1

2

3

4

...KADA SU SE STVARI NAZIVALE SVOJIM IMENOM

Tokom čitavog januara pratila me jedna misao; da napišem jedan “veseo”, optimistički uvodnik za početak godine. Ali, gde naći temu za optimizam u Srbiji ovog januara?! Ipak, našlo se nešto veselo.Pod ruku mi je došao ZAKONIK TRGOVAČKI za Knjaževstvo Srbiju, koji je “sa saglasjem Soveta i na predloženje Narodne Skupštine” pro-glasio Knjaz srpski Miloš Obrenović Prvi (kako piše u naslovu). Zakon ima šest poglavlja (obratite pažnju na dužinu poglavlja), i to:I - O trgovcima (čl. 1-7) II - O trgovačkim knjigama (čl. 8-21) III - O društvima trgovačkim i o pravilima za njih (čl. 22-49) IV - O posredstvenicima ili senzalima, o nabavljačima ili komisionari-ma, o otpravljačima ili ekspeditorima, i o voziocima ili kiridžijama (čl. 50-74) V - O dokaznim sredstvima u trgovačkim delima (čl. 75!!!) VI - O menicama u opšte (čl. 76-170) Šta možemo da sagledamo iz ovakve podele zakona?Prvo - i najočiglednije – da je i pre skoro 200 godina problemu na-plate potraživanja posvećena najveća pažnja, jer se polovina zakona odnosi na menice kao instrumente obezbeđenja i naplate. Drugo, da je i tada bilo zakonopisaca-šljapatora, koji su sebi mogli da dozvole da odvoje u “poglavlje” samo jedan član (čl. 75) iliti šest (6) redova teksta (gde se u stvari samo nabraja koje se sve isprave ili usmene radnje mogu prihvatiti kao “dokazno sredstvo”).Ovo me podsetilo na nedavnu javnu raspravu povodom predloga Za-kona o konkurenciji. Puna sala u Sava-centru, govore Đelić, Milosa-vljević, Delevićka, Bajalovićka, stotinak ljudi od struke i iz privrede u publici, a onda izađe pomoćnik ministra trgovine za pravne poslo-ve (onaj koji je “pisao” zakon) i pred svojim šefovima i svima nama odvali: “Ovih nekoliko članova u zakonu možda nisu u skladu sa Ustavom, ali videćemo u praksi”!!! I siđe sa govornice, sa sve osmehom!!! Šta bi bilo kada bi vam konobar doneo jelo i rekao: “Od ovog se jela verovatno nećete otrovati, ali videćemo sutra”, ili apote-kar: “Ovaj lek će vas verovatno izlečiti, ali dođite ako počnu da vam se priviđaju karakondžule”... Nekih se “profesionalaca” ni Miloš, a evo ni mi – nikako ne možemo rešiti jednom za svagda!A evo ko se sve smatrao “trgovcem” u Miloševoj Srbiji (navedenim redosledom): obični trgovci (oni koji trguju pod svojim imenom), fabrikanti, zanatlije, berzijanci, bankari, liferanti, preduzimači-građevinari, trgovački posrednici (senzali), komisi-onari, špediteri, i vozari. Slatka mi je definicija banaka: “Banke su trgovačke radnje, koje rade s novcem, hartijama od vrednosti (menicama, čekovima, akcijama, obveznicama itd) i kreditom. Oni uzimaju novac na zajam od pojedinaca pa ga za tim drugim na razne načine pozajmljuju pod veći interes.” Kao i kasnije tumačenje u raspisu Ministarstva finansija od 31. januara 1907. u kojem se kaže: “Mehanske, kafanske i prostitutske radnje trgovačkog su karaktera.” I još jedan praktičan član, kojeg verovatno propisuje i naše sadašnje važeće zakonodavstvo (a tiče se registracije višečlanog trgovačkog društva), samo mi liči da je “privremeno suspendovan” tokom tranzicije: “Firma mora predstavljati pravo stanje stvari. Za to se ne sme reći “NN i društvo” ako društva u istinu nema, inače bi bilo prevare.” Šta se od onog doba promenilo? Formalno – sve. Suštinski – skoro ništa. “Vlast je uvek vlast, i mast je uvek mast.” – kaže jedna stara poslovica, valjda imajući u vidu i to da svaki i svakovremenski “vladar” pati od boljke zvane “kako da svom imenu doda sufiks PRVI”. Nova terminologija, nova ambalaža (artikala i trgovaca) i tu-i-tamo nešto nove (većinom nepo-trebne i nekvalitetne) robe i vladara... Da, promenila se tehnologija trgovine, u dva pravca. Država, obiljem propisa, poreza i taksi, suptilno uzima daleko više od ondašnjeg “desetka”, a trgovina je globalno postavljena tako da ultimativno “velike ribe progutaju male”. Trgovcu je najpre oduzeta “tezga”, pa “dućan”, a sada više ne bi smeo biti ni “gospodin trgovac”, već brojka u statistici izvršnih direktora, merčendajzera i poreznika.Da li će baš tako biti?!Nešto mislim da će se ipak o tome pitati i oni što su se nekada zvali raja i mušterije. Građani i potrošači naši nasušni...

Srđan Paunović

Moral organizacije se ne izgrađuje od dole prema gore. On se filtrira sa njenog vrha. Piter Kini

uvodnoslovo

5

6 Kada mudrac pokaže zvezdu, glupak gleda u prst. Kineska poslovica

Naš intervju: Monika Živojinović (Bambi-Banat) NEZAMENJIVA KUĆA BRENDOVA �

Gilbertova biznis arenaMOTIVACIJA - GORIVO ZA USPEH �

Naša akcijaODMOR ZA POTROŠAČE �

Naša preporukaEMOCIONALNA INTELIGENCIJA �

Naš testEMOCIONALNI TEST �

Naša poslaTESTAMENT ARČIBALDA RAJSA �

Belosvetska pismaPLEŠEMO DO KRAJA SLOBODE �

Staro oglašavanjePOD BLAGODETIMA VINOVE LOZE �

tiraž 4.000 primeraka

Drage Todorović bb, 34000 KragujevacMB 7363150, PIB 101571253Direkcija: 034 301 850, 301 855, 304 805, 304 810Veleprodaja: 034 304 800

za izdavačaSrđan Paunović

direktor marketingaVesna Nestorović

urednik izdanjaDejan Milošević

nasaradnja@kvin.co.yuwww.tpkvin.com

saradnik marketingaJelena JankovićDajana SantrаčNina Stojanović

stručni saradnikDragiša Ristovski

prelom/dizajnNikola Bogdanović

tpkvin@kvin.co.yuprodaja@kvin.co.yunabavka@kvin.co.yumarketing@kvin.co.yuinformatika@kvin.co.yu

štampaGrafostil

našaradnjaza naše kupce i one koji će to biti

februar 2009

iznutra

TABORISANJE

Prijatelji “Naše radnje”,

Srećom, vreme tako neumitno protiče, pa dok recesija kao uzročno-posledična pojava određuje dešavanja na tržištu kako generatori krize to osmišljavaju i vode, sve je suženiji prostor za cupkanje u mestu, spleteno okreta-nje oko sopstvene ose u “traganju za rešenjem”, jadikov-ke i naricanja nad zlom sudbom...

Ovo je vreme odlučnih, preduzimljivih, rešenih, kako god ih opisali – menadžera koji donose odluke i to sa pozitivnim tokom misli. Po ko zna koji put, a to nam je zbilja viševekovni usud, sledi nam taborisanje na bar dve suštinske grupacije: na one srčanije koji se bore (i bez usklika i slogana!), i one malodušne koji kao da su jedva sačekali da se nešto “desi” pa da imaju tugaljivi izgovor zašto nisu za akciju, niti podršku osnovnoj delatno-sti kroz raznorodne aktivnosti, pospešivanje poslovanja, utvrđivanje partnerstva... već se “dozvane pameti” i nakon dubinskog sagledavanja planetarnih vitlanja, tr-žišne taštine praznine kao i kosmičke crne rupe – a za sve to je bilo potrebno, jel’, vreme – rešavaju za čitav arsenal jeftinih postupaka: od majstorskog “zavrtanja slavine” koje ni Umberto Eko kao poštovalac tog zanata ne bi umeo da opiše, pre-ko “štednje” dostojne pera Sterije, do “racionalisanja” na kojem bi pozavideli mate-

matičari, i stari i mladi, koji se bave imeniocima... ili, na-prosto, ne opredeljuju se kuda i kako dalje već tavore tu negde sa strane, sve čekajući da vide kako će drugi pro-ći i šta će njih zadesiti, pa da se onda pouče tuđim po-srnućem i naknadnom pameću Žalosne sove (sto mu gromova, neka mi veliki poglavica svih Urona oprosti na skrnavljenju ovim poređenjem!).

Biće ipak da u tom taboru neopredeljenih za izvesno vreme sledi materijalizovanje one narodne mudrolije: “Ko ne plati na mostu platiće na ćupriji”. U drugom, proa-ktivnom kružoku, više nego ikada u ovom novom veku oseća se potreba za siner-gijom i uveliko se preduzimaju potezi za sadejstvo radi zajedničkog boljitka, a ne golog opstanka. Šta će biti, beležićemo i objavljivaćemo – i o jednima i o drugima. Dok bitišemo u duhu similis simili gaudet, naslućujući neuspesi pasiviziranih nas neće radovati ali će služiti kao otrežnjujući primeri za objavu.

Stoga, proaktivni, kroz “Našu radnju” – napred, pardon, za nama ☺

Ovomesečno izdanje je početna potraga za rešenjima u još jednoj “presudnoj” go-dini. Problemi su raznorazni, pa su i odgovori koje smo kompilirali šarenolikih mo-tiva: centralna rubrika nam predstavlja Koncern koji odavno prednjači na srpskom tržištu a među prvima je skrenuo pažnju inostranog kapitala i opravdao je; „Naša tema” je zapravo sklapanje trilogije, iskustvom 400 direktora; u “Gilbertovoj biznis areni” pronađite odgovor – kako do maksimuma u poslu; liderske sposobnosti, kompetencije i veštine su predmet „Naše preporuke”, a na nju se oslanja „Naš test”,

i to emocionalni; a kada već zađete u samo-analizu koja nas vodi jačanju u ovo nedoba, posebnu pažnju obratite na „Naša posla” i je-dno posmrtno zaveštanje iz pera posvedoče-nog Prijatelja srpskog naroda – njegovu po-slednju uslugu koju nam je učinio, a kojom nas je zadužio za sva vremena...

MDejan

7

8 Kada angažujete ljude koji su pametniji od vas, vi dokazujete da ste pametniji od njih. R. Grant

MONIKA ŽIVOJINOVIĆ, MENADŽER ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU KONCERNA „BAMBIBANAT“

NEZAMENJIVA KUĆA BRENDOVA

našintervju

“Bambi-Banat” je koncern za proizvo-dnju konditorskih proizvoda, danas sa-stavljen od dve kompanije, “Bambi” iz Požarevca i “Banat” iz Vršca, koje deluju u okviru Holdinga “Denjub fuds grup”. Nakon 42. godine postojanja, Koncern ima lidersku poziciju u regionu, a krajnji cilj menadžmenta je definisan odredni-com da godišnje svaki čovek pojede 1 kilogram “plazma” keksa, kao i sprovo-đenjem jednog korporativnog brenda – “bambi”, pod čijim će okriljem biti ce-lokupna lepeza proizvodi. “Bambi-Banat” predstavlja sagovornik “Naše radnje” u februarskom izdanju Monika Živojinović, menadžer za odnose sa javnošću Kon-cerna.

Gospođo Živojinović, predstavite nam ra-zvojni put današnjeg Koncerna – sada su to dve kompanije unutar inostranog hol-dinga. Od one osnivačke 1967. godine, bilo je nekoliko faza uspona, reklo bi se podelje-nih na dekade.Monika Živojinović: Koncern „Bambi-Banat“ sa sedištem u Beogradu je kom-panija nastala krajem 2006. godine spa-janjem Koncerna zdrave hrane „Bambi“ iz Požarevca i Konditorske industrije „Ba-nat“ iz Vršca. U trenutku spajanja, tadašnji „Banat“ bio je na pragu svoje 80. godišnji-

ce, a „Bambi“ 40., koju smo kao zvanični jubilej novoformiranog koncerna 2007. proslavili zajedno sa svojim potrošačima i partnerima. I „Banat“ i „Bambi“, prošli su dinamične, ali različite puteve od svojih osnivanja pa do danas. Zajedničko im je da su, „Bambi“ 2004, a „Banat“ 2005. go-dine za finansijskog investitora izabrali investicioni fond „Nju vorld velju fand“ koga predstavlja „Salford“ i ubrzo postali sastavni deo “Denjub fuds grupe” u či-jem sastavu posluju najveće srpske mle-

kara na čelu sa „Imlekom“ i najveći proi-zvođač mineralne vode „Knjaz Miloš“. Na početku 2009. godine „Bambi-Banat“ je kompanija koja zapošljava više od 1200 stalno zaposlenih u sedištu u Beogradu, radnim jedinicama u Vršcu i Požarevcu, i distributivnim centrima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Najavljeno je otvaranje druge fabrike čo-kolade u Vršcu (investicija od 3,5 miliona evra). O kakvoj fabrici je reč, šta će se pro-izvoditi?Monika Živojinović: U radnoj jedini-ci u Vršcu proizvodnja se do nedavno odvijala samo u jednom pogonu, a od ovog meseca u dva. Naime, reč je fabrici koja je više od jedne decenije čekala na

instaliranje opreme. U novom pogonu proizvodiće se novi „Bambijev brend” – dugo najavljivana „bambi čokolada“ - najfinija mlečna i crna, za početak u pa-kovanju od 90 i 30 grama.

Kakav je učinak u protekloj godini; koliki su domašaji u proizvodnji, koji je odnos pla-smana na domaće i strano tržište i do kog je ukupnog obrta došao Koncern?Monika Živojinović: U 2008. godini bilo je više faktora koji su ometali naše poslovanje, počev od poznatog proble-ma deklaracija kojim smo se bavili prva dva meseca, preko problema u izvozu i konkurentnosti naše prodaje u regionu, koja čini oko 1/3 ukupne prodaje, do već godinama prisutne niske kupovne moći našeg domaćeg potrošača, i na kraju nelojalne konkurencije. Sve to uticalo je da ne ostvarimo prvobitno planirani bu-džet za 2008. godinu, ali jesmo postigli bolji rezultat nego u 2007. i možemo biti zadovoljni, a naročito nastavkom rasta našeg učešća na domaćem tržištu kon-ditorskih proizvoda.

A kakvo je tržišno učešće, po brendovima, tj. liderima? Uz brendove koji su vodeće među srpskim, imali ste i dosta novih pro-izvoda.

POTVRDA VREDNOSTI NAŠEM KORPORATIVNOM BRENDU JE PRIZNANJE KOJE JE KONCERN NEDAVNO DOBIO „NAJBOLJE IZ SRBIJE“, ALI I ISPITIVANJE KORPORATIVNOG IMIDŽA IZ KOGA SMO SAZNALI DA NAŠI POTROŠAČI SMATRAJU DA JE „BAMBI“ IDEALNA KOMBINACIJA TRADICIJE I

INOVATIVNOSTI I KOMPANIJA KOJOJ SE NAJVIŠE VERUJE

9

10

11U tehnologiji menadžmenta postoje dve vrste ljudi: oni koji znaju ono čime neupravljaju, i oni koji upravljaju onim što ne znaju. Nepoznati autor

našintervju

Monika Živojinović: Sa 20 procenata učešća i u količini i u vrednosti, Koncern „Bambi-Banat“ je lider na ukupnom trži-štu konditorskih proizvoda Srbije i jedini proizvođač koji je u toku cele prošle go-dine sve vreme rastao na tržištu. Apso-lutni lider na tržištu keksa Srbije je naša „plazma“ kojoj pripada 1/3 tržišta i čije je učešće gotovo četiri puta veće od uče-šća „drugoplasiranog“ na tom tržištu. Od brendova koji su lansirani u 2008. godini apsolutni „šampioni“ su čokoladni bar „juhu!“ koji je za manje od godinu dana postao brend br. 3 na ovom tržištu i „čoko plazma“ koju su potrošači u okviru akcije „Najbolje iz Srbije“ proglasili najbo-ljim brendom lansiranim u 2008. godini. Pored ovih barova (čiji je apsolutni hit „juhu!“ sa komadićima „plazme“ lansiran u septembru prošle godine), „Bambijev“ „jo-jo“ lider je na tržištu tabli sa rižom, baš kao i „velnes“ u kategoriji integral-nog keksa. Primera radi, „Bambijeva” „jo-jo“ tabla sa rižom od 120 grama je treći najprodavaniji SKU u kategoriji tabli u Srbiji. Posmatrajući sve ove podatke sa tržišta, opravdano možemo reći da je „Bambi-Banat“ u 2008. godini postao kuća brendova. „Plazma porodica“ je proširena proizvodima za različite prilike i raspoloženja. Pored letnjih ukusa ma-line, i kombinacije ananasa i marakuje, „mini plazme“ i „mini mini plazme“ – „pla-zmice“ sa voćnim ukusima. Tokom prošle godine izašli smo u susret ugostiteljima i lansirali „mlevenu plazmu“ u pakovanju od dva kilograma, ali i mamama porci-onim pakovanjem „plazme mlevene“ za decu sa ukusom čokolade. „Velnes“ je dobio nove ukuse – smokvu i đumbir i pomorandžu, ali i preliv od prave crne čokolade – jedan od najvećih uspeha prošle godine. Spremajući svoj asorti-

man za posne jesenje dane i „zlatni pek“ smo takođe prelili crnom čokoladom. „Bambijev“ sendvič keks „kolo“ sa krema-ma od vanile, kokosa, lešnika i čokolade jedinstveni su domaći proizvod te vrste, koji je prošle jeseni dobio mini verziju „mini kolo“ i ukus višnje i lešnika. „Bam-bijev“ „jo-d’oro“ vafl jedan je od najvećih uspeha na tržištu zahvaljujući svom ne-uporedivom kvalitetu. Kao odgovorna kompanija u 2008. godini, lansirali smo „jo-d’oro balans“ - keks i vafl namenjen osobama koje moraju da vode računa o unosu šećera u organizam, ali i svim pobornicima izbalansirane ishrane. Ovi proizvodi ne sadrže aspartam i dodati šećer, obogaćeni su biljnim vlaknima i

izomaltom. „Jo-d’oro balans“ napolitan-ke sa kakaom i ukusom jabuke i cimeta i sendvič keks sa kokosom i ukusom limu-na bezbedni su za dijabetičare.

Kakvi su vaši razvojni planovi? Kakva je strategija definisana prošle godine i koje investicije će omogućavati razvoj u 2009. godini?Monika Živojinović: Imajući u vidu poteškoće sa kojima ćemo biti suočeni usled svetske ekonomske krize, jasno je da će 2009. biti godina izazova, ali nas to neće pokolebati da nastavimo put koji

smo zacrtali svojom strategijom – da budemo jedan od vodećih proizvođa-ča vrhunskih konditorskih proizvoda u regionu. Prava je sreća što smo najveće investicije u vaflu i čokoladi realizovali u 2008. godini. U 2009. godini nastaviće-mo da investiramo u nove proizvode i održavanje postojećih proizvodnih po-gona, poštujući pritom izuzetno visoke standarde koje smo sebi postavili.

Od prepoznatljivosti po jednom jedinom brendu, dospeli ste do situacije da ste “kuća brendova”. Kako ste isprojektovali i ostvarili takav tržišni “luping”, a koji je plan sa brendovima u ovoj poslovnoj godini? Saznajemo za jedan „kišobran“ korporati-vni brend.Monika Živojinović: „Bambi-Banat“ je lider na konditorskom tržištu Srbije i prva asocijacija potrošača na kompaniju proizvođača hrane i pića. Istina je da je do pre samo par godina „Bambi-Banat“ imao samo jedan brend – „plazmu“, a da smo danas kuća brendova. Takvu po-ziciju nam je omogućilo lansiranje niza brendova koji na pravi način zadovolja-vaju želje i potrebe potrošača, a sve pod okriljem korporativnog brenda „bambi“ koji prenosi svoju snagu na čitav proi-zvodni porfolio. Potvrda vrednosti na-šem korporativnom brendu je priznanje koje je Koncern nedavno dobio u akciji Ministarstva trgovine, Privredne komore Srbije i dnevnog lista „Pregled“ – „Naj-bolje iz Srbije“, ali i ispitivanje korporati-vnog imidža iz koga smo saznali da naši potrošači smatraju da je „Bambi“ idealna kombinacija tradicije i inovativnosti i kompanija kojoj se najviše veruje. Odgo-vornost koja proističe iz ovakvog stava veoma ozbiljno shvatamo.

12 Ukoliko menadžer svoje ljude ne čini srećnim, neće ni oni svoje klijente. Nepoznati autor

našintervju

Ponosni ste na odličnu interakciju i komu-nikaciju sa potrošačima i njihovu vernost, to smatrate bitnim elementom poslovne filozofije. Predstavite je najsažetije čitaoci-ma.Monika Živojinović: „Bambi-Banat“ više od 40 godina osluškuje potrebe potro-šača, izlazi im u susret i proizvodi bren-dove uz koje odrastaju brojne generaci-je. Ponosni smo na emotivnu vezu koju naši potrošači imaju sa „plazmom“, koja je zaista verni pratilac u svim životnim situacijama, kao i na poverenje koje smo izgradili. U tom smislu, veoma su nam bitna mišljenja i sugestije potrošača, koje nam oni upućuju inidirektno kao i putem linije za potrošače ili putem mej-la. Uvek volimo da dobijemo mišljenje, sugestiju ali i kritiku, jer smatramo da je direktna komunikacija najbolji način da saznamo mišljenje onih čije je zadovolj-stvo deo naše misije.

To su i aduti za osvajanje mnogo šireg tr-žišta od domaćeg, nemate jake pozicije samo u Matici. Pitanje regiona je deo Vaše strategije?Monika Živojinović: Prirodno je da je „Bambi-Banat“ okrenut regionu koji je dugo bio deo jedne države na čijem pro-storu žive ljudi koji imaju slične navike u ishrani i slične potrebe, i da je plasman proizvoda u regionu deo naše strategije. Podatak da smo drugi na tržištu Bosne i Hercegovine i Crne Gore, i treći na trži-štu Makedonije, govori da ostvarujemo ciljeve postavljene u ovoj oblasti.

Ulazak na naše tržište omogućava inter-nacionalnim kompanijama i dopremanje nižeg kvaliteta, neodgovarajućeg probir-ljivom razvijenom svetu. Iako pod velom „brenda“, neretko je i ispod domaćeg kvali-

teta. Gospođo Živojinović, kako to sprečiti, kako se boriti?Monika Živojinović: Na žalost, nije redak slučaj da se na domaćem tržištu mogu pronaći proizvodi stranih proizvođača daleko ispod kvaliteta u kakvom imaju priliku da uživaju potrošači razvijenih tržišta. Za poštovanje je broj domaćih proizvođača, među kojima je i „Bambi-Banat“, koji se kvalitetom proizvoda bori za svoje mesto na domaćem tržištu.

U čemu je tajna zvanično “najboljeg pro-izvoda Srbije prema mišljenju potrošača”? Recite nam segment koji se posle četiri de-cenije sme obnarodovati.

Monika Živojinović: „Plazma“ je nasta-la u „Bambijevoj“ kuhinji 1967. godine. Kada je fabrika počela da radi, nekoliko domaćih stručnjaka, tehnologa zapo-slenih u „Bambiju“ osmislilo je keks koji neće biti samo poslastica, već i hrana. „Plazma“ je napravljena kao keks koji sadrži uravnotežen sadržaj masti, pro-teina i ugljenih hidrata i odnos između minerala i vitamina koji organizam može iskoristiti na najbolji način. Specifičnost proizvodnje „plazme“ počinje već pri-likom odabira sirovina od naših doba-vljača, sa kojima smo dugogodišnjom saradnjom izgradili partnerske odnose.

Oni nam omogućavaju nabavku sirovina vrhunskog kvaliteta koje mi ukomponu-jemo u recepturu koja je, od nastanka pa do danas, jedinstvena kako po vrsti, tako i po količini visokovrednih sastojaka. Kompleksnost recepture „plazme“, pored osnovnih sastojaka, proističe iz sadržaja maslaca, meda, dekstroze, mleka i suru-tke u prahu, sojinog brašna, sojinog le-citina, vitamina B kompleksa, (B1,B6, PP), vitamina C. Receptura je samo jedan od preduslova za dobijanje keksa vrhunskog kvaliteta kao što je „plazma“. Neophodni su i propisani tehnološki postupci koji su strogo kontrolisani na svim nivoima – od prijema sirovina i ambalaže, preko procesa do gotovog proizvoda, kao i u preventivnom upravljanju opasnostima po bezbednost proizvoda. Dugogodi-šnjoj konstantnosti kvaliteta ovog bren-da možda i najviše doprinose zaposleni koji su oslonac navedenih procesa i koji svojim znanjem i iskustvom potpomažu rast i razvoj brenda i daju mu komparati-vnu prednost. Dokaz da smo na dobrom putu su pohvale za nove proizvode i priznanja za dugogodišnju nepromen-ljivost kvaliteta koje dobijamo od naših potrošača. To nam je najveće priznanje, na koje smo posebno ponosni!

