Simon de BovoarNESPORAZUM U MOSKVI Prevela s francuskogGordana BreberinaNaslov originala:Simone de BeauvoirMalentendu MoscouCopyright Editions de lHerne, 2013Published by arrangement with Agence littraire Pierre Astier & Associs ALL RIGHTS RESERVEDTranslation copyright za srpsko izdanje 2015, LAGUNALenka Ivi IsakoviKupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta. 1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767Za Pilar, kao kad se kae vodaPredgovorTrebalojedanovelaNesporazumuMoskvi, nastala 19661967, bude objavljena u zbirci Slo-mljena ena (1968). Uprkos oiglednim kvalitetima, Simon de Bovoar ju je izbacila i zamenila pripovet-kom Doba diskrecije. Prvi put je objavljena 1992. u asopisu Roman 2050.Nesporazum u Moskvi govori o branoj krizi i krizi identiteta(prevazienojinfne),krozkojuNikoli Andre,braniparprofesoraupenziji,prolazeza vreme putovanja u Moskvu: tamo se pridruuju Mai, Andreovoj erki iz prvog braka. Ispostavilo se da je odabraninainpripovedanjasavrenoprilagoen temi koja se obrauje. Naime, u brzom ritmu, kroz Simon de Bovoar 8kratke sekvence (ukupno dvadeset etiri, ravnomer-no rasporeene), Simon de Bovoar smenjuje Niko-lino i Andreovo gledite: italac tako ima povlaen poloaj u odnosu na oba partnera, koji su trenutno zatvoreniupogrenimtumaenjima,neiskazanim razoaranjima i preteranoj ozlojeenosti. Ta tehni-ka joj, povrh toga, omoguava da paralelno razvija mukoienskogledite,kakokroznjihoverazlike (Andreovebrigesuprvenstvenopolitikeprirode, dok su Nikoline pre usmerene na oseajnost), tako i kroz njihove slinosti. Simon de Bovoar je ve kori-stila taj dvostruki fokus u ranijim romanima (Tua krv, Mandarin), ali nikad sa tolikim intenzitetom i takvom komplementarnou.Kako pokazuje sam naslov, pripovetka tesno pove-zuje linu i kolektivnu istoriju: brani nesporazum izbija prilikom putovanja koje je povod za politiko razoaranje. Ona tako donosi zanimljivo (kritiko) svedoenje o Sovjetskom Savezu ezdesetih godina XXveka.SimondeBovoarsenadahnjujesvojimi Sartrovim redovnim boravcima u SSSR-u od 1962. do 1966. na poziv Saveza pisaca (Sartr se, uz to, tamo sretao sa svojom ruskom ljubavnicom Lenom Zonji-nom, od koje Maa pozajmljuje neke crte). Tako se kroz konkretno iskustvo protagonista, koji obraaju panju na prizore i utiske, sagledavaju preobraaji u toj zemlji i vide mnoge tekoe prouzrokovane biro-kratskim besmislicama. Situacija u kulturi i sovjetska Nesporazum u Moskvi 9spoljnapolitika,tadauznakuzategnutihkinesko--sovjetskih odnosa, pokreu rasprave izmeu Mae injenogoca,razoaranogtoprilikomponovnog otkrivanjaMoskvenepronalaziistsocijalistiki ideal. Kritika sovjetskog reima u Svoenju rauna, napisanom1971,posleinvazijenaehoslovaku, bie ea i posvetie vie mesta problemu ljudskih sloboda. Meutim, i ovaj detaljan prikaz situacije u SSSR-u, ovakav kakav je, ostaje dragocen dokument.Izlazei iz okvira brane krize, Simon de Bovoar se bavi mnogo optijim temama. enski likovi ilustruju razliite aspekte poloaja ena: uprkos elji za eman-cipacijomiborbamavoenimumladosti,Nikol, previe zaokupljena porodinim ivotom, ali zbog neostvarenihambicija.Iren,verenicanjenogsina, otelovljuje novu generaciju koja, nastojei da pomiri sve uloge, nijednu ne produbljuje. Maina neusilje-nost i nezavisnost proistiu iz ravnopravnosti polova u Sovjetskom Savezu. Problem komunikacije provlai