NAORU@AWE - odbrana.mod.gov.rs prilog/36/036_071_Naoruzanje u Prvom... · pa se Prvi svetski rat ubrzo pretvorio u dugotrajni rovovski (pozicioni) rat, dobijaju}i karakteristike strategijskog

NAORU@AWEU PRVOM SVETSKOM RATU

Pre devedeset godina je u Kompiwenskoj {umi nedaleko

od Pariza, u èlezni~kom vagonu, potpisano primirje sa Nema~kom.

Tako je okon~an Prvi svetski rat, ili velika vojna, kako je nazivan.

Ostale su pri~e o bitkama, herojstvu, gubicima, bolestima, ali i

o vojnoj tehnici koja je tada kori{}ena.

Ovaj prilog posve}ujemo oru`jima i oru|u

kojim su zara}ene strane vojevale.

SPECIJALNI PRILOG 36

Prvi svetski rat nastao je kao posledica zao{trenih pro-

tivre~nosti izme|u velikih sila. U samom po~etku zahvatio je

devet dràva – Veliku Britaniju, Francusku, Belgiju, Luksem-

burg, Rusiju, Srbiju i Crnu Goru (sile Antante) i Nema~ku i

Austrougarsku (Centralne sile) – sa ukupno 732 miliona

stanovnika, ukqu~uju}i i kolonije. U rat je do kraja stupilo

28 dràva, sa vi{e od milijardu i po stanovnika, a ratne op-

eracije vodile su se u Evropi, Aziji i Africi i gotovo na svim

morima i okeanima.

Ogromnim dimenzijama, ru{ila~kim i uni{tavaju}im de-

jstvom, rat 1914–1918. godine vi{estruko je prevazi{ao sve

prethodne sukobe u istoriji qudske civilizacije. Od oko 70 mil-

iona mobilisanih qudi, poginulo je ili umrlo od rana, epidemija

i gladi oko 20 miliona, a pribli`no toliko je i raweno. U odnosu

na broj mobilisanih, Srbija je izgubila 26 odsto qudi, Francus-

ka 16,8, Nema~ka 15,4, Velika Britanija 17,5, Rusija 11,5, Ital-

ija 10,3, a SAD dva odsto.

Osta}e zabeleèno da je Prvi svetski rat bio i prvi global-

ni oruàni sukob. Angaòvao je sve dru{tvene slojeve i ~inioce

(vojne, politi~ke, ekonomske) i sve snage i izvore zemaqa u~esni-

ca. Koli~ine naoruàwa, municije i ostale ratne opreme,

pripremqene jo{ u miru, brzo su utro{ene, a rat je gutao mnogo

vi{e. Pove}ani su proizvodni kapaciteti sveta i oni su morali

biti podre|eni ratnim potrebama. Rat se, me|utim, nije re{avao

samo na frontu, pa su zara}ene dràve morale da preorijenti{u

svoj ekonomski sistem kako bi zadovoqile ratne potrebe.

UVE]AWE VATRENE MO]I

Vojna tehnologija je oduvek imala zapaènu ulogu u razvoju

celokupnog dru{tva i znatno je uticala na odnose u me|unarodnoj

zajednici. Po~etkom dvadesetog veka izme|u velikih evropskih

dràva po~ela je trka u naoruàvawu. Glavni isporu~ilac oru`ja

i vojne opreme postala je vojna industrija, koja je sredstva na -

oruàwa prodavala svim zainteresovanim stranama. Pri pre -

maju}i se za rat, armije velikih evropskih dràva po~ele su da se

opremaju sa pu{kama ve}eg dometa, mitraqezima i topovima i na

taj na~in im je znatno uve}ana vatrena mo}.

Iako je uvedeno novo ili znatno poboq{ano staro nao ru -

àwe, vojni stratezi nisu o~ekivali da }e to mnogo uticati na ta-

da{wu strategiju i taktiku, jer je upotreba naoruàwa bila pred-

vi|ena u okviru tada{weg modela ratovawa – silovitih napada na

neprijateqa sa svim raspoloìvim snagama, ~vrstom i u forti-

fikacijskom smislu dobro utvr|enom odbranom i brojnim protiv-

napadima (protivudarima) radi ostvarewa brze odluke na bo ji {tu.

Jedini ciq tada{we strategije bile su vojne jedinice, dok se

u vojne ciqeve nisu ubrajale vojne fabrike, transportne komu-

nikacije, naseqena mesta i gradovi..., iako su nova oru`ja unela

Rat koji je promenio svet

1. septembar 200828

Prvi svetski rat je u prvi plan

istakao tri ~iwenice koje su bitno

uticale na strategiju ratovawa:

milionski broj vojnika, ogroman

prostor vojevawa od oko ~etiri

miliona kvadratnih kilometara i

gotovo sva mora i okeani,

te uvo|ewe novih borbenih redstava

– tenkovi, avioni, podmornice,

nosa~i aviona, bojni otrovi...

Na taj na~in prestao je da bude

sudar vojnih snaga iz 19. veka, i

pretvorio se u sukob izme|u

dràva sa wihovim celokupnim

materijalnim i qudskim

potencijalima.

PRVI GLOBALNISUKOB

N A O R U @ A W E U P R V O M S V E T S K O M R A T U

dotada neslu}ene mogu}nosti ratovawa: otvarawe novog borbenog

prostora (vazdu{nog) u kome je avijacija svojim dejstvima mogla da

obezbedi kopnenim snagama odre|ene prednosti na bojnom poqu.

Vojna tehnika je, me|utim, radikalno izmenila prirodu rata,

pa se Prvi svetski rat ubrzo pretvorio u dugotrajni rovovski

(pozicioni) rat, dobijaju}i karakteristike strategijskog iscrpqi-

vawa. Uzrok te promene leì u upotrebi novog oru`ja (mitraqeza,

topovi), koje je omogu}ilo gotovo apsolutnu prednost nad takti~kim

pokretima jedinica koje nisu u dovoqnoj meri bile logisti~ki po-

dràne usled nedostatka transportnih sredstava i lo{e razvi-

jene mreè komunikacija.

Prvi svetski rat je u prvi plan istakao tri ~iwenice koje su

bitno uticale na strategiju ratovawa: milionski broj vojnika,

ogroman prostor ratovawa (oko ~etiri miliona kvadratnih kilo-

metara, a i gotovo sva mora i okeane) i uvo|ewe novih borbenih

sredstava (tenkovi, avioni, podmornice, nosa~i aviona, bojni

otrovi...). Na taj na~in prestao je da bude sudar vojnih snaga iz

19. veka, i pretvorio se u sukob izme|u dràva sa wihovim

celokupnim materijalnim i qudskim potencijalima. Klasi~ne vojne

formacije zamewene su potpunom mobilizacijom qudskih i mater-

ijalnih resursa.

Rat su karakterisale stabilne i celovite borbene linije sa -

s tavqene od brojnih utvr|ewa, ì~anih prepreka, osmatra~ nica,

sistema komunikacija za dopremawe ratnog materijala... Glavno

oru`je za borbu ~inile su pu{ke, mitraqezi i poqski to povi.

U pomorskom vojevawu, u kome su prvi put po~ele da se koriste

podmornice i mornari~ka avijacija, nije do{lo do zna~ajnijih pro -

mena. Ratni brodovi su bili boqe za{ti}eni oklopom, nao ru ̀ ani

efikasnijim topovima, ali je tradicionalna strategija pomorske

blokade imala isti zadatak – iscrpqivawe protivnika.

NOVE VRSTE ORU@JA

Razvoj novih vrsta oru j̀a, kao posledice razvoja motora sa un-

utra{wim sagorevawem, izmenio je sliku borbe na kopnu. Do tada

neprikosnovena kowica svoje mesto ustupila je novom borbenom

sredstvu – tenku, koji je naoruàn sa topom i mitraqezima mogao da

sav la|uje streqa~ke rovove i ì~ane prepreke. Tenk je postao prvi

borbeni sistem koji je kopnenoj vojsci omogu}io visok intenzitet ope -

ra cija u smislu velike pokretqivosti i prohodnosti na bojnom poqu.

Jo{ ve}u novinu u ratovawu donela je pojava aviona, koji su u

po~etku bili nenaoruàni i iskqu~ivo su se upotrebqavali za

izvi|awe poloàja i rasporeda protivnika, osmatrawe i korek-

turu artiqerijske vatre. U kasnijem periodu, konstrukcionim

poboq{awima i ugradwom naoruàwa, avijacija postaje zna~ajan

29

Ratna proizvodwa artiqerijskih cevi u Engleskoj 1917.


ofanzivni ~inilac na boji{tu, (vatrena podr{ka kopnenoj vojsci,

razarawe fortifikacijskih objekata protivnika...). Pri kraju ra-

ta avijacija (bombarderska) dobija strate{ki zna~aj izvo|ewem

dnevnih i no}nih napada na ciqeve (industrijska postrojewa,

gradovi, mreà komunikacija ...) u dubokoj pozadini neprijateqa.

Uvo|ewe potpuno novih vrsta oru`ja nalagalo je i velike

promene u vojnoj organizaciji – formirane su nove slu`be i je-

dinice (tenkovske, avijacijske, tehni~ke...), a sve ve}u ulogu dobijaju

komunikacije – telefon, telegraf, automobil, avion. Motorna vo -

zila jo{ su bila u fazi razvoja i bez taktike koja bi defini sala

wihovu efikasnu upotrebu. S druge strane, Prvi svetski rat dopri-

neo je brzom razvoju vojne industrije, velikoj serijskoj proi zvodwi

oru`ja i druge vojne opreme, uvo|ewu novih tehno lo{kih re{ewa,

radikalno uti~u}i na vojnu organizaciju i na~in vo|ewa rata.

VOJNA DIMENZIJA

Dràve koje su 1914. godine u{le u rat raspolagale su jakim

kopnenim snagama. Glavni rodovi vojske bili su pe{adija (75 odsto),

artiqerija (15 odsto) i kowica (5 odsto). Jedinice veze, inìweri-

je i drugih specijalnosti bile su malobrojne i tehni~ki nedovoqno

razvijene.

U svim vojskama pred rat se predvi|alo da }e glavni teret

borbi pasti na le|a pe{adije, koja je, sem pu{ke kao osnovnog

oru`ja, bila naoruàna i sa malim koli~inama

te{kih mitraqeza, dok su pu{komitraqezi i laki

mitraqezi proizvo|eni tokom rata. Artiqerija je bila prete`no

laka, kalibra 75–77 mm, dometa 6.000–8.000 m, a mawi deo je

~inila te{ka, odnosno tvr|avska artiqerija. Kowica je uglavnom

bila organizovana u kowi~ke divizije i korpuse. U znatnoj meri u

upotrebi su bili oklopni automobili naoruàni sa mitraqezima

i malokalibarskim topovima, kao pomo}no sredstvo za izvi|awe

i iznenadne napade na pozadinske ustanove protivnika.

Zara}ene strane veliku pa`wu posvetile su razvoju ratne

mornarice i wenom tehni~kom usavr{avawu. Osnovnu pomorsku

snagu ~inile su jake flote bojnih brodova, a sve intenzivniji

razvoj podmornica i mornari~kog vazduhoplovstva dali su novu

fizionomiju pomorskom ratu.

Brz razvoj ratne tehnike sna`no je uticao na organizaciju,

formaciju i ratnu opremu kopnene vojske. Porastao je broj

tehni~kih i specijalnih jedinica, pa se odnos izme|u rodova vojske

mewao: pe{adija i kowica brzo su opadale, a rasle su artiqeri-

ja, tenkovi, avijacija i tehni~ke slu`be. Na bojnom poqu do

izraàja je dolazila ubita~na mitraqeska i artiqerijska vatra,

a tenkovi su bili novo pokretno napadno i odbrambeno sredstvo.

Bojni otrovi pokazali su se kao vrlo efikasno sredstvo protiv

ìve sile, a kada su sa wima puwena minobaca~ka i artiqerijska

zrna za neutralisawe protivni~ke artiqerije, znatno su do-

prineli skra}ivawu trajawa artiqerijske pripreme.

U po~etku Prvog svetskog rata, vazduhoplovstvo je bilo malo-

brojno, u razvoju, sa tehni~ki slabim avionima, ~iji je iskqu~ivi

1. septembar 200830


zadatak bio izvi|awe i osmatrawe artiqerijskog ga|awa. Iz ra-

ta je iza{lo kao mo}ni rod vojske, a u nekim zemqama i kao vid

oruànih snaga, sa velikim brojem aviona, tehni~ki znatno us-

avr{enijim i sposobnim za izvr{avawe raznih zadataka. U ratu se

avijacija razvila i podelila na izvi|a~ku, artiqerijsku, lova~ku,

bombardersku, a u Nema~koj i juri{nu.

Avijacija se tokom rata upotrebqavala za sadejstvo sa kop-

nenim snagama, a u mawem obimu izvodila je i samostalna (strate-

gijska) dejstva protiv ciqeva u dubokoj pozadini neprijateqa. Na

kraju rata, avijacija je ~ak i masovno upotrebqavana u pojedinim

operacijama, pa je u Flandriji, samo na jednoj strani, bilo

1.500–2.000 aviona. Kako se bliìo kraj rata na zna~aju su gubili

baloni i vazdu{ni brodovi, koji su zbog velikih dimenzija bili vr-

lo pogodan ciq za lova~ku avijaciju i protivvazdu{na sredstva.

Rat na moru znatno je uticao na tok i rezultat Prvog svetskog

rata. Prevlast na moru omogu}ila je Antanti da u zavr{nim op-

eracijama koncentri{e nadmo}ne snage na kopnenim frontovima

u Evropi i pobedi Centralne sile. Pomorski rat prerastao je u

svojoj odlu~noj fazi (1917–1918) uglavnom u podmorni~ki rat.

Jedna od karakteristika rata na moru je i neuskla|enost de-

jstava kopnenih i pomorskih snaga, koje su delovale nezavisno

jedne od drugih, slede}i svoje strategijske ciqeve. Druga karakter-

istika ogledala se u pasivnosti osnovnih snaga flote (bojni

brodovi i bojni krsta{i) i pojave novih pomorskih snaga i sred-

stava (podmornice, nosa~i aviona, torpedni avioni). Mornari~ka

avijacija je krajem rata postala sve vi{e ~inilac ofanzivne mo}i

mornarice. Promene u strukturi i kvalitetu pomorskih snaga uti-

cale su odlu~no na pomorsku taktiku (zamena linijske sa taktikom

raznovrsnih pomorskih sastava) i strategiju, u kojoj je glavni za-

datak bila borba za obezbe|ewe pomorskog saobra}aja.

Osnovna strategijska koncepcija velikih sila – da se rat

re{i brzo jednom generalnom bitkom ili sa nekoliko uzastopnih

bitaka i udara – nije donela o~ekivane rezultate. Kqu~ni uspesi

ostvarivani su samo tamo gde su branio~eve rezerve ve} bile

istro{ene (Solunski front) ili je voqa branilaca za otporom

bila uga{ena (Italijanski i Zapadni front).

ISKUSTVA

Ofanzivne operacije ~esto su se svodile na rvawe sa

branio~evim snagama u takti~koj dubini, a napad se karakterisao

dugotrajnom artiqerijskom pripremom, ra{~lawenim i dobro

e{eloniranim borbenim rasporedom, postupnim osvajawem po-

loàja odbrane protivnika, usavr{avawem juri{a, dok su se de-

fanzivne operacije temeqile na pove}awu operativne i takti~ke

dubine odbrambene zone, na jakom vatrenom sistemu, koji je bio

kombinovan sa sistemom prepreka, inìwerijskim ure|ewem po-

loàja i aktivnim dejstvima i angaòvawem rezervi iz dubine ra-

di zadràvawa nastupawa protivnika i izvo|ewa protivnapada,

kako bi se povratili izgubqeni poloàji. Razvoj oruànih snaga i

pojava novih borbenih sredstava i rodova vojske pove}ali su

zna~aj organizacije sadejstva.

Prvi svetski rat je ozna~io kraj upotrebe kowice na bojnom

poqu i nagovestio brz i dinami~an razvoj tehni~kih borbenih sis-

tema (tenkovi, avijacija), koji }e imati odlu~uju}u ulogu u Drugom

svetskom ratu.

31

Novinu u ratovawu predstavqali su tenkovi:

engleski Mark Mk V sa fa{inama za prelazak preko rovova, 1918.


1. septembar 200832

K o p n e n e s n a g e – p e { a d i j a

Pri pre ma ju }i se za rat za ra }e ne stra ne pred u ze le su niz neo -

p hod nih me ra (iz ra da rat nih pla no va, na o ru ̀ a va we ar mi ja,

ma sov na pro iz vod wa oru` ja...) ka ko bi {to sprem ni je do ~e -

ka le ob ra ~un na boj nom po qu. Te ̀ i {te svih na po ra bi lo je

usme re no na opre ma we vi {e mi li on ske kop ne ne voj ske, u ko joj

je pe {a di ja ~i ni la 75 od sto broj nog sta wa i ko ja je tre ba lo

da bu de kqu~ po be de ili po ra za. Ana li zi ra ju }i upo tre bu oru` ja u

Pr vom svet skom ra tu, voj ni ana li ti ~a ri is ta kli su ~i we ni cu da su

sve za ra }e ne ar mi je upo tre bqa va le go to vo iste mo de le la kog stre -

qa~ kog oru` ja (pu {ke, mi tra qe ze, pi {to qe, re vol ve re). To je bi la

po sle di ca ku po vi ne oru` ja kod istih pro iz vo |a ~a, ko ji su se ka sni -

je, u rat nom vre me nu, na {li na su prot noj stra ni. Deo tog oru` ja

pred sta vqao je rat ni plen ko ji je ko ri {}en u na red nim bor ba ma.

PI [TO QI

Po ja va pi {to qa da ti ra s kra ja 15. ve ka, ali se tek kra jem

19. ve ka re a li zu je ide ja o au to ma ti za ci ji va tre nog oru` ja, ko ri -

{}e wem ener gi je ba rut nih ga so va is pa qe nog met ka za oba vqa we

po treb nih rad wi ra di opa qe wa na red nog.

Ge ni jal ni ame ri~ ki kon struk tor va tre nog oru` ja J. M. Brow -ning pro iz veo je naj ~u ve ni ji ame ri~ ki po lu a u to mat ski voj ni pi {toq

CAP .45 Spe ci al Army Mo del 1911, po zna ti ji pod ime nom ColtM1911, ko ji ve} vi {e od jed nog ve ka ~i ni ne za men qi vi deo na o ru -

à wa ame ri~ kih voj ni ka. Taj pi {toq su u Pr vom svet skom ra tu upo -

tre bqa va li voj ni ci svih za ra }e nih stra na, a sa mo za ame ri~ ku

voj sku do kra ja ra ta iz ra |e no je vi {e od 300.000 ko ma da. To kom

ra ta J. M. Brow ning pro iz veo je jo{ de set mo de la pi {to qa Colt.Bel gi ja je 1900. go di ne, kao pr va ze mqa u sve tu, u na o ru ̀ a we

uve la po lu a u to mat ski pi {toq FN Brow ning M.1900, ~i me je re a li -

SA ISTO RIJ SKIM PE ̂ A TOM

O pi {to qi ma su is pi sa ni ne ki isti ni ti isto rij ski do ga -

|a ji. Aten tat na au strij skog nad voj vo du Fran ca Fer di nan da i

we go vu su pru gu So fi ju 1914. go di ne u Sa ra je vu iz vr {en je sa

pi {to qem FN Brow ning M1910. Na vo |u boq {e vi~ ke re vo lu ci -

je u Ru si ji V. I. Le wi na pu ca no je iz pi {to qa Colt. Pr vi avi on

na ita li jan skom fron tu (ita li jan ski far man) obo ri li su au -

stro u gar ski pi lo ti sep tem bra 1915. go di ne puc wem iz pi {to -

qa Ma u ser C.96. Isti mo del spa sio je ì vot mla dom bri tan -

skom ofi ci ru Vin sto nu êr ~i lu u bor bi sa do mo ro ci ma u Om -

dur ma nu (Su dan).

Za ra }e ne stra ne u{le su u rat sa

kop ne nom voj skom u ko joj je pe {a di ja

~i ni la 75 od sto ukupnog broj nog

stawa. Osnov na sla bost ogle da la se u

ne do stat ku i neo d go va ra ju }em

kva li te tu la kog stre qa~ kog oru` ja.

U to ku ra ta uvo |e na su no va

au to mat ska oru` ja, {to je uti ca lo

na vi {e stru ko po di za we va tre ne

mo }i i efi ka sno sti stre qa~ kog

oru` ja. Za ra }e ne stra ne ta da su

pro iz ve le vi {e od 22 mi li o na

pu {a ka, 900.000 (pu {ko)mi tra qe za,

141.000 ar ti qe rij skih oru |a,

18.000 mi no ba ca ~a, 8.300 ten ko va.

SU DAR MI LI ON SKIH

AR MI JA


zo va na od lu ka o mo der ni za ci ji osnov nog va tre nog oru` ja bel gij ske

ar mi je. Pi {toq je za jed ni~ ko de lo ~u ve nog ame ri~ kog kon struk to ra

va tre nog oru` ja J. M. Brow nin ga i bel gij ske pro iz vo |a ~a oru` ja FN(Fa bri que Na ti o na le d Ar me es de Gu er re). U to ku Pr vog svet skog ra ta

pro iz ve de no je 742.000 tih pi {to qa, a pod jed na ko su ih ko ri sti li

voj ni ci svih za ra }e nih stra na.

Mo bi li za ci ja iz vr {e na ju la/av gu sta 1914. go di ne, po ka za la

je da au stro u gar skoj voj sci ne do sta ju sve vr ste va tre nog oru` ja,

me |u ko ji ma i pi {to qi. Ka ko je pro iz vod wa stan dard nog pi {to qa

Roth-Sa u er M.7 ob u sta vqe na, kom pa ni ja Steyr je voj nim vla sti ma

po nu di la no vi mo del po lu a to mat skog pi {to qa Steyr M.12, ka li bra

9 mm, ina ~e ve o ma po pu lar nog i ma sov no pro da va nog u ino stran -

stvu. Ne ki voj ni ana li ti ~a ri su taj pi {toq pro gla si li dru gim naj -

bo qim po lu a u to mat skim pi {to qem Pr vog svet skog ra ta, od mah po -

sle ne nad ma {nog Colt/Brow ning M.1911. U to ku ra ta pro iz ve de no

je vi {e od tri sta hi qa da tih pi {to qa.

Ne ma~ ka voj ska u Pr vom svet skom ra tu ko ri sti la je tri mo -

de la po lu a to mat skih pi {to qa do ma }e kon struk ci je i pro iz vod we

– Ma u ser C.96, Walt her mod. 2 i 5 i Lu ger-Pa ra bel lum.

Po lu a u to mat ski pi {toq Ma u ser C.96, ka li bra 7,63 mm, de lo

je bra }e Fe e der le, za po sle nih u fa bri ci Ma u ser. Pro to tip je iz ra -

|en 1895. go di ne, a ko na~ na ver zi ja 1896. go di ne. Me |u pr vi ma

ko ji su opro ba li no vi pi {toq bio je ne ma~ ki car Vi lhem II. Pi -

{toq je bio ve o ma po pu la ran me |u ne ma~ kim ofi ci ri ma, a u ne do -

stat ku stan dard nog voj nog pi {to qa lu ger, Nem ci su 140.000 ko ma -

da pi {to qa Ma u ser C.96 pre pra vi li na ka li bar 9 mi li me ta ra.

Me |u naj ve }im kup ci ma tog pi {to qa bi li su Tur ska, Ita li ja (za

rat nu mor na ri cu), Ru si ja i Au stro u gar ska.

Od po ja vqi va wa po lu a to mat ski pi {toq Walt her uì vao je

ve li ki ugled u sve tu. Kon struk to ri, otac i sin Walt her, pr vi po lu -

a to mat ski pi {toq, Mo del 1, ka li bra 6,35 mm, pro iz ve li su 1906.

go di ne. Do kra ja Pr vog svet skog ra ta iz ra |e no je jo{ osam mo de -

la (po sled wi, mod. 9), od ko jih su 3 i 4 bi li u ka li bru 7,65 mi li -

me ta ra.

