Novi plamen14

nPnovi PLAMEN

GGooddiinnaa IIVV.. •• bbrroojj 1144 •• wwwwww..nnoovviippllaammeenn..oorrgg •• cciijjeennaa 3300 kknn

TToommiissllaavv JJaakkiiÊÊ::

Hrvatska vapi za istinskom ljevicom

DDuuππaann SSeemmoolliiËË::

Rivalstvo izmeusindikata naπ jenajveÊi hendikep

»»aassooppiiss ddeemmookkrraattsskkee lljjeevviiccee zzaa ppoolliittiiËËkkaa,, ddrruuππttvveennaa ii kkuullttuurrnnaa ppiittaannjjaa

3388

00 DD

IINN ••

66 KK

MM ••

88 EE

UURR

•• 11

22 UU

SSDD

IIssmmeett BBaajjrraammoovviiÊÊ::

Treba mijenjatiradniËku svijest i metode sindikalne borbe

U krvi je gladna Ëovjeka da zbog æene i djece, zbog palaËinka ili peËenog pileta i pokrpanih cipela, ili bilo kakvogmalograanskog “zanimanja” proda svoje takozvano bolje (u ovom sluËaju: proletersko) uvjerenje, a pogotovo je toiskuπenje veliko, kada se prividno male i neznatne usluge nagrauju nesravnjivo veÊim, grandseigneurskim priz-nanjima, Ëinovima i udobnostima, kao πto se to dogaa s marksistiËkim biskupima i duπebriænicima na civiliziranomzapadu. Kada takav neznatan nordijski ili zapadnjaËki sindikalni Ëinovnik postaje vlastodræcem, kada se na politiË-koj liniji kao predstavnik svog sindikata kreÊe kao lutka u zatvorenoj, zagrijanoj, pojastuËenoj kutiji limousine, on(pod uplivom “svoga” pogleda na svijet, to jest svoje “liËne” iluzije o kiËu i o happy endu) pretpostavlja gospodski ipreuzviπeni standard sagova, pliπeva, zavjesa, gobelinsa, i livrirane posluge pred tapetiranim vratima, svom prijaπ-njem standardu, kada je kao suπiËav sindikalni knjigovoa (prije tog happy enda) svrdlao glave bliænjima nekim po-litiËkim πemama, u koje sam (po svoj prilici) nikada nije intimno vjerovao. Iz takvih skupocjenih carrosserija sve sestvari promatraju letimiËno, sa πezdeset kilometriËnom brzinom, pa i bijeda na ploËnicima javlja se na prolazu kaomrlja, kao kakva ispruæena prosjaËka ruka na koju se brzo zaboravlja, a kad je rijeË o politiËkom razilaæenju s bije-dom, lakπe je, nema sumnje, rastati se sa svojom proπloπÊu u Pacardu nego pred zelenim suknom, iza koga sje-de kratkovidni paragrafi. Na svim zapadnoevropskim politiËkim raskrπÊima pucaju πampanjski Ëepovi, a gostiti sena meunarodnim gozbama lososovinom i πljukinim blatom udobnije je nego sjediti u kakvom koncentracionom lo-goru i prisluπkivati kako straæe viËu u tmini. Piti iz kositrenog vrËa pljesnivu vodu ili malagu nije isto, a avo, kao sli-ka vjeËnoljudskih dilema, nije se javljao samo biblijskim prorocima: on uznemiruje i marksistiËke nadbiskupe, pa inije tako crn kao πto se to priËinilo Lutheru. Ima cilindar, sjedi u Pacardu, vjeruje u Macha i Avenariusa, relativistaje (prema tome sumnjiËav u principu spram svake demagogije), a pod demagogijom razumijeva sve πto ne spadapod pojam Pacarda, cilindra, portefeuillea i happy enda.

Æivimo pod prokletim i teπkim teretom starinskih πema, otrcanih predodæbi, krivotvorenih slika o stvarnosti, i teπ-ko je probiti se kroz te mraËne prostore πto ih zamiπljamo u patetiËnom grimizu vjekova, oklopa, tradicije, odgoja idresure, do neposredne i jasne istine, da bi Ëovjek zapravo trebao biti Ëovjeku Ëovjek, a ne poslodavac, i da je ljud-sko izravnanje tog nedostojnog odnosa prvi preduvjet svakog daljnjeg ljudskog razvoja i napretka.

((MMiirroossllaavv KKrrlleeææaa,, ulomak iz eseja AAmmsstteerrddaammsskkee vvaarriijjaacciijjee,, “Danas”, 1. veljaËe 1934.)

PPeettaarr DDoobbrroovviiÊÊ,, RReeddaakkcciijjaa ËËaassooppiissaa ""DDaannaass""

3

““NNoovvii PPllaammeenn““Ëasopis za politiËka, druπtvena i kulturna pitanja

IzdavaË:““DDeemmookkrraattsskkaa mmiissaaoo““ d.o.o.

