UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOSTI U

BANKAMA

Likvidnost

Likvidnost podrazumeva sposobnost banke da uredno izmiruje svoje obaveze kada dospevaju, bez izlaganja neočekivanim gubicima, uz odgovarajući rast pozicija aktive.

Za razliku od ostalih rizika koji prete bankama, kao što je rizik solventnosti, rizik likvidnosti je normalan oblik svakodnevnog upravljanja finansijskim institucijama (FI).

Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti podrazumeva postojeći ili budući

rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke, a objedinjava nekoliko elemenata, i to:

ročni aspekt rizika likvidnosti, rizik povlačenja i opoziva sredstava;

strukturalni rizik likvidnosti; rizik likvidnosti u slučaju nepredviđenih događaja; rizik koncentracije likvidnosti; rizik likvidnosti tržišta; rizik likvidnosti prouzrokovan od druge strane u

ugovoru; rizik fundiranja likvidnosti

Uzroci rizika likvidnosti

Prvi oblik nastaje kad vlasnici aktive banke, kao što su depozitori ili vlasnici polisa osiguranja, traže isplatu ili povlačenje svojih finansijskih potraživanja, odmah.

Uzroci rizika likvidnosti

Drugi oblik se ispoljava kad nosilac obaveze izvrši vanbilansne obaveze banke, kao što su kreditne obaveze.

Strategije upravljanja likvidnošću banaka i načela Bazelskog komiteta

Zbog važnosti rizika likvidnosti banke i sprovođenja efikasne strategije upravljanja tim rizikom, Bazelski odbor za superviziju banaka je 2000. godine izdao dokument pod nazivom Sound Practices for Managing Liquidity in Banking Organizations.

Dokument obuhvata 14 principa, koje bi svaka banka morala da poštuje i ugradi u svoju politiku i procedure upravljanja rizikom likvidnosti.

Strategije upravljanja likvidnošću banaka i načela Bazelskog komiteta

Bazelski komitet je 2008. godine objavio Principe supervizije i dobrog upravljanja rizikom likvidnosti.

Ovim dokumentom Bazelski komitet je želeo da inicira poboljšanja upravljanja rizicima u ovoj oblasti, davanjem preporuka.

Upravljanje aktivom i pasivom

Upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva izbegavanje uslova rada u kojima banka ima negativnu neto likvidnu aktivu, a to znači da mora da ima efikasno upravljanje aktivom i pasivom (asset – liability management – ALM).

Upravljanje aktivom i pasivom Efikasno upravljanje aktivom i pasivom, odnosno upravljanje

rizikom likvidnosti i ostalim rizicima, između ostalog obuhvata i sledeće aktivnosti:

upravljanje likvidnošću banke zarad obezbeđenja dovoljnog obima sredstava potrebnih za podmirivanje očekivane tražnje za sredstvima, bez smanjenja likvidnosnih zahteva koje postavljaju supervizori i akcionari banke;

upravljanje raspodelom sredstava, zatim određivanje cene za kredite i depozite zarad maksimiranja profita;

upravljanje osetljivošću na promenu stopa bankarskih sredstava i obaveza radi obezbeđivanja neto kamatnog prihoda i

upravljanje sredstvima i obavezama banke na način koji neće da ugrozi kapital banake, a koji će istovremeno da obezbedi kontinuirani rast.

Upravljanje aktivom i pasivom Na osnovu dosadašnje analize, možemo da izdvojimo

pet bitnih funkcija u procesu efektivnog upravljanja likvidnošću:

da informiše finansijsko tržište da je banka sigurna i sposobna da izvrši sve svoje obaveze, što je svakako dobar znak poverenja za klijente;

da banci stvori uslove poslovanja u kojima će uredno da izmiruje svoje ranije preuzete obaveze po kreditima;

da banci stvori uslove rada u kojima se izbegava nepoželjna i neprofitabilna prodaja aktive;

da smanji spred koji je vezan za rejtnig i kreditni rizik (default), koji banka mora da plati pri pozajmljivanju sredstava na tržištu i

da banci omogući uslove rada u kojima će da izbegne smanjenje privilegija pri pozajmlivanju sredstava od CB na bazi koleterala određenih HoV – diskontni šalter (discount window).

Upravljanje aktivom Uslov likvidnosti je obezbeđivanje

adekvatne veličine likvidne aktive (transformisanjem manje likvidnih oblika imovine u transakcioni novac).

Naime, svaka banka može da poveća likvidnost efektivnim upravljanjem aktivom, ako raspolaže određenim rezervama likvidnosti (primarne i sekundarne).

Upravljanje pasivom Svaka banka mora na strani pasive da vodi

računa o depozitima klijenata i mogućnosti pozajmljivanja sredstava na tržištu novca, odnosno od CB.

Što se tiče forme obezbeđivanja likvidnosti, izbor se svodi na dve mogućnosti:

kupoprodaje tokom noći, i kupoprodaje sa dužim rokom dospeća.

Kombinovani pristup

Upravljanja likvidnošću neke banke u osnovi obuhvata: strukture odlučivanja, pristup operacijama fundiranja i likvidnosti, skup limita u odnosu na rizik likvidnosti, kao i skup postupaka za planiranje likvidnosti u različitim situacijama, uključujući donošenje odluka u vreme krize na tržištu, kao i modeli rizika likvidnosti.