Le gen dar ni po lu a u to mat ski pi {toq Lu ger-Pa ra bel lum, ka li -

bra 9 mm, u upo tre bi je vi {e od jed nog ve ka, i za to vre me je pro -

iz ve de no ~ak 150 we go vih va ri jan ti. U na o ru ̀ a we je uve den 1900.

go di ne, a 1904. ne ma~ ka mor na ri ca na ru ~i la je 8.000 ko ma da,

ozna ke P-04. Pr ve is po ru ke usle di le su 1906. go di ne, pa je ozna ka

za me we na sa P04-06. Od 1908. u na o ru ̀ a we ga uvo di i kop ne na

voj ska pod ozna kom P-08.Osim na ve de nih, voj ni ci za ra }e nih stra na u na o ru ̀ a wu su

ima li i sle de }e pi {to qe: Bri tan ci – We bley Mark I i Colt M1911,

Fran cu zi – Star, Sa va ge, Colt M1911, Nem ci – Lan ge man, Dreyse1907, Sa u er M13, Au stro u ga ri – Schon ber ger, Man nlic her i Roth-Sa -u er, Ru si i Sr bi – {ved ski pi {toq Na gant.

U ar se na lu za ra }e nih stra na na la zi li su se i re vol ve ri:

Colt M.1917, Na gan, Rast-Gas sen, Or do nan ce, Smith & Wes sonM1917, Fran cot te, Sharps-sa xon, Gli sen ti, En -fi eld Mark I, We bley Mark VI, Fos bery, Colt ArmySpe ci al, Or bes, Tro ca loa, Espag nol i dru gi.

PU [KE

Pe {a di ja je u Pr vi svet ski rat u{la s

osnov nim na o ru ̀ a wem – pu {ka ma, uni ver -

zal nim oru` jem za dej stvo va trom i uda rom

(kun dak, ba jo net), pro iz ve de nim kra jem 19. i

po ~et kom 20. ve ka. Is ku stva iz ra to va vo -

|e nih po lo vi nom 19. ve ka uka za la su po tre -

bu za kon stru i sa we pu {ke ko ja }e omo gu }i ti

br zo otva ra we va tre, ve }i do met, bo qu

pre ci znost po ga |a wa i ve }u iz dr ̀ qi vost u

bor bi. Za hva qu ju }i pro na la ̀ e wu bez dim -

nog ba ru ta, uvo |e wu ma ga ci na, me sin ga ne

33

Belgijski FN Browning M 1900-1

Luger-Parabellum 08

MWP Nagant – ruski


~a u re, no ve teh no lo gi je (au to ma ti ka) i pri me ne ~e li ka, pr ve pu -

{ke, br zo met ke (re pe tir ke), po ja vqu ju se u dru goj po lo vi ni 19. ve -

ka i od mah ula ze u na o ru ̀ a we svih ta da {wih ar mi ja.

Ia ko su se u pri pre ma ma za rat sve stra ne opre mi le sa do -

voq no oru` ja, ve} pr ve bit ke uka za le su na ve li ke gu bit ke oru` ja

i osta le voj ne opre me, pa su no ve ko li ~i ne ubr za no pro iz vo |e ne

to kom ra ta. Ta ko je u pe ri o du 1914–1918. go di ne iz ra |e no vi {e

od dva de set mi li o na ko ma da pu {a ka. Do bar deo ovih mo de la upo -

tre bqa vao se i u Dru gom svet skom ra tu, a i do ka snih se dam de se -

tih go di na pro {log ve ka.

Au stro u gar ska je u rat u{la sa mi li on i tri sta hi qa da pu -

{a ka sta rog ti pa M86/90, M88/90 i M90. U ne do stat ku do ma }ih

pu {a ka, uve zla je ne ma~ ke Ma u ser i Gew.88 i ita li jan ske Man lic -her-Car ca no M91, a upo tre bqa va la je i za ple we ne ru ske pu {ke

Mo sin-Na gant M91. Od 1915. uve la je u na o ru ̀ a we do ma }u br zo -

met nu pu {ku Man lic her M95, po jam stan dard ne kva li tet ne voj ni~ ke

pu {ke, ko ju je do kra ja pro iz ve la u tri mi li o na ko ma da. Tu pu {ku

upo tre bqa va li su bu gar ski, ru mun ski i gr~ ki voj ni ci.

Ne ma~ ka je svo ju voj sku opre mi la sa dva mo de la pu {a ka – „ko -

mi sij skom“ Gew.88 i le gen dar nom br zo met kom Ma u ser M98, naj bo -

qom pu {kom tog vre me na, ~i ji je raz voj tra jao tri de set go di na i ko -

ju su stru~ wa ci na zva li „pu {kom za sva vre me na“. Iz ra |i va na je u

dve ver zi je – stan dard noj voj ni~ koj i skra }e noj (kao ka ra bin) ozna -

ke M1889AZ. Do kra ja ra ta Nem ci su pro iz ve li oko tri i po mi li -

o na pu {a ka M98, ko je su se na la zi le u na o ru ̀ a wu bel gij ske, tur -

ske, au stro u gar ske i srp ske voj ske (90.000 M1893 i 32.000 M98).

Osnov na i naj po zna ti ja bri tan ska voj ni~ ka pu {ka u Pr vom

svet skom ra tu (u upo tre bi se za dr ̀ a la do se dam de se tih go di na

pro {log ve ka) bi la je SMLE (Short Ma ga zin Lee-En fi eld), po zna ti ja

kao „smr dqiv ko“ (engl. Smelly, pre ma skra }e ni ci SMLE), jed na od

naj bo qih pu {a ka svog vre me na. Pr vi mo del Mark I pro iz ve den je

1902, a po sled wi Mark III, 1916. go di ne. Za vre me ra ta ukup no je

iz ra |e no vi {e od dva mi li o na ko ma da pu {a ka SMLE. Osim tog

oru` ja, bri tan ski voj ni ci ko ri sti li su i ka nad sku pu {ku Ross MarkIII, ja pan sku Ari sa ki, ne ma~ ku Ma u ser 98, ame ri~ ku Win che ster 1892 i

do ma }u Pat tern 14.

Odu {e vqe ni bri tan skom re vo lu ci o nar nom pu {kom SMLE,Ame ri kan ci su do ne li od lu ku o raz vo ju pu {ke Spring field M1903,

sa ti pi~ nim ne ma~ kim si ste mom Ma u ser. No va br zo met na pu {ka u

upo tre bu je uve de na 19. ju na 1903. pod ime nom U.S.Ri fle Ca li ber.30Mo del 1903. go di ne. Do ula ska SAD u rat, ame ri~ koj voj sci is po -

ru ~e no je vi {e od mi li on tih pu {a ka, a do kra ja ra ta pro iz ve li su

jo{ ~e ti ri mi li o na. Osim ovog oru` ja, ame ri~ ki voj ni ci upo tre -

bqa va li su i pu {ke Win che ster M1985 i U.S.En fi eld M1917.

1. septembar 200834

ORU@JE PRO MEN QI VOG USPE HA

Za osnov nu pu {ku ita li jan ske voj ske u Pr vom svet skom ra -

tu, Man lic her Car ca no M.1891, ve za na su tri do ga |a ja. U ita li -

jan skom po ra zu kod Adue (Eti o pi ja) 1896. go di ne pu {ka go to vo

ni je ni upo tre bqe na. U gu {e wu „bok ser skog ustan ka“ (Ki na)

1900. po ka za la je ve li ku efi ka snost, a pre ma na la zu FBI pu -

{kom Man lic her-Car ca no M.91/38 Li Osvald iz vr {io je aten -

tat na ame ri~ kog pred sed ni ka Xo na Ke ne di ja.

Mauser M98 u naoruàwu srpske vojske

Man lic her Car ca no M.1891


en ne 19O7 T, Hotchkiss 1914), Au stri ja (Schwar zlo se M07/12), Ita -

li ja, i dru ge ze mqe.

U to ku Pr vog svet skog ra ta pro iz ve de no je oko 900.000 mi -

tra qe za – la kih (pu {ko mi tra qe za), sred wih i te {kih, a pri kra ju

ra ta ugra |u ju se na ten ko ve i avi o ne.

35

MAK SIM

U bi ci na So mi 1. ju la 1916. od va tre ne ma~ kih mi tra qe -

za Ma xim 08 ì vot je iz gu bi la ve }i na od 60.000 bri tan skih

voj ni ka. Srp ska voj ska je za vre me pro bo ja So lun skog fron ta

ima la 572 mi tra qe za Ma xim 08, St. Eti en ne M.7/15 i HotckhissM.14.

Engleski mitraqez Lewis

Austrougarski Manlicher M95

Ruska pu{ka „berdan II”

Japanska pu{ka Arisaki

Mosin-Nagant


Pr vi svet ski rat iz ne na dio je Fran cu ze ko ji su od mah ob no vi -

li pro iz vod wu u svo je vre me naj e fi ka sni je pu {ke na sve tu Le belM.1886/93 (pro iz ve de no vi {e od tri mi li o na ko ma da), a iz ma ga ci -

na su iz vu kli i sta re Gras i Gras-Kro patschek. Pu {ke Le bel pr ve su

na sve tu ko ri sti le bez dim ni ba rut, {i qa sti me tak (ti pa D) i od go -

va ra ju }i mo di fi ko va ni ni {an. Fran cu skoj voj sci je, me |u tim, ne do -

sta ja la ozbiq na br zo met na (re pe tir ka) pu {ka. Re {e we je na |e no u

Bert hi er M.1907/15, po zna ti joj pod ime nom „du ga fran cu ski wa“, od -

no sno „se ne gal ka“, jer je bi la na me we na afri~ kim ko lo ni jal nim

tru pa ma. Za tu pu {ku pro iz ve den je no vi me tak bal le-D, a upo tre bqa -

va li su je srp ski, ru ski, ita li jan ski i ru mun ski voj ni ci. Do kra ja ra -

ta iz ra |e no je 2.400.000 ko ma da svih pu {a ka si ste ma Bert hi er.Ka da je Ita li ja stu pi la u rat 1915. go di ne ima la je 900.000

pe {a dij skih pu {a ka, 95.000 ko wi~ kih ka ra bi na i 76.000 po seb nih

ka ra bi na si ste ma Man lic her-Car ca no M.1891, a i sta ri jih pu {a ka

i ka ra bi na si ste ma Vit ter li-Vi ta li M.1870/87, ko je je ka sni je ustu pi -

la Ru si ji.

Na po ~et ku Pr vog svet skog ra ta Ru si ji je ne do sta ja lo osnov no

oru` je – pu {ka. U rat je u{la sa pu {ka ma do ma }e kon struk ci je mo -

sin-na gant M1891, po zna ti je pod ime nom „tro li nij ska“ pu {ka („tri

li ni je“ od po 2,54 mm od go va ra le su ka li bru od 7,62 mm), za ko je

su raz vi je ne dve vr ste me ta ka – za o bqe ni (M1891) i {i qa sti/ko -

nu sni (M19O8). Do po ~et ka ra ta u Fran cu skoj, SAD i Ru si ji pro -

iz ve de no je 4.100.000 pu {a ka mo sin-na gan (Mosin-Nagant).Da bi na o ru ̀ a la svo ju mi li on sku ar mi ju Ru si ja je gro zni ~a vo

ku po va la pu {ke – ame ri~ ke Win che ster M.1898 (300.000 ko ma da) i

ja pan ske Ari sa ki tip 30 i 38, ka li bra 6,5 mm (oko 800.000 ko ma da),

te ka ra bi ne Ari sa ki Re pu bli ca Me xi ca na 1913, ka li bra 7 mm, ko je su

Ja pan ci pro iz ve li za Mek si ko (oko 40.000 ko ma da).

(PU [KO)MI TRA QE ZI

Iza neo bi~ nih na zi va „mlin za ka fu“, „ko pa~ krom pi ra“ ili

„top-pi {taq ka“, kri je se naj mo} ni je va tre no oru` je pe {a di je u

Pr vom svet skom ra tu – mi tra qez. Pr vi upo tre bqi vi mo del jed no -

cev nog au to mat skog oru` ja ka li bra 11,4 mm kon stru i sao je 1884.

go di ne Ame ri ka nac Hi ra ma Mak sim. Ve} u pr vim bor ba ma (1893.

i 1898) u ko ji ma je bio upo tre bqen, mi tra qez je do ka zao svo ju ve -

li ku va tre nu mo}. No vo oru` je ubr zo su u na o ru ̀ a we svo jih ar mi -

ja uve li En gle ska (Le wis, Vic kers, Hotchkiss), Ru si ja (mak sim P1910),

Ne ma~ ka( Ma xim 08, LMG 08/18, Dreyse 1912, LMG 14 Pa ra bel lum),

Fran cu ska (Hotckhiss le ge re, Cha uc het mod.1915, APX 105, St. Eti -

1. septembar 200836

Artiqerija

UU toku rata ostvareni su

zna~ajni rezultati

u razvoju, proizvodwi i primeni

artiqerijskih oru|a, municije

i prate}e opreme.

Afirmisani su uloga i zna~aj

te{ke artiqerije i razvijena su

i uvedena u upotrebu neka oru|a

koja }e ostati trajni blistavi

primeri genijalnosti konstruktora

i korisnika – na primer,

Pariski top.

MO]VATRE IMANEVRA

dru goj po lo vi ni de vet na e stog ve ka po ja vi li su se pr vi to po vi

sa olu ~e nim (`le bqe nim) ce vi ma, te se taj do ga |aj sa pra vom

sma tra ro |en da nom mo der ne ar ti qe ri je. Pr vi mo de li oru |a

sa olu ~e nim ce vi ma (u ko jem se pro jek ti li pu ne kroz usta ce vi –

ta ko zva ni spred pu ne }i to po vi) uve de ni su u upo tre bu fran cu ske

poq ske ar ti qe ri je 1857, a za tim 1860. go di ne i ru ske ar ti-

qe ri je. Go to vo u isto vre me po ja vqu je se jo{ jed no re vo lu ci o nar no

po boq {a we – pu we we pro jek ti la sa stra ne zad wa ka (ta ko zva ni strag -

pu ne }i to po vi), a pr vi mo de li oru |a pu we nih stra ga po ja vqu ju se 1859.

u Au stri ji i En gle skoj, za tim 1861. u Pru skoj i 1867. u Ru si ji.

Francuski brdski top

75 mm Deport


Po ja va to po va sa olu ~e nim ce vi ma pra }e na je uvo |e wem u upo -

tre bu pro jek ti la sa bron za nim vo de }im pr ste nom, ko ji pri kre ta wu

kroz cev do bi ja ro ta ci ju, te se ta ko zva nom ̀ i ro skop skom sta bi li za -

ci jom pro jek ti la znat no po ve }a va ju do met i pre ci znost ( za dva do tri

pu ta u od no su na pre ci zno st oru |a sa glat kim ce vi ma). U kraj wem,

bit no se po ve }a va efi ka snost pro jek ti la na ci qu.

MODERNIZACIJA ORU\A

Da qe po ve }a we po ~et ne br zi ne pro jek ti la, a ti me i do me ta,

omo gu }e no je kra jem 19. ve ka uvo |e wem u upo tre bu kva li tet ni jih (ma -

lo dim nih) ba ru ta, kao po gon skog pu we wa, ume sto cr nog ba ru ta (od

1884). Efi ka snost dej stva na ci qu po ve }a na je za me nom cr nog ba ru -

ta (kao eks plo ziv nog pu we wa) ja ~im bri zant nim eks plo zi vi ma (od

1888). Uve }a we po ~et ne br zi ne pro jek ti la ima lo je za po sle di cu

po ve }a we si le tr za wa la fe ta to pa, od no sno po ja vu znat no du ̀ eg

po me ra wa la fe ta una zad pri opa qe wu met ka. Sto ga je ap sorp ci ja

si le tr za wa po sta la osnov no teh ni~ ko pi ta we u da qem usa vr {a va -

wu ar ti qe rij skih oru |a. Taj teh ni~ ki pro blem re {en je pro jek to va -

wem „ela sti~ nog“ la fe ta, tj. ta ko zva nog pro tiv tr za ju }eg ure |a ja, sa

osnov nim sklo po vi ma: ko~ ni ca tr za wa, ko ja slu ̀ i da ap sor bu je

ener gi ju tr za wa po kret nih de lo va oru |a, i po vrat nik, na me wen da

ko ri {}e wem ener gi je ap sor bo va ne to kom tr za wa vra ti sklop ce vi u

po ~et ni po lo ̀ aj pre opa qe wa.

U po sled woj de ce ni ji 19. i po ~et kom 20. ve ka u ope ra tiv nu upo -

tre bu uve de na su pr va br zo met na oru |a (jer je pri me nom pro tiv tr -

za ju }eg ure |a ja omo gu }e no po ve }a we bro ja is pa qe nih me ta ka za je dan

mi nut ( kod la kih to po va pet do {est me ta ka, kod te {kih je dan do tri

met ka) i to sle de }im re do sle dom: 1897. u Fran cu skoj (poq ski top

75 mm), 1902. u Ru si ji (top 76,2 mm), 1903. u Ve li koj Bri ta ni ji (top

3,25 in ~a), 1905. u Au stro u gar skoj (top 77,5 mm), 1906. u Ne ma~ koj

(77 mm) i 1907. u Ita li ji (top 75 mm).

Po sled wa zna ~aj na mo der ni za ci ja ar ti qe rij skih oru |a uve de -

nih u upo tre bu pred Pr vi svet ski rat re a li zo va na je pri me nom pot -

pu no no vih ni {an skih spra va, ko ji ma je omo gu }e no dej stvo va we po

ci qe vi ma ko ji ni su u op ti~ koj vi dqi vo sti sa me sta va tre nog po lo ̀ a -

ja. Sa tak ti~ kog aspek ta to je mo ̀ da i naj zna ~aj ni je, jer je do tog vre -

me na bi lo mo gu }e dej stvo sa mo po vi dqi vim ci qe vi ma.

Uvo |e wem u upo tre bu spra va ti pa bu so le i ko li ma to ra omo gu -

}e no je usme ra va we oru |a u sek tor dej stva, a spra va ma ti pa da qi nar

i pa no ra ma za u zi ma we ele me na ta ga |a wa po vi si ni (ele va ci ji) i

prav cu (azi mu tu), te se ti me omo gu }a va po sred no ga |a we za klo we nih

ci qe va. Da bi se re a li zo va la ta kva vr sta ar ti qe rij ske va tre u sa -

stav ar ti qe rij skih je di ni ca uvo de se osma tra ~i, ko ji od go va ra ju }im

op ti~ kim ure |a ji ma do bi ja ju za da tak da osma tra ju efek te ar ti qe rij -

ske va tre i ko ri gu ju paq bu ra di do vo |e wa po go da ka na oda bra ni ciq.

Mo ̀ e se, da kle, kon sta to va ti da su ar ti qe rij ska oru |a, sa

pri pa da ju }om mu ni ci jom i pri bo ri ma za osma tra we i ni {a we we,

37


pre po ~et ka Pr vog svet skog ra ta ve} ima -

la sve pod si ste me slo ̀ e nog ar ti qe rij -

skog si ste ma.

ARTIQERIJA SRBIJE

U Kneèvini Srbiji, odluka o

uvo|ewu u naoruàwe artiqerijskih

oru|a sa olu~enim cevima doneta je

1863. godine. Za upotrebu je usvojeno

francusko oru|e sistema La Hitte, mod-

el M1858, pa je odmah po~elo osvajawe

wegove proizvodwe u Topolivnici u

Kragujevcu. Prva oru|a doma}e proizvodwe isporu~ena su ar-

tiqerijskim jedinicama 1865. godine. Proizvodwa tih oru|a i

pripadaju}e municije trajala je sve do 1886. godine. U Topolivni-

ci su se proizvodila dva tipa oru|a i municije La Hitte M1858,

takozvani laki i te{ki top.

Ministarstvo vojno Kneèvine Srbije nabavilo je 1872. go-

dine jednu eksperimentalnu bateriju „Krupovih“ ~eli~nih topova

ostragana, kalibra 80 mm, i dva {vajcarska bronzana topa ostra-

gana, kalibra 90 mm, kako bi se ispitale prednosti novih kon-

strukcionih re{ewa u odnosu na sistem La Hitte. Rezultati ispiti-

vawa bili su afirmativni, ali finansijske mogu}nosti Srbije

nisu dopu{tale da se zapo~ne prenaoruàvawe artiqerije.

U kratkotrajnom srpsko-bugarskom ratu (novembra 1885) an-

gaòvana artiqerija srpske vojske imala je 132 oru|a, prete`no

sistema La Hitte. Na osnovu iskustva iz prethodnih srpsko-turskih

ratova bilo je odlu~eno da se zastareli topovi tog sistema zamene

savremenijim francuskim oru|ima sistema De Bange, ali je ar-

tiqerija prenaoruàna tek 1886. godine. Nova oru|a uvedena su

pod nazivom poqski (brdski) top 80 mm M85. Radi upoznavawa sa

novom artiqerijskom tehnikom i novom nastavom ga|awa, u srpskoj

vojsci organizovana je prva Artiqerijska {kola ga|awa 1888. go-

dine. Slu{aoci su bili komandiri baterija i vodova, a nastava je

trajala tri meseca. Na prakti~nom delu kursa izvo|ena su ga|awa,

prvi put na pokretne ciqeve, na Mramorskom poligonu kod Ni{a.

Artiqerijska {kola ga|awa organizovana je i slede}e 1989. go-

dine, a zatim je obnovqena 1909, tek posle 20 godina.

Razvoj artiqerijskih oru|a, sasvim prirodno, bio je pra}en

razvojem organizacije artiqerije – ja~aju divizijski i korpusni

artiqerijski sastavi, a usavr{ava se i taktika primene artiqer-

ije u borbenim dejstvima. Pojavom brzometnih topova, pored ar-

tiqerijske pripreme, napada pe{adijskih i kowi~kih jedinica, kao

takti~ka radwa uvodi se i artiqerijska podr{ka napada. Tako je

artiqerija srpske Druge armije, pri opsadi Jedrena u toku Prvog

balkanskog rata, 24. marta 1913. izvr{ila pripremu napada koja

je trajala osam sati.

DVE KONCEPCIJE BORBENE UPOTREBE

Uo~i Prvog svetskog rata bila su formirana dva izri~ito ra-

zli~ita gledi{ta o upotrebi artiqerije u borbi – francusko i ne-

ma~ko. Osnovne karakteristike francuskog gledi{ta bile su: ar-

tiqerija ne priprema napad, ve} ga samo podràva; poqski topovi

75 mm, sa svojom brzinom ga|awa i dometom, dovoqni su za

izvr{avawe svih zadataka u pokretnom ratu; nema potrebe za bro-

jnom te{kom artiqerijom, jer se poqska fortifikacija ne}e

primewivati u ve}em obimu. Suprotno tome, Nemci su, cene}i mo}

vatre i mogu}nost primene poqske fortifikacije, svoja gledi{ta

formulisali slede}im na~elima: u borbi se za dejstvo najpre razvi-

ja te{ka artiqerija; ona svojim po~etnim dejstvom {titi razvoj lake

artiqerije i vodi borbu protiv neprijateqske artiqerije; u drugoj

fazi te{ka artiqerija, zajedno sa lakom, priprema napad pe{adije

ru{e}i fortifikacijske objekte; laka artiqerija (poqski topovi i

1. septembar 200838

MERZER DEBELA BERTA

Nemci su pred Prvi svetski rat razvili merzer kalibra

420 mm, namewen za ru{ewe betonskih objekata, grani~nih

tvr|ava i zapre~nih fortifikacija. Oru|e je na po~etku svoje

karijere konstruisao profesor dr Fric Rozenberg (Rausen-berger), a proizvedeno je u poznatoj fabrici „Krup“. Vojnici su

merzer nazvali „Debela Berta“ (Dicke Bertha), po baronesi

Berti Krup, èni vlasnika firme „Krup“ (Alfreda Krupa). Raz -

vi jena su dva modela: prvi, Gamma Gerat, èlezni~ko oru|e,

1911. godine, i drugi, Minen Gerat, oru|e na motornu (trak-

torsku) vu~u, 1913. godine.

