: osnovi vazduhoplovne teorije i tehnike, osnovi aerodina-mike i konstrukcija.

A gde je nebo?Uvek kad podigne{ glavu, tamo su sunce, oblaci i ptice.

Naravno i avioni. Najpre padobranci. Gimnazijalci su odu-{evqeni prijemom u ~uvenom 63. padobranskom bataqonu Voj-ske Srbije. Me|u stare{inama sve sami asovi. Obuka pa dvaskoka u istom danu. Avion na 800 metara i komanda: ska~i!Otvara se {iroka kupola, pogled na Ni{ i okolinu. Kakav ose-}aj {irine i slobode.

Potom, pravac planinsko bespu}e. Na ~elu je iskusni sta-re{ina iz popularne „{ezdesettre}e”, stariji vodnik @eqkoKupre{ak. Priroda mo`e da bude majka onome ko ume da sesna|e u wenim nedrima i ma}eha neznalicama. Jelo se ono ~e-ga je bilo: koprive, meso `abe i korwa~e. ^aj od maj~ine du{i-ce i kamilice dobro je osve`ewe.

Najzad krila aviona. Aerodrom pored Kovina, „utva-75”. In-struktor poru~nik Dario Markovi}. Da vidimo {ta smo nau~ili?Sletawe i uzletawe. Ve`be u zoni letewa. Blagi, o{tri i borbenizaokret, simulacija no}nog letewa. Dvanaest sati na nebu!

STUDENTSKI DANIJesen 2002. godine. Dragan je u stroju 127. klase Vojne

akademije, Smer avijacija. Uniforma, jutarwa smotra, dizawezastave, ve`bawe... Ozbiqno {tivo: aerodinamika, vazduho-plovni motori, a za katedrom biv{i i sada{wi asovi vazdu-hoplovstva. Opet mnogo rada i pouzdan oslonac zvani – mate-matika. Na kraju prve godine pome{ana ose}awa. Radost zbogodli~nog uspeha i tuga jer ~etiri dobra druga gube godinu i mo-gu}nost da postanu piloti. Takav je `ivot...

Nebo je sve bli`e. Pored mnogo teorijskog znawa sti~enova iskustva u vazduhu. Obuka iz osnovnog letewa, navigacijei grupnog letewa. Let po mar{ruti u zadatom rejonu, formi-rawe para, zaokret u grupi. Uvek kada bi seo za komande lete-lice ~uo bi re~i prvog instruktora: odmorna i hladna glava,maksimalna koncentracije i nebo je tvoje. Ko da zaboravi pr-vi samostalni let. Dva {kolska kruga. Desetak minuta u vazdu-hu bez i~ije pomo}i. Let za deset.

Raspust. Br|ani, naravno. Slo`na porodica Matovi} naokupu. Roditeqi, sin jedinac i tri sestre. Dolaze prijateqi,drugovi iz detiwstva... Ho}emo li na basket ili da sko~imo doreke po nekog klena, krku{u, skobaqa...

Tre}a godina obe}ava ozbiqnu zavr{nicu. Dragan ne odu-staje od svoje taktike. Sopstveni plan u~ewa, polagawa kolokvi-juma i ispita. Naravno, tu je vreme za sport, odmor, zabavu...

Slo`ena, ali zanimqiva nastava: mehanika leta, teorijaga|awa, reketirawe i bombardovawe, konstrukcija i oprema va-zduhoplova, elektronski ure|aji i sistemi...

^esto boravi u biblioteci. Mir i puna koncentracija. Upijastranice kwiga i ~asopisa, oboga}uje slagalicu, ve`ba mozgalicu.

Instrumentalno letewe kao priprema za no}ni pohod neba.Vidi samo instrumente, nema pogleda izvan kabine. Do kraja tre-}e godine Dragan je upisao 60 sati u vazduhu.

Zavr{etak godine zna~io je i opro{taj od u~ionice, kate-dre, predavawa, teorije... Zavr{ni semestri bi}e posve}eni le-tewu na osnovnom tipu vazduhoplova. Dok je kao de~ak ma{tao opozivu pilota u svesti mu je bio borbeni avion, ali java katkadpretekne snove. Iskusni profesori videli su ga kao pilota he-likoptera. ^udo od letelice, poleti kad ho}e, sleti gde stigne,lebdi u vazduhu... Zbog izgleda i neslu}enih manevarskih sposob-nosti porede ga sa vilinim kowicem. Ko bar jednom nije pratioi divio se letu ~udesnog stvorewa?

Dragan je lako prihvatio istinu i nastojao da joj se prila-godi. Kada je tako, poku{a}e da bude me|u najboqima. Nebo jeisto, vaqa leteti. Kabina „gazele” je novi izazov. Ali komandesu druga~ije: cikli~na palica, kolektivna palica i no`ne koman-de. Onom prvom upravqa se nagibom, druga se koristi za usme-ravawe snage motora, a nogama se odre|uje pravac. Za razlikuod aviona, obja{wava Dragan, postoji takozvani negativni tran-sfer. Kod aviona palica se pomera unazad, kod helikopteraobrnuto. Eto male {kole pilotirawa.

Posle osamnaest sati letewa sa instruktorom, prvi samo-stalni let. Upravqa lakim krilima vilinog kowica. U`iva u pej-za`u, pamti lepotu koju gledaju ptice.

Na promociji ispred Skup{tine Srbije, Dragan Matovi}se di~i ~inom potporu~nika i uspehom – tre}i na smeru, sa pro-sekom 8,80. Neopisiva radost porodice.

Imaju se ~ime ponositi. Branko KOPUNOVI]

Sni

mio

Dari

mir

BAN

DA

15. avgust 2007.26

U^ENICI VOJNE GIMNAZIJE, BUDU]I STUDENTI VOJNIH AKADEMIJA U INOSTRANSTVU

Izabrani me|u kandidatima

sa najboqim {kolskim

uspehom, u~enici Vojne

gimnazije koji }e svoje vojno

obrazovawe nastaviti na

presti`nim vojnim

akademijama u SAD, Italiji,

Nema~koj i Gr~koj, ve} na

prvi pogled pokazuju da }e

primerno predstavqati

Srbiju. Kada govore o svojim

budu}im {kolskim

obavezama, plene mlado{}u

i vedrinom, odmereno{}u

u pona{awu i odgovornim

stavom.

Pre ~etiri godine upisali su Vojnu gimnaziju, otisnuli se u no-vi `ivot, a toplinu roditeqskog doma zamenili {kolskim in-ternatom. Bila je to ogromna promena za de~ake. Prilago|a-vawe novim uslovima za u~ewe, dru`ewe, zabavu, kolektiv-nom `ivqewu uop{te, nikome nije lako palo. Tra`ili su svo-je mesto u novoj sredini, instituciji koja ve} 31 godinu obra-

zuje budu}e oficire. U {kolski dnevnik upisana je i poneka slabaocena, u {kolskom dvori{tu ~ula se katkad ru`na re~.

Sre}om, tu su bili iskusni profesori, koji svoj posao ne shva-taju samo kao podu~avawe ve} i kao vaspitavawe nara{taja kojidolaze. Pored wih su i {kolski pedagozi, psiholozi, naravno, istare{ine, na~elnici klasa, koji su tim mladi}ima, vode}i ih uprvim koracima na putu oficirske karijere, poslu`ili kao uzor.Pokazali su im, pre svega, kako se treba pona{ati, pomo}i sebi idrugu, uz veliko razumevawe za sve wihove {kolske i generacijskeprobleme.

GIMNASTI^AR U NEMA^KOJTi isti momci, koji su pre ~etiri godine boja`qivo kro~ili u

krug internata nedavno su zavr{ili Vojnu gimnaziju. Maturiralisu i sada se pripremaju da nastave svoje obrazovawe, mahom naVojnoj akademiji u Beogradu. Za ~etiri ili pet godina Vojska Srbi-je }e biti bogatija za stroj mladih oficira. Me|utim, ne}e svi pr-ve oficirske ~inove dobiti na promociji studenata Vojne akade-mije na Bawici. Sedmorica u~enika Vojne gimnazije uputi}e seuskoro u inostranstvo, gde }e u~iti strane jezike i upisati tamo-{we Vojne akademije.

Izabrani me|u kandidatima sa najboqim {kolskim uspehom,u~enici Vojne gimnazije koji }e svoje vojno obrazovawe nastavitina presti`nim vojnim akademijama u SAD, Italiji, Nema~koj i Gr~-koj, ve} na prvi pogled pokazuju da }e na{u zemqu i tradiciju wene

MISIJA – DIPLOMAOFICIRA

[KOLSTVO

27

oni sebi mogu da priu{te boqe uslove za rad i usavr{avawe. Ka-da se vratim voleo bih da zateknem transformisanu Vojsku Srbi-je, koja ne}e mnogo da se razlikuje od onoga {to }u u Italiji da na-u~im – smatra Radovan.

RIMSKA DISCIPLINARajko Gujani~i} iz Nove Varo-

{i tako|e }e put Italije, ali naSmer vazduhoplovnotehni~ke slu-`be. To je tehni~ka akademija koja senalazi u Rimu i traje pet godina.Opredelio se za wu zato {to mislida je to odli~na prilika da se stek-nu nova znawa i iskustva, nau~e je-zici i boqe uputi u tajne vojnog po-ziva koji se sve vi{e profili{eprema zapadnom sistemu.

Ponuda za Vazduhoplovnoteh-ni~ki smer svidela se Rajku, jer bi iovde konkurisao na neki od tehni~-kih smerova. Kako ka`e, ovo je,ipak, 21. vek i prirodno je {to ga veoma zanima tehnika. Na{ojvojsci sledi modernizacija i uskoro }e se u wenom sastavu na}i inovi vazduhoplovi, za ~ije }e odr`avawe biti stru~an.

Na Rim }e se lako navi}i, siguran je Rajko. Istina, re~eno muje da je ta Vojna akademija jedna od najstro`ih {to se ti~e disci-pline, a to mu ni u Beogradu nije bila ja~a strana. Me|utim, nadase da }e se nekako prilagoditi rigoroznim pravilima `ivota. Onveruje u svoje kvalitete i ne mawka mu samopouzdawa. Ranije sebavio sportom, karateom i rukometom, kasnije se koncentrisao nau~ewe, i u svemu je bio uspe{an. Na pitawe ho}e li da „gleda” le-pe Talijanke, Rajko odgovara: „Gleda}e one mene, vidite kakav sam!”– i {eretski namiguje.

GRU@ANIN U HELADIMilomir Miqkovi} iz Vitanovca kod Kraqeva upisa}e Vojnu

akademiju u Gr~koj, Smer vazduhoplovnotehni~ke slu`be. – Dogodilo se to da upravo pro{le godine, kada sam odlu~io

da u~im gr~ki, stigne ponuda da se na osnovu uspeha u {koli dvojicau~enika upi{u na wihovu vojnu akademiju – ka`e Milomir.

Kurs gr~kog jezika je upisao na tre}oj godini, i tada nije nirazmi{qao o tome da jedan deo `ivota provede u Gr~koj. [kolo-vawe u Heladi }e trajati ukupno {est godina, tako da }e se Milo-

mir, kako ka`e, naviknuti da „lomijezik”. Jo{ nije siguran da li sewegova budu}a {kola nalazi u Ati-ni ili Solunu, a o~ekuje da }e upisbiti u septembru. Nada se da }etamo sresti bar neke od ~etvoricena{ih studenata, koji su ranijeupisani na gr~ku vojnu akademiju,te da }e mu oni pru`iti neophodnupodr{ku.

Nije do sada mnogo saznao oiskustvima tih momaka, ali pretpo-stavqa da ne}e biti problema u{koli, jer je ~uo da su se, od svihstranih studenata, mladi}i iz Sr-

bije ubedqivo najboqe pokazali na testovima. Matematika i fi-zika, kao najva`niji predmeti, tako su dobro izu~avani u Vojnojgimnaziji da se ne boji da upi{e bilo koji fakultet i ne brine zauspeh iz tih „najte`ih” predmeta.

U svoj rodni Vitanovac, ovaj mladi Gru`anin }e verovatnomo}i da dolazi samo za vreme letwih i zimskih raspusta, ali veru-je da }e mu i `ivot u Gr~koj biti dovoqno interesantan. U Vojnojgimnaziji je nau~io da se sa svima u klasi dobro dru`i, pa se nadada }e i u Gr~koj prona}i prave prijateqe.

vojske dostojno predstavqati. Plene mlado{}u i vedrinom, ali iodmerenim pona{awem i odgovornim stavom.

Branislav Krstovi} dolazi iz Beograda, momak sa Ceraka.Primqen je na {kolovawe u Nema~koj.

– [kolovali smo se ~etiri godine da bismo i{li na na{uvojnu akademiju, ali pru`ila nam se mogu}nost da odemo u ino-stranstvo. Ve} su dve generacije Gimnazijalaca, u ne{to mawembroju, imale takvu mogu}nost. Oni su oti{li u Gr~ku i Italiju, aove godine je i Nema~ka postala aktuelna. Ponu|en nam je smer pe-{adije, na koji sam primqen – ka`eBranislav.

Kako su ga obavestili, prvih{est meseci boravka bi}e posve-}eno intenzivnom u~ewu jezika. Voj-ni deo {kolovawa u Nema~koj po-~e}e u junu 2008. i traja}e do maja2015. godine. Ho}e li zbog du`ine{kolovawa dobiti neko boqe rad-no mesto kada se vrati, Branislavjo{ ne mo`e da zna, ali je uverenkako }e ste~eno znawe mo}i daprimeni u Vojsci Srbije.

Znawe jezika je, kako misliBranislav, danas postalo veomava`no. Na{em oficiru koji }e uskoro raditi u me|unarodnomokru`ewu bi}e neophodno da se dobro sporazumeva sa kolegama izsveta. Ako je neke stvari neminovno uraditi, treba {to pre sa timzapo~eti.

– Malo su mi poznate prilike u Nema~koj, ~ak ne pratim ni fud-bal kao ve}ina vr{waka, pa ne znam mnogo ni o Bundes ligi, jer samse od sportova najvi{e bavio gimnastikom, koja je u Vojnoj gimnazijivrlo zastupqena. Sedam godina je preda mnom i voleo bih da o Ne-ma~koj popri~amo kada se vratim – uz osmeh poru~uje Branislav.

TRAJNO PRIJATEQSTVORadovan Ili} je iz Po`ege. On isti~e da je na vreme shvatio

kako je Vojna gimnazija {kola u kojoj se ceni rad i trud. Mora semnogo u~iti da bi se uspelo. Peda-gozi, profesori i na~elnici klasabili su spremni da pomognu u sva-kom trenutku.

[ta Radovan ka`e o drugar-stvu vojnih gimnazijalaca, popular-nih „vogijevaca”?

– Danono}no smo zajedno ime|u nama se ra|aju prijateqstvakoja }e se nastaviti verovatno to-kom celog ivota. U ostalim {kola-ma mo`ete s nekim biti u razredu,a da nikad ne razmenite neku re~ oprivatnim stvarima. Ovde je tomnogo druga~ije. Mi pre svega ivi-mo zajedno u internatu i delimo

sve, od kupatila do trpezarije. I{li smo zajedno i na teren u tre-}oj godini, gde smo izvr{avali vojni~ke zadatke, podeqeni u grupekoje su morale tesno da sara|uju. Znamo se u du{u, tako da mo`emojedan drugom da pripomognemo kada nai|e neki te`ak trenutak u i-votu – odgovara Radovan.

Sve predmete u~io je s podjednakom pa`wom. Vojna obuka skojom su u~enici otpo~eli pro{le godine krunisana je ga|awi-ma, i tada su bar delimi~no osetili kako izgleda baviti se voj-nim „zanatom”. Radovan ide u Italiju, na Smer pe{adije na ita-lijanskoj akademiji kopnene vojske. [kola zajedno s u~ewem jezi-ka traje pet godina. U gimnaziji je u~io ne{to malo italijanskog itek planira da ga usavr{i, a ranije je u~io francuski, {to }e mubiti od pomo}i.

– O~ekujem da }u tamo ste}i znatno savremenije obrazovawenego ovde. Ne potcewujem na{u akademiju. Naprotiv, ali mislim da

Branislav Krstovi}

Radovan Ili}

Milomir Miqkovi}

Rajko Gujani~i}

[KOLSTVO

15. avgust 2007.28

MOMAK S JUGADalibor Stojilovi} dolazi iz Trgovi{ta, malog mesta na kraj-

wem jugu Srbije. Ka`e da mu je Vojna gimnazija pru`ila mnogo toga{to nijedna druga {kola ne bi mogla.

– Onaj ko je hteo da u~i, ko je bio ambiciozan i ulo`io punorada, taj je i uspeo. Ako si uporan i ako profesori vide da vrednoradi{, pomo}i }e ti i izvu}i iz tebe kvalitet koji do tada nisi mo-gao sam u sebi da prona|e{. U prvoj godini, u periodu prilago|a-vawa, dobio sam nekoliko slabih ocena, ali svi su me podr`ali iuspeo sam da Gimnaziju zavr{im s odli~nim uspehom – obja{wavaDalibor.

U Gr~koj }e Dalibor upisatiVojnu akademiju Kopnene vojske,Smer pe{adija. Milomir i on }e,najverovatnije, biti na istoj aka-demiji, jer je kod wih, kako je oba-ve{ten, vazduhoplovnotehni~kaslu`ba koju Milomir upisuje deoin`iwerije.

Trgovi{te, mesto u kom je ro-|en, podjednako je udaqeno od Beo-grada i Soluna, pa se nada da }ene{to ~e{}e mo}i da ode do ku}e,ali ka`e da nije problem ni da sa-~eka raspust. Na to se ve} navikaotokom {kolovawa u Beogradu.

– Ne znam ho}emo li tamo dobiti i civilne diplome, ali menije prvenstveni ciq da postanem oficir kopnene vojske, vojnik upravom smislu. I ovde mi je pe{adija bila jedna od `eqa. Mislimda }u u Gr~koj, uz u~ewe jezika, za pet godina savladati sve sadr`a-je takti~ke obuke. Moji su sre}ni, ja sam mo`da i prvi ~ovek iz Tr-govi{ta koji }e na du`i rok oti}i na {kolovawe u inostranstvo.To mi dosta zna~i i zato }u se potruditi da u inostranstvu lepopredstavim ne samo sebe nego i kraj iz kog poti~em i zemqu iz ko-je dolazim – dodaje Dalibor.

DE^A^KI SANBojan Udovi~i} se rodio u Tuzli. Detiwstvo je proveo u U`icu,

gde je wegov otac, ina~e oficir, posle Tuzle i Ni{a, bio na slu`bi.U doba kada je Bojan upisao Vojnu gimnaziju svi su se preselili u Beo-grad. O~eva profesija odmalena je bila i wegova eqa. Majka se ni-je ba{ slagala s tim, ali wega je vojni poziv toliko privla~io da je

re{io da upi{e Vojnu gimnaziju uvreme kada Vojska ne stoji ba{ naj-boqe. Hteo je da jednog dana radi uVojsci i sawao da sedne u kabinuaviona. Dok mnogi o tome samo ma-{taju, Bojanu se pru`ila prilika daostvari sve svoje najintimnije sno-ve.

– U gimnaziji ima vremena zasve, ali akcenat je na u~ewu. Opre-delio sam se da sledim svoja inte-resovawa i u~im najpre ono {to }emi u budu}oj karijeri najvi{e kori-stiti. Osim jezika, to su pre svegatehni~ke nauke – uveren je Bojan.

Od svih u~enika sa Vazduhoplovnog smera Gimnazije imao je naj-boqi uspeh na testovima SIT, koje ina~e pola`u i strani i ameri~kistudenti ako ele da upi{u fakultete u SAD. Zbog toga {to poziv pi-lota zahteva savr{eno zdravqe, jo{ od druge godine u~enici su bilipodrvgnuti detaqnim medicinskim pregledima – i on je bio jedan odnekolicine koji su zadovoqili o{tre zdravstvene kriterijume

– Qudi iz ameri~kog izaslanstva su dosta otvoreni. Oni sumi rekli da }e u Kolorado Springsu biti dosta te{ko, posebno nape{adijskom treningu, koji traje {est nedeqa, gde se dosta tr~i,rade se sklekovi... Na svu sre}u, Vojna gimnazija u Beogradu pru`adobru osnovu za bavqewe fizi~kim aktivnostima, pa se ne bojimkako }u izdr`ati naporan trening – ka`e Bojan.

Koliko je obave{ten, sistem {kolovawa pilota u SAD je ne{todruga~iji nego kod nas. Oni se tek u petoj godini obu~avaju za letewe,a prve ~etiri godine se sti~e op{te obrazovawe, dok se kod nas pi-loti sve vreme usmeravaju na aktivnosti vezane za obuku u letewu.

Engleski u~i od petog razreda, i solidno ga govori, {to su po-kazali rezultati testa SIT, koji je uradio boqe od mnogih ro|enihAmerikanaca. Na Akademiji u Kolorado Springsu ima malo stra-nih studenata. On je u klasi jedan od petnaestorice. Zna da je pojedan student iz Albanije, Poqske, [ri Lanke i Iraka. Akademijaima vi{e hiqada studenata, i pravi je grad u malom. Unutar wenihograda ima sve {to je studentima potrebno.

– Klima je, kako ka`u doma}ini, dosta prijatna. Rekli su mida zbog nadmorske visine pijem dosta vode, da ne dehidriram. Otacmi je sa Zlatibora, odrastao sam u U`icu, pa }e i geni vaqda u~i-niti svoje da se dobro sna|em i u dalekim Stenovitim planinama –optimista je Bojan.

STOPAMA PREDAKADu{an Ran|elovi} iz @itkovca kod Aleksinca tvrdi da je {ko-

lovawe u Vojnoj gimnaziji bilo najlep{i period u wegovom `ivotu. – Mnogi tako govore i kada ostare, a ja iskreno mogu da ka-

`em da je, i pored te{kih trenutaka, uspona i padova, sve u svemu,bilo prelepo dru`iti se sa drugovima iz cele Srbije i nau~itimnogo toga od izvanrednih profesora – ocewuje Du{an.

Vi{e mu, kako ka`e, idu pri-rodni predmeti, mada sve u~i pod-jednako. Informaciju o mogu}no-sti da se {koluje u inostranstvu do-bio je u tre}oj godini, kada su nekiu~enici zavr{ne godine po{li uItaliju i Gr~ku. Ove godine su jo{ uoktobru zapo~eli kursevi italijan-skog i gr~kog, a prvi put i nema~kogjezika, ~ije je osnove savladao. Preotprilike mesec dana raspisan jekonkurs za dva mesta u Nema~koj,prijavio se i „glatko” pro{ao.

– [kolovawe }e trajati ukup-no sedam godina, od toga je skorogodina dana posve}ena u~ewu jezika. Vojna akademija Kopnene voj-ske, Smer pe{adija, koji }u upisati, nalazi se u Hirtu, izme|u Kel-na i Bona. Posle pet godina u~ewa, godinu dana sta`ira se u jedi-nici. U Srbiju se vra}amo kao poru~nici. Ovde sigurno ne bih oda-brao pe{adiju, ali u Nema~koj, koliko sam informisan, mnogeslu`be su povezane s pe{adijom – pretpostavqa Du{an.

Nema~ka vojska je, prema wegovom uverewu, jedna od najsavre-menijih i najja~ih u svetu. Kada se vrati, on `eli da prenese isku-stva koja tamo bude stekao, jer misli da se od Nemaca mnogo mo`enau~iti o organizaciji jedne moderne armije. Du{an u {ali ka`eda ga ni pored wegovih plavih o~iju poslovi~no hladni Nemci ne}eprepoznati kao svog. Suvi{e je, kako ka`e, ju`wa~ki temperamen-tan. Iako ga roditeqi i drugovi veoma podr`avaju u svemu, svestanje da }e ~esto ose}ati nostalgiju.

Vojna gimnazija pru`a mogu}nost za bavqewe mnogim vanna-stavnim aktivnostima. Du{an je bio ~lan horske i streqa~ke sek-cije, zavr{io je kurs rowewa i postao ~lan kluba podvodnih aktiv-nosti u {koli. Pored nema~kog, u~io je i italijanski jezik, a usputje bio i na kursu plesa, ba{ kao i srpski oficiri s po~etka dvade-setog veka. I oni su svoja znawa sticali i usavr{avali na vojnimu~ili{tima {irom Evrope i sveta. Po`elimo zato sre}u momcimakoji su ove godine krenuli stopama svojih slavnih predaka.

Aleksandar ANTI]

Dalibor Stojilovi}

Bojan Udovi~i}

Du{an Ran|elovi}

29

[ T A M I S L E S R E D W O [ K O L C I O V O J N O J A K A D E M I J I

IZAZOVNOSTUDIRAWE[Nedavno empirijsko

istra`ivawe pokazalo je

da Vojna akademija ima

pozitivnu naklonost

sredwo{kolske omladine,

{to svakako treba

iskoristiti za medijsku

afirmaciju Vojske

i popularizaciju vojnog

obrazovawa

kolovawe i usavr{avawe kadra za potrebe vojske u centru je pa`we gotovo svihdr`ava i armija sveta. Sistem obrazovawa na{e zemqe zasnovan je i funkcioni-{e po dosada{wim modelima i principima obrazovawa u dru{tvu, sa stalnimusavr{avawem, pra}ewem i uvo|ewem novina. [kolovawem u sistemu vojnog

obrazovawa obezbe|uje se profesionalni kadar onih obrazovno-stru~nih profilakoji se ne mogu dobiti u gra|anstvu.

Analizom sistema vojnog obrazovawa drugih zemaqa, pre svega ~lanica Progra-ma Partnerstvo za mir i Natoa, uo~ava se op{ti trend racionalnog sistema {kolova-wa i usavr{avawa kadra za potrebe sistema odbrane. Iako vrlo operativan, na{ sa-da{wi sistem vojnog obrazovawa mora biti usagla{en sa materijalnim mogu}nostimazemqe i redefinisanom ulogom Vojske, saglasno standardima i zahtevima najrazvije-nijih zemaqa i zemaqa u okru`ewu koje su ve} obavile zna~ajne reforme u toj oblasti.

Opredeqewe Srbije za celovitu reformu sistema odbrane zasnovano je na spo-znaji o neophodnosti promena i u tom sektoru. Uporedo sa tranzicijom dru{tva i stva-rawem uslova za ravnopravnost polova, sve je ve}e i u~e{}e `ena u oru`anim snaga-ma stranih zemaqa. Od {kolske 2007/2008. godine prihva}en je novi model {kolova-wa na Vojnoj akademiji u Republici Srbiji, kojim se, prvi put, pru`a mogu}nost {kolo-vawa devojaka za oficirski poziv.

DEVOJKE BI U BORBENE AVIONETim povodom Institut za strategijska istra`ivawa Ministarstva odbrane spro-

veo je empirijsko istra`ivawe na temu „Stavovi sredwo{kolske omladine o {kolova-wu na Vojnoj akademiji“. Ciq je bio da se utvrde stavovi sredwo{kolske omladine onastavku {kolovawa i {kolovawu na Vojnoj akademiji, percepciji li~nih mogu}nosti iuspeha, wihova o~ekivawa i stepen obave{tenosti o vojnoobrazovnim ustanovama.

ISTRA@IVAWA

Naime, tokom istra`ivawabilo je va`no utvrditi kakva jemotivisanost sredwo{kolskeomladine za studirawe na VA, iz-vore i stepen informisanostimladih o uslovima tog studirawai povezanost opredeqewa da sestudira na VA sa razli~itim so-cioekonomskim, obrazovnim i de-mografskim karakteristikamaispitanika.

Rezultati istra`ivawa po-kazali su da 90 odsto od ukupnogbroja ispitanika planira da na-stavi daqe {kolovawe. Od togbroja, oko 10 odsto se izjasniloda `eli da studira na Vojnoj aka-demiji (VA). Sredwo{kolci suimali mogu}nost da se izjasne nakom od fakulteta u na{oj zemqi`ele da nastave {kolovawe. Onisu se opredelili za 27 visoko-{kolskih ustanova u Srbiji. Me|uwima, Vojna akademija zauzela je~etvrto mesto sa 248 u~enika kojibi `eleli da je upi{u. Od ispita-nika koji su se izjasnili da `eleda studiraju na VA, mladi}i binaj~e{}e {kolovawe nastavilina smeru kopnene vojske, dok `en-ski ispitanici najve}u zaintere-sovanost iskazuju za smer avija-cije. Za {kolovawe na VA motivi-sala bi ih mogu}nost kontinuira-nog usavr{avawa u zemqi i ino-stranstvu, te blagovremena i {i-ra informisanost o {kolovawuna Akademiji i slu`bi u VojsciSrbije. Najve}i broj u~enika (86odsto) smatra da VA pru`a dobro isveobuhvatno obrazovawe i da je poziv oficira izazovan i rizi-~an. Smatraju da su upornost i jaka `eqa da se zavr{i VA najva-`niji uslovi uspe{nog zavr{etka Akademije.

Obezbe|ivawe ekonomske sigurnosti i razvoj psihofizi~kihsposobnosti su potrebe koje sredwo{kolci isti~u da bi mogli dazadovoqe studirawem na Vojnoj akademiji.

Jedan od ciqeva istra`ivawa je bio da se ispitaju stavovisredwo{kolaca o novom modelu {kolovawa devojaka na VA, ali io tome {ta misle o dobrim i lo{im stranama aktivnog anga`ova-wa ena u Vojsci. U vezi sa tim 68 odsto ispitanika pozitivno oce-wuje model {kolovawa devojaka na VA, uz ispoqavawe saznawa oslo`enosti oficirskog poziva. Svoj stav obja{wavaju idejom oravnopravnosti polova i ulogom `ene u dru{tvu. Da je to dobarizbor, ali da postoje i negativne posledice, `enski ispitaniciobja{wavaju naj~e{}e odgovorom da na VA ne postoje dobri usloviza {kolovawe `ena, dok mu{ki smatraju da `ena oficir ne}e mo-}i na pravi na~in da odgovori na ulogu majke. Da VA nije dobar iz-bor za devojke izjasnilo se 817 (32 odsto) ispitanika. Svoj stav`enski ispitanici naj~e{}e obja{wavaju gubitkom `enstvenosti, amu{ki smatraju da `ena oficir ne}e mo}i na pravi na~in da odgo-vori na ulogu majke. U tom smislu se sla`u i mu{ki ispitanici koji{kolovawe devojaka na VA ocewuju pozitivno i oni koji smatraju

da to nije dobar izbor. Ispita-nici koji smatraju da {kolovawedevojaka nije dobar izbor, ali daon ima i svojih pozitivnih stra-na, svoj stav obja{wavaju polnomravnopravno{}u i jednakim ulo-gama u dru{tvu.

POZITIVNANAKLONOST

Drugi zadatak istra`iva-wa bio je da se utvrdi stepen iizvor informisanosti sredwo-{kolaca o uslovima {kolovawana Vojnoj akademiji. Na pitawekoliko su obave{teni o Vojnojakademiji, sredwo{kolci su naj-~e{}e odgovarali da su, po wi-hovoj proceni, informisani ma-lo ili da nisu uop{te obave{te-ni. Kao izvore informisanostioni naj~e{}e navode televizij-ske emisije posve}ene vojsci,ostala sredstva javnog informi-sawa, roditeqe, sada{we i biv-{e studente Akademije.

U najve}em broju sredwo-{kolcima su nepoznati programstudirawa na VA, uslovi `ivotai rada studenata Akademije.Utvr|eno je da vi{e od 50 odstoispitanika ne zna kako se fi-nansira to {kolovawe, da li jena buxetu ili samofinansira-we, {to mo`e biti vrlo va`anpodatak pri opredeqewu za {ko-lovawe na toj visoko{kolskojustanovi.

S obzirom na raskorakizme|u stepena informisanostii procene kvaliteta obrazova-wa koje se sti~e na Akademiji,mo`e se zakqu~iti da VA, kao„brend”, ve} ima pozitivnu na-klonost sredwo{kolske omladi-

ne. Tu naklonost treba iskoristiti za medijsku afirmaciju Voj-ske i popularizaciju vojnog obrazovawa.

Zakqu~ak diskusije povodom ovog empirijskog istra`ivawa,a pokrenute na Sekciji vojnih psihologa na nedavno odr`anomskupu psihologa Srbije u Lepenskom viru, jeste da nekoliko go-dina unazad ne postoji adekvatna informisanost o vojnoobra-zovnom sistemu i uslovima {kolovawa, iako kod sredwo{kolskeomladine postoji interesovawe za poslove iz oblasti odbranei za{tite. Shodno tome, zakqu~ili su psiholozi, neophodno jeboqe informisawe sredwo{kolske omladine i u~enika osnov-nih {kola osmog razreda, eventualnih kandidata za Vojnu gimna-ziju. To podrazumeva blagovremeno dostavqawe informatora,reklamnih flajera, organizovawe zanimqivih predavawa pri-lago|enih interesovawu i uzrastu sredwe i osnovne {kole. Ta-ko|e je neophodno redefinisati i kriterijume konkursa za pri-javu kandidata za {kolovawe na Vojnoj akademiji.

Sve u svemu, celokupno istra`ivawe dalo je rezultate kojimotivi{u ali i obavezuju, {to zna~i da je omladina pozitivnovrednovala rad i obrazovni proces na Vojnoj akademiji, pa bio~ekivawa sredwo{kolaca – trebalo ispuniti.

Tatjana [TETINAnita \OR\EVI]

ISTRA@IVAWA

15. avgust 2007.30

UZORAK ISPITANIKATerensko istra`ivawe je realizovano od 26. marta do

26. aprila 2007. Sproveo ga je istra`iva~ki tim iz Insti-tuta za strategijska istra`ivawa MO u sastavu: rukovodi-lac istra`ivawa dr Jovanka [aranovi}, potpukovnik drNeboj{a Nikoli}, potpukovnik mr Sr|an Milenkovi}, di-plomirani psiholozi Anita \or|evi} i Tatjana [tetin, pu-kovnik mr Dragoslav Dini} i potpukovnik Drago Mari}.

Uzorak u istra`ivawu ~inilo je 2.527 u~enika ~etvrtihrazreda gimnazija i tehni~kih {kola iz svih 25 okruga nateritoriji Republike Srbije (61 grad i 67 {kola).

SKUP PSIHOLOGADeo rezultata istra`ivawa stavova sredwo{kolaca

prema {kolovawu na VA izlo`en je na 55. nau~nostru~nomskupu psihologa Srbije u Lepenskom viru. Prezentovani re-zultati pokrenuli su stru~nu diskusiju psihologa zaposlenihu Vojsci na razli~itim du`nostima, te psihologa zaposlenihu ustanovama koje se bave profesionalnom orijentacijom,selekcijom i savetovawem za nastavak {kolovawa na sred-wem i visokom obrazovnom nivou.

Prezentacija istra`ivawa na skupu psiohologa

S p e c i j a l n i p r i l o g

8Z A S TAV I N C Z 9 9 9

VELIKIBORBENIPI[TOQ

31

M I N I J AT U R N E B E S P I L O T N EL E T E L I C E

NEBESKIIZVI\A^I

POVRATAK RUSIJE NA SVETSKE OKEANE

NOVINOSA^

AVIONA

ARSENAL

32

Urednik prilogaMira [VEDI]

Kada bi nekoj renomiranoj fabriciproces proizvodwe bio spre~en kaoZastava – oru`ju, mnogi bi odustali odizrade pojedinih modela. Ali ne iKragujev~ani. O ~emu je re~? Sve je po-

~elo pojavom velikog borbenog pi{toqa CZ99. Zastava se na svetskom tr`i{tu namet-nula kvalitetom, jednostavno{}u u rukova-wu i cenom, te je wen proizvod bio dostavisoko kotiran. Novi pi{toq uspe{no jekonkurisao ~ak i na ameri~kom tlu i to be-reti 92 koja je zamenila ~uvenog kolta u slu-`benom naoru`awu. Me|utim, sankcije na-metnute na{oj zemqi pomutile su ra~une do-ma}im oru`arima.

PROIZVODWUDIKTIRALE BOMBEIako je zemqa bila pod ekonomskom

blokadom, proces proizvodwe se u Zastavinastavio, a pojedini primerci oru`ja sti-zali su ~ak tamo gde niko nije o~ekivao.Slu{aju}i sugestije korisnika, oru`ari sukako-tako ispravqali i unapre|ivali pr-

Zastavin CZ 999 VELIKI BORBENI

PI[TOQ 32

Britanska pu{ka SA80ORU@JE SA MILION

PROBLEMA 35

Samohodna haubica 155 mm NLOS-cAUTOMATIZOVAN SISTEM 38

Minijaturne bespilotneleteliceNEBESKI IZVI\A^I 41

Ju`nokorejski turboprop KT-1AVION ZA VELIKI LET 46

Povratak Rusije na svetske okeaneNOVI NOSA^ AVIONA 49

Kraj blistave karijere PRAGE NA BALKANU 51

SADR@AJ

VELIKIBORBENIPI[TOQ

Z A S T A V I N C Z 9 9 9

Novi Zastavin pi{toq je

veoma sigurno i precizno

oru`je, koje se, za sada,

proizvodi u dva kalibra

– 9 mm para i .40 S & W.

Mnogi poznavaoci oru`ja

slo`i}e se da je zavr{na

faza obrade kod CZ 999

na veoma visokom nivou,

~ak na nivou onih CZ 99

koji su se devedesetih

godina izvozili za

ameri~ko tr`i{te.

robusna i velika postala je lak{a. Sem to-ga, na{i konstruktori nisu mogli da zaobi-|u jo{ jedan trend u svetu – krupno narezi-vawe navlake. Tako se na kraju same navla-ke nalaze krupni narezi koji su predvi|eniza prihvatawe slobodnom rukom prilikompovla~ewa navlake u zadwi polo`aj. To jebio glavni nedostatak CZ 99, ali otkloniv-{i ga, tri devetke dobijaju pravu formu imaksimalnu {irinu, koja ga ~ini pogodnim iza prikriveno i za otvoreno no{ewe.