Pavla Hatza 14, 10 000 Zagreb

[email protected]

»asopis izlazi kvartalno

Glavni urednici:FFiilliipp EErrcceeggMMllaaddeenn JJaakkooppoovviiÊÊGGoorraann MMaarrkkoovviiÊÊ

Redakcija:GGoorraann »»uubbrriilloo,, FFiilliipp EErrcceegg,,MMllaaddeenn JJaakkooppoovviiÊÊ,, GGoorraannMMaarrkkoovviiÊÊ,, JJaassnnaa TTkkaalleecc,,MMaarrkkoo VVeeππlliiggaajj

Urednik znanstvene sekcije:NNeevveenn JJaakkooppoovviiÊÊ

GrafiËki urednik:NNeennaadd PPeejjuuππkkoovviiÊÊ ““GGrraaffeemm““ dd..oo..oo..

Tisak:GGMMGG GGRRAAFF, Sesvete

Æiro-raËun:22448844000088--11110033995599888844(Reiffeisen banka)

Pretplate iz inozemstvamogu se vrπiti na:

SWIFT RZBHH2XIBAN: HR2522448844000088 -- 22110000111111668888

IINNTTEERRNNAACCIIOONNAALLNNII

NNooaamm CChhoommsskkyy - prof. emeritus, lingvist ipolitiËki pisac, najistaknutiji æivuÊi javni intelektualac prema anketi britanskog Ëasopisa Prospect, slobodarski socijalist✝ KKeenn CCooaatteess - vodeÊi svjetski struËnjak za samoupravljanje, predsjednik BertrandRussell Peace Foundation, 10 godina bioËlan Evropskog parlamenta, a 5 godinapredsjednik Komisije za ljudska pravaEvropskog parlamenta DDaavviidd GGrraaeebbeerr - vodeÊi svjetski antropolog,slobodarski socijalistMMiicchhaaeell AAllbbeerrtt - vodeÊi svjetski struËnjak zaparticipativnu demokraciju, urednik ZNetaCChhrriiss FFoorrdd - britanski humanistiËko-socijalistiËki filozof i sindikalni aktivistpprrooff.. ddrr.. BBooggddaann DDeenniittcchh - prof. emeritus sveuËilista u New Yorku, predsjednik udrugeTranzicija u Demokraciju i su-predsjednikDemokratskih socijalista Amerikepprrooff.. ddrr.. MMiicchhaaeell LLööwwyy - filozof i sociolog, pre-davaË na Ecole des Hautes Etudes enSciences Sociales u ParizuJJoohhnn MMccDDoonnnneellll MMPP - lijevo-laburistiËki Ëlanbritanskog parlamenta.pprrooff.. ddrr.. DDrraaggaann PPllaavvssiicc - profesor prava u Oxfordupprrooff.. ddrr.. CCaatthheerriinnee SSaammaarryy - pariπka profe-sorica ekonomije i vodeÊa struËnjakinja zapodruËje bivπe Jugoslavije, suradnica fran-cuskog izdanja Le Monde Diplomatiquepprrooff.. ddrr.. JJeeaann ZZiieegglleerr - profesor na pariπkoj Sorbonni, bivπi specijalni UN-ovpovjerenik za pravo na hranu

SSLLOOVVEENNIIJJAAddrr.. SSoonnjjaa LLookkaarr,, politiËarka, bivπa Ëlanicapredsjedniπtva SK Slovenije i slovenskogparlamentapprrooff..ddrr.. RRaassttkkoo MMooËËnniikk, sociolog i profesorsociologije kulture, Ëlan Foruma za levicopprrooff..ddrr.. SSllaavvoojj ÆÆiiææeekk,, filozof i kulturni kritiËar

BBiiHHpprrooff.. ddrr.. NNeerrzzuukk ∆∆uurraakk, profesor na FakultetupolitiËkih nauka u Sarajevu, novinarddoocc.. ddrr.. SSaallmmeeddiinn MMeessiihhoovviiÊÊ, predavaË naFilozofskom fakultetu u SarajevuBBrraattiissllaavv NNaappoottnniikk, predsjednik sindikalne or-ganizacije ROS “»ajavec”, Banja Lukapprrooff.. ddrr.. ffrraa MMaarrkkoo OOrrππoolliiÊÊ, bivπi BiH ministar za Multireligijska i multinacionalna pitanjaJJoossiipp PPeejjaakkoovviiÊÊ - glumac, predsjednik Alternativnog ministarskog vijeÊa pprrooff.. ddrr.. DDrraaggoolljjuubb SSttoojjaannoovv - profesor ekonomije, bivπi BiH ministar za vanjsku trgovinupprrooff.. ddrr.. MMiiooddrraagg ÆÆiivvaannoovviiÊÊ - predsjednikStalnog meunarodnog komiteta za humanizam i poredak, poËasni predsjednikEvropskog pokreta BiH.