Po~etkom Prvog svetskog rata Nemci su imali u naoruàwu

~etiri baterije (tri èlezni~ke i jednu motorizovanu), sa ukupno

sedam oru|a, od kojih pet sa èlezni~kom i dva sa motornom

vu~om. Godine 1914. oru|a su u~estvovala u borbama za Lije`,

Na mir, Mobe` i Antverpen. Slede}e godine upotrebqena su u

borbama kod Kovna (danas Kaunasa) i Novogeorgijevska (danas

Mo dlina), a za nas je zna~ajno wihovo u~e{}e u borbama za Sme -

de revo i Beograd.

Oru|a su tokom rata kori{}ena i za dejstvo protiv ìve

sile u rovovima, ali rezultati (zbog velikog habawa cevi) nisu

odgovarali utro{ku municije. Na kraju rata Nemci su imali

osam baterija sa ukupno 14 oru|a.

Oktobra 1915. nema~ka vojska je„Debelom Bertom“

bombardovala Beograd i Smederevo


haubice), neprekidno obezbe|ena dejstvom te{ke artiqerije, sna`no

podràva napad sopstvene pe{adije.

U Austrougarskoj je vladalo mi{qewe sli~no nema~kom, ali

se te{koj artiqeriji ipak nije pridavala dominantna va`nost.

Gledi{ta ostalih dràva bila su sli~na francuskom, uz odre|ene

nijanse – da }e u odre|enim borbenim situacijama biti potrebna

pri mena artiqerijske pripreme.

Zanimqivo je ista}i da je doktrinarna upotreba artiqerije

u srpskoj vojsci bila jasno definisana u Ratnoj slu`bi izdatoj

1911. godine. Prema woj, dejstvo tog roda vojske tesno je povezano

sa dejstvom pe{adije. Podr{ka sopstvene pe{adije vr{i se po sre -

dno (dejstvom po neprijateqskoj artiqeriji i wenim neutrali-

sawem) i neposredno (dejstvom po neprijateqskoj pe{adiji). Moè

se zakqu~iti da je doktrina upo trebe srpske artiqerije bila

uspe{an kompromis dveju, u to vre me, sukobqenih doktrina Fran-

cuske i Nema~ke.

U literaturi iz tog perioda brojne su rasprave o potrebi

uvo|ewa u naoruàwe brzometnih topova i na~inu wihove upo trebe.

Ponovo treba ista}i da se u Srbiji prate te stru~ne ras pra ve, te je

1912. u Beogradu izdata Nastava za ga|awe iz poq skih i brdskih

brzometnih topova (a i tablice ga|awa za poqski top 75 mm M1907

i brzometne haubice 120 mm i 150 mm M1910.

U po~etnom periodu Prvog svetskog rata (manevarski rat,

1914) Francuzi su, posle neprijatnog iskustva iz borbenih sukoba,

shvatili da je wihova artiqerija inferiorna (nedostatak te{ke

ar tiqerije), a taktika upotrebe artiqerije defektna. U grani~nim

bitkama nema~ka te{ka artiqerija dejstvovala je po francuskoj pre

nego se ona razvila za dejstvo, a zbog malog dometa nije mogla

uspe{no da odgovori na nema~ki napad. Francuska pe{adija, koja je

brzo ulazila u napad bez artiqerijske pripreme, trpela je velike

gubitke od nema~ke mitraqeske i artiqerijske vatre.

Uvidev{i zna~aj artiqerijske pripreme, Vrhovna komanda

Francuske je ve} avgusta 1914. naredila da se ona obavezno pri -

me wuje. U borbama na Isto~nom frontu nema~ka te{ka artiqeri-

ja nije ispoqila tako uspe{no dejstvo kao na Zapadnom, jer se rus-

ka artiqerija efikasnije angaòvala u pripremi i podr{ci svoje

39

pe{adije. U prvim borbama na balkanskom rati{tu, brojno slabi-

ja ali sa ve}im ratnim iskustvom, srpska artiqerija bila je us -

pe{ no angaòvana u zadacima neutralisawa austrougarske pe {a -

dije i wenih mitraqeza (sem u situacijama kada je oskudevala u mu-

niciji – poznati slu~aj novembra 1914).

AFIRMACIJA TE[KE ARTIQERIJE

U toku Prvog svetskog rata ostvareni su zna~ajni rezultati u

razvoju, proizvodwi i primeni artiqerijskih oru|a, municije i

prate}e opreme. Bez pretenzije da se nabroje svi zna~ajni pokaza-

teqi, navodimo neke od ostvarenih rezultata. Najpre, afirmisani

su uloga i zna~aj te{ke artiqerije i razvijena su i uvedena u

upotrebu neka (sa tehni~kog i takti~kog aspekta) oru|a, koja }e os-

tati trajni blistavi primeri genijalnosti konstruktora i koris-

nika (primer, Pariski top).

Zbog velike mase oru|a te{ke artiqerije i wihovog trans-

portovawa na nove vatrene poloàje, a radi dejstava u „opsadnim

operacijama“, pojavila su se oru|a èlezni~ke artiqerije. Ona

su nadìvela taj rat i bila uspe{no kori{}ena i u prvim godina-

ma Drugog svetskog rata.

Dobre osobine oru|a tipa merzer (artiqerijsko oru|e vrlo

kratke cevi, a velikog kalibra nameweno za dejstvo po forti-

fikacijskim objektima), pre svega ubacna putawa granate, inici-

rale su razvoj minobaca~a, koji su u velikom broju uvedeni u upotre-

bu u zavr{noj fazi rata. Masovnu upotrebu minobaca~i su doìveli

u Drugom svetskom ratu, a pogotovu u brojnim lokalnim ratovima u

drugoj polovini 20. veka. Razvijene su i uvedene u upotrebu nove

vrste projektila, na primer sa bojnim otrovima i dimni.

Formirane su jedinice specijalne namene sa odgovaraju}om

opremom: za artiqerijsko izvi|awe (ukqu~uju}i i artiqerijsku

avijaciju); komandno-{tabne jedinice na nivoima diviziona, kor-

pusa i armija; artiqerijske grupe razli~itih formacija; jake ar-

tiqerijske rezerve vrhovnih komandi. Unapre|eni su klasi~ni pos-

tupci i razvijeni novi postupci i metode izvi|awa, komandovawa

i ga|awa.

Britanska haubica 8 in~a, model M916. Cev duìne 6 in~a

ugra|ena je na brodski lafet modifikovan u lafet vu~nog oru|a.


1. septembar 200840

Pe ri od uo ~i po ~et ka Pr vog svet skog ra ta ka rak te ri {e po ja va

pra ve te {ke poq ske ar ti qe ri je i po ~e tak tran sfor ma ci je op sad ne

i tvr |av ske ar ti qe ri je u poq sku, od no sno, to je pe ri od stva ra wa je -

din stve ne ze maq ske ar ti qe ri je. Pod te {kom poq skom ar ti qe ri jom

sma tra la su se u to vre me ona ar ti qe rij ska oru |a ko ja su, po mo }i

dej stva i po kre tqi vo sti, bi la iz me |u stan dard nih poq skih oru |a

(to po vi ka li bra oko 75 mm i ha u bi ce do 105 mm) i te {kih op sad nih

i tvr |av skih oru |a (to po vi ka li bra pre ko 130 mm, ha u bi ce pre ko

155 mm i mer ze ri pre ko 220 mm). Oru |a te {ke ar ti qe ri je bi la su

for ma cij ski ukqu ~e na u sa sta ve je di ni ca ran ga kor pu sa i ar mi ja

ili su bi la pri da va na tim je di ni ca ma za iz vr {a va we za da ta ka ko ji

su zah te va li ar ti qe rij sku po dr {ku.

Pri pre ma ju }i se za agre si ju pro tiv su se da Nem ci su znat no

pre ra ta ja ~a li svo je sna ge u seg men tu te {ke poq ske ar ti qe ri je, jer

su pro ce ni li da }e im ta kva struk tu ra ar ti qe ri je omo gu }i ti da br -

zo ne u tra li {u ot por za pre~ nih for ti fi ka ci ja na prav ci ma na di -

ra wa. Pred po ~e tak ra ta u sa sta vu sva kog ne ma~ kog kor pu sa bi le su

po ~e ti ri ba te ri je ha u bi ca 150 mm, u sva koj ar mi ji bi lo je po ne ko -

li ko ba te ri ja mer ze ra 210 mm, a u re zer vi Vr hov ne ko ma de po sto -

jao je ve }i broj sa mo stal nih di vi zi o na to po va 100 mm i 130 mm.

Sva ta oru |a (oko 2.000 ko ma da) bi la su za to vre me sa vre me na –

mo de li iz pe ri o da od 1909. do 1914. go di ne.

Ve ru ju }i da }e wi hov poq ski top 75 mm zbog ve li ke br zi ne ga -

|a wa mo }i da re {a va sve za dat ke va tre ne po dr {ke, Fran cu zi su

1914. do ~e ka li sa vr lo ma lim bro jem ( 308 ko ma da) te {ke poq ske

ar ti qe ri je (84 ha u bi ce 120 mm, 120 to po va 120 mm, 104 ha u bi ce

155 mm), od ko jih je za slu ~aj ra ta tre ba lo da se for mi ra pet ar ti -

qe rij skih pu ko va. Po red to ga, fran cu ska oru |a bi la su za sta re la

u od no su na ne ma~ ka. U po re |e wu op sad ne i tvr |av ske ar ti qe ri je

Nem ci su ta ko |e ima li pred nost, jer su mo de li svih fran cu skih re -

{e wa bi li iz 19. ve ka, a naj ve }i ka li bar bio je 270 mm. Ka da je

1909. po sta lo ja sno da }e usko ro do }i do ra ta, Fran cu zi su za po -

~e li raz voj no vih i mo der ni za ci ju po sto je }ih mo de la, ali je do po -

~et ka su ko ba za po ~e ta pro iz vod wa sa mo jed nog no vog mer ze ra ka -

li bra 370 mi li me tra.

U osta lim zna ~aj nim evrop skim ze mqa ma sta we opre mqe no sti

oru |i ma te {ke ar ti qe ri je bi lo je uglav nom sli~ no onom u Fran cu -

skoj. Au stro u gar ska je ima la sa mo poq sku ha u bi cu 150 mm, mer zer

305 mm, i pre pra vqen spo ro met ni top 240 mm. Ru si ja je ras po la ga -

la sa sve ga 240 te {kih poq skih oru |a, me |u ko ji ma su naj vred ni ji

bi li to po vi 107 mm, ha u bi ce 122 mm i 152 mm. Sr bi ja je pre 1912.

ras po la ga la sa mo sa {est mer ze ra 150 mm i ne ko li ko to po va 120

mm, a po ~et kom 1913. na ba vi la je iz Fran cu ske 32 br zo met ne ha u -

bi ca 120 mm i osam br zo met nih ha u bi ca 150 mi li me ta ra.

TAKTI^KA POKRETQIVOST

U Pr vom svet skom ra tu te {ka ar ti qe ri ja od i gra la je ve o ma

zna ~aj nu ulo gu. U av gu stu 1914. bit no je do pri ne la br zim uspe si ma

ne ma~ ke voj ske u na pa di ma na bel gij ska i fran cu ska gra ni~ na utvr -

|e wa, a ka sni je, ka da se front sta bi li zo vao, po sta la je od lu ~u ju }i

fak tor pro bo ja ja ko do bro utvr |e nih po lo ̀ a ja. U na stav ku ra ta u

ar mi ja ma svih za ra }e nih stra na uo ~a va se ten den ci ja po ve }a wa ka -

li bra i po ve }a wa do me ta oru |a te {ke ar ti qe ri je.

Za iz u ~a va we isto ri je raz vo ja i dok tri ne upo tre be ar ti qe ri -

je vr lo je in di ka ti van pri mer raz vo ja ne ko li ko uspe {nih mo de la

oru |a u au stro u gar skoj (~e {koj) fir mi Sko da – Wer ke AG, re a li zo -

va nih na osno vu re {e wa mer ze ra 210 mm, mo del M1880, pre ma

sle de }em re do sle du: mer zer 240 mm M98, mer zer 305 mm M11, mer -

zer 305 mm M16, ha u bi ca 380 mm M16, top 240 mm M16 i mer zer

210 mm M18 (ko ji se u Du gom svet skom ra tu ko ri stio u na o ru ̀ a wu

ne ma~ kog Ver mah ta pod ozna kom Kru zer 210 mm).

Kao po se ban vid te {ke ar ti qe ri je, u to ku tog ra ta po ja vqu je se

è le zni~ ka ar ti qe ri ja, a za go to vo sva dru ga te {ka oru |a uvo di se

RUSKA HAUBICA

Najmo}nije rusko oru|e poqske artiqerije bila je haubica

305 mm M1915. Razvijena je u Obuhovskom zavodu po zahtevu

mor na rice. Prva dva oru|a ispitana su jula 1915. na morskom

poli go nu, a septembra iste godine formiran je morski te{ki

divizion sa ~etiri haubice 305 mm. Borbena dejstva divizion

je zapo~eo u leto 1916. i za osam meseci na protivnika je is-

paqeno 799 projektila. Januara 1916. godine Obuhovski zavod

dobio je zahtev da iz radi jo{ 48 haubica tog tipa.

Osnovni elementi podsistema haubice bili su: cev duìne

20 kalibara, dvoslojna, sa zadwakom i klinastim zatvara~em;

protivtrzaju}i ure|aj sa ko~nicom trzawa i hidropneumatskim

povratnikom, ugra|en u kolevku; lafet je omogu}avao pokretawe

cevi po visini od -2°do + 60°, a po pravcu levo i desno po 30°.

Oru|e se transportovalo èleznicom, po sklopovima:

lafet, kolevka, cev posebno. Za ure|ivawe i izradu ukopane

kru`ne platforme od drvenih balvana (mase oko 16 tona), na

koju se montiralo oru|e, bila su potrebna dva dana. Masa

oru|a na borbenom poloàju bila je oko 64,8 tona. Maksimali

domet bio je do 13.500 m, projektilima engleske (od haubice 12

in~a Mk V, firme Vickers) i ruske proizvodwe, mase 330 do 470

kg (sa eksplozivnim puwewem od 28 do 78 kg).

I u artiqeriji Crvene armije haubica 305 mm imala je

veoma zna~ajno mesto, kao rezerva vrhovne komande (1925. go-

dine, wome je bila naoruàna ~etvrta specijalna brigada;

1930. formirani su pukovi i divizioni velike mo}i). Izvu~ena

iz duboke pozadine ona je kori{}ena i 1941. godine u zavr{noj

etapi dejstava na Volhovskom frontu i pri osvajawu tvr|ave

Kenigsberg.

Ruska haubica 305 mm M1915 u Vojnoistorijskom

muzeju ruske artiqerije


mo tor na (trak tor ska) vu ~a, ko ja im znat no po -

ve }a va tak ti~ ku i stra te gij sku po kre tqi vost.

Ve} pr vih da na ra ta Ne ma~ ka za po ~i we jo{

ma sov ni ju pro iz vod wu te {kih oru |a i uspe va

da wi hov broj na kra ju ra ta bu de ve }i ne go u

voj ska ma pro tiv ni~ kih ze ma qa, a kva li tet bo -

qi ne ko kod pro tiv ni ka.

Po ~et kom le ta 1918, ka da je bi la na vr -

hun cu svo jih rat nih na po ra, Ne ma~ ka je ras po -

la ga la sa 7.900 te {kih to po va, ha u bi ca i

mer ze ra, me |u ko ji ma su bi li i no vi mo de li u

ka li bri ma 150 mm, 170 mm, 210 mm (po znat pod na zi vom Pa ri ski

top), 240 mm, 280 mm, 300 mm, 350 mm i 380 mm.

SAVEZNI^KE SNAGE

Ka ko se ve} u pr vim ope ra ci ja ma sa svim ja sno po ka za lo da we -

na ar ti qe ri ja ni je do ra sla Ne ma~ koj, Fran cu ska je za po ~e la iz vla -

~e we te {kih oru |a iz tvr |a va i sa bro do va, a po ~e la je da uvo di u

upo tre bu i no vo ra zvi je na oru |a, sa ci qem da se for mi ra ju ar ti qe -

rij ske je di ni ce te {ke ar ti qe ri je. Kao re zul tat tih me ra, no vem bra

1914, kor pu si su oja ~a ni ar ti qe rij skim di vi zi o ni ma sa to po vi ma

120 mm i ha u bi ca ma 155 mm. Ta ko |e, po ~e li su pro iz vod wu te {kih

ro vov skih oru |a ka li bra 240 mm i 340 mi li me ta ra.

U to ku ra ta (mar ta 1916) od oru |a ugra |e nih na è le zni~ ka

po sto qa for mi ra na je te {ka ar ti qe ri ja ve li ke sna ge (L’ar til le rie lo -ur de à gran de pu is san ce), sa ra spo nom ka li ba ra od 100 mm do 305

mm. Pred kraj ra ta Fran cu ska je ima la 4.950 te {kih ar ti qe rij skih

oru |a, ka li bra od 105 mm do 520 mm i 240 te {kih ro vov skih oru |a

ka li bra 240 mi li me ta ra.

Pod uti ca jem fran cu ske ar ti qe rij ske dok tri ne i ori jen ta ci je

na br zo met na i ma ne var ski po kret na oru |a ma weg ka li bra (osnov -

no oru |e ru ske ar ti qe ri je bio je top 76 mm, mo del 1902), Ru si ja je

ta ko |e u{la u rat bez od go va ra ju }e te {ke ar ti qe ri je. Na po ~et ku je

ima la ukup no 7.088 oru |a, a od to ga sa mo ma li broj ve }eg ka li bra

(76 to po va 107 mm, 512 ha u bi ca 122 mm, 164 ha u bi ca 152 mm), ta~ -

ni je, od nos iz me |u la ke i te {ke ar ti qe ri je bio je pri bli ̀ no 8:1.

Ima ju }i u vi du is ku stvo u su ko bu fran cu ske sa ne ma~ kom ar ti -

qe ri jom, Ru si ja je 1916. for mi ra la te {ku ar ti qe ri ju po seb ne na -

41

Francuski èlezni~ki top

400 mm M15 uspe{no je kori{}en

u borbi protiv Nemaca

kod Verdena 1916.


me ne, sa sta va ar ti qe rij ski kor pus sa {est bri ga da. U re zer vi Vr -

hov ne ko man de bi li su to po vi 152 mm i 254 mm, ha u bi ce 152 mm,

203 mm, 280 mm i 305 mm i mer zer 420 mm. U to ku rat nih go di na

(1914–1917) u na o ru ̀ a we ru ske voj ske uve de no je oko 16.000 ar ti -

qe rij skih oru |a, a od to ga 1.500 ko ma da te {kih ha u bi ca i to po va.

Mo ̀ e se re }i da je do pred kraj ra ta ru ska te {ka ar ti qe ri ja bi la

broj ~a no uve }a na za oko osam pu ta.

Na So lun skom fron tu srp ska voj ska ima la je u sva koj di vi zi ji,

po red dru gih ar ti qe rij skih je di ni ca, po di vi zi on ha u bi ca 120 mm, a

kao ar mij sku ar ti qe ri ju ima la je po vod za ple we nih to po va 105 mm

i 150 mm i dva bri tan ska to pa 107 mm. Pred oslo bo di la~ ku ofan -

zi vu 1918. srp ska te {ka ar ti qe ri ja po ja ~a na je sa 13 ba te ri ja, pa

su od wih i ne kih sop stve nih je di ni ca for mi ra ne dve ar mij ske ar ti -

qe rij ske gru pe i ar ti qe rij ska gru pa Vr hov ne ko man de. Gru pa Pr ve

ar mi je ima la je ~e ti ri ha u bi ce 120 mm i 10 to po va 105 mm; gru pa

Dru ge ar mi je osam ha u bi ca 120 mm, ~e ti ri to pa 105 mm, dva to pa

107 mm i 12 ha u bi ca 155 mm; gru pa Vr hov ne ko man de ima la je ~e ti -

ri to pa 105 mm i osam to po va 155 mi li me ta ra.

ORU\A @ELEZNI^KE ARTIQERIJE

Kra jem 19. i po ~et kom 20. ve ka u na o ru ̀ a we kop ne ne voj ske

uvo di se po seb na vr sta ar ti qe ri je, ~i ja su oru |a (po pra vi lu te {ka

i naj te ̀ a) mon ti ra na na spe ci jal ne è le zni~ ke va go ne s ko jih se i

dej stvo va lo. Ti me ar ti qe ri ja po sti ̀ e do bru tak ti~ ku po kre tqi vost,

uz do bro snab de va we mu ni ci jom. Me |u tim, upo tre ba te vr ste ar ti -

qe ri je za vi si la je od sta wa è le zni~ ke mre ̀ e.

Fran cu zi su pred iz bi ja we Pr vog svet skog ra ta ima li è le -

zni~ ke to po ve 120 mm i 155 mm u tvr |a va ma u Bel fo ru, Tu lu, Epi na -

lu i Ver de nu, ospo so bqe ne za kre ta we na pru zi {i ri ne ko lo se ka

60 cen ti me ta ra. To kom ra ta u na o ru ̀ a we je uve de no ne ko li ko ̀ e le -

zni~ kih to po va ka li bra do 400 mm. Nem ci su raz vi li pet è le zni~ -

kih mer ze ra 420 mm ber ta, ko ji su se pre vo zi li pru gom nor mal nog

ko lo se ka, a dej stvo va li sa pri pre mqe nih plat for mi. Za ure |e we

va tre nog po lo ̀ a ja bio je po tre ban je dan dan.

U Pr vom svet skom ra tu, u pe ri o du po zi ci o nog ra to va wa, oru |a

è le zni~ ke ar ti qe ri je ma sov no ko ri ste obe za ra }e ne stra ne. Za

we no for mi ra we ko ri sti la su se uglav nom po sto je }a te {ka mor na -

ri~ ka, brod ska i obal ska oru |a, uz od go va ra ju }e adap ta ci je.

Pre ma na ~i nu la fe ta ci je i pri pre ma wa va tre nog po lo ̀ a ja

è le zni~ ka oru |a mo gu se po de li ti u tri gru pe: oru |a ko ja mo gu dej -

stvo va ti ne po sred no sa {i na, sa bi lo ko jeg me sta na pru zi i u bi lo

kom prav cu; oru |a ko ja mo gu da dej stvu ju sa mo sa spe ci jal ne plat -

for me u~vr {}e ne za {i ne pra ve pru ge i sa ma lim po qem dej stva po

prav cu, i kao tre }e na oru |a ko ja mo gu da dej stvu ju sa {i na, ali sa -

mo sa kri vi na pru ga i u prav cu uz du ̀ ne ose va go na, od no sno sa vr lo

ma lim po qem dej stva po prav cu.

U SAD je raz vi je na fa mi li ja ta ko zva ne „mor na ri~ ke“ è le -

zni~ ke ar ti qe ri je. Na i me, zbog po tre be da se (u za vr {noj fa zi ra -

ta) mo} na ar ti qe rij ska oru |a upu te na evrop sko ra ti {te, na o ru ̀ a -

we ve li kog ka li bra, 12 in ~a (305 mm) i 14 in ~a (355 mm), mon ti ra -

no je na è le zni~ ke tran sport ne plat for me, a za tim ugra |e no na

li nij ske bro do ve ti pa „New Me xi co“ i „Ten nes see“.