se kroz celu pripovetku, ali se u njoj ipak prvenstveno analiziraju gorke posledice starenja: propadanje tela, odustajanje od seksualnog ivota i planova, gubitak nade. Razmiljanje o starosti navodi na postavljanje pitanjaovremenu(uzodavanjepriznanjaPrustu nakrajunovele).Smetenostlikovaestodajeizra-zitodirljivlirskiakcenatsvimtimrazmiljanjima. Simon de Bovoar 10Zaotravanjenesporazumaimazaposledicusve dubljezaranjanjeuprolostinakrajudovodido postavljanja pitanja o samom smislu ljudskog ivota: Oinulajujestrepnja:strepnjaodpostojanja,jo nepodnoljivija od straha od smrti. Svi ovi problemi i teme tesno se prepliu. U sreditu tog platna nalazi seMaa,vodiiprevodilac,ijeprisustvoizaziva krizu i podstie protagoniste da uvide istinu. UDobudiskrecije,kojeje,dakle,zamenilo Nesporazum u Moskvi, Simon de Bovoar se opet bavi starijim parom koji je suoen sa nesporazumom i preuzima mnoge odlomke iz prve pripovetke, prila-goavajui ih kontekstu. Potpuno, meutim, izbacuje sovjetsku dimenziju i iznosi iskljuivo gledite en-skog lika zapalog u krizu: to joj omoguava da lake uklopi novu priu u Slomljenu enu. Posmatran sa ove distance, Nesporazum u Moskvi se namee svojim kvalitetom i zasluuje da bude objavljen sam za sebe. Elijan Lekarm-TabonNapomena1. Roman 2050, no 13. juin 1992, Simone de Beau voir, p. 137188. Studije sakupio i prikazao Jacque Deguy (ak Degi). Pripovetku preveo (i pre zen tovao) Terry Keefe (Teri Kif) pod naslovom Misunderstanding in Nesporazum u Moskvi 11Moscow, u: Simone de Beauvoir, Te Useless Mouths and Other Literary Writings, edited by Margaret A. SimonsandMarybethTimmermann,forewordby Sylvie Le Bon de Beauvoir, Beauvoir Series, Univer-sity of Illinois press, 2011. Original rukopisa (NAF 27409) nalazi se u Francuskoj nacionalnoj biblioteci. Podigla je glavu sa knjige. Kako su dosadna sva ta naklapanja o nekomuniciranju! Ako je ljudima stalo da komuniciraju, nekako e ve uspeti u tome. Dobro, nee moi da komuniciraju sa svima, ali sa dvoje-troje ljudi hoe. Andre je sedeo na susednom seditu i itao krimi. Nije mu priala o svojim raspo-loenjima, tugama, sitnim brigama; verovatno je i on imao svoje male tajne, ali su jedno o drugom znali manje-vie sve. Pogledala je kroz prozor: tamne ume i svetle livade dokle god pogled see. Koliko su puta zajednojurilikrozprostor,vozom,avionom,bro-dom,sedeijednokrajdrugogsaknjigomuruci? Joeoniestoutkeklizitijednoporeddrugog po moru, kopnu i kroz vazduh. Taj trenutak je bio nean poput uspomene i veseo poput obeanja. Da liimjetridesetiliezdesetgodina?Andrejerano osedeo: nekada je zbog tog snega, koji je isticao nje-govu crnpurastu sveinu, izgledao kao kico. I dalje jeizgledaokaokico.Koamujeogrubelaiispu-cala kao pergament, ali je u osmehu na usnama i u Simon de Bovoar 14oima i dalje bio onaj isti sjaj. Mada je foto-album tvrdiosuprotno,njegovizgledumladostiuklapao se uz njegovo dananje lice: Nikol nije mogla da mu odredi godine. Verovatno zato to se inilo da se on ne obazire na njih. On koji je nekada toliko voleo da tri, pliva, planinari i ogleda se u izlozima bezbrino je nosio svoje ezdeset etiri godine. To je dug ivot, sa smehom, suzama, gnevom, ljubavnim zagrljajima, priznanjima, utanjima, ushienjima, a ponekad se inidavremeuoptenijeproteklo.Budunostsei dalje prua u beskraj.Hvala.Nikol je uzela bombonu iz korpe, uplaena stju-ardesinom