HHRRVVAATTSSKKAApprrooff.. ddrr.. IInnoossllaavv BBeeππkkeerr - novinarpprrooff.. ddrr.. NNaaddeeææddaa »»aaËËiinnoovviiÊÊ - profesorica naFilozofskom fakultetu u Zagrebu, predsjedni-ca Hrvatskog PEN klubaKKaassuumm CCaannaa - predsjednik Foruma RomaHrvatske i Ëlan Internacionalnog Roma parla-menta u BeËuIIvvaann GGrrgguurriiÊÊ - diplomirani ekonomist, sociolog i filozofpprrooff.. ddrr.. MMaajjaa HHrriibbaarr -- OOææeeggoovviiÊÊ - teatrologddrr.. IIvvaann JJaakkooppoovviiÊÊ, politologddrr.. sscc.. HHrrvvoojjee JJuurriiÊÊ, predavaË na Filozofskom fakultetu u Zagrebupprrooff.. ddrr.. SSvveettoozzaarr LLiivvaaddaa, sociologDDoorriinnoo MMaannzziinn, novinarpprrooff.. ddrr.. PPrreeddrraagg MMaattvveejjeevviiÊÊ - pisac, profesor na rimskoj Sapienzi i pariπkojSorbonnipprrooff.. ddrr.. MMiilloorraadd PPuuppoovvaacc - lingvist, saborski zastupnikBBooææoo RRuuddeeææ - direktor izdavaËke kuÊe Prometejddrr.. GGuussttee SSaannttiinnii - financijski struËnjak,poslovni konzultant i urednik znanstvenogËasopisa Ekonomija/EconomicsSSlloobbooddaann ©©nnaajjddeerr, pisac i kazaliπni redateljpprrooff.. ddrr.. SSlloobbooddaann UUzzeellaacc- potpredsjednik Vlade RHmmrr.. sscc.. VVeelliimmiirr VViisskkoovviiÊÊ, predsjednik Druπtva hrvatskih pisaca, leksikograf, urednik Knjiæevne republike i Sarajevskihbiljeænica ddrr.. sscc.. AAnnttuunn VVuujjiiÊÊ, filozof i leksikograf,saborski zastupnik SDP-a, bivπi ministar kulture RH

SSRRBBIIJJAADDuuππaann GGoojjkkoovv, beogradski pisac, reæiser, te urednik Balkanskogknjiæevnog glasnikaIIbbrraahhiimm HHuudduuttii RRuusstteemmoovviiÊÊ - ekonomist,predsjednik Muslimanskog kulturnog centra u Suboticipprrooff.. ddrr.. TTooddoorr KKuulljjiiÊÊ, profesor Filozofskogfakulteta u Beogradu✝ BBiilljjaannaa KKoovvaaËËeevviiÊÊ--VVuuËËoo, odvjetnica i predsjednica Komiteta pravnika za ljudska pravaddoocc.. ddrr.. VVllaaddiimmiirr MMaarrkkoovviiÊÊ - politiËki pisac ipredavaË na Fakultetu politiËkih nauka uBeogradIIvviiccaa MMllaaddeennoovviiÊÊ - diplomirani sociologMMiirroossllaavv SSaammaarrddææiiÊÊ, politolog iz ZrenjaninaRRaattiibboorr TTrriivvuunnaacc - aktivist i politiËki pisacDDuuππaann VVuukkaaddiinnoovviiÊÊ - politiËki pisacpprrooff.. ddrr.. VVeerraa VVrraattuuππaa profesorica sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu

CCRRNNAA GGOORRAAddoocc.. ddrr.. FFiilliipp KKoovvaaËËeevviiÊÊ - profesor politiËkepsihologije i psihoanalize na UniverzitetuCrne Gore u Podgorici

SSAAVVJJEETT NNOOVVOOGG PPLLAAMMEENNAAIIMMPPRREESSSSUUMM

““TTrreebbaa vvjjeerroovvaattii uummoozzaakk ËËoovvjjeekkaa,, ttrreebbaahhooddaattii,, kkrreettaattii ssee,, mmiisslliittii,, bboorriittii ssee,, ttoo jjeejjeeddiinnii lljjuuddsskkii nnaaËËiinn,, aassvvee oossttaalloo jjee ddiimm..””