Ka li bri oru |a è le zni~ ke ar ti qe ri je bi li su uglav nom u ra -

spo nu od 190 do 370 mm (to po vi), od no sno od 400 do 520 mm (ha u bi -

ce i mer ze ri). Iz me |u dva svet ska ra ta toj vr sti ar ti qe ri je pri da -

van je ve li ki zna ~aj, na ro ~i to u Ne ma~ koj. Me |u tim, u Dru gom svet -

skom ra tu zbog ma sov ne upo tre be avi ja ci je è le zni~ ka ar ti qe ri ja

se ko ri sti la ret ko i bez ve li kih uspe ha.

DEJSTVA SA OBALE

Po ~et kom 20. ve ka na me na obal ske ar ti qe ri je bi la je de fi ni -

sa na u sko ro svim ka sni je za ra }e nim ze mqa ma Pr vog svet skog ra ta

na sli ~an na ~in: od bi ja we va tre nih na pa da pro tiv ni~ kih bro do va,

za {ti ta min skih i dru gih pre pre ka u mo ru, spre ~a va we pro do ra

bro do va u lu ke i te sna ce, po dr {ka pro tiv de sant ne od bra ne u svim

fa za ma is kr ca va wa de san ta. Or ga ni za ci o na pri pad nost obal ske

ar ti qe ri je bi la je ne u jed na ~e na, ~e {}e u sa sta vu kop ne ne voj ske,

ali i u sa sta vu rat ne mor na ri ce (na pri mer, u Ne ma~ koj).

U pe ri o du pred rat oru |a obal ske ar ti qe ri je raz vi ja la su se

sa gla sno sa raz vo jem brod ske ar ti qe ri je, ali uz sve oset ni je za o -

sta ja we u od no su na mo der ni za ci ju bro do va. Ta ko se, zbog po ja ve sve

br ̀ ih i neo klo pqe nih bro do va, u sa stav obal ske ar ti qe ri je uvo de

oru |a ma wih ka li ba ra, a ve li ke br zi ne ga |a wa, uz do ta da uglav nom

te {kih oru |a (to po va i mer ze ra) ve li kog ka li bra. Po de la obal ske

ar ti qe ri je uglav nom je bi la na: te {ku (ka li bra iz nad 200 mm), sred -

wu (od 120 do 200 mm) i pro tiv a vi on sku.

Pred po ~e tak ra ta do met te {kih oru |a obal ske ar ti qe ri je

(naj ~e {}e ka li bra 150 do 210 mm) bio je do 20 km, sa br zi nom ga |a -

wa je dan me tak za dva - tri mi nu ta, a do met sred we ar ti qe ri je od

10 do 13 km, sa br zi nom ga |a wa jedan-~etiri met ka za mi nut. Iz u ze -

tak u ten den ci ji raz vo ja uo ~a va se u SAD po ra stom ka li bra te {ke

ar ti qe ri je na 14 in ~a (356 mm) i 16 in ~a (406 mm), ko ri {}e nih za

od bra nu Pa nam skog ka na la. Sto ga se ona iz dva ja iz sa sta va ze maq -

ske ar ti qe ri je kao po seb na vr sta ar ti qe ri je (Co ast ar til lery Corps).

POJAVA MINOBACAÂ

Po tre ba za oru |em ne po sred nog dej stva po ja vi la se u ru sko-ja -

pan skom ra tu 1904–1905, za vre me op sa de Port Ar tu ra, ka da su se

pro tiv ni~ ki po lo ̀ a ji to li ko pri ma kli da ar ti qe ri ja ni je mo gla da

tu ~e ne pri ja te qa u pred wim ro vo vi ma, bez opa sno sti po sop stve ne

tru pe. Sto ga su Ru si za brod sko oru |e 47 mm po de si li spe ci jal ni

pro jek til ma se 11,5 kg, ko ji je pod uglom od 45° do 65° mo gao da se

lan si ra na da qi nu do 370 me ta ra. Ja pan ci su uz vra ti li na isti na -

~in, ta ko da su obe stra ne na za do vo qa va ju }i na ~in re {i le zah tev

ma log do me ta.

Ko ri ste }i to is ku stvo Nem ci su uo ~i Pr vog svet skog ra ta uve li

u na o ru ̀ a we pr ve mi no ba ca ~e, naj pre (1910. go di ne) te {ke, ve li kog

ka li bra (250 mm, do me ta 420 m sa mi nom ma se 50 kg), a za tim (1913)

sred weg ka li bra (170 mm, do met 800 do 900 m, sa mi nom ma se 17

kg). To kom 1914. u na o ru ̀ a wu je bi lo 64 mi no ba ca ~a ka li bra 250

mm i 112 mi no ba ca ~a ka li bra 170 mi li me ta ra.

Po sle sta bi li za ci je fron ta, kra jem 1914, mi no ba ca ~e su uve le

u na o ru ̀ a we i dru ge za ra }e ne dr ̀ a ve. Do 1917. bi li su po de {e ni

sa mo za po zi ci o ni rat, a ka sni je su se po ja vi li mo de li ospo so bqe ni

za ma ne var sko dej stvo, od no sno za ne po sred no pra }e we sop stve ne

pe {a di je. Kra jem ra ta mi no ba ca ~i se ma sov no pro iz vo de, i pre ma

jed nom po dat ku, od ukup no 87.645 ar ti qe rij skih oru |a svih za ra }e -

nih stra na, bi lo je 27.386 mi no ba ca ~a, od no sno 31,2 od sto.

Ne ma~ ka je to kom ra ta uve la i dva mo de la la kih mi no ba ca ~a:

75 mm, do me ta od 1.050 do 1.300 m, a ka sni je i od 37 mm. Tre ba spo -

me nu ti da su bi li for mi ra ni spe ci jal ni ba ta qo ni he mij skih mi no -

ba ca ~a, za iz vo |e we na pa da mi na ma sa boj nim otro vi ma i za za di -

mqa va we. Nem ci su 1918. ima li na svim fron to vi ma ukup no 16.700

mi no ba ca ~a, od to ga 12.400 la kih.

U Fran cu skoj su se za iz vr {a va we mi no ba ca~ kih za da ta ka naj -

pre ko ri sti li sta ri mo de li bron za nih mer ze ra ka li bra 150 mm.

Pr vi pra vi mi no ba ca ~i ka li bra 58 mm uve de ni su u bor be nu upo -

tre bu u pro le }e 1915, a u ju lu iste go di ne po ~e la je pro iz vod wa dva

mo de la te {kih mi no ba ca ~a ka li bra 240 mm i 340 mm. Go di nu da na

ka sni je uve de na su jo{ dva mo de la mi no ba ca ~a ka li bra 150 mm i 75

mm. Za raz li ku od osta lih re {e wa (ko ja su ima la glat ke ce vi), mi no -

ba ca~ 75 mm imao je olu ~e nu cev, pa ~ak i za tva ra~, da bi iz we ga

mo gle da se lan si ra ju gra na te poq skog to pa 75 mi li me ta ra.

1. septembar 200842

PRVO SAMOHODNO ORU\E

Austrougarska haubica 380 mm M16 projektovana je na bazi

merzera 305 mm M16 u firmi Skoda-Werke. Kao kuriozitet navo -

dimo da je u mirnodopskim uslovima razvoj merzera 305 mm tra-

jao ~etiri godine, a haubice 380 mm u ratnim uslovima samo 10

meseci. Od marta 1916. do kraja rata proizvedeno je ukupno de-

vet oru|a.

Koncepcija re{ewa tog oru|a bila je slede}a: borbeni

deo oru|a ugra|en je na podvozak sa ~etiri osovine; na mar{u

ga je vukao dvoosovinski tegqa~, sa benzinskim motorom snage

150 KS, koji pogoni elektri~ni generator. Elektri~nom insta-

lacijom generator pogoni elektromotore ugra|ene u zadwe

to~kove tegqa~a. Putna brzina kretawa bila je do 12 km/~. Kon-

struktori tegqa~a predvideli su mogu}nost da se on kre}e i po

èlezni~kim prugama. Samostalnim pogonom brzina na {inama

bila je do 27 km/~, a vu~om pomo}u lokomotive do 50 km/~. Moè

se smatrati da je ha u bica 380 mm M16 bila prvo samohodno

oru|e u tom ratu.

Konstrukcija naoruàwa: sklop cevi sa klinastim zat-

vara~em, duìna cevi 17 kalibara, duìna olu~enog dela cevi

12,4 kalibara, masa sklopa 20.700 kg. Pokretawe po visini

od + 40° do + 70°, po pravcu 360°. Borbeni komplet: fugasni

projektil mase 746 kg sa 72,2 do 74,4 kg eksploziva; ukupno

~etiri promenqiva barutna puwewa, sa najve}im puwewem pos-

tizala se po~etna brzina projektila 459 m/s i domet 15.000 m.

Sa lak{im (605,8 kg) projektilom domet je bio 16.300 metara.

Ameri~ki obalski top

Tegqa~ i haubica M16 firme „Skoda Werke AG” na mar{u


U na o ru ̀ a we fran cu skih pe {a dij skih je di ni ca 1918. uve den je

bri tan ski mi no ba ca~ 81 mm Sto kes-Brandt, dok su svi osta li mi no -

ba ca ~i bi li u sa sta vu ar ti qe ri je. Na kra ju Pr vog svet skog ra ta

Fran cu ska je u sa sta vu ar ti qe ri je ima la 1.650 mi no ba ca ~a.

Ve li ka Bri ta ni ja ima la je 2.685 mi no ba ca ~a (76,2, 152 i 240

mm), a ka sni je je uve den 81 mm Sto kes-Brandt. Ta ko |e, pro iz vo di la je

i „he mij ske“ mi no ba ca ~e (sa elek tri~ nim opa qi va wem) za iz ba ci va -

we mi na pu we nih boj nim otro vom. Ita li ja je ima la 4.091 mi no ba ca~

(50, 150, 240 i 320 mm), Ru si ja je ras po la ga la sa 1.514 mi no ba ca -

~a, a SAD sa sa mo 746.

Za ni mqiv je po da tak da je srp ska voj ska, sta ci o ni ra na na Kr fu,

1916. do bi la od Fran cu ske wi ho ve mi no ba ca ~e 58 mi li me tra.

TRIJUMF CEVNE ARTIQERIJE

Ka da se da nas, sa vre men ske dis tan ce od oko 100 go di na, raz -

ma tra ju ulo ga ar ti qe ri je u iz vr {a va wu bor be nih za da ta ka kop ne ne

voj ske i kva li tet re a li zo va nih teh ni~ kih re {e wa to kom Pr vog svet -

skog ra ta, mo ̀ e se za kqu ~i ti da su to kom ra ta afir mi sa ni ulo ga i

zna ~aj mo} nih ar ti qe rij skih oru |a ve li kog do me ta. Teh no lo {ka re -

{e wa to ga do ba na la ga la su da se to po sti ̀ e te {kim oru |i ma ve li -

kog ka li bra i ve li kog do me ta. Im pe ra tiv da se bom bar du je Pa ri z

sa raz da qi ne od 120 km ostva ren je to pom 210 mm (da nas to mo ̀ e

da se po stig ne vo |e nom ra ke tom i/ili bor be nim le te li ca ma). Uni -

{ta va we i/ili ne u tra li sa we pro tiv ni~ kih po lo ̀ a ja, for ti fi ka ci -

ja i qud stva u ro vo vi ma ostva re no je gra na ta ma ve li ke ma se (vi {e

od 500 kg) na do me ti ma do 40 km (da nas taj bor be ni za da tak mo ̀ e da

se ostva ri teh no lo {ki ra ci o nal ni jim bor be nim re {e wi ma).

Tak ti ka upo tre be mo} nih ar ti qe rij skih oru |a bi la je mo gu }a u

fa zi po zi ci o nog ra to va wa, po go to vu {to je de li mi ~an ma ne var va -

tre tih oru |a ostva ren wi ho vom ugrad wom na è le zni~ ke plat for -

me. Me |u tim, ma la ili ni ka kva po kre tqi vost tih mo} nih oru |a pre -

ra sla je u osnov nu i bit nu bor be nu ma nu te {ke ar ti qe ri je. Sto ga se

ve} to kom Pr vog svet skog ra ta za iz vr {a va we osnov nih ar ti qe rij -

skih za da ta ka po dr {ke sop stve ne pe {a di je ko ri ste poq ska br zo -

met na oru |a, ka li bra 75 mm do 122 mm, a u za vr {noj fa zi ra ta ma -

sov no se uvo de u upo tre bu u pe {a dij ske i ar ti qe rij ske for ma ci je

mi no ba ca ~a za iz vr {a va we za da ta ka ne po sred ne po dr {ke.

Te {ka ar ti qe ri ja je, da kle, do ̀ i ve la svoj tri jumf u to ku Pr vog

svet skog ra ta, ali se, upr kos iz u zet nim teh ni~ kim re {e wi ma po je di -

nih oru |a, mo ̀ e kon sta to va ti da je ar ti qe ri ja ve li ke mo }i ot pe va -

la svo ju „la bu do vu pe smu“ ve} za vr {et kom tog ra ta. Vr lo br zo, iz -

me |u dva svet ska ra ta, a po go to vu to kom Dru gog svet skog ra ta i po -

sle we ga, na pu {ten je kon cept te {ke cev ne ar ti qe ri je ve li kih ka li -

ba ra i za me wen kon cep tom ra ket ne ar ti qe ri je – vi {e cev ni ra ket -

ni lan se ri ko ji is pa qu ju ne vo |e ne ra ke te kla se ze mqa–ze mqa.

Ipak, cev na ar ti qe ri ja, kao no si lac bor be ne mo }i kop ne ne

voj ske, za dr ̀ a la je svoj zna ~aj ste ~en to kom Pr vog svet skog ra ta i

sa ~u va la je tu ulo gu i u Dru gom svet skom ra tu. U po sled woj de ka di

20. ve ka do ̀ i ve la je re ne san su, a i da nas po tvr |u je traj nost.

Sva ko rat no vre me ima svo je bez i me ne he ro je, ali i kre a to re

bor be nih si ste ma ko ji svo jim de lom po sta ju uzo ri no vim ge ne ra ci ja -

ma. Za sa vre me ni ke Pr vog svet skog ra ta to je bio ne ma~ ki pro fe sor

dr Fric Ro zen berg, tvo rac Pa ri skog to pa. Na{ sa vre me nik je dr

Ge rald Bull, ka nad ski pro fe sor, ko ji je se dam de se tih go di na pro {log

ve ka u okvi ru ame ri~ kog pro jek ta HARP (High Al ti tu de Re se arch Pro ject)lan si rao iz ce vi to pa 16,7 in ~a (424 mm), du ̀ i ne 86 ka li ba ra, sa -

te lit u or bi tu oko Ze mqe na vi si nu 200 km. Za hva qu ju }i wi ma i

oni ma ko ji sle de ar ti qe ri ja op sta je sa svo jim fun da men tal nim per -

for man sa ma – va tre na mo} i ma ne var.

Ni je bez raz lo ga fran cu ski kraq Luj XV, spo znav {i da sa mo

ar ti qe ri jom mo gu kra qe vi da sa ~u va ju pre mo} nad plem stvom, na re -

dio da se na ce vi ma we go vih bron za nih to po va ugra vi ra nat pis Ul ti -ma ra tio re gum. U slo bod nom pre vo du to bi tre ba lo da zna ~i: Po -

sled we sred stvo kra qa su ba rut i ku gle!A u

43

PARISKI TOP

„Zvezdani ~as“ nema~ke artiqerije nastupio je 23. marta

1918. godine. U 7 sati i 15 minuta Nemci su zapo~eli bom bar -

do va we Pariza, ga|awem iz dalekometnog topa 210 mm (zvani~ni

naziv „Wilhelm-Geschütz“). Ro|en je pariski top (Pariskanone, Ko-los), naj po znatije artiqerijsko oru|e Prvog svetskog rata.

Glavni konstruktor i tog topa bio je profesor dr Fric Rozen-

berg (Rausenberger), tvorac ve}eg broja nema~kih oru|a, a

proizveden je u fabrikama koncerna „Krup“. @ivot Pariskog

topa bio je kratak, samo do 9. av gusta 1918, kada su zavr{ena

petomese~na sistematska bombardovawa Pariza sa velike

daqine. Zbog nadirawa saveznika eva ku isan je i uni{ten pre

sklapawa primirja, pa su podaci o wemu pri li ~no oskudni.

Po~etni kalibar Pariskog topa bio je 210 mm, ali se zbog

velikog habawa cev sukcesivno pro{irivala do kalibra 235

mm. Oru|e je bilo postavqeno na èlezni~ke {ine, a za ga|awe

se pre me{talo na betonsku podlogu. Ukupna masa oru|a sa pos-

toqem bila je oko 750 t, a samog oru|a 142 t. Cev duìne 150

kalibara (oko 34 m) bila je izra|ena utiskivawem unutra{we

cevi (lajnera) kalibra 210 mm u cev brodskog topa 380 mm. Da bi

se, zbog velike duìne, neutralisalo savijawe cevi (od sop-

stvene teìne), bili su izra|eni specijalni nosa~i, po ugledu na

re{ewa primewena na samovise}im mostovima.

Kao kuriozitet navodi se da su vibracije cevi topa posle

opaqewa trajale dve do tri minuta. Posle 65 opaqewa cev se

mewala. Da bi se sa svakom granatom ostvario domet od oko

130 km, zbog velikog habawa cevi pri jednom opa qe wu,

pove}avan je spoqni pre~nik svake naredne granate u grupi od

prve do 65. granate. Masa granate bila je od 100 do 126 kg,

duìna od 90 do 111 cm. Kori{}ewem specijalnog barutnog

puwewa, mase 300 kg (a po nekim podacima 215 kg), po~etna brz-

ina granate na ustima cevi bila je 1.600 m/s, a ordinata putawe

dostizala je 40 km. @eqeni domet ostvarivan je ga|awem pod

elevacijom od 50°. Pri odre|ivawu elemenata za ga|awe, zbog

velikog dometa, uzimana je u obzir i krivina povr{ine Zemqe.

Prema francuskim podacima bilo je napravqeno samo

jedno oru|e, a po drugim je postojala od {est do 10 oru|a.

Da bi se prikrio poloàj tog topa kori{}en je postupak

zvu~nog maskirawa – jednovremenim ga|awem i iz drugih

oru|a. Za obez be |ewe iz vazduha kori{teno je 10 specijal-

nih eskadrila aviona. Ga|awe je osmatrala mreà nema~kih

agenata, koji su svoje izve{taje slali preko [vajcarske. Zbog

toga se dejstvovalo (prose~no) svaki tre}i dan. Ukupno je is-

paqeno 367 granata.


1. septembar 2008

Oklop na vo zi la

SU VO ZEM NE KR STA RI CE

44

Oklop na sred stva na kop nu, ko ja bi mo gla da pru ̀ e io le po u zda -

ni ju za {ti tu ì voj si li, u to vre me po se du je ve }i na ar mi ja u

ob li ku oklop nih au to mo bi la (OA). Me |u tim, oni su ima li ogra -

ni ~en ka pa ci tet no si vo sti qud stva, a, isti na, ma we i na o ru -

à wa. Uo sta lom, ni oklop tih vo zi la ni je nu dio po u zda ni ju za -

{ti tu od mi tra qe ske va tre, na ro ~i to od PT pu {a ka (ka li bra

13 mm), a jo{ ma we od ar ti qe rij ske va tre. U osno vi su oklop ni au -

to mo bi li ko ri {}e ni kao po mo} na bor be na sred stva za ra zno vr sne

za dat ke.

U ra tu je vi {e ze ma qa ko ri sti lo oklop ne au to mo bi le: Fran -

cu ska, Ru si ja, Ve li ka Bri ta ni ja, Bel gi ja, Ita li ja, Au stro u gar ska, a

Nem ci su tek za po ~i wa li. Srp ska voj ska ima la je sa mo jed no ode qe -

we OA kra jem ra ta.

BLINDIRANI AU TO MO BI LI

Oklop ni au to mo bi li su u Pr vom svet skom ra tu ima li oklo pe

de bqi ne {est do de vet mi li me ta ra, uglav nom jed no sloj ne plo ~e spo -

je ne za ko vi ca ma, a iz u ze tak su bi li bel gij ska mi ner va i ru ski ru so-

balt. Bel gij ska mi ner va ima la je dvo sloj ni oklop sa ce men tom iz me -

|u, a Ru si su pri me wi va li jed no stav no raz mak nu te slo je ve oklo pa (do

40 mm me |u sob no). Za po gon je ko ri {}en pre te ̀ no ben zin ski mo tor

ko mer ci jal ne pro iz vod we, te me ha ni~ ki pre no sni ci sna ge, ogi bqe we

sa li sna tim opru ga ma i kru tim po gon skim oso vi na ma, a to~ ko vi su

ima li ob ru ~e od kom pakt ne gu me, da bi to kom ra ta po ~e li da se uvo de

i pne u ma ti ci. Ku ri o zi tet je da su ne ka vo zi la ima la mo gu} nost upra -

vqa wa na pred i na zad, kre }u }i se u su prot nom sme ru, {to je, s ob zi -

rom na teh no lo {ki raz voj, bi lo kom pli ko va no re {e we.

U Pr vom svet skom ra tu po ja vi lo se vi {e ti po va OA. U Bri tan -

skoj voj sci: ostin (Au stin), lan ~e ster (Lan che ster), PA ka mi on pir les

(Pe er less An ti – Air craft Lo rry), rols-rojs (Rolls-Royce), tal bot, i dr. Do

po ~et ka ra ta Fran cu zi su ve} ima li ne ko li ko ti po va: {a ron, ì -

rad i vu ag (Char ron, Gi rar dot et Vo igt), pa nard (Pan hard), {naj der

SRP SKI PE@OI

Srp ska voj ska je pr vo ode qe we oklop nih au to mo bi la pe ̀ o

(Pe u ge ot), ta da na zi va nih blin di ra ni au to mo bi li ili au to mi -

tra qe zi, do bi la od Fran cu za na So lun skom fron tu 1918. go -

di ne. To ode qe we je uspe {no iz vi |a lo i osi gu ra va lo ko lo ne

Mo rav ske di vi zi je, a za jed no sa ko wi com, go ni lo je za o sta le

gru pe ne pri ja te qa. Ne ki od tih OA sti gli su ~ak do Qu bqa ne,

gde su ih do ~e ka li odu {e vqe ni gra |a ni. Za ni mqi vo je da voj ska

Kra qe vi ne SHS (Ju go sla vi je) pr vu na red nu tran {u od sa mo tri

OA uve zla kra jem tri de se tih go di na 20. ve ka.

Po ja va ten ko va u Pr vom svet skom

ra tu zna ~i la je pre kret ni cu u

iz vo |e wu bor be nih dej sta va na

kop nu za ceo 20. vek.

Po ka za li su se kao mo} no sred stvo,

opre mqe no za iz vr {a va we

raz li ~i tih bor be nih za da ta ka.

Zna ~a jan je bio i wi hov mo ral ni

uti caj na pro tiv ni ka.

Sa vla |i va wem pro tiv pe {a dij skih

pre pre ka i uni {ta va wem ì ve si le

ne pri ja te qa, au to mat skog

stre qa~ kog na o ru ̀ a wa i la kih

ar ti qe rij skih oru |a bli ̀ e

pred wem kra ju od bra ne, omo gu }i li

su pe {a di ji da brè na stu pa, ima

ma we gu bi ta ka u qud stvu i lak {e

pod ne se te ret ope ra ci ja.


45

(Schne i der), uit (Whi te), u sa rad wi sa SAD, pe ̀ o (Peu ge ot) i re no (Re -na ult). Bel gi jan ci ima ju po zna tu mi ner vu. Ru si pro iz vo de ru so-balt i

vi {e mo de la u ko o pe ra ci ji sa za pad nim ze mqa ma, po put pu ti lov-

gar ford, ru ski – FI AT, ru ski – ostin, re no – mgbe rov, pa nard... U

Au stro u gar skoj je naj po zna ti ji dajm ler.