Za nama je sijaset noviteta koje je beležila i “Naša radnja”: “mini plazma”, “još”, “pla-zmica”, “velnes”, “čoko plazma”, “jo-d’oro”, “poslastine”, “jo-jo”... Šta profesionalni kupci i potrošači mogu da očekuju iz Vaše ponu-de tokom 2009. godine?Monika Živojinović: Planirali smo čo-kladnu zimu i proleće. Iz „Bambijeve“ kuhinje već su izašli vafl barovi „note“ sa lešnikom, kikirikijem i bademom, kao i bombonjere „čari“ sa crnom i mlečnom čokoladom za prave sladokusce. U fe-

13

14

15Ne gledam na iskustvo niti na sposobnosti. Interesuju me samo entuzijazami nivo energije. Edgar Trener

našintervju

bruaru će se pojaviti i „bambi čokolada“ jedinstvenog ukusa.

Vaše viđenje saradnje sa trgovcima Srbije i poslovanja u Šumadiji? Kako ocenjujete partnerstvo sa TP Kvin, izdavačem časopi-sa “Naša radnja” koji upravo ulazi u šestu godinu postojanja, a znan Vam je od pilot primerka?Monika Živojinović: Uvek smo ima-li sjajnu saradnju sa trgovcima Srbije i odličnu komunikaciju sa našim partneri-ma, ali ste vi u TP Kvin uvek bili drugačiji. Časopis “Naša radnja” prilog je toj tezi. Od prvog dana smo podržavali taj hra-bri izlet u strukovno izdavaštvo, i zaista nam je drago što je „Naša radnja“ u me-đuvremenu postala sastavni deo „opisa poslova“ „Kvina“.

Ko još bitno utiče na ostvarivanje uspeha Koncerna, a van matične firme, menad-žmenta i zaposlenih? U istoj ovoj rubrici preneli smo stručan sud da je “Bambi” kompanija koja je “potpuno inkorporirala u svoju kulturu potrošačko mišljenje”.Monika Živojinović: „Bambi“ je prešao značajan put do marketinški orijenti-sane kompanije kakva je sada i to se ogleda u svemu što radimo. Potrošači su na prvom mestu – njihove želje, po-trebe i njihovo mišljenje nas je vodilo do uspeha. Interno, organizacija „Bambija“ se ogleda u sledećem: osnažili smo naš komercijalni tim u marketingu i proda-ji, i razvili vodeće stručnjake u oblasti istraživanja, razvoja i upravljanja kvalite-tom. Svi naši timovi, od proizvodnje do kanala snabdevanja, su postavljeni tu da posluže naše kupce i potrošače kva-litetnim brendovima. Vrlo smo ponosni uspehom svakog od članova tih timova. Takođe, veoma pažljivo biramo partne-

re koji će nam pomoći u razvoju našeg poslovanja.

Kakva je odrednica za tekuću godinu u planovima za vodeći brend – “plazmu”, da li nadmašuje onu da “svaki čovek na Balka-nu pojede kilogram ‘plazme’ godišnje”?Monika Živojinović: „Plazma“ je u po-slednjih nekoliko godina postala više-struki brend frenšiza, i iznedrila “mini plazmu”, “plazmu mlevenu za decu”, „plazmu mlevenu“ kao sastojak i dugo iščekivanu „čoko plazmu“ koja je dožive-la neverovatan uspeh. Najveći uspeh u lansiranju ekstenzija je u tome što one nisu ugrozile veličinu „plazme original”, već su doprinele njenom daljem rastu. Široko cenjena kao jedinstvena, najvo-ljenija i brend kome se veruje, „plazma“ će nastaviti sa novitetima i iznenađenji-

ma potvrđujući svoju uzornu poziciju na konditorskom tržištu. Kao i u prethodnim godinama, svi „plazma“ brendovi imaće snažnu marketinšku podršku i u 2009. godini. Jedno je sigurno - i ove godine će mnogo ljudi uživati u dobro pozna-tom osećaju poverenja koji jedino može da pruži njihova nezamenljiva „plazma“.

Priznanja za Vaš rad su nebrojena, od do-maćih i regionalnih do svetskih. Sva vrede na svoj način, ali kojima se naročito pono-site, koja su posebno uticala na dalje pre-galaštvo?Monika Živojinović: Međunarodne nagrade poput „Mond selekšn“, „Gold trejdmark“ i „Proizvod koji je obeležio XX vek“ briselskog instituta ICEPEC za „pla-zmu“ od posebnog su značaja za isto-riju naše kompanije, baš kao i ukupno 13 titula apsolutnog šampiona kvaliteta

Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu i titula apsolutnog šampiona kvaliteta XX veka. Prethodnu godinu obeležile su tri nagrade – nagrada „plazmi“ za omiljeni domaći brend na četvrtom Sajmu bren-dova, nagrada „Best partner“ za najbolju kompaniju iz oblasti konditorske indu-strije koju su kompanije dobitnici te nagrade birali među sobom i priznanje „Najbolji korporativni brend“ u kategoriji robe široke potrošnje u okviru akcije Mi-nistarstva trgovine, Privredne komore Sr-bije i dnevnog lista „Pregled“ - „Najbolje iz Srbije“, što je najviše priznanje u dosa-dašnjoj istoriji Koncerna „Bambi-Banat“, i to na prvom mestu zahvaljujući povere-nju potrošača zbog kojih postojimo. Ova nagrada pripada svima koji su utkali naj-bolje godine svojih života u našu bogatu istoriju, prevashodno svakom od naših 1200 stalno zaposlenih radnika, našim vlasnicima u DFG i Salfordu, akcionari-ma, domaćem menadžmentu i stranim konsultantima, koji čine svojevrsni spoj i potvrđuju našu lidersku poziciju u sr-pskoj konditorskoj industriji.

Pokrenuli ste prvi brend sajt. Kako je izgle-dala ta zamisao kada ste i u tom segmentu poslovanja bili pioniri u Srbiji, a kako danas tretirate takvo korporativno ophođenje?Monika Živojinović: „Bambi“ je jedna od prvih kompanija koja je „predosetila“ koliko potencijala se krije u internetu. Daleke 1995. godine smo postavili prvu kompanijsku internet stranicu, 2002.

16 Podređeni neće da bude marljiv, ako je pretpostavljeni nemaran. Barber

našintervju

godine je „plazma“ dobila prvi brend vebsajt u Srbiji, a 2005. „Bambi“ se na svetskoj mreži našao sa prvim „lajfstajl“ vebsajtom. Danas je naš sadržaj na inter-netu potpuno drugačiji od onih na po-četku, usmeren potrošačima svakog od naših proizvoda, njihovim potrebama.

Pomažete Institut za endokrinologiju, sa-rađujete sa Univerzijadom Beograd 2009, donirali ste Svratište za decu ulice, učestvo-vali ste na prvom OFY Dečijem sajmu... Menja li se svest o društvenoj odgovornosti kod nas, na šta nailazite?Monika Živojinović: Iako potrošači ne smatraju da bi kompanije koje se bave proizvodnjom hrane uopšte trebalo da budu šire društveno angažovane osim kroz kvalitet svojih proizvoda, „Bam-bi-Banat“ se trudi da bude kompanija sa razvijenom svešću o neophodnosti društveno odgovornog poslovanja i po-maganja ugroženim grupama kojima je pomoć najpotrebnija. Kroz čuvanje ži-votne sredine na koju smo se obavezali standardom kvaliteta ISO 14000, uče-stvovanje u akcijama poput one koju je pokrenuo B92 za prikupljanje sredstava za kupovinu pokretnog mamografa, tru-dimo se da svojim postupcima služimo za primer drugim kompanijama koje i idu našim stopama i ponosni smo što sve veći broj kompanija uviđa važnost brige o okolini.

Šta PR danas znači u Srbiji? Da li je nakon “dečjih bolesti” u profesiji nastupilo doba analiza, planiranja i strategije?Monika Živojinović: Odnosi sa javno-šću se kao profesija veoma razvila u Srbi-ji poslednjih godina. Do pre pet godina retke su bile kompanije koje su imale ovu funkciju, ali i agencije koje su pružale

usluge. Još 2002. smo započeli saradnju sa jednom od tada prvih PR agencija, a sada najvećom i najuspešnijom, „Meken Erikson PR“ koja traje i danas, a rezul-tat ove saradnje je svakako percepcija „Bambi-Banata“ kao stabilne, značajne, tradicionalne kompanije u čiji se kvali-tet proizvoda bezuslovno veruje. Posao menadžera za odnose sa javnošću je da hoda po tankoj liniji između reklame i vesti i prava je umetnost svakodnevno, dugo i uspešno hodati po toj liniji. Istina je da je nastupilo doba analiza, strate-gija i planiranja, ali je važno ne izgubiti se u tabelama i prikazima i ostati čestit i iskren, jer popularnost nekog proizvoda ne nosi sa sobom i poverenje u njega, duhovitost komunikacije ne podrazu-meva i kvalitet i sigurnost onoga što se komunicira.

Kao profesionalac za PR, kako vidite pozici-ju naše države spram “unutrašnje i spolja-šnje” javnosti? Neka sugestija ili primer za bolju predstavu o nama? Koji su to srpski brendovi van proizvodnih pogona?Monika Živojinović: Srbija je neobičan geografski prostor koji često iznedri za-nimljive, talentovane i izuzetne ljude i oni kao po pravilu u sebi, pored talen-ta, nose i kombinaciju životne radosti, izdržljivosti i inata – srpskog brenda. Ta kombinacija je zajednička i Guči i „Egzi-tu“, i teniserima i vaterpolistima, i svemu što je u Srbiji dobro i napredno. Bilo bi sjajno kada bismo mogli tu kombinaciju da „kompresujemo“, „brendiramo“ i pro-damo.

Šta danas u Srbiji čini poslovne ljude, uspe-šnim?Monika Živojinović: Uspešni su ljudi koji uspevaju da se izbore sa poslovnim izazovima i da istovremeno ostanu verni porodici. Veoma težak zadatak, ali i iza-zov, a izazov pokreće.

Gospođo Živojinović, šta Vama lično čini “svaki dan ukusnim”, kada napustite radni prostor?Monika Živojinović: Slobodnog vre-mena imam veoma malo i često je i ono „programirano“. Prioritet ima moja dva-naestogodišnja ćerka Katarina i sve oko nje. Svako ko ima tinejdžera u kući zna koliko su zahtevni i koliko više ništa sa njima nije jednostavno koliko je to bilo do pre samo godinu, dve. Učenje, gar-deroba, frizura, simpatija, svemu se mora pristupati krajnje ozbiljno! Ono što od nje ostane, koristim da pogledam tele-viziju, pročitam bar jednu stranicu knjige koju u datom trenutku čitam. Vikendi su svetinja. Oni mi služe za odmor i poro-dicu. Spadam u onu grupu ljudi koji se kod kuće sa svojima najlepše osećaju. Vi-kendom se organizuju i viđanja sa prija-teljima, uglavnom u kućnom ambijentu. Recimo, dobre rok svirke, uglavnom, ne propuštam. Zaista se trudim da ne po-stanem „posao“. Teško je, ali se ne dam.

Dejan Milošević

17

18

19Produktivnost pojedinaca zavisi od toga kako oni vide svoje ciljeve u poređenju sa ciljevima kompanije. Pol Hersi

našpartner predstavlja

dukcionoj dijeti u cilju smanjenja telesne težine, dozvoljena je povremena upotre-ba „plazma keks“ kao slatkiša, naravno u ograničenoj količini.

I osobe koje su malokrvne ili nedovolj-no uhranjene i treba da povećaju svoju telesnu masu mogu da koriste „plazma keks“, koji zahvaljujući sadržaju vitamina B grupe, folne kiseline i naročito sadržaju gvožđa obezbeđuju unos potrebnih mi-kronutrijenata neophodnih za izgradnju crvenih krvnih zrnaca.

U obezbeđivanju dnevnih potreba za određenim mikronutrijentima, „plazma keks“ je korisna dopuna osnovnim namir-nicama u ishrani kao što su povrće i voće, žitarice, mleko i mlečni proizvodi, i meso, riba, jaja. Kalcijum i fosfor važni su za zdra-vlje kostiju i zuba, kao i za funkciju miši-ćnog i nervnog tkiva.

Zahvaljujući izbalansiranom odnosu ma-kro i mikronutrijenata, „plazma keks“ mo-žemo uvrstiti u svakodnevni jelovnik. „Pla-zma keks“ može da se koristi za doručak ili večeru, sa šoljom mleka ili kakaa bez do-davanja šećera, kao ukusna i hranjiva uži-na u školi, na radnom mestu ili na putova-nju, ali i dobra zamena za obrok osobama koje imaju problema sa varenjem.

dr Jelena Gudelj Rakić, specijalista ishraneizvor – www: plazma.rs

DA LI PLAZMA KEKS MOŽE DA SE UVRSTI U AZBUKU PRAVILNE ISHRANE?

Odgovor je potvrdan, a evo i objašnjenja.

Kako je reč o proizvodu male energetske (437,2 kCal = 1836 kJ na 100g), a odlične hranjive vrednosti, „plazma keks“ se može preporučiti u svakodnevnoj ishrani dece i odraslih, ali i osobama sa dopunskim potrebama u ishrani, na primer sportisti-ma, trudnicama i dojiljama kao zamena ili dopuna obroka u toku dana. Preporu-ka Svetske zdravstvene organizacije za dnevni unos ugljenih hidrata kod zdravih odraslih osoba je 55-75 grama dnevno, dok „plazma keks“ na 100g sadrži oko 70g

ukupnih ugljenih hidrata. Pošto je reč o lako svarljivim šećerima, unos „plazma keksa“ može da predstavlja brzo raspolo-živ izvor energije za sportiste ili ljude čiji posao uključuje intenzivan fizički napor. Za učenike i studente „plazma keks“ može da bude kvalitetna užina uz unos svežeg voća ili odličan slatkiš umesto kolača, tor-ti, sladoleda koji ne samo da imaju veću ukupnu kalorijsku vrednost već i sadrže veću količinu zasićenih masnoća.

Osobama koje imaju problem sa stolicom u vidu dijaree, „plazma keks“ može da po-mogne ublažavanju tegoba i uspešno zameni ili dopuni obrok i da zadovolji po-trebe u osnovnim hranjivim materijama u akutnoj fazi bolesti. Zbog male ener-getske vrednosti, osobama koje su na re-

Pravilna ishrana mora da obezbedi unos svih potrebnih energetskih, gradivnih i zaštitnih materija, kako makronutrijenata (belančevina, masti, ugljenih hidrata) tako i mikronutrijenata (vitamini, minerali, oli-goelementi). Ugljeni hidrati bi trebalo da čine 50-65% dnevnih energetskih potre-ba i to pre svega složeni šećeri, belanče-vine 15-20%, a masti 10-30% uz preporu-ku da udeo zasićenih masnih kiselina ne bude veći od 10%. Pored toga, svaka na-mirnica sadrži različite količine pojedinih mikronutrijenata, vitamina, minerala, oli-goelemenata, koji su neophodni ćelijama za obavljanje specifičnih ćelijskih funkcija. Zato u azbuci pravilne ishrane pored re-dovnih obroka u toku dana važno mesto ima izbor namirnica.

Izbor namirnica zavisi od pola, uzrasta, zdravstvenog stanja, godišnjeg doba odnosno klimatskih prilika, vrste, intenzi-teta i učestalosti fizičke aktivnosti. Razno-vrstnost u ishrani obezbeđuje svakodne-van unos različitih vrsta namirnica: žitarica, povrća i voća, mleka i mlečnih proizvoda, mesa i prerađevina, ribe, jaja i u malim ko-ličinama masnoća i slatkiša. Nije svejedno da li ćemo u ishrani koristiti beli ili crni hleb, punomasno ili obrano mleko i sir, ribu ili svinjsko meso i suvomesnate proizvode, sveže voće ili slatkiše. Kako su namirnice različitog sastava, a potrebe organizma se razlikuju shodno već pomenutim činioci-ma (na primer uzrast, pol), neophodno je voditi računa i o količini u kojoj se određe-na namirnica koristi u ishrani.

ŠTA JE ORGANIZMU NEOPHODNO DA BI NORMALNO FUNKCIONISAO

20

Gottlieb Duttweiler (15. avgust 1888 – 8. jun 1962) je bio švajcarski biznismen i osnivač lanca bakalnica “Migros”. Danas je to jedan od vodećih sistema za sna-bdevanje svakodnevnim potrepštinama. Ono po čemu je “Migros” postao poznat započelo je 1925. kada je gospodin Dut-tweiler odlučio da sa pet vozila krene u svakodnevno opsluživanje domaćica. Na taj način u prodajnom lancu presko-čena je jedna bitna karika i samim tim smanjena krajnja cena. Naravno, nije sve išlo glatko jer je kao posledica do tada nečuvenog preskakanja, veliki broj pro-izvođača odlučio da bojkotuje “Migros”. Kao rešenje, “Migros” je morao da proi-zvodi ili pakuje određene proizvode i na taj način ispuni očekivanja domaćica.

Još jedan bitan momenat desio se 1941. kada su Gottlieb i njegova žena Adele Duttweiler stvorili kooperativu i preneli vlasništvo “Migrosa” na svoje kupce. Ono što je za nas najinteresantnije je činjeni-ca da su Adele i Gottlieb Duttweiler shvati-li značaj stručnog proučavanja prodaje i ponašanja kupaca. Želeli su da promovi-šu događanja, projektuju treninge i orga-nizuju sastanke koji bi svi kako posledicu imali bolje shvatanje potreba kupaca.

Neposredno pred svoju smrt Gottlieb Duttweiler je uspeo da 1962. vidi posta-vljanje kamena temeljca krune njegove poslovne karijere. Od 1963. GDI je postao centralno mesto proučavanja ponašanja

Neki od direktora se setno sećaju: „Kada sam mogao da preživim sankcije, rat i tranziciju, siguran sam da ću i ovu krizu. Nismo mi kao Amerikanci koji nisu ima-li sva ta iskustva pa im je sada ova kriza došla kao najveći problem u životu!“

A ima i drastičnih primerao kao: „Slušao sam ja te strance i mogu da vam kažem da naši ljudi daleko više poznaju tržište i kako se radi posao, od njih! To što oni govore možda može kod njih ali kod nas je sve to malo SPECIFIČNO!“ Generalno svuda se govori o smanjenju plata i mo-gućim otpuštanjima.

Siguran sam da je ovo trenutak kada će veliki broj direktora morati da se posveti učenju svog posla (kako se rukovodi fir-mom). Jer lako je biti direktor kada imate sve adute u rukavu i jedini vam je zada-tak da se s vremena na vreme pojavite u medijima i predstavite kao uspešan biznismen. Ovo sada zahteva i veštinu i znanje.

Imao sam jedinstveno iskustvo da dva dana budem pored dr Dejvida Boshar-ta i postavim mu bezbroj pitanja. Ali pre nego što kažem o čemu smo razgovara-li, želim da vam predstavim ko je dr Dej-vid Boshart. Od 1999. nalazi se na čelu Gottlieb Duttweiler Institute (GDI). A sigu-ran sam da će vam biti interesantno da saznate i ko je pomenuti gospodin po kome je institut dobio ime.

„Fokusirajmo se na ljude, a ne na kapital!“ – Gottlieb Duttweiler, osnivač “Migrosa”

U protekla dva meseca bio sam u prilici da razgovaram sa velikim brojem dire-ktora. To vreme se poklopilo sa perio-dom u kome je svima postalo jasno da će velika finansijska kriza stići i na naša vrata. Ovim tekstom prenosim atmosfe-ru koja je vladala na tim razgovorima kao i komentar svih tih razgovora koji sam dobio od dr Dejvida Bosharta sa kojim sam razgovarao tokom njegovog bo-ravka u Beogradu na Drugoj regionalnoj konferenciji 400 direktora prodaje.

Pa da krenemo redom, najveći broj di-rektora pažljivo prati izveštaje i pokuša-va da predvidi kako će se situacija dalje odvijati. Shvataju ozbiljnost situacije stegli su kaiš, kao što im je predsednik preko medija poručio.

Ako je reč o inostranim kompanijama onda im je manevarski prostor veoma ja-sno definisan. Većini su ukinuti svi ekster-ni treninzi, obuke a u velikom broju firmi izdvajanja za marketing su izmasakrirana. Banke su „nedelju štednje“ produžile na „mesec štednje“, a dobiti od njih - kredit - je postala veoma zanimljiva igra. Bordovi direktora sede do ponoći i smišljaju kako da se izvuku iz situacije koja će u 2009. biti sigurno još gora. Kriminalci i DB-ovci koji su otvorili firme razmišljaju šta im je sve ovo u životu trebalo.

OVO NEĆE BITI KAO SANKCIJE

našatema

Suočen sa teškoćama, čovek ima samo tri mogućnosti: da se bori, da ne čini ništa i – da beži! Anri Labori

21

22

smo juče videli dobije daleko višu cenu. To nas je naučilo da čim nešto vidimo po ceni koja nam se učini povoljnom, mo-mentalno i kupimo.

Ali za tom generacijom dolaze neki mladi i neki još mlađi koji su naučili da postoji i čarobna reč rasprodaja. To znači, samo treba biti dovoljno strpljiv i cena će pasti. Znači čekaj, to će biti još jeftinije!

Takođe, naše društvo koje stari ujedno je i trezvenije, i teže ga je oduševiti od društva sa obrnutom starosnom struktu-rom. Što više odlučujemo da budemo bez partnera, što manje dece rađamo, to dramatičnija postaje psihološka kriza budućnosti. Jer ne postoji nijedan raci-onalni razlog da osoba bez potomaka investira u budućnost. I zašto bi?

Porodice – ili skromnije rečeno: prosto partneri u određenoj životnoj epizodi sa decom – koju slučajno odgajaju; ili još skromnije: koju su slučajno proizve-li – imaju raznolike razloge da veruju u budućnost. Razumljivo, oni žele npr. da njihovoj deci bude dobro, da smisleno provode vreme sa njima, ili samo da je-dnog dana mogu da ostave svoj novac deci. Ovo je još jedan razlog zbog čega je neophodno u Srbiji forsirati porodične firme. Ljudi koji vide da njihova deca rade pored njih dobijaju novi elan. I u svakom trenutku znaju zašto rade. U situacijama gde radite za inostranu korporaciju ili domaće akcionare veoma često se po-javi pitanje: Kakva je svrha mog danano-ćnog rada? Da bi gazda kupio novi “audi”, da bi se reklo da smo proizveli milijarditi hamburger ili da je štednja u našoj banci prešla milijardu evra! Šta to meni konkre-tno znači u životu?

la 2000. a 2005. osnovna tema je prou-čavanje društva koje stari. Zahvaljujući dr Boshartu shvatio sam zašto je neo-phodno proučavati posledice starenja društva na prodaju. Osnovna istraživanja pokazuju da je prosek godina kod žena u Srbiji oko 42 a kod muškaraca preko 39. Znači neki prosek našeg stanovništva je negde oko 41.

Već decenijama slušamo priču kako stari treba da odu u penziju bilo dobrovoljno ili po sili zakona. Ispade da je broj radnih mesta neprekidno ograničen i da je jedi-na šansa da se mladi zaposle da neko od

starijih ode u penziju. Ovog meseca ku-pljena fabrika mineralne vode ima pro-sek godina zaposlenih 55! Za onog ko je kupio fabriku to je katastrofa i već se razmišlja o plaćanju kako bi ljudi otišli u penziju. Uz savremenu medicinu i zdrav način života svako od njih bi mogao da živi još po 30 godina. Razmislimo, ko će njemu i svim ostalim penzionerima obe-zbediti penziju za tih 30 godina?

Generalno, potrebe kupaca je sve teže zadovoljiti. Generacija koja sada ima od 40 do 50 godina odrastala je sa inflaci-jama i neprekidnim rastom cena. Nešto što je sada u prodavnici sutra ne mora da bude. Ili ako jeste može da bude po daleko višoj ceni. Jednostavno, čarobna reč nivelacija učinila je da proizvod koji

kupaca ili kako to u savremenom svetu zovu nezavisni think-tank.