Slede}a vidna promena jeste sam ru-kohvat. On je u odnosu na CZ 99 umawen ine{to ispravqen. Na taj na~in pi{toqu nesamo da je smawena te`ina nego je dobio ina ergonomiji, pa sada mogu da ga koriste iborci sa mawom {akom. Ono {to jo{ padau o~i jeste redizajnirawe obara~a i oro-za. Kod novog modela obara~ je mnogo vi{ezakrivqen u odnosu na stari, pa prst pri-likom povla~ewa obara~e ne klizi nadole,a i sama ta~ka okidawa je pomerena ne{tounapred – na pravo mesto. Pored toga, we-govo daqe propadawe (po opaqewu) iznosisvega jo{ dva do tri milimetra, {to je beztriger-stopa odli~no za tu vrstu pi{toqa.Na sam oroz ima nekoliko primedbi, ali ipohvala. Kao prvo pohvalno je da je ne{toprodu`en, pa se sada bez straha mo`e ru-kovati sa wim i ne misliti da li }e zbog ve-li~ine jednostavno iskliznuti ispod palca.

Postoje i zamerke na oblik oroza kojije {picast i zakrivqen prema dole, umestoprema gore. Taj {picast oblik onemogu}avabrzo potezawe pi{toqa i to naro~ito akose nosi na opasa~u ispod garderobe jer utom slu~aju o{tra {pica oroza (koja je po-red svega zaokrivqena nadole) mo`e da za-ka~i i pocepa garderobu, te spre~i poteza-we oru`ja.

Na navlaci, posle otvora za izbaci-vawe ~aura, nalazi se identifikator metkau cevi. Kako je navlaka u zavr{noj obradiodra|ena na visokom nivou mat crnom bo-

33

vobitni model. Tako je na tr`i{te stigao iCZ 99 kontakt koji je bio vidno popravqeni ulep{an. No, nije se stalo samo na tome,ve} se nastavio proces usavr{avawa, i toveoma uspe{no. Pored usavr{avawa sta-rog borca CZ 99, pa ~ak i kompakta, steklisu se uslovi i za novi tip pi{toqa. Dobioje jo{ jedan broj u oznaci modela i tako jenastao CZ 999.

Ura|eni su prototipovi, ispitano po-na{awe materijala u svim uslovima eks-ploatacije i, na kraju, kada su bili priku-pqeni svi papiri za serijsku proizvodwu –po~ela je agresija Natoa na na{u zemqu. Ubombardovawima su stradale i neke fa-brike namenske proizvodwe. Na udaru suse na{li i Zastava – oru`je i weni pogoni.U jednom od wih trebalo je da se pokrenelinija za proizvodwu CZ 999. Bilo je pita-we dana kada }e otpo~eti proizvodwa, alisu je bombe Natoa u tome spre~ile. Za krat-ko. I otprilike nakon godinu dana po okon-~awu agresije, zahvaquju}i velikoj uporno-sti i trudu zaposlenih, uni{teni pogoni suobnovqeni i otpo~ela je serijska proizvod-wa novog pi{toqa.

PREDNOSTI I MANEKada se CZ 999 uporedi sa starijim

bratom CZ 99 odmah se uo~avaju najva`nijeizmene. Poredimo li dimenzije, novi pi-{toq je u odnosu na CZ 99 mawi u {irinuza oko dva milimetara. Ta dva milimetrasu i te kako vidqiva jer je pi{toq postaovitkiji, a navlaka koja je bila preterano

jom, identifikator, odnosno wena iglica,veoma lako pada u o~i ako se metak nalaziu cevi. Na samom rukohvatu pojavila se jo{jedna novina koja je veoma studiozno razma-trana na po~etku 20. veka, a to je da pi{toq,a ne strelac, broji utro{ak municije, odno-sno da pi{toq upozorava strelca kada uokviru ostane odre|ena koli~ina municije.Na zapadu ta ideja nije ba{ bila prihva}e-na, ali su to re{ewe, po potrebi naru~io-ca, ipak ugra|ivali u svoje modele i Beret-ta i Colt, pa ~ak i Smith & Weason.

Kod starijeg modela je, na navlaci,otvor za izbacivawe ~aura maksimalnouve}an. To doprinosi direktnom prqawule`i{ta metka, a u isto vreme pi{toq ~iniveoma sigurnim i pouzdanim oru`jem (kaopouzdano oru`je reklamirao ga je i Xef Ku-per). Kod modela CZ 999 taj otvor je iden-ti~an {to teoretski dodatno umawuje mo-gu}nost da do|e do zastoja.

Najkvalitetniji deo sa CZ 99 – tvrdohromirana cev – upotrebqena je i kod tridevetke. Ima novina i na povratnoj opruzi.Ona je sada izra|ena pletewem, {to je una-predilo taj model pi{toqa.

U zavisnosti od kupaca, Zastava jespremna da na gorwi deo navlake ugradi po-lugu za re`im rada (DA/DAO) i da ga ~ak pu-sti u serijsku proizvodwu. Rotacijom polugeza 90 stepeni strelac se opredequje za kla-si~an DA re`im ili za takozvani DAO (dableksen onli), {to zna~i da po opaqewu udara~ne ostaje u zadwem polo`aju ve} se vra}a upredwi, tako da je svaki hitac ispaqen u DAre`imu. [ta pru`a ova poluga strelcu? Po-najvi{e sigurnost, a zatim i preciznost. Tose iskqu~ivo odnosi na strelce koji nisu si-gurni u sebe ili su imali slabiju obuku u ru-kovawu sa pi{toqem.

Pored tih karakteristika, ne bi bilou redu ne spomenuti ono {to Zastavu ipakkrasi, a to je zavr{na faza obrade pi{to-qa. Mnogi poznavaoci oru`ja slo`i}e seda je zavr{na faza obrade kod CZ 999 naveoma visokom nivou, ~ak na nivou onih CZ

odli~nim strelcima predwi ni{an pome-raju i po visini i to „turpijaju}i“ visinupredweg ni{ana, {to nikako nije prepo-ru~qivo, jer pi{toq izlazi iz fabrikekao upucano i precizno oru`je sa slikompogodaka. „Turpijaju}i“ predwi ni{an mo-`e se samo delimi~no popraviti slika po-godaka. Prva pomo} posle toga jeste slaweoru`ja u fabriku ili radionicu u kojoj seni{an mewa i ponovo upucava.

I kod ovoga pi{toqa sena ni{anima nalaze beleta~ke koje ne sijaju u sumrakuili no}i, ali olak{avaju ni-{awewe. Po naruxbi mogu seumesto wih fabri~ki ugradi-ti tricijumske cev~ice koje utoku no}i i sumraka svetle ipoma`u pri ni{awewu.

Glavna zamerka koju }eizre}i svi koji su videli, anaro~ito oni koji su dr`aliCZ 999 jesu korice od pi{to-qa. Pi{toq poput CZ 999 sa

kojim Zastava `eli da konkuri{e na svet-skom tr`i{tu naoru`awa u kategoriji ve-likog borbenog pi{toqa, na rukohvatu mo-ra imati korice koje pru`aju maksimalniu`itak prilikom rukovawa. Pod tim u`it-kom podrazumeva se da su delom anatomskioblikovane i prilago|ene obliku {ake, za-tim da su izra|ene od materijala koji omo-gu}ava lagan hvat, i da se {aka ne znoji. Zasada se korice koje su postavqene na CZ999 izra|uju od plastike veoma velike tvr-

do}e – bakelita i crne suboje.

Same korice nisu ba{dobro dizajnirane jer je ugorwem delu, gde se nalazidekoder, malo zadebqawe,{to onemogu}ava duboki hvatpi{toqa, pa se opet de{avada qudi koja imaju mawe {a-ke ne mogu uspe{no da rukujuwim.

Do sada je fabri~ki re-gulisano da se pi{toq CZ999 proizvodi u dva kalibrai to u 9 mm para i .40 S & W,tako da kupci koji `ele da gaimaju mogu birati kalibar.Da li }e se u nastavku poja-viti i neki novi kalibarostaje da se vidi.

I{tvan POQANAC

3415. avgust 2007.

99 koji su se devedesetih go-dina izvozili za ameri~ko tr-`i{te. Mat crna boja jestevisokog kvaliteta i ne postojeprelazi koji se pojavquju napi{toqu od usta cevi pa svedo rukohvata.

NI[ANIKao veliki borbeni pi-

{toq CZ 999 zadr`ao je kva-litet starijeg modela, ~ak jei precizniji. To je postignutolako uo~qivim ni{anima –kako predwim tako i zadwim. Zahvaquju}iwihovoj veli~ini lako se uo~avaju i porav-navaju i na male i na velike ciqeve, nepo-kretne ili pokretne. Pored ni{ana napreciznost je u velikoj meri uticao i po-pravqen oblik obara~e, jer u ovome slu-~aju prst prilikom povla~ewa ne kliziprema dole.

Ipak, ni{ani imaju i sitnijih nedo-stataka. Glavni je u pode{avawu predweg izadweg ni{ana. Oni se pomeraju samo popravcu, dok pojedinci koji sebe smatraju

KOLIKO PLATI[ – TOLIKO DOBIJE[Razvoj EM2 se nastavqa krajem {e-

zdesetih godina, ali u kalibru 4,85h49mm. Pod oznakom SA80 bila je britanskikandidat na konkursu za novu pu{ku Natoa.Ispitivawa su sprovedena u periodu od1977. do 1979. godine, ali na kraju nisurezultovala izborom nove pu{ke. Usvojenje samo novi metak kalibra 5,56h45 mm, ubelgijskoj varijanti, sa te`im zrnom odameri~kog, uz oznaku SS109. Shodno tome,SA80 je redizajnirana za novi metak, aplanirana je proizvodwa cele porodice

35

Streqa~ko oru`je armije Velike Brita-nije se jo{ od 18. stole}a uglavnomprojektovalo i proizvodilo u RoyalOrdnance Factories, velikoj fabricikoja je sme{tena u Enfildu. Ovde je,

tako|e, pre usvajawa u naoru`awe ispiti-vano i strano oru`je, kao {to su ~uveni pu-{komitraqez zbrojovka ZB30 ili pu{ka FNFAL, ~ija je licenca za proizvodwu naknad-no otkupqena.

Krajem ~etrdesetih godina, projektan-ti iz Enfilda kreirali su juri{nu pu{kuradikalno novog koncepta, u kalibru 7 mm.Nazvano EM2 (eksperimentalni model) tooru`je je jedan od prvenaca iz porodice tzv.

^ak i poslevi{edecenijskograzvojnog perioda, pu{ka britanske armijeSA80 nije uspela da upotpunosti prevazi|emno{tvo problema sakojima se susre}e od svog nastanka. To oru`je je tokomrazvojnog perioda du`egod 30 godina pretrpelo 83 modifikacije ibritanske poreskeobveznike ko{talo oko470 miliona funti, a u wega vojnici i daqenemaju poverewe.

B R I T A N S K A P U [ K A S A 8 0

bullpup pu{aka, kod kojih je mehanizam zaokidawe sme{ten ispred okvira. Na taj na-~in znatno se umawuje ukupna du`ina oru`-ja i pu{ka postaje kompaktna. To se smatra-lo vrlo zna~ajnim budu}i da se pe{adija uto doba sve vi{e prevozila oklopnimtransporterima, a kasnije i helikopteri-ma, gde je prostor uvek bio sku~en.

Britanska armija nije, me|utim, pri-hvatila novu pu{ku, jer nije bila spremnaza proizvodwu, ve} je umesto we usvojenabelgijska FN FAL, koja se u britanskoj va-rijanti (ozna~ena kao L1 SLR) razlikuje odostalih modela po tome {to nema mogu}-nost selektivne, ve} samo jedina~ne vatre.

oru`ja bazirane na osnovnoj pu{ci, koju~ine L85 IW (Individual Weapon, tj. li~nooru`je), ozna~en i kao SA80A2, zatim L86LSW (Light Support Weapon, lako oru`je zapodr{ku, odnosno, pu{komitraqez, sa no-`icama, du`om cevi i izmewenim rukohva-tom), karabin L22 A1 i trena`na varijan-ta L89A1 CGP.

Model SA80 funkcioni{e na princi-pu pozajmice barutnih gasova, kratkim ho-dom gasnog klipa sme{tenog iznad cevi,{to je sistem izveden od onog koji koristiameri~ka pu{ka Armalite AR18. Ona se u tovreme, po licenci, tako|e proizvodila i uVelikog Britaniji, u fabrici Sterling. I

ORU@JE SA MILIONPROBLEMA

15. avgust 2007.36

zaista L85A1 je kompaktno oru`je, jer mu jedu`ina 785 mm, uz cev od 518 mm, a kodpu{komitraqeza LSW uz cev od 646 mm,ukupna du`ina iznosi 900 milimetara. Upore|ewu sa wima, M16A2 ima cev dugu508 mm i ukupnu du`inu 1.006 mm. Sa dru-ge strane, SA80 ima veliku masu i ona sapunim okvirom od 30 metaka iznosi ~ak 5,2kilograma. To je ~ini daleko najte`om odsvih modernih vojni~kih pu{aka. Veliki deomase otpada na SUSAT, opti~ki ni{an sa ~e-tvorostrukim uve}awem, koji uz to ima itricijumski obele`iva~ za ni{awewe uuslovima smawene vidqivosti. Zahvaquju-}i wemu iskazuje se i najve}i kvalitet ovepu{ke – preciznost. Naime, iako se kaoefikasan domet navodi odstojawe od 400m, dobri strelci sa lako}om poga|aju metu~ak na 500 metara. Model LSW, koji ima du-`u cev, sada se ~ak koristi u ulozi preci-zne pu{ke, jer je umesto wega kao pu{komi-traqez usvojen belgijski FNMinimi.

Sva oru ja porodice SA80hrane se okvirom od 30 metaka, akadenca vatre iznosi 650 metakau minuti, osim za trena`ni L98A1koji dejstvuje jedina~nom vatrom, uzmanuelno rukovawe zatvara~em.

Usled doga|aja vezanih za Foklandskirat, nova pu{ka usvojena je tek 2. oktobra1985. To oru`je je tokom razvojnog periodadu`eg od 30 godina pretrpelo 83 modifi-kacije i britanske poreske obveznike ko-{talo oko 470 miliona funti, a u wega voj-nici i daqe nemaju poverewe Kako se todogodilo?

Prema izvrsnom i sveobuhvatnom~lanku koji je Gardijan objavio oktobra2002. godine, pri~a o SA80 ukazuje na su-novrat britanske ma{inske tehnologije –`rtvovawu ve{tine (u izradi oru`ja) zaradpoliti~kog i finansijskog dobitka, samoza-dovoqnoj hladnoratovskoj vojnoj birokra-tiji i ulozi Britanije kao podre|enog ame-ri~kog saveznika u Evropi. Naime, Mini-starstvo odbrane je insistiralo da novapu{ka bude pre svega jeftina, laka i pre-cizna. Pouzdanost i ~vrstina oru`ja do{lesu u drugi plan. Buxet je dozvoqavao da ce-na jednog primerka bude najvi{e 250 funtiu vreme kada je pu{ka iste namene stajalaoko 500 funti.

„Koliko plati{ – toliko dobije{”, re-~i su jednog oficira koji je u~estvovao urazvojnom programu. Da bi pu{ka bila la-ka, sa proverenog na~ina proizvodweoru`ja glodawem metala, uz upotrebu drve-ta za izradu rama i kundaka (u ~emu su in-`eweri i radnici iz Enfilda imali veli-ko iskustvo tokom decenija proizvodwe pu-{aka SMLE, SLR i pu{komitraqeza BREN),moralo se pre}i na izradu oru`ja preso-vawem lima, uz kori{}ewe plastike. Tu teh-niku, koja znatno ubrzava i pojeftiwuje

proizvodni proces, uveli su Nemci krajemDrugog svetskog rata, a potom je usavr{iliSovjeti i koristili u izradi AKM.

Tokom razvoja SA80 desilo se nekoli-ko kadrovskih promena u timu odgovornomza projekt i smatra se da je to jedan od uz-roka koji su doprineli ~iwenici da nijeulo`en dovoqan napor u re{avawe pro-blema povezanih sa novom tehnologijomproizvodnog procesa. Uz to, navode se sa-mouverenost i mawak potrebnog znawa.Razvojni tim je jednostavno preuzeo i kopi-rao zatvara~, nosa~ zatvara~a, okvir,opruge i udarnu iglu sa AR18, a da se nijed-nom nisu obratili proizvo|a~u, firmiSterling, za obave{tewa u vezi sa tom pu-

{kom. Pri tome je, navodi izvor Gardijana,u najmawe jednom slu~aju doti~na komponen-ta pogre{no kopirana, {to se zasigurnonegativno odrazilo na pouzdanost oru`ja.

Tokom prve polovine osamdesetih,engleska vlada odlu~ila je da privatizujefabrike oru`ja u Enfildu, pa je me|u rad-nicima nastala uznemirenost prouzroko-vana strahom od mogu}eg otkaza. U fabri-ci se ose}ala me{avina gor~ine, besa iapatije. Radnici su smatrali da ih je vla-da izdala. Sve ovo se neminovno odrazi-lo na kvalitet proizvodwe i finalnogprodukta. I zaista, 1987. godine zatvo-rena je proizvodna linija u Enfildu i da-qa proizvodwa SA80 preme{tena je u No-tingem, zbog ~ega je 1.200 kvalitetnih iiskusnih radnika ostalo bez posla. Ume-sto wih, sastavqawe pu{aka u novom po-gonu povereno je polukvalifikovanimradnicima koji su izvodili samo 15 od230 potrebnih postupaka za izradu oru`-ja. Ostale delove po~ele su da proizvodemawe firme.

UO^ENE MANEProizvodwa je kasnije

kompjuterizovana, ali je sve toprouzrokovalo veliko zaka{wewe

proizvodnog programa. Uz to se, u me|u-vremenu, ispoqio problem utvr|iva~aosigura~a. Naime, dve pu{ke su poslatefirmi Hekler i Koh (HK), koja je trebaloda u~estvuje u proizvodwi ve`bovne muni-cije. Nedugo nakon toga, iz fabrike su po-zvali oficira koji je poslao pu{ke. Glassa druge strane mu je rekao da ga zovu u ve-zi sa britanskom pu{kom i odmah upitao:„Da li znate da ona okine kada padne natvrdu podlogu?“. Oficir nije znao ni{tao tome, te je doneo jednu pu{ku iz oru`ar-nice, napeo je i ispustio na tlo. Ona jeokinula, a i svaka slede}a. Zvu~i nevero-vatno da ovako krupan nedostatak nije ra-nije otkriven.

Nakon toga metalni utvr|iva~ osigu-ra~a zamewen je plasti~nim, ali se i tadaispoqilo mno{tvo mana. Na niskim tem-peraturama postajao je krt i sna`an pri-tisak na obara~ ga je lomio, dok bi u vla-`nim uslovima nabrekao i zaglavio se uotko~enom ili zako~enom polo`aju, a pe-sak i blato su ga uvek blokirali. Na krajuje problem identifikovan u kvalitetu po-limera od kog je izra|en utvr|iva~, te jenakon wegove promene proizvodwa pu{kenajzad otpo~ela maja 1990. godine, skoropet godina nakon usvajawa u naoru`awe.

Sa terena je ubrzo po~elo da pristi-`e mno{tvo pritu`bi. Levoruki strelcimorali su da dr`e pu{ku na desnom rame-nu, jer ih u protivnom izba~ene ~aure uda-raju u lice (kod pu{ke [tajer AUG seotvor za izbacivawe ~aura mo`e preme-stiti na suprotnu stranu). Dugme utvr|iva-~a okvira nije bilo za{ti}eno te je on la-ko ispadao iz oru`ja. To nije uo~eno tokomispitivawa jer su vojnici nosili praznepu{ke do streli{ta i tek tamo dobijaliokvire sa municijom.

Opruga donosa~a metaka izra|ena jeod metala lo{eg kvaliteta, pa se, iako je

AKO MOGU RUSI, ZA[TO NE I MIVojni oru`ar u penziji pokazao je

novinaru Gardijana ~ivije za bravqe-we sa SA80, koje treba ukloniti da bise pu{ka rastavila radi ~i{}ewa. Onese sa lako}om mogu potpuno izvu}i, apri poku{aju da se utisnu, probije setanki ~eli~ni lim od kog je pu{ka na-pravqena i tako se onesposobi oru`je.Potom je napravio pore|ewe sa AKM-47 i naglasio da je sovjetska neupore-divo izdr`qivija, te postavio pitawe:„Ako oni mogu da naprave takvu, za{toto ne mo`emo i mi? ”

ZA PAMETNE VOJNIKE

Kada je polovinom devedesetih godi-na tvorac AK-47 Mihail Kala{wikovposetio Veliku Britaniju i obi{ao fa-briku oru`ja u Notingemu, pokazana muje L85A1 i pred wim rasklopqena. Ge-nijalni konstruktor je neko vreme raz-gledao delove pu{ke, kratko razmislioi potom rekao: „Vama su potrebni vrlopametni vojnici“.

maksimalni kapacitet okvira 30 metaka,preporu~ivalo puwewe sa najvi{e 25. Uprotivnom, ~esto je dolazilo do nedono-{ewa metka. U odnosu na okvire ameri~keproizvodwe, sa britanskim se to de{ava-lo pet puta ~e{}e. Zidovi le`i{ta zatva-ra~a bili su toliko tanki da je sna`an ob-uhvatni pritisak {akom blokirao hod za-tvara~a. Udarna igla se ~esto lomila, teje 1985. godine zamewena novom, uz obra-zlo`ewe da „nije izdr`qiva“, potom i1991. jer „nije robusna“ i, najzad, 2000.godine, ali sada uz obja{wewe da „nije iz-dr`qiva“.

Izbacivawe ~aura je oduvek predsta-vqalo problem, jer se mewao ugao pod ko-jim se one izbacuju usled zagrevawa oru`jatokom vatrenog dejstva, {to bi na kraju do-vodilo do zastoja. Zato je otvor za izbaci-vawe ~aura bio velikih dimenzija, ali je ito imalo manu – olak{avalo je prodor pe-ska i pra{ine. Lo{eg kvaliteta bili su iplasti~ni delovi pa su se ~esto lomili, uzto se plastika pokazala preosetqivom nasredstvo protiv komaraca kojim su vojnicimazali lice. Ono je topilo plastiku kun-daka. Zastoji su se de{avali i usled toga{to je ru~ica za zapiwawe odbijala deli-mi~no izba~ene ~aure nazad u otvor za iz-bacivawe.

Gasni mehanizam je bio poznat po to-me {to je povremeno odbacivao poklopac,tako da se morao pri~vrstiti lepqivomtrakom. Uo~eno je i da se ~e{}e de{avajuzastoji pri ekstremno niskim ili visokimtemperaturama zbog skupqawa, odnosno{irewa metalnih delova oru`ja. Dr{kabajoneta, koja je od metala, dodiruje cev iako je bajonet na oru`ju, tokom paqbe po-staje vrela. Stoga, LSW ne mo`e da dejstvu-

je dugim rafalima, kako zbog pregrevawacevi posle samo 120 do 150 ispaqenihmetaka, tako i zbog hrawewa okvirima od30 metaka umesto redenikom. Na SA80 senije mogao montirati potcevni, spregnutibaca~ granata. Navedeni nedostaci su seodrazili na prodaju oru`ja – usvojile suje samo vojske Jamajke, Zimbabvea i Mo-zambika, i to mahom kao vojnu pomo}.

BROJNEMODIFIKACIJEGodinu dana nakon po~etka proizvod-

we zapo~eo je Zalivski rat i terenski uslo-vi su samo doprineli ispoqavawu svih uo-~enih mana. Prema izve{taju vojne inspek-cije, pe{adinci nisu imali poverewa usvoje oru`je i mnogi su o~ekivali zastoj to-kom prvog ispaqenog okvira. Pojedini ofi-ciri su smatrali da bi gubici usled zastojana oru`ju bili visoki samo da je neprija-teq pru`io iole ozbiqan otpor. Britanskimediji su sa porugom pisali o SA80, a u jed-nom dokumentarnom filmu se ~ak navodi:SA80 je smrtonosno oru`je, pogotovo zaonog ko iz wega poku{a da puca.

Ove ~iwenice dovele su do Parla-ment povede istragu 1993. godine, tokom ko-je je general Entoni Stoun izjavio da je Mi-nistarstvo odbrane insistiralo da se je-dinice {to pre opreme oru`jima porodiceSA80, bez obzira na mno{tvo nedostataka,umesto da proizvodwa polako otpo~ne, a dase uo~eni nedostaci otklawaju u hodu.

I pored obiqa problema i nekolikokvalitetnih inostranih modela pu{aka, ni-je se odustalo od SA80, ali je indikativnoda su specijalne jedinice britanske armije(SAS, SBS, Brigade Patrol Troop No3 Comman-

do Brigade i Pathfinder Platoon) zbog ve}e po-uzdanosti i mawe mase usvojile kanadskuverziju pu{ke M16. Godine 1997. modelSA80 izostavqena je sa spiska oru`ja kojeje zvani~no odobrio Nato, {to je bio jo{jedan pokazateq nepoverewa u pouzdanosti kvalitet britanske pu{ke. Iz navedenihrazloga sklopqen je ugovor sa firmom HKza potpunu modifikaciju do tada proizve-denih oru`ja po ceni od 92 miliona funti.Tra`ene promene su podrazumevale: unu-tra{wu obradu metalnih delova radi ukla-wawa zastoja pri dono{ewu metaka i iz-vla~ewu ~aura, novi mehanizam zatvara~ai sam zatvara~, izvlaka~ sa oprugom, po-vratne opruge, udarnu iglu, ru~icu za zapi-wawe, potpuno novi okvir od presovanog~elika, zapu{a~ komore i gasni cilindar,obara~ i novu cev za LSW.

Modifikacije su svakako bile neop-hodne, jer je u izve{tajima britanskih ofi-cira sa Kosmeta 1999. godine SA80 oce-wena kao „nepouzdana i nedovoqno robu-sna“. Sa prepravkom se otpo~elo 2000. go-dine, tempom od 3.000 pu{aka mese~no, aod maja 2002. broj je uve}an na 4.000. Mo-difikovana pu{ka dobila je oznaku L85A2,a od 320.000 proizvedenih oru`ja prepra-vqeno je 200.000.

Ratovi u Avganistanu i Iraku ponovosu stavili SA80 na isku{ewa. Kraqevskimarinci su izvestili o ~estim zastojima naL85A2, raznorodne prirode. Nakon anali-za koje je na terenu sproveo tim Opitno-razvojnog odeqewa za pe{adijsko oru`je u~ijem sastavu su bili i stru~waci firmeHK, zakqu~eno je da su zastoji posledicaneodgovaraju}eg odr`avawa oru`ja. S ob-zirom na to {to su marinci profesional-ni vojnici sa dugogodi{wim iskustvom, iz-ve{taj nije do~ekan sa odobravawem.

Jula 2006. godine, Ministarstvo odbra-ne Velike Britanije izdalo je saop{tewe u ko-me se navodi da }e SA80 biti zamewena no-vom pu{kom 2020. godine. Na osnovu nepotvr-|enih informacija, jedan od najverovatnijihkandidata mogla bi biti pu{ka HK G36.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

37

PARKEROV IZVE[TAJNakon Prvog zalivskog rata 1991.

godine, pukovnik Dejvid Parker, pomo}-nik direktora Sektora za operativnepotrebe pri Glavnom {tabu Kopnenevojske, sastavio je izve{taj o katastro-falnom u~inku SA80 i LSW. Izve{tajnije objavqen, ali su wegovi delovi do-speli u neke medije. Pukovnik Parkerdo penzionisawa nije napredovao uslu`bi i me|u wegovim kolegama vlada-lo je uverewe kako je razlog tome „po-liti~ki neprihvatqivo razotkrivawenedostataka pe{adijskog oru`ja“.

Godine 1998. sprovedeno jeispitivawe SA80 u uslovimaekstremnih temperaturnih raz-lika na Aqasci i Kuvajtu. Pro-cenat pu{aka koje su pouzdanofunkcionisale u tim uslovimaiznosio je samo 20 odsto, a LSWtek 5 odsto.

Jedan vojnik koji je u~estvo-vao u ispitivawu L85A2 u Avgani-stanu izneo je zanimqivo zapa-`awe prema kom pouzdanostoru`ja zavisi i od vrste kori-{}ene municije. On je uo~io danema~ka municija 5,56 mm veomabrzo „zaprqa“ oru`je, dok ame-ri~ka ~esto nema dovoqno jakobarutno puwewe koje bi obezbe-dilo pravilan hod zatvara~a,usled ~ega se zastoj de{ava barjednom pri dva ispaqena okvira.

15. avgust 2007.38

S A M O H O D N A H A U B I C A 1 5 5 M M N L O S - C

Krajem pro{log veka Kopnena vojskaSAD obznanila je da kre}e u najve}utransformaciju u posledwih 50 godi-na. Promene }e se ogledati u novoj or-ganizaciji, doktrini, obuci, taktici i

sredstvima naoru`awa i vojne opreme.Organizacija armije }e biti brigadnog ti-pa. Posledica reforme treba da bude voj-ska koja ima puno boqe performanse. Uokviru transformacije kqu~no mesto zau-zima projekat opremawa jedinica sredstvi-ma naoru`awa i vojne opreme tzv. FutureCombat System (FCS). FCS podrazumeva raz-voj 18 novih borbenih sistema koji }e ame-ri~koj vojsci omogu}iti da prva vidi, shva-ti, dejstvuje i uni{ti neprijateqske ciqevena bojnom poqu budu}nosti. Osnovne ka-rakteristike novih sistema trebalo bi dabudu ve}a ubojitost, sposobnost pre`ivqa-vawa, kra}a priprema za dejstvo, ve}a mo-bilnost i autonomnost...

Jedan od ~lanova familije borbenihsistema budu}nosti trebalo bi da bude i sa-mohodna haubica 155 mm NLOS-C (Non-Li-ne-Of-Sight Cannon). Naime, kada je 2002.

godine ameri~ki Kongres nalo`io da se ob-ustavi projekat samohodne haubice 155 mmCrusader, novac je usmeren na razvoj lakesamohodne haubice 155 mm NLOS-C. Ina-~e, razvoj Crusader-a je trajao od 1994. go-dine. Napravqen je funkcionalni modeloru|a na kome su primewene najsavremenijetehnologije. Od te haubice se odustalo zbogvelike mase – 40 tona, a transfer tehnolo-gije obavqen je na NLOS-C. Posao je dobioBAE Systems koji je u roku od {est meseci iz-radio funkcionalni model oru|a, koriste-}i znawa i tehnologije sa projekta Crusader.Model je od avgusta 2003. godine na testi-rawu na poligonu Yuma (Arizona).

U osnovi sistema je vozilo guseni~ar(United Defense, California), mase 20 tona, nakoje se ugra|uje modifikovan gorwi lafethaubice 155 mm M777, tako da je ukupnamasa oru|a oko 23 tone, sa tendencijomsmawewa. Oru|e ima potpuno automatizo-van sistem za puwewe, magacin za 24 pro-jektila, moderne gusenice pogowene hibrid-nim dizel-elektri~nim motorom i drugo.Funkcionalni model treba da poka`e da li

Haubica ima magacin

za 24 projektila,

i mo`e da ispali

~etiri projektila pod

razli~itim

elevacijama i sa

razli~itim barutnim

puwewima tako da

oni istovremeno

padnu na ciq

AUTOMATIZOVAN SISTEM

postoje}e vozilo platforma mo`e da izdr-`i velika udarna optere}ewa koja se ja-vqaju pri opaqewu, te da se provere nekanova tehnolo{ka re{ewa primewena nasistemu. Rezultati ispitivawa vo`wom po-slu`i}e i za procenu da li se postoje}a {a-sija mo`e iskoristiti i kod nekih drugih vo-zila iz programa FCS.

DVA KALIBRAHaubica NLOS-C predstavqa potpuno

automatizovan sistem (sa dva ~lana posa-de), koji mo`e da ispali {est projektila uminutu i dostigne domet od 26 kilometa-ra. Automatizacija omogu}ava rastere}e-we vojnika i pove}awe ukupne vatrene mo-}i sistema. Za razliku od ve}ine dana-{wih artiqerijskih sistema, kod kojih seza puwewe oru|a koristi snaga ~oveka,NLOS-C poseduje automatski puwa~ kojispregnut sa balisti~kim ra~unarom omogu-}ava da sistemom upravqaju samo dva voj-nika, umesto pet koliko opslu`uje ameri~-ku haubicu 155 mm M109A6 paladin.Pritiskom dugmeta na displeju, softverautomatski bira barutno puwewe, projek-til i upaqa~, daje signal puwa~u da obavipuwewe i nakon toga opali. Pripaqivawebaruta, koje se do sada obavqalo udaromigle u kapislu, sada je komotnije, i ostva-ruje se laserskim putem.

Kada su se postavqali takti~ko-teh-ni~ki zahtevi za novu haubicu u opticaju subila dva kalibra 120 i 155 milimetara.Doneta je odluka da se iskoristi sklop cevisa haubice 155 mm M777 koji je potom iugra|en na {asiju vozila. Tokom ispitiva-wa ispaqeno je vi{e od hiqadu projektilaiz ovog tehnolo{kog demonstratora. Bali-sti~ki sistem kalibra 155 mm i du`ine ce-vi 39 kalibara omogu}ava domet od 30 ki-lometara. Me|utim, sredinom 2004. godi-ne dolazi do obrta i mewa se balisti~kisistem oru|a, odnosno usvaja se nova kon-cepcija cevi kalibra 155 mm i du`ine 38kalibara. Promenom du`ine cevi smawilase masa oru|a za oko 600 kilograma, ali idomet za ~etiri kilometra (koriste}i ak-tivno-reaktivni projektil M549).

Kod ovog oru|a primewen je konceptbimodularnog barutnog puwewa. Prvobit-ni zahtev koji se postavio pred svetskestru~wake bio je da se razvije unimodu-larno barutno puwewe koje bi se koristi-lo kod balisti~kih sistema 39 i 52 kali-bra, {to je sa logisti~kog aspekta bilo ve-oma dobro re{ewe. Ali, nakon mnogobroj-nih poku{aja nisu bili zadovoqeni osnov-ni postavqeni zahtevi – ostvarivawe mi-nimalnog dometa, maksimalnog pritiska ugranicama izdr`qivosti projektila, ade-kvatna preklapawa mesta pada projekti-la, erozija cevi... To je rezultiralo kadaje u okviru Natoa usvojen Memorandum orazumevawu koji ukazuje da treba pre}i na

bimodularna barutna puwewa. Za razlikuod unimodularnih, kod bimodularnih ba-rutnih puwewa za zone 1 i 2 koristila bise jedna vrsta baruta, a za zone 3, 4, 5 i6, druga vrsta baruta. U starom sistemuozna~avawa zone su i{le do 10, a po no-vom, kada se koriste modularna barutnapuwewa, zone idu do 6.

Haubica NLOS-C koristi moduleM231 (za zone 1 i 2) i M232 (za zone 3 i4) i oni su prilago|eni laserskom na~inupripaqivawa. Osvajawe tehnologije pro-izvodwe modularnih barutnih puwewa(MBP) bio je preduslov za upotrebu auto-matskog puwa~a. Amerikanci su bili veo-ma skepti~ni prema MBP i kasnili su u od-nosu na neke druge zemqe (Nema~ka, Fran-cuska, Ju`na Afrika...). U SAD se tako|edugo godina radilo na razvoju te~ne ielektropropulzije, ali se, izgleda, nijedaleko odmaklo.

TEHNOLO[KI DOMETINLOS-C ima mogu}nost ispaqivawa

~etiri projektila pod razli~itim eleva-cijama i sa razli~itim barutnim puwewi-ma tako da oni istovremeno padnu na ciq.Po{to magacin ima 24 projektila, ondase mo`e obaviti {est takvih misija. Mo-ra se priznati da su to impresivni tehno-lo{ki dometi.

Tokom 2005. godine ispitivan je upa-qa~ koji }e omogu}iti korekciju putaweprojektila u toku leta (Course CorrectingFuze). Ti upaqa~i }e biti univerzalni imo}i }e da se navrnu na svaki projektil155 milimetra. Zahtev je da se obezbedikru`na gre{ka ne ve}a od 30 do 50 meta-ra. Princip rada upaqa~a zasniva se naaerodinami~kim korekcionim elementi-ma i GPS tehnologiji.

39

Vozilo pokre}e tzv. hibridni elek-tri~ni motor koji se sastoji od integrisa-nog dizel motora i motor-generatora pri~emu se ostvaruje snaga od 410 kW ili17,8 kW/t. Na taj na~in vozilo duplo br`eposti`e ubrzawe, a u{teda je 10 do 30 od-sto u odnosu na druga samohodna oru|a.Litijum-jonska baterija omogu}ava haubi-ci da se kre}e u „tihom” modu i da brzi-nom od 30 km/h pre|e oko ~etiri kilome-tra, {to je naro~ito va`no za borbe ugradskim sredinama.

Gusenice su trakaste i druga~ije odklasi~nih metalnih segmentnih. Izrada jetakva da se smawuju masa, buka, otpor prikretawu i potreba za intenzivnim odr`a-vawem. @ivotni vek tih gusenica je du`i uodnosu na standardne. Sve te karakteri-stike pove}avaju {ansu za pre`ivqavawena boji{tu.

Unutra{wost vozila (kokpit) je digi-talizovana i obezbe|uje real-time in-formacije voza~u i ni{anxiji. Takav pri-stup do sada nije vi|en.

Predvi|eno je da se oru|e transpor-tuje avionom S-130 i to sa ~etvrtinom mu-nicijskog kompleta.

Oru|e NLOS-C bi}e u komandno-in-formacionom sistemu sa ostalim borbe-nim podsistemima projekta FCS. Infor-macije }e se prenositi putem video zapi-sa, zvukom i tekstualnim porukama.