U ne kim ar mi ja ma su oklop ni au to mo bi li do bi ja li i bor be ne

za dat ke ko je su iz vr {a va li u te {kim si tu a ci ja ma na po ~et ku Pr vog

svet skog ra ta. Bel gij ske mi ner ve su na po ~et ku ra ta {ti ti li po vla ~e -

we svo jih tru pa, uz ve li ke gu bit ke. En gle skih se dam ode qe wa oklop nih

au to mo bi la (od po {est lan ~e ste ra), u sa dej stvu sa bri ga dom Kra -

qev skih ma ri na ca, dva oklop na vo za i ko wi~ kim pu kom, uspe {no je

dej stvo va lo pro tiv ne ma~ ke ko wi ce u se ver noj fran cu skoj i osi gu ra -

va lo ae ro dro me. Ka sni je se, zbog pre la ska na ro vov sku voj nu, upo -

tre ba OA svo di la na iz vi |a~ ke i osi gu ra va ju }e za dat ke.

U dru goj po lo vi ni 1918, u bi ci kod Ami e na, Bri tan ci su po ku -

{a li da na po ~et ku ofan zi ve u du bi nu od bra ne ne pri ja te qa uba ce

svoj no vo for mi ra ni 17. ten kov ski ba ta qon (sa sto jao se od 12 OA),

ali sa de li mi~ nim uspe hom, zbog ne do stat ka od go va ra ju }eg sa dej stva

osta lih ro do va i gre {a ka u na ~i nu upo tre be. Me |u tim, wi ho vo dej -

stvo stva ra lo je pa ni ku u pro tiv ni~ kim re do vi ma.

Naj ma sov ni je su OA pri me wi va li Ru si, i to ~e sto za bor be ne

za dat ke, za {ti tu je di ni ca u po vla ~e wu i va tre nu po dr {ku u na pa du.

Francuski Hotschkiss, 1909.Britanski „ostin“, 1916.

Srpski „peòi“ prelaze preko pontonskog mosta

na Vardaru kod Velesa, septembra 1918.

Italijanska Lancia (Ansaldo) sa dve kupole, 1915.

Ro vov ski rat, ze mqi {te raz ri ve no ar ti qe rij skim dej stvi ma,

ras kva {e ni te re ni oko re ka i ka na la i bla to, ne raz vi je na put na

mre ̀ e i dru ge okol no sti, po red teh ni~ kih ne do sta ta ka vo zi la, bi li

su raz lo zi zbog ko jih OA ni su da li pu ni do pri nos uspe hu na pad nih

ope ra ci ja ko ji se od wih o~e ki vao. Oni su, me |u tim, bi li pri rod na

pret hod ni ca ten ko va.


Po zi ci o ni rat je na met nuo po tre bu pro me ne ob li ka i na ~i na

iz vo |e wa na pa da – da se sme lo i od lu~ no pro di re u du bi nu pro tiv ni -

ka kroz pr ve li ni je od bra ne i po sto je }e pre pre ke, ka ko bi se pe {a -

di ji obez be dio na pad sa ma wim gu bi ci ma. Sred stva ko ja su mo gla to

da obez be de bi li su ten ko vi. Oni su po vra ti li iz gu bqe nu mo} na pa -

da ~a da sa vla da po zi ci o nu od bra nu ne pri ja te qa, a uz po dr {ku ar ti -

qe ri je, po mo} avi ja ci je i hra bro na stu pa we pe {a di je uspe va li su da

ostva ru ju pro do re u ne pri ja te qe vom ras po re du, do tak ti~ ke du bi ne,

ne ka da i ope ra tiv ne.

MALI I VELIKI VILI

Raz voj ten ko va, kao pot pu no no vog bor be nog sred stva do veo je

do stva ra wa no vog ro da voj ske i go to vo re vo lu ci o nar nih pro me na u

tak ti ci, ka sni je i u ope ra tivci, {to }e do }i do iz ra ̀ a ja tek u Dru -

gom svet skom ra tu i po to wim oru ̀ a nim su ko bi ma.

Pr ve pla no ve za iz grad wu ten ka kao ofan ziv nog bor be nog

sred stva go to vo isto vre me no su iz ra di li En gle zi i Fran cu zi. Me -

|u tim, nu ̀ nost ih je na te ra la da ot kri ju svo je kar te i da se uza jam no

po ma ̀ u na ra ti {tu. Mno gi isto ri ~a ri se i da nas spo re oko wi ho vog

„o~in stva“.

Bri tan ski in ̀ e wer pot pu kov nik E. Svin ton je ok to bra 1914.

pred lo ̀ io Ko mi te tu im pe ri jal ne od bra ne da se na osno vi ame ri~ kog

gu se ni~ nog trak to ra holt iz ra di bor be no na o ru ̀ a no oklop no vo zi -

lo. Ot po re u im pe ri jal noj ko man di pre lo mio je pr vi lord Ad mi ra -

li te ta V. êr ~il, ob ra zu ju }i Ko mi tet za grad wu su vo zem nih kr sta ri -

ca. Na zah tev bri tan skog glav nog ko man dan ta ge ne ra la Fren ~a na

Za pad nom fron tu, Ko mi tet se ob ra tio kom pa ni ji za pro iz vod wu

trak to ra Fo ster of Lin coln, sa zah te vom za iz ra du oklop nog gu se ni~ nog

trak to ra na o ru ̀ a nog mi tra qe zom. Po {to je bi lo spo re wa sa dru -

gim in ̀ e we ri ma, vo zi lu je dat pro jekt ni na ziv pr vi mo del lin koln

(No 1 Lin coln – pre ma fa bri ci).

In ̀ e we ri Tri ton i Vil son raz ra di li su pro je kat na gu se ni~ -

nom trak to ru Bul lock no vem bra 1915. i pri ka za li ga pu kov ni ku Svin -

to nu, idej nom tvor cu ten ka, pod uslov nim na zi vom ma li vi li (Lit tle Vil-ly). Zbog pri med bi Svin to na, in ̀ e we ri su do 2. fe bru a ra 1916. iz -

ra di li dru gi mo del vo zi la pod na zi vom ve li ki vi li (Big Willy), ma se

28 tona, sa gu se ni~ nim plat nom u ob li ku pa ra le lo gra ma, ko je je ob -

u hva ta lo tenk po du ̀ i ni i vi si ni. Ka sni je je pro me wen na ziv u tank

(tenk – ci ster na) zbog taj no sti. âk je pri tran spor tu pi sa lo na va -

go ni ma: „Pa ̀ qi vo Pe tro grad“ (Pe tro grad with Ca re), a pri ~a lo se o

pre vo zu poq ske me tal ne ci ster ne za vodu za po tre be ru ske voj ske.

Ve li ki vi li je pe ̀ o ra tiv no na zi van kra qev ska sto no ga (King’sCen ti pe de). Ka da je pro to tip za vr {en dat mu je slu ̀ be ni na ziv Mark I,uz do da tak maj ka (Mot her), kao maj ka bu du }ih ten ko va. Pro iz vo |en je u

se ri ja ma sa dve osnov ne ver zi je: mu {ka i ̀ en ska. Mu {ki su na o ru ̀ a -

ni sa dva to pa i ~e ti ri mi tra qe za, a èn ski sa {est mi tra qe za.

Ti te {ki ten ko vi rom bo id nog ob li ka pro iz vo |e ni su u ne ko li -

ko va ri ja na ta: od Mark I do Mark IV, mo der ni zo va ni Mark V, Mark V*i Mark V** sa jed nom i dve zve zde), Mark VI (sa mo ma ke te), Mark VII,Mark VI II In ter na ti o nal, Mark IX i ne ka opit na i spe ci jal na vo zi la na

wi ho vim {a si ja ma.

MAJ KA BU DU ]IH TEN KO VA – MARK IKom po no va we ten ka Mark I usle di lo je po sle iz me na hod nog de -

la kod ma log vi li ja i do grad we dva spon so na (ku le) za na o ru ̀ a we

na bo ko vi ma ten ka. Na pred je bi lo uprav no ode qe we sa vo za ~em

(le vo) i ko man di rom de sno, ma lo vi {e. Iza wih je mo tor no ode qe -

we. U spon so ni ma su po dva ~la na po sa de – ni {an xi ja i pu ni lac, a

jo{ dvo ji ca su iz nad mo to ra. Ukup no ima osam ~la no va po sa de. Ma -

sa vo zi la je 28,5 t (mu {ki) ili 27,5 t (èn ski).

Osnov no na o ru ̀ a we je su dva to pa {e sto fun ta {a (57 mm) ho~ kis

(Hotschkiss) L/40 i 4 h 8 mm mi tra qe zi ho~ kis (ili 4 h 7,7 mm vi kers

0.303). Unu tra {wost je vi so ka dva me tra, do voq no za us pra van hod.

Mo tor dajm ler (105 KS) i me ha ni~ ki dvo ste pe ni me wa ~i pre u -

ze ti su od trak to ra fo ster-dajm ler. Me ha ni zam za upra vqa we imao

je di fe ren ci jal sa bo~ nim re duk to ri ma. Sa dva re zer vo a ra od po

1. septembar 200846

Traktor Holt – osnova za razvoj

prvih tenkova u Engleskoj

Testirawe prohodnosti te{kog tenka Mk Ikoji je zbog tajnosti imao natpis „Pa`qivo Petrograd”

Little Willy, septembra 1915. Zvali su ga „stonoga” – Big Willy


114 li ta ra go ri va obez be |e na je au to no mi ja od 38 km. Mo tor su po -

kre ta la tri do ~e ti ri ~la na po sa de, sa ru ko hva ti ma (kur ble), {to je

~e sto iza zi va lo pro ble me pri li kom obrat nih okre ta ja ra di li ce, pa

se de {a va lo da kur bla raz bi je gla vu voj ni ku. Na kra ju kor pu sa vo zi -

la pri ~vr {}e na su dva me tal na to~ ka (na zi va na rep), ko ja su slu ̀ i -

la za do dat no upra vqa we ten kom. Upra vqa we je bi lo vr lo slo ̀ e no.

Vo za ~u su po ma ga la dva po mo} ni ka, a zbog ne sno sne bu ke spo ra zu me -

va li su se pr sti ma. Mo ̀ e se sa mo pret po sta vi ti ka kvi su na po ri

bi li po treb ni. Kar bu ra tor bez pum pe za go ri vo pri mao je ben zin

slo bod nim pa dom iz re zer vo a ra. Zbog to ga se pri pre la sku ro vo va

(do 3,5 m {i ro kih) de {a va lo da se mo tor uga si, pa je po sa da ru~ no

uli va la ben zin, po no vo po kre }u }i mo tor ru~ no. Bez ven ti la ci je u

unu tra {wo sti vo zi la tem pe ra tu ra se pe la do +50 ste pe ni, a i vi{e,

pa su po sa de po ne kad bi le is cr pqe ne do ne sve sti.

Ne do ra |e nost ure |a ja, kom pli ko van i ne po u zdan hod ni deo, do -

dat no su ote ̀ a va li upo tre bu tih ten ko va. Po sle vo ̀ we od 100 km

tenk bi i{ao na re mont, a gu se ni ce ni su mo gle da pre |u vi {e od 200

km. Zbog teh ni~ kih pro ble ma u bi ci na re ci So mi, 15. sep tem bra

1916, od 49 an ga ̀ o va nih ten ko va Mark I, u bor bi je ko ri {}e no sa mo

18, dok se 31 oklop wak po kva rio pre na pa da.

Zbog vi so kog spe ci fi~ nog pri ti ska na tlo od 1,2 kg/cm² de {a -

va lo se da tenk na sed ne na pa tos ili se jed no stav no za gli bi u bla to,

da ni je u sta wu da se iz vu ~e, ~ak i uz pri me nu gre de za sa mo i zvla ~e -

we, ko ja je bi la oba ve zni deo opre me. Ta da su zbog ve li kih di men zi -

ja pred sta vqa li ve li ku me tu, a zbog sla bog oklo pa bi li su po ̀ e qan

ciq za we ma~ ku ar ti qe ri ju, ali i PT pu {ke od 13 mm. Ukup no je pro -

iz ve de no 150 ten ko va Mark I.

47

Tenk Mk IV (ènski) u nema~koj ofanzivi kod Perona, marta 1918.

TE [KI BRI TAN SKI OKLOP WA CI

Po sle pr vih bo je va na So mi en gle ska ko man da je zah te va la

da se pro iz ve de 1.000 ten ko va, a po tom 1.250 po boq {a nih ver zi -

ja. Ka ko Voj ni sa vet ni je pri hva tio taj pred log, pot pu kov nik A.

Stern (se kre tar Ko mi te ta za su vo zem ne bro do ve) obra tio se pre -

mi je ru Loj du Xor xu, ko ji je od lu ~io da se plan pro iz vod we po ve }a

u 1917. sa tri mo di fi ko va ne ver zi je (Mark III, Mark IV i Mark V). U

ja nu a ru 1917. pro iz ve de no je 50 ten ko va Mark II (po 25 mu {kih i

èn skih), a u fe bru a ru ta ko |e 50 ten ko va Mark III u istom od no su

mu {kih i èn skih, da bi do kra ja ma ja bi lo pro iz ve de no jo{ 20

ten ko va Mark IV.

Is ku stvo je po ka za lo da je rep su vi {an, pa ga ten ko vi MarkII i na red ne se ri je ne ma ju, ia ko je sa vla |i va we ro vo va uma we no

za po la me tra (3 m, pret hod no 3,5 m). Ume sto to ga ru di men ta,

iz me |u gu se ni ca po za di, za dr ̀ an je san duk za ma te ri ja le re zer -

ve i opre mu.

Na ̀ en skim ten ko vi ma je ume sto mi tra qe za mak sim-vi kers ugra -

|e no {est mi tra qe za ti pa lu is (Le wis), sa do bo {i ma od po 47 me ta ka

i va zdu {nim hla |e wem ce vi (mak sim je imao vo de no hla |e we).

Mark III je iden ti ~an pret hod nom ten ku, sa ne znat no ja ~im

oklo pom. Na zi do vi ma te la po pu we ni su otvo ri mon ta ̀ nim plo ~a -

ma – ekra ni ma, od ~e ga se ubr zo od u sta lo. Na tenk su do da li gre du


za sa mo i zvla ~e we, oko va nu uz du ̀ nim è le znim lajs na ma. Po sle

ma sov ni jeg uvo |e wa u na o ru ̀ a we ten ka Mark IV (420 mu {kih i 595

èn skih), mo de li Mark I, II i III ko ri {}e ni su za obu ku i pre ra |i va -

ni u spe ci jal na vo zi la. Mark I je pre u re |en i u tenk za snab de va we

i do tur bor be nih po tre ba (Mark I Supply ili Ten der Tank). Ma wi

broj ten ko va Mark II i III pre u re |en je u ra dio-ten ko ve. Ra dio-ure -

|aj i ve zi sta sme {ta ni su u spon so ne.

Naj broj ni ji en gle ski tenk Mark IV pr vi put je upo tre bqen u

bor bi ju na 1917. na re ci Me zi. Od pla ni ra nih 1.200, pro iz ve de -

no je 1.015 ten ko va. Iz ve de no je ne ko li ko kon struk ci o nih po boq -

{a wa. Oklop je po ja ~an na 10 do 12 mm, a sa pred we stra ne do 16

mm. Po vod za to je bi la ne ma~ ka PT pu {ka, ko ja je pro bi ja la 15 mm

oklo pa. Ta ko je oklop ten ka Mark IV {ti tio od stre qa~ kog na o ru -

à wa i la kih mi tra qe za na svim da qi na ma.

Ma sa ten ka opa la je za jed nu to nu. Da bi se iz be gli pro ble mi

za pi wa na to po va u ra znim si tu a ci ja ma (za dr ve }e, zgra de i dru go),

ce vi su skra }e ne na L/23 ka li bra (do ta da L/40). Azi mut oru |a po -

ve }an je na 100 do 110 ste pe ni. U bor be ni kom plet to po va u{li su

kar te ~i za ~i{i }e we ro vo va sa bli skog od sto ja wa (efi ka snog do -

met do 1.800 m). Mi tra qe zi su pri ~vr {}e ni u ku gla stim po sto qi -

ma. U mu {kim ten ko vi ma bi la su po ~e ti ri mi tra qe za, a u èn skim

po {est. Po no vo su vra }e ni mi tra qe zi ho~ kis, ume sto lu i sa. Mo -

tor je po ja ~an na 125 KS. Re zer vo a ri su pre me {te ni po za di i po -

ve }a na im je za pre mi na na 272–318 l, pa je ra di jus kre ta wa po -

ras tao sa 38 na 56 km.

Na ten ku Mark IV ra |e ni su i pro du ̀ e ci osnov ne po vr {i ne

gu se ni ca. Ta kve bi ko lo kvi jal no na zi va li pu no gla vac (Ta de po le).

Me |u po sled wim po stup ci ma mo di fi ka ci ja ugra |i va na je plat for -

ma za mi no ba ca~ Stocks – va ri jan ta sa mo hod nog mi no ba ca ~a od

{est co la (152 mm). Ukla wa wem re pa sa kr me nim to~ ko vi ma ukup -

na ma sa je vra }e na na ni vo ten ka Mark I.Pri me }e ni pro ble mi me ha ni ke po go na kod ten ko va pro iz ve -

de nih 1916. na ve li su en gle ske voj ne or ga ne i pro iz vo |a ~e da is -

pi ta ju no ve si ste me po go na i da po boq {a ju na ro ~i to pre no sni ke i

me wa~ ke ku ti je, ali i da pri la go de na o ru ̀ a we za kru ̀ nu od bra nu

po sta vqa wem jed no ga mi tra qe za okre nu tog una zad.

Ka ko su uo ~e ni ne do sta ci u~in ka mi tra qe ske va tre po va tre -

nim ta~ ka ma na pred wem kra ju od bra ne na èn skim ten ko vi ma,

ugra |en je po je dan top u le vi spon son, a za dr ̀ an mi tra qez u de -

snom spon so nu. Zva ni ~an na ziv ten ka bio je Mark V Com po sit (kom -

po zit ni ili me {o vi ti), a ten ki sti su ih ko lo kvi jal no pro zva li her -

ma fro di ti”.

Ten kom Mark V upra vqao je sa mo vo za~, a ne ~e tvo ro ~la ni tim

kao kod pret hod nih ten ko va. On je ras po la gao me ha ni zmom za upra -

vqa we ko ji }e to kom ne ko li ko na red nih de ce ni ja po sta ti stan dard -

no re {e we ten ko va. Udob nost po sa de je una pre |e na. Ko man dir vi -

{e ni je mo rao da po ma ̀ e vo za ~u, te mu je pre o sta la osnov na oba -

ve za – ko man do va we po sa dom.

Mark V po ~eo je da ula zi u sa stav ten kov skog kor pu sa bri tan -

ske voj ske ma ja 1918. i do kra ja go di ne pro iz ve de no je dve sto ti ne

mu {kih i èn skih ten ko va, ta ko da su, za jed no sa pret hod nim MarkIV, po sta li osnov ni ten ko vi bri tan ske voj ske.

En gle zi su tenk Mark V mo di fi ko va li i do bi je ne su ver zi je

Mark V* (sa zve zdi com), ko ji su zva li pro du ̀ e ni (i trojanski kow

tenkovskog korpusa jer je pored osam ~lanova posade prevozio od

20 do 25 pe{aka), i Mark V**(sa dve zve zde). Po sle tih ten ko va

usle di le su no ve mo di fi ka ci je.

Te {ki ten ko vi ti pa Mark I do Mark V*, Mark V**, ma ko li ko bi -

li teh ni~ ki ne do ra |e ni, uspe {no su oba vi li svo ju bor be nu ulo gu u

bri tan skoj ar mi ji.

BR ZO HOD NI GO NI^ – UI PET

Pr va bor be na is ku stva sa en gle skim ten ko vi ma po ka za la su da

je in ven tar sa spo ro hod nim te {kim ten ko vi ma u je di ni ca ma neo p -

hod no do pu ni ti lak {im i br zim ten ko vi ma. Vi li jam Tri ton (ka sni je

lord), za u zeo se na raz ra di ten ko va u fa bri ci „Fo ster" u gra du

Lin koln, bez pret hod ne sa gla sno sti voj nih vla sti. Br zo hod ni ten ko -

vi, ko ji bi za jed no sa ko wi com mo gli da go ne pro tiv ni ka, raz vi ja li

bi pro boj u du bi nu, ko ji su pret hod no iz ve li te {ki ten ko vi na pred -

wem kra ju.

Hod ni deo re {en je po uzo ru na pr ve mo de le ma log vi li ja (Lit tleWil ly) sa dva mo to ra tej lor (Ta il lor) po 45 KS i dve me wa~ ke ku ti je,

sva ka za po jed nu gu se ni cu.

Vo zi lo je za vr {e no kra jem 1916 go di ne, is pi ta no u fe bru a ru

1917, a u mar tu je tenk lor da Tri to na pod na dim kom ~ej ser (Cha ser)– go ni~, sli~ no na zi vu vr ste br o da u to vre me, ili la ko vo zi lo Tri -

ton No 2, pred sta vqen u Bir min ge mu, za jed no sa te {kim i spe ci jal -

nim ten ko vi ma. Od lu ~e no je da se iz ra di 350 ta kvih ten ko va, ali je

broj re du ko van na 200 je di ni ca zbog vi so ke ce ne. Tenk je do bio na -

ziv sred wi Mark A (Me di um Mark A) i na di mak ui pet (Whip pet) – vr -

sta lo va~ kog psa go ni ~a. Imao je ~e tvo ro ~la nu po sa du. Se rij ski je

pro iz vo |en od de cem bra 1917. go di ne.

Na o ru ̀ a we ten ka sa sto ja lo se od ~e ti ri mi tra qe za 7,7 mm

ho~ kis MkI, od ko jih su tri u~vr {}e na u ku gla sta po sto qa, a je dan je

bio re zer vni. Kor pus je sa sta vqen od ~e li~ nih plo ~a (de bqi na 5–14

mm), spo je nih za ko vi ca ma. Po ve }a na je za {ti ta pred weg de la. U mo -

1. septembar 200848


Tenk Mk A Whippet polazi na zadatak

Mark II poku{ava da savlada

blatwavo i razrovano zemqi{te, 1916.

tor nom ode qe wu ugra |e na su dva vo dom hla |e na mo to ra, snab de ve -

na va ku um-pum pa ma za go ri vo. Ci lin dri~ ni re zer vo ar za go ri vo

(317 l) sme {ten je na pred, pa je bi lo iz u zet no te {ko da se za {ti ti

od va tre pro tiv ni ka. Sva ki mo tor je snab de ven svo jom me wa~ kom ku -

ti jom. U slu ~a ju da je dan mo tor ot ka ̀ e, vo ̀ wa je mo gla da se na sta -

vi, ali ni je mo glo da se upra vqa ten kom i me wa prav ca kre ta wa.

Vo za~ je imao kom pli ko van ure |aj za upra vqa we, pa su vo za ~e ui pi -

ta u ten kov skom kor pu su sma tra li vir tu o zi ma. Mak si mal na br zi na

kre ta wa do sti za la je oko 13 km/~, a pro se~ na oko 8 km/~, {to je du -

plo br ̀ e od od one kod te {kih ten ko va.

Ui pe ti su pr vi put upo tre bqe ni u bor bi mar ta 1918, a zna ~aj -

ni ja pri me na bi la je u bi ci kod Ami e na 8. av gu sta 1918, gde je wi ho -

va po kre tqi vost omo gu }i la, pr vi put u isto ri ji ten kov skih je di ni ca,

da se ostva ri i ope ra tiv ni pro boj, uba cu ju }i se u du bi nu ne ma~ ke

od bra ne 10 do 16 kilometara.

Ne ko li ko tih ten ko va pa lo je kra jem ra ta u ru ke Ne ma ca, a ne -

ko li ko su En gle zi pre da li de lo vi ma ru skih car skih je di ni ca .