U poslednje vreme GDI aktivnosti se fokusiraju na sledeće četiri oblasti: ino-vacije u prodaji i uslužnom sektoru, ana-liza trendova u prehrambenoj industriji, unapređenje marketinga i proučavanje trendova i društvene promene i trendo-vi u ponašanju kupaca. Prethodno navedeno na mene je imalo posledicu da sam se sa puno poverenja obratio dr Dejvida Boshartu i postavio pitanja dok smo se spremali za njegova predavanja na Drugoj regionalnoj kon-ferenciji 400 direktora prodaje u “Sava Centru”. Odmah da kažem da su mi njegovi odgovori dali podstrek za nova lična usavršavanja ali i prenošenje tih učenja na naše ljude u prodaji.

Pre svega utvrdio sam da je za uspeh u savremenom biznisu potrebno perfek-tno poznavanje potreba kupaca ali da ni to nije dovoljno. Neophodno je imati jasna predviđanja kupaca u bližoj budu-ćnosti. To je već daleko teže jer je potre-bno imati razvijen sistem prikupljanja podataka i obrade istih.

Očigledno da je u savremenoj prodaji neophodno stručno proučavanje po-našanja kupaca i postavljanje trendova. Tako se GDI 1964. bavio proučavanjem posledica produženja radnog vremena na večernje sate. U 1974. glavna tema je bila značaj organskih farmi dok je ge-netki inženjering bio glavna tema 1986. Evropeizacija gastronomije se proučava-

našatema

Kada moji vrhunski menadžeri imaju probleme sa profitom, dajem im rok od otprilike dve godine da ga reše.

23Kada imaju probleme sa svojim ljudima, taj rok se smanjuje na dve nedelje. Bil Parzibok

Da se vratimo na direktore sa početka teksta. Dr Dejvid Boshart svima njima daje veoma jednostavan savet. Ponašaj-te se prema zaposlenima i kupcima kao da je sve normalno. Nemojte im ukidati obuke jer su one deo motivacije. Ako lju-de ne motivišete, kakve rezultate od njih očekujete. Naveo mi je da se u velikom broju firmi na Zapadu odustalo od boži-ćnih proslava i poklona. Kriza je naravno jak argument kako bi se to opravdalo. Ali svi ti ljudi kojima se oduzima jedan lepi trenutak u životu imaju priliku da vide da su ti koji su im ukinuli proslavu u 2008. dobili milionske plate, beneficije i pre-mije. I retko da je ko od njih sada rekao da će odustati od toga. Kao opravdanje navode da njihove kolege u Americi za-rađuju daleko više!

Što se tiče njihovih iskustava sa sankci-jama, ratom i tranzicijom, sva ta iskustva su bila ili čisto lokalna ili u najboljem slučaju regionalna. Ova sadašnja kriza je globalna i nije moguće koristiti stečena iskustva. Kao što dr Boshart kaže: „Sada trendovi zamenjuju tradiciju!“ i u tome i jeste veličina rukovodioca koji će iz mnoštva mogućnosti izabrati onu pravu da povede sopstvenu firmu.

Sve nas zanima koliko će trajati ova kri-za i zato sam to pitanje postavio dr Bo-shatu. Njegov odgovor je da postoje tri scenarija. Po jednom sve će se završiti u sledećih šest meseci i imaće posledice samo po pojedine elemente finansijskog tržišta. Po drugom scenariju, kriza će tra-jati 3-4 godine i svi ćemo je osetiti. A po trećem scenariju kriza, koju je nazvao „depresija“ trajaće duže od pet godina i imaće teže posledice po sve. Na moje

pitanje od čega zavisi koji će scenario zaživeti dobio sam odgovor: „Od toga koliko će političari i poslovni ljudi umeti da pronađu zajednički interes!“ Ovo sam morao da navedem jer je u “Dnevniku” od 19. novembra izjava dr Bosharta skra-ćena i naveden je samo prvi scenario.

Sve u svemu, možemo reći da se ona pa-rola „Beograd je svet!“ napokon ostvarila. Buldožer koji gura svetsku krizu došao je i kod nas. Neopodno je da naši političari i poslovni ljudi shvate ozbiljnost situacije i da usvoje program za funkcionisanje u krizi.

Dr Boshart kaže da je potrebno da sva-ko pokaže disciplinu i da radi najbolje što može. Sigurno je da ćemo i dalje biti zasuti jeftinim proizvodima i da će izbor istih biti beskrajan. U isto vreme imaće-mo internet i sve informacije sveta od kojih će biti problem da se pronađu one koje su bitne. Vizuelno mi se vrtimo u spirali koja veliku većinu pritiska na dno. Niski jeftini proizvodi sve nas teraju ka nižim zaradama. Uz niže zarade mi zavi-simo od niskih cena. Uz sve to zaključili smo da je naše društvo staro. Znači po-trebno je kod svih tih ljudi pronaći novi motiv da se stvori druga mladost i da svako da svoj maksimum.

Bez toga, džabe će biti konstatacija da živimo u najboljem od svih svetova i da nam je sve na dohvat ruke. Nikada do sada kompletna civilizacijska kultura i znanje nisu bili tako blizu. Dovoljno je ukucati neki od pretraživača i kliknuti.

Ta jednostavnost i jeftinoća informacije su neverovatno zavodljivi. Svi smo slobo-

dni i svi možemo da sanjamo! Samo za svakog od nas taj san ima drugu cenu...

autor: Vladimir Majstorovićizvor(i) – www: 400direktora.com;

(srma.rs)

našaradnja broj70

24

lideri mišljenja, referentne grupe, masovni mediji... Istraživanja u raznim zemljama dala su potvrdu postojanja etnocentričnih potrošača, mada postoje razlike u nivou etnocentrizma među različitim zemljama (kulturama), ali i unutar pojedinih segme-nata stanovništva. Istraživanja sprovedena početkom 2005. i početkom 2008. godine govore u prilog tvrdnji da postoji značajan segment etnocentričnih potrošača u Srbi-ji, ali u isto vreme i da se pod uticajem više faktora taj broj postepeno smanjuje.

STAVOVI UČESNIKA NA TRŽIŠTU U POGLEDU SADRŽAJA RADA NADLEŽNIH INSTITUCIJA

U složenim uslovima poslovanja velika su očekivanja koja privrednici upravo imaju od Ministarstva trgovine i usluga. Od po-slova Ministarstva, svi ispitanici iz trgovin-skih preduzeća maksimalnu ocenu su dali važnosti otkrivanja i sprečavanja mono-polskog delovanja i nelojalne konkuren-cije. Pored navedene aktivnosti, izdvaja

dnog prostora, i da borba za potrošača tek postoji. Treba međutim voditi računa o kvalitetu izražene lojalnosti.

Kada ne postoji apsolutna lojalnost, kod potrošača deluje veliki broj faktora na izbor maloprodavca tj. mesta kupovine. Najviši rang su ispitanici dali faktoru sveži proizvodi, što govori u prilog supstituciji ranijih specijalizovanih radnji i mesta na kojima su potrošači obavljali ove kupo-vine (mesare, piljarnice i pijace, ribarnice, pekare...). Uslužni ambijent tj. uređenost prodavnice igra takođe veliku ulogu, a personalizovani kontakt i status, oličeni u odnosu prodavca prema potrošačima, te

brzina usluživanja, samo su još neki od fa-ktora koji generalno imaju veći uticaj od cena na izbor konkretnog objekta sa ro-bom svakodnevne potrošnje.

Zbog svega napred rečenog, u pogledu konkurencije i koncentracije, te lojalnosti i faktora izbora, ne čudi želja potrošača da se stvari još više menjaju, i da su u tom smislu dobrodošli novi maloprodavci iz inostranstva. Skoro 2/3 potrošača veruje u pozitivno dejstvo koje bi jača strana kon-kurencija u sektoru maloprodaje donela potrošačima i privredi.

Etnocentrične tendencije, ispoljene kroz poseban odnos prema domaćim proi-zvodima, razvijaju se u društvenom kon-tekstu. Glavno izvorište je porodica, ali i

TRŽIŠTE I POTROŠAČI

Kada je u pitanju mogućnost adekvatnog izbora, po mišljenju potrošača ne postoji monopolistički položaj bilo koje od trgo-vina u bilo kojoj od navedenih kategorija proizvoda, na bilo kojoj ispitanoj lokaciji u Srbiji! Intenzitet konkurencije se, među-tim, razlikuje, kako shodno mestu, tako i prema kategoriji proizvoda. Od kategorija, je najbolja situacija u osnovnoj – hrana i piće, a od regija, najizraženija konkurencija je u Vojvodini. Beograd je i sa ovog aspe-kta prilično loše ocenjen, a razlog je nera-vnomeran raspored po delovima grada, dok je kod kategorija proizvoda najgore stanje kod “uradi sam” kategorije i stvari za baštovanstvo.

Osim u pojedinim delovima Beograda sla-ba konkurencija postoji i u: • manjim, nerazvijenim delovima Srbije; i • u gradovima koji se nalaze u blizini veli-kih i dobro snabdevenih delova (gradova) Srbije, i shodno tome potrošači dosta ku-povina vanprehrambenih kategorija oba-vljaju van svog mesta.

Rezultati pokazuju da najveći broj potroša-ča voli da bude relativno lojalan, odnosno da uobičajene kupovine obavlja na ma-njem broju mesta, pri čemu je negde oko 29% ispitanika izrazito lojalno, tj. ima svoju trgovinu kod koje stalno ili uglavnom ku-puje. Očigledno je da postoji dosta slobo-

STRATEGIJA RAZVOJA TRGOVINE SRBIJE 5

Tajna uspešnog menadžmenta je u tome da ljude koji vas ne podnose držite daleko od onih koji su neodlučni. Kejsi Stengel

našaradnja predstavlja

25

26

27Nikad ne dopustite inventivnim ljudima da rukovode, jer će „proganjati“okolinu novim idejama i proizvodima. Rojal Litl

našaradnja predstavlja

se po važnosti i strategija i politika razvoja trgovine u Republici Srbiji, što je dobro jer to znači da trgovinska preduzeća stvarno vide Ministarstvo kao instituciju koja ima ulogu koordinacije i uređenja tokova u oblasti trgovine i prometa. Interesantno je da postoji manja zainteresovanost za poslove Ministarstva trgovine i usluga koji se odnose na kontrolu snabdevenosti tr-žišta i cena, osnivanje i rad robnih berzi i berzanskih posrednika, te organizovanje konferencija, okruglih stolova i tribina. Operativni zadaci koje pojedine službe i resori Ministarstva imaju takođe su viso-ko rangirani po značaju, a to se pre svega odnosi na kontrolu kvaliteta proizvoda u proizvodnji i prometu i kontrolu usluga. Ovde je ujedno Ministarstvo dobilo i naj-višu ocenu za kvalitet rada i operativnost u svom segmentu (3,42 na skali 1-5). Osim toga specificirani su i inspekcijski poslovi u oblasti trgovine, gde je zadovoljstvo ispi-tanika ipak nešto slabije. Slabo su ocenjeni i uloženi napori na promovisanju kupovi-ne domaćih proizvoda i razvoju brenda i kontrolu upotrebe robnih i uslužnih žigo-va, znaka kvaliteta i oznake porekla proi-zvoda.

Pri ocenjivanju značaja rada Ministarstva, predstavnici proizvođača posebno ističu aktivnosti kontrole kvaliteta proizvoda u proizvodnji i prometu i kontrola usluga, kao i praćenje funkcionisanja tržišta. Ra-zvoj brenda i kontrola upotrebe robnih i uslužnih žigova, znaka kvaliteta i oznake porekla proizvoda su takođe među naj-značajnijim aktivnostima.

Privredna komora Srbije takođe je bila predmet posmatranja i analize. Treba na-pomenuti da je mnogo veći stepen slaga-nja oko ključnih zadataka PKS među pred-

stavnicima trgovine i proizvođača, nego kada su u fokusu aktivnosti Ministarstva. Razlike se uglavnom tiču specifičnosti de-latnosti, i vrlo su male (primer podrška ra-zvoju elektronske trgovine koja je sa aspe-kta važnosti bolje ocenjena aktivnost kod trgovinskih preduzeća). Šta PKS najbolje radi? Očigledno se to odnosi na organizo-vanje nastupa na sajmovima i izložbama i poseta inostranim privrednim komorama, što naročito apostrofiraju manja preduze-ća. U isto vreme, zastupanje zajedničkih interesa preduzeća i privrednih subjekata pred državnim organima i organizacijama je aktivnost za koju je PKS dobila najgore ocene.

Predmet ankete potrošača i detaljne ana-lize bilo je i stanje na tržištu i ocena rada nadležnih državnih organa, odnosno tela i agencija, te nekih udruženja, a od čije akti-vnosti zavisi i funkcionisanje tržišta. Vlada

Srbije, preko Ministarstva za trgovinu, tu-rizam i usluge, pokrenula je maja 2004. akciju “Kupujmo domaće – obnovimo Sr-biju”, poput dosta zemalja u svetu. Stavovi potrošača o efektima ove kampanje su poražavajući, jer skoro polovina ispitanika ocenila je kampanju ocenama 1 ili 2. Ovi rezultati treba da zabrinu nadležne. Rad Antimonopolske komisije često je pod lu-pom javnosti. Ipak, čak blizu 45% ispitani-ka uopšte nije upoznato sa suštinom rada ove Komisije, a oni koji jesu izuzetno su nezadovoljni, o čemu govore i percepci-je ispitanika, gde je u skoro 70% slučajeva ocena njenog rada data od strane po-trošača 1 ili 2. Sumornu sliku (ne)upuće-

nosti i (ne)zadovoljstva potrošača radom ključnih institucija sistema koje bi trebalo da omoguće njihovu zaštitu dopunjava i percepcija rada organizacije za zaštitu po-trošača. Osim pojedinačnih slučajeva, čini se da rad nacionalnog, ali i lokalnih udru-ženja za zaštitu potrošača zahteva dublju analizu, bolju postavku, jaču podršku i po-rast svesti ljudi kao potrošača.

OSNOVNI STRATEŠKI PRAVCI I PRIORITETI PRIVREDNOG RAZVOJA SRBIJE

Posle političkih promena oktobra 2000, nova demokratska vlast u Srbiji je u peri-odu 2001-2007. usvojila preko 30 strate-ških dokumenata kao stručnu i analitičku osnovu za efikasno sprovođenje tranzici-onih i reformskih procesa i ostvarivanje dinamičnog privrednog rasta i razvoja. Kao svojevrsni svodni dokument, Vlada Srbije je usvojila Nacionalnu strategiju privrednog razvoja Srbije do 2012. koja na konzistentan i celovit način definiše osnovne ciljeve, strateške pravce i razvoj-ne prioritete zemlje, kao i načine njihovog ostvarivanja. Strategija predstavlja ambi-ciozan, ali i ostvarljiv plan čija realizacija pretpostavlja demokratsku i proevropsku orijentaciju Srbije i koji istovremeno ma-ksimalno afirmiše i aktivira ljudske, mate-rijalne i prirodne potencijale Srbije i njene razvojne prednosti.

28 Dobar menadžer zna način da svojim ljudima njih same predstavi boljim nego što oni misle da jesu.

našaradnja predstavlja

Srbija je iz početne zakoračila u višu ra-zvojnu fazu koju, prema međunarodnim kriterijumima, karakteriše BDP od 3.000 do 9.000 dolara po stanovniku. Na tom nivou razvijenosti sektor usluga i njegove glavne komponente - trgovina, saobraćaj, telekomunikacije - postaje sve značajniji faktor formiranja BDP-a gde je naglasak na pojačanoj izvoznoj orijentaciji privrede i diversifikovanijoj izvoznoj strukturi sa ve-ćom dodatom vrednošću.

Optimistički scenario razvoja je realno moguć ako se maksimalno iskoriste pre-dnosti i šanse koje Srbija poseduje. Pre-dnosti su, pre svega, sledeće:• ljudski faktor (dobri tehnički kadrovi, vi-sok procenat diplomaca sa tehničkih fa-kulteta, relativno niska cena kvalifikovane i visoko stručne radne snage);• valorizacija neiskorišćenih prirodnih, ra-zvojnih i proizvodnih potencijala (mogu-ćnost bržeg rasta);• geografski položaj – blizina sadašnjih i budućih članica EU iz jugoistočne Evrope;• blizina tržišta EU;• preferencijali u trgovini sa Rusijom; i • dinamičan rast privatnog sektora.

Posebno se apostrofiraju sledeće šanse koje treba materijalizovati:

• ubrzana integracija u EU i učlanjenje u STO;• bolje korišćenje postojećih ljudskih re-sursa (manji odliv kvalitetnog kadra u ino-stranstvo, ekonomski jaka i obrazovana di-jaspora, kvalitetna tehnička i informatička inteligencija);• uključivanje Srbije u međunarodne tran-sportne i energetske koridore;• brža valorizacija neiskorišćenih proizvo-dnih kapaciteta putem većeg priliva stra-nih direktnih investicija; • korišćenje povoljnog položaja Srbije u zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi (CEFTA); • značaj stabilne Srbije za EU; i• jačanje privatnog i javnog partnerstva.

Izložene prednosti i šanse se mogu iskori-stiti samo ako se za to stvori neophodan poslovni i razvojni ambijent. U tom pogle-

du treba biti realan i upozoriti da Srbija, i pored početnih uspeha, nije dovoljno napredovala u tranzicionim procesima i tržišnim reformama, niti je popravila me-đunarodni položaj u pogledu konkuren-tnosti. Činjenica je da Srbija u pogledu reformi i funkcionisanja tržišnih institucija dosta zaostaje za svojim glavnim konku-rentima u regionu – Hrvatskom, Bugar-skom i Rumunijom. Isto tako, u poslednje dve godine nije došlo do značajnijeg poboljšanja naročito kada je reč o politici konkurencije, razvoju finansijskih tržišta,

reformi u oblasti infrastrukture i završetku procesa privatizacije.

Kada je reč o međunarodnoj konkuren-tnosti, Srbija, mereno prema indeksu konkuretnosti rasta, zauzima 91. među 131 zemljom i ponovo sa značajnim zao-statkom u odnosu na svoje glavne konku-rente. Glavni činioci ovako lošeg položaja su: niska efikasnost tržišnih institucija, ne-razvijena infrastruktura i makroekonom-ska nestabilnost. Prema indeksu poslovne konkurentnosti, Srbija zauzima 91. mesto od 127 analiziranih privreda, što je za ra-zvoj trgovine još problematičnije. Od dva subindeksa koji čine indeks poslovne kon-kurentnosti, prema podindeksu strategij-ske i operativne sofisticiranosti, Srbija je na 102. mestu (od 127). Odavde sledi da, na primer, slabe finansijske performanse domaće trgovine, između ostalog, vero-vatno „vuku“ koren iz slabih performansi ukupnog menadžmenta domaćih kom-panija.

Imajući sve izloženo u vidu, Srbiji je neo-phodna proevropski orijentisana razvojna politika i to kroz:• jačanje politike konkurencije putem dalje liberalizacije uvoza, izmenama anti-monopolskog zakonodavstva i njegovom striktnom primenom; • politiku državne pomoći prema pravili-ma EU i STO;• utvrđivanje preciznog vremenskog ra-sporeda za usvajanje i usklađivanje zako-na koji zahtevaju evropske integracije; i • politiku ravnomernog regionalnog ra-zvoja i utvrđivanje kriterijuma koji uvaža-vaju evropske standarde u toj oblasti.

Od ključnog značaja za sprovođenje Na-cionalne strategije privrednog razvoja je

29Kada jednom nauče koliko su stvarno dobri, nikada ne daju manjeod svog najboljeg. Redži Džekson

našaradnja

konsenzus i čvrst dogovor glavnih socijal-nih partnera – Vlade, poslodavaca i sindi-kata – o sprovođenju utvrđenih razvojnih prioriteta.

Prema umerenoj varijanti, koja ima najve-ću verovatnoću ostvarenja, rast realnog bruto domaćeg proizvoda bi u periodu 2008. do 2012. godine iznosio oko 26% ili 4,7% prosečno godišnje. U izloženom sce-nariju rasta ukupna izdavanja stanovništva bi od 2008. godine do 2012. godine bila povećana za oko 23% ili 4,2% prosečno godišnje, tako da bi u 2012. godini izno-sila preko 2.476 milijardi dinara (u stalnim cenama iz 2007. godine), ili oko 30,9 mili-jardu evra, odnosno oko 80% od projekto-vanog realnog bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije u 2012, godini.

PROJEKCIJE GLOBALNIH INDIKATORA

Na osnovu izloženog scenarija privre-dnog razvoja procenjuje se da bi trgovina u 2012. godini učestvovala u BDP Srbije sa oko 12%, prema 10,8% u 2007. godini. Uporedo sa tim, očekuje se dalji sasvim blagi rast zaposlenosti u trgovini Srbije i to povoljnije nego u privredi u celini. Tr-govina treba da učestvuje sa nešto iznad 18% u ukupnoj zaposlenosti u privredi Srbije. Broj zaposlenih u trgovini na malo do 2012. godine će se povećavati - prema svim obavljenim kvantitativnim procena-ma brže nego u trgovini na veliko.

Promet robe u trgovini na veliko i malo će od 2008. do 2012. godine biti realno veći za 36,1%, što implicira prosečnu godišnju stopu rasta od 6,4%. Ukupan promet bi trebalo u 2012. godini da iznosi oko 2.342

milijardi dinara (obračunato po stalnim cenama iz 2002. godine), odnosno 43,4 milijardi evra.

Prema navedenim umerenim projekcija-ma Srbija bi 2012. godine u maloprodaji ostvarivala promet po glavi stanovnika od oko 2680 evra, što je na nivou umereno razvijenih zemalja u tranziciji. To praktično znači da bi sa navedenim prometom na malo Srbija realno bila pred realnim krite-rijumom za priključivanje Evropskoj Uniji.

Prema umerenoj varijanti procene, uku-pan izvoz bi od 2002. do 2012. godine bio povećan za oko 54% ili 9% godišnje, tako da bi u 2012. godini iznosio oko 14,8 mi-lijardi dolara. Ovde se takođe ima u vidu da se takva kretanja izvoza mogu ostvariti samo ukoliko se doslovno primeni strate-gija podsticanja izvoza do 2012. godine, koju je nedavno usvojila Vlada Srbije.

Prema niskoj varijanti, ukupan uvoz bi od 2008. do 2012. godine rastao po sto-pi od 7,5% godišnje, a prema umerenoj varijanti po stopi od oko 10% godišnje i mogao bi, u uslovima apresijacije doma-će valute, iznositi blizu 30 milijardi dolara. To očigledno ne bi bilo održivo zbog rasta spoljnotrgovinskog deficita, koji bi u tim uslovima, bez vrlo aktivnih mera makroe-konomske politike do 2012. godine, mo-gao biti udvostručen u odnosu na sada-šnji trgovinski deficit od oko 9,5 milijardi dolara.

PROJEKCIJE MALOPRODAJNE MREŽE

Broj prodavnica u 2012. godini trebalo bi da iznosi oko 94 hiljade, što predstavlja smanjenje za 7,9% u odnosu na 2007. Izvesno je da do smanjenja broja objekata

treba da dođe zahvaljujući modernizaciji srpske trgovine i razvoju savremenih insti-tucija trgovine.

Jedna prodavnica treba da opslužuje oko 80 stanovnika, prema sadašnjih 72,6 sta-novnika u 2007. godini. Pri tome, treba istaći da prema iskustvima zemalja u tran-ziciji, ovaj pokazatelj bi trebalo da bude još viši i da dostigne čak 90 stanovnika na jednu prodavnicu, s obzirom na potencijal srpskog maloprodajnog tržišta. Međutim, zadržali smo se na navedenoj projekciji, zato što se i u narednim godinama može očekivati da trgovina bude rešenje za pro-blem smanjenja zaposlenosti u drugim granama, tj. amortizer za dovršetak proce-sa tranzicije u kome će neminovno doći do povećanja broja nezaposlenih kao rezultat transformacije pojedinih sektora privrede.

izvor - dokument:“Strategija i politika razvoja trgovine

Republike Srbije”

rukovodilac projekta: prof. dr Stipe Lovreta, redovni profesor

iz naučne oblasti trgovina na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

broj70

30

sezonsko pomeranje cena povrća, voća, jaja i ribe;• cene industrijsko prehrambenih proizvo-da u proseku su niže za 0,3%; zabeleženo je sniženje cena svežeg mesa, mleka i jestivog ulja;• cene pića u proseku su povećane za 1,0%;• cene duvana su ostale na istom nivou;• cene industrijsko neprehrambenih proizvo-da u proseku su niže za 2,8%; na formiranje ovog indeksa uticalo je sniženje cena deriva-ta nafte dok se cene ostalih proizvoda nisu znatnije menjale;• cene usluga u proseku su povećane za 0,2%.

izvor: Republički zavod za statistiku

Prosečni godišnji rast cena na malo u 2008. iznosi 10,9%.