Miroslav Krleæa

SADRÆAJUUVVOODDNNIIKKHHRRVVAATTSSKKAA RRAAPPSSOODDIIJJAA:: Filip Erceg, Referendum za radniËko dostojanstvoPero Tambura, Perspektiva bez razvoja1155 GGOODDII©©NNJJIICCAA DDAAYYTTOONNSSKKOOGG SSPPOORRAAZZUUMMAA:: Goran MarkoviÊ, Diskriminacija u UstavuNerzuk ∆urak, Promjene UstavaMiodrag ÆivanoviÊ, Kraljevi i kuririSSVVIIJJEETT UU 2211.. SSTTOOLLJJEE∆∆UU:: Jean Ziegler, Glad u svijetu je apsurdan pokoljPeter Hallward, Kako je ameriËki imperijalizam upropastio HaitiMichael Lebowitz, Samoupravljanje na venezuelanski naËinAndré Maltais, Chavez u dalekozoru ObameMark Weisbrot, Ekvador i BolivijaHammond, Afganistan: Karzai ponovno imenovao Dostuma za zapovjednika vojskeG.R., Siromaπna Hrvatska za skupi ratWorld Socialist Website, CIA proπiruje operacije ubijanja bespilotnim letjelicama u PakistanuMichel Müller, NajËudoviπniji vojni budæet u povijesti SAD-aSteve McGiffen, Treba li ©vedska uÊi u NATO? IINNTTEERRVVIIEEWW:: Tomislav JakiÊ, Hrvatska vapi za istinskom ljevicomDuπan SemoliË, Rivalstvo izmeu sindikata naπ je najveÊi hendikepIsmet BajramoviÊ, Treba mijenjati radniËku svijest i metode sindikalne borbeLLJJEETTNNAA ©©KKOOLLAA AANNTTIINNEEOOLLIIBBEERRAALLIIZZMMAA:: Richard Seymour, Kapital je oruæje masovnog uniπtenjaSeeraj Mohamed, Stanje ekonomijeStavros Mavroudeas, GrËki vanjski dug i imperijalistiËka rivalstvaJason Hackworth, Kritika neoliberalnog gradaCarlos Oya, Ili milom ili silom: agrarni neoliberalizam u teoriji i praksiJoachim Becker, IstoËna i srednja Europa i financijska kriza - MMF kao “spasilac”OOBBRRAAZZOOVVAANNJJEE:: Sven MarceliÊ, IskljuËeni u druπtvu znanja Michael D. Yates, RadniËka klasa u akademskoj tvorniciJasna Tkalec, Proizvodnja intelektualnih invalidaDDAASS KKAAPPIITTAALL:: Ivan GrguriÊ, Aneli i vragovi: ekonomisti koji su najviπe doprinijeli financijskoj krizi...Vera Vratuπa, Da li zavrπiti ili zaustaviti privatizaciju javnih preduzeÊa?Aleksa MilojeviÊ, Pred ekonomskim sunovratomMichel Housson, Demokratska kontrola((PP))OOGGLLEEDDII:: Zoran VidojeviÊ, Istorijski bilans i buduÊnost demokratijeIvica MladenoviÊ, Levica, druπtvo, demokratija: okvirna razmatranjaSalmedin MesihoviÊ, Razumijevanje sadaπnjeg “historijskog meaπa”Kevin Levie, Zaπto svaka stranka æeli voditi kampanju kao Obama i zaπto u Nizozemskoj to moæe samo SocijalistiËka partija Goran MarkoviÊ, Demistifikacija restitucijeRadniËka borba, RadniËki otpor u HrvatskojJasna Tkalec, Razmiπljanje i proπlostStjepan ©aban, Otuivanje imovine: privatizacije i dioniËarstvoVinko Grgurev, Europa: kakva i ËijaDubravka UgreπiÊ, Knjiæevnost kakanijske provincijePPOOEEZZIIJJAA:: Dobriπa CesariÊ, TrubaË sa Seine((PP))OOGGLLEEDDII:: Boris Buden, Djeca postkomunizmaSlavoj Æiæek, KrπÊanski socijalizamMMEEMMEENNTTOO:: Sonja Biserko, Titov duhLatinka PeroviÊ i Tvrtko Jakovina, Titovo djelo 30 godina kasnije Todor KuljiÊ, Tito izmeu amnezije i nostalgijeMarin JurjeviÊ, Socijalni pokreti u Latinskoj Americi u drugoj polovini dvadesetog stoljeÊaWilliam Blum, Srp i ËekiÊ utiskani na lice vaπeg djeteta Svjetlana Diodato, Jose Saramago: 1922.-2010.,,Biljeænica”Josea SaramagaJose Saramago, Ulomci iz ,,Biljeænice”RREECCEENNZZIIJJEE:: Naomi Klein, ,,©ok doktrina” Mladen JakopoviÊ, ,,Dugo dvadeseto stoljeÊe”Svjetlana Diodato, ,,Subversive film festival”IINN MMEEMMOORRIIAAMM:: Biljana KovaËeviÊ VuËoKen CoatesPPRRAAVVAA ÆÆIIVVOOTTIINNJJAA:: Zoran »iËa, SpecizamMiroslav Krleæa, Izrabljivanje æivotinja i razvoj civilizacije

334488

112211772211223322442288332233443366336633773377338844004433447755115533554455666611

6655770077227766779988339911

110000110011111100111155111188

112200112255

113311113355113377114400114477114488115544115555115577116611

116655117722117766117777117777117788118800118833118844118855118811118877

5UUvvooddnniikk

TTiinn UUjjeevviiÊÊ

Visoki jablaniOni imaju visoka Ëela, vijorne kose, πiroke grudi;od gromora njina glasa πuma i more se budi,a kada rukom mahnu, obzori svijeta se πire

i bune, i prodiru u vis, u etire.Ali, za svoju snagu oni su zahvalni patnji,

bijedi, suæanjstvu, gladi i njinoj crnoj pratnji.Oni imaju snagu vjere πto æivi u smaku

i vrelo svjetlosti πto tinja u mrakui sunce u oblaku...

Oni imaju polet orlova, srËanih zraËnih ptica,oni poznaju pjesmu naπih najdubljih æica,

za svijet u slobodi, za svijet u ljepoti,ljudi svojih djela, djeca svojih ruku,roena u plaËu, sazrela u muku.

Njina muπka desna neprestano zidadvore ËovjeËanstva. Dom Prometeida !

I gdje tinja savjest, kao iskra svetaoko njih se kupi orijaπka Ëeta

za slobodu prava.Ali u samoÊi njihova je glava

ispravna i Ëista povrh mraËne ruljegdje ih ne razumiju glupani i hulje,kao vrπak divnih, zelenih jablana,

reæuÊi do munje vedri obzor dana.Tako, uistinu, do njih vode puti,gdje se pojas rijeke u dolini sluti,

gdje se sitno cvijeÊe plavi, ruji, æuti;nagnuti u ponor nebeskoga svodadok crvena jesen drumovima hoda.Mi stupamo bijelim dolom u tiπini,

oni, sami, gordi, drπÊu u visini,muËe æednu zjenu ili revnu opnu;

πto ne mogu, πto ne mogu da nas u vis popnu.Povrh njina vrπka gdje se pjesme gnijezde

samo vile lete, ili bure jezde;a nad njima sunca; samo zvijezde, zvijezde!