Treba naglasiti da su Amerikanciu{li u projekat opremawa KoV novimsredstvima naoru`awa i vojne opreme(FCS) sa velikim rizikom. Naime, na sa-mom po~etku nisu imali razvijene 32 teh-nologije. Tro{kovi projekta FCS procewe-ni su na 120 milijardi dolara, a sam raz-voj NLOS-C }e ko{tati vi{e od 500 mili-ona dolara.

Igor MIHAJLOVI]

PATRIA POBEDNIK HRVATSKOGTENDERA

[vajcarska firma MOWAG zakqu~ila je ugo-vor sa nema~kom kompanijom Rheinmetall Landsystem oisporuci 100 novih vi{enamenskih lakih terenskihvozila DURO III 6x6 za potrebe nema~ke vojske i po-licije. Re~ je o modularnim vozilima, mase 12 tona,nosivosti 5,5 tona, sa dvo~lanom posadom i mogu}-no{}u prevoza 11 vojnika. Vozila se mogu transpor-tovati vazdu{nim putem – avionima C-130 Hercules,C-160 Transall ili sa A400M. Vozila DURO III obez-be|uju odgovaraju}i stepen balisti~ke za{tite oddejstva streqa~kog oru`ja malog kalibra (Nato STA-NAG 4509), te od protivpe{adijskih mina (Nato STA-NAG 4509 nivo 1).

S. A.

Prema izve{tajima hrvatske agenci-je HINA, finska kompanija PATRIA pobe-dila je sa modelom AMV na tenderu za no-vo oklopno vozilo hrvatske vojske. Vred-nost aran`mana procewuje se na oko 200miliona evra. Ukupno }e biti isporu~ena84 oklopna transportera to~ka{a u ver-ziji 8h8.

Ovom familijom vozila, PATRIA je dosada pobedila i na tenderima slovena~-ke, ju`noafri~ke i poqske vojske.

S. V.

40

Poznati nema~ki proizvo|a~ ratnetehnike Rheinmetall Landsistem proizveo jeprototip novog vi{enamenskog modularnogoklopnog borbenog vozila GEFAS 4x4, kojepredstavqa tehnolo{ki vrhunac u bar tripodru~ja – modularnosti, dizel-elektri~-nom pogonu i za{titi. Vozilo je mase 17,5t, du`ine 7,83 m, {irine 2,55 m i visine2,4 metra. Nosivost mu je 1,5 tona, a op-slu`uje ga posada od dva-tri ~lana. Pokre-}e ga 10-cilindri~ni dizel-motor MTU4R890, snage od 490 kW, koji mu obezbe|ujemaksimalnu brzinu kretawa od 105 km/h.Naoru`an je sa mitraqezom 7,62 ili 12,7mm, kojim se upravqa iz unutra{wosti vo-zila.

Najve}a novina odnosi se na oklopnuza{titu koja posadu {titi od svih savreme-nih klasi~nih i kumulativnih protivoklop-nih mina i protivklopnog oru`ja. Za{titaje ostvarena kombinacijom upotrebe kom-pozitnih materijala, konstrukcijskim re-{ewima oblika i primenom sistema SLVPS

(3h5 baca~a dimnih kutija), MuSS (kombina-cija IC i senzora za ometawe) i HPEM (vi-sokonaponski elektromagnetni ometa~).Predvi|eno je da se vozilo GEFAUS izra|uje u {est razli~itih modela.

S. A.

O K L O P N O B O R B E N O V O Z I L O G E F A S

T E R E N S K O V O Z I L O D U R O I I I

Bespilotne letelice su od pojave do da-nas od kurioziteta ubrzo postale sa-svim uobi~ajena pojava. Tako|e, i wi-hova namena od strogo izvi|a~ke, pro-{irena je na borbenu (a to su pra-

tile i wihove karakteristike i dimenzije).Danas imamo ~itav spektar razli~itih bes-pilotnih letelica, od onih velikog radijusadejstva koje imaju globalno pokrivawe iraspola`u vrlo naprednim senzorskimkompletima (~ime su postale zamena za od-re|ene vrste {pijunskih aviona), do onihnajmawih, koje su tema ovog teksta.

Najmawe, odnosno minijaturne bespi-lotne letelice obavqaju iste zadatke izvi-|awa kao i rani tipovi bespilotnih lete-lica, ali je tehnolo{ki napredak u pravcuminijaturizacije pogona i senzora omogu-}io drasti~no smawewe wihovih dimenzija.Smawewem dimenzija posti`e se izuzetnova`no sni`ewe mogu}nosti otkrivawa, uodre|enoj meri smawewe cene i, {to je va-`no, tro{kova kori{}ewa, tako da se onemogu koristiti za neprestanu kontrolu od-re|enih podru~ja. Na taj na~in, pored upo-trebe u konvencionalnom ratu,bespilotne letelice do-bijaju svoje mesto u okvi-ru protivdiver-

zantske i protivteroristi~ke borbe, kon-troli linija snabdevawa i va`nih komuni-kacija, tipa putnih ili `elezni~kih prava-ca, okolina aerodroma, vojnih baza ili po-grani~nog pojasa. Pri tome, lete na rela-tivno malim visinama i efikasnost im nijenaru{ena vremenskim uslovima, kao {to jeobla~no u slu~aju sa satelitima. Osim to-ga, cena im je neuporedivo ni`a nego kodsatelita. Velika prednost je i ~iwenica daletelice ovog tipa mogu koristiti i pe{a-dijska odeqewa za kontrolu situacije bu-kvalno „preko plota” ili „iza ugla”, tj. ot-krivawa protivni~kih snaga na najmawimrastojawima, {to je od vitalnog zna~aja uborbama u urbanim sredinama.

S obzirom na osnovnu karakteristikuda imaju male dimenzije i masu, lansirajuse ru~no ili pomo}u gumene trake, ispu{ta-ju se sa drugih, ve}ih bespilotih letelicaili se lansiraju iz cevi artiqerijskih oru-

41

M I N I J A T U R N E B E S P I L O T N E L E T E L I C E

NEBESKI IZVI\A^IKada se pomisli na

bespilotne letelice

obi~no se stvori slika

letelice relativno malih

dimenzija u odnosu na

borbene avione, ali

nikad toliko male da ih

mo`e rukom lansirati

vojnik. Konstruktori

minijaturnih bespilotnih

letelica danas te`e

tolikom stepenu

minijaturizacije da se

predvi|a smawewe

najve}e dimenzije na

svega 15 centimetara!

Top I Vision Casper 200

15. avgust 2007.

preko nao~ara koje se spajaju sa lap-topkompjuterom. Cena sistema sa dve leteli-ce, ~etiri kamere, dva zamewiva nosna de-la i kontrolnog modula na zemqi je 60-70.000 dolara.

OTKRIVAWE TERORISTADesert Hawk je proizvod giganta Lockhe-

ed-Martin i nalazi se u sastavu Ratnog va-zduhoplovstva (RV) a slu`i za kontrolu pod-ru~ja oko aerodroma u Avganistanu (naru-~ena su 44 sistema od {est letelica) da bise otkrili talibanski timovi naoru`aniraketama zemqa-vazduh. Tako|e, u strukturuletelice ugra|en je penasti polipropilen,a senzorski komplet sadr`i IC kameruorijentisanu prema dole ili tri kolor TVkamere orijentisane bo~no i dole. Za ovajsistem odlu~ila se Britanija, i weno RV na-ru~ilo je ~etiri sistema od po {est leteli-ca, a o~ekuju se nabavke i za specijalne je-dinice. Zanimqivo je da su Britanci odu-stali od upotrebe tih letelica u Iraku jerse pokazalo da ih ometa ira~ka mre`a mo-bilnih telefona. Cena jednog sistema od{est letelica i kontrolnog modula je oko300.000 dolara. Modifikacija X-63 ima-}e poboq{ane senzore, sistem veze koji jete`e ometati i poboq{an pogonski sistemsa ve}om autonomijom.

Me|utim, najve}i broj tipova bespi-lotnih letelica ove vrste ponudio je Izra-el. Klasi~na letelica je Elbit Skylark ~iji sesenzorski komplet nalazi ispod trupa u po-sebnom ku}i{tu. U standardnoj opremi jedigitalna kamera, a opciono se mo`e dobi-ti i IC kamera za no}. Februara 2004. taletelica pobedila je na konkursu izrael-

obi~no ne upravqadirektno, ve} na lap-top ra~unaru pratiprogramiranu putawui unosi korekcije sobzirom na situacijuna terenu.

Ru~no lansiraneminijaturne bespilot-ne letelice u ve}inislu~ajeva imaju klasi~-nu aerodinami~nu {e-mu. Prva letelica izove grupe bila je ame-ri~ka AeroVironmentPointer, mase ~etiri ki-lograma raspona kri-la dva i po metra, kojase pojavila 1989. Ras-polagala je dnevno-no}nim senzorima ibila namewena speci-jalnim snagama u okvi-ru borbenog tima. Taletelica je {iroko ko-ri{}ena u Avganistanui Iraku, gde je pokaza-la velik potencijal, ali je zatra`eno sma-wewe mase i dimenzija, kako bi je mogaoprenositi jedan, a ne dva vojnika. Tako jenastala letelica RQ-11 Raven, sa prakti~-no istim senzorskim kompletom, mawom ma-som i dimenzijama i smawenom autonomi-jom sa 90 na 80 minuta. Tako|e je va`no dasu dimenzije i masa kontrolnog modula nazemqi prepolovqene. U operativnoj upo-trebi ameri~ke armije nalazi se oko 1.300isporu~enih letelica, a u planu je nabavkadodatnih 2.000. Cena jedne bespilotne le-telice RQ-11 Raven iznosi 35.000 dolara,dok je kompletan sistem (tri letelice i ko-mandni modul na zemqi) 225.000 dolara.

Jedinice Marinskog korpusa SAD ko-riste letelicu Dragon Eye (342 sistema odpo dve letelice) koja se zajedno sa kontrol-nim modulom rastavqa u pet modula. Ta le-telica ima dva elektromotora u krilima,a unutra{wost trupa i krila ispuwena jepenastim polimerom za pove}awe kruto-sti. Senzorski sistem te`i mawe od 0,4 kgi sadr`i bo~nu crno-belu kameru niskogosvetqaja, ~ija slika se be`i~no mo`e sla-ti do daqine od 10 km. Posledwa modifi-kacija nosi najnoviji IC senzor visoke re-zolucije. Operater kontroli{e letelicu

|a. Sle}u naj~e{}e na skije ili dowi deosame konstrukcije letelice, po{to zbog vr-lo male mase i ~vrstine kori{}enih mate-rijala nema bojazni od o{te}ewa.

Minijaturne bespilotne letelice mo-gu se podeliti u tri grupe: ru~no lansiraneminijaturne bespilotne letelice, parazit-ske i bespilotne letelice lansirane iz ce-vi, te bespilotne mikroletelice. Kao po-sebna vrsta minijaturnih bespilotnih le-telica name}u se i minijaturni bespilotnihelikopteri.

BATERIJEMaterijali za izradu tih letelica mo-

raju biti pa`qivo odabrani, budu}i da jemala masa od su{tinskog zna~aja. Obi~noje re~ o kompozitima. Vrlo je interesantnaupotreba penastih materijala, zbog izuzet-no male mase i pove}awa krutosti kon-strukcije. Najnovija tendencija je upotrebabaterija ili gorivih }elija sa aerodina-mi~nim profilom, koje uz obezbe|eweenergije za kretawe ujedno daju i uzgon.

Pogonska grupa se zasniva na elek-tromotorima koji obezbe|uju mawi aku-sti~ni i termalni odraz od klipnih. Naj-va`nija komponenta su, me|utim, baterije,kori{}ene i za napajawe senzora. Naj~e-{}e se koriste litijumske, mada su posled-wih godina uspe{no testirane cink-vazdu-{ne baterije sa za tre}inu ve}im kapaci-tetom, mada se u budu}nosti o~ekuje masov-nija upotreba gorivih }elija. One funk-cioni{u na principu obrnutom elektro-lizi (razlagawe vode na vodonik i kiseo-nik upotrebom elektri~ne energije) – kodgorivih }elija spajawem vodonika i kise-onika osloba|a se elektri~na energija,koja pokre}e elektromotor i daje napaja-we senzorima.

Senzorski kompleti su izmewivi, ta-ko da se letelica mo`e prilagoditi uslo-vima izvi|awa. Masa iznosi od nekolikodesetina grama do oko jednog kilograma.Sastoje se od TV ili IC kamere, dok nekemogu poneti i akusti~ni senzor, sistemeza detekciju hemijsko-biolo{kih agenasai opremu za elektronsko ratovawe. Na-vigacija je kod sve ve}eg broja preko GPS-sistema, dok se za vezu sa operaterom te-`i kori{}ewu {to je mogu}e vi{ih fre-kvencija – na taj na~in se smawuju dimen-zije antena. Operater ove vrste letelice

Rafael Skylite B

Pripadnica britanskih oru`anih snaga sa letelicom Desert Hawk

43

lotna letelica se tako|e lansira sa ve}ebespilotne letelice, npr. Falco. Opremqe-na je dnevnim ili no}nim senzorima i na-mewena je za iste zadatke kao i Silent Eyes.

MIKROVELI^INEBespilotne mikroletelice predsta-

vqaju najmawe lete}e objekte koje je ~ovekstvorio. Prva ideja o takvom poduhvatu po-javila se 1992. kada je ameri~ka Odbram-bena agencija za napredne projekte – DAR-PA (Defence Advanced Research ProjectsAgency) organizovala seminar na kome je ujednoj sekciji razmatrana upotreba i kon-strukcija mikroletelica za izvi|awe. Kaorezultat raspisan je konkurs za letelicu~ija bi najve}a dimenzija bila ispod 15 cm,

Interesantno re{eweru~no lansirane minijaturnebespilotne letelice predsta-vqa dvotrupna turska leteli-ca Baykar Bayraktar, sa dvaelektromotora u krilima. Naraspolagawu su dnevni i no}-ni senzori, a namewena jeturskoj armiji.

Francuzi su u okviru pro-grama pe{adinca budu}nostiFELIN razvili letelicu SagemMerlin, neobi~ne konfiguracijesa dva smaknuta krila. Leteli-ca se mo`e lansirati rukomili pomo}u gumene trake, a spu-{ta se padobranom. Postojetri razli~ita senzorska kom-pleta: dnevna kamera sa uve}a-wem 10 puta i dva tipa dnevno-no}nih senzora sa ugra|enomtermalnom kamerom.

PARAZITSKE LETELICEKori{}ewe parazitskih

ili bespilotnih letelica lan-siranih iz topovskih cevi anu-lira se najve}i nedostatak le-telica te vrste – mali dolet.

Ameri~ka armija se po-sle projekta WASP, od koga seodustalo i koji je podrazume-vao letelicu lansiranu izmornari~kog topa 127 mm naudaqenost 20 km, okrenulaprojektima Wing-store UAV iRaytheon Silent Eyes. Obe lete-lice su pre~nika od oko 70 mmi u sklopqenom stawu imaju ci-lindri~an oblik sa zaobqe-nim nosnim delom sa TV iliIC kamerom. Namewene su zaartiqerijsko izvi|awe. Raz-lika izme|u wih je da se prvalansira iz vi{ecevnog lanse-ra nevo|enih raketnih zrnaHydra, montiranom na helikopteru, a drugase ispu{ta sa bespilotne letelice Preda-tor ili krstare}e rakete. Posle lansira-wa, letelica se „rasklapa“, odnosno, otva-raju se krila i repne povr{ine.

Izraelci su razvili letelicu Elbit Se-agull, koja se odlikuje strelastim krilom,vrlo velikom autonomijom od ~ak ~etiri ~a-sa, brzinom 35–75 km/h, te najnovijim ste-reoskopskim senzorskim sistemom sa dve TVili IC kamere koji daje trodimenzionalnusliku. Lansira se sa drugih aviona ili ve-}ih bespilotnih letelica, a prenosi sesklopqena u standardnom kontejneru.

I kona~no, svoj doprinos na ovom po-qu dali su i Italijani sa svojim projektomMALP (Miniature Air Launched Payload). Bespi-

skih oru`anih snaga, tako da je u leto pro-{le godine, tokom sukoba sa Hezbolahom,obilato kori{}ena. Za wu su se odlu~ile iaustralijska i kanadska armija. Israeli Mili-tary Industries (IMI) razvila je dve leteliceBirdEye 100 i 500, namewene za policijsku,vojnu i, {to je interesantno, za paravojnuupotrebu. BirdEye 500 demonstrirana je uHolandiji, gde je uspe{no kontrolisaladrumski, vodeni, vazdu{ni i elezni~ki sa-obra}aj. Raspola`e {irokougaonom dnev-nom kamerom visoke rezolucije mase 850grama.

Kompanija Rafael je razvila letelicuSkylite, koja se mo`e smestiti u kompaktnicilindri~ni kontejner. Dva vojnika sa dveletelice posebno razvijene za dejstva u ur-banim uslovima ~ine tim operatera. Kakobi se postigla zadovoqavaju}a stabilnostu uslovima vetra, letelice imaju ne{to ve-}u brzinu, a zahvaquju}i visokom stepenuautomatizacije, upotreba je izuzetno jedno-stavna. Letelica se lansira kao raketa ze-mqa-vazduh, pomo}u raketnog buster-moto-ra, ~ak i iz zatvorenih prostora, nakon ~e-ga se aerodinami~ne povr{ine automatskiotvaraju. To je od velike prednosti u odnosuna druge letelice ove vrste, jer se onetransportuju u delovima i pre lansirawase sklapaju. Lansirawe se mo`e izvesti idaqinskim putem, {to omogu}ava upotrebuiz tenkova ili oklopnih transportera.

Skylite B je ne{to uve}ana i sposobni-ja verzija, sa ve}im kapacitetom litijum-polimernih baterija, ve}im rasponom kri-la i V, ali ne X zadwe aerodinami~ne po-vr{ine, tako da je autonomija udvostru~e-na. Senzorski komplet tako|e obuhvata za-mewivi modul, sa dnevnom ili no}nom ka-merom.

Mawe poznata firma Top I Vision, raz-vila je vrlo laganu letelicu Casper 200, ko-ja se nudi izraelskoj KoV, u zamenu ili dopu-na Skylark-u. Sklapa se veoma brzo, bez ala-ta, konstruisana je od kompozita i pokazalaje odli~ne mogu}nosti izbegavawa preprekazahvaquju}i usavr{enom automatskom pilo-tu, {to je preporu~uje za let na vrlo malimvisinama i u gradskim uslovima. Mo`e po-neti dnevnu ili no}nu IC kameru, mase do200 g i uve}awa dva puta. Znatno te`e sen-zore, mase do 800 g, mo`e poneti varijantaCasper 250, sa troosnom stabilizacijom iuve}awem 25x.

Trenutno tehnolo{ki najsavr{enijabespilotna letelica ovog tipa je AeronauticsDefence Systems Orbiter sa aerodinami~nom{emom lete}eg krila. Dnevna digitalna ko-lor kamera ima uve}awe od 10 puta i masu0,65 kg, a no}na, sa poja~iva~em svetla,0,98 kg. Tako|e, u perspektivi je mogu}eugraditi i te`e i kompleksnije senzore, do1,2 kg. Posebno razvijeni sistem veze obez-be|uje daqinu slawa slike ~ak do 15 km, arukovawe je maksimalno pojednostavqenotako da letelicu koristi jedan vojnik.

Letelica MicroBat,koja je koristila

princip leta insekata

AeroVironment Wasp

AeroVironment Black Widow

ma koji se nalaze iza ventilatora. Unutarprstena je centralni element sa pogonskimsistemom, avionikom i senzorima.

Amerikanci su i na ovom poqu vrloaktivni i pokrenuli su program pod nazi-vom OAV (Organic Air Vehicle), za upotrebu uokviru mehanizovanih jedinica, npr. arti-qerijskog izvi|awa. Kompanija Allied Aero-space proizvela je letelicu iSTAR (intelligen-ce, Surveillance, Target-Acquisition and Recon-naissance), sa pre~nikom rotora 737 mm,tako da se prevozi posebnim vozilom bezposade, a predvi|a se prenos i helikopte-rima ili brodovima. Raspola`e TV ili ICkamerama, te akusti~nim senzorima. Odove letelice mogu}e je relativno lako raz-viti i smawene varijante, ~ime bi se nivoupotrebe mogao spustiti i do pe{adijskogodeqewa. Aurora Flight Sciences GoldenEye80 je pandan iSTAR-a, ali ima dodatna kri-la. Kao i iSTAR, nosi senzorski sistem sa-stavqen od TV i IC kamere i laserskogobele`iva~a i daqinomera. Zbog mase od68 kg, ni ona se ne mo`e se nazvati minija-turnom, ali svakako predstavqa intere-santnu letelicu i vredi je spomenuti s ob-zirom na wene razvojne mogu}nosti.

Zna~ajan rezultat na ovom poqu ostva-rila je singapurska firma Singapore Tec-hnologies Aerospace sa letelicom FanTail,mase svega 5,5 kg i pre~nika rotora 46 cm.Prema spoqa{wem izgledu ne{to je druga-~ija od prethodno spomenutih letelica, jerje centralna sekcija znatno du`a (76 cm).Ima mogu}nost lebdewa u trajawu od 30 mi-nuta na udaqenosti pet kilometara. Poredsenzora namewenih za izvi|awe, letelica

Mosquito

Sagem Merlin

autonomija ve}a od dva ~asa, i koja bi bilasposobna da nosi dnevne i no}ne kamere.Takve karakteristike omogu}ile bi prenosletelice u kompletu za prvu pomo} unutarpe{adijskog odeqewa i kori{}ewe u pro-tivteroristi~koj nameni i u okviru grad-skih borbi.

Posle godina rada prikazano je vi{einteresantnih projekata, me|u kojima jenajekstremniji bio MicroBat, sa univerzi-teta UCLA, koji je ostvarivao uzgon naprincipu leta insekata, a pogon je dobijaood litijumskih baterija. ^ak je istra`ivani princip pokretawa krila ve{ta~kim mi-{i}ima, ali se pokazalo da su specifika-cije za trenutni tehnolo{ki razvoj ipakpreo{tre. Me|utim, sama ideja o stvara-wu letelice ovog tipa ostala je aktuelna ineke firme su nastavile sa radom. Tako susvetlost dana ugledale ne{to ve}e i spo-sobnije, ali u odnosu na druge bespilotneletelice, i daqe vrlo kompaktne letelice.

Ameri~ka firma AeroVironment na ba-zi iskustava sa letelicom Black Widow izprethodnog programa, konstruisala je le-telicu Wasp, raspona pove}anog sa 15 na33 cm i masom od 210 grama. Re~ je o za-nimqivoj konstrukciji kod koje je litijum-jonska baterija, kori{}ena za okretaweelise, profilisana kao krilo, tako daujedno pru`a i uzgonsku silu. Jo{ ve}a ver-zija ima naziv Hornet i umesto baterija,ima pogon na gorive }elije, za koje se o~e-kuje utrostru~ewe autonomije.

Najmawa bespilotna letelica danasje francuska Mirador, du`ine 25 cm, pogo-wena minijaturnom gorivom }elijom kojapokre}e propeler. Autonomija ove leteli-ce je svega 20 minuta, tako da ona predsta-vqa samo tehnolo{ki demonstrator koji bitrebalo da se koristi i za ispitivaweminijaturnih senzora. Na osnovu isku-stava sa Mirador-om, Ministarstvo od-brane Francuske razmatra konstruk-ciju letelice du`ine oko 40 cm, pla-fona leta 100 metara, autonomije

preko 15 minuta i radijusa dejstva jedan ki-lometar, koja bi se koristila za izvi|awena prvoj liniji fronta.

Izraelci su konstruisali letelicuMosquito raspona krila 30 cm i autonomije~ak 40 minuta, dok }e poboq{ana verzijaMosquito 1.5 imati pove}anu autonomiju na60 minuta. Mosquito 1.5 ima elektronskistabilisanu dnevnu kameru i poboq{anuavioniku.

BESPILOTNIHELIKOPTERIBespilotni helikopteri su se pojavi-

li posledwi i za razliku od drugih bespi-lotnih letelica, imaju bitnu prednost u mo-gu}nosti lebdewa, {to je u odre|enim situ-acijama od izuzetnog zna~aja. Te situacijesu, pre svega, borbe u urbanim uslovima,gde je pronala`ewe ciqa ~esto vrlo ote-`ano, odnosno, procena da li je odre|eniciq civilni ili vojni predstavqa impera-tiv zbog pove}ane verovatno}e pojave ko-lateralne {tete. Dodatno, takve leteliceimaju mogu}nost sletawa na odre|ene po-zicije, kao {to su krovovi zgrada, ~ime se{tedi gorivo i pove}ava autonomija. S ob-zirom na te karakteristike, u budu}nostise predvi|a uvr{tavawe ovih letelica usastav ni`ih pe{adijskih jedinica, ili, ufunkciji artiqerijskog izvi|awa. One po-le}u i sle}u vertikalno, pomo}u ventila-tora postavqenog u aerodinami~ni prsten,dok se za horizontalno kretawe letelicaorijenti{e u kosi polo`aj.

Nasuprot prethodnim letelicama kojekoriste elektromotore, ve}ina koristi vr-lo {tedqive dizel-motore, zbog obezbe|e-wa {to ve}e autonomije. Nedostatak je ve-}i akusti~ni odraz nego kod elektromoto-

ra, ali te letelice svoj zadatak moguobavqati i sa ve}ih udaqenosti, ta-ko da se na taj na~in kompenzuje bu~-nost. Upravqawe u horizontalnomletu obavqa se krilnim usmeriva~i-

Allied Aerospace iSTARna transportnom vozilu bez posade

15. avgust 2007.

mo`e biti opremqena i senzorima za ot-krivawe hemijske ili biolo{ke kontamina-cije, neubojitim oru`jem, akusti~nim senzo-rima i komunikacionom opremom.

Sli~na je i francuska Bertin Technolo-gies HoverEye, pre~nika rotora 50 cm i ma-se svega ~etiri kilograma. Misija mo`etrajati najdu`e 10 minuta na udaqenosti1.000 m. Pove}ana varijanta ima masu 10kg, pre~nik rotora od 70 cm i dvostrukove}u autonomiju na udaqenosti pet kilome-tara. To je posledica kori{}ewa znatnoti{eg elektri~nog pogona. Mogu se opremi-ti dnevnim i no}nim kamerama, akusti~-nim, biohemijskim senzorima i senzorimaza otkrivawe improvizovanih mina, te ko-munikacionom opremom. I kona~no, jo{jedna vrlo kompaktna letelica je tako|efrancuska Sagem Odin, razvijena u okviruprograma vojnika budu}nosti FELIN. Zahva-quju}i masi od svega 4 kg i kompaktnim di-menzijama, mo`e da se nosi u vojni~komrancu i lansira se sa sklopive platfor-me, na koju i sle}e, pogon je elektri~ni, aautonomija je 30 minuta.

PERSPEKTIVAKada je re~ o minijaturnim bespilot-

nim letelicama, mo`e se primetiti da je tojedna od najperspektivnijih vrsta bespilot-nih letelica. Napretkom pogonskih siste-ma, pre svega oslawawem na gorive }elije,mo`e se o~ekivati drasti~no pove}awe au-tonomije, {to }e se odraziti na {iru upo-trebu mikroletelica. Me|utim, one najve-rovatnije ne}e zameniti ru~no lansiraneminijaturne bespilotne letelice iz prostograzloga {to }e se i wihova autonomija po-ve}ati na nekoliko ~asova, zadr`avaju}iprednost ve}ih dimenzija i mase, ~ime }ese pribli`iti izvi|a~kim bespilotnim le-telicama sredwe klase.

Napredak na poqu minijaturizacijesenzorskih sistema ostavi}e, tako|e, do-voqno prostora ili za daqe pove}awe au-tonomije, ili ~ak za ugradwu bojne glave,koja, s obzirom na malu masu i dimenzijeletelice, ne mo`e biti naro~ito velika. Tone zna~i da treba sumwati u wenu efika-snost, jer bi se preciznost sigurno moglameriti centimetrima, zbog visokih mane-varskih mogu}nosti i relativno male brzi-ne leta, {to bi ih ~inilo idealnim za dej-stvo po ta~kastim ciqevima, tipa snajperili neoklopqena vozila. Pri tome, maledimenzije ih ~ine gotovo potpuno „neuhva-tqivim“ za radare i optroni~ke osmatra~-ke ure|aje, tako da }e verovatno}a pre`i-vqavawa biti na vrlo visokom nivou. Kadase tome pridoda niska cena, korisnik u va-zduhu mo`e imati relativno velik broj mi-nijaturnih izvi|a~kih i borbenih letelica,~ime se efikasnost ~itave jedinice podi`ena znatno vi{i nivo.

Sebastian BALO[

Francuska vlada je sa firmom MBDAsklopila ugovor (vredan 910 miliona evra)za nabavku 250 krstare}ih raketa MdCN(Missile de Croisiere Naval) koje do 2013. go-dine treba da budu isporu~ene ratnoj mor-narici za opremawe juri{nih nuklearnihpodmornica klase Baraccuda i nove genera-cije razara~a. Krstare}e rakete Scalp Na-val dometa su do 1.000 km, a namewene suza uni{tavawe ciqeva na kopnu, duboko upozadini neprijateqa. Ove rakete su vari-

Vode}i zapadni i izraelski mediji ob-javili su po~etkom meseca da Iran i Rusijapregovaraju o isporuci 250 vi{enamenskihborbenih aviona suhoj Su-30. Pregovorise vode i oko isporuke avio-cisterni kojebi suhojima znatno pove}ale radijus koji sei pored toga meri hiqadama kilometara.

Premda ruski izvori demantuju ovenavode, smatra se da Rusija na ovaj na~in

janta vazduhoplovnih krstare}ih raketaScalp RG/storm shadow, koje se nalaze u na-oru`awu francuskog i britanskog ratnogvazduhoplovstva.

S. A.

M O D E R N I Z A C I J A M I G - 3 1

F R A N C U S K E R A K E T E

I R A N P R E G O V A R A O K U P O V I N I S U - 3 0

Prema re~ima komandanta Ruskih va-zduhoplovnih snaga Aleksandra Zelina, Ru-sija modernizuje avione MiG-31 da bi mo-gla efikasno da parira najnovijim borbe-nim avionima pete generacije. Modernizo-vani MiG-31 bi}e sposoban da dej-stvuje po ciqevima udaqenim200 km.

Zahvaquju}i novom radaru i savreme-nijim raketama vazduh-vazduh, MiG-31 mo-}i }e da otkrije i uni{ti stelt avione ikrstare}e rakete koje lete na malim visi-nama i ve}im udaqenostima. Pomo}u svogradara bi}e u stawu i da navede druge ti-pove lova~kih aviona.

S. V.

poku{ava da parira najnovijoj velikoj is-poruci ameri~kog naoru`awa SaudijskojArabiji i drugim zalivskim dr`avama. Na-bavkom ve}eg broja ofanzivnih aviona kao{to su Su-30, Iran bi postao vode}a va-zduhoplovna sila regiona i stao rame uzrame sa dosad neprikosnovenim izrael-skim vazduhoplovstvom.

S. V.

U

46

J U @ N O K O R E J S K I T U R B O P R O P K T - 1

AVION ZA VELIKI LETTurboelisni avion KT-1je prvi avion koji je upotpunosti razvijen uJu`noj Koreji.Primarno je namewenosnovnoj leta~koj obucipilota, a izra|uje se iu varijanti lakogborbenog aviona.

„veliki let“) razvijen tokom devedesetihgodina pro{log veka. Za~eci ovog progra-ma se`u u 1988. godinu kada je ju`nokorej-sko vazduhoplovstvo izrazilo potrebu zanovim {kolskim avionom koji }e u fazamapo~etne i osnovne leta~ke obuke zamenitiklipne avione T-41 (vojna verzija popular-ne cesne 172) i mlazwake T-37. Za nosio-ca projekta je odabran Daevu, koji je ka-snijim transformacijama postao deo Ko-rejske vazduhoplovne industrije (KAI).

U tom periodu turboelisni avioni suve} zauzeli vode}e mesto u kategoriji le-telica za osnovnu leta~ku obuku. Kao svo-jevrstan etalon ju`nokorejski in`eweriuzeli su pilatus PC-9, {to je danas vidqi-vo iz gotovo svake linije aviona KT-1.

BAZNI MODELPrvi prototip {kolskog aviona KT-1

poleteo je decembra 1991. godine, a drugipo~etkom 1993. godine. Poku{aj da se avi-on koncipira oko slabije varijante popu-larnog motora PT-6A-25A sa snagom od 410kW nije urodio naro~itim rezultatima.

lazak u svet vazduhoplovne industrijepredstavqa te`wu ali i izazov za ve-}inu zemaqa u kojima je ekonomija uporastu. Tako je i sa Ju`nom Korejom.

Korak sa naprednim tehnologijama hvatase, {to je i logi~no, postepeno – od jedno-stavnijih ka slo`enijim projektima. U ovomslu~aju, prva stepenica je bio turboelisni{kolski avion KT-1 Woong Bee (u prevodu

Usled toga, korejsko vazduhoplovstvo je ve-oma ozbiqno po~elo da razmatra opcijunabavke pilatusa PC-9. Ipak, u momentu ka-da je ta kupovina bila gotovo izvesna, do-neta je odluka da se projekat KT-1 nastavi,ali uz ugradwu ja~e pogonske grupe.

Na slede}em, tre}em prototipu koji jepoleteo avgusta 1995. godine, primewen jemotor identi~an onom koji je ugra|en na{vajcarskom uzoru pilatusu PC-9. Time se,u velikoj meri, dobilo na letnim osobina-ma i avion KT-1 mogao je da ispuni zahtevesavremene obuke. Program opitovawa avi-ona potrajao je do kraja 1998. godine. Napet prototipova izvedena su 1.184 leta utrajawu od 1.474 ~asa. Serijska proizvod-wa zapo~ela je idu}e godine i do danas jeza potrebe ju`nokorejskog vazduhoplovstvaproizvedeno 85 aviona u osnovnoj, {kol-skoj verziji. Vrednost ugovora o proizvod-wi ove serije iznosila je 473 milionaameri~kih dolara, dok je cena razvoja pro-cewena na oko 80 miliona dolara.

Ju`nokorejanci vole da istaknu da jeKT-1 prvi avion koji je u potpunosti dizaj-niran CAD softverskim paketima, ta~nijeprogramom CATIA. Avion KT-1 je niskokri-lac, u potpunosti metalne konstrukcije, satrupom tipa polumonokok. Krilo je trape-zoidnog oblika sa profilom tipa NACA63-218, u korenu krila, i profilom NACA63-212 na kraju krila. To je, naizgled, jedi-na ali i bitna razlika u odnosu na PC-9.

Avion KT-1 je dvosed sa rasporedomsedi{ta u tandemu, pri ~emu je zadwe, in-struktorsko sedi{te izdignuto radi boqepreglednosti. Izbaciva sedi{ta tipa Mar-tin Bejker Mk 16 LF idu u red najsavremeni-jih na svetu. Kabina je jednodelna i otvara

se u desno. Komande leta su mehani~kog ti-pa sa elektri~nim trimerima. Vazdu{nako~nica i zakrilca su hidrauli~ki pokre-tani. @iroskopski momenat ~etvorokrakeelise tipa Harcel HC-E4N kompenzuje se au-tomatski, pomo}u trimera ugra|enog navertikalnom stabilizatoru. Dva rezervo-ara ukupne zapremine 550 litara ugra|e-na su u krilima. Sa ovim gorivom doletaviona iznosi preko 1.600 kilometara.Gorivni sistem, ina~e, omogu}ava let nale|ima i ostale negativne evolucije u tra-jawu od 30 sekundi.

Pored dobrih letnih osobina (proiz-vo|a~i tvrde da se ovim avionom potpunobezbedno izvodi i le|ni kovit) avion jeopremqen i standardnom elektronskomopremom koja je primerena zahtevima obu-ke. Me|utim, vi{efunkcijskim displejimaraspola`e, navodno, samo 30 aviona sakraja serije. Radi {to kvalitetnije obuke,korejski proizvo|a~ zajedno sa avionimaisporu~uje i kompletan, integrisani sistemobuke koji, uz nekoliko nivoa simulatora iostalu podr{ku, omogu}ava kvalitetnu pri-premu leta, wegovo izvr{ewe i kasnijuanalizu.

U kombinaciji sa naprednim mlaznimavionom T-50 zlatni orao, koji je tako|eproizvod kompanije KAI, ju`nokorejsko va-zduhoplovstvo je znatno smawilo tro{kovesistema obuke. Osim mawe cene sa aspek-ta goriva, pojednostavqen je i kompletansistem leta~ke obuke jer se umesto na ~eti-ri tipa {kolskih i borbenih aviona obukasada izvodi samo na dva.

47

LAKA BORBENAVARIJANTAIz standardne {kolske varijante avi-

ona, izveden je i laki borbeni avion ozna-~en kao KO-1. Wegova primarna namena jeotkrivawe i ozna~avawe ciqeva koji suunosni za dejstvo sna`nije i boqe naoru-`ane borbene avijacije. U ovoj ulozi, KO-1 zamewuje stare cesne O-2 koja se se uovoj nameni dokazale jo{ tokom Vijetnam-skog rata. Korejsko vazduhoplovstvo je ku-pilo 20 aviona KO-1 i wihova isporukase uskoro zavr{ava.

Model KO-1 je ne{to sna`nije kon-strukcije i ve}e mase u odnosu na baznu va-rijantu. Tako je, na primer, maksimalna po-letna masa KT-1 2.495 kg, a KO-1 3311 ki-lograma. Avion na krilima poseduje ~etirinosa~a na kojima se, osim podvesnih rezer-voara, mogu potka~iti kontejneri sa mitra-qezima 12.7 mm, klasi~ne bombe serijeMk-81 i Mk-82 (113 i 227 kg) ili sedmo-cevni lanseri nevo|enih raketnih zrna ti-pa LAU-131. Opremqen je kompjuterom mi-sije, gorwim prikaziva~em (HUD), INS/GPSsistemom navigacije i jednim vi{efunkcij-skim displejom.