Troškovi života u Srbiji u decembru 2008. u odnosu na prethodni mesec u proseku su niži za 0,8%. U decembru 2008. u odnosu na isti mesec 2007. troškovi života su povećani za 7,9%. Prosečni godišnji rast troškova života u 2008. iznosi 13,5%.

Razlika između indeksa cena na malo i in-deksa troškova života je posledica različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formi-ranje ovih indeksa.

Posmatrano po grupama proizvoda u de-cembru 2008. u odnosu na prethodni me-sec: • cene poljoprivrednih proizvoda više su za 0,3%; na formiranje ovog indeksa uticalo je

Ukoliko on radi za tebe, radi i ti za njega. Poslovica

našakorpa

Indeks potrošačkih cena predstavlja poseban indeks maloprodajnih cena i obračunava se po metodologiji usklađenoj sa preporuka-ma za obračun indeksa cena na malo u EU (Harmonizovani indeks cena). Indeks potro-šačkih cena se definiše kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga niže su u de-cembru 2008. u odnosu na novembar 2008. za 0,9%. Potrošačke cene u decembru 2008., u odnosu na isti mesec 2007, povećane su za 8,6%. Prosečan godišnji rast potrošačkih cena u 2008. bio je 11,7%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvo-da i usluga klasifikovanih prema nameni po-trošnje u decembru 2008. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći porast cena zabeležen je u grupi restorani i hoteli (0,7%), odeća i obuća (0,6%), stan, voda, električna energija, gas i drugi ogrev (0,3%), rekreacija i kultura (0,3%), dok je u grupama hrana i be-zalkoholna pića i u grupi transport zabeležen pad cena od 1,6%, odnosno 4,4%. Cene osta-lih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

CENE NA MALO U DECEMBRU 2008

Cene na malo roba i usluga u Srbiji u decem-bru 2008. u proseku su niže za 1,0% u odno-su na prethodni mesec (cene roba niže su za 1,5%, dok su cene usluga povećane za 0,2%). U decembru 2008. u odnosu na isti mesec 2007. cene na malo su povećane za 6,8%.

STATISTIKA CENA: DECEMBAR 2008

INDEKS POTROŠAČKIH CENA

Struktura XII 2008 XII 2008 XII 2008 Ø 2008(%) Ø 2007 XI 2008 XII 2007 Ø 2007

Ukupno 100,00 114,5 99,1 108,6 111,7Hrana i bezalkoholna pića 35,18 125,0 98,4 113,8 120,9

Alkoholna pića i duvan 5,57 119,7 100,3 112,0 111,8

Odeća i obuća 6,86 109,2 100,6 106,5 105,7

Stan, voda, el. energija, gas i druga goriva 16,27 113,8 100,3 111,6 106,9

Nameštaj, pokućstvo, tekuće održavanje 5,27 103,2 100,2 100,4 102,4

Zdravstvo 4,22 102,2 100,2 99,8 102,9

Transport 11,46 102,3 95,6 97,2 110,7

Komunikacije 3,23 98,6 100,0 100,4 98,2

Rekreacija i kultura 5,44 111,4 100,3 108,7 106,4

Obrazovanje 1,23 110,9 100,0 107,4 106,6

Restorani i hoteli 1,48 111,1 100,7 107,6 107,2

Ostala roba i usluge 3,79 108,8 100,6 106,3 105,4

31

32

naše pozitivne misli prethodnica pozi-tivnoj akciji, koja za rezultat daje bolju materijalnu situaciju i bolji standard. Svaki čovek ima neki svoj određeni po-tencijal u sveopštem smislu, ali samo manjina uspe da taj svoj potencijal i razvije. Motivacija podrazumeva da se iz prosečne osobe izvuče maksimum. Međutim, ne možete samo vi da mo-tivišete. Ono što možete je da stvorite klimu u kojoj će motivacija moći da se razvija i cveta.

Evo nekoliko preporuka za stvaranje takve atmosfere:

• očekujte maksimum od svojih ljudi,• ponašajte se prema njima sa puno poštovanja i razumevanja,• ponašajte se prema saradnicima kao prema klijentima,• odajte ljudima priznanje za dobro obavljen posao,• formulišite ciljeve, ne za saradnike već sa saradnicima i angažujte ih u definisanju ciljeva,• redovno im pružajte podršku,• imajte poverenja u njih,• nemojte im visiti nad glavom,• tretirajte ljude kao individue a ne kao statistiku,• na redovnim sastancima razgovaraj-te o tome: - kakva im je pomoć potrebna da bi se bolje obavljao posao,

Postoje brojne definicije uspeha i one se u mnogo čemu razlikuju u odnosu na percepciju svakog čoveka. Sama činjenica da smo svi mi različiti, go-vori o tome da su nam i tumačenje pa i poimanje uspeha, različiti. Međutim, jedno je sigurno, nijedna osoba nije napravila određeni uspeh ako nije bila dovoljno motivisana da ga napravi.

Mnogi ljudi nauče osnovne principe uspeha, ali većina njih ne usvoji naviku da te principe konstantno i primenju-je. Zapravo, vremenom im ponestaje nadahnuće i želja da ih se pridržavaju. Iz ovih razloga možemo konstatovati da je motivacija, ili bolje rečeno, pod-sticanje na akciju - poput vatre. Ako je neprestano ne rasplamsavamo i ne održavamo, ona će se ugasiti. Iz tih ra-zloga su nam potrebne gotovo svako-dnevno nove doze entuzijazma, kao neka vrsta infuzije za uspeh.

MOTIVACIJOM DO MAKSIMUMA

Motivacija je ključ uspeha i u poslu i u životu uopšte. Ako nešto zaista želite i

ako ste maksimalno posvećeni tome, Vi ste sigurno već pola posla odradi-li. U vremenu tenzije i relativno loše ekonomske situacije, mnogo je razo-čaranih, uspavanih, inertnih, gotovo beživotnih ljudi, koji su vrlo često i jako siromašni. Mnogo je gubitnika. Većina misli da bi taj problem bio re-šen sa više novca i upošljavanjem tih ljudi. Ali, to je samo delimično tačno i to predstavlja korak 2. Prvi korak jeste kako da se ti ljudi motivišu, da se po-krenu i kako da se povrati njihov pozi-tivan mentalni stav.

Dakle, samo motivisan čovek je pro-duktivan čovek. Moramo shvatiti da su

SAMO MOTIVISANI SU PRODUKTIVNI

gilbertovabiznis arena

Nikada ljudima ne govorite kako da nešto urade. Kažite im samo šta treba da urade, i bićete zadivljeni njihovom genijalnošću. Džordž Paton

33

okeanu. Ciljevi zapravo predstavljaju neku vrstu motivacionog goriva. Jer čim postoji nešto što nam je važno, što je naš cilj, onda se odmah budi motivacija izražena u vidu velike želje da taj pomenuti cilj ostvarimo.

Nešto više o ciljevima u nekom od na-rednih brojeva “Naše radnje”.

Dragiša Ristovski

Samo je tu jako bitno da se napravi jasna razlika između motivacije i ma-nipulacije. A ona je sledeća: kada na ljude vršimo uticaj – iz razloga što že-limo da realizujemo neke svoje ciljeve, onda su oni podvrgnuti manipulaciji. A kada na njih utičemo da budu pro-duktivni, što donosi korist svima; reci-mo kompaniji, nama samima i društvu uopšte; onda mi njih u istinu motivi-šemo.

Dakle, zajedničko i motivaciji i mani-pulaciji jeste želja da se izvrši određe-ni uticaj na nekoga ali velika je razlika u cilju zbog koga to činimo.

Kada motivišemo ljude sledi koncept edukacije, učenje primenjenih veština kako da što bolje svoj potencijal i svoje mogućnosti plasiramo na tržištu. Pro-cenjuje se da je u našoj zemlji mnogo

više nego bilo gde zarobljen potenci-jal i znanje. Dakle, mnogo je onih što znaju i mogu, ali nisu motivisani, ili ne umeju da svoj potencijal i znanje uposle i plasiraju. Nas niko nikada nije učio kako to što smo učili da uslovno rečeno „prodamo“ na lokalnom pa i na globalnom tržištu.

Sledeći bitan faktor su CILJEVI.

Frapantan je podatak da preko 90 od-sto ljudi nema jasno definisane i kon-kretizovane ciljeve. Dakle, ako ne zna-mo ka čemu se krećemo i gde želimo da stignemo, onda se ponašamo kao brod bez kompasa koji se u svakom momentu može nasukati ili izgubiti u

- šta bi moglo da se promeni da bi bili efikasniji, - šta im se najviše a šta najmanje do-pada, - šta najbolje a šta najgore rade, - šta su njihovi prioriteti u poslu,• dozvolite ljudima da donose odluke u domenu posla koji obavljaju,• usavršavajte ljude koji su spremni da prihvate veću odgovornost,• redovno informišite ljude,• definišite kojim pojedinostima ra-spolažu,• ne dozvolite da jedan neuspeh uguši njihovo samopouzdanje,• nemojte izigrati njihovo poverenje,• podstičite ljude da što više učestvuju u aktivnostima tima,• poštujte njihovo vreme i nemojte ih često prekidati u njihovoj realizaciji trenutnih zadataka tako što ćete im davati nove,• nemojte ljude koristiti kao žrtvenu jagnjad kada stvari krenu naopako.

MOTIVACIONI TRENERI

Moramo usaditi ljudima veru i po-jačati svest o nama samima i podići njihovo samopouzdanje na veći nivo; jer sve je pitanje naše vere i stava koji zauzmemo. Henri Ford kaže: „Ako mi-sliš da možeš nešto uraditi, biće da si u pravu; a ako misliš da ne možeš, opet si u pravu.“ Tako da mogu da konstatu-jem da su Srbiji danas čak mnogo više od para potrebni ljudi koji imaju mo-gućnost da stimulišu i motivišu druge ljude, da ih zapravo pokrenu na akciju. Naši vodeći poslovni ljudi, menadže-ri, političari, profesori trebalo bi da se pre svega ponašaju kao motivacioni treneri.

Verujte ljudima jer će u tom slučaju i oni biti iskreni prema vama. Ako postupate sa njima dostojanstveno, takvim će se i pokazati. Ralf Valdo Emerson

BUDITE PROAKTIVNI – PITAJTE GILBERTANaš stalni stručni saradnik, gospodin Dragiša Ristovski, osnivač i direktor “Dr Gilbert centra” i konsultantske kuće “Gilbert konsalting”, spreman je da pruži odgovor na pitanje koje zanima čitaoca “Naše radnje”. Stoga, budite proaktivni – uđite u “biznis arenu” i uputite pitanje elektronskom poštom na adresu: nasaradnja@kvin.co.yu. Odgovor će pružiti g. Ristovski.

našaradnja broj70

34 I užasan kraj je bolji od užasa bez kraja. Bernard Šlink

našapravila

PRAVILNIK O KVALITETU KAKAO-PROIZVODA

Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi za kakao-proizvode, čoko-ladne proizvode, proizvode slične čoko-ladnim i krem-proizvode (u daljem tek-stu: proizvodi), koji moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu. Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi, proizvođač je du-žan da pre početka proizvodnje donese proizvođačku specifikaciju.

Proizvođačka specifikacija mora da sa-drži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje proizvoda, osnovne zahte-ve kvaliteta, izveštaj o izvršenom ispi-tivanju zahteva kvaliteta (zdravstvena ispravnost, senzorne, fizičke i hemijske karakteristike), kao i podatke iz deklaraci-je u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica.

O donetim proizvođačkim specifikaci-jama proizvođač vodi evidenciju, koja mora da sadrži sledeće podatke: 1) evi-dencijski broj proizvođačke specifika-cije; 2) datum donošenja proizvođačke specifikacije; 3) datum početka proizvo-dnje prema proizvođačkoj specifikaciji;

4) datum izvršenog ispitivanja zahteva kvaliteta utvrđenih u proizvođačkoj spe-cifikaciji.

Proizvodi koji se stavljaju u promet u ori-ginalnom pakovanju moraju na omotu, pakovanju, sudu ili nalepnici imati dekla-raciju koja je u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica.

Dozvoljena odstupanja neto količine pojedinačno upakovanih proizvoda:

• lakodozirajući proizvodi – kakao-prah, čokolada bez dodataka, čokolada “a la taza”, proizvodi slični čokoladi (deklari-

sana neto količina/dozvoljeno odstupa-nje od deklarisane neto količine): 1) do 12,5g/±8%; 2) preko 12,5g do 50g/±10-00 mg; 3) preko 50g do 2000g/±2%; 4) preko 2000g do 5000g/±40 g.

• teškodozirajući proizvodi – čokolada sa dodacima, punjena čokolada, čokoladni deserti, krem-proizvodi i proizvodi slični čokoladnim proizvodima sa dodacima, proizvodi slični punjenoj čokoladi, pro-izvodi slični čokoladnim desertima (de-klarisana neto količina/dozvoljeno od-

stupanje od deklarisane neto količine): 1) do 50g/±9%; 2) preko 50g do 100g/±4,5g; 3) preko 100g do 200g/±4,5%; 4) preko 200g do 300g/±9g; 5) preko 300g do 500g/±3%; 6) preko 500g do 1000g/±15g; 7) preko 1000g do 5000g/±1,5%.

Srednja vrednost stvarnog odstupanja od deklarisane neto količine za uzorak od 10 nasumice izuzetih pojedinačnih pakovanja mora biti manja ili jednaka 40% od dozvoljenog odstupanja od de-klarisane neto količine.

Proizvodima se mogu dodavati aditivi u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i uslo-vima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine, kao i arome u skladu sa Pra-vilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za arome.

Šećeri koji se prema odredbama ovog pravilnika upotrebljavaju u proizvodnji proizvoda su: saharoza, dekstroza (be-zvodna i monohidratna), invertni šećer, glukozni sirupi, fruktoza i laktoza (u da-ljem tekstu: šećeri).

Kod svih proizvoda iz ovog pravilnika še-ćeri se mogu u potpunosti ili delimično zameniti zaslađivačima u skladu sa Pra-vilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditava u namirnicama i o drugim zahte-vima za aditive i njihove mešavine.

35

36

Proizvodi koji se stavljaju u promet mo-raju imati izgled, ukus i miris svojstven za određenu grupu proizvoda.

Proizvodi koji se stavljaju u promet mo-raju biti upakovani u odgovarajući mate-rijal predviđen za pakovanje prehrambe-nih proizvoda.

Proizvodi se moraju čuvati na suvom i hladnom mestu, ne smeju biti izloženi sunčevoj svetlosti, vlazi i velikoj promeni temperature i ne smeju stajati blizu robe čiji miris mogu da apsorbuju.Proizvodi sa belim slojem iskristalisanog šećera ili kakao-maslaca ili sa izdvojenim slojem masnoće, ne smatraju se neispra-vnim, ako odgovaraju zahtevima propi-sanim ovim pravilnikom za odgovaraju-ću vrstu proizvoda.

Proizvodi čiji su kvalitet i drugi zahtevi propisani ovim pravilnikom, osim svih vrsta kakao-praha i čokolade u prahu, mogu se stavljati u promet na malo u rinfuzi u specijalizovanim prodavnica-ma, pod uslovom da se na prodajnom mestu na posudi ili ambalaži iz koje se proizvod nudi potrošaču istakne odgo-varajuća deklaracija proizvoda.

KAKAOPROIZVODI I ČOKOLADNI PROIZVODI

Pod kakao-zrnom podrazumevaju se fermentisane i osušene semenke ploda kakao-stabla (Theobroma cacao L.). Kva-litet kakao-zrna i metode za utvrđivanje kvaliteta moraju ispunjavati uslove utvr-đene standardima: JUS ISO 3451: 1997, Kakao zrno - Specifikacija; JUS ISO 1114: 1997, Kakao zrna - Ispitivanje preseca-njem; JUS ISO 2291: 1997, Kakao zrno - Određivanje sadržaja vlage (Rutinska metoda); JUS ISO 2292: 1998, Kakao zrno - Uzimanje uzoraka.

Kakao-proizvodima i čokoladnim proi-zvodima, u smislu ovog pravilnika, sma-traju se: 1) kakao-maslac; 2) kakao-prah (kakao); 3) čokolada; 4) đanduja; 5) mle-čna čokolada; 6) bela čokolada; 7) pu-njena čokolada; 8) čokolada “a la taza”; 9) čokoladni deserti i praline.

Kakao-maslac je mast dobijena iz kakao-zrna, ili delova kakao-zrna sa sledećim karakteristikama: 1) sadržaj slobodnih masnih kiselina izražen kao oleinska ki-selina je najviše do 1,75%; 2) sadržaj ne-osapunjivih materija određenih korišće-njem petroletra je najviše do 0,5%, osim u slučajevima presovanog kakao-masla-ca gde je dozvoljeno do 0,35%.

Kakao-prah je proizvod dobijen pretva-ranjem u prah kakao-zrna koja su bila očišćena, oljuštena i termički tretirana i koji sadrži najmanje 20% kakao-maslaca računato na suvu materiju i najviše 7% vode.

Kakao-prah sa redukovanim sadržajem kakao-maslaca sadrži manje od 20% ka-

kao-maslaca računato na suvu materiju i najviše 7% vode.

Kakao-prah sa visoko redukovanim sa-držajem kakao-maslaca sadrži manje od 10% kakao-maslaca računato za suvu materiju i najviše 7% vode.

Čokolada je proizvod dobijen od pre-rađenog kakao-zrna i šećera, koji sadrži najmanje 35% ukupne suve materije kakao-delova uključujući najmanje 18% kakao-maslaca i najmanje 14% suvih ne-masnih kakao-delova.

Čokolada u granulama, pločicama, lju-spicama, mrvicama, prahu i sl. je proi-zvod koji sadrži najmanje 32% ukupne suve materije kakao-delova uključujući najmanje 12% kakao-maslaca i najmanje 14% suvih nemasnih kakao-delova.

Čokolada za jelo i kuvanje je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i še-ćera i sadrži najmanje 40% ukupne suve materije kakao-delova, od čega najma-nje 18% suvih nemasnih kakao-delova i najmanje 7% dodatog kakao-maslaca računato na suvu materiju proizvoda.Čokoladni preliv (kuvertura, tunk-masa) je proizvod koji sadrži najmanje 35% ukupne suve materije kakao-delova uključujući najmanje 31% kakao masla-

našapravila

Stvari moraju da se događaju onako kako vi želite da se događaju.

37

ca i najmanje 2,5% suvih nemasnih ka-kao-delova.

Proizvodima se mogu dodavati i druge namirnice osim: 1) životinjskih masti i njihovih prerađevina koje ne potiču od mleka; 2) brašna od žitarica; 3) skroba.

Đanduja je proizvod dobijen od čokola-de sa dodatkom fino mlevenog lešnika, koji sadrži najmanje 32% ukupne suve materije kakao-delova i najmanje 8% su-vih nemasnih kakao-delova, pri čemu u količini od 100g proizvoda mora biti od 20-40g fino mlevenog lešnika. Đanduji se može dodati i drugo celo ili u koma-dićima jezgrasto voće, tako da u 100g zajedno sa fino mlevenim lešnikom ne prelazi 60g.

Đanduji može biti dodato najviše 5% suve materije mleka računato na gotov proizvod.

Mlečna đanduja je proizvod dobijen od mlečne čokolade koja sadrži najmanje 10% suve materije mleka i 15-40g fino mlevenog lešnika na 100g proizvoda.

Mlečnoj đanduji može se dodati i dru-go celo ili u komadićima jezgrasto voće, tako da u 100g zajedno sa fino mleve-nim lešnikom ne prelazi 60g.

Mlečna čokolada je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna, šećera i mleka ili mlečnih proizvoda, koji sadrži: 1) naj-manje 25% ukupne suve materije kakao-delova; 2) najmanje 14% suve materije mleka; 3) najmanje 2,5% suvih nemasnih kakao-delova; 4) najmanje 3,5% mlečne

masti računato na suvu materiju goto-vog proizvoda; 5) najmanje 25% ukupne masti (kakao-maslac i mlečne masti) ra-čunato na suvu materiju gotovog proi-zvoda.

Mlečna čokolada u granulama, pločica-ma, ljuspicama, mrvicama, prahu i sl. je proizvod koji sadrži najmanje 20% uku-pne suve materije kakao-delova, najma-nje 12% suve materije mleka i najmanje 12% ukupne masti računato na suvu materiju.

Mlečni čokoladni preliv je proizvod koji sadrži najmanje 31% ukupne masti i ispunjava zahteve propisane pravilni-kom.

Ako su proizvodi krem čokoladni proi-zvodi, sadržaj mlečne masti ne može biti manji od 5,5% računato na suvu materi-ju gotovog proizvoda.Ako su proizvodi čokoladni proizvodi sa obranim mlekom, sadržaj mlečne masti ne može biti veći od 1% računato na suvu materiju gotovog proizvoda.

Mlečna čokolada sa visokim sadržajem mleka je proizvod koji sadrži: 1) najma-nje 20% ukupne suve materije kakao-delova računato na suvu materiju go-tovog proizvoda; 2) najmanje 20% suve materije mleka računato na suvu materi-ju gotovog proizvoda; 3) najmanje 2,5% suvih nemasnih kakao-delova računato na suvu materiju gotovog proizvoda; 4) najmanje 5% mlečne masti računato na suvu materiju gotovog proizvoda; 5) najmanje 25% ukupne masti (kakao-ma-slaca i mlečne masti) računato na suvu materiju gotovog proizvoda.

Bela čokolada je proizvod dobijen od ka-kao-maslaca, mleka ili mlečnih proizvo-da i šećera, koji sadrži: 1) najmanje 20% kakao-maslaca računato na suvu materi-ju gotovog proizvoda; 2) najmanje 14% suve materije mleka računato na suvu materiju gotovog proizvoda; 3) najma-nje 3,5% mlečne masti računato na suvu materiju gotovog proizvoda.

Beli čokoladni preliv je proizvod koji sa-drži najmanje 31% ukupne masti i ispu-njava zahteve propisane pravilnikom.

Bela čokolada u granulama, mrvicama, pločicama, ljuspicama, prahu i sl. je proi-zvod koji sadrži: 1) najmanje 18% kakao-maslaca računato na suvu materiju go-tovog proizvoda; 2) najmanje 14% suve

materije mleka računato na suvu materi-ju gotovog proizvoda; 3) najmanje 3,5% mlečne masti računato na suvu materiju gotovog proizvoda.

Proizvodima se mogu dodavati i druge namirnice osim: 1) životinjskih masti i njihovih prerađevina koje ne potiču od mleka; 2) brašna od žitarica; 3) skroba.

izvor: “Sl. list SCG”, br. 1/2005

Bez menadžmenta, bez intervencije organizovane snage volje, željeni rezultat,jednostavno, ne može da se postigne. Džozef Heler

našaradnja broj70

38

PRVO PRIZNANJE U 2009.

Jedan od segmenata koji sve više pronalazi svoje mesto u okviru poslovanja Trgovinskog preduzeća „Kvin” i postaje ključna vrednost koju naša kompanija neguje je – društvena odgo-vornost. Početkom ove godine Regionalni centar za talente u Kragujevcu dodelio nam je zahvalnicu za podršku i pomoć u organizaciji osme regionalne smotre talenata. - Želim da Vam se zahvalim za nesebičnu i iskrenu po-moć koju ste nam ukazali u protekloj godini. Bez vaše podrške samo održavanje Regionalne smotre naučnih radova talentovane dece Šu-madijsko-Pomoravskog regiona u uzrastu od 13 do 18 godina gotovo da ne bi bilo moguće. U današnje vreme kada se često zanemaruje obrazovanje i briga o mladim, talentovanim ljudima, jedni ste do retkih koji su prepoznali prave vrednosti i verovali u njih, jer kvalitetno obrazovanje je najvrednije dobro koje društvo i pojedinac mogu da poseduju. Nadam se da ćemo i u narednoj godini ostvariti uspešnu saradnju – navela je, između ostalog, prof. dr Zorica Bugarčić, direktorka Regionalnog centra ta talente u pismu upućenom našoj kompaniji. Kroz humanitarni rad, „Kvin“ je u 2008. godini podržao brojne inicijative i sponzorisao veliki broj manifestacija.