korpulentnou i njenim strogim pogle-dom, kao to se, tri godine ranije, plaila konobarica u restoranima i sobarica u hotelu. Odsustvo nametnute ljubaznosti i naglaena svest o sopstvenim pravima bilesuzasvakupohvalu:prednjimase,meutim, oseala kao da je kriva ili bar sumnjiva.Stiemo, rekla je.Posmatrala je, pomalo sa strahom, tlo koje se pri-bliavalo. Beskrajna budunost: koja je svakog tre-nutka mogla da se raspadne. Odlino je poznavala teskokove,odblaenesigurnostidotrecanjaod straha: izbija trei svetski rat, Andre ima rak plua dve pakle cigareta su stvarno previe ili se avion razbija o tlo. To bi bio dobar nain da zavre: zajed-no i mirno; ali ne ovako rano, ne sad. Jo jednom Nesporazum u Moskvi 15spaseni, pomislila je kad su tokovi pomalo grubo udarili o pistu. Putnici su obukli kapute, pokupili stvari. Tapkanje u mestu dok ekaju. Dugo tapkanje u mestu.Osea li miris breza?, upitao je Andre.Bilo je veoma svee, gotovo hladno: esnaest ste-peni,saoptilajestjuardesa.Nasamotriiposata odatle, Pariz je bio tako blizu, a tako daleko. Pariz, kojijetogjutramirisaonaasfaltioluju,pritisnut prvom velikom letnjom vruinom: Filip je bio tako blizu, a tako daleko Autobus ih je prevezao preko aerodroma mnogo veeg od onog na koji su sleteli 63. do zastakljene zgrade u obliku peurke, gde je bilapasokakontrola.Maaihjeekalanaizlazu. Nikol se opet iznenadila to na njenom licu pronalazi skladnostopljeneKlerineiAndreovetakorazlii-tecrte.Vitka,elegantna,jedinojefrizuranalikna periku odavala Moskovljanku.Dalijeletdobroproao?Jestelidobro?Jesili dobro?Ocu je govorila ti, a Nikol je persirala. To je bilo normalno, a ipak udno.Dajte mi torbu.To je takoe bilo normalno. Ali kad vam mukarac nosi stvari, on to radi zato to ste ensko; ena to radi zato to je mlaa od vas, pa se oseate staro.Dajte mi odseak za prtljag i sedite tamo, rekla je zapovedniki Maa. Nikol je posluala. Stara. Pored Simon de Bovoar 16Andrea,tojeestozaboravljala,alisujehiljade povreda njenog samoljublja podseale na to. Lepa mlada ena, pomislila je ugledavi Mau. Seala se da se, sa trideset godina, nasmejala kad je njen svekar izgovorioteistereiuvezisajednometrdeseto-godinjakinjom. Sada je i njoj veina ljudi izgledala mlado. Stara. Teko se mirila s tim (ta tuna zapa-njenostjednaodretkihstvarikojenijepriznala Andreu).Imatoipakisvojihprednosti,reklaje sebi. Biti u penziji pomalo zvui kao biti za baca-nje. Lepo je, meutim, to moete da idete na odmor kad god hoete; tanije, to ste sve vreme na odmoru. Njenekolegeuvrelimuionicamapoinjalesuda sanjare o putovanju. A ona je ve otputovala. Potra-ila je Andreove oi; stajao je pored Mae, u guvi. UParizujedozvoljavaoprevelikombrojuljudida ga gnjave. panski politiki zatvorenici, portugalski osuenici, progonjeni Izraelci, kongoanski, angolski, kamerunski pobunjenici, venecuelanski, peruanski, kolumbijski gerilci i zaboravila je ko sve jo bio jeuvekspremandaimpriskoiupomo,uokvi-rusvojihmogunosti.Skupovi,manifesti,mitinzi, leci, delegacije, prihvatao je sve zadatke. Bio je lan mnogih grupa, komiteta. Ovde ga niko nee traiti. Poznavali su samo Mau. Nee morati da rade nita drugo osim da zajedno posmatraju stvari: volela je da ih otkriva zajedno s njim i da vreme, zamrznu-to dugom monotonijom njihove sree, opet vrvi od Nesporazum u Moskvi 17novosti. Ustala je. elela je da je ve na ulici, podno zidina Kremlja. Zaboravila je koliko u toj zemlji eka-nje moe biti dugo.Stie li prtljag?Stii e, rekao je Andre.Pola etiri, mislila je. Kako je Moskva blizu, a ipak tako daleko! Deli ih tri i po sata, a tako retko via-juMau?