Ovim avionom KAI namerava da kon-kuri{e na vi{e me|unarodnih konkursa nakojima se tra`i, ili }e se tra`iti, pro-tivgerilski avion (poznat i pod engleskomskra}enicom COIN). Me|utim, procewujese da je KO-1 daleko iza glavnog konkuren-ta supertukana koji je od samog starta raz-vijan za primenu precizno vo|enih ubojnihsredstava, a pri tom se cena oba avionakre}e u istim okvirima (oko sedam milio-na ameri~kih dolara). Iz tog razloga je ra-zumqivo za{to KAI `uri sa modifikacijomKO-1. Nova verzija bi, osim integracijeFLIR ure|aja i precizno vo|enih sredstava,trebalo da ima i HOTAS sistem komandileta i tri vi{efunkcijska displeja. Ovimaktivnostima }e verovatno biti ispeglanekonceptualne nedovr{enosti aviona KO-1ali i bazne verzije KT-1.

EKONOMIJA I POLITIKAISPRED STRUKEGeneralno posmatrano KT-1 se ne mo-

`e kategorisati kao avangardna letelica.Ipak, i kao takav avion na{ao je put dokupaca i slobodno se mo`e navesti kaoprimer gde se vojno-politi~ki i ekonom-ski interesi nalaze ispred ~isto stru~-nih. Indonezija je, recimo, na bazi kom-

Ruski raketni kompleks PVO S-400ulazi u operativnu upotrebu ovog leta. Pr-vi bataqon od ~etiri lansera i radar bi-}e stacionirani u rejonu Moskve, dok se do2015. ukupno planira proizvodwa do 200lansera, svaki sa po ~etiri rakete. Na tajna~in, S-400 }e u potpunosti zameniti sta-rije sisteme S-200 i S-300.

Glavni inostrani kupac bi}e Kina, dok}e Ju`na Koreja, u skladu sa posebnim spo-razumom sa Rusijom, sama proizvesti svojuvarijantu ovog sistema.

S. B.

Ratno vazduhoplovstvo SAD objaviloje da razvija novi hipersoni~ni izvi|a~ki(~itaj {pijunski) avion, koji }e obavqatimisije ranije rezervisane za poznati Loc-kheed SR-71 Blacbird. Oznaka novog aviona,koji }e prema posledwim informacijama ustvari biti bespilotna letelica, jeste SR-72 Darkbird.

Za razvoj i proizvodwu bi}e zadu`enLockheed Martin, koji jedini ima bogato is-kustvo sa letelicama ovog tipa. Treba re}ii da su Amerikanci, ta~nije NASA, u pret-hodnoj deceniji intenzivno razvijali hiper-soni~nu tehnologiju, izme|u ostalog na de-monstratorima serije X-45. Za razliku odSR-71, koji je postizao brzinu od 3,35 mahana visini 24.000 m, SR-72 razvija}e fan-tasti~nih 6 maha na preko 30.000 m, {to}e ga uz naprednu stelt tehno-logiju ~initi izuzetno proble-mati~nim za obarawe. Dolet}e biti transkontinental-ni. Uvo|ewe u opera-tivnu upotrebu o~e-kuje se 2020.

S. B.

S-400 ULAZI U UPOTREBU

NOVA IZVI\A^KALETELICA

penzacije za transportne avione CN-235nabavila sedam KT-1. Me|utim, dalekoupe~atqiviji je nedavni ugovor Turske i Ju-`ne Koreje o nabavci 36 (plus 18 opcio-nih) aviona tipa KT-1 za potrebe {kolo-vawa turskih pilota. Vrednost ovog ugovo-ra, ukqu~uju}i i logisti~ku podr{ku, moglabi da dostigne 450 miliona dolara.

Ovim izborom stru~na javnost bila jeu odre|enoj meri iznena|ena ali ne i eko-nomisti i istori~ari koji su kao primernaveli dobre odnose Turske i Ju`ne Korejekoji se`u jo{ iz vremena Korejskog rata. Ta-da je Turska pru`ila podr{ku sa 5.500 voj-nika koji su u Ju`noj Koreji bili ukqu~eni usastav trupa UN. Tako|e, nije mawe va`nani ~iwenica da je Ju`na Koreja spremna zatransfer tehnologije u daleko ve}oj meriod konkurenata, {to se pokazalo i u ugovo-ru o prodaji ju`nokorejskog tenka Turskoj.

Zato ne treba sumwati da }e KT-1 idaqe imati uspeha, bez obzira na nedosta-tak originalnosti. Posmatramo li slu~ajju`nokorejske auto-industrije, jasno je damesta za potcewivawe nema, zbog ~ega }emnogi renomirani proizvo|a~i aviona Ju-`nokorejce morati da shvate ozbiqno.

Mr Slavi{a VLA^I]Fotografije sa zvani~nog sajta kompanije KAI

Masorin je rekao da }e mornari~ki,nau~ni i brodogra|evinski stru~waci dokraja ove godine definisati sve tehni~keparametre vezane za projektovawe novognosa~a aviona, koji }e najverovatnije bi-ti gra|en u ~uvenom brodogradili{tu kom-panije „Sevmash“ u Severodvinsku.

Komadant ruske RM nagovesti je dase novi brod ne}e po veli~ini takmi~itisa ameri~kim nosa~ima klase „Nimic“ i„Ford“ koji imaju oko 100.000 tona de-plasmana, ve} da }e biti znatno mawi ida }e mu deplasman iznositi oko 50.000tona. Brod }e imati nuklearni pogon, anosi}e oko 30 aviona i helikoptera.Stru~waci o~ekuju da }e Rusi i na ovomprojektu zadr`ati sna`no protivbrodsko,protivpodmorni~ko i PVO raketno nao-

Komandant Ratne mornarice Rusije,admiral Vladimir Masorin nagove-stio je da }e Rusija nakon 2015. godi-ne po~eti izgradwu novog nosa~a avi-ona. Ratna mornarica te dr`ave tre-

nutno raspola`e samo sa jednim nosa~emi to brodom „Admiral Kuzwecov“ od67.000 tona koji je nedavno pro{ao dugo-trajni remont i modernizaciju i upravo jevra}en u operativnu upotrebu u rusku Se-vernu flotu.

„Admiral Kuzwecov“ je gra|en krajemosamdesetih godina pro{log veka u biv-{em SSSR-u, a gradwa wegovog blizanca,nosa~a aviona „Varjag“ obustavqena jezbog raspada dr`ave i nedostatka novca1992. da bi poluzavr{eni brod pre neko-liko godina bio prodat Kini.

P O V R A T A K R U S I J E N A S V E T S K E O K E A N E

NOVI NOSA^ AVIONANovi brod se ne}e takmi~iti po veli~ini sa ameri~kim nosa~ima klase „Nimic“ i „Ford“ koji imaju oko 100.000 tona deplasmana, ve} }e biti upola mawi, oko 50.000 tona. Ima}e nuklearni pogon, a nosi}eoko 30 aviona i helikoptera.O~ekuje se da gradwa po~neposle 2015.

ru`awe koje je bilo karakteristika svihdosada{wih tipova sovjetskih „brodova –nosilaca vazduhoplova“ kakvi su bili no-sa~i aviona klase „Kijev“ ili nosa~i he-likoptera tipa „Moskva“.

Uvo|ewe u sastav ruske RM nove kla-se nosa~a aviona, ina~e, podrazumeva da}e Rusi u narednih nekoliko godina mora-ti da izgrade i vi{e drugih novih ratnih ipomo}nih brodova – krstarica, razara~a,fregata, nuklearnih napadnih podmorni-ca i snabdeva~kih brodova – koji }e sa bu-du}im nosa~em ~initi jedinstvenu borbenugrupu.

Masorin je naveo da Rusija namera-va da u narednih 20 do 30 godina formi-ra dve udarne grupe nosa~a aviona – jednuu Severnoj, a drugu u Pacifi~koj floti.

Svaka od tih grupa imala bi po tri nosa-~a aviona od kojih bi jedan stalno bio namoru, drugi u pripravnosti da isplovi, atre}i na remontu ili u rezervi.

Do 2010. Rusija }e na svojoj terito-riji izgraditi i novi kompleks za obu~a-

vawe pilota i osobqa koje opslu`uje pa-lubne avione i helikoptere na nosa~ima.Takav izuzetno slo`en i vredan trening-kompleks koji na kopnu simulira uslove ko-je piloti imaju na nosa~u aviona postojaoje za vreme biv{eg SSSR-a, ali je ostao u

Ukrajini nakon raspada dr`ave. Stoga Ru-si planiraju da u naredne tri godine nasvojoj teritoriji izgrade novu NITKA-u zapotrebe {kolovawa pilota i tehni~kogosobqa leta~ke komponente posada nosa-~a aviona.

Nikola BO[KOVI]

K R A J B L I S T A V E K A R I J E R E

PRAGE NA BALKANU

U gra|anskom ratu

u biv{oj

ju`noslovenskoj

federaciji

samohodna oru|a

30/2 mm, poznata

po nadimku praga,

stekla su kultni

status kao

najefikasnije oru|e

za direktnu vatrenu

podr{ku ni`ih

takti~kih sastava.

125 ZSU-57, a za odbranu fabrika se ko-ristilo 14 ameri~kih samohotki M15A1 izvremena Drugog svetskog rata. Zato je za na-oru`avawe JNA prihva}ena ponuda ^eho-slova~ke i 1969. godine u jedinice su stigleprve koli~ine PAT-ova vz.53/59. U dokumen-tima JNA ta samohodna oru|a nosila suoznaku M53/59. Poboq{ana vozila sa iz-menama na sistemu veza, elektri~noj insta-laciji na oru|u, agregatu i ni{anskom ure-|aju, uvedena u naoru`awe posle 1973. go-dine ,ozna~avana su kao M53/59/70 iliskra}eno M53/70.

Oba modela su u slengu JNA postalapoznata po imenu praga koje se do tada vezi-valo za istoimeni kamion. Naime, od 1938.do 1959. u fabrikama u Beogradu i Mari-boru izra|ivani su po licenci kamioni pra-ga RN-8. Kroz dugu karijeru u jugoslovenskimoru`anim snagama zaslu`ili su poverewekoje su preneli na M53/59. U nabavkama ko-je su se produ`ile do po~etka osamdesetihgodina u JNAse nalazilo 789 oru|a. Osnov-nu takti~ku jedinicu praga ~inile su bateri-je od {est komada. One su ugra|ene u lakeartiqerijsko raketne pukove PVO, zatimdivizione u brigadama i pukovima rodovaKoV. Zbog samostalnosti u snabdevawu, or-ganizovana je u centralnoj Srbiji, ta~nije ufabrici „Sloboda“ ^a~ak linija za proiz-vodwu municije 30 milimetara.

MODERNIZACIJEU VOJNOTEHNI^KOM INSTITUTUKrajem sedamdesetih godina je Vojno-

tehni~ki institut (VTI) JNA u Beogradu po-~eo modernizaciju oru|a u nameri da se po-ve}a efikasnost ga|awa brzih ciqeva.Originalni PAT M53/59 mogao se u ga|awu

15. avgust 2007.52

Moravskoj dobile su naredbu da organizujuserijsku proizvodwu PAT-a Br 303 za nao-ru`avawe jedinica PVO KoV. Do kraja Dru-gog svetskog rata izra|eno je 130 oru|a.Iako su u Rajhmetal-Borsingu izradilifunkcionalni model dvocevnog PAT-a Mk303 Br za podmornice klase XXI, one nika-da nisu bile naoru`ane tim oru|ima. To-kom borbenih dejstva branile su se od sa-vezni~kih aviona umesto PAT-ovima kali-bra 30 mm, onim od 20 mm.

Posle rata, na zahtev oru`anih snaga^ehoslova~ke, konstrukti su nastavili radna protivavionskom topu i on je kona~nouveden u naoru`awe 1953. godine pod zva-ni~nom oznakom vz. 53. Serijska proizvod-wa mehanizma oru|a poverena je fabriciZbrojovka Vsetin, a lafeta fabrici KubraTren~in.

Naziv „Je{tjerka“ (gu{terica) bio jeradni naziv za razvoj samohodne varijantevz. 53/59. To ime je, iako se trebalo ~uvatiu tajnosti, do{lo do u{iju vojnika i zadr-`alo se kao popularni naziv za samohotkunastalu od standardnog ~ehoslova~kog te-renskog automobila V3S. [asije su izra-|ivane u fabrici Praga, a oklopqena ka-roserija u Slova~koj.

Iskustva iz lokalnih ratova vo|enihu drugoj polovini 60-tih godina ostavila susna`an utisak na JNA u pogledu potrebe zastvarawem masovne odbrane od protivni~-kih letelica na malim visinama. Zato supokrenute nabavke novih oru|a i raketnihsistema, sa te`i{tem na masovnosti kojase podmirila doma}om proizvodwom tro-cevnih PAT-ova kalibra 20 mm M-55 irazvojem mobilnih jedinica PVO sa samo-hodnim oru|ima. U toj kategoriji se stawenaoru`awa u JNA, u vreme rata na BliskomIstoku 1967. godine, smatralo vrlo lo{im- samo su glavne tenkovske jedinice imale

Biv{a ^ehoslova~ka mogla se pohvali-ti sa razvijenom industrijom naoru-`awa zasnovanoj na tradiciji iz vre-mena Austrougarske, a zavodi „[ko-da“ snabdevali su artiqerijskim i

protivavionskim oru|ima i oru`ane snageKraqevine Jugoslavije. Tradicionalno do-bre veze dve dr`ave odr`ale su se i posleDrugog svetskog rata. [ezdesetih i sedam-desetih godina 20. veka velike koli~ine na-oru`awa za JNA uvezene su iz fabrikaVar{avskog pakta - iz ^ehoslova~ke su ta-da do{le stotine tenkova T-34/84 i T-55, ai samohodni dvocevni protivavionski to-povi (PAT) kalibra 30 mm praga.

NEMA^KO POREKLO, ^E[KA PROIZVODWAPoreklo tih oru|a poti~e iz vreme ka-

da su Nemci u tada{wem protektoratu ^e-{ka i Moravska organizovali industrijskibazen za naoru`avawe oru`ane sile Tre-}eg Rajha. Jedan od ratnih projekata pokre-nut 1940. godine u fabrici Zbrojovka u Br-nu bio je automatski PAT sa radnom ozna-kom ZK 414, namenski razvijan za odbranupodmornica Krigsmarine. Municiju su razvi-li stru~waci fabrike koja danas nosi imeZbrojovka Vsetin. Prva probna ga|awa iz-vedena su 1943. godine. Kadenca od 300metaka u minuti nije zadovoqavala naru~i-oce koji su tra`ili da se dostigne 400 me-taka u minuti. Zato su nastavak rada narazvoju preuzeli od ~e{kih in`iwera ne-ma~ki konstruktori. Oni su paralelno ra-dili na dva modela - Br 300 sa lafetomprilago|enim za ugradwu na podmorniceklase XXI i dvocevnoj varijanti Br 303 Brna dvoosovinskom vu~nom lafetu.

Do kraja 1944. godine re{eni su glav-ni razvojni problemi i fabrike u ^e{koj i

„Prage” iz 159. artiqerijsko raketne brigadePVO na ve`bi „OPREZ 2001” na poligonu

Pasuqanske livade

savremenih aviona, prema procenama JNA,koristiti na efikasnom dometu maksimal-no od 2.000 metara, umesto do 3.000 meta-ra, kako se to navodilo u zvani~nim takti~-ko-tehni~kim karakteristikama prage.

U prvom projektu modernizacije ugra-|en je ni{ansko-ra~unarski-hidrauli~niure|aj italijanske proizvodwe Officine Ga-lileo P-36 koji je u Jugoslaviji dobio oznakuJ171. Po licenci taj ure|aj se proizvodioza posledwi serijski model trocevcaM55A4B1. Prvi funkcionalni model izra-|en je 1974. i 1975. godine u dve varijante- J171 i sa pogonom pomo}u motora Wankelkoji je kori{}en na trocevcima M55A3B1.Posle ispitivawa 1980. godine u naoru`a-we je usvojena varijanta na elektri~ni po-gon odnosno J171. Prora~uni i poligonskaga|awa pokazali su da baterija od {estpraga mo`e da uni{ti ciq utro{kom od2.000 metaka, a sa J171 dovoqna su trioru|a i 1.000 metaka.

Modernizovano oru|e sa vrlo zamr-{enom oznakom M53/59/70-J171 usvojenoje u naoru`awe JNA 1980. godine. Ali timformalnim ~inom nisu po~eli poslovi naprepravci oru|a iz jedinica jer se ~ekalona rezultate narednog koraka u usavr{a-vawu praga. Naime, na osnovi model saure|ajem J171 ugra|eni su lasersko-ra~u-narska grupa (LRG) i daqinska komanda oru-|a. Paralelno se radilo na dve varijante– sa {vedskim ure|ajem na prototipu izra-|enom 1984. godine i godinu dana kasnijena prototipu sa doma}im ure|ajem. U odno-su na izvornu pragu, efikasnost se pove}a-la za osam puta i ostvaren je koristan do-met od 3.500 metara u ga|awu ciqeva br-zine do 500 m/s. Baterije praga sa LRG tre-bale su da se uve`u sa osamatra~kim rada-rom za male visine `irafa M85 po uzoruna baterije PAT-ova 40 mm bofors L/70.

Prema planovima JNA prage su treba-le da se modernizuju u tri koraka - prvo je,po~ev od 1984. godine, trebali da na oko720 vozila budu ugra|eni novi motori do-ma}e proizvodwe kao zamena za T912-2 sarokom do 1990. godine. Slaba ta~ka pragabili su motori jer nisu mogli da pru`e do-voqno snage za pokretawe vozila na te-{kom terenu. U drugom koraku moderniza-cije, na oko 350 oru|a, trebao se ugraditiJ171 po~ev od 1985. godine, a na ostatakod 350 do 370 vozila LRG. Planovi su ka-snili u osvarewu i zato su samo na deo vo-zila ugra|eni motori i J171. U planovimanaoru`avawa prednost su dobili projektirazvoja novog PAT-a kalibra 40 mm u jed-nocevnoj vu~noj i dvocevnoj samohodnoj va-rijanti na doma}em borbenom vozilu pe{a-dije M-80A. Paralelno se radilo na ugrad-wi raketnog sistema strela-10M na M-80A. Oru|a sa unificiranom {asijom tre-bala su da u posledwoj dekadi 20. veka za-mene stari inventar ukqu~uju}i prage. Pre-

naoru`awe nikada nije sprovedeno jer suoru`ani konflikti prekinuli lanac proiz-vodwe podeqen izme|u svih federalnih je-dinica biv{e Jugoslavije.

U^E[]E U RATOVIMANa po~etku gra|anskog rata prage su

bile podeqewe izme|u lakih artiqerijskoraketnih pukova PVO (17 podre|enih kor-pusima KoV i po jedan u [kolskom centruartiqerijsko-raketnih jedinica i 1. prole-terskoj gardijskoj mehanizovanoj diviziji) idiviziona podre|enih brigadama rodovaKoV. U svim nivoima organizacije prage subile u me{ovitim divizionima sa doma}imPAT-ovima 20/3 mm M55 i samohotkam

BOV-3. Svaki od pet pukova naoru`anih ra-ketnim sistemom kub-M branio se od avio-na na malim visinama sa 12 praga i rake-tama strela-2M. Raketna brigada naoru-`ana balisti~kim raketama luna-M imalaje u svom sastavu dve baterije praga i jednubateriju strela-1M. U leto 1991. godineprage su kori{}ene u sastavu borbenih gru-pa JNA za obezbe|ewe va`ne infrastruk-ture kao {to su kasarne, mostovi i sl. Po-sle ulaska JNA u otvoreni konflikt sa hr-vatskim snagama, od kraja leta do primirja3. januara 1992. godine, prage su kori{}e-ne za direktnu vatrenu podr{ku.

Kultni status prage su stekle u sukobi-ma vo|enim od 1992. do 1995. godine pr-venstveno u Bosni i Hercegovini. Vojska Re-publike Srpske oslawala se na wihovu va-trenu mo} osvajawu dobro utvr|enih polo-`aja muslimanskih snaga koje su nedostataknaoru`awa posebno ve}eg kalibra nadok-na|ivale betonom, dubokim rovovima i ko-ri{}ewem ku}a i zgrada kao zaklona. Pro-bojna mo} pancirnog metka PZO od 60 mi-limetara na 600 metara udaqenosti u prak-si se pokazala dovoqnom za probijawe zi-da od cigala. Na otvorenom terenu rafalipraga su prekidali svaki poku{aj pokretamuslimanskih jedinica rafalima trenutnih

U RUKAMA CIVILAOsim kod regularnih snaga prage

su na Balkanu bile i u rukama civila. Ujednom neobi~nom incidentu 27. febru-ara 2001. godine, pripadnici britan-skog kontigenta prona{li su u selu Gor-wi Smrti}i, kod Prwavora u Republi-ci Srpskoj, privatizovano oru|e skri-veno u {tali. Sada se ta praga nalaziu zbirci vojnog muzeja u Londonu.

Raketni sistemi PVO RL-4M u prvom planu iRL-2M u drugom planu

15. avgust 2007.

metaka TO. U odbrani polo`aja od masov-nih juri{a Srbi su obi~no re{avali krizuintervencijom jedne ili dve prage. Sam zvukkratkog rafala imao je sna`an psiholo{kiefekat u bosanskim kotlinama.

Na mnogim pragama provedene su te-renske provizorne modifikacije na po-boq{awu za{tite posade, posebno vrloizlo`enog ni{anxije. Dodatne plo~e {ti-tile su posadu od vatre streqa~kog naoru-`awa i fragmenata minobaca~kih mina.Na mnoga vozila postavqene su antikumu-lativne zavese od armirane gume. Za za-{titu od protivni~ke pe{adije na nekimpragama pojavili su se mitraqezi kalibra12,7 mm M2HB Browing.

Prage su imale malo prilika za pri-menu u osnovnoj nameni. Jedini slu~aj kadasu oborile protivni~ki avion pripisuje seposadi iz 327. motorizovane brigade VRS24. juna 1992. godine kada je oboren hrvat-ski MiG-21 broj 103 koji se nalazio iznadPosavine.

Od marta do juna 1999. godine, u vre-me kada su ~lanice Natoa preduzele ofan-zivu iz vazdu{nog prostora prage iz VojskeJugoslavije ukqu~ene su u integralni sistemPVO. Prage su razme{tene na pravce o~e-kivanog dolaska bespilotnih letelica i kr-stare}ih raketa. Zabale`ena su 57 ga|a-wa i prema zvani~nim podacima o{tetilesu ili oborile jedan avion, dve bespilotneletelice i 12 krstare}ih raketa.

Karijera praga na Balkanu sada dola-zi do kraja. Sve oru`ane sile nastale narazvalinama biv{e Jugoslavije provodeveliku reorganizaciju koja podrazumevadrasti~no smawewe broja takti~kih jedini-

ca i povla~ewe iz naoru`awa zastarelihsredstava ratne tehnike. Tokom reorgani-zacije Vojske Srbije, sprovedene od leta2006. do kraja juna 2007. godine, prage supovu~ene iz naoru`awa i konzervirane uskladi{tima strate{kih rezervi.

Prage }e biti povu~ene i iz naoru`a-wa Vojske BiH do kraja 2007. godine kadase zavr{ava integracija dve entitetskeoru`ane sile u jedinstvenu organizaciju.Hrvatska vojska ima prage u sastavu ~etiribrigade PVO, ali i }e one uskoro biti po-vu~ene iz aktivne slu`be.

„RAKETNA“ PRAGAU fabrici Banijametal u Dvoru na

Uni, 1993. godine izra|en je, na bazi samo-hotke, laki raketni sistem PVO ciciban ta-ko {to su na lafet oru|a 30 mm postavqenedva lansera za IC samonavo|ene raketevazduh-vazduh K-13 (R-3S) sa lova~kih avio-na MiG-21. Raketama se u to vreme bli`iokraj ivotnog veka pa su ubrzo zamewene po-uzdanijim i savr{enijim raketama K-13M(R-3R) na lanserima APU-13MT. Na „raket-noj“ pragi lanseri su postavqeni tako da supotpunom sa~uvane mogu}nosti pokretawalafeta po azimuti i elevaciji. Izra|eno je{est cicibana za SVK i dva za VRS.

Prage sa raketnim naoru`awem kori-{}ene su u odbrani od aviona Natoa 1999.godine. Integracijom po dva lansera rake-ta R-60MK na pragu i BRDM-2 nastali suraketni lanseri RL-1 i RL-2. U borbi zave}i domet najboqi se pokazao RL-4, sa ra-ketom R-73 kojom se mogao pogoditi ciq naudaqenosti od 5 kilometara, na visini od5.000 metara, pri letu brzinom do 300m/s. Porodica RL-ova ukqu~ena je u odbra-

nu Beograda 14. aprila 1999. godine. U tovreme su PVO ra~unalo na tehnolo{ko iz-nena|ewe koje su predstavqale IC samo-navo|ene rakete vazduh-vazduh postavqenena vozila jer zona uni{tewa tih raketa povisini ide znatno iznad pretpostavki Na-toa o mogu}im izvorima rizika za avione.

U nastavku razvoja RL-ova sve nade supolo`ene u R-73 kojima se za dostizawe ve-}ih visina morala pove}ati brzina prili-kom lansirawa. Zato su na R-73 montiranimotori sa nevo|enih raketa 240 mm S-24.Prora~unata zona delovawa iznosi od 100do 9.500 metara, a kosi domet do 15.000metara. Modifikovani RL-4M uveden je unaoru`awe 18. maja 1999. godine nakon{est probnih ga|awa. Identi~an metod po-ve}awa brzine, kao na RL-4M, primewen jekod RL-2M – na rakete R-60MK dodata sudva buster-motora sa nevo|enog raketnogzrna kalibra 128 mm muwa. Sa takvom ra-ketom mogli su se dosti}i ciqevi na kosojudaqenosti do 10.000 metara.

RL-ovi su kori{}eni u rejonu Beogra-da tokom no}i. Nato avioni ga|ani su ~eti-ri puta sa RL-4M. Jedna rakete pribli`i-la se protivni~kom avionu i aktivirala seubojna glava, ali nema preciznih podatakao rezultatu dejstva. Na Kosovo se od 2. do11. juna 1999. godine nalazio lanser RL-4M iz privremene 1. samohodne baterijePVO.

U zavr{nim danima rata 3. juna uka-zala se prilika za dejstvo na tri F-14 u ni-skom letu. Posade nisu lansirale raketejer su procenile da su protivni~ki avioniprevi{e daleko. Jednim R-73 ga|ana su 6.juna, sa vatrenog polo`aja u {irem rejonuPrizrena, dva A-10A koji su izvodili zao-kret na visini od oko 7.000 metara. Ubojnaglava se aktivirala, a posmatra~i sa ze-mqe iz 354. borbene grupe uo~ili su padjednog odba~enog rezervoara za gorivo.

Aleksandar RADI]

„Praga” iz sastava Specijalne brigade policijeRS u borbi za Lohovska brda ju`no od Biha}a

V

55

ojno motorno vozilo tipa „lada” kretalo se 24. septembra2003. putem koji se iz Lu~ana strmo di`e prema objektu„Gropa” i, preko po{umqene visoravni, vodi do sela Do-brosin, iz koga su 2001. po~eli nemiri na jugu Srbije. Uvozilu su bili major Rahman Bandi} i vojnik voza~ Vladica

Suba{i}, koji su, posle metodsko-pokazne ve`be, po{li iz Buja-novca prema svom stalnom prebivali{tu u vojnoj bazi „Dobro-sin”. Na kilometar od sela Lu~ane, na usponu, teroristi su sa-~ekali da vojno vozilo pro|e i onda mu~ki, s le|a, rafalima izstreqa~kog naoru`awa probu{ili „ladu” na desetak mesta. Utom teroristi~kom napadu major Rahman Bandi} te{ko je rawenu predelu glave, slabine i {ake leve ruke, dok je vojnik VladicaSuba{i} direktno pogo|en sa vi{e metaka, ali je, zahvaquju}iza{titnom prsluku, ostao nepovre|en.

– Taj napad nije se mogao izbe}i – kazao je u ni{koj Vojnojbolnici major Bandi}. – Konfiguracija terena na tom podru~juje takva da, kada se ve} krene na put, nikad ne mo`ete znati {tavas ~eka.

Nekoliko meseci posle opasnograwavawa u teroristi~kom napaduseptembra 2003, tada te{ko povre|enimajor Bandi} vratio se u vojni~ki stroj,u svoju vojnu bazu „Dobrosin”. Ali ipored tridesetak gelera, koliko jo{ i danas ima u telu, i lo{eg zdravstvenogstawa, zatim nenadane i preranepenzije, Rahman jo{ ne uspeva da ostvari svoje elementarno pravo na invalidski dodatak.

V O J N I ^ K EV O J N I ^ K EI DRUGE I DRUGE RANERANE

P O T P U K O V N I K U P E N Z I J I R A H M A N B A N D I ]

Rahman, Sne`ana i Jasmin Bandi}

Teroristi~kog napada u kojem je rawen, Rahman Bandi} sedobro se}a, ali jo{ vi{e pamti qude koji su mu pru`ili pomo} utim najte`im `ivotnim trenucima.

– ^ujem se ~esto sa vojnikom Vladicom Suba{i}em, koji jesvojom prisebno{}u i snala`qivo{}u u~inio da pre`ivimo na-pad terorista. Do nas je tada, za samo sedam minuta, stigao sta-riji vodnik Zoran Cvetanov i sanitetskim vozilom prebacionas u Bujanovac. Veliku zahvalnost dugujem i na~elniku hirur{kogodeqewa ni{ke Vojne bolnice pukovniku Aleksandru Petkovi}u iortopedu potpukovniku Zoranu [}eki}u, koji su uspe{no izvelinekoliko operacija, ali i celom osobqu hirur{kog i ortoped-skog odeqewa za svu pa`wu koju su mi ukazivali. [ta da ka`emza pukovnika Milosava Simovi}a i druge stare{ine iz moje jedi-nice? Oni su mi davali podr{ku, pru`ali nadu i tako ulili novi`ivot i meni i mojoj porodici. U tim te{kim danima veliku mo-ralnu, drugarsku i finansijsku pomo} pru`io mi je generalni di-rektor Duvanske industrije Bujanovac, Bogoqub Tomi}, a finan-

Sre}om, posleoperativni tok te{ko povre|enog oficiraprotekao je uredno. Nekoliko meseci posle napada major Rah-man Bandi} se vratio u vojni~ki stroj, na istu du`nost zameni-ka komandanta prvog motorizovanog bataqona. Opet u istu„ladu”. Opet na put Lu~ane–Dobrosin i, opet – kod svojih voj-nika na bazama koje obezbe|uju administrativnu liniju premaKosmetu.

Po~etkom 2004. major Bandi} je odlukom ministra odbra-ne vanredno unapre|en u ~in potpukovnika, a odmah posle una-pre|ewa iskreno je zahvalio za svu brigu koja je prema wemuiskazana posle rawavawa i izjavio: „Sre}an sam {to sam seli~no uverio da se u na{oj vojsci vodi briga o svakom ~oveku ipreostaje mi da to i sam vi{e ~inim u radu sa vojnicima”.

POMO] U NAJTE@EM TRENUTKUGde je danas potpukovnik Rahman Bandi}? Kako `ivi, mu~e li ga rane? Ima li drugih problema i kako

gleda na svoju, sada ve} proteklu vojnu karijeru? O svemu tome razgovaramo u domu porodice Bandi}, sa Rah-

manom, wegovom suprugom Sne`anom i sinom Jasminom. Starijisin Amel je na odmoru.

Rahman Bandi} ro|en je u Bijelom Poqu 1957, ali se sa po-rodicom ubrzo preselio u Pe} gde je i zavoleo vojni poziv gleda-ju}i vojnike kako izvode ga|awa na poligonu Belo poqe. Poslezavr{ene Vojne akademije slu`bovao je u [tipu, obavqaju}i du-`nosti komandira pe{adijskih vodova i ~eta, a iz tog perioda(1982–1989) najvi{e se se}a ~estih boravaka na terenu i dobrefinansijske i stambene zbrinutosti. Godine 1989. postavqen jena du`nost zamenika komandanta bataqona u tada{wem TitovomVelesu. Sa du`nost zamenika komandanta bataqona oti}i }e upenziju, 17 godina kasnije. Danas sa gor~inom gleda na svoje „na-predovawe” u Vojsci i ka`e: „Devedesetih godina su promewenevrednosti i uspostavqeni neki ~udni kriterijumi za napredova-we. Nisam se nikad osvrtao na to; uvek sam gledao napred i saoptimizmom izvr{avao zadatke kako najboqe znam i umem”.

Od 1990. do 1992. godine Bandi} se nalazi na banijskomrati{tu gde, sa svojom jedinicom,stvara tampon-zonu radi za{titecivilnog stanovni{tva. Potom do-lazi u 78. motorizovanu brigadu iposve}uje se mirnodopskim zadaci-ma i obuci vojnika. Ali mir nije du-go trajao.

– U ratu 1999. vodili smo, presvega, ra~una da nam nijedan vojni-ka ne nastrada. Preduzimali smostalne pokrete i bili motivisaniza izvr{avawe namenskih zadataka– ka`e Bandi}.

Rat je pro{ao, ali Bandi}evajedinica nastavqa sa obezbe|ewempravaca koji sa Kosmeta vode u unu-tra{wost Srbije i oboda Kopnenezone bezbednosti, da bi 2002. iposela taj prostor. Javnosti su do-bro poznati slo`enost i specifi~-nost izvr{avawa zadataka kontro-le Kopnene zone bezbednosti iobezbe|ewa administrativne lini-je prema Kosmetu, kako zbog teren-skih uslova rada i `ivota, tako izbog odre|enog rizika i potenci-jalne opasnosti od teroristi~kihnapada na objekte i qude.

56

U POSETI

POKLON ZA DAN VOJSKEPosle oporavka u ni{koj Vojnoj bolnici major Rahman

Bandi} vratio se, po~etkom 2004, na svoju du`nost u Kop-nenoj zoni bezbednosti. U tom periodu bazu „Golema ~uka”obi{ao je tada{wi ministar odbrane Boris Tadi}, koji jepozdravqaju}i majora Bandi}a naglasio da su takvi qudistub na{e vojske i da tu nema nikakve dileme. - Na~in nakoji on obavqa posao danas – rekao je Boris Tadi} – govo-ri da na{a vojska ima dovoqno vitalnosti za sva isku{e-wa. Koliko se predsedniku Republike Srbije Borisu Tadi}uurezao u pam}ewe lik hrabrog i stamenog majora svedo~i ipodatak da je on, za ovogodi{wi Dan vojske Srbije, po ko-mandantu ^etvrte brigade KoV pukovniku Milosavu Simo-vi}u, poslao poklone i uputio `eqe za dobro zdravqe pot-pukovniku u penziji Bandi}u. Stalno interesovawe zazdravstveno stawe Rahmana Bandi}a i wegov oporavak is-kazuju i ministar odbrane Dragan [utanovac, na~elnikG[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{, komandantKopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi} ipripadnici ^etvrte brigade KoV.

Rahman Bandi}, posle povratkau stroj 2004. godine, sa

tada{wim ministrom odbrane i na~elnikom Generla{taba na

bazi Golema ~uka

Rahmanov sin Jasmin zavr{io je sredwu ekonomsku {kolu.Sada `eli da upi{e fakultet u Ni{u. O pozivu oficira nije raz-mi{qao. Kako re~e, iz ku}e ne nosi lepa iskustva o o~evom poslu.- Znam da nam je otac uvek nedostajao – ka`e Jasmin – i da ga ni-kad sa nama nije bilo na letovawima, svadbama, proslavama ilipraznikom.

Jasminove re~i postaju jasnije u svetlu surove istine da jepotpukovnik Rahman Bandi} dve tre}ine svog porodi~nog `ivotaproveo na logorovawima, streli{tima, poligonima, bazama, uKopnenoj zoni ili u kasarnama, dok je samo tre}inu tog vremenaproveo u krugu porodice. Nije ga bilo u ku}i ni kada su mu se ra-|ala dva sina, ali supruga Sne`ana, ipak, pomirqivo govori:Mislim da je Rahman ro|eni vojnik i da je izabrao pravi poziv,a ja sam vremenom navikla da budem `ena oficira.

Nema sumwe da lik Rahmana Bandi}a objediwuje upe~atqivzbir osobina koje krase ve}inu stare{ina i vojnika brigade ko-ja ~uva mir na jugu Srbije. Wih odlikuje veliko srce, profesio-nalizam, vojni~ka ve{tina, sr~anost, hrabrost, me|usobno dru-garstvo, solidarnost i veliki ugled u regionu gde `ive i rade.Svojim qudskim i profesionalnim kvalitetima oni su steklipoverewe ne samo srpskog `ivqa u op{tinama Trgovi{te, Buja-novac, Pre{evo i Vrawe, ve} i Albanaca i, na taj na~in, umno-gome doprineli realizaciji dr`avne politike.

U tom kontekstu potpukovnik u penziji Rahman Bandi} pred-stavqa upe~atqiv primer samopregora, istrajnog rada, po`r-tvovawa i korektnog odnosa oficira koji je dao veliki dopri-nos {irewu poverewa izme|u me{tana i dr`ave. Pre`ivev{iteroristi~ki napad, posle oporavka, on se sa jo{ ve}im elanomposvetio produbqivawu veza i stvarawu dobrih odnosa izme|upripadnika vojske i lokalnog albanskog stanovni{tva.