ODMOR ZA CELU PORODICU

Početkom decembra prošle godine Trgovin-sko preduzeće “Kvin” organizovalo je novu nagradnu igru za svoje potrošače. Potencijalni

Onaj koji vodi druge najpre mora ispravno da vodi sebe. Filip Mesindžer

našaakcija

PRIZNANJE KVINU, ODMOR POTROŠAČIMA

dobitnici nagrade “Odmor za celu porodicu” – sedam dana u Vrnjačkoj banji za četiri oso-be bili su svi naši kupci koji su svoje fiskalne račune preko 700 dinara iz nekog od 13 naših maloprodajnih objekata ubacili u kutije u radnji ili poslali na našu adresu. Nagradna igra za po-trošače trajala je od 5. decembra 2008. do kraja januara ove godine. Uslov za učešće bio je da kupac svoj fiskalni račun sa iznosom od preko 700 dinara i ličnim podacima (ime, prezime, broj lične karte i broj telefona) upisanim na po-leđini računa ubaci u kutije koje su se nalazile u maloprodajnim objektima “Naša radnja”, ili pošalje na našu adresu. Javno izvlačenje orga-nizovano je 30. januara, u jutarnjem programu televizije “Kanal 9”, a u narednom broju objavi-ćemo imena dobitnika. Ovo je treća nagradna igra koju je naše preduzeće, u saradnji sa turi-stičkom agencijom “Indeks turs”, organizovalo u prošloj godini za potrošače.

Nina Stojanović

39

40

Kako se dalje navodi, time je zvanično potvrđeno da je ovaj sistem usaglašen sa zahtevima standarda ISO 14001:2004. Iz kompanije podsećaju da je sistem upra-vljanja kvalitetom, uspostavljen u skladu sa zahtevima standarda ISO 9001:2000, sertifikovan 15. januara 2007. godine. Na taj način “DCP Hemigal” se svrstao u red kompanija koje, osim što su usredsređe-ne na zadovoljstvo kupaca i krajnjih ko-risnika, brinu i o neposrednom i global-nom okruženju. U skladu sa osnovnim načelima poslovanja, naša kompanija će nastaviti sa unapređenjem svih procesa poslovnog sistema, utvrđujući potrebe poslovnih partnera, korisnika i svih za-interesovanih strana, navodi se u saop-štenju. “DCP Hemigal” je osnovan 1995. i njegova primarna delatnost je razvoj i proizvodnja kozmetičkih preparata. To-kom godina kompanija se kontinuirano razvijala i insistirala na kvalitetu proizvo-da, detaljnoj i strogoj internoj kontroli izrade i brzom i efikasnom transportu proizvoda do kupaca, čime je postigla

UŽIVAJTE U DONCAFE 1 IVAJTE U DONCAFE 1 IN 1 INSTANT KAFIIN 1 INSTANT KAFI

U hladnim zimskim danima šolja tople instant kafe uči-niće da se potrošači na trenutak opuste i preda-hnu od obaveza. Doncafé Instant pod novim nazivom Doncafé 1 in 1 pruža dodatnu ener-giju i uživanje u intenzivnoj aromi kafe. Omiljeni napitak po ukusu potrošača može da se priprema sa toplom ili hladnom vodom, mlekom, šećerom, šlagom... Doncafe 1 in 1 nedavno je osim no-vog naziva, dobila nov moderan dizajn i pako-vanje. Ukoliko se potrošači odluče da napitak ponesu sa sobom, tu su Doncafe mixevi na bazi instant kafe – 4 in 1 sa ekstraktom guarane, Caffe bianco, 3 in 1 i 2 in 1. Na vašim kupcima je samo da odaberu omiljeni mix!

vanje adekvatnih uslova za prijem, skla-dištenje, lagerovanje i otpremu robe, a sve u skladu sa HACCP sistemom, kazao je Milen Miladinović, direktor logistike u “Imleku” i najavio da predstoji i izrada pa-letnih regala, a da su trenutno u fazi or-ganizovanja maksimalne iskoristljivosti prostora. U Padinskoj Skeli proširena je hladnjača za oko 800m2, a napravljene su i nove utovarne rampe i unapređen “hladni lanac”. Uz to, izgrađena je nad-strešnica za skladištenje UHT proizvoda, zatim platforma za utovar UHT proizvo-da i unapređeni su uslovi za skladištenje robe. - Do kraja godine planiramo da potpišemo ugovor koji će omogućiti potpunu sledljivost svih prozivoda, što će nas činiti jedinstvenim na tržištu mle-karske industrije, kazao je Miladinović. On je najavio da sledi i modernizacija di-stributivnih kanala, koja samim tim po-drazumeva i veću ažurnost i efikasnost. Implementacija se očekuje do juna 2009. godine.

DCP HEMIGAL ŠTITI ŽIVOTNU SREDINU

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS), koji je uspostavio “DCP Hemigal”, sertifikovalo je švajcarsko sertifikaciono telo SGS, njihov strateški partner, saopšteno je iz “DCP Hemigala”.

CENTROPROIZVOD VELIKODUŠNO Tokom 2008. godine, “Centroproizvod” je donirao preko 18 tona svojih proi-zvoda. „GAK Narodni front“, „Dom za sre-dnješkolsko i studentsko obrazovanje u Zvečanskoj – Beograd“, „Narodna kuhinja Savski venac“, „Ženski manastir Sveta Pe-tka – Paraćin“, „Udruženje za pomoć za-visnicima Raskršće – Novi Sad“, „Gradsko udruženje za cerebralnu i dečju paralizu – Niš“, „Dom za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju - Sremčica“, „Spe-cijalni zavod Nikola Šumenković – Sta-mnica“, humanitarna organizacija “Mali Veliki ljudi”, „Udruženje ratnih vojnih in-valida -Surčin“, „Crveni krst Srbije“, “Svrati-šte za decu ulice – Beograd“, „Udruženje za pomoć zavisnicima - Novi Žednik“ „Prihvatilište za odrasla i stara lica“ i „Ban-

ka hrane – Beograd“, samo su neke od institucija kojima je uručeno preko 240 različitih proizvoda iz bogatog asorti-mana kompanije. Pored donacija u robi, “Centroproizvod” je u 2008. učestvovao i na tradicionalnom „IWC prazničnom dobrotvornom bazaru“ u Beogradu, kao i na „Diplomatskom bazaru“ u Sloveniji, a sav prihod od prodaje C proizvoda bio je namenjen najugroženijim slojevima stanovništva. Humanitarnu misiju kom-panija je nastavila i u 2009. učešćem na manifestaciji „Ulica otvorenog srca” gde je svojim toplim čajevima zagreva-la mnogobrojne posetioce. Sav prihod prikupljen na ovogodišnjoj manifestaciji namenjen je projektu „Doktori klovnovi”.

IMLEK INVESTIRAO U MAGACIN I HLADNJAČUKompanija “Imlek” je u Zemunu izgradila magacin površine oko 800m2 sa utovar-nim rampama koje obezbeđuju “hladni lanac”, odnosno utovar robe u propisa-nim temperaturnim uslovima. - Pored toga se radi i magacin za dugotrajno mleko površine 600m2, kao i hladnjača za kiselomlečne prozivode uz obezbeđi-

Osnovni zadatak menadžmenta je da učini ljude efikasnim, da ostvaruju svoje definisane i merljive ciljeve. Piter Draker

poslovnevesti

41

42

43

rezultata kontrole biće i utvrđivanje ta-čnog broja objekata koji poseduju taj sertifikat, kao i onih koji su u procesu uvođenja, ali i onih koji nemaju taj ser-tifikat. Kazne za one koji su obavezni da imaju HACCP, a nisu ga uveli, su od 100 hiljada do milion, a krajnja mera može

žinu prirode u proleće, čine ukusi naran-dže, jabuke, breskve i koktel narandže, jabuke, šargarepe i limuna. Potrošači će uživati u “primaveri” – jer je obilje voća koje donosi radost proleća.

KONTROLA PRIMENE HACCP STANDARDAGeneralni inspektorat Ministarastva po-ljoprivrede sredinom januara je započeo kontrolu primene HACCP standarda u svim klanicama i mlekarama. Od 1. jana-ra 2009, prema Zakonu o veterinarstvu, svi objekti koji se bave proizvodnjom hrane životinjskog porekla moraju da imaju uveden HACCP sistem, a biće kontrolisani svi objekti klanične i mle-karske industrije, odnosno svi oni koji proizvode ili prerađuju meso i mleko. Posle usvajanja zakona o bezbednosti hrane, koji se trenutno nalazi u skupštin-skoj proceduri i čije se usvajanje očekuje tokom proleća, svi proizvođači hrane u Srbiji moraće da imaju uveden HACCP sistem. Proizvođačima će biti ostavljen prelazni period od dve godine kako bi uveli taj standard. Ministarstvo trenutno nema podatke o broju proizvođača koji u Srbiji imaju uveden HACCP, jer do sada nije bila obavezna evidencija. Jedan od

Ukoliko vam sto nije pretrpan, vi najverovatnije ne radite. Herold Džinin

poslovnevesti

zadovoljstvo krajnjih korisnika i postala jedan od najpoznatijih proizvođača ko-zmetičkih preparata u regionu.

FIDELINKA U BERLINUPoljoprivredno-prehrambeni proizvodi iz Srbije bili su predstavljeni na sajmu hrane “Zelena nedelja” koji je održan od 16. do 25. januara u Berlinu, saopštila je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA). Na manifestaciji je učestvovalo više od 1.000 izlagača iz 60 zemalja, a predstavljeni su džemovi, aj-vari, rakije, vina, peciva i pečurke osam srpskih kompanija. Na srpskom nacional-nom štandu su, pored ostalih, predsta-

vljeni i proizvodi od žitarica kompanije “Fidelinka”. Sajam “Zelena nedelja” održa-va se više od 80 godina i najznačajnija je manifestacija u oblasti agrarne politike, koja ima veliki marketinški i politički zna-čaj i kojom se početkom svake godine najavljuju glavni pravci i strateški ciljevi poljoprivrede u svetu. Osim izložbi na kojima se zemlje predstavljaju karakte-ristične poljoprivredne i prehrambene proizvode, sajam pratiti i agrarno-politi-čki forum. Srbija se ove godine po četvrti put predstavljala na berlinskom sajmu.

IZ FRUVITE RADOST CELE PORODICEKompanija “Fruvita” je i u 2009. godini nastavila sa osveženjima proizvodnog asortimana i svojim potrošačima ponu-dila “fruta di primavera”, voćne nektare u pakovanju od dva litra. Asortiman ovih voćnih nektara, čiji dizajn asocira na sve-

Iz Centroproi-

zvoda nam ovog meseca stiže novi

proizvod – C pasulj. U dve najpopularnije varijante, beli i šareni,

C pasulj odlikuje visok i ujednačen kvalitet zrna kao i prepoznatljiv i dopadljiv dizajn. Idealan je za razna jela od pasulja: prebranac (beli pasulj), čorbast pasulj, razne salate (šareni pasulj).

A stižu i potpuno nove tri vrste pirinča – Integralni, Ba-smati i Parboiled pirinač. C Integralni (smeđi) pirinač je poznat kao ljušteni a kome je uklonjena spoljna lju-ska, sadrži deo unutrašnjeg omotača i klicu, sa njima i sve hranljive i zaštitne sastojke celog zrna. Najčešće koristi za spremanje slanih jela kao što su rižota, pae-lje, kao prilog, za razne vrste salata, za slatka i alko-holna pića. Preporučuje se za razne dijete (dijabetes i dr), gde se prednost daje celom zrnu. Kuva se oko

20 minuta. C Basmati pirinač je sitnozrni ali dugi pirinač, prijatnog mirisa i ukusa koji je in-tenzivniji što je starije zrno. Obično se koristi za spremanje glavnih

jela sa mesom, sušenim voćem i povrćem – rižota, pila-va, kao i predjela i raznih mešanih salata. C Parboiled pirinač je parom tretirani pirinač, dugog zrna, nakon odstranjivanja ljuske ima krem boju, i ne raskuvava se, duže može stajati jer parenjem koaguliraju belan-čevine u zrnu te je puno otporniji. Koristi se uz svako jelo, ali ga je najbolje koristiti za spremanje glavnih jela sa mesom i povrćem – rižota, pilava, kao i hladnih predjela.

C PASULJC PIRINAČ

44

o udruženjima građana, kao i registra sportskih organizacija. Uspostaviće se i registar koji se odnosi na medije, koji bi trebalo da, pojača transparentnost u upravljačkim pravima u javnim glasilima, odnosno, koji bi trebalo da spreči kon-centraciju vlasništva u njima.

PREVOĐENJE EVROPSKIH PROPISA NA SRPSKIAdministracija Srbije je na srpski jezik za sada prevela simboličnih oko 2.500 stra-nica evropskog zakonodavstva koji sadr-ži oko 120.000 kucanog teksta. Ozbiljna organizacija procesa prevođenja i stva-ranja srpske verzije evropskog zakono-

oblastima, izjavio je generalni direktor Nemanja Popov i naglasio da je tokom 2008. čak 35 odsto novozaposlenih sa VII stepenom stručne spreme. Popov kaže i da će se nastaviti sa otvaranjem novih radnih mesta tokom 2009, a zahvaljujući činjenici da se primanja isplaćuju u dan, kao i da ona uključuju regres, topli obrok i dodatak za minuli rad, ova Kompanija spada u red najpoželjnijih poslodavaca. O tome svedoči i veliki broj kandidata koji se javi na konkurse za nova radna mesta.

PET NOVIH REGISTARA APRAgencija za privredne registre (APR) Sr-bije najavila je da bi krajem 2009. trebalo da uspostavi još najmanje pet novih re-gistara, kao uslugu građanima i privredi. Prvi put će se u APR, u jedinstvenoj bazi podataka, naći registar mera i podsticaja regionalnog razvoja Srbije. APR će voditi evidenciju o svim novčanim podsticaji-ma i stimulansima regionalnog razvoja iz različitih državnih izvora, bilo da su u pitanju fondovi, agencije ili kreditne lini-je preko budžeta Srbije, ali i onoga što će dolaziti iz fondova EU. Znaće se gde idu

podsticaji, u koje regije, za koje delatno-sti, kako bi se izbeglo davanje više pod-sticaja jednom regionu, loša konkurenci-ja, ali i moguća korupcija. Taj registar bi omogućio uvođenje sistema u kome bi se regionalni razvoj pratio i merio, odno-sno znalo bi se u kom pravcu i obimu se razvija neka lokalna samouprava, okrug ili regija. Očekuje se uspostavljanje re-gistra takozvane nedobitne privredne delatnosti, što je predviđeno Zakonom

da bude zatvaranje objekta sve dok se ne uvede taj standard.

CENTROPROIZVOD JEDAN OD NAJPOŽELJNIJIH POSLODAVACA“Centroproizvod” je, bez obzira na naj-veću svetsku ekonomsku krizu, tokom

poslednjeg kvartala 2008. i u januaru značajno povećala broj zaposlenih. U trenutku kada najveće kompanije otpu-štaju radnike, novi posao u jednoj od najuspešnijih domaćih firmi, dobilo je je preko 30 ljudi. Ovakav pozitivan trend biće nastavljen i tokom 2009, kada se očekuje otvaranje 40 novih radnih me-sta, što predstavlja najbolji dokaz uspe-šnog poslovanja “Centroproizvoda” i velikih razvojnih planova za naredni period. - U današnje vreme kada su, na-žalost, veoma česti slučajevi otpuštanja radnika, zatvaranja pogona i slabe pro-daje, naša kompanija nastavlja da zapo-šljava i povećava broj stručnjaka u svim

Ljudi koji nemaju vremena, ne postižu velike rezultate. Džordž Lihtenberg

poslovnevesti

45

46

47

dbe o zaštiti Spomenika prirode Đavolja varoš. Skupština opštine Kuršumlija je uputila zahtev Vladi da pravo upravlja-nja nad ovim prirodnim spomenikom oduzme “Planinci” i prenese na Turističku organizaciju. Kao jedini razlog, navodi se da opština ne ubira nikakav prihod od spomenika. Ministarstvo je naglasilo da “Planinka” pruža garanciju da će obezbe-diti sve uslove za nastavak započetih po-slova u cilju korišćenja ovog prirodnog fenomena za potrebe naučno-istraživa-čkog i obrazovnog rada, rekreacije i tu-rizma. Ministarstvo je navelo da je “Pla-ninka” kvalitetno radila na osmišljavanju u vođenju promocije Đavolje varoši, koja je kandidat za “Sedam svetskih čuda pri-rode”. Generalni direktor “Planinke” Rado-van Raičević kazao je da je takav odgo-vor potvrda dosadašnjeg uspešnog rada ovog preduzeća.

HUMANOST NAM JE U GENIMAIako su retki zlobnici pokušavali da ospore delotvornost akcije košarkaškog asa Vlada Divca, njegova organizacija HOD je za šest meseci prikupila milion evra i kupila 100 seoskih kuća za rase-ljena lica. U autorskom tekstu pisanom za “Blic”, Divac kaže da ga kampovi za izbeglice podsećaju na trenutno stanje svesti u zemlji. Postali smo autistični i ne-osećajni, pre svega prema sebi i našim korenima. Tradicija nas uči da gladnog

vo na žig, kojim je zaštitio duvan čvarke, a da je Klanica “Divci” taj proizvod zaštitila po geografskom poreklu kao “valjevske duvan čvarke”. Kako su u pitanju različite stvari, Klanica smatra da ih je Batoćanin u medijima vređao bez razloga. Pred Sudom časti RPK, Batoćanin je ponovio da mu je Klanica “Divci” ukrala tapiju na brend duvan čvaraka, jer je žig Zavoda za intelektualnu svojinu dobio 2004, dok je ova klanica svoj proizvod zaštitila tri godine kasnije. Izjave da je pokraden, Batoćanin je dao osporavajući elaborat Klanice “Divci” na osnovu kojeg su zašti-tili poreklo duvan čvaraka koje ta firma, kako tvrdi Batoćanin, proizvodi od mesa svinja koje se i ne gaje u valjevskom kraju. “Nekrunisani kralj duvan čvaraka” izjavio je kako želi da se pomiri sa Klani-com “Divci” pod uslovom da se ta firma odrekne spornog elaborata i vrati šam-pionske i zlatne medalje koje je dobila na Novosadskom sajmu.

ĐAVOLJA VAROŠ U NADLEŽNOSTI PLANINKEMinistarstvo životne sredine i prostor-nog planiranja odbilo je zahtev opštine Kuršumlija da se pravo korišćenja i odr-žavanja prirodnog spomenika Đavolja varoš sa preduzeća “Planinka” prenese na opštinsku Turističku organizaciju. Kako navode u preduzeću “Planinka”, to ministarstvo nema dovoljno razloga za prihvatanje inicijative za izmenu Ure-

davstva počela je krajem januara kada je Kancelarija za evropske integracije Vladi podneti informaciju o neophodnosti uspostavljanja strukture koordinacije prevođenja pravnih tekovina EU. Kance-larija će koordinirati tim procesom i biće njegov nosilac. Kancelarija će tokom februara početi da gradi strukturu neo-phodnu za prevođenje, a organizovaće javne tendere za prevođenje na koje će moći da se prijave agencije, ali i pojedin-ci.

SPORENJE OKO DUVAN ČVARAKAPred Sudom časti Regionalne privre-dne komore u Valjevu nastavljen je spor između Klanice “Divci” i Slavoljuba Bato-ćanina, o brendu “duvan čvaraka”. Diva-čka klanica, koja posluje u sastavu be-ogradske “Lutre”, tužila je Batoćanina za povredu kodeksa poslovne etike zbog njegovih izjava u medijima da mu je ta klanica ukrala tapiju na brend i proizvo-dnju duvan čvaraka. Advokat Jasna Jež podsetila je da je Batoćanin ostvario pra-

Menadžeri lako postanu zaokupljeni formom, a ne suštinom. Piter Lorandž

poslovnevesti

AXAL I BOHORAXAL I BOHOR SENSITIVE SENSITIVE

Preduzeće Preduzeće ALBUSALBUS iz Novog Sada pojavilo se na tržištu iz Novog Sada pojavilo se na tržištu sa novim deterdžentom sa novim deterdžentom AXAL SENZITIVE AXAL SENZITIVE i novom no-i novom no-tom omekšivača tom omekšivača BOHOR SENZITIVEBOHOR SENZITIVE.

AXAL SENSITIVEAXAL SENSITIVE je praškasti deterdžent poslednje je praškasti deterdžent poslednje generacije proizveden od prirodnih sirovina. Prisu-generacije proizveden od prirodnih sirovina. Prisu-stvo ekstrakta aloje vere ukazuje na nežnost – SEN-stvo ekstrakta aloje vere ukazuje na nežnost – SEN-ZITIVNOST formulacije. To je EKO deterdžent u koji je ZITIVNOST formulacije. To je EKO deterdžent u koji je ugrađena komponenta koja ne zagađuje životnu sre-ugrađena komponenta koja ne zagađuje životnu sre-dinu. Obogaćen je sapunskim rezancima tradicional-dinu. Obogaćen je sapunskim rezancima tradicional-nog Albusovog peraćeg sapuna Axal; prisustvo obo-nog Albusovog peraćeg sapuna Axal; prisustvo obo-jenih sapunskih štapića (roza i narandžasti), koji će biti jenih sapunskih štapića (roza i narandžasti), koji će biti vidljivi pri samom otvaranju vrećica.vidljivi pri samom otvaranju vrećica.

BOHOR SENZITIVEBOHOR SENZITIVE je formulacija rađena sa novom je formulacija rađena sa novom aktivnom materijom, postiže izuzetan efekat ome-aktivnom materijom, postiže izuzetan efekat ome-

kšavanja kao i kšavanja kao i postojanost mi-postojanost mi-risne note i na-risne note i na-kon dužeg vre-kon dužeg vre-mena stajanja mena stajanja u garderoberu. u garderoberu. BOHOR SENZITI-BOHOR SENZITI-VEVE je nežna, par- je nežna, par-femska i pudera-femska i pudera-sta mirisna nota sta mirisna nota postepeno će postepeno će se oslobađati i se oslobađati i vaše rublje će biti vaše rublje će biti meko i mirisno, meko i mirisno, dugo vremena dugo vremena nakon pranja.nakon pranja.

48

trećem mestu kreditna kartica (41 pro-cenat). Paradoks je da je samo polovina korisnika dozvoljenog minusa upoznata sa uslovima korišćenja ove bankarske pogodnosti. Sredinom februara NBS će objaviti kompletno istraživanje o rangi-ranju svih većih banaka u Srbiji. Oko 300 tajnih kupaca posetiće srpske bankarske institucije i na osnovu osam usluga (kao što su otvaranje i zatvaranje tekućeg ra-čuna, uplate i isplate gotovine, uzimanje platnih kartica) izvršiće rangiranje bana-ka ocenom od jedan do pet. Rezultati istraživanja biće dostupni javnosti sredi-nom sledećeg meseca na sajtu NBS.

HOLIDAY IN U KRAGUJEVCUKompanija „Multikon inženjering“ iz Beograda ugovorila je projektovanje „Holidej In klasik“ hotela u Kragujevcu. Ukupna površina ovog luksuznog peto-spratnog zdanja sa četiri zvezdice biće oko 7.500m2, a hotel će biti lociran na samom ulazu u grad, uz jezero Bubanj. Predviđeno je da hotel ima 126 soba (od

la ljude koji se ne boje da pokažu šta su prave vrednosti i šta je u stvari važno u životu. Planovi su nam da zatvorimo sve kampove u narednih nekoliko godina. Za to nam je potrebna politička volja, ali i podrška svih ljudi koji žele bolje sebi i drugima i koji se ne boje da pomeraju granice, zaključuje Divac.

GRAĐANI I BANKE U SRBIJIZa potrebe Narodne banke Srbije, “Medi-jum Galup” je nedavno sproveo istraživa-nje na uzorku od preko hiljadu korisnika bankarskih usluga vezano za korišćenje tekućeg računa. Klijenti su uglavnom zadovoljni uslugama banke, jer čak 57 procenata ispitanika ima pozitivno ili uglavnom pozitivno mišljenje o svojoj banci, oko 32 posto je relativno zado-

voljno, dok svega devet procenata ima negativno ili veoma negativno mišljenje o banci čije usluge koristi. Rezultati istra-živanja su pokazali da su građani Srbije lojalni svojoj banci. Oko 83 posto ispita-nika nije promenilo banku u poslednje tri godine, čak 88 procenata nije imalo neprijatnosti u finansijskoj organizaciji, a 19 posto anketiranih ima lični račun u banci koju nije sam izabrao, već je to za njega učinio poslodavac (što svakako nije dobro). Klijenti vole da idu u banke i 75 procenata se na licu mesta informiše o uslovima korišćenja tekućeg računa, 13 posto to čini preko rođaka i prijatelja, šest procenata kroz reklame i štampane medije, a svega tri posto preko kol-cen-tra banke. Klijenti najčešće koriste debi-tne kartice (68 procenata), zatim sledi dozvoljeni minus (51 posto), dok je na

Kada stvari krenu naopako, osoba koja se smeje zna na kome će se slomiti kola. Artur Bloh

poslovnevesti

uvek nahranimo. Humanost je u našim genima, smatra Divac. Glasovi građana predstavljaju priznanje svim kompanija-ma, liderima ovog društva, a pre svega pojedincima koji su svojim doprino-som omogućili da 400 ljudi ili 47 odsto od ukupnog broja smeštenih izbeglica u prošloj godini oseti da neko brine za njih. Ovo je priznanje i supruzi Snežani da su sav njen rad i odricanje bili prepo-znati. Naravno, ovo je i priznanje svima koji rade u HOD-u, naglašava Divac. Ovo je prvenstveno zajednički projekat gra-đana Srbije, pa tek onda HOD-a. To je stvarno podvig, da posle 17 godina ovi ljudi dobiju šansu za novi početak. To je novi početak i za sve nas jer postajemo svesni naše zajedničke moći i mogućno-sti da oplemenjivanjem tuđih života još više oplemenimo svoje. Akcija je udruži-

LUKSOL – 125 GODINA POSTOJANJA

Industrija lične kozmetike i kućne hemije Luksol iz Zrenjanina proslavila je 125 godina postojanja, što je čini jednom od najstarijih domaćih kompanija u ovoj oblasti. Počev od male zanatske radnje za izradu sveća i sapuna iz 1884, do današnjih dana, Luksol je doživeo da postane strateški partner i vlasnik licence renomiranog proizvođača Helene Kertis iz Čikaga, i vodeće ime na domaćem tržištu kozmetike.