FRAN CU SKI [NAJ DER

U je sen 1914. go di ne, na ~el nik {ta ba 22. ar ti qe rij skog pu ka

pu kov nik @. Estjen (J. Esti en ne) do {ao je na ide ju da se na pra vi vo zi -

lo ko je bi bi lo na o ru ̀ a no, oklo pqe no i mo glo da se kre }e za jed no sa

pe {a di jom na boj nom po qu. Po sle pri su stva de mon stra ci ja ma pro -

hod no sti ame ri~ kog gu se ni~ kog trak to ra holt (av gu sta 1915), osmi -

slio je da se na ba zi tog vo zi la iz gra di tenk. To je i pred lo ̀ io de -

ni~ ki upo tre bi li ten ko ve u pr vom sa ve zni~ kom ten kov skom na pa du.

Ali En gle zi ih ni su sa ~e ka li i ve} 15. sep tem bra 1916. u bi ci na

re ci So mi, sa mo stal no su uve li u bor bu dve ten kov ske ~e te (ume sto

pla ni ra ne tri).

Kon struk ci ja CA-1 osla wa la se na pra vo u gli ram, ta ko da se te -

lo ten ka isti ca lo iz nad hod nog de la. Taj tenk bio je upo la lak {i od

en gle skog te {kog. Po sa du je sa ~i wa va lo {est qu di. Mo tor je ugra |en

le vo na pred, a de sno od we ga se deo je vo za~ (ujed no je i ko man dir).

De sno od ko man di ra – vo za ~a, u ne ve li kom spon so nu, ugra |en je krat -

ko cev ni top 75 mm L/13, iz ko ga je mo glo uspe {no da se ga |a na da qi -

na ma do 200 me ta ra (ni {an ska da qi na 600 m). Ugao na vo |e wa to pa po

azi mu tu bio je ogra ni ~en na 40 ste pe ni. U kom ple tu se na la zi lo 90

gra na ta. Na oba bo~ na zi da po sta vqe ni su mi tra qe zi ho~ kis M1914.

Pred wi oklop je do sti zao de bqi nu od 11 mm. Nos ten ka pod se -

}ao je na pra mac bro da le do lom ca. Imao je plo ~u na me we nu za ki -

da we bo dqi ka ve ì ce u pre pre ka ma i lak {i pre la zak ro vo va. Za

{i re ro vo ve slu ̀ io mu je ne du gi rep"– do da tak ko sih ra mo va po za di.

Ka da su Nem ci po ~e li da pri me wu ju pan cir nu mu ni ci ju, ra di po boq -

{a wa za {ti te ten ka do da te su, na pred i na bo ko vi ma, ~e li~ ne plo ~e

(5,5 mm), na raz ma ku od 40 mm.

Ben zin ski mo tor pe ̀ o (Pe gu e ot), ~e tvo ro ci lin dar ski, sna ge 40

KS (no mi nal no) do 65 KS (mak si mal no), hla |en te~ no {}u, sa tro ste -

pe nim me wa ~em, za li hom go ri va od 160 li ta ra, obez be |i vao je br -

zi nu kre ta wa ten ka od skrom nih 2 do 8 km/~ i au to no mi ju od 48 km.

ê li~ ne gu se ni ce sa po 34 ~lan ka omo gu }a va le su ten ku da pre la zi

ro vo ve {i ri ne 1,7 m, sa vla |u ju us po ne 30 do 35 ste pe ni i vo du du -

bi ne do 0,8 me ta ra.

Ten ko vi {naj der pr vo su upo tre bqe ni u bi ci na re ci Eni (128

ten ko va) 16. apri la 1917, po sle ~e tr na e sto dnev ne ar ti qe rij ske

pri pre me iz 5.320 ar ti qe rij skih oru |a. Dej stvo va li su u gru pa ma

po 16 vo zi la, sva ko u prat wi jed ne pe {a dij ske ~e toe. Do kra ja ofan -

zi ve ostva ri li su pro dor 4 do 5 km, ali i pre tr pe li ne pod no {qi ve

gu bit ke (57 od sto efek ti va).

SEN [A MON

Sred wi ten ko vi sen {a mon (Char Sa int-Cha mond), kra }e ozna -

~a van kao St. Cha mond, ta ko |e du gu ju svoj na sta nak ame ri~ kom trak -

to ru holt. Pu kov nik Ri ma il ho, in ̀ e wer u za vo di ma FAMH, na pra vio je

pro to tip ten ka (broj 414, ka sni je na zi van sen {a mon), ko ji je pred -

sta vqao je dan ve li ki va gon i svo jom du ̀ i nom nad ma {io pret hod ni

tenk za oko 1,6 me tar. Dru ga zna ~aj ni ja raz li ka je ste pri me na elek -

tro mo tor ne (hi brid ne) tran smi si je, ko ju }e i En gle zi is pi ti va ti na

svo jim ten ko vi ma. Du ̀ e i glo ma zni je te lo ten ka po ve }a lo je ma su od

14,6 na oko 22 t, a i oklop je de bqi (krov 5 mm, bo ko vi 8 mm, na pred

17 milimetara).

49


Prototip sredweg tenka Schneider CA, 1916.

Francuski St. Chamond sa istaknutim nosom

cem bra 1915, a ve} u ja nu a ru 1916. po nu dio je idej ni pro je kat. Ka ko

ni je uspeo da se do go vo ri o sa rad wi sa vla sni kom isto i me ne fir me

„Re no" (Re na ult), zbog wi ho vih oba ve za pre ma voj sci, Estjen se ob ra -

tio fir mi „[na je der" (Schne i der), u ko joj je in ̀ i wer Bri je (Bril lie) ve}

opi to vao trak tor bej bi (Baby) ame ri~ ke kom pa ni je „Holt". Uz po dr -

{ku fran cu skog glav no ko man du ju }eg ge ne ra la @ofra, po ~eo je raz -

vo j ten ka.

Pr vo bit no je na ru ~e no da se do kra ja no vem bra 1916. iz ra di

400 ten ko va. Zbog no vo u svo je nog Za ko na o kon ku ren ci ji u wi hov raz -

voj mo ra la je da se ukqu ~i jo{ jed na fir ma, pa su se opre de li li za

„Sen [a mon” (Sa int Scha mond). Oba mo de la ten ka iz tih fir mi pr vo -

bit no su ozna ~e na kao „arti qe rij ski trak tor" i ju ri {na ar ti qe ri ja.

Taj tenk je po sle do bio ozna ku CA-1 (char d’as sa ut-1 ili ju ri {ni

tenk pr vo ga mo de la), ali je u prak si po pro iz vo |a ~u na zi van {naj -

der CA-1 (Chne i der CA-1). Pr vi tenk za vr {en je 8. sep tem bra 1916.

Upra vo ta okol nost, i plan za ubr za nu pro iz vod wu ten ko va, na ve li

su Fran cu ze da pre po ru ~e En gle zi ma da ih pri ~e ka ju, ka ko bi za jed -

Du gi top 75 mm L/36,3 po sta vqen je u ve }i is tak nu ti is pust te -

la ten ka na pred, a mo tor i tran smi si ja su u sre di ni te la vo zi la.

Me sto vo za ~a je na pred le vo. Top je na sre di ni po uz du ̀ noj osi vo -

zi la i wi me ru ku je ni {an xi ja ko ji se di le vo, a de sno od to pa je mi -

tra qez sa svo jim ru ko va o cem. Do dat na tri mi tra qe za od 8 mm ho~ -

kis ras po re |e na su na bo ko vi ma i zad woj stra ni vo zi la. Na kr me -

nom de lu unu tra {wo sti sme {te na je re zer vna sta ni ca za upra vqa we

vo zi lom u nu ̀ di. Po sa da se sa sto ja la od osam qu di.

Na pr vih 165 ten ko va (od 294) ugra |en je top TR od 75 mm L/13,spe ci jal ne kon struk ci je. Ka sni je se ugra |i vao top 75 mm M 1897 sa

po di ̀ u }im za tva ra ~em. Ma ne var oru |em bio je skro man, po ele va -

ci ji osam ste pe ni, po azi mu tu sa mo 40 ste pe ni, {to je na la ga lo po -

tre bu da se okre }e ceo tenk za pre nos va tre po ci qe vi ma van to ga

sek to ra. Za bor bu sa pe {a di jom slu ̀ i la su tri mi tra qe za.

Ben zin ski mo tor pa nar (Pan hard), sna ge od 80 do 90 KS, za vi -

sno od obr ta ja ra di li ce, i re zer vo ar za go ri vo za pre mi ne 250 l

obez be |i va li su br zi nu vo zi la, mak si mal no do 8 km/~, i au to no mi ju

od 60 km. Mo tor se pu {tao u rad elek tro star te rom ili ru~ nim za -

maj cem, me |u tim, te ̀ i na elek tro u re |a ja po ve }a la je ma su oklop wa -

ka iz nad pro jek to va ne (od 18 na 22 t).

No vost je hod ni deo sa ver ti kal no za voj nim opru ga ma. Imao je

2 h 8 pot por nih to~ ko va, 2 h 5 va qa ka no sa ~a gu se ni ca, po 36 ~la na -

ka {i ri ne 324 mm, ka sni je 412 mm, pa 500 mm.

Ten ko vi St. Cha mond su svoj zve zda ne tre nut ke ima li 18. ju la u

bi ci kod So a so na, ka da je an ga ̀ o va no ukup no 567 fran cu skih ten -

ko va (216 {naj der, 131 St. Cha mond i pr vi put 220 no vih la kih ten -

ko va re no FT-17). Za hva qu ju }i ja ~em oklo pu i sna ̀ ni joj va tri svo ga

oru |a, sen {a mon je bio u pred no sti nad dru gim ten ko vi ma. Po sled -

wa se ri ja si {la je sa fa bri~ kih tra ka mar ta 1918.

LA KI RE NO

Ubr zo se u Fran cu skoj na pu {ta pro iz vod wa dva ti pa sred wih

ten ko va, a sva pa ̀ wa je po sve }e na la kom ten ku, zva ni~ nog na zi va la -

ki tenk ma le ma se mo del 1917 re no (Char Re na ult Mo de le 1917), skra -

}e no Re na ult FT-17 (Fa i ble To na ge – ma le ma se). Po tre bu za la kim ten -

kom ob ra zla gao je ra ci o nal ni jim utro {kom ma te ri ja la, po seb no ve -

o ma tra ̀ e nog ~e li ka, sma we wem bro ja qu di u po sa da ma, lak {im

tran spor tom do o~e ku ju }ih po lo ̀ a ja za na pad i no vom kon cep ci jom

kon struk ci je ten ka ma le ma se, {to bi u~i ni lo tenk efi ka sni jim bor -

be nim sred stvom. I po red ot po ra vi so kih voj nih zva ni~ ni ka, Estjen je

ugo vo rio sa „Re no om“ pro iz vod wu oko 150 ten ko va tog ti pa.

U ostva ri va wu pro iz vod nog pro gra ma po ja vi lo se vi {e te {ko -

}a ko je su za fran cu sku in du stri ju bi le ne pre mo sti ve: ne do sta tak

~e li ka za ku po le, ka {we we is po ru ke to po va, pri sti za we od go va ra -

ju }ih gu se ni ca, i dr. Na ja vqe na je pro iz vod wa 3.500 la kih ten ko va,

za ~i ju re a li za ci ju je ras po re |en po sao iz me |u vi {e fa bri ka: Re no

– 1.850 ten ko va, Ber li et oko 800, [naj der – 600, De la no Be le vi

(De la nu nay Bel le vi el le) oko 280 ten ko va.

Od En gle za je na ru ~e na ve }a ko li ~i na ~e li ka za ku po le. Ka ko je

ku po la tre ba lo da bu de li ve na, a ka pa ci tet liv ni ca ni je mo gao da

za do vo qi, pr vih 100 FT-17 pro iz ve de no je sa ok ta go nal nim ob li kom

ku po le od va qa nih ~e li~ nih plo ~a spa ja nih za ko vi ca ma. Ka ko su ku po -

le li ve ne u Ber li o tu, ti ten ko vi su ozna ~a va ni i sa FT-18 ber li ot .

Iz ra |i va ne su ~e ti ri osnov ne va ri jan te la kog ten ka to kom ra -

ta: mi tra qe ski tenk – Char Mi tra il le ur FT-17, to pov ski tenk – Char Ca -non FT-17, ko mand ni ili ra dio-tenk bez na o ru ̀ a wa sa ra dio-ure -

|a ji ma (Char Re na ult TSF – Te le grap hie sans Fil – sa be ̀ i~ nom ve zom) i

tenk za va tre nu po dr {ku – Char Re na ult BS (Bat te rie de Sup port – ba te -

rij ska po dr {ka), na o ru ̀ an sa to pom 75 mm, ko ji ni je sti gao da se se -

rij ski pro iz vo di zbog okon ~a wa ra ta. Ka sni je je u{ao u pro iz vod wu.

Vo za~ je se deo na pred u osi vo zi la, snab de ven tro kril nim po -

klop cem ula znog otvo ra i pro re zi ma za osma tra we na pred i ko so

le vo i de sno. Ko man dir ten ka je sta jao u ku po li ili u po lu se de }em

po lo ̀ a ju na {i ro kom ka i {u oka ~e nom za ku pol ski obru~ (ka sni je se

ugra |u je na men sko se di {te). Na ku po li po za di bio je otvor sa dvo -

del nim vra ta {ci ma, kao pri nud ni iz laz i za ven ti la ci ju. Na kro vu

ku po le ko man dir je imao tu re lu sa pet pro re za za osma tra we i po -

klop cem u ob li ku pe ~ur ke. Po sad ni pro stor je od vo jen od mo to ra

me tal nom pre gra dom sa dva otvo ra za cir ku la ci ju va zdu ha ka mo to -

ru, ali i za spre ~a va we {i re wa va tre (u slu ~a ju po ̀ a ra) ka po sa di,

sto ga su otvo ri ima li i po klop ce.

Ten kov ski top Hotschkiss (Pu te a ux) 37 mm L/21, a i pe {a dij ski top

Mo de le 1916, bio je po lu a u to mat ski, imao je opru ̀ ne ure |a je pro tiv

tr za wa, ver ti kal no-kli na sti za tva ra~ i, {to je za ni mqi vo, re vol -

ver ski kun dak ru ko hvat, po mo }u ko ga bi ni {an xi ja na vo dio top po

ver ti ka li, a ku po lu po me rao je na ra me nim kop ~a ma, sna gom mi {i }a.

Uko li ko je re~ o mi tra qe skom FT-17, on je za mi tra qez Hotschkiss 8

mm imao 4.800 me ta ka. Ku po la se po kre ta la kru ̀ no i pr vi put se po -

ja vi la obrt na ku po la na ne kom ten ku. Ver ti kal no dej stvo na o ru ̀ a wa

od –20 do +35 ste pe ni, omo gu }a va lo je da se tenk FT-17 uspe {no ko -

ri sti i u uli~ nim bor ba ma i na is pre se ca nom ze mqi {tu.

Oklop od va qa nih ~e li~ nih li mo va bio je kao kod naj bo qe

oklo pqe nih te {kih oklop ni ka. To la ko bor be no vo zi lo (6,5 t mi tra -

qe ski, a 6,7 t to pov ski tenk), ma lih di men zi ja, bi lo je te ̀ e po ga |a ti

u bor bi.

ê tvo ro takt ni, ~e tvo ro ci lin dar ski ben zin ski mo tor Re no (Re -na ult), sna ge 39 KS obez be |i vao je skrom nu br zi nu kre ta wa, mak si -

mal no do 7,8 k/~ i au to no mi ju od oko 60 km. Sa sred wom br zi nom

kre ta wa pe {a ka ni je bio po le tan, ali su mu we gov hod ni deo i rep

omo gu }a va li da za di vqu ju }e uspe {no sa vla da va raz li ~i te pre pre -

ke, a ma li spe ci fi~ ni pri ti sak na tlo olak {a vao je kre ta we po me -

koj pod lo zi.

Gu se ni ce su ima le po 32 ~lan ka, {i ri ne 324 mm. Ka da bi se

tenk kre tao na mar {u, na re pu bi se na {ao po ko ji pe {ak da pri {te -

di sna gu, ili bi se sta vi la do dat na opre ma, even tu al no re zer ve go -

ri va. La ko se tran spor to vao sa ka mi o ni ma sred we tran sport ne no -

si vo sti. Bio je jed no stav nih teh no lo {kih re {e wa, po go dan za teh -

ni~ ko odr ̀ a va we, ta ko da bi se po sle oprav ke kva ro va u trup noj

ra di o ni ci br zo vra }ao u stroj.

1. septembar 200850

KON STRUK CIJ SKI UZOR

Lu is Re no iz ra dio je, bez sum we, je dan od naj ra di je vi |e -

nih i pri me wi va nih kon struk ci ja bor be nog ten ka u isto ri ji ten -

ko grad we. Kon cep cij sko re {e we ten ka re no FT-17osta la je na

sna zi do da nas – mo tor no-tran smi si o no ode qe we na zad, uprav -

no ode qe we na pred, po gon na zad we to~ ko ve, bor be no ode qe -

we sa ku po lom na sre di ni vo zi la. Po toj {e mi bi }e raz vi je ne

po sle ra ta de se ti ne ti po va bor be nih ten ko va.


Kolona francuskih tenkova

FT-17 Renault u Solunu 1918.

Po voq ne od li ke FT-17 u~i ni le su ga osnov nim ten kom Fran cu -

ske voj ske 1918. Do pri mir ja pro iz ve de no je 3.177 ten ko va FT-17(FT-18) svih mo de la, a u ra tu je iz gu bqe no 440 tih ten ko va (u 3.292

su sre ta sa ne pri ja te qem). Taj tenk je po slu ̀ io i kao ob ra zac u ne ko -

li ko dr ̀ a va za li cen cnu pro iz vod wu ili mo di fi ka ci je pre ma spe -

ci fi~ nim na ci o nal nim po tre bam. Iz vo ̀ en je u 20 dr ̀ a va. Za dr ̀ ao

se u fran cu skom i ju go slo ven skom na o ru ̀ a wu do slo ma 1940, od no -

sno 1941. ju go slo ven ska voj ska ima la je oko 50 ta kvih ten ko va i ~e -

ti ri FT-17 TSF.

NE MA^ KA PE GLA

Nem ci su u Pr vom svet skom rat za ka sni li u od no su na sa ve zni -

ke sa raz vo jem svo jih ten ko va, ia ko su ve} po sto ja li po ku {a ji pro jek -

to va wa sa mo hod nih gu se ni~ nih vo zi la na o ru ̀ a nih ar ti qe rij skim

oru |em. Osnov ni raz log je bi la vla da ju }a dok tri na.

Ka da su se ne ma~ ki voj ni ci pr vi put su sre li sa ten ko vi ma u bi -

ci na re ci So mi 15. sep tem bra 1916, bi li su iz ne na |e ni bu kom, iz -

gle dom i na ~i nom dej stva. Mno gi voj ni ci su be ̀ a li u pa ni ci vi ~u }i

da idu stra {i la ili ne ka kva vo zi la uà sa (Schrec hen maschi nen).

Me wa~ je tro ste pe ni sa re duk to rom za sva ku br zi nu. Kre tao se br -

zi na ma 3, 6 ili 12 km/~. Zbog iz gle da tenk je imao na di mak pe gla

(bu gel bret ili bu ge lej sen). Oklop de bqi ne 15–30 mm, naj ja ~i u to

vre me pr vih ten ko va, bio je ot po ran na dej stvo par ~a di tre nut no-

ras pr ska va ju }ih gra na ta la ke ar ti qe ri je i pan cir nih zr na pu {~a no-

mi tra qe ske va tre, do na pet me ta ra da qi ne. Me |u tim, di men zi je vo -

zi la (7,35 m h 3,06 m h 3,3 m) ~i ni le su ga la ko uo~ qi vim i po god nim

ci qem oru |a za ne po sred no ga |a we. Pri kre ta wu se ~e sto za gla -

vqi vao, a bi lo je i pre vr ta wa.

Osnov no oru |e je top 57 mm L/26 Ma xim-Nor den feld, sme {ten u

pram cu ten ka, pet mi tra qe za 7,92 mm MG.08, ras po re |e nih po obo -

du ten ka – usme re ni na sve stra ne. Top je imao ve li ki ma ne var va -

trom za ono vre me, po azi mu tu od +/– 45 ste pe ni, po ele va ci ji +/–

20. Neo bi~ na je bi la po zi ci ja ko man di ra i vo za ~a, ko ji su se de li u

svo joj ka bi ni pri vr hu ten ka, go to vo na kro vu. Vo za ~u su asi sti ra li u

od re |e nim si tu a ci ja ma, jer na pred ni je mo gao da vi di bli ̀ e od de -

vet me ta ra.

Na ba zi A7V raz vi jen je pro to tip ten ka A7VU, po kon fi gu ra ci ji

bli zak bri tan skom ten ku Mark IV. Nem ci su pro iz veli sa mo 22 ten ka.

RAZ VOJ U DRU GIM ZE MQA MA

Pra te }i si tu a ci ju u Evro pi, SAD su u to ku ra ta po ~e le da raz -

vi ja ju ne ko li ko mo de la gu se ni~ nih vo zi la. Po zna ti su wi ho vi za jed -

ni~ ki po du hva ti sa Fran cu zi ma, ka da su pre u ze li iz ra du la kih ten -

ko va FT-17. Do kra ja ra ta pro iz ve li su 950 tih ten ko va, ma da je bi -

lo pred vi |e no 4.440. Svoj tenk zva li su {e sto ton ski tenk (6-TonTank), ma da su zbog dis kre ci je zva ni~ no go vo ri li {e sto ton ski spe ci -

jal ni trak tor (6-Ton Spe ci al Trac tor), ali je on bio po znat kao ame -

ri~ ki re no. Ka da su Ame ri kan ci for mi ra li svo je do bro vo qa~ ke je -

di ni ce u Evro pi, pre u ze li su 514 ten ko va FT-17 od Fran cu za, a uspe -

li su da iz sop stve nog pro gra ma is po ru ~e je di ni ca ma – 20 ame ri~ -

kih re noa.

Po sto jao je i za jed ni~ ki pro gram raz vo ja Bri ta na ca i Ame ri -

ka na ca. Naj po zna ti ji mo del to ga pro gra ma je Mark VI II In ter na ti o nal.Bi lo je pred vi |e no da se iz ra di 1.500 ta kvih ten ko va, ali je zbog

ka {we wa do kra ja ra ta pro iz ve de no sa mo pet vo zi la. U SAD je raz -

vi jen i ma li tenk od 3,5 t, na zvan Ford 3-Ton Tank, sa dva ~la na po sa -

de i jed nim mi tra qe zom ili to pom 37 mm. Do kra ja ra ta iz ra |e no je

oko 20 tih ten ki }a ko ji su bi li pre te ~e tzv. tan ke ta.

U Car skoj Ru si ji bi lo je za po ~e to ne ko li ko pro jek ta raz vo ja

ten ko va, jo{ pre ra ta, a ne ki su na sta vqe ni da se raz vi ja ju to kom

ra ta, me |u tim, ta da {we sla bo sti ru ske ar mi je i pro ble mi na sta li

to kom re vo lu ci ja, ob u sta vi li su rad na ten kov skom pro gra mu.

Po ja va ten ko va u Pr vom svet skom ra tu zna ~i la je pre kret ni cu u

iz vo |e wa bor be nih dej sta va na kop nu za ceo 20. vek. Po ka za li su se

kao mo} no sred stvo, opre mqe no za iz vr {a va we raz li ~i tih bor be -

nih za da tak. Ia ko su u to vre me po sto ja le teh ni~ ko-teh no lo {ke sla -

bo sti, one ni su spre ~i le na sta nak i raz voj no vo ga ro da voj ske – ten -

kov skih je di ni ca.