,,Sjedili mi na najviπem tronu ovoga svijeta, svejedno sjedimo samo na svom repu”, napisao je davno MMii--cchheell MMoonnttaaiiggnnee. ,,Glaveπina” je u ljudskoj povijesti bilo napretek, a iza sebe uglavnom nisu ostavljali punoviπe od podsjetnika na svoju kulturnu i moralnu pustoπ. Njihovi su æivoti, TToollssttoojjeevviimm rijeËima u romanuSmrt Ivana IljiËa, bili ,,vrlo jednostavni, vrlo obiËni, i stoga vrlo uæasni”. Zato spomen na SSppaarrttaakkaa traje veÊ2000 godina... »itava je povijest puna progresivnih ljudi koji su utkali svoje æivote u razvoj ljudske civiliza-cije, i iz te su perspektive ovih nekoliko mraËnih, ,,postmoderno” nihilistiËkih desetljeÊa samo trenutak. Uovome periodu ,,truleæi”, kada je postojeÊi sistem iscrpio sav svoj progresivni povijesni potencijal i zasnivasvoju snagu na kultu laæi, novca, neslobode i masovnih ubojstava, a nove emancipatorske snage su tek unastajanju, znaËaj i odgovornost predane, sabrane i kreativne napredne manjine veÊi su nego ikad.

mmrr..sscc.. MMllaaddeenn JJaakkooppoovviiÊÊ

Filip Erceg

“Jeste li za to da Republika Hrvatska, kao suvere-na i samostalna dræava, koja jamËi kulturnu autono-miju i sva graanska prava Srbima i pripadnicima os-talih nacionalnosti u Hrvatskoj, moæe stupiti u savezsuverenih dræava s drugim republikama (prema pri-jedlogu Republike Hrvatske i Republike Slovenije zarjeπenje dræavne krize SFRJ)?” Tako je glasilo pitanjena referendumu o samostalnosti 1991. godine. Od-govor je, dakako, bio oËekivan. Od 83 posto izaπlihbiraËa, njih Ëak 94 posto izjasnilo se za ovo rjeπenje.Danas, skoro dva desetljeÊa nakon proglaπenja sa-mostalnosti, graani Republike Hrvatske ponovno iz-laze na referendum, ali ovog puta da se izjasne za iliprotiv oËuvanja radniËkih prava. To bi trebao biti dru-gi referendum od sa-mostalnosti Hrvat-ske. Ustvari, to je pr-vi pravi referendumu tzv. samostalnojHrvatskoj, jer onajprvi referendum nijebio referendum u sa-mostalnoj Hrvatskoj,veÊ referendum oeventualnoj samos-talnosti te iste Hrvat-ske. Doduπe, bilo je iprije pokuπaja da seprikupe potpisi zaraspisivanje referen-

duma, ali niti jedan od tih pokuπaja nije uspio. Priku-piti 10 posto potpisa od ukupnog broja biraËa u ro-ku od 15 dana, kako je to propisao zakonodavac, Ëi-nilo se nemoguÊom misijom.

Prisjetimo se: zadnji kojima nije uspjelo prikupitipotpise za raspisivanje referenduma, bila je udrugaMore je kopno, Ëiji je cilj bio raspisati referendum oArbitraænom sporazumu sa Slovenijom. Prije njih pot-pise za raspisivanje referenduma o ulasku Hrvatske uNATO pakt prikupljala je i AntiimperijalistiËka inicija-tiva, ali ni njima nije uspjelo prikupiti dovoljan brojpotpisa. Istina, graane je teπko motivirati za pitanjakoja ih se neposredno ne tiËu. “NATO pakt?” “A kajse to mene dotikavle”, razmiπlja prosjeËni hrvatski

Ëovjek. Naravno dase ulazak Hrvatske uNATO pakt tiËe svihnas, ali je u ovomsluËaju politiËka elitauspjela uvjeriti gra-ane da je za njihNATO pakt dobrastvar. NATO Êe nasbraniti od potencijal-nih agresora, Hrvat-skoj Êe po ulasku uNATO pakt porastikreditni rejting, itd.,itd. To da je NATOpakt u osnovi jedna