Luksolovi proizvodi zadobili su poverenje nekoliko generacija potrošača dostigavši vrhunac slave 70-ih godina kada je među najpoznatijim proizvodima bio sapun Maršal, pravljen ekskluzivno za Josipa Broza Tita. Mnogi preparati ulepšavali su dame širom biv-še SFRJ, kao što su Top balzam, boje za kosu Helen-ton, Fixogel i drugi. Bilo je tu proizvoda i za mušku populaciju poput popularne Paraho kolekcije, kao i univerzalnih preparata od kojih treba izdvojiti univer-zalne biljne šampone i posebno antiperutin šampon, i danas među najefikasnijim proizvodima ove vrste na tržištu.

Luksol danas proizvodi preparate vrhunskog sastava i učinka, koristeći najkvalitetnije uvozne sirovine. U poslednjih nekoliko godina uloženo je mnogo u una-pređenje proizvodnog procesa radi usklađivanja sa evropskim propisima. Izvršeno je rebrendiranje kom-pletne linije proizvoda, nakon čega su oni dobili nove, moderne ambalaže. Dobro poznati preparati tako su se ponovo našli rame uz rame sa renomiranim svet-skim brendovima, a nama ostaje samo da se podse-timo njihovog kvaliteta.

49

izgradnje šoping centra čija je vrednost 60 miliona evra.

pripremio Dejan Milošević,u saradnji sa agencijama za PR

i marketing službama dobavljačaTP Kvin Kragujevac

1. A=20, B=20, C=20, D=0 Sve osim odgovora D donosi 20 poena, jer taj odgovor ukazuje da niste svesni svog uobičajnog odgovora na stres. Nepoznavanje svojih emocionalnih reakcija uma-njuje Vaš EQ. 2. A=0, B=20, C=0, D=0 Odgovor B je najbolji. Emocionalno inteligentni roditelji koriste trenutke uzemirenosti svoje dece da budu njihovi emocionalni treneri, pomažući svojoj deci da shvate šta ih je uznemirilo, šta osećaju i alternative koje mogu da probaju. 3. A=20, B=0, C=0, D=0 Jedna od osobina emocionalne inteligencije je samomo-tivacija i formulisanje plana za prevazilaženje prepreka i frustracija, upornost. 4. A=0, B=0, C=20, D=0

toga pet za osobe sa invaliditetom), kao i 12 apartmana. Objekat će sadržati i kon-gresni centar površine 630m2, restorane, kafić, fitnes salu i ostale sadržaje koji pri-padaju poslovnom hotelu iz ovog lanca. Projektom su predviđena i 122 parking mesta za goste hotela. Vrednost investi-cije je oko 25 miliona evra, a obaveza in-vestitora je da plati naknadu za uređenje građevinskog zemljišta koja se za ekstra zonu obračunava po ceni od 70 evra po kvadratu. Investitor će snositi i troškove za parking prostor, čime će se u gradsku kasu sliti još oko 360.000 evra. Investito-ri su privatizovana preduzeća “Zastava promet” i “Zastava servis”. „Multikon“ je septembra 2008. potpisao prethodni ugovor koji se odnosi na Kragujevac, sa izraelskom firmom „Plaza“. Pored proje-ktovanja, „Multikon“ je preuzeo i vođenje

izvori - www:ekapija.com, pristop.co.rs, strauss-group.rs,

centroproizvod.rs, pionir.co.rs, albus.co.yu, luxol.rs, bambi.rs, imlek.rs, dcp-hemigal.co.yu, fidelinka.co.yu, fruvita.

com, minpolj.sr.gov.yu, apr.gov.rs, seio.sr.gov.yu, pks.komora.net, planinka.co.yu, divac.org.yu, nbs.rs,

multicon-engineering.com, sam.org.yu

rezervacija pozicijai dostava rešenja

priprema i štampa

distribucija

feb09p 291623

u 3

101724

s 4

111825

č 5

121926

p 6

1320

27

s 7

142128

n181522

Najbolji generalni direktor dolazi iz direkcije za razvoj, jer je jasan, kreativan, inventivan – i jako strog. Laurel Katler

Optimizam, osobina emocionalno inteligentnih ljudi, čini da oni vide poraze kao izazove iz kojih mogu da uče, i da budu istrajni pokušavajući nove pristupe problemima (pre nego da odustanu, da krive sebe ili da se demorališu). 5. A=0, B=0, C=20, D=0 Najefikasniji način da se postigne atmosfera poštovanja rasnih i etničkih razlika je da se javno objasni koje su društvene norme Vaše organizacije. Mnogo je teži zada-tak menjati nečije predrasude. 6. A=0, B=5, C=0, D=20 Podaci o besu i o tome kako se on može smiriti pokazuju da je najefikasnije skrenuti pažnju pobesnele osobe sa fokusa njegovog besa, saosećati se sa njim i sugerisati mu drugi pogled na taj slučaj. 7. A=20, B=0, C=0, D=0, Treba napraviti pauzu od barem dvadeset minuta. Toliko je vremena potrebno da se telo očisti od fiziološkog na-leta besa, koji umanjuje percepciju i sposobnost jasnog razmišljanja. Posle smirivanja imate više šanse za plodnu diskusiju. 8. A=0, B=20, C=0, D=0 Kreativne grupe rade najbolje kada su odnosi, harmonija i komfor na najvišem nivou, ljudi su tada slobodniji da daju svoj najbolji doprinos.9. A=0, B=5, C=0, D=20 Deca rođena sa stidljivim temperamentom mogu postati slobodnija uz pravu roditeljsku pomoć. 10. A=0, B=20, C=0, D=0 Postavljajući sebi skromne izazove, veća je mogućnost da ćete biti zadovoljni svojim radom a to je podsticajno za dalji napredak.

Do 100 ispod proseka. 100-120 prosek.120-140 iznad proseka.140 i više “duša od čoveka”.

REŠENJE TESTA SA 56 STRANE

našaradnja broj70

50 Budućnost je dar koji nam poklanja prošlost. Andre Malvo

naškalendar

Prep. Makarije Egipatski; sveti Marko Efeski 19 jan N 01

feb1650. preminuo Rene Dekart, francuski filozof i fizičar

Prepodobni Jevtimije Veliki 20 jan P 02

feb1834. srpski knez Miloš objavio treći hatišerif sultana

Prepodobni Maksim Ispovednik; sv. mučenik Neofit 21 jan U 03

feb106. pne. rodio se Ciceron, rimski pisac, filozof i govornik

Sv. apostol Timotej; prepodobni mučenik Anastasije 22 jan S 04

feb1904. blokadom ruske luke Artur, počeo rusko-japanski rat

Sveti sveštenomučenik Kliment Ankirski 23 jan Č 05

feb1814. izdata Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica

Prepodobna Ksenija Rimljanka; sv. mučenik Vavila 24 jan P 06

feb1864. umro Vuk Karadžić, reformator srpskog jezika

Sveti Grigorije Bogoslov; prepodobni Publije 25 jan S 07

feb1964. britanska grupa “Bitls” prvi put gostovala u SAD

Prepodobni Ksenofont i Marija 26 jan N 08

feb1992. EZ postala i političko-pravna unija, Evropska unija

Prenos moštiju svetog Jovana Zlatoustog 27 jan P 09

feb1540. kod Čestera u Engleskoj održana prva trka konja

Prepodobni Jefrem Sirin; prepodobni Isak Sirin 28 jan U 10

feb1837. u dvoboju ubijen ruski pisac Puškin, svetski liričar

Prenos moštiju sv. Ignjatija Bogonosca 29 jan S 11

feb1945. U Jalti usklađeni planovi za kraj II svetskog rata

SVETA TRI JERARHA 30 jan Č 12

feb1809. rođen Abraham Linkoln, predsednik SAD, 1860-1865

Sveti besrebrenici Kir i Jovan 31 jan P 13

feb1831. rođen Jovan Ristić, srpski državnik i istoričar

pravoslavni kalendar izabrani događaji

Sv. mučenik Trifun (Predprazništvo Sretenja) 01feb S 14

feb1972. sovjetski svemirski brod lansiran ka Mesecu

SRETENJE GOSPODNJE 02feb N 15

feb1835. usvojen Sretenjski ustav, prvi Ustav moderne Srbije

Sv. Simeon Bogopr. i Ana; sv. Jakov, Arhiep. Srpski 03feb P 16

feb1808. Napoleon napao Španiju, a za mesec dana i okupirao

Prepodobni Isidor Pelusiot; prepodobni Nikolaj 04feb U 17

feb1653. rođen italijanski kompozitor i violinista Koreli

Sveta mučenica Agatija; sveti Polievkt 05feb S 18

feb1960. nastalo Latinoameričko udruženje slobodne trgovine

Sveti Fotije Carigradski; sveti Vukol Smirnski 06feb Č 19

feb1977. potpisan sporazum o izgradnji hidrocentrale Đerdap 2

Sveti Partenije Lampsakijski 07feb P 20

feb1707. umro poslednji veliki mogul Indije Aurangzeb

Sv. Teodor; sv. Sava, drugi arhiep. Srpski - Zadušnice 08feb S 21

feb1677. umro holandski filozof Baruh de Spinoza

Sv. muč. Nikifor (Mesne poklade) 09feb N 22

feb1882. knez Milan Obrenović Srbiju proglasio za kraljevinu

Sv. sveštenomučenik Haralampije 10 feb P 23

feb1574. u Francuskoj izbio V verski rat katolika i protestanata

Sveti sveštmuč. Vlasije; sveti velikomuč. Đorđe Kratovac 11 feb U 24

feb1847. rođen Sima Lozanić, pr. Srpske kraljevske akademije

Sveti Meletije Antiohijski 12 feb S 25

feb1784. osnovana prva bolnica na Balkanu – u Zemunu

Prepodobni Simeon Mirotočivi 13 feb Č 26

feb1995. bankrotirala ugledna londonska banka “Bering”

Prepodobni Avksentije; sveti Kiril Slovenski 14 feb P 27

feb1905. osnovan Beogradski univerzitet

Sv. apostol Onisim; prepodobni Jevsevije Pustinjak 15 feb S 28

feb1862. u Srbiji donet prvi zakon o advokaturi

51

našamreža

kvinimpeks*coka

podunavlje*vumdel velpro*dis

4000primerakaširomsrbije

birajtedruštvo

www.tpkvin.com

52

Samosvesnost lidera čine tri kompe-tencije: emocionalna samosvest, pre-cizna samoprocena i samopouzdanje menadžera. Lideri sa izraženom emoci-

onalnom samosvešću prepoznaju svo-je unutrašnje signale i sposobni su da prepoznaju kako njihova osećanja de-luju i na njih i na rezultate organizacije.

Usaglašeni sa vrednostima, sa lakoćom određuju pravac akcije i u složenim si-tuacijama lako sagledavaju širu sliku.

Iskreni su i autentični, otvoreno govore o svojim emocijama, sa velikim ubeđe-njem govore o viziji kojom se rukovo-de.

Precizna samoprocena omogućuje menadžeru tačan uvid u svoje mogu-ćnosti, sposobnosti i ograničenja. Ova sposobnost menadžerima pomaže u prepoznavanju kada da zatraže pomoć i u izboru veština koje treba razviti. Sa-mopouzdanje karakteriše samosvesne menadžere, a proističe iz pozitivnog globalnog samopoštovanja. Samopou-zdani menadžeri sa lakoćom preuzima-ju nove i teške zadatke. Odišu sigurno-

šću pa se uvek ističu u organizaciji.Upravljanje sobom čine šest menadžer-skih kompetencija:• prilagodljivost,• samokontrola,• inicijativa,

EMOCIONALNA INTELIGENCIJA U LIDERSTVU

našapreporuka

Kad se gledaš u ogledalu i želiš da ga razbiješ, nije ogledalo to što treba da bude slomljeno, nego si ti taj koji treba da se promeniš. Gijom Muso

U narednoj tabeli prikazan je koncept emocionalne inteligencije u liderstvu Danije-la Golemana(*).

LIDERSKE SPOSOBNOSTI, KOMPETENCIJE I VEŠTINE

SAMOSVESNOST(svesnost o tome šta lider misli i

oseća)

1Emocionalna samosvest: prepoznavanje sopstvenih emocija i njihovih efekata.

2Precizna samoprocena: poznavanje sopstvenih snaga i ograni-čenja (sopstvenih granica)

3Samopouzdanje: koje proizilazi iz samopoštovanja: osećanje sopstvene vrednosti i sposobnosti.

UPRAVLjANjE SOBOM(umeće upravljanja sopstvenim

emocijama)

1Prilagodljivost: fleksibilnost u radu sa promenljivim situacijama ili preprekama

2Samokontrola: inhibicija emocija u korist postizanja ciljeva ili organizacionih normi

3 Inicijativa: aktivnost i sklonost prema akciji.

4Orijentacija prema uspehu: nastojanje da se radi bolje i posti-gne željeni uspeh.

5Otvorena doslednost: otvorenost i doslednost u vrednostima, emocijama i ponašanju.

6Optimizam: pozitivan pogled na svet, budućnost i svakodne-vicu.

DRUŠTVENA(SOCIJALNA) SAMOSVESNOST

1Empatija: razumevanje drugih i aktivno interesovanje za njihove probleme. Sposobnost prepoznavanja i saosećanja sa emocija-ma koje drugi osećaju.

2Predusretljivost: prepoznavanje i zadovoljavanje potreba zaposlenih i klijenata.

3Svesnost o organizaciji: opažanje političkih odnosa u organi-zaciji.

UPRAVLjANjE ODNOSIMA

1 Inspiracija: inspirisanje i vođenje zaposlenih u organizaciji.

2Usavršavanje drugih ljudi: pomoć zaposlenima da poboljšaju poslovanje.

3 Katalizator promene: iniciranje ili upravljanje promenom.

4 Upravljanje sukobima: rešavanje nesporazuma.

5 Uticaj: da se drugi saglase sa inicijativom.

6Timski rad i saradnja: izgradnja odnosa sa stvaranjem zajedni-čke vizije i sinergije.

Tabela: Koncept emocionalne kompetencije u liderstvu

53

54

na zaposlene. Zaposleni inspirativno iznešenu viziju ili prezentiranu misiju sa lakoćom prihvataju. Menadžeri koji deluju na zaposlene inspirativno emo-cionalno indukuju tj. stvaraju efekat re-zonance. Oni su primer onoga što traže od zaposlenih. Inspirativni menadžer posao u organizaciji čini zanimljivim jer na zaposlene indukuje osećaj zajedni-čkog cilja.Uticaj menadžer crpi iz svoje formalne moći – određenog mu mesta u hije-rarhiji ali i iz svoje referentne moći tj. sposobnosti i veština koje poseduje. Emocionalno inteligentan menadžer uspeva da svojim uticajem obezbe-di pristanak zaposlenih i stvori mrežu podrške za usvajanje pretpostavki, vre-dnosti i normi usmerenih ka postizanju ciljeva organizacije. Oni deluju uverljivo i privlačno kada se obraćaju zaposleni-ma.

Emocionalno inteligentni menadžeri imaju prirodnu pobudu da podučava-ju, podržavaju i podstiču zaposlene na usavršavanje svojih sposobnosti. Oni su prirodni mentori tj. treneri jer pokazuju iskren interes za zaposlene.

Emocionalno inteligentni menadžeri su prirodni katalizatori organizacionih promena. Oni razumeju kada je po-trebna promena, tako da sa lakoćom osporavaju postojeće stanje i prevazi-laze otpore promenama u organizaciji zalažući se za transformaciju.

Emocionalno inteligentni menadžeri uspešno upravljaju sukobima u organi-zaciji. Oni uspevaju da razumeju različi-ta mišljenja, emocije i raspoloženja su-kobljenih strana i pronađu zajednička

predovanje a ne kao pretnju od koje se treba zaštititi.

DRUŠTVENA SVESNOSTEmpatija menadžeru omogućava usa-glašavanje sa mnogobrojnim signalima iz poslovnog okruženja. Lako prepozna-je emocionalno stanje i raspoloženje zaposlenih iako dolaze iz različitih sre-dina i kultura. Empatija mu omogućava da bude pažljiv slušalac koji uspeva da saoseti sa zaposlenima.

Svesnost o organizaciji omogućava menadžeru da prepozna specifičnost

društvenih tj. političkih mreža prisutnih u organizacionoj kulturi, da prepozna odnose i snagu tih relacija. Svesnost o organizaciji omogućava menadžeru da prepozna temeljne pretpostavke, vre-dnosti i norme u novoj organizaciji tj. da prepozna kulturu organizacije.

Predusretljivost menadžera je najbolja preporuka zaposlenima kakav odnos treba da neguju prema klijentima, tj. kupcima i dobavljačima kao i akciona-rima. Predusretljivi menadžeri konstan-tno prate zadovoljstvo klijenata i stalno su raspoloživi u nameri da obezbede klijentima zadovoljenje njihovih potre-ba.

UPRAVLJANJE ODNOSIMA

Inspirativno ophođenje menadžera omogućava mu lak prenos inspiracije

• orijentacija na uspeh,• otvorena doslednost,• optimizam.

Prilagodljivi menadžeri lako odgovaraju na istovremene zahteve orgnaizacije. Poseduju koncentraciju i mirnoću u re-šavanju mnogobrojnih raznovrsnih po-slovnih izazova. Prilagođavaju se vešto zahtevima okruženja, prateći suptilne promene.

Emocionalna kontrola menadžeru omogućava da pravovremeno obuzda i korisno usmeri uzburkane emocije. Pod velikim pritiskom obaveza ili u kri-znim situacijama uspeva da očuva mir i umnu bistrinu što mu omogućava do-nošenje ispravnih odluka.

Inicijativnost odlikuje efikasne mena-džere. Inicijativni emocionalno inte-ligentni menadžeri ne čekaju da im stignu gotova rešenja ili nove mogu-ćnosti, oni im idu u susret. Inicijativni menadžeri s lakoćom zaobilaze izazove, menjaju pravila a sve u cilju stvaranja boljih mogućnosti za organizaciju.

Otvorena doslednost menadžeru obezbeđuje integritet. Spremni su da otvoreno govore o svojim greškama, ili nedostacima ali su zato spremni da se otvoreno suprostavljaju neetičnim po-našanjima zaposlenih.

Optimističan menadžer probleme vidi kao izazove jer ih vidi kao priliku za na-

našapreporuka

Najveći princip menadžmenta je da sa ljudima možeš da napraviš čudo, ako veruješ u njih.

55

rezonovanja (Isen, Daubman i Novicki, 1987). I Palfai i Salovi (1992) donose zaključak da prijatno raspoloženje po-maže u procesu deduktivnog mišljenja, koje zahteva pažljivu procena različitih opcija. Međutim, tužno raspoloženje otežava procese induktivnog mišljenja. Tragajući za razlozima Salovi i Birnbaum (1989) su došli do zaključka da pozitivan uticaj prijatnih raspoloženja u procesu kreativnog mišljenja možda proizilazi iz veće istrajnosti, kada se zna da prijatno raspoložene osobe osećaju veći stepen samopoštovanja tj. samopouzdanja u svoje sposobnosti što im olakšava da rade na rešavanju jednog problema.

Emocionalna inteligencija menadžeru omogućava sposobnost kojom može da povećava motivaciju zaposlenih za obavljanje potrebnih poslovnih zadata-ka u organizaciji. Kantor (1987) daje pri-mer osobe koja pojačava anksioznost zamišljajući kakve bi negativne posledi-ce doneo neuspeh vezan za aktivnost koju mora da obavi, što je motiviše na bolji učinak. Ne treba da zaboravimo iz teorije aktivacije (Kaneman, 1973) da preveliki stepen motivisanosti dopri-nosi negativnom rezultatu. Stoga, mo-žemo reći da emocionalno inteligentan menadžer treba da bude sposoban da odmeri i optimizira motivacioni uticaj emocija.

priredio: dr Predrag Nikićizvor – www: adizes.co.yu

(*) Goleman, D, Bojacis R, Maki E: Emocionalna inteligencija u liderstvu

Adižes, Novi Sad, 2006.

mesta oko kojih su sukobljene strane saglasne. Takvi menadžeri energiju su-kobljenih strana usmeravaju ka zajedni-čkom idealu.

Menadžeri sposobni za timski rad stva-raju prilagodivu, prijateljsku i kolegijal-nu atmosferu. U zaposlenima izazivaju opredelenje za zajednički posao. Uspe-šno podstiču učvršćivanje bliskih me-đuljudskih odnosa zaposlenih.

KORIŠĆENJE EMOCIONALNE INTELIGENCIJE

Sposobnost preusmeravanja pažnje menadžeru može omogućiti zadovo-ljavanje unutrašnjih i spoljnih zahteva prema načelu važnosti. Emocionalno inteligentan menadžer može prekinuti i zameniti neko neprijatno i neprikladno raspoloženje drugim, koje je pogodnije za rešavanje nastale situacije.

Sposobnost mobilisanja emocija na ra-zličite načine može doprineti rešavanju različitih problema. Rezultati brojnih istraživanja ukazuju da emocije, suptil-no ali sistematski utiču na neke kompo-nente i strategije rešavanja problema (Mejer, 1986; Isen, 1987). Emocionalna inteligencija menadžeru omogućava efikasnost u planiranju, ali i u organizo-vanju aktivnosti i uspostavljanju samo-kontrole u organizaciji. Menadžeri koji su sposobni da brzo jedno raspoloženje zamene drugim, manje su pod uticajem jednog sklopa mišljenja u planiranju bu-dućih aktivnosti, jer mogu da sagledaju veći broj mogućih ishoda. Neke emoci-je mogu olakšati rešavanje nekih vrsta zadataka. Prijatno raspoloženje rezultira poboljšanjem kreativnog i induktivnog

Da bi dobio najbolje od ljudi, opredeli se da veruješ u njihove najveće vrednosti. Nepoznati autor

našaradnja broj70

pozitivantok

56

naštest

Najsigurniji način da menadžer sebe „ubije“ je da odbije da nauči kako, kada i kome da delegira poslove. Džejms Peni

EMOCIONALNI TEST

Još uvek ne postoji pouzdani test za merenje emocionalne inteligencije kao što je IQ test za racionalnu inteligenciju, ali postoji puno situacija u kojima emocionalno inteli-gentna reakcija može da bude izmerena. Sledeća pitanja mogu da daju približan koefici-jent Vaše emocionalne inteligencije. Nemojte da koristite svoj visok IQ da biste pogodili koji od odgovora donosi najviše poena, već odgovorite iskreno šta biste zaista uradili u sledećim situacijama.

1. Nalazite se u avionu koji iznenada ulazi u zonu veoma jake turbulencije i počinje snažno da se trese. Šta radite?

a) Nastavite da čitate časopis ili knjigu, ili da gledate film, ne obraćajući pažnju na turbu-lenciju.b) Uznemireni ste, pažljivo pratite pogledom stjuardese i proučavate “Uputstva za slučaj opasnosti”.c) I jedno i drugo (i pod a. i pod b.).d) Niste sigurani šta biste radili.

2. Poveli ste grupu četvorogodišnje dece u park, i jedno od njih počne da plače zato što drugi neće da se igraju sa njim. Šta radite?

a) Držite se po strani - ostavljate decu da reše to na svoj način. b) Razgovarate sa njim i pomažete mu da smisli način kako da privuče drugu decu da se igraju sa njim. c) Ljubazno mu kažete da ne plače. d) Pokušavate da ga zabavite pokazujući mu druge stvari sa kojima može da se igra.