Zoran MILADINOVI]

57

sijski direktor Bawe „Vrelo” Dragan Manasijevi} omogu}io mije da tokom oporavka koristim sve bawske kapacitete. Takvi qu-di dali su mi snagu da uporno ve`bam u kolicima i ubrzo se vra-tim na svakodnevne radne zadatke – pri~a Bandi}.

O kakvom stare{ini i ~oveku je re~ dovoqno govori to daposle rawavawa i oporavka nije iskoristio ni bolovawe koje jedobio. – Prvog dana posle dolaska na posao oti{ao sam u bazu„Dobrosin” i pro{ao pored mesta gde sam bio napadnut. Hteosam da dam primer mojim vojnicima i stare{inama.

PENZIJAHrabri Rahman je do danas ostao primer za sve u vrawskoj

brigadi, tako da je vanredno unapre|ewe u ~in potpukovnika ne-sumwivo do{lo u prave ruke. Na`alost, za Rahmana Bandi}a suopet do{li te{ki dani, ovog puta zbog birokratskih i admini-strativnih zavrzlamama. Prvo je potpukovnik Rahman Bandi}penzionisan zajedno sa jo{ 600 potpukovnika koji su imali vi-{e od trideset godina radnog sta`a, a nisu imali zavr{enu ko-madno-{tabnu {kolu. - Kada su mi rekli da idem u penziju – set-no govori – kao da su mi rekli da sam dobio rak. Grom me pogo-dio.

Zdravstveno stawe potpukovnika u penziji Rahmana Bandi-}a je, ina~e, te{ko, ima probleme sa ki~mom, pr{qenovi sustradali, a u telu ima 30 krupnijih gelera. ^esto se {ali sa pu-kovnikom Milosavom Simovi}em kako samo on u Vojsci Srbijeima vi{e gelera u telu od wega.

– Posle odlaska u penziju pitao sam da li me sleduje nekiinvalidski dodatak. ^etiri puta sam pisao, ali uvek su mi odgo-varali da nemam prava – ka`e Rahman. Neverovatno. U potpu-kovnika Rahmana Bandi}a teroristi su ispalili 176 metaka izmitraqeza 7,62 mm u trenutku kada je obavqao svoj redovni voj-ni~ki zadatak. Samo zahvaquju}i vrsnim doktorima jedva je „pre-tekao”, kako qudi ovog kraja vole da ka`u, a danas, po birokrat-skim slu`benicima – on nema prava na invalidski dodatak.

Skromnost Rahmana Bandi}a krasi i wegovu porodicu, koju~ine supruga Sne`ana i sinovi Amel i Jasmin. Rahman je Sne`anuupoznao u [tipu, zavoleo je i o`enio 1984. godine. Stan od 57kvadratnih metara dobili su u Bujanovcu deset godina kasnije i,kako ka`u, zadovoqni su jer „boqe i{ta, nego ni{ta”. Voleli bi,zbog ekonomske perspektive i obrazovawa dece, da se presele uVrawe ili Ni{, ali za sada su tu gde jesu. Sne`ana radi u bujano-va~koj Duvanskoj industriji, sinovi zavr{avaju {kole, a najve}iproblemi porodice Bandi} jesu oni finansijski. - Te{ko je, novcauvek malo – govori Sne`ana. – Sinovi ne rade i sve je na nama.Ipak, ekonomi{emo nekako i snalazimo se. Rahman bi i u penzijine{to da radi, ali posla u administraciji nema, dok fizi~ke po-slove on ne sme da prihvati zbog zdravstvenog stawa.

ZA[TO?– Od ulaska u Kopnenu zonu bezbednosti – ka`e Bandi}

– poku{avali smo da uspostavimo dobre odnose sa alban-skim stanovni{tvom i poverewe. U tome smo nesumwivouspeli. Koliko smo puta samo prevezli me{tane na putu Do-brosin–Lu~ane, pru`ali pomo} prilikom kvara vozila, le-~ili qude, prebacivali decu do {kole i delili marendu sawima.

Odnosi pripadnika Vojske i lokalnog albanskog sta-novni{tva vremenom su postajali sve boqi, ali upravo jeto smetalo ekstremistima i teroristima, {to je terori-sti~ki napad kod Lu~ana i pokazao. Istraga povodom tog te-roristi~kog akta ukazala je na dva osumwi~ena lica, koja suizbegla na prostor Kosova i Metohije. [ta bi Rahman Ban-di} rekao napada~ima kada bi ih danas sreo?

– Pitao bih: „Za{to?” Je li to hvala {to smo va{u de-cu vozili u {kole, bolnice i davali im ~okolade?

15. avgust 2007.

Tokom prvih meseci, pa ~ak i godina okupacije Iraka, koalicione snage ~esto su bileizlo`ene vatrenom dejstvu ustanika iz dugih cevi razli~itih kalibara. Zajedni~ka od-lika svih tih napada bila je uglavnom slaba preciznost strelaca. Pokazalo se da ni-je dovoqno samo usmeriti cev prema neprijatequ, povu}i obara~ i in{alah (ako toAlah `eli), metak }e pogoditi ciq. Za obuku dobrog strelca, a pogotovo snajperiste,

potreban je kvalitetan i dugotrajan trena`ni period. Danas ira~ka gerila pokazuje sve ve}i stepen sofisticiranosti u svojim aktivnosti-

ma, te je tako i snajperistima posve}eno mnogo vi{e pa`we.

TAKTIKA STRELACA

Zapadno poimawe snajperiste podrazumeva vrlo kvalitetnog strelca sa vrhunski pre-ciznom pu{kom, kamufliranog do te mere da je nevidqiv oku, pa i dvogledu protivnika, kojiuz to ~esto dejstvuje sa odstojawa koja su ve}a od 1.000 metara.

Me|utim, ira~ki snajperisti nemaju adekvatnu opremu niti obu~enost, tako da su odlu-~ili da smawe odstojawe od neprijateqa. To ne samo da im osigurava pogodak, ve} pru`a imogu}nost da na|u slabu ta~ku na panciru protivnika. Po{to deluju mahom u urbanoj sredi-ni, gde im je neophodna velika pokretqivost, preuredili su vozila tako da je strelac sakri-ven u prtqa`niku, odakle mo`e nesmetano da dejstvuje.

Na zadwoj strani vozila, ~esto ba{ na samom faru, naprave se dva otvora, gorwi zaopti~ki ni{an, a dowi za cev pu{ke, dok se prtqa`nik oblo`i du{ecima i jastucima kakobi se prigu{io odjek pucwa. To nije nova taktika, jer je jo{ IRA koristila preure|enu ma-zdu za napade na britanske vojnike u Severnoj Irskoj, kao i va{ingtonski snajperista XonAlan Muhamed, koji je tokom 2002. godine terorisao glavni grad Amerike.

Voza~ tada ujedno ima i ulogu osmatra~a, koji bira ciqeve i parkira vozilo tako dasnajperista mo`e uo~iti metu. Posle ispaqenog hica, automobil se ukqu~uje u saobra}aj inestaje u reci vozila pre nego {to koalicioni vojnici shvate {ta se dogodilo. Ponekadsnajperski tim mo`e imati tri ~lana, i tada se prvi kre}e na mopedu, {to mu daje najve}upokretqivost, osmatra i bira ciqeve. U re|im slu~ajevima, tre}i ~lan zaustavqa ameri~-ku patrolu i, glume}i simpatizera koalicije, upozorava ih na postavqeno minsko-eksplo-zivno sredstvo (koje je postavio tim snajperista), te savetuje kretawe sporednim ulicama,usmeravaju}i patrolu ka snajperskoj zasedi. Ameri~ki vojnici su, nakon otkrivawa prvogpreure|enog automobila, u vrlo kratkom vremenskom intervalu prona{li jo{ ~etrdesetaksli~nih vozila.

Vatra se otvara sa odstojawa koja su ~esto mawa od 50 metara. Tada se naj~e{}e ni-{ani u glavu, jer metak probija {lem od kevlara, ili u nadlakticu sa bo~ne strane, kako bi

Uz improvizovanaminsko-eksplozivnasredstva, ustani~kisnajperisti nanosenajve}e gubitkekoalicionimsnagama

RAT SNAJPE

58

I S K U S T V AI Z I R A K A

kroz wu tane prodrlou grudni ko{. Pri-marna meta su snajpe-risti koalicije, jersu oni po prirodistvari najve}a pret-wa ustani~kim strel-

cima. Zatim su to mitraqesci na hamerima, a potom vojni sve{teni-ci, za ~ije ubistvo je raspisana nagrada od 10.000 dolara. Bolni~a-ri su slede}a meta, posle wih prevodioci i vezisti, a tek na kraju,{to je zanimqivo, komandni kadar.

Mada veliku ve}inu snajperista ~ine Ira~ani, me|u wima suidentifikovani i stranci, od kojih se naj~e{}e pomiwu ^e~eni,zbog svog borbenog iskustva. Neki od stranaca su vrlo kvalitetnistrelci, kao {to pokazuje duel koji se odigrao 14. decembra 2005.u Salman Paku, kada je ustani~ki snajperista sa odstojawa od 852metra hicem iz rumunske snajperke PSL kalibra 7,62x54 mm uznema~ki opti~ki ni{an, za samo 15 santimetara proma{io glavuDilarda Xonsona, ameri~kog snajperiste. Xonson ga je pogodiosvojim drugim hicem iz snajperke DMR u kalibru .308 Winchester, awegov osmatra~ je neutralisao protivni~kog snajperskom pu{komBarrett kalibra 12,7 mm. Ubijeni snajperista nije bio Ira~anin,ve} Sirijac, i smatra se da je do svoje pogibije usmrtio vi{e od20 koalicionih vojnika.

ORU@JE USTANIKA

Ira~ki ustanici uglavnom koriste oru je zaostalo iz arsenalavojske Sadama Huseina. To su sovjetska snajperska pu{ka SVD Dragu-nov, rumunska PSL, te ira~ke al kadesija, u kalibru 7,62h54 mm, tetabuk u kalibru 7,62h39 mm. Prema zapadnim shvatawima, ovo nisuprave snajperske pu{ke, ve} pu{ke za preciznog strelca kojima sedejstvuje do odstojawa od 600 m. Zanimqivo je da SVD, PSL i al ka-desija, iako vrlo sli~ne i u istom kalibru, nemaju me|usobno izme-wive okvire. Opti~ki ni{ani su naj~e{}e rumunski IOR, jugosloven-ski ZRAK i kineski PSO-1 sa ~etvorostrukim uve}awem. Municija7,62h54 mm je snajperski metak 7N1 ili probojno-zapaqivi 7B-Z-3(B-32), s tim da se prvi koristi kada je va`nija preciznost, a potowizbog probojne mo}i, {to je od posebnog zna~aja s obzirom na pancirevojnika koalicije. Tvrdi se da zrno metka B-32 probija ~eli~nu plo~udebqine 10 mm na odstojawu do 200 metara u 80 odsto slu~ajeva.

Osim navedenih, koriste se zaplewene ameri~ke snajperske pu-{ke i lova~ki karabini sa optikom. Tako je jedan snajperista karabi-nom remington 700 u kalibru .308 Winchester, sa nadvo`waka ga|ao

voza~e ameri~kih vojnih vozila u prolazu. S obzirom na kretawe vo-zila i potrebno preticawe pri ni{awewu, o~igledno je u pitawubio kvalitetan strelac, jer je za samo nekoliko dana ubio 10 voza~a,s tim da je u jednom danu zabele`io ~etiri pogotka u glavu. Nedugo na-kon toga je ubijen.

Odnedavno ustanici raspola`u vrlo kvalitetnom i mo}nomsnajperskom pu{kom Steyr HS50 u kalibru 12,7 mm. Proizvo|a~ [ta-jer-Manliher je ovo oru`je prvi put prikazao na sajmu naoru`awaShot Show u Las Vegasu 2004. godine. Re~ je o jednometki sa obrtno-~epnim zatvara~em, du`ine 1.370 mm, s tim da je du`ina cevi 833 mm,mase 12,4 kg sa integralnim sklopivim no`icama, bez mehani~kih ni-{ana, sa Pikatini {inom za opti~ki ni{an. Sila okidawa obara~apode{ena je na 1,8 kilograma.

Iranska policija je, 2005. godine, kupila 800 takvih pu{aka zaborbu protiv krijum~ara droge. Wihova cena je oko 19.500 dolarapo komadu. Ukupna vrednost ugovora iznosila je blizu osam milionabritanskih funti. Vlada Austrije, zemqe koja nije ~lanica Natoa,odobrila je prodaju i pored protesta britanske vlade. Prema ame-ri~kim izvorima, nepuna dva meseca posle obavqene isporuke, jedanameri~ki oficir u Iraku pogo|en je i ubijen tanetom kalibra 12,7mm za koje se smatra da je ispaqeno iz ove pu{ke, ~iji probojno-za-paqivi metak, koji proizvodi Iran, sa lako}om probija svaki pan-cir, pa i oklopqeni hamer, do odstojawa od oko 1.600 metara. Tokomnekoliko meseci, a posebno u februaru 2007. godine, ameri~ke sna-ge u Bagdadu zaplenile su skoro stotinu snajperki HS50, a smatra seda je do sada oko 170 ameri~kih i britanskih vojnika ubijeno iz ovogoru`ja. Iranski predsednik Ahmadinexad demantovao je da Iransnabdeva ustanike oru`jem, ali ameri~ke vojne vlasti tvrde kako jeproverom serijskih brojeva ustanovqeno da je re~ o pu{kama koje suisporu~ene Iranu.

XUBA SE VRATIO

Tokom prethodnih godina u vi{e navrata pomiwan je Xuba, bag-dadski snajperista, koji je, kako se tada tvrdilo, ubio nekoliko dese-tina ameri~kih vojnika iz pu{ke tabuk, koriste}i uvek samo jedan me-tak, u skladu sa motom zapadnih snajperista one shot–one kill (jedan hi-tac–jedan pogodak). Do sada nije definitivno utvr|eno da li je zaistare~ o jednoj osobi ili je u pitawu vi{e strelaca, ali je, po ameri~-kim izvorima, Xuba mo`da uhva}en 2. juna 2005, kada je sa oko 75metara pogodio ameri~kog vojnika koji je pre`iveo zahvaquju}i pan-ciru, a ira~ki vojnici su pri pretresu automobila otkrili strelca.Sa druge strane, prema zvani~nom saop{tewu Ministarstva unutra-{wih poslova Iraka, 29. novembra 2006. uhap{en je Ali Nazar Al-

59

PU[KA TABUK

Snajperska pu{ka tabuk je, prema zapadnim merilima, namewena preciznomstrelcu, koji deluje na odstojawima od 200 do 400 metara, koja su predaleka za AK-47, a mawa od onih za koje su obu~eni snajperisti. Razvijena je uz pomo} namenske in-dustrije SFRJ i zasnovana je na pu{komitraqezu RPK-47, od kog je preuzeto le`i{tezatvara~a. Dejstvuje samo jedina~nom vatrom, kako bi se izbeglo pregrevawe cevi kojeznatno skra}uje rok upotrebe. Na cev se mogu po potrebi montirati skriva~ plamenaili razbija~ pucwa. Uz cev du`ine 520 mm, ova pu{ka ~ak i sa standardnom municijom7,62h39 mm ima potpuno zadovoqavaju}u preciznost na odstojawu do 400 m, {to ijeste wena osnovna namena. Koristi standardne okvire za AK-47. Mada se u zapadnimmedijima ~esto pogre{no naziva tobok, tobuk ili ~ak tobruk, ime je dobila po mestuzna~ajne bitke u vreme proroka Muhameda.

OBUKA TALIBANA

Ohrabreni rezultatima ustanika u Iraku, avganistanski talibani su tako|eosnovali {kolu za snajperiste na jugu zemqe, gde su im instruktori doma}i strelciili eksperti iz drugih arapskih zemaqa. Do sada su talibani, prema britanskimizvorima, iskazali vrlo slabo streqa~ko ume}e, a Amerikanci procewuju da je{ansa da pogode metu veli~ine vojnika samo pet odsto.

RISTA

ISKUSTVA

15. avgust 2007.

@RTVE

Prema statisti~kim podacima, do sada su minsko-ek-splozivna sredstva uzrok smrti 998 ameri~kih vojnika, odnos-no 35 odsto poginulih. Nije ustanovqen ta~an broj poginulihusled dejstva snajperista, ali se navodi da su 272 vojnika„poginula usled pogodaka iz neprijateqskog streqa~kognaoru`awa”, a jo{ 425 „kao posledica nedefinisane nepri-jateqske vatre“.

Kako se jedan narednik slikovito izrazio: „Oni ve} znaju ku-da idemo, pre nego {to tamo stignemo”. Po nare|ewu pretposta-vqenih, snajperisti moraju nositi {lem i pancir, {to ih dodatnoometa i usporava, pogotovo ako se ima na umu da tokom 10-nedeq-nog snajperskog kursa u SAD oni nikad ne nose tu vrstu opreme. Po-{to su ameri~ki snajperisti imali obi~aj da neutrali{u svaku po-tencijalnu pretwu, de{avalo se da nastradaju nevini civili koji suu blizini ameri~kih pozicija koristili mobilne telefone, jer sewima ponekad aktiviraju IED. Tako|e su ubijani Ira~ani koji su ho-dali pored puta nose}i lopate i a{ove, kojima se mogu ukopati IED,iako je ~esto bila re~ o obi~nim ratarima ili gra|evinskim rad-nicima koji su i{li na posao.

Novinar britanskog Independenta je zastao na praznom putuseverno od Bagdada i iza{ao iz automobila da obavi razgovor sa-telitskim telefonom, ali je hicem upozorewa oteran sa tog mesta,jer se u~inio sumwiv snajperisti na polo`aju ameri~ke jediniceudaqene nekih 800 metara. Iz navedenih razloga, komanda je snaj-peristima naredila da se vatra mo`e otvarati samo „po osobamakoje pokazuju jasne neprijateqske namere ili se anga`uju u neprija-teqskoj delatnosti”.

Zadatak snajperiste nosi i odre|ene rizike, jer oni dejstvuju umalim odeqewima od dva do {est vojnika, te lako mogu biti izlo`e-ni napadu ustanika. Tako su u jutarwim satima 21. juna 2004. ubije-na ~etvorica marinaca koji su na krovu dvospratne ku}e u izgradwi,samo 800 metara od baze svoje jedinice, osmatrali i {titili glav-nu saobra}ajnicu kroz Ramadu, tzv. Route Michigan. Oni su zameniliprethodno odeqewe oko jedan sat ujutro, i po nare|ewu su se javqa-li bazi na svakih 30 minuta sve do 7,30. Nakon toga su za}utali,ali je u takvim slu~ajevima uobi~ajen postupak da se odeqewu osta-vi period od dva ~asa za uspostavqawe veze. Ako u tome ne uspe,odeqewe treba da se vrati u bazu, ili se ka osmatra~nici upu}ujeodeqewe za brzo reagovawe (QRF, Quick Reaction Force). Me|utim, uovom slu~aju je tek oko 11,30 patroli, koja se ve} nalazila u tom de-lu grada, nare|eno da obi|e osmatra~ki polo`aj. Na krovu zgradezatekli su tela ubijenih marinaca, od kojih su trojica usmr}ena hi-cem u glavu, a ~etvrti sa vi{e pogodaka u telo, a jednom je prerezanvrat. Marinci nisu ispalili niti jedan hitac. Istraga je utvrdila

da je, po izlasku sunca, odeqewe kojim je komandovao ka-plar Parker, jedini obu~eni snajperista, pre{lo u sta-we 50 odsto pripravnosti, {to zna~i da su dvojica mari-naca spavala, a dvojica osmatrala. ^etvorica Ira~anasu se, verovatno odeveni kao gra|evinski radnici, pope-la na krov zgrade i na jo{ neutvr|eni na~in, fakti~kibez pru`enog otpora, ubila marince. Uzeli su dve snaj-perske pu{ke, ~etiri M16, 24 okvira za M16 i osam ru~-nih bombi, a uz to i IC ni{an i kodirani radio PRC-119F, te pancire i ~izme. Mada pojedinci smatraju da ka-plar Parker kao komandir odeqewa snosi najve}i deokrivice, wegova udovica je izjavila da joj se on mesec da-na pre pogibije po`alio na ~iwenicu da ih pretposta-vqeni {aqu uvek na isto mesto, istim putem, u isto dobadana, tako da ne}e biti ~udo ako neko pogine. Godinu da-na kasnije uni{teno je i {esto~lano odeqewe marinskihsnajperista u Haditi.

Ameri~ki izvori navode da ustanici u Iraku svremenom pokazuju sve ve}i napredak u rukovo|ewu, ko-mandovawu i izvo|ewu svojih operacija, {to svakodne-vicu koalicionih snaga ~ini te`om i neizvesnijom.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

Xuburi, poznat kao bagdadski snajperista. Xuburi mo`e asociratina nadimak Xuba. Me|utim, krajem Ramazana, u sunitskim delovimazapadnog Bagdada stanovni{tvu se u vidu poklona delio kompakt disksa nazivom Xuba se vratio, titlovan na engleskom jeziku. Na wemukomandant tzv. Bagdadske divizije snajperista tvrdi da Xuba nije ubi-jen, govori o wemu kao heroju, a potom se vide grupe strelaca koji ve-`baju ga|awe iz pu{aka M16 sa opti~kim ni{anom i na kraju snimci28 zasebnih napada snajperista uz razli~ite komentare. Na jednomod wih, strelac ka`e: „U ovoj pu{ci imam devet metaka i to je poklonza Xorxa Bu{a. Ja }u ubiti devetoro qudi“, a potom ostvaruje svojeobe}awe.

Na drugom snimku se vidi i ~uje kako snajperista ni{ani u mi-traqesca na hameru, dok ga osmatra~ upozorava da u blizini ima do-sta civila. „Samo trenutak“, ka`e snajperista, potom se ~uje pucaw ividi mitraqezac koji pada unapred, dok strelac dodaje „Allahu ek-ber“. Na CD-u se posebno govori o psiholo{ko-propagandnom zna~a-ju snimawa ameri~kih vojnika koji padaju pogo|eni hicem snajperistei navodi da to ima daleko ve}i uticaj na neprijateqa nego bilo ka-kva druga vrsta oru ja.

Tako|e se nagla{ava da su ustanici, kao priru~nik, tokom obukekoristili kwigu Vrhunski snajperista (The ultimate sniper), ~iji je au-tor pukovnik marinac u penziji Xon Plester. Ova poznata kwiga jeprvi put objavqena 1993. godine, i pojedini izvori je nazivaju „snaj-perskom Biblijom“. Ponovo je objavqena 2006, upotpuwena iskustvi-ma iz Avganistana i Iraka. Ustanici su zaista prona{li vrlo kvali-tetan uxbenik.

PROTIVSNAJPERISTI

Tokom februara 2007, samo u Bagdadu zabele`eno je 36 napa-da snajperista na ameri~ke vojnike, od kojih je najmawe osam imalofatalan ishod. Ovo je navelo koalicionu komandu da svoje snajpe-riste upotrebi u ulozi protivsnajperista. Teoretski gledano, to jenajefikasniji na~in delovawa ne samo protiv ustani~kih strelaca,ve} se tako mo`e osujetiti postavqawe improvizovanih minsko-eksplozivnih naprava (IED, Improvised explosive devices), ali i spre-~iti napade na kolone vozila. Me|utim, za razliku od 2003, kadaje jedan snajperista imao 32 pogotka za 12 dana, sada se ponekaddogodi da vod snajperista tokom celog turnusa, koji u Iraku trajesedam meseci, zabele`i samo nekoliko pogodaka. Razloga ima vi-{e, a jedan od wih je da su pre`iveli ustanici postali neuporedi-vo iskusniji. Budu}i da uglavnom dejstvuju u blizini mesta stanova-wa, oni znaju lokacije na kojima Amerikanci postavqaju snajperskagnezda, a uz to su razvili i mre`u osmatra~a, ~iji su ~lanovi ~ak i~obani, ili deca koja ih obave{tavaju o kretawu snajperista.

S L O V E N C I U E V R O P S K I M B O R B E N I M G R U P A M A

R U S K A B A Z A Z A A T O M S K E P O D M O R N I C E

G R U Z I J A U M I S I J I U I R A K U

MERIDIJANI

Od po~etka jula, dve jedinice Slovena~ke voj-ske, motorizovana ~eta i vod vojne policije, anga-`ovane su u sastavu borbene grupe Evropske unije(EU) sa jedinicama iz Italije i Ma|arske. Slove-na~ki kontingent u sastavu ove grupe broji 195pripadnika od kojih je 168 iz 20. motorizovanogbataqona iz Ceqa i 27 pripadnika voda vojne po-licije.

Za logisti~ku podr{ku anga`ovano je sedamterenskih vozila, 15 lakih oklopnih transporte-ra valuk i 21 teretni kamion. Mandat jedinica u sastavu borbenih grupa je {est meseci.

Borbena grupa EU je vi{enacionalna zdru`ena jedinica, naj~e{}e ja~ine bataqo-na, oja~ana elementima borbene podr{ke i logistike, spremna za brzo reagovawe nakriznim podru~jima udaqenim do 6.000 kilometara od Brisela. Borbena grupa je sprem-na za pokret u roku od 15 dana i sposobna za samostalna dejstva od 30 do 120 dana. Ak-tivira se na zahtev UN sa naj~e{}im zadacima na spre~avawu konflikata, razdvajawuzara}enih strana, evakuaciji iz ugro`enih podru~ja i pomo}i pri izvo|ewu humanitar-nih operacija.

Priprema Blagoje NI^I]

Rusija planira da na Kam~atki, poluo-strvu na Dalekom istoku, izgradi bazu zastacionirawe svojih novih raketnih podmor-nica. Baza }e biti izgra|ena u gradu Viqu-~insk i bi}e opremqena infrastrukturompotrebnom za odr`avawe borbene gotovostipodmornica i `ivot posade i ~lanova wiho-vih porodica.

Prvi stanovnik nove baze bi}e najnovijaraketna podmornica „Jurij Dolgoruki“, koja}e sa dve nove, iz takozvane „kne`evske se-

rije“, zameniti ostarele podmornice tipa 667 BDR, iz sastava Tihookenaske flote. Rusi-ja planira da do 2017. za modernizaciju svoje ratne mornarice izgradi osam raketnihpodmornica tipa 995.

Gruzija se do sada pokazala kao najver-niji saveznik SAD u misiji u Iraku. Brojgruzijskih mirotvoraca od 70 u 2003. go-dini pove}ao se na 850 u 2005, s tenden-cijom daqeg ja~awa mirovnog kontingenta.Kao dokaz privr`enosti politici SAD uborbi protiv terorizma i ~lanstvu u Na-to, gruzijski parlament je doneo odluku onovom, etapnom pove}awu svojih snaga navi{e od 2.000 pripadnika.

U skladu sa takvom odlukom prvih 700pripadnika gruzijskih specijalaca je ve}

u Kuvajtu na tronedeqnoj pripremi, odakle }e biti preme{teni u koalicionu bazu „Delta“u Alkutu, ira~kom gradi}u na granici prema Iranu. Drugi deo predvi|enih snaga }e do po-lovine avgusta, nakon iste procedure, biti preba~en u Alkut ~ime se kompletira mirovnikontingent iz te zemqe. Wegov osnovni zadatak bi}e pomo} i obuka ira~kih grani~ara,neposredno obezbe|ewe granice prema Iranu i presecawe puteva preko kojih se krijum-~are oru`je i narkotici.

Zbog va`nosti zadataka, jer se grad Alkut nalazi u „crvenoj“ zoni pove}ane opasno-sti, najavqena je mogu}nost da se gruzijski kontingent oja~a delovima koalicionih snagaiz drugih dr`ava.

PRIPREME ZA VE@BU„ADR IATUC EAGLE 2007”U Splitu je odr`ana zavr{na planska

konferencija za me|unarodnu ve`bu speci-jalnih jedinica zemaqa ~lanica potpisnicaJadranske poveqe (Hrvatska, Makedonija iAlbanija) „Adriatic Eagle 2007“, koja }e bitiodr`ana po~etkom septembra na vojnom po-ligonu Udbina i u Delnicama.

Nosilac organizacije ve`be je bata-qon za specijalna dejstva, uz pomo} ameri~-kih instruktora. Uz vod iz sastava ovog ba-taqona, u~estvova}e i avioni hrvatskog RV,te timovi specijalnih jedinica oru`anihsnaga Albanije i Makedonije.

U N A M I D - M I R O V N AM I S I J A Z A D A R F U R

Savet bezbednosti UN prihvatio jerezoluciju kojom }e u Darfur, ratom razo-reni region Sudana i popri{te najve}eg ge-nocida danas, najkasnije do 31. decembraove godine, u sastavu misije UNAMID ras-porediti oko 26.000 pripadnika mirovnihsnaga.

Ovo }e biti prva zajedni~ka mirovnamisija UN i Afri~ke unije, a zameni}e7.000 slabo opremqenih i logisti~ki ne-dovoqno podr`anih mirotvoraca Afri~keunije, koji svojim prisustvom i aktivnosti-ma u Darfuru nisu bili u stawu da zausta-ve nasiqe.

U budu}em kontingentu dominira}e voj-nici iz afri~kih zemaqa, {to je i biouslov Sudana da prihvati dolazak mirovnemisije. Od ukupno 26.000 pripadnika, wih19.550 }e biti profesionalni vojnici,3.770 pripadnici me|unarodne civilne po-licije i 2.660 specijalci.

61

15. avgust 2007.62

Mnogi posetioci sajma

naoru`awa slo`i}e se u jednom –

da je bilo izlo`eno mnogo vi{e

sredstava NVO nego na

prethodnim smotrama. Zato je i

interesovawe poslovnih

partnera bilo o~ekivano. A da li

}e proizvodi na{e namenske

industrije na}i i svoje inostrane

kupce, {to je i ciq ovakvih

manifestacija, vide}e se uskoro.

Kada je 29. juna na Beogradskom sajmu otvorena kapija za svekoji `ele da vide smotru naoru`awa i vojne opreme Partner2007 i kada su na konferenciji za novinare podeqene za-hvalnice organizatorima i u~esnicima te manifestacije, iz-laga~i su mogli da odahnu. Wihova sajamska misija je zavr{e-

na – prikazali su svoje novitete i ~ekaju sklapawe ugovora, poseb-no sa inostranim partnerima. A posledwi sati sajma predstavqa-li su zadovoqstvo za mnogobrojne qubiteqe naoru`awa, jer im seukazala prilika da neposredno od predstavnika firmi ~uju sa ka-kvim su konstruktorskim novinama do{li. Ovoga puta bez `urbe,pritiska, obaveze, sasvim opu{teno i sa velikom dozom ponosa.

NASTUP JUGOIMPORTAA {ta je sve moglo da se vidi tokom ~etiri sajamska dana?

Najvi{e eksponata je, svakako, bilo na {tandu najve}eg izlaga~ai suorganizatora Partnera 2007 Jugoimporta – SDPR. Oni suintegrisali nastup bezmalo cele namenske industrije – dvadesetpreduze}a. Izlo`ena su sredstva koja su u fazi razvoja ili su upo~etnoj proizvodnoj fazi, a koja Jugoimport – SDPR radi zajed-no sa svojim partnerima – ustanovama Ministarstva odbrane,Vojnotehni~kim institutom, Tehni~kim opitnim centrom, ali i saproizvo|a~ima.

U obilazak krenimo od Zastava-oru`ja, jer je, kako je rekaozamenik direktora Jugoimporta – SDPR mr Nenad Miloradovi},Kragujevac kolevka srpske vojne industrije. Direktor te fabrikeZoran Aleksi} i wegovi saradnici predstavili su deo izlo`enihsredstava – takti~ku pu{ku vin~ester i novitet – familiju polua-

TE

HN

IK

A

KVALITET OTVARAT R @ I [ T E

O S V R T N A I Z L O @ B U P A R T N E R 2 0 0 7

63

utomatskih karabina, ~ija je osnova automatska pu{ka M 77. Unovom izdawu je i popularna automatska pu{ka M21, sada savidnim poboq{awima – optoelektronskim ni{anskim ure|ajem itzv. top lampom.

Zastava-oru`je prikazala je i deo civilnog programa kojiizvozi na ameri~ko tr`i{te, te familiju pi{toqa CZ 99 {kor-pion i CZ 05, ali i kompletan streqa~ki program – od familijeautomatskih pu{aka kala{wikov, pu{komitraqeza i pu{aka uNato kalibru, do crne strele. Tu je i vedeta osamdesetih godina,jedan od najboqih topova na svetu tog vremena, u kalibru 30 mm.Pre 12 godina razvijen je i top sa dvostrukim hrawewem i on sena sajmu nalazio ispred hale III u varijanti vidre, kao i dva pro-tivavionska topa kalibra 30 mm.

Iako je na sajmu bio skromno predstavqen proizvodni pro-gram Prvog partizana iz U`ica, wihovi rezultati su sjajni – dugogodina imaju odli~no uposlene kapacitete i mahom izvoze svojeproizvode.

Direktor Kru{ika Jovan Davidovi} imao je i razloga zaslavqe jer je iz Nikinaca dobio radosnu vest – re~ je o prijemudruge serije nevo|ene artiqerijske rakete za vi{ecevni baca~raketa za jednu evropsku zemqu. To je, kako je istakla Sne`anaMilovanovi}, potvrda da kvalitetan prizvod uvek na|e kupca.Ona je dodala:

– Ve}ina ugovora koje sada realizujemo jesu razvojni zada-ci, jer kupci tra`e ne{to novo, a kako mi nemamo dovoqno nov-ca za razvoj, koristimo priliku da preko izvoznog ugovora na-pravimo i ne{to novo i poboq{amo postoje}a sredstva. O~eku-

jemo i novi ugovor za modifikaciju maqutke, koju razvija VTI, usaradwi sa SDPR-om. Tako|e, pove}avamo domet mina i minoba-ca~a koje proizvodimo.

Jugoimport – SDPR je, zajedno sa svojim poslovnim partneri-ma – Kompanijom EdePRO i Vojnotehni~kim institutom predstavio idalekometne rakete 122 mm, dometa 40 km, zatim novu granatu105 mm, sa jedinicom generatora gasa, koja pove}ava domet za oko30 odsto i koju je razvio VTI, a proizvela Sloboda iz ^a~ka. Tu jei dalekometna artiqerijska granata 155 mm, dometa 44 km, i bu-du}a zvezda, a nadaju se i adut na{e vojne industrije – projektil V-LAP sa gasogeneratorom za pove}awe dometa i raketnim motorom.Koristi}e je nova NORA B-52, a o~ekuje se da }e domet biti 65 ki-lometara.

Na {tandu Jugoimporta – SDPR bili su izlo`eni i neki odoptoelektronskih sistema koje razvijaju ve} vi{e godina, na pri-mer, dnevno-no}na ni{anska sprava sa termovizijskom kamerom.Taj prototip je ura|en u saradwi sa Institutom sa fiziku i predu-ze}em MTT INFIZ iz Zemuna. Prikazana je i verzija te spraveprilago|ena tenku T-55.

Osnova za savremeni koncept ratovawa, tzv. mre`no-cen-tri~nog ratovawa, jeste komandno-informacioni sistem. Taj si-stem je razvio Jugoimport – SDPR u saradwi sa Elektronskimfakultetom iz Ni{a. On omogu}ava svakom komandantu, do najni-`eg nivoa dejstvuju}ih jedinica, da ima virtuelnu sliku boji{ta,ili, kako se ka`e, zajedni~ki sliku – svi imaju iste podatke da bise olak{alo komandovawe, pove}ala brzina reakcije, olak{alouo~avawe ciqeva i smawile „magle rata“ – neizbe`na konfuzija

sportovawe materijala, za vu~u oru|a, a i kao platforme za po-stavqawe artiqerijskih sredstava razli~itog kalibra i veli~i-ne, ~ija masa ne prelazi ~etiri tone.

Drugo Fapovo vozilo je usavr{ena varijanta starijeg mode-la – FAP 2226 6h6. Na tom vozilu je nov motor koji zadovoqavanormative EURO-3, pove}ana mu je nosivost, mewa~ je savremeni-ji, a ugra|ene su i nove osovine koje omogu}avaju ve}u pokretqi-vost. [asija je ostala ista. Na wu je mogu}e postaviti posebnekabine za ve}e pokretne radionice, razne laboratorije i opremuza komandovawe (komandno vozilo) i, {to je va`no – modifikova-no vozilo je osposobqeno za vu~u haubice kalibra 155 mm.

Svi kamioni imaju pneumatike koji se u toku vo`we mogu dopum-pavati, a u slu~aju da ih probu{i pu{~ano ili neko drugo zrno – vo-zilo mo`e da prevali oko 50 km – do prve pokretne vojne radioni-ce ili nekakvog servisa gde }e o{te}ena guma biti zamewena.

Tre}e vozilo (model 3035) je vi|eno i kao platforma za na-{u dalekometnu NORU. Za ovo vozilo mogu}e je prika~iti posebnuprikolicu velike nosivosti (proizvod Go{e iz Smederevske Pa-lanke) namewenu prevo`ewu vrlo te{kih tereta (tenkovi i drugaoklopna vozila). Vozila te vrste su nekada uvo`ena. Ako treba,ona se danas u FAP-u mogu proizvoditi, jer su u celosti sa~uvanikapaciteti i tehnologija.

Iz FAP-a s neskrivenim zadovoqstvom isti~u kako su ve}potpisali, ili im predstoji potpisivawe, vi{e ugovora o izvozuproizvoda u neke zemqe Bliskog istoka.

MOTORNA INDUSTRIJANije ni malo neobi~no {to su se na Me|unarodnom sajmu na-

oru`awa i vojne opreme Partner 2007 kao predstavnici motorneindustrije Srbije pojavile samo dve fabrike: Zastava kamioni izKragujevca i Fabrika automobila Priboj (FAP), jer su upravoone, uz mariborski TAM, bile nosioci razvoja industrije motor-nih vozila u nekada{woj Jugoslaviji. Sve {to je oru`anim snagamau to vreme bilo potrebno silazilo je sa proizvodnih traka tih tri-ju fabrika.