51


Nema~ki A7V kolokvijalno su zvali „pegla”

Jedan ameri~ki Mk VIII razvijen u

saradwi sa Britancima

Sa zna we ne ma~ ke Vr hov ne ko man de da su En gle zi an ga ̀ o va li

ta kva no va rat na sred stva uti ca lo je na pro me nu sta va o wi ho vom

raz vo ju u Ne ma~ koj. Za ob je di wa va we na po ra in du stri je na raz vo ju

no vog oru |a 13. no vem bra 1916. ob ra zo va na je Ko mi si ja pod ru ko -

vod stvom ge ne ra la Fri dri ha (Fri drisch) – ru ko vo di o ca 7. tran sport -

nog ode qe wa u Mi ni star stvu od bra ne (Ab te il lung 7. Ver ke hr swe sen), po

~e mu }e i pr vi te {ki tenk do bi ti krat ku ozna ku – A7V. U po ~et ku su

Nem ci ko ri sti li en gle ski iz raz tank, za tim Pan zer wa gen (oklop no

vo zi lo), Pan zer kraft wa gen (oklop no sa mo hod no vo zi lo), Kam pfwa gen(bor be no vo zi lo), da bi na kra ju bio usvo jen na ziv Stur mpan zer wa -gen (ju ri {no oklop no vo zi lo).

U raz vo ju ten ka A7V u~e stvo va le su zna ~aj ne fir me me ta lo pre -

ra |i va~ ke in du stri je (Da i mler, Bos sing, Benz, Opel, Krupp…). Ka da je

pr vi pro to tip pri ka zan kod Ber li na, pri sut ni su mo gli da se uve re

ka ko je A7V u srod stvu sa ame ri~ kim trak to rom holt. Vo zi lo je ima -

lo ob lik brod skog ko ri ta na su vom, sa o{trim pram cem i kr me nim

de lom, spu {te nih bo~ nih plo ~a do po lo vi ne to~ ko va. Krov ma lo za -

ko {en sa ne ve li kom koc ka stom ka bi nom za dva ~o ve ka. Top je bio u

no snom de lu oklo pa. Na bo~ nim stra na ma su po jed na ula zna vra ta i

ne ko li ko ma wih otvo ra u vi du pu {kar ni ca za mi tra qe ze i li~ no na -

o ru ̀ a we.

Te {ki tenk A7V je imao ma su 30 t i vo zio je 18 ~la no va po sa de.

Po kre ta la su ga dva dajm ler mo to ra od po 100 KS, a sva ki je po go -

nio po jed nu gu se ni cu pre ko raz del ni ka me wa ~a. Mo gao je da se okre -

ne na me stu, ka da bi je dan mo tor po kre tao „svo ju” gu se ni cu na pred, a

dru gi svo ju na zad. Sa 500 li ta ra ben zi na pre la zio je sa mo 35 km.

1. septembar 200852

Avijacija

KRI LAKOPNENEVOJSKE

Ide ja o voj noj upo tre bi avi o na ja vi la se s pr vim le tom bra }e

Rajt (Wright), ali se ostva ri la tek 1909. go di ne, ka da su

Fran cu zi or ga ni zo va li pr vu voj nu avi ja ci ju. Pr vi fran cu ski

voj ni avi on bio je u sa sta vu ar ti qe ri je, a kad se po ve }ao

broj le te li ca, voj na avi ja ci ja u{la je u sa stav in ̀ i we ri je.

Voj nu avi ja ci ju Fran cu zi su pr vi put upo tre bi li sep tem bra

1910. na ma ne vri ma u Pi kar di ji. Pr ve avi ja cij ske eska dri le for -

mi ra ne su, ta ko |e, u toj ze mqi, kra jem 1912. go di ne. Za pri me rom

Fran cu ske ubr zo su po {le i sve ta da {we voj ne si le.

Ne ma~ ka je 1910. go di ne for mi ra la va zdu ho plov ni ba ta qon,

u ko jem je po red ba lo na bi lo i ne ko li ko avi o na stra nog po re kla.

Ru si su 1910. ras po la ga li sa oko 10 avi o na. Ka ko se wi hov broj

po ve }ao, ru ska voj na avi ja ci ja je 1911. for mi ra na u ode qe wa sa

po {est avi o na. Na kor pu snim ma ne vri ma pe tro grad ske, var {av -

ske i ki jev ske voj ne obla sti u~e stvo va la su dva ode qe wa sa avi o -

ni ma ber li ot i far man.

Ve li ka Bri ta ni ja je 1911. for mi ra la Va zdu ho plov ni ba ta -

qon kra qev ske in ̀ i we ri je, a na red ne go di ne je voj na avi ja ci ja

po sta la po se ban rod oru ̀ a nih sna ga. Pr va avi ja cij ska je di ni ca u

Ita li ji for mi ra na je 1910. u To ri nu, dok su SAD osno va le va zdu -

ho plov no ode qe we 1907. go di ne u je di ni ca ma ve ze. Sr bi ja je 1912.

go di ne u Fran cu skoj na ba vi la {est avi o na (ber li ot i far man, je -

d no se de i dvo se de), od ko jih je ja nu a ra 1913. u sa sta vu Va zdu ho -

plov ne ko man de u Ni {u oform qe na Ae ro plan ska eska dra. Avi o ne

su u sa sta vu svo jih oru ̀ a nih sna ga ima le i Ru mu ni ja, Bu gar ska, Tur -

ska, Gr~ ka, Ho lan di ja, [vaj car ska i Por tu ga li ja.

Raz voj mor na ri~ kog va zdu ho plov stva po ~eo je 1910, kad je po -

le teo pr vi hi dro a vi on.

TRI PE RI O DA UPO TRE BE

Upo tre bu avi o na u Pr vom svet skom ra tu od li ku ju tri pe ri o -

da. U pr vom (1914) avi ja ci ji je po ve ren za da tak pri ku pqa wa po da -

ta ka o ne pri ja te qe voj od bra ni. Iz vi |a we i osma tra we – ope ra -

tiv no i tak ti~ ko – oba vqa no je sa ma lih vi si na, vi zu el no, po je di -

na~ nim le to vi ma i da wu. Va zdu {na bor ba ni je bi la mo gu }a jer su

avi o ni bi li ne na o ru ̀ a ni. Na pad iz va zdu ha na ci qe ve na ze mqi

RAT NA PRO IZ VOD WA

U Pr vom svet skom ra tu za ra }e ne stra ne raz vi le su 86 ti -

po va lo va~ kih avi o na, 63 iz vi |a~ kih, 38 bom bar de ra, 35 mor -

na ri~ kih i se dam mo de la ju ri {nih avi o na.

Pla ne ri Pr vog svet skog ra ta

pred vi de li su da }e se rat ne

ope ra ci je od vi ja ti u dve di men zi je

– kop ne noj i po mor skoj. Me |u tim,

wi hov tok, i raz voj i po ja va avi o na

pro {i ri li su rat na dej stva i na

tre }u di men zi ju – va zdu {ni pro stor.

Ia ko je avi ja ci ja bi la u po ~et ku

ne na o ru ̀ a na i skrom nih let nih

mo gu} no sti, ka ko je rat od mi cao

po sta ja la je sve zna ~aj ni ji ~i ni lac,

da bi na kra ju da la zna ~a jan

do pri nos po be di si la An tan te

nad Cen tral nim. Ta da {wi voj ni

iz ve {ta ~i s pra vom su za kqu ~i li

da je kop ne na voj ska do bi la

svo ja kri la.


iz vo di le su po je di na~ ne po sa de ba ca wem ru~ nih bom bi od o ka.

Dru gi pe ri od upo tre be avi ja ci je u rat nim dej stvi ma

(1915–1917) pred avi ja ci ju je po sta vio zah tev po dr {ke tru pa kop -

ne ne voj ske, od no sno iz vi |a we i na pa de na tru pe ne pri ja te qa i

ob jek te na fron tu, a i spre ~a va we dej stva we go ve avi ja ci je. U iz -

vi |a wu se pri me wu je me tod ae ro-fo to iz vi |a wa, a avi ja ci ja se

ko ri sti za ar ti qe rij sko osma tra we i ko rek tu ru ar ti qe rij ske va -

tre. Va zdu {ni na pa di se pre no se na ci qe ve u du bi ni od bra ne ne -

pri ja te qa uvo |e wem spe ci jal nih bom bar der skih avi o na – ne ma~ -

kih Ta u be i Avi a tik, fran cu skih Ma u ri ce Far man i Vo i sin i bri tan -

skih Sop with. U tom pe ri o du po ja vqu je se i lo va~ ka avi ja ci ja.

Fran cu zi pr vi uvo de pi lot ski mi tra qez (avi on Ni e u port) zaga |a we u prav cu eli se, dok Nem ci 1915. go di ne uvo de nov, efi ka -

sni ji tip avi o na Fok ker, sa ugra |e nim sin hro ni zo va nim mi tra qe -

zom za ga |a we kroz po qe okre ta wa eli se, ~i me je po ve }a na efi -

ka snost va zdu {ne bor be i pre ci znost po ga |a wa ci qe va. Po ja va

lo va~ ke avi ja ci je i we na efi ka snost pri si li li su bom bar de re na

grup na i no} na le te wa.

Tre }i pe ri od (1918) od li ku je se znat no ve }im uti ca jem avi ja -

ci je na ope ra ci je kop ne ne voj ske, {to je po sle di ca broj ~a nog i

kva li ta tiv nog na ra sta wa avi ja ci je, ko ja se ma sov no upo tre bqa va u

rat nim ope ra ci ja ma pru ̀ a ju }i va tre nu po dr {ku tru pa ma na bo ji -

{tu. Bor ba va zdu ho plo vi ma isto vre me no do bi ja od li ku grup ne

bor be avi o na. U okvi ru sa mo stal nog dej stva avi ja ci ja je ko ri {}e -

na za bom bar do va we obje ka ta u po za di ni ne pri ja te qa.

Raz voj avi ja ci je u tom pe ri o du obe le ̀ en je po ve }a wem bro ja

avi o na i uvo |e wem u ope ra tiv nu upo tre bu ju ri {nih avi o na (Nem -

ci), te for mi ra wem ve }ih va zdu ho plov nih sa sta va (lo va~ ke i bom -

bar der ske eska dre, sa mo stal ne lo va~ ke i bom bar der ske gru pe,

va zdu ho plov ne bri ga de i di vi zi je).

LE TE LI CE CEN TRAL NIH SI LA

Po ten ci jal rat nog va zdu ho plov stva Au stro u gar ske na po ~et ku

ra ta sa sto jao se iz ma log bro ja le te li ca – 36 avi o na, 10 iz vi |a~ -

kih ba lo na (ae ro sta ta) i jed nog ce pe li na. Pre o vla da va li su avi o -

ni ti pa Ta u be i Loh ner. Ia ko voj ni vrh Au stro u gar ske ni je po ka zi -

vao za in te re so va nost za raz voj avi ja ci je, ula zak ze mqe u rat bio

je pre su dan za od lu ku da se va zdu ho plov stvo oja ~a. U pr voj rat noj

go di ni pro iz ve de no je 70 le te li ca. Ve} 1915. fron tu je is po ru ~en

so li dan broj avi o na do ma }e pro iz vod we, a i avi o ni ko ji su iz ra -

|e ni po ne ma~ koj li cen ci, pr ven stve no Al ba tros D.II.Pre struk tu ri sa we va zdu ho plov nih sna ga oba vqe no je 1917,

for mi ra wem Au fkla rung skom pag ni em (iz vi |a we i oba ve {ta va we

sa osam do 10 avi o na ti pa C i tri do ~e ti ri avi o na za prat wu),

Jad gkom pag ni en (lov ci u for ma ci ja ma od 16 do 20 le te li ca) i

Ges chwa der no Fli e ger kom pag ni en (sa 10 bom bar de ra i ~e ti ri

lov ca za prat wu). Go di ne 1918. po ja vi lo se i ne ko li ko ti po va

lo va ca do ma }e pro iz vod we, ~i me je broj lo va~ kih for ma ci ja po -

ve }an na 13.

To kom ra ta Au stro u gar ska je pro iz ve la 5.431 avi o na svih ti -

po va, od to ga 2.438 sa mo po sled we rat ne go di ne.

Isto ri ja ne ma~ kog va zdu ho plov stva da ti ra iz 1870, ka da su

for mi ra na dva ba lon ska ode qe wa. Pri pre ma ju }i se za rat pro -

tiv „ve ~i tog ne pri ja te qa” – Fran cu ske, Ne ma~ ka je 1910. upra vo

od wih ku pi la 11 avi o na. Di na mi~ nu iz grad wu va zdu ho plov stva

(se rij ska pro iz vod wa le te li ca, obu ka pi lo ta, iz grad wa ae ro dro -

ma, itd.), za po ~e la je 1912, ka da je ok to bra me se ca avi ja ci ja po -

sta la sa mo stal ni rod voj ske (Fli eg ger trup pe), u ~i jem su se sa sta vu

na la zi la ~e ti ri avi ja cij skih ba ta qo na, sa po tri ~e te u sva kom.

Mor na ri~ ka avi ja ci ja for mi ra na je 1911, a u svom sa sta vu je ima -

la dva hi dro a vi o na fran cu skog po re kla.

53

SRP SKA AVI JA TI KA

Po ~e tak raz vo ja va zdu ho plov stva u Sr bi ji ve zan je za na -

bav ku ba lo na 1909–1910, a i za upu }i va wa tri ofi ci ra i tri

pod o fi ci ra na obu ku u le te wu u Fran cu sku 1912. go di ne. U Pr -

vom bal kan skom ra tu Sr bi ja je ima la {est avi o na, a od Ru si je

je do bi la i avi on duks. Isto vre me no, for mi ra na je Ae ro plan -

ska eska dri la u ko ju su u{la i dva za ple we na avi o na REP. Kra -

jem de cem bra 1912. go di ne u Ni {u je for mi ra na Va zdu ho plov -

na ko man da, u ~i ji sa stav su ja nu a ra 1913. u{le Ae ro plan ska

eska dri la, Ba lon ska ~e ta i Sta ni ca go lu bi je po {te. Za sa dej -

stvo sa cr no gor skom voj skom fe bru a ra 1913. for mi ran je Pri -

mor ski ae ro plan ski od red sa tri avi o na. Po sle za vr {e ne mo -

bi li za ci je 1914, srp ska avi ja ci ja ras po la ga la je sa tri is -

prav na avi o na, jed nom ba lon skom ~e tom i dva pi lo ta ospo so -

bqe na za iz vr {a va we rat nih za da ta ka.

Sa le te li {ta u za pad noj Sr bi ji pi lo ti Ae ro plan ske eska -

dri le do po lo vi ne de cem bra 1915. iz vr {i li su 23 bor be na

le ta, a Ba lon sko ode qe we oba vi lo je vi {e uspe {nih ope ra ci ja

iz vi |a wa. Po sle re or ga ni za ci je na Kr fu oso bqe Ae ro plan ske

eska dri le pre ba ~e no je u So lun, gde je u{lo u sa stav 5. fran -

cu ske eska dri le pod ime nom Srp ska avi ja ti ka. U 1916. i 1917.

u Fran cu skoj i Gr~ koj ob u ~e ni su 41 pi lot, 46 iz vi |a ~a i de vet

me ha ni ~a ra, {to je omo gu }i lo da se ja nu a ra 1918. for mi ra

Pr va srp ska eska dri la, a u le to iste go di ne i dru ga. Za vre me

pri pre ma i pro bo ja So lun skog fron ta srp ska avi ja ci ja ras po -

la ga la je sa 71 avi o nom raz li ~i tih ti po va, od ko jih su po lo vi -

na bi li bom bar de ri Bre ge XIV i lov ci SPAD, te sa 60 avi o na za

iz vi |a we.

Francuski bombarder Farman MF11


U vre me iz bi ja wa ra ta ne ma~ ka avi ja ci ja je u svom sa sta vu

ima la 10 ba lon skih ba ta qo na, 34 ode qe wa sa po {est avi o na i

se dam tvr |av skih ode qe wa sa po se dam avi o na, a u mor na ri~ koj

avi ja ci ji 36 hi dro a vi o na. Avi o ni su bi li za sta re li, ne na o ru ̀ a -

ni i na me we ni za osma tra we i iz vi |a we ras po re da i po lo ̀ a ja

sna ga ne pri ja te qa. Sep tem bra 1914. for mi ra na je 1. bom bar der -

ska eska dra (Geschwa der) sa {est ode qe wa za bom bar do va we

obje ka ta u Bri ta ni ji. Av gu sta 1917. go di ne Nem ci uvo de u upo tre -

bu no vi tip avi o na – ju ri {ni ke (jun kers).

Nem ci su u ra tu pro iz ve li 47.449 avi o na i 40.449 mo to ra,

a kraj ra ta do ~e ka li su sa 15.719 avi o na svih vr sta, od ko jih

2.650 bor be nih u je di ni ca ma na fron tu.

LI DER SKA PO ZI CI JA FRAN CU SKE

Fran cu ska je u raz vo ju va zdu ho plo va i avi on ske in du stri je

uo ~i iz bi ja wa Pr vog svet skog ra ta ne sum wi vo za u zi ma la li der sku

po zi ci ju. Ko ri ste }i znat ne re sur se svo je avi o in du stri je, da la je

zna ~a jan do pri nos va zdu {noj mo }i si la An tan te, is po ru ~u ju }i i

avi o ne i mo to re sa ve zni ci ma (Ru si ja, Bel gi ja, Sr bi ja, Bri ta ni ja,

Ita li ja, SAD).

Rat no va zdu ho plov stvo Fran cu ske (Ae ro na ti que Mi li ta i re) for -

mi ra no je 1909. go di ne kao po se ban rod voj ske. U po ~et ku su upo tre -

bqa va li je dan ame ri~ ki avi on, dvo sed ti pa Wright, a ve} sep tem bra

1910. na ma ne vri ma je u~e stvo va lo 40 avi o na. Go di ne 1911. ob ja -

vqen je pr vi kon kurs za iz bor avi o na sle de }ih od li ka: do let 300,

ma sa ko ri snog te re ta 300 kg, mi ni mal na br zi na le ta 60 km/~. U ob -

zir su do la zi li sa mo dvo se di. Ko mi sij ski su od pri spe lih 110 pro -

to ti po va iza bra na tri – jed no kril ni Ni e u port i De per dus sin i dvo -

kril ni Bre gu et. Uvo |e wem ro ta ci o nog mo to ra Gno me, Fran cu ska je

obez be di la zna tan na pre dak u od no su na osta le kon ku ren te.

Fe bru a ra 1914. Fran cu ska re or ga ni zu je svo je va zdu ho plov -

stvo, for mi ra ju }i dve raz li ~i te au to nom ne slu ̀ be – avi ja cij sku i

ba lon sku. U va zdu ho plov stvu je for mi ra no 25 eska dri la, u sva koj

sa {est dvo se da i ~e ti ri jed no se da. Avi ja ci ja se de li na osno vu

ope ra tiv nih funk ci ja na lo va~ ku (jed no se di i dvo se di), bom bar -

der sku (dnev na i no} na) i iz vi |a~ ku.

Rat na pro iz vod wa avi o na u toj ze mqi br zo je na ra sta la:

1914. pro iz ve den je 541 avi on, 1915 – 4.489, 1916 – 7.549,

1917– 14.915, a 1918. go di ne 24.652. To kom ra ta Fran cu zi su

pro iz ve li ukup no 67.987 avi o na i 93.100 raz li ~i tih ti po va mo -

to ra (ro ta ci o ni, red ni, zve zda sti).

Na su prot to me, u Pr vom svet skom ra tu go to vo da ni je ni po -

sto ja lo Fran cu sko mor na ri~ ko va zdu ho plov stvo, zbog ne za in te re -

so va no sti ko man de Flo te, ia ko su Fran cu zi pro iz vo di li kva li -

tet ne hi dro a vi o ne.

SA VE ZNI^ KE RAT NE MA [I NE

Ide ja da se avi on upo tre bi kao rat na ma {i na u Bri ta ni ji je

pri hva }e na od pr vih da na raz vo ja va zdu ho plov stva. U fe bru a ru

1911. go di ne for mi ran je Va zdu ho plov ni ba ta qon Kra qev ske in -

ì we ri je (Air Ba tal li on of the Royal En gi ne ers) od dve ~e te – ~e te ba -

lo na i ~e te va zdu {nih bro do va (pet avi o na). Po lo vi nom apri la

1912. osno van je Kra qev ski va zdu ho plov ni kor pus – RFC (Royal Fly-ing Corps) sa sta va mor na ri~ ki (Na val Wing) i ving kop ne ne voj ske

(Mi li tary Wing). U 1913. ving kop ne ne voj ske imao je pet skva dro na

po pu we nih is kqu ~i vo avi o ni ma. U po ~et ku ra ta RFC je imao se dam

skva dro na na me we nih za iz vi |a we. ê ti ri od tih skva dro na, sa

64 ne na o ru ̀ a na avi o na, ve }i nom fran cu skih ti pa far man, u{la

su u sa stav bri tan skih eks pe di ci o nih sna ga u Evro pi. Mor na ri~ ko

va zdu ho plov stvo ima lo je 32 avi o na i 52 hi dro a vi o na, na me we nih

za iz vi |a we, osma tra we na mo ru i za PVO. Go di ne U 1915. bri -

tan ski skva dro ni ima li su po 12 avi o na i bi li su po de qe ni na

ode qe wa (flight), a vin go vi u ~e ti ri skva dro na.

Pr va bri tan ska fa bri ka za pro iz vod wu avi o na po ~e la je sa

ra dom 1911. u Far nbo rou. U 1915. bri tan ska va zdu ho plov na in -

du stri ja ~i ni ve li ke na po re u pro iz vod wi sop stve nih avi o na, a

1916. u na o ru ̀ a we uvo di sop stve ne lov ce F.E.2B i 2C, D.H.2, Bri -stol Sco ut i Sop with sa mi tra qe zom za sin hro ni zo va no ga |a we kroz

po qe eli se. Od 1916. go to vo ce lo kup na bri tan ska avi ja ci ja na la -

zi se na tlu Fran cu ske, gde je u~e stvo va la u bi ci na So mi.

Pro iz vod wom no vih ti po va avi o na ve }eg ra di ju sa dej stva (Bri -stol F2B, D.H.4, Sop with Ca mel i S.E.5) i bom bar de ra vi so kih per -

for man si (D.H.2 i vi {e mo tor nih Han dlay Pa ge 0/400 i V/1500),

po ve }an je broj skva dro na.

Ne pre kid no ja ~a we va zdu ho plov stva uslo vi lo je zna ~aj ne or -

ga ni za ci o ne pro me ne. Apri la 1918. go di ne RFC i mor na ri~ ko va -

zdu ho plov stvo ob je di we ni su u je din stve nu or ga ni za ci ju – Kra qev -

sko va zdu ho plov stvo – RAF (Royal Air For ce), a ju na 1918. go di ne

for mi ra no je Sa mo stal no (stra te gij sko) va zdu ho plov stvo (In de pen -dent Air For ce). RAF je imao 28.650 avi o na (od to ga 3.500 pr ve bor -

be ne li ni je), svr sta nih u 188 bor be nih skva dro na i 16 flaj to va.

1. septembar 200854

Engleski lovac Sopwith 7F.1 Nema~ki bombarder Gotha GV

Nema~ki lova~ki avion Fokker DVII


Za vre me ra ta Bri tan ci su pro iz ve li 58.144 avi o na i vi {e

od 41.000 avio-mo to ra, a zna tan broj le te li ca su uve zli iz Fran -

cu ske i SAD.