RREEFFEERREENNDDUUMM

ZZAADDOOSSTTOOJJAANNSSTTVVOO

RRAADDAA

7HHrrvvaattsskkaa rraappssooddiijjaa

imperijalistiËka organizacija u sluæbi Krupnog Kapita-la, to je za obiËnog hrvatskog Ëovjeka metafiziËko pi-tanje. E, a kada bi se hrvatske mladiÊe moralo regru-tirati da ratuju u sastavu NATO pakta, e onda bi toveÊ bilo egzistencijalno pitanje za koje bi se zaintere-sirali πiroki slojevi. To je tako: Ëovjek je ipak u suπtinisebiËno biÊe, koje u sebirazmiπlja otprilike ovako:ti hrvatski vojnici koji Êeratovati i ginuti za tueinterese, oni su za to do-bro plaÊeni; oni su profe-sionalni ratnici - njima jesvejedno za koga Êe gi-nuti, i πto da mi tu sadademonstriramo svoje ne-zadovoljstvo. SliËno serazmiπljalo i po pitanjuArbitraænog sporazumasa Slovenijom. To hoÊe liSlovenija dobiti “dim-njak” u Piranskom zaljevuza izlazak na otvorenomore, to za veÊinu hrvat-skih graana nije nekosupstancijalno pitanje. Alito hoÊe li nam ukinuti re-gres i boæiÊnice, e to jeveÊ prvorazredno nacio-nalno pitanje. Stoga jesindikatima uspjelo ono oËemu su drugi mogli sa-mo maπtati. Na radniË-kom pitanju sindikati suuspjeli prikupiti ne samo 450.000 potpisa, koliko jeminimalno bilo potrebno, veÊ i znatno viπe, oko 813tisuÊa! Jedini kojima je prije njih uspjelo prikupiti ve-liki broj potpisa za raspisivanje referenduma bio jeStoæer za obranu digniteta Domovinskog rata. Onisu 2001. prikupili oko 400.000 potpisa u cilju raspi-sivanja referenduma za suspendiranje ustavnog za-kona o suradnji s Haagom, ali je tadaπnja Vlada naËelu s IIvviiccoomm RRaaËËaannoomm odbila raspisati referendum izstraha da bi rezultat tog referenduma mogao odves-ti Hrvatsku u meunarodnu izolaciju.

Hrvatska lisnica u tuem dæepu

No vratimo se mi na referendum o samostalnostiHrvatske iz 1991. Izmeu tog referenduma i ovogradniËkog postoji neka tajna veza. U sluËajnoj koin-cidenciji, da su sindikati na konferenciji za tisak obja-vili rezultate svoje petnaestodnevne aktivnosti samodan prije Dana hrvatske dræavnosti koji se slavi kaodan kada je Hrvatski Sabor na temelju prethodnogreferenduma o raskidanju dræavnopravnih veza saSFRJ donio Ustavnu odluku o samostalnosti i suvere-nosti Republike Hrvatske, ima neke simbolike. Kaoπto je rekao KKrreeππiimmiirr SSeevveerr: referendum iz 1991. bioje praznik nezavisnosti, dok Êe ovaj referendum bitipraznik demokracije. Mi bismo joπ dodali da je onaj

prvi referendum bio referendum optimizma, dok jeovaj drugi referendum - referendum oËaja. Godine1991. mnogi su radnici naivno povjerovali da Êe pre-ko noÊi postati kapitalisti, a onda su mnogi od njihpreko noÊi baËeni na ulicu. Onaj radnik koji je ‘91.glasao na referendumu za samostalnu Hrvatsku bio

je pun ideala, vjere i na-de, a taj isti radnik kojisada izlazi na radniËki re-ferendum pun je gorËine,bunta i rezignacije. TeveÊ davne 1991. godine,u predveËerje rata, Hrvat-ska je pucala od naciona-listiËke euforije. Vezalesu se hrvatske i njemaËkezastave, pjevalo se “Dan-ke Deutschland”, obeÊa-vale su se plaÊe od 1000maraka. Svaki je dan biodræavni praznik - tako sebarem moglo zakljuËitipo izvjeπenim zastavama,a danas malo tko i nasam praznik izvjesi dræav-nu zastavu. Neiæivljena usvom domoljublju, Hrvat-ska se devedesetih iæivje-la poput nestaπnog djete-ta, da bi danas jedva pre-æivljavala. Ne samo te‘91., veÊ i ‘71. govorilose: hrvatska lisnica u hr-vatskom dæepu i hrvat-

ska puπka na hrvatskom ramenu! O hrvatskoj lisniciu hrvatskom dæepu najbolje govori Ëinjenica da je 90posto domaÊih banaka u stranom vlasniπtvu, dok jehrvatski vanjski dug dostigao 98 posto BDP-a. ©to sepak tiËe “pobjedniËke vojske” iz Domovinskog rata,od nje je ostala samo jedna “vojnica” u sastavu NA-TO pakta, suvremeni Trenkovi panduri, i niπta viπe!Od “suverene, samostalne i meunarodno priznateHrvatske” ostalo je samo meunarodno priznanje -kao lenta preko ramena pokojnog FFrraannjjee TTuummaannaa.

“Imamo Hrvatsku”, ali kakvu? OpljaËkanu, dein-dustrijaliziranu i demoraliziranu, kontaminiranu i eu-tanaziranu. “Imamo Hrvatsku” s 320.000 nezaposle-nih i 80.000 onih koji rade a ne primaju plaÊu. “Ima-mo Hrvatsku” s pola milijuna branitelja, od kojih jepola laænih i joπ polovica oboljelih od PTSP-a. “Ima-mo Hrvatsku” u kojoj 60 posto zaposlenika prima is-podprosjeËnu plaÊu, i gdje jedan zaposleni uzdræavajednog umirovljenika, “Imamo Hrvatsku” Ëiji premijerodlazi iz politike bez pozdrava, a njegov zamjenik uRemetinec - Hrvatsku “malog” i “velikog Maestra”,“Grutovnice”, “Indexa” “Kamiona” i drugih afera.“Imamo Hrvatsku” s milijun nerijeπenih sudskih pred-meta, u kojoj radni sporovi u prosjeku traju izmeu5 i 7 godina. “Imamo Hrvatsku” u kojoj su nezado-voljni i studenti i seljaci, Hrvatsku u kojoj radnici πtraj-kaju glau da bi dobili svoje krvavo zaraene plaÊe.