Vremena su se, me|utim, promenila, ali stru~waci u tim fa-brikama nisu ni jednog trenutka smetnuli s uma neprekidnu potre-bu odbrambenog sistema zemqe za prevo`ewem qudi i svakovrsneborbene i neborbene tehnike. Iz razgovora sa diplomiranim ma-{inskim in`ewerima Milovanom Novakovi}em (Zastava kamioni),Vladanom Nikoli}em i Miroslavom Matovi}em (FAP) saznali smoda wihove fabrike mogu i danas da odgovore zahtevima na{e voj-ske kad je re~ o isporuci odre|enog broja motornih vozila razli-~itih namena.

Da to nije fraza svedo~i novo zastavino vozilo „turbo rival 4 h 4”. Taj ~etvoroto~ka{ mo`e da se prilagodi raznim potrebama- po~ev od vozila za prevo`ewe maweg broja qudi pod punom rat-nom opremom i raznovrsnog materijala, pa do protivpo`arnog isanitetskog vozila. Aako mu se ugradi produ`ena kabina i ja~i mo-tor, onda se lako „pretvara” u pokretnu radionicu.

FAP iz Priboja je ponudio program koji ~ine dvoosovinska,troosovinska i ~etvoroosovinska vozila sa pogonom na sve to~ko-ve. Re~ je o tri vrste vozila: terenskom vozilu za posebne namene(FAP 1118 BS/36 4x4) nosivosti ~etiri tone, vozilu za eksploata-ciju u te{kim zemqi{nim uslovima (FAP 2228 BS/AV 6h6) nosivostisedam tona i vi{enamenskom terenskom vozilu (FAP 3035 RBS/AV8h8) nosivosti 10 tona.

Kad je re~ o vojnim potrebama, pa`wa je usmerena, pre svega,ka modelu ozna~enom brojkom „1118”, jer to vozilo treba da zame-ni danas ve} uveliko zastarele TAM-ove kamione. Fapova „hiqa-dustoosamnaestica’’ je prototip koji je pro{ao sva fabri~ka ispi-tivawa, a opitovawa u TOC-u privode se kraju. O~ekuje se da bitrebalo da po~etkom idu}e godine sa Fapovih proizvodnih trakasi|e nulta serija tih savremenih terenskih vozila. Wihova name-na je vi{estruka jer mogu da se koriste za prevo`ewe vojnika, tran-

TEHNIKA

15. avgust 2007.64

na boji{tu. Sistem je razvijen jeu okviru projekta modernizacijetenka M-84 i svaki komandir togtenka ima taj ure|aj. Kao podlogaslu`i digitalna karta.

Jugoimportova zvezda je ivi{enamenska optoelektronskamultisenzorska platforma na-pravqena za komandira tenka. Zasavremeno boji{te bitna je odli-ka sistema da omogu}i akvizicijuciqa na boji{tu i pre vizuelnogkontakta.

U svetu postoji te`wa da seza potrebe specijalnih i uop{telako mobilnih snaga razvijaju {tolak{a, a {to dalekometnija oru-|a za podr{ku. Na sajmu je prika-zana nova generacija minobaca~a60 mm za cevi du`ine 1.200 i1.500 mm, dometa oko {est kilo-metara, {to je vi{e od standard-nih minobaca~a slede}e klase82 mm, a zadr`ane su sve ostaleodlike stabilnosti i brzine va-tre. Minobaca~ je lako preno-siv, jer ima mawe od 25 kg.

Bila je izlo`ena i modu-larna pogonska grupa MPG 780,koju radi 14. oktobar, za moder-nizaciju tenkova serije T. Imavi{egorivi motor snage 780 KS,sedmostepenu transmisiju, va-zdu{ni filter visokog kvalite-ta, kompaktne dimenzije i, {to jeva`no, zamewuje se za mawe od15 minuta.

Na Jugoimportovom {tandubio je i IRITEL, vode}a ku}a u oblasti elektronike i telekomuni-kacija u Srbiji. Verica Marinkovi} obja{wava da je na sajmu iz-lo`en deo wihovog proizvodnog program iz oblasti radio-komuni-kacija. Re~ je o tri ure|aja za elektronski rat – digitalni radar-ski prijemnik koji je ura|en u okviru modernizacije radara P-12.Testiran je i u funkciji. Zatim, to su celularni ometa~i koji suprimenqivi i za civilne i za vojne svrhe, a koji slu`e za ometawemobilnih komunikacija (na sajmu su izlo`eni u funkciji vojnih ci-qeva – onemogu}ivawa aktivirawa eksplozivnih sredstva, zna~i uborbi protiv terorizma). Tre}i Iritelov eksponat je soft-radplatforma za razvoj u oblasti softverskog radija i softverskogradara.

IZLOG ZNAWADrugi po veli~ini izlaga~ bio je Vojnotehni~ki institut. Oni

su izlo`ili oko 30 eksponata, koji su rezultat najnovijih istra`i-va~kih i razvojnih projekata. Direktor VTI pukovnik dr MladenPanti} ka`e da su najzna~ajniji, svakako, modernizacija raketemaqutka, bespilotna letelica i avion za {kolsku obuku lasta 95.Kada je re~ o modernizaciji rakete maqutka uspeli su da realizujutri varijante – raketu sa tandem bojnom glavom, raketu sa klasi~-nom kumulativnom bojnom glavom i raketu sa bojnom glavom kojaomogu}ava vrlo efikasno dejstvo koriste}i temperaturu i priti-sak, tzv. raketa sa termobari~nom bojnom glavom.

Veliko interesovawe posetilaca vladalo je za prototip mi-ni-bespilotne letelice i za avion lasta. Prototip bespilotne le-

telice je testiran i dobijeni re-zultati veoma ohrabruju. U VTIse nadaju da }e za vrlo kratkovreme kompletirati prototipbespilotne letelice. I ne samoto, ve} da }e u narednim projek-tima raditi na realizaciji i jed-ne mikro-bespilotne letelice.

Pukovnik Panti} isti~e da jeu centru pa`we na Partneru bi-la i laserski vo|ena bomba.

– Kompletirali smo dva pro-totipa, jedan je bio na izlo`binaoru`awa u Abu Dabiju, febru-ara ove godine, a drugi smo iz-lo`ili ovde. Uspeli smo da pri-ka`emo zainteresovanima ifunkciju laserski vo|ene bombe,na~in wenog upravqawa, soft-ver koji je kreiran za potrebevr{ewa funkcija, itd. Taj proje-kat smo planirali da zavr{imodo kraja ove godine, a posle togaslede ispitivawa prototipa.

Svi ti projekti Instituta do-bra su referenca ne samo teustano ve ve} i odbrambene in-dustrije Srbije.

Rezultate svog znawa pred-stavile su na Partneru, svakaiz svog domena, i dve akademije

– Vojnomedicinska i Vojnaakademija. Akademci su, zajed-no sa profesorima, prikazalirazvojne projekte koje su radi-li s ciqem unapre|ewa nasta-ve. Jedan od tih projekata, Mo-del integrisanog navigacijskogsistema koji podrazumeva inte-graciju dva senzora – inerci-jalnog i GPS, zapo~eli su 2004.godine. Potpukovnik Rade

Stan~i} sa Katedre elektronskih borbenih sistema VA ka`e dasu osmislili algoritam koji obezbe|uje kvalitetnu integraciju tadva senzora i dovoqnu ta~nost rada navigacijskog sistema. U sve-tu se na tome radi ve} desetak godina, a kod nas je to pionirskipoduhvat.

Takve integracije primewuju se ne samo u vojsci ve} i u ci-vilstvu. Danas se koriste na svakom objektu koji je vo|en u pro-storu, bilo da su to bespilotne letelice, vo|ene rakete, mini-roboti na boji{tu, krstare}e rakete, borbena vozila. Kada jere~ o civilstvu, na taj na~in se prate vozila, objekti na vodi,jahte, mawi brodovi, mawe komercijalne letelice i drugo. Kodovih sistema zna~ajno je {to oni u razumqivom vremenu mogu danadomeste nestanak GPS signala (na primer u tunelu) i nastaveda prate objekat u realnom vremenu. Ispitivawa su dala jako do-bre rezultate i potpukovnik je, zajedno sa kolegama sa Elektron-skog fakulteta, o tom softveru izlagao na jednoj nau~noj konfe-renciji u Sankt Peterburgu u Rusiji.

Znawem su se na sajmu predstavili i pripadnici Vojnogeo-grafskog instituta. Wihove karte, posebno digitalne, pobudilesu o~ekivanu pa`wu stru~nih posetilaca, a informaciju vi{edobijali su i ostali radoznalci.

Od velikih svetskih proizvo|a~a sredstava NVO bili suprisutni Tales i Rode i [varc. Wihov proizvodni asortiman jedobro poznat, a dobro ure|eni {tandovi privukli su posebnupa`wu prisutnih. Pretposledweg dana sajma Tales je imao i po-sebnu prezentaciju firme.

Familija „Zastavinog” oru`ja

OHRABRUJU]I UGOVORISa sajmom se ove godine poklopila i 58. godi{wica

postojawa Jugoimporta – SDPR. Stevan Nik~evi}, direk-tor Jugoimporta – SDPR je, na prigodnom skupu, istakao dase, pored sajma, odvijaju i druge poslovne aktivnosti tefirme. Zavr{ava se prijem i testirawe Kru{ikove robeza jednu zemqu Evropske unije, potpisali su ugovore sa ne-kim zemqama Dalekog istoka, tako|e za robu Slobode iKru{ika, a u realizaciji je ugovor za izvoz Zastavine pu-{ke M21 na tr`i{te Latinske Amerike. Tako|e, privodise kraju jo{ jedna od zna~ajnih faza u realizaciji ugovorao remontu MiG- 29 za najzna~ajnijeg partnera - Ministar-stvo odbrane.

kod kolor ure|aja i ve}i – 25h30h30 cm. Miqenko Prohaska, gene-ralni menaxer firme koja nudi taj ure|aj na na{em tr`i{tu, ka`eda {tampa~ olak{ava posao konstruktorima, jer oni mogu pre fi-nalne izrade prototipa da provere neke od wegovih odlika. Ta ma-{ina je mo}na i ima {iroku primenu – od arheologije, arhitekture,ma{instva do medicine. A imali smo priliku da vidimo i wenu voj-nu namenu – za Vojnotehni~ki institut ura|en je model vozila „vuk“.

Modeli se prave od celuloznog praha, a vezivni element jete~nost poput lepka. Nanosi se sloj praha, kao osnova, pa lepka iboje (kod kolor {tampa~a) i objekat raste do konstruisane veli~i-ne. Jedan 3D kolor {tampa~ radi sa tri vrste materijala, izme|uostalog i sa elasti~nim.

Na {tandu Prve petoletke – namenska iz Trstenika isticala seneobi~no{}u crna vazdu{na pu{ka pod oznakom viktor M16. In`e-wer @ivota Vu~i} ka`e da je to jedna od najsavremenijih vazdu{nihpu{aka. Ima snajper, ugra|en je prigu{iva~, laserski obele`iva~ciqa, a kao pogonsku energiju koristi komprimovani vazduh, priti-ska 210 bara, koji se nalazi u aluminijumskoj boci (400 ml), odvoji-voj od pu{ke. Ima rotiraju}i magacin sa 16 dijabola. Brzina dijabo-le je 250 m/sek. Okida~ je dvostepeni pode{avaju}i, kalibar 4,5 mmili 5,5 mm. Izuzetno je precizna. Pogodna je za sportski lov, a mogu-}a je i primena za specijalne namene. Prva petoletka proizvodi jo{jednu vazdu{nu pu{ku viktor M01 koja nimalo ne zaostaje po preci-znosti.

Ove godine se po prvi put na sajmu naoru`awa pojavio Vojnimuzej. Na malom prostoru predstavqen je razvoj oru ja od prvog ko-mada oblikovanog neolitskog kamena do danas.

VOJNI MUZEJ

– Razvoj oru`ja svedo~i o razvoju qudske civilizacije – ka`eBranka Milosavqevi}, muzejski savetnik. – Oru`je predstavqa deoop{teg kulturnog nasle|a, ~esto i predmet primewene umetnosti izu-zetne lepote. Ono svedo~i o napretku tehnike i tehnologije, razvojuvojne tehnike i industrije, a i o modi i ukusu odre|enog doba. U vi-trinama su mogle da se vide pu{ke fitiqa~e, kremewa~e, kola{ice,kapislare, repetirke... Izlo`ena je i prva doma}a pu{ka Mauzer-Milovanovi}, kalibra 10,15 mm. Ciq te izlo`be bio je da nas po-stepeno uvede u vreme modernih tehnologija gde staro oru`je delujegotovo nevino i bezopasno.

Akademija tehni~kog rowewa, privla~ila je sve posetioce izlo-`enim eksponatima i misti~nom atmosferom dubokog mora.

Mira [VEDI]Snimio Jovo MAMULA

Novinu ovogodi{weg Partnera predstavqa i bogat prate}iprogram, posebno predavawa. Prvoga dana, kako se i o~ekivalo,bilo je re~i o reformama u Ministarstvu odbrane i mestu i uloziodbrambene industrije u wima. Potom su svoje ustanove i delokrugrada predstavili direktor Vojnotehni~kog instituta pukovnikprof. dr Mladen Panti} i pukovnik dr Novak Vuk~evi} iz Tehni~kogopitnog centar.

PRATE]I PROGRAMI

Posebno su bila zanimqiva predavawa o rezultatima poje-dinih ispitivawa. Aleksandar Nikoli} iz Tehni~kog opitnog centraprikazao je kako je ispitivan terenski automobil FAP 1118 uuslovima eksploatacije, a potpukovnik mr Miroslav \or|evi} je,govore}i o sredstvima individualne za{tite – za{titnim prsluci-ma i {lemu, ispri~ao zanimqivu pri~u o metku.

Kvalitet je bila re~ koja se naj~e{}e ~ula na skupu, a pukov-nik dr Branislav Jaki}, zamenik na~elnika Uprave za odbrambenetehnologije, podsetio je da je srpska vojska odavno znala za kvali-tet. I danas u francuskoj vojsci postoji termin srpska proba uznak se}awa na to kako su Srbi 1805. ispitivali kvalitet topova– vozili su ih 40 km po makadamu. Kada je po~ela izrada topova uKragujeva~koj topolivnici, mnoga tada{wa uputstva bila su poputdana{weg ISO 9001, a ~ak 60 odsto tada{wih uputstava mogli bi-smo i sada da primenimo.

Kvalitet je bio i ostao jedan od imperativa savremene voj-ske, a s ulaskom u Partnerstvo za mir sve vi{e }emo biti u si-tuaciji da primewujemo standarde kvaliteta Natoa prilikomizrade sredstava NVO.

Bo{ko Dimitrijevi} iz TRZ Kragujevac pri~u o budu}nostijedne vojnodohodovne ustanove povezao je sa stalnim unapre-|ewem kvaliteta poslovawa i instalirawem sistema menax-menta kvaliteta kao podloge za podizawe efikasnosti i efek-tivnosti procesa.

– Ne postoji ne{to {to je kona~no kvalitetno i {to se neda nadma{iti – rekao je Dimitrijevi} i dodao:

– Stalnim poboq{anima kvalitet je evoluirao u izvr-stan, {to podrazumeva superiornost u odnosu na druge u istojgrupi i kategoriji.

Na svakom sajmu ima i veoma zanimqivih i do tada nevi|enihure|aja i sistema. Na {tandu Jugoimporta takav je bio i monohro-matski printer, koji je predstavio 3D-Caddit d.o.o, zastupnik danskefirme KONTEKS. Taj printer ima mogu}nost da, na osnovu re{ewaprojektovanog u nekom softveru za 3D, napravi predmet veran ori-ginalu, naravno umawen da bi se uklopio u prostor 20h25h20 cm, a

Iz „Kru{ikovih” pogona:municija za minobaca~e

65

Projekat „Zemqa vi|ena s neba“, zapo~et 1994, ro|en je izsna Jana Artis-Bertrana da napravi op{ti pregled stawaZemqe na pragu 21. veka. Taj sveobuhvatni projekat, koji jezahtevao prili~no velika sredstva i ozbiqan pristup,imamo prilike da vidimo i u Beogradu. Bertranov tim je do

sada boravio u vi{e od 150 zemaqa, fotografisao na hiqadelokaliteta i jo{ uvek u wega ula`e dobar deo svog vremena ienergije. Dok neki fotografi nastoje da nas povedu u svojvlastiti svet, Jan i wegov tim `ele da nam poka`u svet u kome`ivimo. Wihove teme su na{a zemqa i weni stanovnici,„uhva}eni” s po{tovawem i radoznalo{}u u kadar sa kojimsvaki posmatra~ mo`e da se identifikuje.

Iako ovo svedo~ewe poziva sve nas da preuzmemo svoj deoodgovornosti za zate~eno stawe na planeti, ono odi{e velikimoptimizmom. Svaki portret, bilo da prikazuje Zemqu ili wenestanovnike, te`i da istakne ono najboqe kako bi probudionajboqe u nama samima. Zato {to ~ovek dobija najja~u voqu daza{titi upravo ono {to je nau~io da razume i voli. Bertran o svemu tome govori:

„Bli`ila se 2000. godina i ja sam `eleo da pokrenemjedan ambiciozni dugoro~ni projekat. Jo{ od prou~avawalavova, priroda je bila jedna od mojih najve}ih preokupacija,iako tada nisam bio toliko zainteresovan za odr`ivi rast

15. avgust 2007.

Od 8. j una do 1. septembra Savsko {etali{te na Kalemegdanupopri{te je neobi~ne izlo`be uorganizaci ji Francuskog kulturnogcentra

I Z L O @ B A N A K A L E M E G D A N U

POGLEDAJ DOM SV

koliko za o~uvawe izuzetnih lokacija. Me|utim, rade}i naterenu, brzo sam shvatio da ~ovek ne mo`e da se odvoji odpejza`a. Postepeno sam postao ube|en da zalagawe za teorijuodr`ivosti predstavqa pravi put ka razumnom obliku razvoja.“

Kako to obi~no biva, u po~etku niko nije verovao uprojekat „Zemqa vi|ena s neba“: dvesta pisama poslatihpotencijalnim partnerima mahom su ostala bez odgovora.Posle velike bitke da se i drugi pridobiju za taj plemenitipoduhvat, tim je uspeo da prikupi potreban materijal i nov~anasredstva. Cela ekipa je dobila poziv da, pod pokroviteqstvomUneska, leti iznad nekoliko zemaqa. „Klub Mediterane“ jenaru~io kwigu o svojim odmarali{tima vi|enim iz vazduha. Toje bio po~etak. Pomo} je stigla i od izdavawa kwiga kao {to su„Kuvajt vi|en s neba“, „Maroko iz vazduha“, te od ugovora saraznim ~asopisima koji su tra`ili snimke iz pti~jeperspektive. Zna~ajnu podr{ku pru`io je i „Fuxi film“ u vidubesplatnih filmova i razvijawa. Jan je tako|e pozajmqivaonovac i ulagao svoj.

Tako je za`iveo i jo{ traje projekat u kome zna~eweprevladava nad pukom lepotom, delo zaqubqenika u prirodu,dokumentarno po svojoj su{tini, zbog ~ega je poseban zna~aj datopisima slika, kako bi projekat dobio pedago{ku dimenziju.

D. MARKOVI]

O Jan Artis-Bertranu^UVAR BBUDU]NOSTIJan Artis-Bertran, ro|en 1946, oduvek je voleo

prirodu. Fotografijom je aktivno po~eo da se bavikrajem sedamdesetih godina dok je u Keniji, zajedno sasuprugom Anom, prou~avao svakodnevni `ivot ~oporalavova. Shvatio je da ~iwenice treba da iznosi po-mo}u slika, a ne re~i. Kad je postao pilot balona satoplim vazduhom i po~eo da eksperimenti{e sa fo-tografisawem iz vazduha, otkrio je i lepotu svetavi|enog sa neba.

Godine 1981, po povratku u Francusku, objavioje „Lavove“, prvu u seriji od 80 kwiga. Zapo~eo je ikarijeru fotoreportera i tesno je sara|ivao saraznim prirodwacima, ukqu~uju}i Dajan Fosi, koja jeprou~avala planinske gorile u Ruandi. Wegoviradovi su objavqeni u mnogim svetski poznatim ~asopisima, kao{to su „Pari Ma~“, „Geo“, „Lajf“ i „Nacionalna geografija“.

Godine 1991. osnovao je „Altitid“, prvu fotografsku agen-ciju specijalizovanu za fotografije iz vazduha. Pod pokrovite-qstvom Uneska, devedesetih godina zapo~eo je svoj najambiciozni-ji projekat: stvarawe banke fotografija Zemqe vi|ene sa neba.Ciq mu je bio da napravi dosije o `ivotnoj sredini za sada{we ibudu}e generacije. Wegov rad je objavqen 1999. i kwiga „Zemqavi|ena sa neba“, prevedena na 24 jezika, postala je jedan od best-selera me|u ilustrovanim kwigama po{to je prodata u vi{e odtri miliona primeraka {irom sveta. „Zemqa vi|ena sa neba“ jetako|e izlo`ba na otvorenom koja je do sada obi{la vi{e od 100gradova {irom sveta i privukla vi{e od 100 miliona posetila-ca. Ovaj projekat jo{ nije zavr{en. Mnoge zemqe tek trebaposetiti, a geografske koordinate, navedene uz svaku fotografi-

ju, omogu}i}e nau~nicima i drugim fotografima da lociraju idokumentuju mewawe tih lokaliteta.

Godine 2003. pokrenuo je akciju „Ostalih {est milijardi“.Kamermani putuju po svetu i sre}u i intervjui{u qude kako binapravili portret planete iz ugla wenih stanovnika. Do sada jesnimqeno oko 4.000 razgovora u vi{e od 65 zemaqa.

Pre dve godine Jan Artis-Bertran je osnovao „GudPlanet“,neprofitnu organizaciju koja promovi{e odr`ivi razvoj, lajtmo-tiv svih wegovih projekata. Jan bi voleo da omogu}i svakome odnas da postane ~uvar budu}nosti na{e planete i, samim tim, na{esopstvene budu}nosti. Tako|e je re`irao seriju od ~etiri doku-mentarna filma u trajawu od po dva sata pod nazivom „Zemqavi|ena sa neba“, prikazanu na francuskoj televiziji 2006–2007,a ove godine je zapo~eo i rad na dugometra`nom filmu o stawu`ivotne sredine u svetu i izazovima sa kojima se suo~avamo.

OJ AN\ELE

KULTURA

15. avgust 2007.68

N O V A I Z D A W A

KWIGA OPRVIM^ETNICIMA

Nedavno je prostorijamaUdru`ewa ratih vojnihinvalida u Beogradupredstavqena kwigaistori~ara VladimiraIli}a „Srpska ~etni~kaakcija 1903–1912”

Tradicionalna likovna kolonija na Rajcu

SLIKE UNIZANEL E P O T E

^atvrta likovna kolonija uqa naplatnu otvorena je 23. jula uvojnorekreativnom centruRajac, uorganizaciji Centralnog doma VojskeSrbije, a pod pokroviteqstvom Upraveza odnose sa javno{}u Ministarstvaodbrane.

Slikarsku radionicu otvorio jepukovnik Zoran Sari}, na~elnikCentralnog doma, koji je tom prilikomnaglasio zna~aj likovnih kolonija kaosvojevrsnih akademija dru`be, znawa iume}a, boga}ewa ba{tine, nadahnutostii razmene iskustava.

„Umetni~ka ~eta“ u kojoj je bilo 19slikara, u tih dvanaest danapromi{qawa bojom, ~etkicom i hemijom,darovala je kulturi preko 60 radova.Svaki od umetnika imao je obavezu datri svoja dela nastala na kolonijiustupi kolekciji Centralnog doma VojskeSrbije. Slike }e biti prikazane natradicionalnoj mitrovdanskoj izlo`bi,zajedno sa delima koja }e nastati napredstoje}oj koloniji u Topoli.

M. BUBAWASnimio J. MAMULA

Kwiga„Srpska ~etni~kaakcija1903–1912”,istori~araVladimiraIli}a, koja jenedavnopredstavqena{iroj ~itala~kojpublici, premare~imarecenzenta ovogdela, prof. dr Rado{a Qu{i}a,predstavqa „zna~ajan doprinos srpskojistoriografiji o problematici o kojoj sedanas malo zna i o kojoj je najvi{e, a ipaknedovoqno, pisano u me|uratnom periodu ito uglavnom po se}awu ili pri~awuu~esnika. Ili}ev rukopis je prviobuhvatniji istra`iva~ki poduhvat na ovojtematici i plod je vi{egodi{weg rada uArhivu Srbije i arhivima SANU iVojnoistorijskog instituta. Pored toga,autor je koristio svu poznatu literaturuvezanu za ovaj deo srpske istorije”.

O kwizi, koju je izdao IP „Ekolibri”iz Beograda, govorili su istori~ar drMili} Petrovi}, predsednik Udru`ewaratnih dobrovoqaca 1912–1918, wihovihpotomaka i po{tovalaca Milorad Mani} iautor. Program je vodila RadmilaAramba{i}, a delove iz ove zanimqivekwige ~itao je dramski umetnik ZoranSimonovi}.

Istom prilikom javnosti jepredstavqena i monografija „Ustanak uToplici i Jablanici 1917” o kojoj smo ve}pisali. Osim autora monografije NovicePe{i}a, Dobrosava Turovi}a i PredragaPavlovi}a, o ovoj kwizi govorili su iMilorad Mani} i dr @ivan Stojkovi}.

D. K. M.

„DOBROVOQA^KI GLASNIK“

69

Posve}en humanitarnim,rodoqubivim i otaxbinskim udru`ewima,dru{tvima i organizacijama u Kne`evini iKraqevini Srbiji do 1918. godini,najnoviji, 29. broj „Dobrovoqa~kogglasnika” objavquje prikaze organizacija irada vi{e desetina institucija posve}enihdobrobiti svoje zemqe i wenim qudima.Autor priloga Helena P. Jerini} znala~kije prikupila i sa`ela podatke o ciqevimawihovog formirawa i rezultatima,posebno nagla{avaju}i da su to najve}imdelom organizacije ~iji su humanitarni,rodoqubivi i socijalni programi biliiskqu~eni iz svake strana~ke aktivnosti idrugih uticaja sa strane. Prakti~neaktivnosti tih udru`ewa, dru{tava iorganizacija bile su usmerene kaprosperitetu srpskog naroda u raznimsferama dru{tvenog `ivota. Kulturno izdravstveno prosve}ivawe, u to vreme,velikog broja neukih i nepismenih qudi,pru`awe materijalne pomo}i siroma{nimslojevima, o~uvawe i razvijawerodoqubqa bile su, najve}im delom,okosnica wihovih programskihopredeqewa i delovawa.

Me|u tim brojnim humanitarnimorganizacijama bilo je @ensko dru{tvo,osnovano 1875, Dru{tvo za potpomagawei vaspitavawe siro~adi i napu{tene dece,osnovano 1877. u Beogradu, Dru{tvosvetog Save (1886), koje je za nepunu godinuu svoje redove privuklo vi{e od {esthiqada ~lanova, Dru{tvo za ~uvawenarodnog zdravqa, koje je, po~etkompro{log veka, izdavalo list „Zdravqe” i usvom sastavu imalo oko 60 podru`nica uSrbiji… Tu su i udru`ewa Trezvenost,

[kola doma}instva, Materinstvo, Kolosrpskih sestara, Crveni krst Srbije,Srpska majka, Srpska bra}a, i druga.

Brojan je i spisak organizacija kojeneguju slobodarske tradicije srpskognaroda i prakti~no rade naosposobqavawu mladih za u~e{}e uodbrani zemqe ukoliko se za to uka`epotreba. A takvih potreba, potvrdili sukasniji doga|aji, bilo je i te kako. Uzostale, re~ je o Vite{kom dru{tvu „Du{ansilni”, Udru`ewu studenata „Slovenskijug”, koje se zalagalo i za „uspostavqawenarodne vojske koja }e se nedeqom ipraznikom okupqati na odre|enim mestimaradi ve`bawa i rukovawa oru`jem iizvo|ewu ga|awa”. Sa sli~nim programimai ciqevima delovali su u to vreme iSrpska ~etni~ka organizacija, Narodnaodbrana, Sokolski savez, Savezdobrovoqaca Kraqevine Srbije, i drugeorganizacije.

U okviru redovnih rubrika Glasnika,u ovom broju pa`wu privla~e tekstovi oaktuelnim dru{tvenim, politi~kim iekonomskim kretawima u Srbiji. Posebnoje ilustrativno izlagawe „Srbija danas –suo~avawe sa pro{lo{}u” akademikaVasilija Kresti}a, koje ~asopis objavqujeu rubrici „Srbi, {ta i kako daqe?” Istose odnosi i na intervju sa teologom drMarkom Markovi}em „Politika premaSrbima nema ~asti”, preuzet iz„Politike”.

Stalna rubrika „Istra`ivawa”obiluje prikazima qudi i doga|aja koji suobele`ili srpsko-turske ratove u drugojpolovini 19. veka i Prvi svetski rat. Re~je o prilozima u kojima su objavqeni malopoznati podaci, neki ~ak i potpunonepoznati qubiteqima istorijskih {tiva.Izuzetnu pa`wu privla~i izve{tajMakedonsko-srpskog dru{tva iz Bitoqakoje je, na inicijativu Udru`ewa ratnihdobrovoqaca 1912–1918, wihovihpotomaka i po{tovalaca, obaviloistra`ivawe lokacija i postoje}eg stawaznanih i neznanih grobova i grobaqa naKajmak~alanu, u kojima su sahraweniizginuli srpski ratnici.

U ovom broju Glasnika je i vi{epriloga o manifestacijama obele`avawadevedesetogodi{wice Topli~kog ustanka,koje su nedavno odr`ane u Beogradu i{irem podru~ju Toplice i Kopaonika.

R.RISTI]

U Udru`ewu kwi`evnika Srbijepromovisana je kwiga „Spasilac“ QubiceStevanovi}, vi{estrukog pobednika nakonkursima lista „Vojska“, organizovanihpod motom „Otaxbina sad i uvek“.

Petu kwigu tog autora predstavili suMom~iloMitrovi},direktorIzdava~ke ku}e„Partenon“,DraganLaki}evi},kwi`evnik, SrbaIgwatovi},predsednikUdru`ewakwi`evnikaSrbije, i LujoDanojli}, recenzent kwige i kwi`evnikriti~ar. Odlomke iz kwige ~itala je ZlataNumanagi}, dramski umetnik.

Govore}i o dosada{wem stvarala{tvuQubice Stevanovi}, kwi`evnik SrbaIgwatovi} istakao je da bi pojedinitekstovi mogli da se uvrste u veomaozbiqne kwi`evne izbore, pa i antologije.Milutin Lujo Danojli} naglasio je da senovelom „Spasilac” autor svrstava uzapa`ene pripoveda~e savremene srpskeproze. Poseduje hrabrost da se suo~i sasavremenim dru{tvenim i moralnimproblemima i da ih opi{e na samosvojanumetni~ki i anga`ovan na~in, ~istimnarodnim jezikom. Svojim primeromdoprinosi ~uvawu ~istote na{eg jezika irazvijawu wegovih stilskih mogu}nosti.

Z. P.

O T A X B I N S K AU D R U @ E W A

P R E D S T A V Q A W E

K W I G E Q U B I C E

S T E V A N O V I ]

PRIMER ^ISTOGJEZIKA

PESMEVLADIMIRASTANIMIROVI]A

Ni{ki Kulturni centar nedavno jeobjavio kwigu pesama VladimiraStanimirovi}a pod nazivom „Jadac“. To jeprva zbirka pesama autora, koji jedvadesetak godina radio u Vojsci Srbijena organizaciji kulturnih programa.

U zbirci je urbana poezija, koja je`anrovski razu|ena od qubavne lirike dokritike dru{tvenog konteksta. StihoviVladimira Stanimirovi}a odliku sevi{eslojnom simbolikom i motivimaunutra{weg `ivota.

Z. M.

15. avgust 2007.70

Krajem 1943. i u prvojpolovini 1944. godinete{ki ameri~kibombarderi, sajugoslovenskimposadama, imali suveoma opasne zadatkenad Evropom. Tihmeseci, u `estokimvazdu{nim okr{ajimasa neprijateqskimlovcima, na{ odredliberatora jeprepolovqen. Jedanbroj na{ih kraqevskihvazduholovavaca senikada nije vratio sazadatka, drugi deo wihje, posle spasavawapadobranom, zarobqendok su oni tre}i,pre`iveli, ulazili unajburniji period tevazduhoplovne odiseje.

Meteorolo{ka situacija nad Evropom decembra 1943. godine pokazala se kaonajve}i neprijateq dejstava savezni~ke strategijske avijacije. Sve ~e{}e senije ni poletalo, a bilo je i opozvanih misija. Jugoslovenski deta{man (od-red) je, sem retkih izuzetaka, u~estvovao u svim akcijama na koje je upu}ivana376. grupa te{kih bombardera (BG). Posebno vredan pomena bio je 10. de-cembar, kada je ponovqen napad na `elezni~ki ~vor kod Sofije. Ovog puta

se na udaru branioca na{ao liberator broj 23, kapetana Vojislava Skaki}a. Ve-{to je odgovorio strelac iz repne turele, podnarednik Du{an Lazarevi}, obo-riv{i bugarskog lovca.

Od rezervnih kopilota deta{mana u operacijama je tih dana u~estvovao sa-mo narednik Milan Miti}. Svoju prvu misiju obavio je 15. decembra sa majoromDu{anom Milojevi}em u bombardovawu vijadukta Avizio na severu Italije. Su-tradan je leteo u posadi kapetana Skaki}a koja je imala zadatak da bombardujevijadukt Dogna. Ipak, glavni izazov za 15. VK bio je zadatak da se obavezno izvr-{i napad na neki od ranije odre|enih ciqeva na nema~kom tlu. Za prvu takvu mi-siju odabran je 19. decembar, a ciq je bio od strategijskog zna~aja: fabrika avi-ona „Meser{mit“ kod Augzburga.

^EONI NAPAD NEPRIJATEQANa taj veoma opasan i pomalo isforsiran zadatak poslati su svi raspolo`i-

vi bombarderi B-24 u Italiji. Kao i kod sli~nih operacija, organizovanim iz En-gleske, lovci tipa P-38 lajtning, zbog nedovoqnog radijusa leta, nisu mogli da pra-te formaciju bombardera celim putem. Najkriti~niju deonicu bombarderi su mo-rali da pre|u sami, uzdaju}i se samo u sadejstvo svoje mitraqeske samoodbrane.Zbog slave sveti Nikola, za tu misiju su odre|ene, tog dana, dve me{ovite jugoslo-venske posade. Mitraqesci su rotirani, a piloti promenili mesta. Umesto bole-snog navigatora kapetana Slobodana Pavlovi}a na let je po{ao ameri~ki poru~-nik Levi Voz Xunor Obe posade su uspe{no stigle do ciqa.

Odmah posle odbacivawa bombi nad fabrikom, me|utim, usledio je `estoksudar sa nema~kom lova~kom odbranom, koja je uspe{no primenila sve do tada po-znate tehnike napada na takve vrste formacija. Borba, sa oko 50 lovaca raznihtipova, trajala je 30 minuta. Meser{miti Bf-109 i Bf-110 napadali su bombar-dere od pozadi i odozdo. Sa ~ela formacije do{li su u susret i junkersi Ju-88 ko-ji su u parovima simultano, sa rastojawa od 800 metara, ispaqivali rakete va-zduh-vazduh sme{tene ispod krila. Posle toga, dr`e}i isti pravac, junkersi su na-stavili dejstvo iz topova.

^eoni napad najte`e je pogodio sekciju na ~ijem levom krilu je leteo jugoslo-venski avion broj 21, kojim je pilotirao major Du{an Milojevi}. Eksplozija rake-

FE

QT

ON KRVAVI

DECEMBAR

J U G O S L O V E N S K I D E T A [ M A N T E [ K I H B O M B A R D E R A ( 3 )

Pi{eAleksandar KOLO

Odjeci gra|anskog rata sa teritorije okupirane zemqe dovelisu do politi~kih previrawa me|u izgnanim pripadnicima jugoslo-venskog ratnog vazduhoplovstva. Odluke Teheranske konferencijeohrabrile su retke komunisti~ke simpatizere da otvoreno istupe,odmah posle novogodi{wih praznika. Englezi su spremno podr`alipobuwenike, koji su raskinili zakletvu datu kraqu i izjasnili se zapristupawe Narodnooslobodila~koj vojsci Jugoslavije (NOVJ), or-ganizovanoj od tada ilegalne Komunisti~ke partije Jugoslavije iwenog vo|e Josipa Broza Tita.

KRIZE I OSIPAWANi jugoslovenski deta{man nisu zaobi{le ove pojave. Inici-

jator izja{wavawa za partizane i Tita bio je poru~nik Milo{ Ma-rinovi}, koji je ovu odluku do-neo jo{ u Americi gde je ostva-rio i prve kontakte. Wemu suse pridru`ili poru~nik Ne-deqko Paji} i narednik JovanPe{i}. Zbog tog incidenta u512. BS je 8. marta do{ao ma-jor Milivoje Mi{ovi} da bi,eventualno, izgladio situacijui spre~io pojavu dezerterstva.Pobuweni pripadnici deta-{mana su obrazlo`ili svoj po-stupak nedovoqnom borbenomaktivno{}u i `eqom da se pri-dru`e novim partizanskim lo-va~kim i bombarderskim jedi-nicama ~ije je formirawe bi-lo najavqeno kao vazdu{na po-dr{ka NOVJ.Posle tog slu~aja major Mi-

{ovi} je predlo`io komandi u Kairu da se dve preostale posadepovuku iz 15. VK. Kao prvi razlog navedena je nenamenska upotrebaaviona i posada samo za bombardovawe, protivno instrukcijamaiz Va{ingtona i jugoslovenske vlade. Osim toga, istaknuta je i ne-mogu}nost popune gubitaka. Uvi|aju}i te`inu problema, Amerikancisu bili spremni da prihvate svako ponu|eno re{ewe.