Ita li ja je u rat u{la sa 12 va zdu ho plov nih eska dri la he te -

ro ge nog sa sta va ko je su se na la zi le u okvi ru Kor pu sa voj ne avi ja -

ci je (Cor po Ae ro na u ti co Mi li ta re del Re gio Eser ci to) i Avi ja ci je kra -

qev ske flo te (Avi a zi o ne del la Re gia Ma ri na). Avi o ni su bi li ve} za -

sta re li mo de li ber li ot, far man i Ni e u port.Na raz voj ita li jan skog va zdu ho plov stva pre sud no je uti ca lo

pri su stvo avi o na sa ve zni~ kog po re kla, a pr ve le te li ce do ma }e

pro iz vod we na front sti ̀ u tek 1918. go di ne. Znat no bo qa si tu a -

ci ja bi la je sa mor na ri~ kim va zdu ho plov stvom ko je je bi lo opre -

mqe no za po mor ske bit ke i bom bar do va we. Me |u pr vi ma u sve tu

ope ra tiv no su raz vi je ni i u rat nim dej stvi ma upo tre bqe ni bom -

bar de ri do ma }e pro iz vod we Ca pra ni i Mac chi. To kom 1916. ita li -

jan ske lo va~ ke eska dri le po pu we ne su avi o ni ma Ni e u port II i 17,Han ri ot H.D.I i SPAD S.VII.

Na dan pri mir ja Ita li ja je u kop ne nom va zdu ho plov stvu ima -

la 84 eska dri le avi o na, pet di ri ̀ a bla i ~e ti ri po seb ne sek ci je,

a mor na ri~ ka avi ja ci ja 44 eska dri le hi dro a vi o na i 45 ce pe li na.

Ukup no je Ita li ja ras po la ga la sa 1.020 iz vi |a~ kih avi o na, 135

bom bar de ra i 528 lo va~ kih avi o na.

RUSKA AVIJACIJA

Pr va ru ska va zdu ho plov na je di ni ca – Sa stav ak tiv nih voj nih

ba lo ni sta, for mi ra na je 1885, da bi pet go di na ka sni je bi la pre -

for mi ra na u [kol ski ba lon ski puk. Od 1891. for mi ra ju se tvr -

|av ski ba lon ski pu ko vi, 1904. ba lon ske ~e te, a 1905. i ba lon ski

ba ta qo ni. Do po ~et ka Pr vog svet skog ra ta Ru si ja je ima la ~e ti ri

~e te va zdu {nih bro do va, se dam tvr |av skih ba lon skih ~e ta i jed no

tvr |av sko ba lon sko ode qe we, sa ukup no 14 va zdu {nih bro do va i

46 ve li kih ba lo na.

Avi ja cij ski od red – pr va avi ja cij ska je di ni ca, for mi ra na je

sep tem bra 1911. go di ne. Do ma ja 1913. go di ne for mi ra no je 18

avi ja cij skih od re da sa po {est avi o na, a do po ~et ka ra ta bi lo je

39 ta kvih od re da (30 kor pu snih, osam tvr |av skih i je dan ar mij ski).

U pro le }e 1913. avi ja cij ske je di ni ce iz la ze iz sa sta va ba lon stva

i ula ze u sa stav in ̀ i we ri je, kao sred stvo za iz vi |a we i odr ̀ a va -

we ve ze. Do po ~et ka ra ta Ru si ja ras po la ̀ e sa 329 avi o na.

Od po ~et ka ra ta do fe bru a ra 1917. go di ne for mi ra no je 46

avi ja cij skih od re da, a Ru si ja je do bi la 3.150 avi o na, od ko jih

2.250 iz do ma }e pro iz vod we, a oko 900 od sa ve zni ka. Ve} 1915.

ru ska va zdu ho plov na in du stri ja pro iz vo di la je ne ko li ko ti po va

avi o na, a u ra tu su se rij ski iz ra |i va ni lov ci i iz vi |a ~i (le bed) i

hi dro a vi o ni (M-5 i M-9).

Naj ve }i uspeh po stig nut je iz ra dom te {kog ~e tvo ro mo tor nog

bom bar de ra Si kor ski-Iqa Mu ro mec, ko ji su u va zdu hu mo gli da

osta nu pet sa ti sa te re tom bom bi od oko 600 kg. Pro iz ve de na su

72 bom bar de ra. Od tih avi o na je ja nu a ra 1914. for mi ra na Eska -

dri la va zdu {nih bro do va, ko ja je po sti gla vid ne re zul ta te u bom -

bar do va wu ne ma~ kih tru pa i obje ka ta. Pri li kom istu pa wa Ru si je

iz ra ta, fe bru a ra 1917, ru sko va zdu ho plov stvo ima lo je 85 avi ja -

cij skih od re da (1.039 avi o na) i 80 ba lon skih od re da.

Za hva qu ju }i bra }i Rajt (Wright), Sje di we ne Dr ̀ a ve su u po -

~et noj fa zi raz vo ja avi ja ci je ostva ri le zna ~aj nu pred nost. Pred -

sed nik Te o dor Ru zvelt je in si sti rao na for mi ra wu va zdu ho plov -

nih sna ga, pa je 1. av gu sta 1907. for mi ran Ae ro na u ti cal Di vi si on ofthe Sig nal Corps, ko ji se sa sto jao od ba lo na za iz vi |a we.

U vre me ula ska SAD u rat, 6. apri la 1917, ame ri~ ko va zdu -

ho plov stvo je ras po la ga lo sa 4.500 avi o na, a Flying Corps sa 224.

Do kra ja Pr vog svet skog ra ta SAD su pro iz ve le oko 15.000 avi o -

na (pre te ̀ no fran cu skog po re kla) i 30.000 avio-mo to ra.

55

Ruski te{ki bombarder „Iqa Muromec”

Ameri~ki mornari~ki avion Curtiss

Italijanski bombarder Caproni Ca3


Rat na moru

OB RA ̂ UNRAT NIHBRO DO VA

Voj ni stra te zi su pla ni ra li da se glav ne rat ne ope ra ci je u

Pr vom svet skom ra tu od vi ja ju na kop nu uz u~e {}e mi li on skih

ar mi ja. Ve} pr va rat na dej stva is ta kla su po tre bu snab de va -

wa kop ne nih sna ga sve ̀ im tru pa ma i neo p hod nim rat nim ma -

te ri ja lom, ko ji su se mo gli do sta vi ti is kqu ~i vo po mor skim

pu tem. Ta ko je rat na mo ru po pri mio stra te {ki ka rak ter, zna-

~aj no uti ~u }i na tok i is hod Pr vog svet skog ra ta.

U pri pre me za rat sve za ra }e ne stra ne ulo ̀ i le su naj ve }e

na po re ka ko bi svo je oru ̀ a ne sna ge na o ru ̀ a le i pri pre mi le za

ob ra ~un na boj nom po qu.

Sa gle da va ju }i zna ~aj mo ra i oke a na, ve li ka pa ̀ wa po sve }e na

je iz ra di voj no po mor skih dok tri na, rat nih pla no va i iz grad wi rat -

nih bro do va. U teh no lo {ke te me qe rat nih flo ta ugra |e na su no va

do stig nu }a (par ne tur bi ne, ko tlo vi na ma zut...), a znat no su po ve }a -

ni i va tre na mo} i oklop na za {ti ta rat nih bro do va. Na iz grad wu

ve li kih flo ta boj nih bro do va uti ca la je i ta ko zva na te o ri ja o po -

mor skoj mo }i (Sea Po wer), ~i ja se su {ti na ogle da la u bor bi za pre -

vlast na mo ru uni {te wem ili ne u tra li sa wem pro tiv ni ka u od sud noj

bi ci. Kon cep ci ja o od lu ~u ju }im po mor skim bit ka ma ni je se ostva ri -

la jer su pod mor ni ce, mi ne i mor na ri~ ko va zdu ho plov stvo ne u tra -

li sa li go to vo neo gra ni ~e nu mo} po vr {in skih bro do va.

Za vre me ra ta po ve }an je broj kr sta ri ca, ra za ra ~i su se po -

tvr di li kao rat ni bro do vi uni ver zal ne na me ne, dok su pod mor ni -

ce po sta le naj u spe {ni ji na pa da ~i pro tiv rat nih bro do va. Za od -

bra nu od wih uve de ni su pa trol ni i eskort ni bro do vi, a sve è -

{}i min ski rat po tak nuo je iz grad wu ve li kog bro ja mi no po la ga ~a

i mi no lo va ca. Kra jem ra ta po ja vi li su se i pr vi no sa ~i avi o na.

O ne mi lo srd nom ob ra ~u nu flo ta na mo ri ma i oke a ni ma u

Pr vom svet skom ra tu go vo re i sle de }i po da ci: u rat nim dej stvi ma

1. septembar 200856

Britanski bojni brod Queen Elisabeth


Rat na mo ru zna ~aj no je uti cao

na tok i is hod Pr vog svet skog ra ta.

U teh no lo {ke te me qe rat nih flo ta

ugra |e na su no va do stig nu }a,

a pro me ne u struk tu ri i kva li te tu

po mor skih sna ga uti ca le su na

te o ri ju o po mor skoj mo }i i

kon cep ci ju o od sud nim po mor skim

bit ka ma. Ja ~i na rat nih mor na ri ca,

za mi sao o wi ho voj upo tre bi i

unu tra {wa or ga ni za ci ja uvek su

za vi si li od voj ne dok tri ne oru ̀ a nih

sna ga, od po li ti ke po je di ne ze mqe,

we ne eko nom ske mo }i i ras po lo ̀ i vih

teh ni~ kih uslo va, ali i od

po ten ci jal nog pro tiv ni ka.

iz gu bqe no je 630 rat nih bro do va, sa mo u 1918. go di ni bro do vi ma

je na Za pad ni front pre ve ze no vi {e od dva mi li o na voj ni ka, ne -

ma~ ke pod mor ni ce po to pi le su pre ko 12,5 mi li o na BRT sa ve zni~ kog

i ne u tral nog bro do vqa, a na kra ju ra ta u flo ta ma je bi lo 1.457

ra znih rat nih bro do va.

MOR NA RI^ KI AR SE NAL

Za ra }e ne stra ne u{le su u Pr vi svet ski rat sa ja kim mor na -

ri~ kim sna ga ma, ko je su bi le sa sta vqe ne od ~i ta ve le pe ze raz li -

~i tih rat nih bro do va – boj nih bro do va, boj nih i oklop nih kr sta -

{a, kr sta ri ca (te {kih, la kih, oklop nih i za {ti }e nih), ra za ra ~a,

pod mor ni ca (obal skih, oke an skih, kr sta re }ih, mi no po la ga~ kih,

flot nih i pod mor ni ca lo va ca), mo ni to ra, to pov wa ~a, pa trol nih i

tor ped nih ~a ma ca, mi no po la ga ~a i mi no lo va ca i ~i ta ve pa le te

po mo} nih bro do va. Pri kra ju ra ta Ve li ka Bri ta ni ja, Ru si ja i SAD

po ~e le su in ten ziv no da raz vi ja ju mor na ri~ ko va zdu ho plov stvo, a u

mo re su po ri nu ti i pr vi no sa ~i avi o na.

Boj ni bro do vi spa da ju u ka pi tal ne rat ne bro do ve i pred sta -

vqa ju vr hu nac in du stri je na o ru ̀ a wa i bro do grad we i me ri lo su

voj no po mor ske mo }i po je di nih dr ̀ a va. Ka rak te ri {u se ve li kim

de pla sma nom i ra di ju som dej stva, naj ja ~im ar ti qe rij skim na o ru -

à wem i oklop nom za {ti tom. U Pr vom svet sku ra tu pred sta vqa ju

je zgro flo te ve }ih rat nih mor na ri ca, a na me we ni su za od lu ~u ju }e

bit ke s glav nim pro tiv ni kom na mo ru, za sa mo stal na dej stva ili

po dr {ku sna ga ma u bor bi na kop nu (tu ~e we utvr |e nih obje ka ta i

dru gih ci qe va). Pr vi boj ni brod iz gra di li su Fran cu zi 1859, a

od 1860. do 1865. boj ne bro do ve gra de Ve li ka Bri ta ni ja, Ita li ja,

Au stro u gar ska i SAD.

Ve li ka Bri ta ni ja je 1906. go di ne po ri nu la u mo re boj ni brod

Dre ad no ught (dred not), pro to tip ka pi tal nog boj nog bro da, de pla -

sma na 17.000 to na, sa po ja ~a nom pod vod nom za {ti tom, ugra |e nom

par nom tur bi nom, br zi nom od 23 ~v na sat i sa usvo je nim prin ci -

pom na o ru ̀ a wa – je din stve nom te {kom ar ti qe ri jom od 10 to po va

ka li bra 305 mm i 24 to po va ka li bra 76 mm. Boj ni bro do vi na o ru -

à ni sa to po vi ma ka li bra 343 mm i ve }im, na zi va ju se su per dred -

no ti ma.

Boj ni kr sta {i (Bat tle Cru i ser) spa da ju u ka pi tal ne rat ne bro -

do ve ve li kog de pla sma na i br zi ne (do 30 ~v), vr lo ja kog ar ti qe rij -

skog na o ru ̀ a wa i re la tiv no sla be oklop ne za {ti te. Pr ven stve no

su na me we ni za na sil no iz vi |a we u pret hod ni ci glav ni ne flo te,

za ob u hvat ne i dru ge tak ti~ ke ma ne vre, po dr {ku sop stve nih i spre -

~a va wu dej stva ne pri ja teq skih kr sta ri ca. Sli~ ni su boj nim bro -

do vi ma, ali im je br zi na ve }a za pet do {est ~vo ro va, a glav na

ar ti qe ri ja (to po vi 305 mm, od no sno 280 mm) ima la je dva do ~e ti -

ri oru |a ma we od boj nih bro do va.

Na po ~et ku Pr vog svet skog ra ta pod mor ni ce su na osno vu tak -

ti~ ko-teh ni~ kih oso bi na svr sta ne u la ke po mor ske sna ge, a wi ho va

osnov na pred nost nad dru gim rat nim bro do vi ma ogle da la se u spo -

sob no sti ro we wa i upo tre bi oru` ja nad i pod vo dom. Pred Pr vi

svet ski rat po sto ja le su ma we i ve }e pod mor ni ce ~i ji se de pla -

sman kre tao od 200 do 800 to na, pod vod na br zi na od se dam do 10

~vo ro va, a nad vod na od 12 do 15 ~vo ro va, po vr {in ski ra di jus dej -

stva iz no sio je od 1.000 do 3.000 na u ti~ kih mi qa, a du bi na ro we -

wa bi la je do 60 me ta ra.

Pod mor ni ce su bi le na o ru ̀ a ne sa tri do ~e ti ri tor ped ne

ce vi ka li bra 450 do 500 mm (tri–osam tor pe da) i sa jed nim do dva

to pa ka li bra od 37 do 50 mm. Pre ma na o ru ̀ a wu raz li ko va le su

se tor ped ne, ar ti qe rij ske, mi no po la ga~ ke, flot ne i pod mor ni ce

lov ci pod mor ni ca. Za vre me Pr vog svet skog ra ta pod mor ni ce su

bi le je di ni tip rat nog bro da ko jim je ne ma~ ka rat na mor na ri ca

nad ma {i la bri tan sku. Ne ma~ ka je uve la ve li ke pod mor ni ce („U“

kr sta ri ce) na o ru ̀ a ne sa to po vi ma ka li bra 150 mm, spo sob ne da

pre la ze Atlan tik, za tim ma le mi no po la ga~ ke (UC) i obal ne pod -

mor ni ce (UB).

Kr sta ri ce pred sta vqa ju uni ver zal ne rat ne bro do ve, ja kog

ar ti qe rij skog na o ru ̀ a wa, re la tiv no sla be oklop ne za {ti te, ve -

li ke br zi ne i ve li kog ra di ju sa dej stva, ~i je tak ti~ ko-teh ni~ ke oso -

bi ne omo gu }a va ju iz vr {a va we sa mo stal nih za da ta ka. Naj sli~ ni je

su boj nim bro do vi ma, a na me we ne su za bor be no obez be |e we

(prat wu) ma wih ili ve }ih plov nih sa sta va, ome ta we pro tiv ni ko vog

i obez be |e we sop stve nog po mor skog sa o bra }a ja i za pru ̀ a we ar -

ti qe rij ske po dr {ke am fi bij skom de san tu. Pr vi put su se po ja vi le

u ame ri~ kom gra |an skom ra tu 1861–1865, a pre ma stan dar di za -

ci ji 1905. po de qe ne su na I, II i III kla su. Uo ~i Pr vog svet skog ra ta

par na ma {i na im je za me we na lak {om i eko no mi~ ni jom tur bi nom,

~i me je br zi na po ve }a na na 30 ~vo ro va. Po ja ~a na im je i oklop na

za {ti ta brod skog tru pa na 76 mm, a kod glav ne ar ti qe ri je sma wen

je ka li bar na 152–105 mm, a kod po mo} ne na 88–48 mm. U ovom

pe ri o du usvo je na je i pot kla sa la kih kr sta ri ca de pla sma na iz me |u

3.000 i 5.200 t, br zi ne do 29 ~v i na o ru ̀ a nih to po vi ma ka li bra

105–152 mi li me ta ra.

57

Nema~ka podmornica UC-1

Ruska krstarica „palada”

Italijanska oklopna krstarica Giuseppe Garibaldi


Ra za ra ~i su se po ja vi li 1885. u Ve li koj Bri ta ni ji kao od go -

vor na ma sov nu upo tre bu tor pi qer ki. Pred sta vqa ju vr stu rat nih

bro do va vi {e stru ke na me ne (za dej stvo pro tiv pod mor ni ca, tr go -

va~ kih bro do va i la kih po mor skih sna ga; za za {ti tu i prat wu ve -

li kih rat nih bro do va; za od bra nu i na pad na po mor ski sa o bra }aj

i po mor ske ba ze; za pa tro li ra we i pre tra ̀ i va we {i ro kih mor -

skih pro stran sta va...) sa ja kim ma {in skim kom plek som i re spek -

tiv nim ar ti qe rij skim i tor ped nim na o ru ̀ a wem.

Pre ma usvo je nim dok tri na ma Ve li ka Bri ta ni ja je u Pr vom

svet skom ra tu ve }i zna ~aj pri da va la ar ti qe rij skom, a Ne ma~ ka

tor ped nom oru` ju na ra za ra ~i ma ko ji su po de qe ni na ra za ra ~e za

dej stva u obal nim mo ri ma (de pla sman do 500 t) i na ra za ra ~e u

sklo pu flot nih sa sta va (de pla sman oko 1.000 t). U to ku sa mog ra ta

kod ra za ra ~a se de pla sman po ve }a va na oko 1.500 t, po boq {a va

se ar ti qe rij sko i tor ped no oru` je, uvo de se ar ti qe rij ski di rek -

tor (Fi re di rec tor), elek tro me ha ni~ ki ra ~u na ri, hi dro fo ni, {u mo u -

sme ra ~i, kli za ~i i ba ca ~i du bin skih bom bi, a za ma ski ra we tor -

ped nog na pa da i iz vla ~e we iz bor be ko ri ste se ma gqe ni ci, dok se

od mi na {ti te par va ni ma.

Mo ni tor je vr sta rat nog bro da na o ru ̀ a nog sa jed nim do ~e ti -

ri to pa ve li kog ka li bra sme {te nih u oklo pqe nim ku la ma, za {ti }en

ja kim oklo pom, ma le br zi ne i ra di ju sa dej stva i sla bim po mor skim

oso bi na ma. Gra |en je za dej stvo u obal nom po mor skom sa o bra }a ju i

na re ka ma ra di uni {ta va wa i ne u tra li sa wa ne pri ja teq skih ba te -

ri ja i dru gih obje ka ta na oba li i ar ti qe rij ske po dr {ke tru pa pri

for si ra wu re ka. Mo ni to ri su do {li do iz ra ̀ a ja u Pr vom svet -

skom ra tu u vre me au stro u gar skih na pa da na Be o grad, ka da su po

srp skim po lo ̀ a ji ma dej stvo va li sa Sa ve i Du na va.

IZ GRAD WA MI NO LO VA CA

Na gli raz voj mi na i te ̀ wa da se one po la ̀ u da qe od oba le i

na otvo re nom mo ru uslo vi li su po ja vu mi no po la ga ~a do brih po mo -

ra~ kih i ma ne var skih oso bi na, sa pro {i re nom pa lu bom po ja ~a ne

kon struk ci je i ugra |e nim min skim {i na ma. Mi no po la ga ~e su gra -

di li Ru si (amur i je ni sej), Bri tan ci (pre u re |e ne sta re kr sta ri ce),

Nem ci (re kon stru i sa ni put ni~ ki bro do vi), Ame ri kan ci (re kon stru -

i sa ne sta re kr sta ri ce) i dru ge ze mqe. De pla sman mi no po la ga ~a

kre tao se u ra spo nu od 2.960 t do 12.300 t, a broj ukr ca nih mi na

od 60 do 500.

Rat ne mor na ri ce, iz u zev ru ske, u Pr vi svet ski rat u{le su

pot pu no ne sprem ne za bor bu pro tiv mi na. Usled ve li kih gu bi ta ka

za ra }e ne stra ne su u to ku sa mog ra ta po ~e le iz grad wu ve li kog bro -

ja mi no lo va ca, ~i ji je broj na kra ju bio im pre si van – Ve li ka Bri -

ta ni ja 726, Fran cu ska 248, Ne ma~ ka 220 a Ru si ja 200. U to ku ra -

ta gra |e na su dva ti pa mi no lo va ca – ve li ki za otvo re no i obal ski

za obal no mo re.

De pla sman ve li kih mi no lo va ca kre tao se u ra spo nu od 500

do 800 to na, br zi na im je bi la od 14 do 17 ~v. Od na o ru ̀ a wa

ima li su je dan do dva to pa ka li bra 96 do 105 mm. Obal ni mi no -

lov ci ima li su de pla sman do 350 t, br zi nu 13 do 17 ~v, a od na o -

ru ̀ a wa je dan do dva to pa ka li bra do 76 mm.

1. septembar 200858

Britanski razara~ Ariel

Nema~ki minopolaga~ Albatross

ZNA ̂ AJ NE BIT KE

Po mor ska ra ti {ta u Pr vom svet skom ra tu ob u hva ta la su

Sre do zem no, Bal ti~ ko, Cr no, Ja dran sko i Mra mor no mo re, ka -

nal La man{, Atlan tik, Pa ci fik i In dij ski oke an.

Naj ve }a po mor ska bit ka u Pr vom svet skom ra tu od i gra la

se 31. ma ja 1915. na otvo re nom mo ru, za pad no od Ji tlan da, iz -

me |u bri tan ske Ve li ke flo te (150 rat nih bro do va) i ne ma~ ke

Flo te otvo re nog mo ra (99 rat nih bro do va). Po be du su od ne li

Bri tan ci, ko ji su u okr {a ju iz gu bi li tri boj na bro da, tri oklop -

na kr sta {a i osam ra za ra ~a, dok su ne ma~ ki gu bi ci iz no si li

je dan boj ni brod, je dan boj ni kr sta{, ~e ti ri la ke kr sta ri ce i

pet ra za ra ~a.

Pr vi sa ve zni~ ki tr go va~ ki po to pqe ni brod u Pr vom svet -

skom ra tu bio je bri tan ski Glytra. We ga je, 20. ok to bra 1914,

po to pi la ne ma~ ka pod mor ni ca U-17.

Pr vi tor ped ni na pad iz ve la je gr~ ka pod mor ni ca del fin

na tur sku kr sta ri cu Me ci diye 22. de cem bra 1912, dok je pr va

upo tre ba mi no lov ca bi la za vre me ja pan sko-ru skog ra ta

1904/1905. go di ne.

Pod mor ni ce su u Pr vom svet skom ra tu na dno po sla le 43

od sto svih uni {te nih rat nih i tr go va~ kih bro do va, me |u ko ji ma

i 19 boj nih bro do va, 32 ra za ra ~a, 31 pod mor ni cu i oko 6.000

tr go va~ kih bro do va, od no sno vi {e 12 mi li o na BRT.

Prilog pripremili

Stanislav ARSI]

Anastas PALIGORI]

Milosav C. \OR\EVI]

Urednik priloga

Mira [VEDI]


Documents

NAORU@AWE - odbrana.mod.gov.rs prilog/36/036_071_Naoruzanje u Prvom... · pa se Prvi svetski rat ubrzo pretvorio u dugotrajni rovovski (pozicioni) rat, dobijaju}i karakteristike strategijskog