Sindikati su ovom akcijom doka-zali da mogu ostvariti puno togaako su jedinstveni, a graani daznaju honorirati sindikalno jedin-stvo i dosljednost, kao πto u pro-tivnom znaju kazniti razjedinje-nost i prevrtljivost sindikalnih Ëel-nika. Ovo je prva akcija u kojoj susindikati sudjelovali jedinstveni, izato su i uspjeli. Mnogi dosadaπ-nji prosvjedi propali su upravozbog sindikalnog nejedinstva. Prviput nakon hrvatskog osamostalje-nja sindikati su postali vrlo moÊnapolitiËka snaga - i to je dobro.Ako budu jedinstveni, graani biim mogli i vjerovati, a povjerenjeje temeljni kriterij legitimnosti.

Takvu mi “imamo Hrvatsku”, a protiv takve Hrvatskese valja boriti! Sindikati ovog puta nisu pozvali gra-ane na ulicu, veÊ na referendum, da se na referen-dumu izbore za svoja temeljna prava. Ustvari, izme-u πtrajka i referenduma nema neke sadræajne razli-ke: i jedno i drugo je demonstracija nezadovoljstva -razlika je samo u formi. Referendum na neki naËinima veÊu politiËku snagu od πtrajka. Jednodnevniπtrajk moæe okupiti najviπe 200 do 300 tisuÊa ljudi, asamo je peticiju za raspisivanje referenduma potpisa-lo 813.000, dok je za oËekivati da Êe na referendumizaÊi viπe od milijun i pol glasaËa. Osim toga, referen-dum je jedan od najdemokratskijih oblika izraæavanjepolitiËke volje: on je oblik neposredne demokracijekoja se ionako vrlo rijetko prakticira u Hrvatskoj. Sa-mo usporedbe radi: Slovenija je od osamostaljenjaimala veÊ πest referenduma, a Hrvatska niti jedan. UsocijalistiËkoj Jugoslaviji referendum se Ëesto prakti-cirao u Organizacijama udruæenog rada; on je biojedna od bitnih formi samoupravnog sistema.

No, zaπto sindikati u Hrvatskoj traæe baπ sada refe-rendum, i πto njime æele postiÊi? Sindikati su pozvaligraane na referendum nakon πto su propali prego-vori s Vladom, a s ciljem da se sprijeËi donoπenje no-vog nakaradnog Zakona o radu. Naime, po tom no-vom prijedlogu Zakona o radu predvia se jednostra-no raskidanje kolektivnih ugovora u javnim i dræav-nim poduzeÊima i uvoenje Poslovnika o radu koji-ma bi se faktiËki sankcionirala samovolja poslodava-ca. Kako je kolektivni ugovor u javnim i dræavnim po-duzeÊima standard po kojem se ravna i privatni sek-tor, ukidanjem tih kolektivnih ugovora dovela bi se uopasnost i prava radnika u privatnom sektoru. Ustva-ri, kolektivni ugovor je temeljni radniËki dokument uRepublici Hrvatskoj (“biblija” radniËke klase); on jebitna nadopuna i nadogradnja Zakona o radu. Zako-nom o radu propisana je tek minimalna plaÊa, a ko-lektivni ugovor utvruje materijalna prava svih radni-ka u Hrvatskoj. On ureuju boæiÊnice, regres, dar zadjecu, naknadu za putne troπkove, ali i plaÊe za pre-kovremeni i noÊni rad, za rad nedjeljom i blagdani-

ma itd. Meutim, Vlada tvrdi da su ti kolektivni ugo-vori stari veÊ deset godina, da su suviπe rigidni (ina-Ëe, ova je rijeË postala omiljena meu tzv. poduzet-niËkom populacijom!) i da bi ih stoga u ovoj krizi tre-balo prilagoditi aktualnoj situaciji, a to znaËi raskinu-ti. Sindikati odgovaraju da su ti kolektivni ugovoripotpisani u vrijeme rata, i ako su se mogli poπtivati uratno doba, zaπto bi se raskinuli sada u miru. (Nijejasno, je li to Vlada æeli reÊi da je danaπnja ekonom-ska situacija gora nego sam rat? Ako je tako, ondaneka to otvoreno kaæe). “Umjesto da uvede kazneneodredbe za poslodavce koji ne isplaÊuju plaÊe ili po-takne donoπenje OpÊeg kolektivnog ugovora za sveradnike, Vlada faktiËki upuÊuje poziv na jednostranoraskidanje kolektivnih ugovora i time radnike izruËu-je na milost i nemilost poslodavcima”, reÊi Êe pred-sjednik Hrvatske udruge sindikata OOzzrreenn MMaattiijjaaππeevviiÊÊ.Raskidanje kolektivnih ugovora ima za cilj i slabljenjesindikata, jer je kolektivni ugovor raison d'être sindi-kalne organizacije. “Ovo s kolektivnim ugovorom jepotkopavanje jedine organizirane snage koja postojiu obrani obiËnih ljudi, a to je potkopavanje poloæajasindikata, ovo je rasturanje sindikata. Sindikat bezkolektivnog ugovora apsolutno je nesvrhovita udru-ga”, bio je rezolutan VViilliimm RRiibbiiÊÊ, predsjednik Maticehrvatskih sindikata.