Osipawe qudstva uskome{alo je duhove u deta{manu. Jedini-ca je spala na 18 qudi i zbog toga su neki strelci ubudu}e moralida lete naizmeni~no na oba aviona. Priliku da prva iza|e iz teletargije dobila je posada kapetana Blagoja Radosavqevi}a. Ona je15. marta bila u sastavu grupe koja je izuzetno precizno i uspe{nobombardovala poznato nema~ko utvr|ewe Monte Kasino, neposred-no ispred prvih linija ameri~ke 5. armije.

U slede}oj misiji, u kojoj je u~estvovao deta{man, do{lo je do no-vog incidenta. Zadatak postavqen 24. marta bio je bombardovawefabrike aviona „[tajer“ u Austriji. Formacija se ve} nad Jadranomsusrela sa gustom obla~no{}u. Negde kod Bosanskog Novog ona se pre-tvorila u kompaktan front oblaka bez mogu}nosti daqeg probijawado ciqa. Grupe su po~ele da se okre}u nazad u bazu, ali u uslovimavelike obla~nosti i izuzetno slabe vidqivosti mnogi avioni su izgu-bili kontakt. U posebno te{koj situaciji na{la se posada jugosloven-skog liberatora broj 20 koja se, posle zaokreta, na{la licem u licesa formacijom bombardera koja im je dolazila u susret.

Kapetan Blagoje Radosavqevi} je odluku doneo trenutno. Povu-kao je komande na sebe sa namerom da se pewawem prebaci preko~ela dolaze}e grupe. Bio je to veoma rizi~an manevar s obzirom navrstu aviona i ~iwenicu da je bio pod punim optere}ewem. Sa jedva210 km/~ po brzinomeru, prakti~no u stolingu (prevu~enom letu),pilot je uspeo u svojoj nameri zahvaquju}i samo svojoj leta~koj ve-{tini. U posledwem momentu oborio je nos aviona i stabilizovaolet. Kriti~ni trenuci neizvesnosti bili su previ{e za navigatoramajora Kirila Sabado{a, koji se nalazio potpuno sam u nosu avio-na. O~ekuju}i sigurni sudar on je refleksno doneo odluku o napu-{tawu aviona i spasavawu padobranom. Najstariji pripadnik de-ta{mana tako je do~ekao kraja rata u zarobqeni~kom logoru.

71

te, neposredno ispod desnog krila, nanela je te{ka o{te}ewa avi-onu. Jugoslovenski liberator se sunovratio u o{tru spiralu. Odprijavqenih svedoka ove drame niko nije primetio nijedan poku{ajiskakawa padobranom do kona~nog nestanka aviona u tepihu oblakana visini od oko 3.500 metara. Tom prilikom poginuli su major Du-{an Milojevi}, kapetani Du{an Muci}, Mom~ilo Vidojkovi}, po-ru~nici Levi Voz Xunor, Borislav Stefanovi}, potporu~nik Edu-ard Ceraj, narednici Frawo Intihar, Jovan Ogwenovi}, Du{anLazarevi} i podnarednik Petar I{i}.

Drugi jugoslovenski liberator broj 23, kojim je, izuzetno togdana, pilotirao kapetan Blagoje Radosavqevi}, na po~etku misije jeimao problema zbog slabog rada jednog motora. On i wegova posa-da, svesni te`ine zadatka, ipak su produ`ili let do ciqa mada sustalno zaostajali za formacijom.U bazu su se vratili, posle izvr-{enog zadatka, sa samo dva is-pravna motora.

U ovoj misiji nad Nema~komizgubqeno je pet liberatora, aprava isku{ewa tek su predstoja-la. Vreme se, krajem tog meseca,jo{ vi{e pogor{alo nad Evropom,pa se jedna od slede}ih akcija pre-tvorila u pravu tragediju. Naime,nova misija je trebalo da bude iz-vedena kao i do tada koordinira-no i u sadejstvu sa 98. bombarder-skom grupom liberatora, uz lova~-ku pratwu P-38. Ali, zbog lo{e ko-munikacije do{lo je do ka{wewana mestu sastanka iznad jezera Va-rano, pa je 376. BG stigla sama naciq, bez lova~ke pratwe. Zbog to-ga se formacija na{la u izuzetno te{kom polo`aju; bez lova~ke za-{tite morala je da se suo~i sa vi{e od 60 veoma agresivnih pro-tivni~kih lovaca Bf-109. Neprekidno napadaju}i, u poretku ~etvor-ki, lovci su se koncentrisali na najni`u sekciju formacije. Obore-no je deset liberatora, od ~ega svih {est anga`ovanih ma{ina iz512. BS. Prijavqeno obarawe desetak neprijateqskih lovaca bilaje slaba uteha za taj katastrofalni ishod ovog doga|aja. Sre}om, nijedna jugoslovenska posada nije poslata na ovaj zadatak.

Dotada{wi gubici mogli su donekle da se podnesu, ali najno-viji slu~aj nije mogao da pro|e bez posledica. Posle ove misije obegrupe liberatora (376. i 98.) povu~ene su iz borbe i prevedene utrena`ni status. Razlozi nisu bili samo u gubicima, ve} i u ~iwe-nici da je veliki deo leta~kog sastava ispunio propisanu kvotu pri-znatih misija i borbenih sati naleta. Nove posade su po~ele dapreuzimaju avione, a neke su tek bile na putu.

Bombarderske grupe su u narednih pet nedeqa sprovele speci-jalni trena`ni program za mlade posade, koji je obuhvatao uve`ba-vawe koordinacije u letewu zbijenih formacija i simulaciju bom-barderskih napada iznad luka, `elezni~kih ~vorova i aerodromanad okupiranim delovima Italije. Kompletan 15. VK je bio u nekojvrsti reorganizacije, a u toku januara i februara 1944. iz SADdoletelo je jo{ {est novih grupa liberatora. Insistirawe na ovomtipu aviona bilo je logi~no, jer su oni svojom nosivo{}u, a pogoto-vo doletom posebno odgovarali tom rati{tu. Zbog zama{nih plano-va postavqenih pred 15. VK u novoj ratnoj godini, sve grupe su sepripremale za skori nastavak operacija. Jugoslovenski deta{manje ponovo aktivirao tek u martu.

Prvu misiju u novoj 1944. izvela je 2. marta posada avionabroj 20, pod komandom kapetana Blagoja Radosavqevi}a. Uspe{noje bombardovana koncentracija nema~kih trupa na pla`i tokom sa-vezni~kog iskrcavawa kod Ancija. Napad na ran`irnu stanicu Pra-to izvr{en je 7. marta, ali zbog lo{eg vremena i sa lo{im rezulta-tima. U toj jubilarnoj dvadesetoj misiji deta{mana u~estvovala jeposada kapetana Vojislav Skaki}a. Me|utim, za neke je to bio po-sledwi let u deta{manu.

Jugoslovenski {ator u savezni~koj vazduhoplovnoj bazi u ju`noj Italiji

FEQTON

72

Ali, neprijatnostima nije bilo kraja. Gotovo istovremeno de-ta{man se suo~io sa jo{ jednom krizom. Op{ta nervoza u jedinicije dovela do novih sukoba i nesporazuma. Iz jedinice su udaqenipotporu~nici Dragutin Poje i Milan Miti}. Na sve ovo nadovezaose i slu~aj bombardera aviona 23. Poru~nik Mom~ilo Markovi}je, zbog lo{eg zdravstvenog stawa, morao da prekine sa letewem.

Dakle, sa samo 15 qudi jedinica, jednostavno, vi{e nije moglada formira dve kompletne posade. U {tabu 512. BS po~elo je sveglasnije da se govori o prebacivawu preostalog dela deta{mana ubritanski RAF. Ubrzo je stigla i naredba da se dva jugoslovenskaliberatora prebace za Kairo. Ne ele}i da prekinu svoju borbenumisiju preostali pripadnici deta{mana preduzeli su napor da op-stanu kao jedinica i, po dolasku u Kairo, susreli su se sa predstav-nicima jugoslovenske vlade. Re{ewe je na|eno u ukqu~ivawu novihqudi.

Popuwen do punog broja jugoslovenski deta{man se, krajemaprila, vratio u svoju bazu San Pankracio. U Kairu je ostala jugo-slovenska vlada u kojoj se, pod uticajem op{teg stawa ose}alaozbiqna kriza. Rasulo u wenim redovima raslo je sve vi{e sa sve-{}u da su je saveznici napustili.

NEVEROVATNA ISKU[EWAJugoslovenski deta{man se vratio u akciju 12. maja, za vreme

misije bombardovawa italijanske luke Piombino. Dve jugosloven-ske posade naizmeni~no, ali redovno, u~estvovale su u svim zada-cima 376. BG. Posada aviona broj 23, kapetana Skaki}a, u stru~-nom pogledu jo{ je bila nekompletna. Na svoje zadatke je poletalasa ameri~kim oficirima na mestu bombardera strelca. Dobruspremu posada je pokazala 14. maja za vreme bombardovawa `ele-zni~kog ~vora kod Vi}ence.

Odmah posle dolaska na ciq cela grupa je bila primoranada petnaestak minuta odbija napade protivnika. Tri puta se jugo-slovenski liberator na{ao pod udarom parova italijanskih lova-ca. Napadi su dolazili iz pravca dva ~asa odozgo, tako da su sena{li u sektoru koji je branio poru~nik Bogdan Jovanovi} iz gor-we turele. Jedan lovac je dobio ozbiqne pogotke, tako da su ~aktri ~lana posade videlo pad aviona. U zvani~nom dokumentu grupeovo je bila jedina prijavqena pobeda.

Posada aviona broj 20 u~estvovala je 17. i 19. maja u izuzet-no preciznim bombardovawima italijanskih luka San Stefano iLa Specija. Ciqevi u Italiji uglavnom su odre|ivani onda kada jemeteorolo{ka situacija nad ostalim delovima Evrope bila nepo-voqna. Tako je bilo i 18. maja kada je druga jugoslovenska posadadobila prvi put zadatak da bombarduje najva`niji strategijski ciq- Ploe{ti. Rumunski grad, okru`en velikim rafinerijama, nala-zio se na listi apsolutnih prioriteta te{ke savezni~ke avijacije.Tog dana misija je opozvana zbog lo{eg vremena, s tim {to je na ju-goslovenskom liberatoru eksplodirao kompresor na krajwem le-vom motoru. Sa tri motora i pod punim optere}ewem avion se ipakvratio u bazu, a zadatak je priznat.

Posada kapetana Skaki}a je imala izuzetno te{ku misiju i24. maja. Malo je nedostajalo da to bude posledwi let liberatorabroj 23. Ciq misije je bio da nekoliko grupa 15. VK izvr{e koor-diniran napad na vi{e austrijskih aerodroma oko grada VinerNoj{tata, na kojima se nalazila ve}a koncentracija protivni~kihlovaca. Jugoslovenska posada je bila u grupi koja je imala zadatakda bombarduje aerodrom Volersdorf, na kom se nalazila fabri-ka za izradu lova~kih aviona Bf-109. Ali, reakcija protivnikabila je `estoka. Neke grupe su se probijale do ciqeva uz te{ke gu-bitke. Falange bombardera pratili su rojevi lovaca i zlokobniniz padobrana.

Avioni 376. BG nekako su zaobi{li protivni~ke lovce, ali suse zato na{li pod izuzetno preciznom vatrom te{ke protivavion-

ske artiqerije. Svi avioni grupe dobili su proboje od par~adirasprsnutih granata. Najgore je pro{ao jugoslovenski liberator,koji je od jedne eksplozije u neposrednoj blizini zamalo oboren.Kasnije je izbrojano 60 rupa na avionu. Na`alost, na licu mesta,od pogotka u potiqak, poginuo je in`ewer aviona potporu~nik Bog-dan Ma|arevi}, kojem nije pomogao ni ~eli~ni {lem, koji se oba-vezno nosio u takvim prilikama.

O{te}ewa na avionu su bila veoma ozbiqna. Zbog prekinu-tih sajli komandi i trimera kormila pravca upravqivost avionabila je veoma ote`ana. Pokidana je cela instalacija krajwe levogmotora. Na vi{e mesta probijene su boce sa kiseonikom, pa je avi-on morao da se spusti na mawu visinu. Povratak u skoro hiqadukilometara udaqenu bazu pretvorio se u pravu dramu. KapetaniVojislav Skaki} i Sava Milovanovi} su sa mukom odr`avali veli-ki avion u vazduhu.

U povratku Jugoslovenima se pridru`io vo|a formacije po-ru~nik Dejvid Barton, koji je namerno zaostao sa svojim avionom.Pored moralne podr{ke on im je pru`ao i vatrenu za{titu od ne-ma~kih lovaca, koji su kru`ili u okolini. Prebrodiv{i sve krizena putu, cela posada je ostala na okupu i u dramati~nim trenucimapovratka u bazu. Na te{ko o{te}enom avionu naknadno je ustano-vqen i otkaz hidraulike, zbog ~ega su flapsovi i stajni trap izvu-~eni ru~no pomo}u ~ekrka. Na kraju je usledilo izuzetno uzbudqivoi do tada nezabele`eno sletawe uz pomo} autopilota.

Zbog gubitka jednog ~lana posade i opravki na avionu posadaliberatora broj 23 nije letela sve do po~etka juna. Za to vremeposada kapetana Radosavqevi}a obavila je ~etiri misije. Vredanpomena bio je ponovni napad na aerodrom Volersdorf, 29. maja,koji je ovog puta zasut sa 740 tona eksploziva. Druga misija, od 31.maja, bila je usmerena na Ploe{ti. Kada je 376. BG stigla nad ra-fineriju nafte „Konkordija Vega“, sve je ve} bilo prekriveno gu-stim dimom, od dejstava prethodnih grupa i ve{ta~ke magle koju jenapravio branilac. Po{to je ga|awe bilo onemogu}eno izvr{enje, u povratku, napad na alternativni ciq, `elezni~ki ~vor kodTurn Severina. Tokom te misije nema~ka lova~ka odbrana nije po-kazala poseban `ar, ~emu je doprinela sve efikasnija pratwa lo-vaca P-38 lajtning i P-51 mastang koji su sada pratili bombarde-re na celokupnoj mar{-ruti.

Ubrzo se iz Kaira vratio kapetan Skaki} sa svojom posadom.Liberator 23 se vratio u akciju 4. juna, za vreme bombardovawa`elezni~kog ~vora u \enovi. Deta{man je tako, sa dva svoja avio-na, ulazio u svoj najburniji period.

(Nastavak u slede}em broju)

15. avgust 2007.

Liberatori iznad rafinerije „Konkordija Vega” u Rumuniji 31. maja 1944.

23. avgust 1990. Isto~na i Zapadna Nema~ka najavile su ujediwewe 3. oktobra 1990.i okon~awe podele zemqe uspostavqene posle poraza nacisti~ke Ne-ma~ke.22. avgust 1878.Ukazom kneza Milana Obrenovi}a osnovan Vojni muzej u Beogradu.Ovaj datum je odre|en za Dan Vojnog muzeja.24. avgust 1914.Srpske trupe su oslobodile [abac i potpuno porazile austrougar-sku vojsku u wenom prvom upadu u Srbiju. 24. avgust 1991.Predsednik Mihail Gorba~ov dao je ostavkuna mesto {efa Komunisti~ke partije i zatra-`io da Centralni komitet vladaju}e i vi{e od70 godina jedine stranke u zemqi donese odlu-ku o samoraspu{tawu Partije koja je u tom tre-nutku imala 16 miliona ~lanova.25. avgust 1900. Umro je nema~ki filozof poqskog poreklaFridrih Ni~e. Otac nihilizma, filozofije`ivota bez svrhe i zna~aja, umro je mentalno bolestan i paralizo-van.26. avgust 1920.Ratifikovan je 19. amandman Ustava SAD kojim su `ene dobile pra-vo glasa. 26. avgust 1972.Otvorene su 20. olimpijske igre u Minhenu koje su upam}ene po napa-du teroristi~ke palestinske organizacije “Crni septembar” naOlimpijsko selo i ubistvu 11 izraelskih sportista.27. avgust 1878.Ro|en je ruski baron Petar Nikolajevi~ Vrangel, jedan od najpozna-tijih belogardejskih generala. Posle Oktobarske revolucije boriose u Ukrajini protiv sovjetske vlasti, da bi 1920, sa ostatkom snaga,napustio Rusiju i na{ao uto~i{te u Kraqevini SHS. Posle smrti sa-hrawen je 1928. u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Beogradu.27. avgusta 1907.Kraq Srbije Petar Prvi Kara|or|evi} polo`io je kamen temeqacza zgradu parlamenta u Beogradu ~ija gradwa je trajala gotovo 30 go-dina. Prvo zasedawe skup{tine Jugoslavije u woj odr`ano je 20. ok-tobra 1936. 27. avgust 1916.Umro je Petar Ko~i}, jedan od najistaknutijih pi-saca srpskog realizma, nacionalni borac pro-tiv austrougarske okupacije BiH. Po povratku sastudija slavistike u Be~u i slu`bovawa u Srbijii Skopqu, bio je dugo bez posla. Osu|ivan je itamnovao u Bawa Luci i Tuzli.28. avgust 1995.Od eksplozije granate na sarajevskoj pijaciMarkale poginulo je 37, a raweno 85 qudi.Dva dana kasnije avioni Natoa bombardovali su postrojewa VojskeRepublike Srpske.30. avgust 1914. Nema~ka Osma armija pod komandom generala Paula fon Hindenbur-ga potukla je kod Tanenberga u Poqskoj, Drugu rusku armiju generalaAleksandra Samsonova, koja je izgubila oko 30.000 qudi. Istog danageneral Samsonov izvr{io je samoubistvo. 30. avgust 1942. Slikara Savu [umanovi}a usta{e su streqale u Sremskoj Mitro-vici. 31. avgust 1808. U Beogradu je otvorena Velika {kola, prva visoko{kolska ustanovau Srbiji. 31. avgust 1942. Nema~ki general Ervin Romel obnovio je ofanzivu protiv Britana-ca kod Alam Halfe u Egiptu u nameri da izbije na Suecki kanal, alije poku{aj propao.

Pripremio Miqan MILKI]

17. avgust 1876. Ro|en je general{tabni pukovnik Dragutin Di-mitrijevi}-Apis. Bio je glavni inspirator ofi-cirske zavere i ubistva Obrenovi}a maja1903, a kasnije i na~elnik obave{tajnog ode-qewa Glavnog general{taba srpske vojske.Uhap{en je decembra 1916. na Solunskom fron-tu zbog insceniranog atentata na regenta Alek-sandra Kara|or|evi}a. Posle presude vojnogsuda, donesene na montiranom procesu, stre-qan je juna 1917. sa jo{ dvojicom oficira. Svitada streqani oficiri rehabilitovani su 1953. 17. avgust 1908. Umro je pisac Radoje Domanovi}, veliki srpski satiri~ar, koji jeo{tro i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciji i nasiqu, la`norodoqubqe i do servilnosti poslu{no gra|anstvo. Bio je nastavnika iz slu`be je otpu{ten kao protivnik re`ima Obrenovi}a. 17. avgust 1861. U Kne`evini Srbiji objavqen Zakon o ustrojstvunarodne vojske. Stvarawe narodne vojske sma-tra se velikim dostignu}em vladavine kneza Mi-haila Obrenovi}a. 18. avgust 1805.Srpski ustanici odbili odred turske vojske naIvankovcu.20. avgust 1884.Posle ~etiri godine gradwe, sve~ano je otvore-na zgrada Beogradske elezni~ke stanice sa koje je uskoro krenuo pr-vi voz na tek izgra|enoj pruzi Beograd-Ni{. 20. avgust 1968. Sovjetska armija i trupe ostalih zemaqa Var{avskog pakta, osim Ru-munije, pre{le granicu ^ehoslova~ke, zapo~ev{i invaziju i gu{ewe„Pra{kog prole}a”, demokratskih socijalisti~kih reformi koje jepredvodio lider ~ehoslova~ke KP Aleksandar Dub~ek.21. avgust 1964. Umro je italijanski politi~ar Palmiro Toqati, jedan od osniva~aKP Italije 1921. i wen generalni sekretar od 1927. do 1964. 22. avgust 1848.Ro|en je srpski general lu`i~kosrpskog pore-kla Pavle Juri{i} [turm, jedan od najistaknu-tijih srpskih oficira u balkanskim ratovimai u Prvom svetskom ratu. 22. avgust 1854.Ro|en je kraq Milan Obrenovi}. Postao jeknez 1868, posle ubistva kneza MihailaObrenovi}a. Objavio je 1876. rat Turskoj, ko-ji je neuspe{no okon~an 1877. Pod uticajem Ru-sije iste godine je ponovo zaratio sa Turskom,ovog puta uspe{no. Iz tog rata je Srbija 1878.iza{la oja~ana a u julu, na Berlinskom kongresu, i formalno joj jepriznata nezavisnost. Proglasio je 1882. Srbiju kraqevinom, a se-be kraqem. U krvi ugu{io Timo~ku bunu 1883, a zatim je vodio bezpo-trebni rat protiv Bugarske 1885. Abdicirao u korist maloletnog si-na Aleksandra 1889, a 1901. godine je umro u Be~u.22. avgust 1864.Potpisana je @enevska konvencija o za{titi rawenika u ratu, {to jeprethodilo osnivawu Crvenog krsta.22. avgust 1996.Konferencija 61 dr`ave u @enevi o razoru`awu okon~ana je neu-spe{no po{to je Indija blokirala sporazum o sveobuhvatnoj zabra-ni nuklearnih proba.23. avgust 1876. U boju na [umatovcu brojno slabija srpska vojska, pod komandom ru-skog dobrovoqca generala Mihaila ^erwajeva, odbila je vi{e sna-`nih napada turske vojske na Aleksinac.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

73

15. avgust 2007.

Z

Vi{e~asovnim upornim i usrdnim molitvamabratstvo od ~etrdesetak srpskih monaha naSvetoj Gori svakodnevno o`ivotvoruje ve~nozave{tawe svetog Save i ja~a veru srpskognaroda u beskrajno trajawe

aposleni u Ministarstvu odbrane i pripadnici Vojske Srbi-je i ove godine imali su priliku da posete najve}u srpsku sve-tiwu, manastir Hilandar. U organizaciji „Dobro~instva“, po-kloni~ke agencije Srpske pravoslavne crkve, dve grupe od potridesetak oficira, podoficira i civilnih lica krenule su,

po~etkom i sredinom jula na Svetu Goru, strepe}i zbog onog {to bimogle zate}i u manastiru posle katastrofalnog po`ara koji je,marta 2004. godine, gotovo uni{tio severoisto~ni deo Hilanda-ra, sa mona{kim kelijama, gostoprimnicom, Belim konakom, kwi-`arom, nekoliko paraklisa i puno vrednih `ivopisa.

Zebwa je rasla sa svakim kilometrom puta na kome su, prestupawa na tlo Svete Gore Atonske, poklonici srpske istorije itradicije posetili jo{ jedno, ne mawe zna~ajno mesto – Srpskovojni~ko grobqe na Zejtinliku, koje se, kad ste u Solunu, jedno-stavno, ne sme zaobi}i. Tamo su, od \or|a Mihailovi}a, unukaprvog ~uvara tog grobqa, na kome je sahraweno 7.565 srpskihSolunaca, mogli da ~uju da jedinstven spomeni~ki kompleks odoko deset hiqada kvadratnih metara, po broju sahrawenih bora-ca, umetni~kim re{ewima i ure|ewu, predstavqa jedan od najvi-|enijih sakralnih objekata u Solunu.

Op~iweni sveto{}u mesta i nadahnutim kazivawem starca,koji svoje ogromno znawe o srpskoj oslobodila~koj pro{losti de-cenijama ne{tedimice poklawa posetiocima, ne samo iz Srbije,ve} i iz drugih zemaqa, prvenstveno Rusije, Francuske i Engle-ske, srpskih saveznica u Prvom svetskom ratu, ~iji su ratnici ta-ko|e sahraweni na Zejtinliku, poklonici Svete Gore obnavqajuznawe o pobedonosnim juri{ima srpske vojske i wenom eksplo-zivnom proboju Solunskog fronta daleke 1918. godine. ^udesnahrabrost ratnika koji su, hitaju}i ku}i u Srbiju, znatno doprine-li br`em zavr{etku rata, plenila je i wihove dana{we nasled-nike.

U METOHU HILANDARA

Novo odredi{te na putu do Svete Gore bio je metoh mana-stira Hilandar – Milo Arsenica, svojevrsno predvorje u komesu, za po~etak, poklonici mogli da ~uju prve pri~e o ~udima hi-landarskih svetiteqa i neke osnovne podatke o hilandarskombratstvu. Nekada mnogo imu}niji, manastir Hilandar i danas po-seduje imawa koja bratstvu obezbe|uju sigurnu budu}nost. Tek jed-no od wih je posed, povr{ine od oko 1.500 hektara, koji su Hi-landarci dobili jo{ 1585. godine od turskog pa{e, u znak za-hvalnosti za potomstvo dobijeno posle kori{}ewa gro`|a sa lo-ze svetog Simeona Miroto~ivog. Neka od manastirskih imawanalaze se u Solunu, Ni{u i Beogradu, a ima ih i na Kosovu i Me-tohiji.

Uzbu|eni jo{ na prilazu mona{koj republici, poklonicipravoslavne tradicije jedva su do~ekali da, iz Uranopolisa, za-

T A M O GDSS P O K L O N I ^ KP O K L O N I ^ K

T A M O GDTRADICIJE

75

JEDINSTVENI MAUZOLEJ RATNIKA

Pored besprekorno ure|enih leja, na Srpskom vojni~komgrobqu u Zejtinliku, jednom od najlep{ih sakralnih objekata uSolunu, po svojoj lepoti izdvaja se i Mauzolej u vizantijskomstilu, koji, s Kosturnicom, zauzima povr{inu od oko 600 kva-drata. Na predwoj strani Mauzoleja nalazi se mozaik SvetogArhangela Mihaila, za{titnika pravednih ratnika, dok su is-pod wega, u kripti, jedna do druge, 5.580 ni{a, s posmrtnimostacima solunskih ratnika.

plove ka Atosu i svetom srpskom manastiru. Wihovu radost i odu-{evqewe zbog skorog susreta s hilandarskim monasima uve}ava-li su ~esti pratioci svih brodova i brodi}a koji se upu}uju kapoluostrvu Halkidiki na kome se nalazi Sveta Gora. Gotovo pito-mi, galebovi su lebdeli nad feribotom, ponekad se spu{taju}iveoma nisko, ~ak i na ruke putnika koji su ih hranili krekerima,ili komadi}ima hleba zaostalog u torbama. Na obali, srce po-~iwe ja~e da kuca. Jo{ petnaestak minuta i grupa }e biti na svomkrajwem odredi{tu, u najve}oj srpskoj svetiwi.

Manastir Hilandar. Jedan od pet najpo{tovanijih manasti-ra na Svetoj Gori Atonskoj. Ve~nost zastala u jednom trenu, namestu na kome su, pre osam vekova, najmla|i Nemawin sin, princRastko, a kasnije i sam Nemawa, osnovali srpsku duhovnu tvr|avu

D E V R E M E S T O J I

i zave{tali je svom narodu na duhovnu korist. Da, poput svetio-nika u moru beskrajnog bitisawa, predstavqa luku nade i ondakad nam talasi bezna|a zaprete svom silinom razornih orkana.

Od gostoprimnice, u kojoj se posetioci tradicionalno upo-znaju sa vekovnim pravilima pona{awa u Hilandaru, preko Sa-borne crkve, posve}ene Vavedewu Presvete Bogorodice i brojnihparaklisa, mawih hramova u dvori{tu i van manastirske porte,~udotvornih ikona i drugih izuzetno vrednih svetiwa, pa do ri-znice i biblioteke, u kojima se ~uvaju ikone i kwige iz sredwegveka, neprocewive vrednosti, ba{ svaka prostorija, svako me-sto na Hilandaru, poput trpezarije kraqa Milutina, kosturnicei Puta vekova, kojim su hodili sveti Sava i wegov otac, odi{esveto{}u i nemerqivom koli~inom pozitivne energije.

^UDOTVORNE IKONE

Vernike, koji su na pokloni~kim putovawima u Svetu Goru uogromnoj ve}ini, naravno, ne iznena|uje duhovna snaga kojom odi-{e ceo manastirski kompleks, ali i oni, ma koliko puta pohodi-li mona{ku zemqu i Hilandar, ostaju fascinirani ti{inom, timsveprisutnim mirom i vremenom, zaustavqenim u jednom periodusrpske nacionalne, verske, kulturne i duhovne istorije. Prisu-stvo bogoslu`ewima u Sabornoj crkvi svetog kraqa Milutina, skraja 13. veka, nanovo ih uverava u neprolaznu snagu ~udotvor-nih i vrednih ikona koje se vekovima ~uvaju i celivaju u tom vele-

O GO G P U TP U T O VO V AA WW AA UU H I L A N D A RH I L A N D A R

D E V R E M E S T O J I

TRADICIJE

ME\U NAJPO[TOVANIJIM SVETOGORSKIM MANASTIRIMA

Skup{tina svetogorskih igumana donela je 1924. godine idanas va`e}u Konstitucionalnu povequ, zasnovanu na hrisovuqa-ma vizantijskih careva, fermanima turskih sultana i sigilijamacarigradskih patrijarha, po kojoj Hilandar zauzima ~etvrto mestome|u dvadeset svetogorskih manastira, odmah iza Velike Lavre,Vatopeda i Ivirona. Za Hilandarom slede Dionisijat, Kutlumu{,Pantokrator, Ksiropotam, Zograf, Dohijar, Karakal, Filotej,Simonopetru, Sveti Pavle, Stavronikita, Ksenofont, Grigorijat,Esfigmen, Rusik (Pantelejmon) i Konstamonit.

Prema Konstitucionalnoj poveqi samo tih 20 manastira mo-gu da poseduju imovinu na Svetoj Gori, {to je, uz specifi~no demo-kratsko ustrojstvo, ~ini jedinstvenom mona{kom republikom.

lepnom hramu i od kojih, ne samo monasi, ve} i mnogobrojni ver-nici, tradicionalno tra`e i dobijaju podr{ku i pomo} pred po-~etak svakog posla i nauma.

Posebno poverewe i ~ast ukazuju se ~udotvornoj ikoni MajkeBo`ije Trojeru~ice, koja se, od sedmog do trinaestog veka, nalazi-la u lavri sv. Save Osve}enog, u judejskoj pustiwi. Upravo tu ikonu,~ija se veli~anstvena kopija, osve{tana u Hilandaru, danas nalaziu Srbiji, dobio je, zajedno sa ikonom Bogorodice Mlekopitateq-nice i patericom – pastirskim {tapom svetog Save Osve}enog, nadar sveti Sava srpski, prilikom svog pokloni~kog putovawa po Pa-lestini i Jerusalimu. Pored tih dragocenosti, u manastiru se ~u-vaju jo{ dve ~udotvorne ikone Bogorodice, Akatistne i Popske, imnogobrojne druge svetiwe iz davnih vremena. Tu su deli}i ivoto-vornog Krsta Gospodweg i delovi mo{tiju mnogobrojnih svetiteqai mu~enika. Me|u najve}e duhovne vrednosti u Sabornoj crkviubraja se i kivot u kome je do 1207. godine, kada je preneto u Sr-biju, po~ivalo telo svetog Simeona. Iz te grobnice, na spoqnoj

Loza svetog Simeona

strani hrama, izrasla je svetavinova loza, jo{ jedno mana-stirsko ~udo, ~iji plodovi ima-ju isceliteqska svojstva, po-sebno za supru`nike bez dece.

Klawaju}i se nebrojenimdragocenostima Sabornog hra-ma, mnogi posetioci Hilandarai poklonici ne mogu, a da ne po-misle, na neprolaznu snagu du-hovnih vrednosti kojima suokru`eni dok slu{aju monahe iwihove molitve za spas srpskognaroda i vaskolikog pravo-slavnog sveta. To ose}awe nenapu{ta ih ni dok kora~aju Pu-tem vekova, kojim su hodili nesamo sveti Sava i Simeon, ve}i potowi srpski vladari kraqMilutin, car Du{an i drugi.Mnogobrojna zdawa, poput us-putnih kapela i pirgova – od-brambenih kula u kojima su,davno, `iveli srpski vojnici,branioci manastira, danaspredstavqaju spomenike krajkojih se vernici i po{tovaocipravoslavne vere i tradicijeodmaraju, slu{aju}i re~i po-slenika pokloni~ke agencijePravoslavne crkve „Dobro~in-stvo” Vladana Seferovi}a, vr-snog poznavaoca svetogorske imanastirske istorije, od kogase mo`e ~uti i to da je Hilan-dar, kao i cela Sveta GoraAtonska, oduvek nepristupa~an`enama. Samo je car Du{anSilni, vladar Srba, Grka i Bu-gara, smogao dovoqno hrabro-sti i drskosti da, tra`e}i spasod kuge koja je harala Evropom,na svetu zemqu dovede svoju `e-nu Jelenu. Iako je ostalo pre-dawe po kome carica nijednogtrenutka nije iza{la iz nosiq-ke i stala na Svetu Goru, mona-si mu to nikad nisu oprostili.Smatra se da je to jedan od raz-loga zbog kojih car Du{an nije,poput svih srpskih sredwove-kovnih vladara iz nemawi}keloze, progla{en za svetiteqa.

Predawa, bogata ~udimakoja su ~inili dana{wi sveti-teqi, a negda{wi monasi hi-landarski, svedo~e o isceli-teqskoj mo}i vere Hristove. Ipo tome, manastir Hilandar jejedan od najve}ih na Svetoj Go-ri. O `ivotu hilandarskih mo-naha, u skladu s tipikom Savi-nim, svedo~i i kosturnica u ko-joj se ~uvaju wihove mo{ti i lo-bawe. Prohujali vekovi nisuim naudili, gotovo sve su bele,{to svedo~i o bogougodnom `i-votu mno{tva prethodnih gene-racija monaha, dok }e molitve

sada{wih izbeleti i one drugelobawe, koje jo{ nisu napustiletamnije nijanse.

MONA[KA TRPEZA

Poseban do`ivqaj poklo-nici srpskih svetiwa imali sui u trpezariji svetog kraqaMilutina, gde se, uz obed u ap-solutnoj ti{ini, me|u dragoce-nim freskama svetiteqa napredivno oslikanim zidovima,moglo ~uti samo ~tenije mona-ha o `itijima svetih. Monasina Svetoj Gori nikada ne jedumeso. Strogost wihovog tipikaogleda se i u jelovniku kojiobiluje posnim jelima, ~estopripremanim samo na vodi. Ovelikim praznicima na trpezise mo`e na}i riba, ali je i ta-da va`nije ugoditi du{i, pri-~ama iz `itija, no telu. Zatose u Hilandaru jede malo, sve-ga dva puta dnevno, posle sve-te liturgije i ve~erweg bogo-slu`ewa. Ali monasima je i todovoqno. Posve}eni molitva-ma za spas srpskog naroda, ne-maju ni `eqe, ni vremena zauga|awe telu. Mona{ki `ivotu Hilandaru poznaje samo uga-|awe du{i i ispuwavawe za-veta datog jo{ u vreme svetihSave i Simeona, ktitora hi-landarskih.

Tokom trodnevne posete,koliko su, s blagoslovom mana-stirskog bratstva, proveli uHilandaru, u kome se, ina~e,ostaje najvi{e jedan dan, pri-padnici MO i Vojske mogli suda vide tek deo bogatstva kojimse di~i srpski nacion na Sve-toj Gori. Nisu videli sve, alisu videli mnogo. Dovoqno da,za neko vreme, ponovo krenujednim od puteva duhovnog is-to~nika, ka srcu pravoslavqai svetioniku srpskog naroda.Da se vrate nacionalnim kore-nima i oja~aju veru. Da opetosete duh sredwovekovnog srp-skog bi}a i vremena.

Zato se u manastiru i da-nas `ivi kao nekada, pre osamvekova. Zato je na Svetoj Gorivreme stalo. Da svedo~i o do-bu u kome su ~uda bila dokazbeskrajne vere u Tvorca i sna-gu wegovu. Hilandarski monasiveruju da }e blagoslov mana-stirskih ktitora biti nad wi-ma dok loza svetog Simeonabude ra|ala. A dok je manasti-ra, ka`u, bi}e i srpskog naro-da. I obrnuto.

Du{an GLI[I]

DOBRI DUH „DOBRO^INSTVA“

Pokloni~ka agencija Srpske pravoslavne crkve, od svogpostanka neguje specifi~an vid vi{e pokloni~nih, no turisti~-kih, putovawa do srpskih manastira i crkava koje predstavqajukamene me|a{e srpske istorije. Svake godine, od aprila do ok-tobra, „Dobro~instvo“ nas vra}a korenima, vode}i nas na me-sta srpskog nacionalnog identiteta. Pored obilaska srpskihpravoslavnih svetiwa, ta pokloni~ka agencija nam u svom pro-gramu nudi i putovawa po najpoznatijim centrima duhovnosti iumetnosti drugih pravoslavnih zemaqa.