(Aliimatolikoprepreka;presvega,cena putovanja.)Tri godine je dugo, rekao je. Sigurno misli da sam ostario.Ni najmanje. Nisi se promenio.Ti si se jo vie prolepala.Gledao ju je ushieno. ovek misli da nita vie ne moe da mu se desi, pomirio se sa tim (i to nije bilo lako, mada nije pokazao), a onda mu velika, potpuno novanenostobasjaivot.Nijesemnogozanimao za uplaenu curicu tada se zvala Marija koju mu je Kler dovodila na nekoliko sati iz Japana, Brazila, Moskve. Mlada ena koja je dola u Pariz posle rata kako bi ga upoznala s muem za njega je i dalje bila neznanka. Ali za vreme drugog Mainog putovanja, 60, neto se desilo izmeu njih dvoje. Nije najbolje razumeozatosetakosnanovezalazanjega;bio je,meutim,dirnut.LjubavkojujeNikoloseala prema njemu bila je iva, paljiva, vesela; previe su, Simon de Bovoar 18meutim, svikli jedno na drugo da bi Andre mogao da probudi u njoj tu razdraganu oaranost kojom je u tom trenutku bilo ozareno pomalo strogo Maino lice.Stie li prtljag?, upitala je Nikol.Stii e.emu nestrpljenje? Ovde su imali vremena napre-tek. Andre je u Parizu bio na mukama zato to sati lete, bio je razapet izmeu sastanaka, pogotovo otka-ko se penzionisao: precenio je razmere svog slobo-dnogvremena.Izradoznalosti,zbognehajnosti, dozvoliojedamunametnugomiluobavezakojih nijeuspevaodaseotarasi.Mesecdanaebitibez obaveza; moi e da ivi sa onom bezbrinou koju je toliko voleo, koju je previe voleo, zato to je iz nje proisticala veina njegovih briga.Evo naih torbi, rekao je.Ubacili su ih u Main auto i ona je sela za upravlja. Vozila je polako, kako ovde svi voze. Drum je mirisao na svee zelenilo, reka Moskva nosila je fotile debala i Andre je osetio kako u njemu raste ono uzbuenje bez koga ivot za njega ne bi imao drai: poinjala je pustolovina koja ga je oduevljavala i plaila, pusto-lovina otkrivanja. Nikad mu nije bilo stalo da uspe, da postane neko i neto. (Da njegova majka nije dala sve od sebe kako bi nastavio studije, zadovoljio bi se poloajemsvojihroditelja,nastavnikanaprovan-salskom suncu.) inilo mu se da istinitost njegovog postojanja i njega samog ne pripada njemu: ona je Nesporazum u Moskvi 19na neki neshvatljiv nain bila rasuta irom Zemljine kugle; da bi se upoznala, trebalo je prouiti vekove i mesta; zato je voleo istoriju i putovanja. Ali dok je smireno prouavao prolost koja se prelamala u knji-gama, kad bi doao u neku nepoznatu zemlju koja je u svom snanom bujanju prevazilazila sve to je o njoj mogao da zna uvek bi mu se zavrtelo u glavi. Ova ga se ticala vie od bilo koje druge. Odgajan je u duhu Lenjinovogkulta;majkamujeuosamdesettreoj godiniidaljebilaaktivanlanKP;onnijeuaou partiju, ali je, prolazei kroz vrtloge nade i oaja, uvek mislio da SSSR dri kljueve budunosti, i samim tim, tog vremena i njegove sopstvene sudbine. Nikada, ak ni u mranim godinama staljinizma, nije, meutim, imao utisak da ga do te mere ne razume. Hoe li ga boravak ovde prosvetliti? ezdeset tree su putovali kao turisti Krim, Soi zadravajui se na povrini. Ovoga puta e postavljati pitanja, traie da mu itaju novine, umeae se meu masu. Automobil je krenuo Ulicom Gorkog. Ljudi, prodavnice. Hoe li mu poi