3. Zamislite da ste student koji se nadao da će da dobije deset na semestralnom testu ali kada su rezultati izašli ispostavilo se da ste dobili šest. Šta radite?

a) Napravite plan kako ćete da popravite ocenu i odlučite da ga se čvrsto pridržavate. b) Odlučite da ubuduće budete bolji. c) Kažete sebi da nije toliko važna ocena iz tog predmeta i koncentrišete se na druge predmete u kojima Vam je uspeh bolji. d) Idete kod profesora i pokušavate ga ubediti da Vam da veću ocenu.

4. Zamislite da ste agent osiguravajućeg društva koji telefonira mogućim klijentima. Petnaest klijenata za redom Vam spusti slušalicu i Vi postajete obeshrabreni. Šta radite?

a) Nazovete to lošom srećom i nadate se da ćete sutra da imate više sreće. b) Razmišljate o tome koje su to Vaše osobine koje Vam umanjuju mogućnost da pro-date osiguranje. c) Pokušate nešto novo u sledećem pozivu i uporno nastavljate. d) Razmatrate mogućnost da promenite posao.

5. Zamislite da ste menadžer u organizaciji koja želi da podstakne uvažavanje rasnih i etničkih razlika. Čujete svog službenika kako priča vic sa rasističkom porukom. Šta radite?

57Sve nosimo iz detinjstva. Nismo mi ti koji govorimo reči, reči su te koje govore o nama. Vitold Gombrovic

a) Ignorišete to - u pitanju je samo vic. b) Pozovete tu osobu u svoju kancelariju na ukor. c) Na licu mesta mu kažete da takve šale neće biti tolerisane u Vašoj organizaciji. d) Predlažete toj osobi da prođe kroz Kurs o poštovanju rasnih i etničkih razlika.

6. Pokušavate da smirite prijatelja koji je pobesneo zbog vozača koji mu je “uleteo u maka-zice”. Šta radite? a) Kažete mu da se smiri i da zaboravi na to; sada je sve u redu i ništa strašno se nije do-godilo. b) Pustite njegovu omiljenu kasetu i pokušate da ga zabavite. c) Pridružite mu se u napadu na drugog vozača kao znak Vašeg prijateljstva.

d) Kažete mu da se nešto slično i Vama jednom dogodilo i da ste isto tako pobesneli ali da ste posle shvatili da je drugi vozač vozio nekoga u hitnu pomoć.

7. Vaš partner i Vi ste započeli raspravu koja je eskalirala u scenu sa vikanjem i vređanjem. Oboje ste uznemireni i u vrelini besa lično ga napadate i vređate iako to zaista ne mislite. Šta je najbolje da uradite?

a) Napravite pauzu od 20 minuta i onda nastavite diskusiju. b) Jednostavno prekinete raspravu i ućutite bez obzira šta Vaš partner govori. c) Kažete da Vam je žao i tražite od Vašeg partnera da se i on izvini.

d) Zastanete na trenutak, sredite svoje misli i zatim izložite svoju stranu slučaja što jasnije možete.

8. Raspoređeni ste da vodite radni tim koji pokušava da pronađe kreativno rešenje za dosad-ni problem na poslu. Šta je prva stvar koju ćete uraditi?

a) Sastavite raspored i ostavite dovoljno vremena za diskusiju svake teme tako da na na-jbolji način iskoristite zajedničko vreme. b) Date ljudima vremena da se najpre dobro upoznaju. c) Počnete tako što pitate svaku osobu o njenim idejama kako da se reši problem dok su ideje još uvek sveže. d) Počnete sa “breinstorming sešnom”, podstičete ih da kažu sve ideje koje im padnu na pamet bez obzira koliko su čudne.

9. Zamislite da imate trogodišnjeg sina koji je veoma stidljiv i koji se pomalo plaši novih ljudi i mesta praktično od samog rođenja. Šta ćete da uradite?

a) Prihvatićete da je stidljivog temperamenta i trudićete se da ga zaštitite od situacija koje mogu da ga uznemire. b) Odvešćete ga kod dečjeg psihologa za pomoć. c) Namerno ćete da ga izložite velikom broju novih ljudi i mesta tako da može da prevaziđe svoj strah. d) Napravićete čitavu seriju izazovnih ali lako rešivih situacija koje ce da ga nauče kako da savlada svoju stidljivost i kako da se ponaša u susretu sa novim ljudima i mestima.

10. Već godinama želite da se vratite učenju sviranja na muzičkom instrumentu koji ste pro-bali u detinjstvu i sada, samo radi zabave, konačno možete da se posvetite tome. Želite da na najbolji način iskoristite svoje vreme. Šta radite?

a) Držite se striktnog rasporeda vežbanja svakog dana. b) Izaberete lake komade koji će postepeno da povećavaju Vaše mogućnosti. c) Vežbate samo onda kada ste raspoloženi. d) Izaberete teže komade koji prevazilaze Vaše mogućnosti, ali koje ćete da savladate uz marljiv rad.

Rešenja su u rubrici “Poslovne vesti”. Nemojte da virite pre nego što odgovorite na sva pitanja!

našaradnja broj70

58

59

Video sam i povlačenje preko Albanije, kada su vam se mnogi seljani i varošani na-dmetali u junaštvu sa vojnicima, vojnicima koji su stigli na Krf tek kao ljudske senke i od kojih su mnogi na večnoj straži u mor-skim dubinama.

Video sam i vaše ranjenike u pokretnim bolnicama i na operacionim stolovima. Retko bi im se jauk, pa ni jecaj, oteo iz usta, a često ih, (naročito u početku rata), usled nedostatka narkotika nisu ni uspavljivali.

Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za je-dan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas. A imate i onaj veličanstveni dar da vas sećanje na te junake zna toliko nadahnuti da vam vlastiti život više ništa ne znači. To je zato što lik tih legendarnih junaka izla-zi iz vas samih. Sačinjen je od komadića koje odaje vaša duša. Urođeni zdrav razum vam je u tim junacima „koji su u stvarnosti često bili sasvim drugačiji” pronašao pravi i možda jedini način da održite netaknu-tim svoj nacionalni ideal. Da biste očuvali patriotizam i kult svojih nacionalnih junaka pomogla vam je vaša religija. Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu.

Religija je, svakako, moćno sredstvo po-retka, a zdrav razum vam je pokazao put da je ponarodite i da je takvu prihvate vaši

divlje planinske klance, daleko od puteva svojih gospodara. Otimali su vam decu i od njih stvarali janičare. Od svoje sirotinje ste plaćali i dobar „desetak” ugnjetačima. Vaši rodoljubi nisu mogli da trpe taj nepo-dnošljivi jaram pa su potražili sklonište u šumama, u koje Turčin nije smeo da kroči. Bili su to vaši hajduci, duhovni oci onih koji su ostvarili povlačenje preko Albanije, Cera i Jadra. Kajmakčalana i Dobrog polja. Terali su vas sa plodnih ravnica, njih je zapose-dao Turčin, a vama ostavljao samo kame-nito planinsko zemljište.

Ipak, uprkos svim tim nevoljama, veoma je malo vaših voljenih pokušalo da izbegne

taj grozni položaj prihvatanjem musliman-ske vere. Velika većina vaših predaka je, i pored dugotrajnih patnji, ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnim tuđinom. Guslari su opevali vašu minulu veličinu i tako bili vaša savest. Ti dugi vekovi pod jarmom su u vašem na-rodu trajan pečat. Time je on stekao divne vrline, ali i velike mane, a sačuvao je i te vr-line i te mane. Pogledajmo najpre te vrline, imajući na umu da vam sad govorim o na-rodu uopšte, a ne o nekim slojevima vašeg stanovništva.

Narod vam je hrabar i njegova hrabrost če-sto seže do junaštva. Mogu to s pravom da kažem jer sam gledao vaše vojnike, a oni nisu bili ništa drugo do sam narod, u skoro svim bitkama velikog oslobodilačkog rata.

Neću skriti od vas ništa bitno od onoga što sam video, jer pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže istinu, celu istinu. Međutim, nećete imati to ogle-dalo u rukama dok sam ja u životu. Naći ćete ga u mojim spisima i činićete s njim što god budete hteli. Ili ćete ga pročitati, zamisliti se nad njegovim sadržajem i iz toga izvući korist, ili ćete ga, pak, prezreti, pa će onda ona istinska srbska duša, duša vaših hajduka i junaka ratova za oslobođe-nje, nestati sa vaših prostora. To će biti po-slednja usluga koju mogu da vam učinim.

U nabrajanju vaših vrlina neću morati da vam govorim o onome što vi nazivate „in-teligencijom”. Njome ću se pozabaviti tek u delovima posvećenim vašim manama. Srećom, vaš narod ponajviše čine seljaci, a ne „inteligencija”.

Vaša nacija je imala veoma lepu prošlost, posle koje su usledili dugi nesrećni vekovi. Pošto ste osnovali veliko carstvo, koje je, sudeći po onome što je od njega ostalo, mnogo obećavalo i u svoje doba bilo na-predno poput zapadnih carevina i kralje-vina, pali ste pod prevlast Turaka, zatim i u njihovo ropstvo. Da bi izbegli to robovanje, mnogi od vas su napuštali zemlju i tražili utočište kod moćnih suseda, Austrougara, ali su samo menjali gospodara. Pod Turci-ma ste mnogo propatili. Bili ste raja. Crkve i manastire ste sklanjali pod zemlju ili u

našaposla

ČUJTE, SRBI!POLITIČKI TESTAMENT RUDOLFA ARČIBALDA RAJSA

U našoj firmi osobe sa problemima su one koje probleme „vuku“ sa sobom još od ranije. Džon Velč

60

zaista dobrom čoveku jer ga sprečava da podlegne zlim uticajima ili iskušenjima. Taj “ponos” je, naprosto, poštovanje sopstve-ne ličnosti. Loši ljudi ga nemaju. Oni su samo oholi.

Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbi-strijih koje sam za života video. Shvatate brzo i pravilno. Sa svojom inteligencijom i prirodnim bogatstvima tla, morali biste imati jednu od glavnih uloga u Evropi.

Vaše mane, pogotovo mane onih koje vi nazivate svojom „inteligencijom” sprečava-ju vas da to postignete. Pogledajmo sada mane vašeg naroda.

Niste veliki radnici. Često odlažete za sutra, čak i za prekosutra, ono što biste mogli da uradite danas. Posledica je da se to, često, nikada i ne uradi. Koliko ste samo ličnih i, još gore, koliko ste gubitaka po svoju ze-mlju podneli zbog tog olakog dangublje-nja! I vaš seljak gubi, zbog nedovoljnog zalaganja u radu, dobar deo onoga što bi mogao dobiti od svoje mnogo plodne ze-mlje. On ne primenjuje savremene i racio-nalne postupke u poljoprivredi pošto bi ga oni bar dok se ne bi na njih privikao, terali da više radi. „Tradicija” mu je izgovor što ih ne primenjuje.

Koliko sam puta, obilazeći vašu zemlju, video u parlogu savršeno obradive, pone-kad čak i izvanredne površine pokrivene šipražjem i travom po kojima često pasu ovce i koze. Međutim, kad bi se to zemlji-šte obradilo ili, ako je močvarno, isušilo, davalo bi ne samo svu hranu za stoku, već donosilo kvintale i kvintale žita, koje biste skupo prodavali zemljama kojima priroda nije tako darežljiva. Evo jednog primera: Makiš, na samom ulazu u Beograd. Kad

bi se na njemu izvršila irigacija i kada bi se zaštitio branom od poplava, on bi vam bio ne samo prostrani vrt dovoljan da snabde-va svim povrćem tržišta glavnog grada već i žitnica neprocenjive vrednosti. Danas on pruža oskudnu hranu samo izgladne-lim svinjama i mršavim kravama, često je neizvesno lovište beogradskim lovcima i zborno mesto svim Ciganima iz Jarkova radi ribolova na koš, po mulju. Znam da ćete pokušati da nađete opravdanje i da ćete reći da brana i odvodnjavanje skupo koštaju. Istina je da u ovaj poduhvat treba uložiti neki kapital. Međutim, zar ne mislite da ćete novac koji u to uložite brzo povra-titi i da ćete ga udesetostručiti? Zemlja bi vam zasigurno odatle izvlačila veću korist nego danas. I nemojte mi govoriti kako nemate novca potrebnog za izvođenje ta-kvih radova od državnog interesa. Trošite ga na milione za političke „agitacije” koje ne donose dobro, već zlo ovoj zemlji.

Na isti taj nedostatak poleta u radu ne na-ilazimo samo na selu, nailazimo na njega i u gradu, čak u izraženijoj meri. Pre svega, zašto vam se sela sve više prazne, a seoska omladina, koja sigurno ne bi bila suvišna na selu navaljuje u gradove da bi tu potra-žila zaposlenje. Sigurno ne zato što ih vaše selo, koje je osim retkih izuzetaka, jedno od najplodnijih i najnenaseljenijih u Evropi, ne bi moglo hraniti. Ne, ona dolazi u grad iz dva razloga: prvo, danas mnogi mladi ljudi smatraju ponižavajućim da budu seljaci, pa, žele da budu „činovnici” jer misle i u ve-likoj većini slučajeva s pravom tako misle, da će im posao u svojstvu činovnika biti lakši. Ovakvo stanje duha, naravno, slabo pogoduje vaspitanju vrednog osoblja u državnim službama. I, zaista, lično iskustvo mi je pokazalo da je polovina vaših čino-

ljudi. Ta religija vas, uprkos vama, održava. Muškarci vam pogotovo nisu često u crkvi. Koliko sam samo puta, u vreme obreda, ušao u vaše hramove i tamo zatekao tek nekoliko retkih vernika, i to skoro isključivo žena. Ali se čak i onaj Srbin koji se hvališe da ga je „baš briga i za popa i za njegova posla” prekrsti kada sazna nešto što ga že-stoko pogodi, ili ode da pobode upaljenu sveću ispred ikonostasa kad izgubi drago biće. Brižljivo čuvajte tu narodnu religiju jer će vaš narod, onog dana kad je napustite, biti izgubljen.

Vaš narod je gostoljubiv. U sela čovek ne može doći, a da ne naiđe na širokogrud doček. Narodne svetkovine još čuvaju onaj nekadašnji prelepi običaj ugošćava-nja. Prvi komad božićnog kolača čuva se za namernika.

Narod vam je demokratičan, i to zaista de-mokratičan, a ne na način političara. Među vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega učinili odelo i titule. Novac mu, naravno, kao i svuda, uliva poštovanje i ostavlja uti-sak, ali taj utisak nije toliki da bi ga naterao da se odrekne vlastitog dostojanstva. Vaš narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se čovek ne nada da će kod njega naći tu lepu ljudsku osobinu. Koliko sam, tako, puta u toku rata gledao kako dovode zarobljene neprijateljske vojnike iznurene od gladi i, umesto da te ljude, koji su im spalili kuće i masakrirali žene i decu, zlostavljaju, vaši vojnici bi se smilovali nad njihovom sudbinom i davali im poslednje parče hleba iz džepa. Narod vam je “ponosan” ali ne i ohol. Taj “ponos” nije mana, već vrlina. Ona je nužna svakom

našaposla

Menadžer se ne bavi pojedinačnim predmetima i odlukama.

61

vnika loša i veoma lenja. Dovoljno je da uđete u poštu, gde bezbrojne gospođice neprestano brbljaju, popravljaju šminku, a jedva da se potrude, i to veoma neljuba-zno, da udovolje narodu kojem bi morale biti na raspolaganju.

Treba ipak reći da se kod vas taj nedostatak radne energije objašnjava na dva načina. Najpre, pod turskom vlašću vam je i najže-šći rad malo koristio. Od njega se bogatio samo vaš ugnjetač. Tokom vekova navi-knuli ste se da radite samo onoliko koliko je neophodno. Zatim, zemlja vam je tako plodna. Uz veoma malo rada imate što vam je potrebno za život. Niste hteli da ra-dite više zato što bi to koristilo samo vašem tiraninu. I tako, kroz duge vekove, navikli ste se da malo radite i još niste uspeli da raskinete s tom navikom, koja u današnjim okolnostima, kada ste postali veliki narod koji mora da ima svoju ulogu u svetu, nije više dopustiv.

Dakle, u ono vreme ste malo radili kako ne biste stvarali bogatstvo svojim ugnje-tačima. Najambiciozniji su se zadovoljavali skromnim blagostanjem. Niste bili lakomi. Danas su, iako relativno malo rade, mnogi od vas postali pohlepni. Dolazili su u dodir sa drugim zemljama pre velikog rata, a na-ročito tokom njega. Videli su raskoš velikih zapadnih gradova i zadivila ih je vidljiva moć novca, a nisu uvideli šta je u njoj la-žno. Kada su se vratili kući, želeli su da se po svaku cenu obogate, ali ne velikim i poštenim radom. Prisetili su se svojih ne-kadašnjih turskih gospodara, pa su krenuli njihovim primerom u korupciju. I tako se u ovu zemlju, koja je nekad bila zemlja sušte čestitosti, uvukla odvratna korupcija, o ko-joj ću kasnije duže govoriti jer je ona zara-

zila posebno one među vama koji se oho-lo nazivaju „inteligencijom zemlje”. Tako ste obistinili Bizmarkove reči koji je kada ga je neko upitao za mišljenje o srpskom naro-du tokom Berlinske konferencije 1878. go-dine, rekao: „Ako u Srbiji sretnete čoveka koji nosi košulju preko pantalona, možete se u njega pouzdati. To je čestita i poštena ljudina. Ako, međutim, košulju upasuje u pantalone, on postaje lopuža”.

Vi, koji pred bogatim i moćnim ugnjeta-čem niste hteli da ga odbacite, sada gubite taj ponos pred bogatstvom, pred novcem. Istina, nekadašnji duh još postoji na selu, ali u gradovima caruje novac. Koliko sam puta gledao kako se vaši najmoćniji ljudi klanjaju bogatstvu? Milioner, koji je za vre-

me rata mešao pesak i brašno i isporuči-vao ga vojnicima što su se borili i ginuli za vašu slobodu i koga je sud za to i osudio, danas je još bogatiji i svemoćan, a vi mu laskate. A prema meni, nekada bogatom, koji sam, pored budućnosti, žrtvovao i to bogatstvo, vaše vođe odnose se kao pre-ma nametljivcu jer sam, radi vas, od sebe načinio novog siromaha. Eh, kad bih još imao ono bogatstvo, skidali bi mi šešir na udaljenosti od 500 metara!

Kada vam je zlato, tokom dugih vekova uskraćivano, najzad postalo dostupno su-više vas je opčinilo, i zbog te opčinjenosti izgubili ste mnoge veoma plemenite oso-bine koje ste imali, a koje, uostalom, još srećemo kod ljudi kojima je dalek život va-ših „intelektualnih gradova”. Smatram da je, kod pojedinaca, neka karakterna osobina nestala pod tuđim uticajima, samo poti-snuta i ona se ponovo može javiti. Ono što se dešava u pojedincu mora se dešavati i u

zajednici. Zato sam ubeđen da se vaše do-bre osobine, koje ste imali, ponovo mogu iskazati ako to iskreno želite.

Jedna od vrlina koja je kod mnogih među vama iščezla jeste zahvalnost. Postojala je, to dokazuju vaša stara narodna poezija i spomenici koje su ostavili vaši preci. Danas se zahvalnost sklonila među sirotinju. Ona se seća, ona iskazuje, ponekad na dirljiv način, svoju zahvalnost.

Postali ste strašno nezahvalni. Tako vaš glavni grad, Beograd, nekada grad - mu-čenik, ni danas, deset godina posle oslo-bodilačkog rata, nema ni najmanji krst, ni najmanji kamen koji bi čuvao sećanje na žrtvu onih koji su vas oslobodili. Mnogi među vama su veoma bogati i nemilice troše da bi se istakli i iz zabave, ali kad valja pokazati zahvalnost prema onima koji su se žrtvovali, ništa ne daju, ama baš ništa. Vaše vođe nisu još, za ovih deset godina koliko je prošlo od završetka rata, svečano obeležile ni jedan od onih veličanstvenih događaja kojima dugujete slobodu i veliči-nu zemlje. Jasno je, takve svečanosti bi bile nezgodne većini vaših sadašnjih vođa zato što oni, dok vam je zemlja bila u smrtnoj opasnosti i kad se trebalo žrtvovati, ništa nisu učinili za nju, već su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju drago-cenu ličnost, čak su neki iskoristili nesreću otadžbine da bi se obogatili.

Šta ste učinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su učestvovale u ratu vaša se najgore odnosi prema njima. Dok se nekoliko stotina vaših bivših ministara, samoživih političkih profesionalaca koji, u većini slučajeva, ništa nisu učinili za ota-džbinu, već obilato napunili džepove, sređuju sebi isplaćivanje „penzija” koje vas

našaposla

On „žonglira“ radeći sa svima, nastojeći da razvije integraciju među svim učesnicima. Henri Mitcberg

62

koštaju nebrojenih miliona, invalidi vam mogu umirati od gladi.

A šta je sa vojnicima i oficirima koji nisu šte-deli krv i zdravlje da biste vi bili slobodni? Jeste li postupali s njima kako to oni zaslu-žuju i kako vam dužnost nalaže? Ne! Mno-gi, čak i najzaslužniji oficiri su penzionisani, a da im niste našli posao u civilstvu koji bi njima i njihovim porodicama obezbeđivao pristojan život. Isto tako ste postupali i sa vojnicima, a svu blagonaklonost sačuvali ste za štićenike trenutnih moćnika. Ver-ne prijatelje iz teških dana vaše vođe su, u znak zahvalnosti, ćušile nogom, a vi ste ih pustili da to urade. Tako je Srbija, vernih prijatelja imala mnogo u toku velike oluje, danas ih više gotovo nema.

Bezmalo, reklo bi se da upravljačka klasa vaše zemlje mrzi one koji su učinili usluge vašoj otadžbini. U slučaju mnogih vaših sadašnjih moćnika to se može objasniti či-njenicom da su ti dobročinitelji vaše nacije živ prekor onima koji ništa nisu dali svojoj zemlji, već su svoju pamet koristili samo da bi sebi pronašli lepo nameštenje i da bi se obogatili. No, zašto se drugi povode za njima ili im u najmanju ruku dozvoljavaju da uvredljivom nezahvalnošću plaćaju učinjene usluge?

Pre svega, bio vam onaj koji vam je učinio dobro sunarodnik ili stranac, dugujete mu istu zahvalnost. Nije ni časno ni pleme-nito obasipati počastima stranca, a loše postulati sa sunarodnikom. Međutim, vaši zvaničnici, ili oni koji bi to hteli da budu, ne odaju počast ni strancu. Oni se ili prave da ne znaju kakve im je on usluge nekad

učinio ili ga vređaju ponižavajućim postu-panjem.

Ali, ako vaši upravljači i njihova svita rado ćuše nogama one koji su se dokazali kao prijatelji ove nacije, i to bez vašeg protivlje-nja, sve svoje osmehe zadržavaju za vaše neprijatelje. Sam Bog zna koliko ste pro-patili u toku rata od Austro-Ugaro Švaba, koliko su vam jadnu zemlju oni opustošili, opljačkali i na muke udarili, koliko su vam najbolje braće i sestara izmrcvarili i pobili, zato što su bili rodoljubi. A danas vas te iste Švabe, isti oni nekadašnji Austro-Ugari, preplavljuju proizvodima i ljudima, a vi ih dočekujete raširenih ruku. Hiljade i hiljade Nemaca, Bečlija, čak i Budimpeštanaca

mirno dolazi da kod vas stiče bogatstvo, a vi im to dopuštate. Predstavnike iste one Nemačke, koja vam je bila nemilosrdan neprijatelj i koja će to ponovo biti jednog dana, slavi „cvet” vaše prestonice koji se diči da je savremen. I dok vaši nekadašnji džela-ti nailaze kod vas na najlepši doček, pravite sve moguće teškoće pripadnicima naroda koji su pokazali delotvorno prijateljstvo u vašoj nesreći. Moji sunarodnici, Švajcarci, koji su prema vama bili pravi samarićani za vreme velikog rata, tešku muku muče da bi kod vas dobili samo dozvolu za rad. A čitava švajcarska kolonija u Kraljevini SHS ima samo 160 članova, dok je broj vaših sunarodnika koji slobodno zarađuju hleb u Švajcarskoj 20 puta veći. Potpuno razu-mem da najpre želite da obezbedite hleb sunarodnicima, ali pre nego što naterate vrlo malobrojne prijatelje da osete koliko je nužna i žestoka borba za život, počnite da to primenjujete na hiljadama bivših neprijatelja koje nikada nećete uspeti da preobratite u prijatelje. Bije vas glas da

ste ksenofobi. Pravi srpski narod to nije. Obazriv je prema strancu, a ta obazrivost ponekad ide do podozrivosti. Nije ni čudo kada su vas tokom dugih vekova iskorišća-vali strani ugnjetači. Ta obazrivost, pa čak i podozrivost nisu mane, nije to ksenofobija. Međutim oni među vama koji bi hteli da se smatraju vladajućom klasom jesu kse-nofobi i, što je još gore, ksenofobija im nije posledica preteranog nacionalizma, već nakaradne zavisti.(nastavlja se...)