Svaki program je, ka`u, antologijski, nastao iz dugogodi-{weg iskustva i istra`ivawa kulture i duhovne tradicije tihprostora. Uz stru~na i veoma inspirativna predavawa posle-nika agencije, poklonici vere pravoslavne na licu mesta imajupriliku da saznaju ne{to vi{e o pro{losti Budimpe{te i Sen-tandreje, o pravoslavnim manastirima u Rumuniji, Bugarskoj,Rusiji, o svetiwama ibarske doline i manastirima isto~ne Sr-bije, o crnogorskim pravoslavnim svetiwama, o manastiruProhor P~iwski... Imaju i neponovqivu priliku da, tokom ne-kog od najve}ih hri{}anskih praznika, odu na haxiluk u Svetuzemqu, ili da prisustvuju predavawima u nekoj od duhovnih {ko-la u srpskim manastirima...

Pokloni~ka putovawa postaju sve popularnija jer posedujuduhovni kvalitet koji druga turisti~ka putovawa nemaju. Zatoraste i nelojalna konkurencija, sve je ve}i broj navodno poklo-ni~kih agencija, koje nedovoqno pripremqenim turama do sve-tih mesta izmamquju novac lakovernim putnicima. Putovawe naSvetu Goru Atonsku i trodnevni boravak pripadnika Ministar-stva odbrane i Vojske Srbije u manastiru Hilandar jo{ jednomsu pokazali zbog ~ega blagoslov za organizaciju pokloni~kih pu-tovawa ima jedino „Dobro~instvo“. Obiqe informacija kojeposetioci svetih mesta dobiju od uposlenika Agencije takva pu-tovawa ~ine dragocenim i neponovqivim darovima.

77

Poziv na molitvu

Nova gostoprimnica

15. avgust 2007.78

V

LI^NOSTI

Sa kakvim veli~anstvom

sedi pred narodom,

sa kakvim li dostojanstvom

zapoveda i kako nam

imponira wegov stav i

wegov govor, pomislio sam

vi{e puta: da je toga

~oveka Bog stvorio

za poglavara zemqe

– pisao je Jevrem Gruji} o

Gara{aninu koga je samo

politika interesovala.

Me|utim, on dr`avnu

slu`bu nije koristio

za sticawe bogatstva,

pa je krajem `ivota

zapao u dugove.

Iz ovog strasnog

politi~ara, primetio je

Slobodan Jovanovi},

govorio je „~ist dr`avni

razlog, hladan, bestrasan,

neumitan, kao iz kakvog

starog senatora

mleta~kog”.

TVORACNA^ERTANIJA

eliki broj istori~ara smatra da je srpski narod u svojoj novijoj istoriji imao tri veli-ka dr`avnika - Iliju Gara{anina, Jovana Risti}a i Nikolu Pa{i}a. I dok su Risti} iPa{i} bili veoma obrazovani, Gara{anin je bio samouk dr`avnik.

Ilija je ro|en je 16. januara 1812. u selu Gara{ima kod Aran|elovca. Otac Milu-tin bio je u~esnik oba srpska ustanka, savetnik i poznati trgovac za doba kneza Milo-{a i Mihaila. Kao imu}an, dovodio je ku}i u~iteqe „da mu decu u~e kwizi”. Iliju je po-

slao u gr~ku {kolu u Zemunu i nema~ku u Orahovici (Banat). Na tome se, uglavnom, zavr{iloIlijino {kolovawe.

Knez Milo{ primio je Iliju Gara{anina u dr`avnu slu`bu i postavio za carinika uVi{wici (1834). Promu}urni knez „video” je u odva`nom i darovitom mladi}u budu}eg dr-`avnika, pa ga je ve} sa 25 godina izabrao za ~lana Kwa`evskog sovjeta (1837). Ve} narednegodine, u ~inu pukovnika, Gara{anin je imenovan za upravnika Vojnog {taba. Kad je reorga-nizovana dr`avna uprava (1839), za na~elnika Vojnog odeqewa pri Ministarstvu unutra-{wih dela, postavqen je Ilija Gara{anin. Formirawe tzv. garnizonske vojske i dono{ewevojnih zakona, wegovo je delo.

U JEZGRU USTAVOBRANITEQSKE OPOZICIJE

Porodica Gara{anin aktivno je u~estvovala u dinasti~kim borbama u Srbiji. Wihovaopredeqenost prema dinastijama nije bila previ{e ~vrsta. Bili su dugo odani dinastijiObrenovi}. Porodi~ni ugled ste~en u ustancima ostao je neokrwen. U jezgru ustavobrani-teqske opozicije, nezadovoqne politikom kneza Milo{a, na{la se cela porodica Gara{a-nin. U vreme prve ustavobraniteqske vlade, kada je na prestolu bio oboleli knez Milan, ao~ekivan dolazak kneza Mihaila, Gara{anin je „vrbovao” pristalice za novi re`im. Ka-

ILIJAGARA[ANIN(1812-1874)

79

ra|or|ev sin Aleksandar pojavio se kao pretendent na presto.Dabome, ustavobraniteqski prvaci bili su prinu|eni da napusteKne`evinu, a me|u wima i tri Gara{anina – Milutin, Ilija i Lu-ka. Pod pritiskom Turske, Rusije i Austrije vratili su se krajem1841. godine. Ustavobraniteqi su organizovali tzv. Vu~i}evu bu-nu (1842), proterali kneza Mihaila i doveli na presto Aleksan-dra Kara|or|evi}a (1842-1858). U sukobu s kne`evim protivni-cima u Ripwu, poginuli su Milutin i Luka Gara{anin.

Ilija Gara{anin, Toma Vu~i} i Avram Petronijevi}, bili su„stubovi ustavobraniteqskog re`ima” i glavni oslonac knezuAleksandru. Nalaze}i se od 1843. na du`nosti ministra unutra-{wih dela, Gara{anin je pod svojim nadle{tvom imao – policiju,vojsku, privredu, zdravstvo i saobra}aj. Sve bune i akcije Obre-novi}a uspeo je da ugu{i i suzbije. Kneza Aleksandra pratio jeprilikom posete sultanu Abdulu Mexidu u Kazanluku (1846).

Posle iznenadne smrti Avrama Petronijevi}a u Carigradu,Gara{anin je postao predsednik vlade i ministar unutra{wihdela. Na toj du`nosti ostao je kratko, do marta 1853. Knez Alek-sandar ga je otpustio pod pritiskom Rusije, delimi~no Austrije isvoje dvorske kamarile, zbog „okretawa prema Francuskoj i ve-za s poqskom emigracijom”. Po{to je odbio da ide u Savet, po-slat je u penziju.

Odnosi izme|u kneza Aleksandra i Gara{anina po~eli suda se hlade krajem ~etrdesetih godina, a ozbiqno naru{eni uvreme pomenutog pada sa polo`aja predsednika vlade. Jedan odglavnih razloga odnosio se na Gara{aninovo dr`awe po pitawunasle|a prestola. Pou~en iskustvom ~estih promena vladara,smatrao je da nasledstvo prestola ne treba vezivati za jednu di-nastiju. „Ono pripada srpskom knezu, a koja dinastija }e preuze-ti to uzvi{eno mesto, mawe je va`no”. Nije podr`ao akciju srp-ske vlade na Porti da knezu Aleksandru prizna nasledstvo.

Pripremawe i organizovawe Svetoandrejske skup{tine(1858), bilo je u Gara{aninovoj re`iji, ali tok wenog rada „iz-makao je wegovoj kontroli”. Zakon iz 1859. osigurao je Obreno-vi}ima nasledstvo prestola, ali knez Mihailo nije imao poro-da. Kad je, posle toga, kao predsednik vlade tra`io da se „prak-ti~no osigura”, oja~a i u~vrsti dinastija, kako bi Srbija ostva-rila “delo sojediwewa ju`nih Slovena”, otpu{ten je iz slu`be.

NA PATRIOTSKIM STAZAMA

U vi{egodi{woj dr`avni~koj i politi~koj karijeri, dugoj tri ipo decenije, Gara{anin je samo dva puta bio u opoziciji. Osvetoqu-bivi knez Milo{ nije pra{tao ustavobraniteqima, pa ni Gara{a-ninu. No, knez Mihailo nije bio zlopamtilo, pa je vratio iskusnogpoliti~ara dr`avnim poslovima. Godine 1861. uputio ga je u Cari-

grad na pregovore sa Portom o polo`aju muslimana u Kne`evini, aiste godine poverio da sastavi vladu, s uobi~ajenim pravom da za-dr`i resor ministra spoqnih poslova. Istori~ari i savremenicismatraju da je bio „stub Mihailove apsolutisti~ke politike i izra-ziti protivnik liberalnih ideja i demokratskih sloboda”.

Gara{anin spada u red onih srpskih politi~ara „koji nisuumeli da rade sa masom”. Kneza Mihaila je savetovao da da pred-nost patriotskom „nad liberalnim praviteqstvom”. Smatrao je dasu liberalni prvaci “najzlobniji qudi koji su se ikada pojavili uSrbiji”. Spoqnu politiku Srbije vodio je „patriotskim stazama”,tra`e}i oslonac na Zapadu, prvenstveno u Francuskoj, {to „da-qe” od Rusije i Austrije.

Zamisao o re{ewu srpskog pitawa ratom sa Turskom, Gara{a-nin nije nikada napustao. Ratnu politiku podr`avao je i knez Mi-hailo, ali ne i vojni ministar Milivoje Blaznavac. Ve} pri kraju,`alio se: „Ima ve} nekoliko godina kako ja zavaravam qude za po-~etak rata od prole}a do prole}a, a takvoj radwi mora biti kraj”.

Kad je 1868. ubijen knez Mihailo u Ko{utwaku, u blizini se na-{ao i Gara{anin. Wegova prisebnost i bogato dr`avni~ko isku-stvo, nalagali su mu da preduzme neophodne mere za odr`avawereda i mira. Time je zavr{io svoju dr`avni~ku misiju. Povukao se uprivatan `ivot na imawu u Grockoj, gde je umro 1874. godine.

Gara{anin je prikrivao nacionalna stremqewa kada je ra-dio ~uveno „Na~ertanije” (1844) - dr`avni i nacionalni programKne`evine Srbije. Dugo se smatralo da je osnovne ideje i formupreuzeo od poqske emigracije. No, istori~ar Milorad Ekme~i} jedokazao da su osnovne ideje preuzete od kneza Milo{a. Iako je„Na~ertanije” pisao relativno mlad, imao je 32 godine, Gara{a-nin je bio u prilici da pet godina, kao mlad politi~ar, uo~i idejesvoga kneza.

SRPSKI NACIONALNI PROGRAM„Na~ertanije” je razu|en plan srpske spoqne politike. Ono

ima uvodni deo i i slede}a poglavqa: „Politika Srbije” i „Osredstvima, kojima bi se cjel srbska posti}i mogla”. Gara{anin jepolazio od toga da Srbija mora imati „plan za svoju budu}nost”.Po wemu, Srbi `ele imati ono {to su nekad imali bez ikakvogprevrata ili revolucije. „Dr`ava mora nastojati da od turske dr-`ave samo kamen po kamen odcepquje i prima, kako bi od ovog do-brog materijala, na starom dobrom temequ starog carstva srbskogopet veliku novu srbsku dr`avu sagraditi i podignuti mogla”.

U drugom delu „Na~ertanija”, mnogo {irem, on je „pleo potku”za propagandni rad u ju`noslovenskim dr`avama. Tu je pokazao ne-nadma{nu ume{nost i ve{tinu. Gara{aninov nacrt budu}e srpskedr`ave obuhvatao je Kne`evinu Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Crnu

Goru i Staru Srbiju. Bila bi to monarhija, ko-ja bi u povoqnim istorijskim okolnostima, do-bila oreol carstva. Ujediwewem sa Hrvat-skom, Slavonijom i Dalmacijom, dr`ava bi iz-gubila srpsko, a dobila jugoslovensko obele`-je. O~igledno, Gara{anin je bio neumoran uradu i stvarawu planova za ru{ewe Turske.

Savremenici su o Gara{aninu ostavi-li lepo mi{qewe. Jevrem Gruji}, pi{e: „Sakakvim veli~anstvom sedi pred narodom Gara-{anin, sa kakvim li dostojanstvom zapoveda ikako nam imponira wegov stav i wegov govor,pomislio sam vi{e puta: da je toga ~oveka Bogstvorio za poglavara zemqe”. Me|u wegoveslabe strane istican je „gara{anski inat”.Osim politike ni{ta drugo ga nije intereso-valo. Dr`avnu slu`bu nije koristio za stica-we bogatstva, pa je krajem `ivota zapao u du-gove. Iz ovog strasnog politi~ara, primetioje Slobodan Jovanovi}, govorio je „~ist dr-`avni razlog, hladan, bestrasan, neumitan,kao iz kakvog starog senatora mleta~kog”. Ta-kav je bio tvorac ~uvenog „Na~ertanija”.

Krsman MILO[EVI]Gara{i, rodno selo Ilije Gara{anina, pokome su Savi}i dobili svoje novo prezime

Sni

mio

D. M

ARI

NO

VI]

15. avgust 2007.80

DUHOVNOST

Svim qudima, sve vi{e, biva jasno {ta nam nedostaje - ne-dostaje ne{to veoma va`no, ne{to su{tinsko. Mi smo u ne-doumici i ne znamo {ta je to. Da li je oduvek bilo tako?Odgovoriti na to je veoma te{ko. Ispo~etka smo tu pra-

zninu osetili u vreme rata, le`e}i u rovovima, tamo gde smo seno}ima borili, dok su zvezde stajale na nebu. Zatim u pote{ko-}ama – posleratnog vremena, gde se sve ~inilo tako besmisle-nim, beznade`nim, neizdr`ivim.

Ali, nijedan `ivot nije besmilen; onaj kome je neumorno uo~i gledala smrt, uop{te ne mo`e vi{e da izdr`i besmisleni`ivot. Jer smrt raspola`e snagom zapitkivawa o smislu ivotatako da joj se mora dati ~astan odgovor. Samo prosta ~asnost,samo otvorenost, mogu je zadovoqiti; ali ono {to je woj nedo-voqno, tako|e ni nama ne mo`e doneti zadovoqstvo i spokoj.Nama je potreban taj spokoj – ne jastuk len~ugi radi snevanog`ivota, ve} pre kao duhovna sigurnost, kao izvor du{evne rav-note`e, kao mogu}nost graditeqske usresre|enosti...

Savremenome ~oveku postaje sve jasnije da `ivi bez sveti-we i da `ivot bez we mo`e postati neizdr`qiv. On sve vi{erazume da je wegov `ivot opogawen i da `udi za sveto{}u. I upravu je. Ne u tom smislu da je objektivno postojawe sveta neka-ko „izgubilo zna~ewe”, i sada le`i pred wim tri~avo i obla}e-no. Ovde je sve kao ranije. Kao i ranije, pred wegovim o~ima seotvaraju }utqive tajne nebosvoda, kao i ranije miri{u naj~ude-sniji cvetovi, poju najlep{i glasovi sveta; kao i ranije predla-`e mu svoje neizbrojne darove svetska istorija, bori se za svo-ja hiqadugodi{wa blaga domovina, bori se, i moli se, i pobe-|uje ~ovek koji se trudi. Nizvrgnut je svet kao takav; on ostajetamo gde je bio oduvek – kao veliki hijeroglif Gospodwi, raz-buktan i o`ivqen bo`anstvenim zracima sveta, bogat ogromnimunutra{wim zna~ewem, pozvan da postane istaknuto delo umet-nosti...

Ono {to je izobli~eno odnosi si se na samoga ~oveka. naunutra{we svojstvo wegove du{e, wegovog preduzetni{tva, we-govog srca i, prema tome – na onaj lik sveta koji je u wemu poni-kao. Wegov duhovni `ivot kao da je opusto{en i onemo}ao; we-mu nedostaje snaga vere, razjedene sumwom, ona vlast bespogo-vorne predaje, snaga povr{ne o~iglednosti. Du{evno-duhovniorgani, pozvani da na|u svetiwu i da je proslave, kao da su za-hva}eni paralizom. On gleda u svet i ne vidi u wemu ni{ta Bo-`anstveno i Sveto: tako i u istoriji, u svojim bli`wima, i u se-bi samome. Ono {to on vidi, to kao da je svet bez sunca. Tako onnosi u sebi pogled na svet bez sun~evog sjaja: hladnu tamu, u`a-sni bezdan, gde mrtva ma{ina nastavqa da klopo}e kroz ve~-nost...

Savremen, „prosve}en” ~ovek vodi, na taj na~in, pogan `i-vot. U wemu je zgasnuo sveti plamen srca. Wemu nedostaje duhov-na energija ube|ewa, zanos duhovne strasti, bez kojih u svetskojistoriji nije moglo da se odigra ni{ta veliko. On je isuvi{e„razlo`it” da bi bio svrsishodan. On je suvi{e ”obrazovan”da bi neizdajno u ne{to verovao. On je suvi{e „skepti~an” dabi postao jak. Isuvi{e slab da bi sledio Boga.

Ali, se, odista, nepobedna i neiscrpna sila uliva u ~ove-ka iz Svetiwe!

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

BEZ SVETIWE

USPEWE PPRESVETEBOGORODICE

Gospod koji je na Sinaju zapo-vedio petom zapove{}u: Po{tujoca svog i mater svoju, pokazao jeprimerom Svojim, kako treba po-{tovati roditeqku svoju. Vise}ina krstu u mukama, On se seti Ma-tere Svoje i pokazuju}i na aposto-la Jovana re~e joj: eno, eto ti si-

na! Potom re~e Jovanu: eto ti matere! I tako zbrinuv{i Svoju MajkuOn izdahnu.

Jovan ima{e dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastani Bo-gorodica i osta da ivi do kraja svog ivota na zemqi. Svojim moli-tvama, blagim savetima, kroto{}u i trpeqivo{}u ona mnogo pomaga-{e apostolima Sina svoga. Sve vreme do smrti provela je u Jerusa-limu obilaze}i ~esto ona mesta, koja su je podse}ala na velike doga-|aje i velika dela Sina svog. Naro~ito je pohodila Golgotu, Vitlejemi goru Jeleonsku. Od wenih du`ih putovawa pomiwu se posete SvetomIgwatiju Bogonoscu u Antohiji, poseta Svetom Lazaru, episkopu Ki-parskom, poseta Svetoj Gori koju je ona blagoslovila i boravak uEfesu sa Svetim Jovanom za vreme velikog progona hri{}ana u Jeru-salimu.

U svojoj starosti ona se ~esto molila Bogu svome na Jeleonskojgori, na mestu Vaznesewa Wegova, da je {to pre uzme iz ovoga sveta.Jednom prilikom javio joj se arhangel Gavril i objavio joj, da }e kroztri dana biti upokojena. I dade joj jednu granu palmovu, koja }e se no-siti na wenom sprovodu. Sa velikom rado{}u ona se vrati domu, po-`elev{i u srcu da jo{ jednom u ovom `ivotu vidi sve apostole Hri-stove. Gospod joj ispuni `equ, i svi apostoli, no{eni an|elima ioblacima, najednom se sabra{e u dom Jovanov na Sionu. Sa velikomrado{}u vide sve apostole, ohrabri ih, posavetova i ute{i; potommirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke i te`ine. Apostoli uze-{e kov~eg s telom wenim, iz koga izlazi{e aromati~ni mirisi i upratwi mno{tva hri{}ana prenese{e u vrt Getsimanski u grobnicuSvetog Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklawa{e ih oblak poprimislu Bo`ijem. Neki sve{tenik jevrejski, Atonije, dohvati rukamakov~eg u nameri da ga preturi, ali u tom ~asu angel Bo`iji odse~e muobe ruke. Tada on zavapi apostolima za pomo}, i bi isceqen po{toizjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista.

Apostol Toma be{e izostao, opet po Bo`ijoj primisli, da bi setako otkrila jedna nova i preslavna tajna o Svetoj Bogorodici. Tre-}eg dana sti`e on, i po`eli da celiva telo Svete Pre~iste. No kadaapostoli otvori{e grob, na|o{e samo pla{tanicu, a tela ne be{e ugrobu. Te ve~eri ona se javi apostolima, mno{tvom angela okru`ena,i re~e im: Radujte se, ja }u biti s vama navek!

Ne zna se ta~no, koliko stara be{e Bogorodica u vreme uspe-nija svoga, ali preovla|uje mi{qewe da je pre{la 60 godina svogzemnog veka.

VE RSKI PP RAZNICI15-31. avgust

Pravoslavni19. avgust – Preobra`ewe Gospodwe 28. avgust – Uspewe Presvete Bogorodice – Velika Go-spojinaRimokatoli~ki15. avgust – Uznesewe Bla`ene Djevice Marije – VelikaGospa

Islamski27. avgust – Jejletu l’ Beret (No} sudbine i obnove Ve-re-Imama), petnaesta no} [a`bana

81

VOJNA PO[TA 9858 BATAJNICA-AERODROM

Raspisuje

OGLASZa popunu slobodnih radnih mesta,prijemom lica iz gra|anstva uslu`bu u svojstvu CL na slu`bu u VS

Mesto slu`bovawa: Batajnica – Aero-drom

- Rukovaoc parnih kotlova sa ATK, VKV 4izvr{ioca- Rukovaoc parnih kotlova sa ATK, KV 2 iz-vr{ioca- Laborant hemijski, SSS 1 izvr{ilac.

OP[TI USLOVI: da je kandidat dr`a-vqanin Republike Srbije, da nije osu|i-van za krivi~no delo na bezuslovnu kaznuzatvora od najmawe 6 ({est) meseci, da seprotiv kandidata ne vodi krivi~ni postu-pak za krivi~no delo za koje se goni poslu`benoj du`nosti, da je regulisao vojnuobavezu, da je zdravstveno sposoban zaslu`bu u Vojsci Srbije.

POSEBNI USLOVI: da ima odgovaraju}ustru~nu spremu. Predvi|en je obavezniprobni rad u trajawu od 3 meseca, u skla-du sa ~lanom 16. Uredbi o slu`bi CL uVSCG.

NA^IN PODNO[EWA MOLBE: molbusa propisanom dokumentacijom podneti ne-posredno Vojnoj po{ti 9858 Batajnica.

UZ MOLBU SE PRILA@U: biografija, iz-vod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe odr`avqanstvu, overen prepis diplome –svedo~anstva o zavr{enom stepenu stru~-ne spreme, uverewe da se protiv kandida-ta ne vodi krivi~ni postupak (ne starijeod 6 meseci) i da kandidat nije osu|ivan,uverewe da je odslu`io vojni rok, foto-kopija vojni~ke kwi`ice i fotokopija rad-ne kwi`ice.

Prose~na primawa bez nadoknada- na rednom broju 1. iznosi od 16.000 do 24.000 dinara- na rednom broju 2. iznosi od 14.000 do 19.000 dinara- na rednom broju 3. iznosi od 15.000 do 20.000 dinara- obaveza smenskog rada.

OGLAS ostaje otvoren do popune slobod-nih radnih mesta, a najmawe do 30. sep-tembra 2007. godine.Bli`a obave{tewa o uslovima oglasa mo-gu se dobiti na telefon: 011/3106-060 i011/3106-113.

ZA VOJNI^KE DU@NOSTI

1. U pe{adiji– pu{komitraqezac, 71101, broj izvr{ila-ca 3

2. U vezi:– telefonista-linija{, VES 71812, brojizvr{ilaca 1

3. U intendantskoj slu`bi:– kuvar, VES 72403, broj izvr{ilaca 1– kroja~, VES 72412, broj izvr{ilaca 1

4. U tehni~koj slu`bi:– mehani~ar za municiju i minskoeksploziv-na sredstva, VES 72105, broj izvr{ilaca 1– protivpo`arac, VES 72117, brojizvr{ilaca 1

5. U saobra}ajnoj slu`bi:– voza~ m/v, VES 72701, broj izvr{ilaca 10

ZA ^UVARSKU SLU@BU:– radnik slu`be obezbe|ewa, VES 71001,broj izvr{ilaca 5

OP[TI USLOVI:

1. Da je kandidat sposoban za vojnu slu`bu({to utvr|uje nadle`na vojnolekarskakomisija).2. Da se protiv kandidata ne vodi krivi~nipostupak.3. Da je za vreme slu`ewa vojnog roka os-osobqen za odgovaraju}e du`nosti.4. Da je osonovnu obuku zavr{io najmawe sadobrim uspehom.5. Da je dr`avqanin Republike Srbije.6. Da nije stariji od 28 godina, ako se pri-ma na du`nost u rodu, odnosno 30 godina,ako se prima za du`nost u slu`bu.

POSEBNI USLOVI:

1. Za du`nost u tehni~koj i intendantskojslu`bi mogu konkurisati lica iz rezervnogsastava bez obzira na VES ukoliko ugra|anstvu imaju stru~nu spremu koja odgo-vara slu`bi u koju se primaju.2. Za voza~e motornih vozila: da ima B iC kategoriju i da ima zavr{enu najmaweosmogodi{wu {kolu.3. Za ~uvarsku slu`bu: bilo koji VES i daima zavr{enu najmawe osmogodi{wu{kolu.

NA^IN KONKURISAWA:Vojnici u rezervi molbe podnose neposred-no Vojnoj po{ti 2130 Beograd.Vojnici na slu`ewu vojnog roka molbe nave-denoj Vojnoj po{ti dostaqaju prekostare{ine jedinice u kojoj se nalaze

(stare{ine komandanta bataqona, wemuravnom ili stare{ine na vi{em polo`aju).

U molbi se navodi prezime, o~evo ime i ime,mesto, op{tina i godina ro|ewa, li~na VES(broj oznaka), sada{wa du`nost na slu`ewuvojnog roka – a za vojnike u rezervi, du`nostkoju je obavqao na slu`ewu vojnog roka, tedu`nost za koju se konkuri{e. Uz molbu seprila`e: izvod iz mati~ne kwige ro|enih,overen prepis diplome – svedo~anstva o za-vr{enom stepenu stru~ne spreme ugra|anstvu, uverewe da se protiv kandidatane vodi krivi~ni postupak, uverewe odr`avqanstvu, fotokopija vojni~kekwi`ice, nalaz, ocena i mi{qewe Vojnolekarske komisije o sposobnosti za vojnuslu`bu, biografija.

Vojnike u rezervi na ocenu zdravstvenesposobnosti upu}uje komisija koja odabirakandidate.

PRAVA I OBAVEZE ZA VREME SLU@BE POUGOVORU

Vojnici na slu`ewu vojnog roka ugovor o pri-jemu u vojnu slu`bu na odre|eno vreme za-kqu~uju neposredno posle odslu`ewa vojnogroka, a vojnici u rezervi posle javqawa naslu`bu u jedinici.

Ugovor se zakqu~uje na period od 3 (tri) go-dine.

Vojnici po ugovoru na odre|eno vreme imajupravo na: li~ni dohodak i druga nov~anaprimawa prema Pravilniku o li~nim do-hocima, besplatan sme{taj u kasarni, be-splatnu ishranu po propisanom vojni~komobroku, godi{wi odmor i odsustva premaPravilniku o godi{wim odmorima iodsustvima, zdravstveno i socijalno osigu-rawe i druga prava i obaveze premapropisima za lica primqena u vojnu slu`buna odre|eno vreme.

Bli`a obave{tewa o pravima i obavezamavojnika po ugovoru na odre|eno vreme vojni-ci na slu`ewu vojnog roka mogu dobiti u svo-joj jedinici, a vojnici u rezervi u Vojnojpo{ti gde se primaju pod ugovorom.

Konkurs ostaje otvoren do popuneupra`wenih mesta.

O izboru kandidati }e biti obave{teni upropisanom roku.

VOJNA PO[TA 2130 BEOGRAD Raspisuje

KONKURSZa popunu slobodnih formacijskih mesta prijemom vojnika na slu`ewu vojnogroka i vojnika u rezervi u vojnu slu`bu po ugovoru NA ODRE\ENO VREME.

OGLASI

8215. avgust 2007.

UK

R[

TE

NE

RE

^IA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Qutit ~ovek (odmila), 2. [are, ornamenti i sl, 3. Na{ glumac, 4.Pravac u savremenoj umetnosti “opti~ka umetnost”, 5. Majka, 6. Spil-bergov filmski vanzemaqac, 7. Upi{ite: r, i, 8. Radarski ure|aj, ra-dar, 9. Radnik u alatnici, 10. Upitna zamenica, 11. Popularna pri~a zadecu, 12. Glava bez kose, 13. Prorez, 14. Potvrdna re~ca, 15. Na{ tea-trolog, 16. Zavesti, ukwi`iti, 17. Alatka za kopawe zemqe, 19. Vrstaza~ina, 21. Toksin, 22. North-northeast (skr: sever-severoistok), 23. Iza-ziva~i crvoto~ine, 25. Prilika, zgoda, 26. Znalac istorije, povesni~ar,27. Drugarica Paje Patka, 29. Simbol berilijuma, 30. Deqiv sa dva,32. Gr~ sa trzajem ili uko~eno{}u, 33. Dom senatora, 34. Slavni sli-kar, Vinsent, 35. Muzi~ki duva~ki instrument, 37. Teku}i ra~un (skr.),38. Povodi, pobude, 39. Ime glumice Antoneli, 40. Ubadati, probadati,41. Tehni~ki nokaut (skr.), 42. Vrlo dobro, izvrsno, 43. Na{ biv{i no-vinar, Bo`idar, 45. Poqska ujediwena radni~ka partija, 46. @abqi ud,48. Auto-oznaka Kikinde, 49. Staroegipatsko bo`anstvo, Ptah, 51. Sim-bol kalaja, 52. Auto-oznaka Leskovca, 53. Sli~no (skr.).

VODORAVNO:

18. Na{ biv{i pozori{ni poslenik, 19. Mr`wa (lat.), 20. Zakopati,21. Simbol aluminijuma, 22. Trocifren broj, 200, 23. Li~na zameni-ca, 24. ^upati, rastrzati, 25. Veran, privr`en, 26. Glinen, 27. Ras-plodni biqni organ, 28. Sposobni, 29. Za{titnica (a i {titna `le-zda), 30. O~istiti vodom, 31. Planinski kraj u isto~noj Bosni, 32. @enska plemi}ka titula, 33. Stru~wak za pravo, 34. Simbol in-dijuma, 35. Vrsta hemijskih jediwewa, 36. Pritoka Dunava, 37. Pti}(nar.), 39. Doranin, 40. Brend ~asovnika, 41. Mafija{ki zakon }uta-wa, 42. Upi{ite: i, m, 44. Razbojnik i vo|a razbojnika iz arapskihpri~a, 45. Proizvo|a~ katrana, 46. Plovni objekt, la|a, 47. Ukoso,48. Sme{ten na parkingu (o automobilu), 49. Skrivati, tajiti, 50. Na-dimak biv{eg glumca Dragoquba Milosavqevi}a, 51. Deo haqine, 52.O~igledan, 53. Praslika, prauzor, 54. Ko{arka{ San Antonija, Ro-bert, 55. Vrsta hemijskog jediwewa, 56. Simbol aktinijuma, 57. Poze,dr`awa, 58. Vrsta golubova, 59. Na{ biv{i glumac.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

:cen

tral

nome

sto,

Zla

tar,

ara

rina

, rl,

tali

na, o

vo, k

ami~

ak, B

ela

Reka

,I

ma, a

tama

n, a

, kot

a, o

~ara

ti, N

azor

, evr

osoc

ijal

izam

, dd,

RU, r

adija

tori

, ene

rget

ika,

re,

In,

fes

tiva

loma

nija

, ^ad

e`,

Anta

res,

vat

i, a

, rul

ati,

auk

, tok

atin

a, k

amat

ar, a

da, k

aset

e,X

o, a

dami

ti, p

arw

ak, M

irja

na Jo

kovi

}.

KOMBINACIJABotvinik – Batuev

SSSR, 1930.Beli na potezu.1.Sf7! Tf7 2.De6 Df8Na 2…Sed5 3.Sd5 Sd5 4.Ld5Ld5 5.Tc8 i beli dobija.3.Se4 Tc1Na 3…Sed5 4.Sd6Na 3…Se4 4.fe4 Tc6 5.Tc6 Lc66.d5 sa pretwom d64.Tc1 Sfd5 5.Sd6 La8 6.Te1! g67.Sf7 Df7 8.De7Na 8…Se7 9.Te7 Ld5 10.Tf7Lf7 11.Lf71:0

ZANIMQIVOSTITO JE FINI[!

Efim Geler je na 22. {ampi-onatu Sovjetskog saveza u Mo-skvi 1955. godine izgubio prvihpet partija, a zatim stigao nadeobu prvog mesta i u doigrava-wu postao prvak dr`ave, po{toje pobedio Smislova. To je naj-~uveniji fini{ na jakim svet-skim turnirima.

{ahovski primat unosan posao nesamo za same majstore, nego i zaekipu oko wih. ^itavi {taboviprate dvojicu aktera, sve se snimai prati se svaki korak, svaki po-kret tela, pa i svaki mig – kako bise posle na{la opravdawa za po-raz. Tako je stvorena i tzv. klozet-ska afera, koja je poslu`ila da seruskom asu ospori titula. No, sa-ma ~iwenica da je on i u normal-nom tempu dobio partiju vi{e (jed-nu partiju je predao bez borbe), te

IZABRANA PARTIJA[AMPIONSKI

Kramnik – Van VeliVaj an Ze, 2007.

1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.e3e6 5.Ld3 Sbd7 6.b3 b6 7.0-0

Posle me~a za svetsku {ampion-sku krunu bilo je onih koji su optu-`ivali Vladimira Kramnika da jeprotiv Topalova primao pomo} sastrane. Danas je borba za svetski

da je me~ dobio u doigravawu naj-br`im tempom (kada igra~i nemajuvremena ni da mrdnu sa stola gdese igra), jasno ukazuje na svu be-smislenost tih „igara“. Vladimir,uostalom, pokazuje da je dostojantitule koju nosi.

Crni, koji ina~e pripada samojeliti svetskog {aha, ovde primewu-je `ilavu Slovensku odbranu. Svese tu zna...

7...Lb7 8.Lb2 Le7 9.Sc3 0-010.Dc2 Tc8 11.Tad1 Dc7 12.Se5h6 13.De2 Tfd8 14.f4 c5 15.cd5Sd5 16.Sb5 Db8 17.Sd7 Td718.f5 Lg5 19.fe6 fe6 20.Dg4 Te721.De4 Sf6 22.Dg6 Kh8 23.dc5

Tc5 24.Tf6 gf6 25.Lf6 Lf626.Df6 Tg7 27.Dh6 Kg8 28.De6 Kh829.Dh6 Kg8

Beli: Kg1, De2, Tc1, Td1, Lb3, Sc3, Se5, a2, b2, d4, f3, g2, h2

Crni: Kg8, Dd8, Tc8, Tf8, Lb7, Se7, Sf6, a7, b6, e6, f7, g7, h7

Beli: Kg1, Dh6, Td1, Ld3, Sb5, a2, b3,e3, g2, h2Crni: Kg8, Db8, Tc5, Tg7, Lb7, a7, b6Za kvalitet beli ima ~ak tri pe-

{aka vi{e, pa je pitawe odluke sa-mo stvar vremena.

30.e4 a6 31.Sd6 b5 32.De6 Kh833.Sf7 Kg8 34.Sg5 Kh8 35.Dh6 Kg836.De6 Kh8 37.Dh6 Kg8 38.Se6 Th739.Dg6 Kh8 40.e5

1:0

Dvotomna, bogato ilustrovana enciklopedija pisana uporedo na srpskom i engleskom jeziku,na 1040 strana, sa vi{e od hiqadu fotografija u boji , predstavqa 253 manastira podignutih

u prethodnom milenijumu na tlu Srbije. Delo od izuzetnog zna~aja za kulturnu i duhovnu ba{tinu srpskog naroda.

Kwige mo`ete nabaviti kod izdava~a,Katani}eva 15, Beograd,

i u kwi`arama NC „ODBRANA” u Beogradu (Vase ^arapi}a 22-24).

Kwigu mo`ete kupiti i na kredit, na deset rata - ~ekovima sa odlo`enim

pla}awem ili re{ewem o administrativnoj zabrani.

Cena: 14.580,00 dinara

Ostavite svojima u nasle|e kapitalno deloo kulturnom i duhovnom blagu srpskog naroda

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

telefaks: 011/3241-363; `iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „MANASTIRI SRBIJE”

po ukupnoj ceni od ................................. dinara.

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~ne rate (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqajuadministrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA")

overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

N O V I N S K I C E N T A R

preporu~ujekapitalno izdawe

Veliku enciklopediju

MANASTIRISRBIJE

mr Slobodana Mileusni}a

{tampanu u suizdava{tvu sa„Pravoslavnom re~i”

iz Novog Sada

B r a } e J u g o v i } a 1 9

PRODAVNICA "VOJNA KWIGA"

u c e n t r u B e o g r a d a , u l i c a V a s e ^ a r a p i } a b r o j 2 2

n u d i :

magazin "Odbrana"

vojnostru~ne ~asopise

"Novi glasnik", "Vojno delo" i

"Vojnotehni~ki glasnik"

kwige u izdawu Novinskog centra

"Odbrana", "Vojnoizdava~kog

zavoda", ostalih vojnih i drugih

izdava~a sa temama iz vojne

nauke i tehnike, istoriografije,

geopolitike, medicine, ishrane

i druga stru~na i popularna

izdawa

kurseve stranih jezika na audio

-kasetama i kompakt-diskovima

kompjutersku literaturu

izdawa na kompakt-diskovima

geografske mape i planove

postere i kalendare

sklapaju}e makete aviona,

brodova, vozila, vojnika i

pribor za wih

autorizovane replike naoru`awa

sabqe i bode`e

poslovnu galanteriju i

promotivne artikle sa oznakama

Vojske Srbije - priveske, zna~ke,

futrole za olovke i vizitkarte,

peroreze, hemijske olovke i

upaqa~e

RR aa dd nn oo vv rr ee mm ee jj ee oo dd 99 dd oo 22 00 ~~ aa ss oo vv aa ,,

ss uu bb oo tt oo mm oo dd 99 dd oo 11 55 ~~ aa ss oo vv aa ..

Deo izdawa se mo`e kupiti i u Novom Sadu, u agenciji

"Kara|or|evo", u @elezni~koj ulici broj 44.