zarukomdaseoseakaokodkue?Napomisao daneeuspetihvatalagajepanika.Trebalojeda ozbiljnije uim ruski!, pomislio je. Jo jedna od onih stvari koje se zarekao da e uraditi, a nije: stigao je samo do este lekcije metode Asimil. Nikol je u pravu kad ga naziva lenjim starcem. Uvek je bio raspoloen za itanje, askanje, etnju. Teko su mu, meutim, padali nezahvalni poslovi uenje rei ili pravljenje Simon de Bovoar 20kartoteka. Nije, dakle, smeo toliko da prima k srcu ovajsvet.Previeozbiljan,previeoputen.Toje moja protivrenost!, pomislio je veselo. (Oduevio gajetajizrazjednogitalijanskogdruga,ubeenog marksiste, koji je tlaio roenu enu.) Ruku na srce, uopte se nije loe oseao u svojoj koi.eleznika stanica provokativne zelene boje: mosko-vskazelena.(Akotisetonesvia,nesviatise Moskva, govorio je Andre tri godine ranije.) Ulica Gorkog. Hotel Peking: skromna svadbena torta, ako seuporedisadinovskim,kitnjastimzgradama, toboeinspirisanimKremljom,kojimajegradbio naikan.Nikolsesvegaseala.Aimjeizalaiz kola,prepoznalajemirisMoskve,mirisbenzina, jojainego63,verovatnozatotojebilomnogo vievozila:presvega,kamionaikombija.Vetri godine?, pomislila je ulazei u veliko golo predvorje. (Sivkastoplatnoprekrivalojepolicesnovinama; naulazuurestoransaprenaglaenimukrasima u kineskom stilu ljudi su ekali u redu.) Proletele suzastraujuebrzo.Kolikojojputapotrigodine ostaje da ivi? Nita se nije promenilo; osim to su za strance Maa ih je upozorila na to utrostruene cene prenoita, nekada smeno niske. Nadzornica natreemspratupredalaimjeklju.Nikoljeose-alanjenpoglednasvompotiljkucelomduinom Nesporazum u Moskvi 21hodnika. Na prozorima su bile zavese, to je bila sre-na okolnost, jer su okna u hotelima esto bila gola. (U Mainom stanu nema draperija, ve samo tankih zavesa. ovek se navikne, govorila je; tavie, ne bi mogladaspavaupotpunommraku.)Velikibule-var u podnoju hotela bio je dovren; automobili su nestajali u tunelu na Trgu Majakovskog. Svetina na plonicimabilajeubojamaleta:enesuseetale u cvetnim haljinama, golih nogu i ruku. Bio je jun, uobraavale su da je toplo. Evostvarizavas,reklajeNikolMai,poevi sa raspakivanjem.Noviromani,izedicijePlejada,nekolikoploa. I demperi, hulahopke, bluze: Maa je volela garde-robu.Oduevljenojepipkalavunu,svilu,poredila boje. Nikol je otila u kupatilo. Opet imaju sree: dve slavine i odvod bili su ispravni. Presvukla se u haljinu i popravila minku.Lepa haljina!, rekla je Maa.I meni se dopada!Kad je imala pedeset godina, uvek joj se inilo da joj je odea ili previe tuna ili previe vesela. Sada je znala ta joj je doputeno, a ta zabranjeno, oblaila se bez problema. Ali i bez uivanja. Nije vie postojao onaj blizak, gotovo nean odnos koji je nekada imala sa svojom odeom. Okaila je kostim u orman: mada ga je nosila dve godine, to je bio ravnoduan, bezlian komad odee, u kome nije bilo nieg njenog. Maa Simon de Bovoar 22se,meutim,smekalauogledalu,nelepojkoulji koju je upravo obukla, ve sopstvenom preobraaju, neoekivanomioaravajuem.Da,seamsetoga, pomislila je Nikol.Rezervisala sam sto u Pragu, rekla je Maa.Setila se da je to Nikolin omiljeni restoran: tako je predusretljiva, a i pamenje joj je mnogo bolje od mog.NikoljebilojasnozatojojjeAndretoliko naklonjen.Utolikopretojeoduvekeleoerku, pomalo se ljutio na Filipa to je muko.Maa ih je za deset minuta odvezla do Praga. Pre-dali su mantile na