Beograd, 1. juna 1928. godine

izdavači: Fondacija “Dr Arčibald Rajs” - Beograd,Eparhija šabačko-valjevska,

HOCS - dobrotvorna fondacijapravoslavnih hrišćana u Švajcarskoj

našaposla

Rudolf Arčibald Rajs je rođen 8. jula 1875. godine u nemačkoj pokrajni Baden. Osnovnu i srednju školu je završio u Nemačkoj, a zatim odlazi na studije u Švajcarsku u romanski kanton Vo. Fakultet je završio 1897. i stekao je zvanje doktora hemije. Po završetku fakulteta radi kao asistent na univerzitetu u Lozani, gde stiče titulu docenta. 1906. postaje redovan profesor kriminalistike. 1914. godine, na poziv srpske vlade dolazi u Srbiju gde istražuje Austro-Ugarske, Nemačke i Bugraske zločine nad civilima. Sa srpskom vojskom je prešao Albaniju, a bio je i na solunskom frontu. 1918. godine je sa Moravskom divizijom ušao u oslobođeni Beograd. Bio je član srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu. Posle Prvog svetskog rata živeo je u vili “Dobro polje” u Beogradu. Pred kraj života objavio je ratni dnevnik pod naslovom Šta sam video i proživeo u velikim danima. Umro je 8. avgusta 1928. godine u Beogradu. Posle njegove smrti je objavljeno njegovo posmrtno zaveštanje Čujte Srbi!.

Puno je jednostavnije tražiti izvinjenje nego dozvolu. Grejs Hoper

63

64

Minsterer: Nenad Vulević, Roskopf: Mi-loš Krstović, Jeger: Nikola Milojević, Bani: Dragan Stokić, Narednik: Mirko Babić, Građanin: Bratislav Slavković, Fotograf i policajac: Aleksandar Milojević, Devoj-ke: Sanja Matejić, Jasmina Dimitrijević, Nada Jurišić, Vladanka Pavlović, Slavica Stojanov, Vojska: Milić Jovanović; o re-ditelju predstave: Ivana Vujić, rediteljka i profesorka Fakulteta dramskih ume-tnosti, jedna je od najkontraverznijih

i najuspešnijih pozorišnih reditelja sa-vremenog srpskog teatra. Uvek na ivici ekstravagancije, u stalnom traganju za modernošću i u osluškivanju svetskih kretanja, ova rediteljka je na beograd-skim scenama već postala sinonim za teatarsku modernost, nov i nekonvenci-onalni dramski izraz. Ivana Vujić osnivač je i direktor „Beton hala teatra“, postavila je na scenu preko 60 predstava autora: Šekspira, Vebstera, Sartra, Ženea, Beke-ta, Joneska, Brehta, Euripida, Vajlda, Ši-

NARODNA BIBLIOTEKA

• 2. 2. u 19č Otvaranje izložbe „Isido-ra Sekulić (1877-1958), Evropski duh srpske književnosti“; učestvuje Olga Krasić-Marjanović, autor izložbe i Ivana Hadži Popović, besedi o Isidori Sekulić; Galerija Narodne biblioteke• 11. 2. u 19č Predstavljanje romana “Đavo i mala gospođa” Đorđa Milosa-vljevića; učestvuju autor i njegovi gosti; Galerija• 12. 2. u 19č Predstavljanje romana “Moja poslednja glavobolja” Laure Bar-na; učestvuju autor i Petar Arbutina, književni kritičar; Galerija• 20. 2. u 19č Promocija desetog broja „Nasleđa“; učestvuju: Želimir Vukašino-vić, profesor folozofije; Marija Lojanica, anglista; Jasmina Teodorović, anglista i Dragan Bošković, glavni urednik; Gale-rija• 23. 2. u 19č Otvaranje izložbe fotogra-fija “Kragujevac u 2008. godini” Zorana Petrovića; Galerija

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

• 15. 2. u 20č U pripremi: „Pioniri u In-golštatu“ (Marilujze Flajser), u režiji Ivane Vujić; reditelj, scenograf i izbor muzike: Ivana Vujić; uloge: Alma: Isidora Rajko-vić, Berta: Katarina Mitrović, Fabijan: Čedomir Štajn, Cek: Ivan Vidosavljević, Bibrih: Dušan Stanikić, Unertl: Vladan Živković, Korl Letner: Miodrag Pejković,

Ideologije su dosledne u svojim verovanjima, ali su propast za poslovanje. Frederik Hercberg

našvodič

melfeniga, Koltesa. Režirala u Sloveniji, Nemačkoj i Italiji.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR

• 3. 2. u 20č „Sećanja“, izložba crno-belih fotografija Milice Maričić; Galerija SKC• 5. 2. u 19č Predavanje „Tajne drevnih civilizacija“; predavač Milan Gligorijević Gaon; Kutija šibica• 6. 2. u 20:30č Pozorišni program: Pred-stava Pozorišta SKC „Mleveno meso“, po tekstu Vasilija Sigaretova, u režiji Miro-slava Čera; Kutija šibica• 12. 2. u 20č Pozorišni program: repriza predstave „Slikar“, Akademskog pozori-šta SKC; tekst: Beka Savić; režija: Ma-teja Ristić; uloge: Dubravka Đorđević, Vladimir Đoković; Osnovni motiv ovog projekta je da se prikaže, pored uni-verzalne problematike odnosa između muškarca i žene, proces stvaranja ume-tničkog dela (u ovom slučaju slike) kroz dešavanja koja neminovno utiču na umetnika, ali i na sam proces interakci-je boje sa platnom. Ideja za realizaciju ovakvog multimedijalnog dela digital-ne umetnosti, koje je samo segment šireg projekta i u funkciji je realizacije njegove višemedijske forme, nastala je adaptacijiom istoimene klasične pozo-rišne predstave „Slikar“; Sala PMF• 13. 2. u 20:30č Pozorišni program: Predstava Pozorišta SKC „Mušica“, po tekstu italijanskog autora Anđela Beol-ka Rucantea, u režiji Miroslava Čera; u 20č Ljubavna poezija; program posve-ćen danu zaljubljenih; svoje stihove će

FEBRUAR U KRAGUJEVCU

65

Živi zdravo, bavi se sportom!Treninzi, rekreacija, koncer�, nastava u dvorani, stadion, otvoreni i pomoćni tereni, atletska staza, bazeni, teretana, ugos�teljski objekat.

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja, pre-dloga, pohvala, primedbi ili pak želite da postanete korisnici naših usluga, slobodno nas kontak�rajte. Unapred vam se zahvaljujemo sa nadom i željom da zajedničkim snagama možemo da unapredimo i usavršimo sistem funkci-onisanja jedne bitne ins�tucije za grad Kragujevac kakva je JP Sportski centar “Mladost”. Dobrodošli!

b

U

N

V

R

X

034 331 958, 335 004info@scmladost.comwww.scmladost.com

p

D

w

66

67Čovek nije uvek ono za šta se predstavlja, ali ono za šta se predstavlja uvek je njegovo značajan deo. Viljem Gejlin

našvodič

govoriti članovi književnog kluba SKC; Galerija SKC• 14. 2. u 21č „Fop ever storm“, koncert grupe iz Kragujevca; gosti: „Rein dilej“ i „Kvin of fol“ (Beograd); Kutija šibica• 16. 2. u 20:30č Filmski program; Kutija šibica• 17. 2. u 19č „Srbija u Srbiji“ – projekat Ministarstva kulture Republike Srbije i Jugoslovenske kinoteke koji obuhvata izložbu i projekciju filmova vezanih za istoriju srpskog filma; Izložba „Vek sr-pskog filma“ (film u Srbiji, od prvih pro-jekcija do današnjih dana); svi prostori SKC; u 20č Filmovi iz kolekcije Svetozara Botorića, prvog srpskog filmskog pro-ducenta („Trke na Banjici“, „Jedna seo-ska srpska svadba“, „Letenje avijatičara Đovanija Vidmenra na Banjici 14. jula 1912“, „Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi“) i edicije „Pioniri filma“; Art kafe, bašta; Gosti večeri: Radoslav Zelenović, dire-ktor Jugoslovenske kinoteke i Aleksan-dar Erdeljanović, upravnik arhiva Jugo-slovenske kinoteke.• 18. 2. u 20č Promocija romana „O va-tri i noći“; gost Darko Barudžić, autor; Galerija SKC; u 20č Filmovi iz kolekcije Svetozara Botorića; Kutija šibica

• 19. 2. u 20č Pozorišni program „Slikar“; Sala PMF; u 20č Filmovi iz kolekcije Sve-tozara Botorića; Kutija šibica• 20. 2. u 19č Promocija zbornika „Bor-ba za znanje“; učestvuje Tadej Kurepa, jedan od autora; Galerija SKC; u 20:30č Pozorišni program „Mleveno meso“; Ku-tija šibica• 23. 2. u 20:30č Filmovi iz kolekcije Svetozara Botorića; Kutija šibica• 24. 2. u 20:30č Filmovi iz kolekcije Svetozara Botorića; Kutija šibica• 25. 2. u 19č „Živeti sa Darvinom – Bog nakon Darvina“, serija predavanja uprili-čena povodom 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina i 150 godina od objavlji-vanja „Postanka vrsta“; predavač doc. dr Biljana Stojković, Biološki fakultet (Beo-grad); Kutija šibica• 27. 2. u 20:30č Pozorišni program „Mušica“; Kutija šibica

DOM OMLADINE

• 6. 2. u 22č Koncert grupe „Blok aut“ (Kafe „L’ Sinema)• 13. 2. u 22č Koncert grupe „Osvajači“ (Kafe „L’ Sinema); samostalni koncert u rodnom gradu, posle skoro dve godine; pored starih dobrih pesama biće i ne-koliko pesama sa novog albuma koji će izaći tokom leta• 14. 2. u 22č Koncert „Vesele Osam-desete“ (Dom Omladine); kragujevački bend koji svira najznačajnije pesme 80-tih godina sa eks-ju prostora, sastavljen je od muzičara iz najboljih bendova koji je Kragujevac imao unazad 20 godina: Laza („ČBS“)-vokal i gitara, Jera („Debela

Nensi)-gitara i vokal, Mikica („ČBS“)-bas i vokal, Cvetko („Osvajači“)-bubanj • 20. 2. u 22č Džez sastav iz Beograda “Junit fajv kvintet” (Dom Omladine)• 21. 2. u 22č Koncert Ramba Amade-usa-Mega svetskog cara (Dom Omladi-ne) • 27. 2. u 22č Koncert kragujevačkog fank sastava “7/4 Ju” (Dom Omladine)

SC MLADOST – HALA JEZERO

• 2. od 9-18č Rukomet: liga mlađih ka-tegorija• 2. u 19č Košarka: ŽKK Radnički – ŽKK Šabac

• 6, 7. ili 8. 2. Odbojka: mini liga (zavi-sno od plasmana)• 7. 2. 12h Mali fudbal (humanitarna utakmica); u 19h Košarka: Radnički 034 – Ergonom• 13, 14. ili 15. 2. Odbojka: mini liga • 14. 2. Mali fudbal: KG biznis liga• 15. 2. Red Bul: bacanje aviončića• 18. 2. Košarka, balkanska liga: Radnički 034 – Svislajon• 20, 21. ili 22. 2. Odbojka: mini liga • 21. 2. Streljaštvo: 13. kup „Zastava oru-žje“• 27. ili 28. 2. Odbojka: mini liga

68

kome je našao bogatstvo. - Nemam puno para. Već petnaest godina se bavim gra-đevinom. Počeo sam na mešalici, pa sam onda, polako, pomažući, učio druge zana-te. Naučio sam da zidam, da malterišem, da pravim krovove, udaram pločice, vezujem armaturu... Imam dvoje dece, ćerku Natašu od 18 godina, koja je upisala Ekonomski fa-kultet, i mlađu Miljanu od 16 godina, koja će u drugu godinu Turističke škole. Imam i ženu Dobrilu. Radi kao servirka u menzi. A pre nego što sam sazidao deo kuće, 10 godina smo živeli kao podstanari - priča

Ljubodrag. Još jednom opisuje kako je pro-našao novac. - Popeo sam se na krov da oči-stim oluk. Zavučem ruku i vidim neku kesu. Na njoj piše ime banke. Kažem drugarima šta sam našao, oni ne veruju. Pozvao sam gazdu Zorana. Opipao sam, nisam otvarao. Znao sam da su pare. A ni on mi ne veruje. I tako, ništa, ostavim ja tu kesu gde je i bila i nastavim da čistim. Posle dođe gazda i svi sednemo, dogovorimo se da javimo polici-ji. Pošteno... Novac koji je dobio kao nagradu Ljubodrag će iskoristiti za završetak kuće, „da udari pod“, ali i da pomogne ćerki da završi fakultet. - Zvali su me svi rođaci, prijatelji. Kažu da sam im osvetlao obraz, da sam sačuvao čast. A meni je najdraži zagrljaj moje dece - ćerke su me ljubile i grlile... Ponose se sa mnom. Od toga mi veće sreće nema. Gazda firme „Tehnik“ Zoran Ristić kaže da je to izuzetan radnik, vredan, odgovoran. I sada, kada je postao popularan, nije se promenio. Imao je vremena za jedno pivo i opet se popeo na merdevine, na krov... Izvor: Blic

dišnjak ono što mnogi odrasli nisu. Bio je najmlađi kaplar na svetu. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta gde je ranjen, a vojvoda Živojin Mišić ga je unapredio, pa je kao dvanaestogodišnjak imao čin podna-rednika. Čekajući proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio se, a posle rata je otišao u Englesku, gde je završio gimnaziju i 1921. se vratio u Beograd. Upoznao sam ga 1987, kada je prisustvovao otvaranju Muzeja Jadra u Loznici, gde se u stalnoj postavci nalaze i njegove dve vojničke fotografije - kaže istoričar u ovom muzeju Goran Vilić. Vilić kaže da kad poseticima muzeja govori o Prvom svetskom ratu, posebnu pažnju uvek posveti priči o Momčilu Gavriću. U Beogradu je živeo sve do smrti, 1993. go-dine. Njegova ratna sudbina je „jedinstve-na u svetu” i „zaslužio je da ga se današnje generacije sećaju”. Nažalost, devet decenija kasnije nijedna od oko 250 lozničkih ulica ne nosi ime Momčila Gavrića, nijedna škola ili ustanova se ne zove po njemu, a nema ni spomenik. Najmlađi kaplar na svetu je u njegovom zavičaju nezasluženo zabora-vljen. Izvor: Politika

ZA ČIST OBRAZ I ZAGRLJAJ ĆERKI Ljubodrag Vranić iz Kragujevca divan je pri-mer da poštenje odavde nije zauvek pro-terano i da ta osobina još uvek može biti vrlina. Ljubodrag je pre 8. jula pronašao, a zatim „Rajfajzen banci“ vratio 50.000 švaj-carskih franaka, ukradenih sa još 1,45 milio-na evra iz sefa početkom juna ove godine. Iako bi mu te pare rešile brojne probleme, on nije imao dileme šta će s njima da uradi. Banka ga je nagradila sa 7.500 švajcarskih franaka. Radnik, metaloglodač koji je nekad radio u „Zastavi“, pa ostao bez posla, i koji se odavno iz sela Stranjani kod Prijepolja do-selio u Šumadiju već 20 godina ne može da dovrši kuću. Pronašli smo ga kako uređuje krov letnjikovca kod „Slovačkog groblja“ u spomen-parku Šumarice. Istog onog u

NAJMLAĐI KAPLAR NA SVETU Sa 10 godina peške je prešao Albaniju, učestvovao je u proboju Solunskog fronta gde je ranjen, a vojvoda Živojin Mišić ga je u 12 godina unapredio u čin podnaredni-ka. Godine 2008. je obeležena godišnjica

proboja Solunskog fronta u kojoj je devet decenija ranije kao vojnik učestvovao i Momčilo Gavrić. Većina Lozničana ne zna ni ko je on, a kamoli odakle je. A trebalo bi jer je Momčilo, najmlađi vojnik svih armija u Prvom svetskom ratu, njihov zemljak ro-đen u Trbušnici, kod Loznice, ispod plani-ne Gučevo. Nažalost loznički kraj je sasvim zaboravio ovog nesvakidašnjeg junaka. U knjigama je zabeleženo da je Momčilo Ga-vrić na početku Prvog svetskog rata imao nepunih osam godina. Bio je osmo dete svojih roditelja oca Alimpija i majke Jelene. U avgustu 1914, austrougarski vojnici su činili velike pokolje civilnog stanovništva u kojima je nastradala i porodica Gavrić. Otac je, spremajući ukućane za zbeg, Momčila poslao kod strica da nađe zapregu. U me-đuvremenu su stigli austrougarski vojnici zapalili kuću i pobili porodicu Gavrić. Mali Momčilo je ostavši bez najmilijih krenuo na Gučevo da traži srpsku vojsku. Pronašao je Šesti artiljerijski puk Drinske divizije i ispri-čao šta se dogodilo. Vojnici su istog dana osvetili Gavrićevu porodicu a on je postao vojnik U svojim prvim vojničkim danima re-dovno je tri puta dnevno pucao iz topa da se osveti za svoju porodicu. - Mali Momčilo je sa svojim pukom peške prešao Albaniju i stigao do Krfa, izdržavši kao desetogo-

MOJHEROJ.COM

Ukoliko smatrate da je vaš pretpostavljeni glup, zapamtite: ne biste dobili posao koji obavljate da je bio pametan. Albert Grant

našapretraga

69

70

Bar na kratko, i tek da isti proizvod rasizma upakuje u drugo pakovanje neoimperijali-zma, ili globalizma isforsiran sankcijama.

Ako ne znam ja, znaju brojanice, činjenice da je naš usamljeni Desperado beležio po-zitivan ekonomski rast svih dvadeset godi-na od svoje nezavisnosti, sve dok je onaj 1% superiornih britanaca držao onih 40% obradive zemlje. Kada se Desperado napo-kon probudio iz svog sna slobode, odlučio da poradi na zemljišnoj reformi, i vrati svo-ju zemlju sebi, došle sankcije. Kako jedna nevolja nikad ne dolazi sama, došao AIDs, pa inflacija od rekordnih 231.000.000%, a provukla se tu i kolera. Vremenom će se ti procenti promeniti, u čiju korist, ne znam.

Mora da sam luda što plešem s tobom, Desperado! Možda zbog snage tvojih Vi-ktorijinih vodopada, ljubičastog cveta džakarande, usamljenog, starog baobaba, plavog slona koji mi je skinuo kapu, a naj-više Šona pesmama tvojih ljudi, pesmama o slobodi.

Wind

Već pet dugih godina ga gledam kako se opire zapadnim vetrovima, kao usamlje-ni desperado zamagljenog pogleda od peska iluzija koje mu taj vetar baca u oči, juri prerijama samodestrukcije, bolno ne-svestan svoje nemoći. Njegov se očaj meri brojevima nula na novčanicama, stotina-ma triliona nepravdi i nevolja, nepodmi-renih računa, pocepanih snova o slobo-di odlučivanja o svojoj sudbini. Kao da ne zna ono što svi već znaju, da su igre una-pred dogovorene, da dobri momci uvek izgube, da siromašni ostaju siromašni, a bogati ostaju bogati, da brod tone, i da ka-petan laže, da svi razgovaraju sa dubinom svog džepa, i uglavnom svi vole čokoladu.

Ko nas laže, Zimbabve? Duhovne vođe koje nas uče da smo svi jedno, spojeni u krug iste sudbine, povezani i neotuđivi, i da nismo sami. Ili vlasnici fabrike lažnog novca, iluzija globalnog blagostanja, po-slednje omče oko vrata već napaćenog trećeg sveta, dovoljno dugačke da nas drži u prividnom dahu slobode. Ako i uhvati-mo koji dah svežeg zraka, oni ga preseku sankcijama. U tom jednom dahu se stra-

Ako ne znaš gde ideš, seti se odakle dolaziš. Afrička izreka

belosvetskapisma

PLEŠIMO DO KRAJA SLOBODE, ZIMBABVEšno naljutim i vodim neke svoje ružne ra-tove njihovim oružjem, brojanicama za-mazivanja golih činjenica, nenapisanim i napisanim redovima istine, logikom još zdravog razuma. Nižem tu omču greha oko njihovog vrata, pa ako Boga ima naći-će se i drvo sa kojeg će i oni visiti.

U vreme kad Emnesti internešnl nije po-stojao, i kad je Hag bio tek jedan grad je-dne od mnogih imperijalističkih sila, jedan britanac po imenu Rods je izjavio da su britanci najbolja rasa ljudi, i da što više sve-ta nasele, to bolje za čitav svet. I u to ime je okupirao deo Afrike, ili da budem preci-

zna, rudnike Afričkih dijamanata. Sad bih ja pitala kome trebaju dijamanti zbog ko-jih se Apartheidu gledalo kroz prste i u XX veku kada su ljudska prava već bila jasno određena Ženevskom deklaracijom, ali to je već neka druga priča.

Vođeni bolesnom, rasisitičkom teorijom Rodsa, oko šest hiljada belih britanaca (zar ima i crnih?), u procentima 1% populaci-je Zimbabvea je zauzeo 40% plodne ze-mlje. Onih 99% crnih je radilo na toj zemlji za deset dolara, i u potpunosti bili ovisni o svojim raskalašnim, belim gospodari-ma koji su se od prevelikog rada odmara-li pecajući krokodile po Zambezi reci, ili u punoj ratnoj opremi ubijali slonove. Svaki dah slobode i nezavisnosti polurobova je završavao u zatvorima. Sve dok neki južni vetar koji je harao Afrikom nije prozračio ustajao i smrdljivi vazduh imperijalizma.

71

72

73“Rođeni” menadžer je onaj koji je nasledio svoj biznis od oca. Šenon Kars

Ferdinand Cheval Palace (France)

The National Library (Minsk, Belarus)

Civil Justice Centre (Manchester, UK)

Ripley’s Building (Ontario, Canada)

The Basket Building (Ohio, United States)

Hang Nga Guesthouse (Vietnam)

Dancing Building (Prague, Czech Republic)

Wooden Gagster House (Archangelsk, Russia)

Cubic Houses (Rotterdam, Netherlands)

The Crooked House (Sopot, Poland)

The Ufo House (Sanjhih, Taiwan)

Kansas City Public Library (Missouri, U. S.)

NAJČUDNIJE ZGRADE NA SVETU

74 Sve moje imanje neka se upotrebi za izdavanje naučnih i moralnih knjiga. Nikola Čupić

POD BLAGODETIMA VINOVE LOZE

Nebrojeno je dvojstava u našim krajevima koja bi, i u uslovima opšteg blagostanja, opet služila za svakodnevne razmirice, ako ne za duboke sukobe, a ono bar za trivijalna “podbadanja”.

Knjige “kažu” da postoje dualizmi materije i sile, slobode i nužnosti u filozofiji, kvantiteta i kvaliteta u prirodi, sižea i stila u umetnosti, muškog i ženskog pola u biologiji, duha i tela, odnosno ideje i materije, dobra i zla, svetlosti i tame, itd...

Kojem će se “carstvu” privoleti šira potrošačka javnost ovog recesionog leta Gospodnjeg 2009. i konkretnog 14. februara – Тривундану/Трифундану ili Danu zaljubljenih – svedočiće svako od nas ponaosob, u najužem vidokrugu. Čudni su putevi Gospodnji, pa tako i ona razdelnica koja deli dva toka hrišćanske misli, ali evo kako se umetnost provukla kroz dva autorska rada i oplemenila tematiku koja vekovima govori o ljubavi, zaljubljivanju sa jedne strane, tj. čudotvornom isceljivanju i zaštitniku sa druge strane vododelnice.

Prostor rubrike izdvojili smo, neuobičajeno, za dva rada – da “pomirimo” kalendarski dualizam kroz primesu umetnosti.

Foto-rad prati par zaljubljenih koji šeta Veronom, baš onuda gde se pronalaze antologijski literarni tragovi o prvom susretu Julije i Romea. Ulje na platnu tiče se društva vinogradara “Vesela Braća” iz Orlatova, koje je ime dobilo po istoimenoj poznatoj slici Uroša Predića. Članovi Društva obrađuju oko 14 hektara ali i organizuju mnoge događaje i manifestacije, a povodom vinogradarske slave - Svetog Trifuna, pored ostalog, obilaze vinograde i simbolično započinju orezivanje vinograda, proglašavaju najlepši vinograd u prethodnoj godini i uručuju Prelaznu motiku, na kojoj su ugravirana imena dobitnika ove laskave titule iz prethodnih godina.

D. M.

starooglašavanje

75

76