garderobi; obavezan ritual: zabra-njeno je ulaziti u restoran sa kaputom na sebi ili preko ruke. Seli su u salu sa ploicama na podu, punu palmi i zelenila; veliki ljubiastoplavkasti pejza prekrivao je ceo jedan zid. Kolikovotke?,upitalajeMaa.Javozim:ne pijem.Narui ipak trista grama, rekao je Andre.Oima je potraio Nikolin pogled.U ast prve veeri?Dobro, u ast prve veeri, rekla je nasmejavi se.Bio je sklon da pije onako kako je puio: preteru-jui; odustala je od borbe protiv cigareta, ali je, to se tie alkohola, uspevala da se obuzda.Potojeprvovee,prekinuudijetu,reklaje. Uzeu kavijar i orbu od ivinskog mesa.Drite dijetu?Nesporazum u Moskvi 23Da, ve est meseci. Poela sam da se gojim.Modajejelavienegopreodlaskaupenziju; usvakomsluaju,manjesetroila.Filipjojjejed-nog dana rekao: Pa ti si se zaokruglila! (Izgleda da kasnije nije primetio da je smrala.) A ba te godine u Parizu se prialo samo o odravanju linije i mra-vljenju: o niskokalorinim obrocima, ugljenim hidra-tima, udotvornim lekovima.Odlino izgledate, rekla je Maa.Smrala sam pet kilograma. I trudim se da ih ne vratim. Svakog dana se merim.Ranije nije mogla ni da zamisli da e se ikada bri-nuti zbog teine. A evo! to se manje prepoznavala u sopstvenom telu, to je vie oseala obavezu da brine o njemu. Bila je zaduena za njega i negovala ga je sa bezvoljnom predanou, kao nekog starog, porune-log i oronulog prijatelja kome je potrebna.Filip se, znai, eni, rekla je Maa. Kakva mu je verenica?Lepa, pametna, rekao je Andre.Meni se nimalo ne dopada, rekla je Nikol.Maa se nasmejala: Kako ste to rekli! Nikad nisam videla svekrvu kojoj se dopada snaha. Ona je tip totalne ene, rekla je Nikol. Pariz je pun takvih. Imaju neki neodreeni posao, ubeene su da se lepo oblae, bave se sportom, savreno odr-avaju kuu, predivno podiu decu; hoe da dokau sebi kako mogu da budu uspene na svim poljima. Simon de Bovoar 24A zapravo se rasipaju, nita ne postiu. Uasavam se takvih mladih ena.Malice si nepravedna, rekao je Andre.Moda.Opetsezapitala:zatoIren?Mislilasamdae, kad se bude oenio Mislila sam da se nee oeniti, da e ostati deak koji mi je, kao to rade svi deaci, rekao: Kad porastem, oeniu se tobom. A onda je jedne veeri kazao: Saoptiu ti vanu novost!, sa pomalo egzaltiranim izrazom lica deteta koje se na praznik previe igralo, previe smejalo, previe vikalo. I odjeknuo je gong u Nikolinim grudima, krv joj je jurnulauobraze,upiralaseizsvesnagedasprei podrhtavanje usana. Jedno februarsko vee, navuene zavese, svetlost lampi na jastucima duginih boja, i ta provalija, koja se iznenada otvorila. ivee s nekom drugom, negde drugde. Eh, pa da! Treba da se pomi-rim s tim, pomislila je. Votka je bila ledena, kavijar somotasto siv, Maa joj se dopadala, mesec dana e imati Andrea samo za sebe. Bila je savreno srena.Biojesavrenosreandokjesedeounaslonjau, izmeu dva kreveta, na kojima su se smestile Maa, s jedne strane, Nikol s druge. (ezdeset i tree, Jurij jebionaarheolokojekspediciji,poveojeVasilija, Mainstanjebioprazan.Ovegodinesujedinou hotelskoj sobi mogli da budu sami s njom.)Nesporazum u Moskvi 25Organizovala sam se tako da ceo mesec budem slobodna, rekla je Maa.Radila je u izdavakoj kui koja je u Moskvi objav-ljivala ruske klasike na francuskom, dok je savremene tekstove objavljivala u asopisu koji je izlazio u nekim stranim zemljama. Ona je prevodila, ali i itala, bira-la, predlagala.Mogli bismo da otputujemo u Vladimir za vikend, nastavila je. To je tri sata vonje.Razgovarala je s Nikol: Novgorod, Pskov, Rostov Veliki,Lenjingrad.Nikoljeeleladasekree,pa dobro, ve je i to to je dola u SSSR da bi ugodila Andreu bilo mnogo, eleo je da joj na tom putovanju bude prijatno. Gledao ih je razgaljen. Maa se mnogo bolje slagala s Nikol nego sa Kler, onom slatkom glu-paom kojoj se, na sreu, urilo isto koliko i njemu da se razvede im se rodilo dete, koje je on priznao. Bilo mu je drago to se tako dobro slau: dve osobe koje voli najvie na svetu. (to se tie Filipa, nikad nije uspeo da se oslobodi izvesne ljubomore. I pre-vie esto bio je suvian pored njega i Nikol.) Nikol. Do nje mu je mnogo vie stalo nego do Mae. Pored ove druge je, meutim, imao onaj utisak koji bez nje nikadnebiupoznao:romaneskniutisak.Nitaga nije spreavalo da se uputa u nove avanture. Nikol mu je jednoga dana saoptila da se osea prestaro za igre u krevetu. (Neverovatno, danas ju je voleo isto onakopotpunokaonekada.)Vratilamuje,dakle, Simon de Bovoar 26slobodu. I dalje je, meutim, umela da dobije napa-de ljubomore: a ostalo im je premalo vremena da bi gatrailinasvae.Osimtoga,uprkosgimnasticii strogojkontroli,nijemuseviedopadalonjegovo telo, to nije bilo telo koje bi poklonio nekoj eni. Nije patio zbog toga to ne vode ljubav (osim kada je raz-miljao o tome, poto je u toj ravnodunosti video znak da je star). Neveselo je mislio: Gotovo je. ivot mi vie ne priprema nikakva iznenaenja. A onda se pojavila Maa.Tvoj mu se nee ljutiti to emo mu te oteti?, upitao je. Jurij se nikad ne ljuti, rekla je veselo Maa.Sudei po njihovom razgovoru u Pragu, inilo se da prema Juriju osea pre prijateljstvo nego ljubav; bila je, uostalom, ista srea to joj je koliko-toliko odgovarao: udala se napreac, da bi ostala u SSSR-u, zgaenakrugovimaukojimasusekretalinjena majka i njen ouh i kapitalistikim svetom uopte. Ta zemlja joj je postala domovina: Andre ju je donekle uvaavao upravo zbog toga.Kakva je ove godine situacija u kulturi?Kao i uvek: borimo se, rekla je Maa.Sebe je svrstavala u tabor koji je nazivala liberal-nim, koji se borio protiv akademizma, dogmatizma, ostataka staljinizma.I pobeujete li?Nesporazum u Moskvi 27Ponekad. Pria se da se neki naunici spremaju da razbucaju svetu ideju dijalektike prirode; to bi bila velika pobeda.Dobro je to imate za ta da se borite, rekao je on.I ti se bori, rekla je ustro Nikol.Ne. Ne borim se od rata u Aliru. Pokuavam da budem od koristi, to nije isto. Osim toga, to je skoro uvek uzaludno.Posle 62. potpuno je izgubio uticaj na svet i moda se zato toliko batrgao: zato to vie nije aktivno delao. Ponekadbiserastuiozbogsvojenemoizbog nemoi celokupne francuske levice. Naroito ujutru, kadbiseprobudio;tadabise,umestodaustane, zavukaoispodpokrivaa,navukaobiaravpreko glave,iostaobitakosvedoksenebisetiodaima hitan sastanak pa skoio iz kreveta.Zato onda to radi?, upitala je Maa.Ne vidim nijedan razlog da ne radim.Mogao bi da radi za sebe. Oni lanci o kojima si priao pre tri godineNisamihnapisao.Nikoletireidasamlenji starac.Ma ne!, rekla je Nikol. ivi onako kako eli da ivi. Zato bi prisiljavao sebe na neto?Dalijestvarnotomislila?Nijegagnjavilakao nekad,aliverovatnozatotojojsesmuilo.Nebi pridavala toliki znaaj sinovljevom doktoratu da je mu nije pomalo razoarao. Nema veze.