Dræava bez druπtva

Prikupljenih 813.000 potpisa za referendum velikaje pobjeda sindikata. Dobro, bilo je za oËekivati daÊe sindikati na pitanju kolektivnih ugovora moÊi mo-tivirati veliki broj ljudi, i da Êe se akumulirano neza-dovoljstvo πirih slojeva pretoËiti u potpise za referen-dum, ali se ipak nije oËekivao tako veliki broj potpi-sa, tim viπe πto uopÊe nije lako skupiti 450.000 pot-pisa u 15 dana. ToËno je da su ovi potpisi za referen-dum bili ujedno i izraz protesta protiv vladine politi-ke, ali se varaju oni koji misle da graani nisu znaliπto potpisuju. Moæda graani ne znaju uvijek πto jeu njihovom interesu, ali najËeπÊe znaju πto je na nji-

HHrrvvaattsskkaa rraappssooddiijjaa

hovu πtetu. Sindikati su ovom akcijom dokazali damogu ostvariti puno toga ako su jedinstveni, a gra-ani da znaju honorirati sindikalno jedinstvo i dos-ljednost, kao πto u protivnom znaju kazniti razjedi-njenost i prevrtljivost sindikalnih Ëelnika. Ovo je prvaakcija u kojoj su sindikati sudjelovali jedinstveni, i za-to su i uspjeli. Mnogi dosadaπnji prosvjedi propali suupravo zbog sindikalnog nejedinstva. Prvi put nakonhrvatskog osamostaljenja sindikati su postali vrlomoÊna politiËka snaga - i to je dobro. Ako budu je-dinstveni, graani bi im mogli i vjerovati, a povjere-nje je temeljni kriterij legitimnosti politiËkog sistema.Upravo u situaciji kada politiËke stranke gube povje-renje graana, vrlo je vaæno za buduÊnost Hrvatskeda to povjerenje zadobiju sindikati. Nije dobro zajednu sekularnu dræavu da njezini graani najviπe vje-ruju Crkvi (kao πto pokazuju neka istraæivanja javnogmnijenja) - bilo bi dobro da viπe vjeruju u sindikatekao one koji se zalaæu za Æivot dostojan Ëovjeka naOvom Svijetu. ©to se tiËe sindikalnog referenduma,valja primijetiti joπ neπto, a to je da je ovo prvi refe-rendum koji izlazi iz okvira tzv. dræavotvornih intere-sa. Onaj prvi referendum o samostalnosti bio je mo-tiviran dræavotvornim interesima; on je iπao na stva-ranje Dræave, i to “dræave bez druπtva” πto Êe se po-sebno pokazati u prvom desetljeÊu HDZ-ove vladavi-ne. Za razliku od njega, ovaj drugi referendum moti-viran je druπtvenim, socijalnim interesima; on “odoz-do” vrπi pritisak na dræavu da uredi Zakon o radu pomjeri radnika. S izuzetkom peticije za raspisivanje re-ferenduma protiv ulaska Hrvatske u NATO pakt, i pe-ticija za referendum protiv ustavnog zakona o surad-nji s Haagom i peticija za referendum protiv Arbitraæ-nog sporazuma sa Slovenijom, ne samo da su bilemotivirane “dræavotvornim interesima”, nego su Ëakbile nadahnute i retrogradnim nacional-πovinistiËkimidejama.

Peticiju za radniËki referendum svojim su potpisi-ma podræale i neke javne osobe, kao na primjer MMaa--nnii GGoottoovvaacc i SSeevveerriinnaa. Sindikate su podræale i mnogestranke: od krajnje ljevice do krajnje desnice. Dobro,

opozicione stranke su nastojale iskoristiti ovu situaci-ju oko referenduma za materijalizaciju svojih politiË-kih interesa, ali to je normalno za opoziciju. ZZoorraannMMiillaannoovviiÊÊ nije prvi dan potpisao peticiju, ali ju je ipakpotpisao. SDP se nije snaænije ukljuËio u prikupljanjepotpisa (æeleÊi valjda ostati “konstruktivno suz-dræan”), ali je to zato uËinio DDrraagguuttiinn LLeessaarr. Njegovaje Stranka rada prikupila Ëak 80.000 potpisa za sin-dikate. (InaËe, ta bi stranka mogla relativno dobroproÊi na sljedeÊim parlamentarnim izborima, s obzi-rom da Êe iza sebe imati sindikate kao svoje prirod-ne saveznike). RRaaddiimmiirr »»aaËËiiÊÊ je podræao referendum,ali s rezervom prema sindikalnim zahtjevima: ustvari,on je podræao referendum s figom u dæepu, viπe kaoprotest protiv Vlade nego iz solidarnosti s radnicima;njega je kao poduzetnika srce vuklo viπe u taborHUP-a, ali mu je politiËki instinkt govorio da potpiπepeticiju, a politiËki instinkt, kao πto znamo, nikadane vara (sic!). Sindikalne zahtjeve podræao je, izme-u ostalih, i FranjevaËki svjetovni red, i mnogi drugi,ali ne i predsjednik Republike Hrvatske IIvvoo JJoossiippoovviiÊÊ,koji je navodno morao ostati “neutralan”, πto su musindikalci s pravom zamjerili. JosipoviÊ koji je dobioizbore na paroli o socijalnoj pravdi nikako u ovomsluËaju nije smio ostati neutralan. Bilo kako bilo, re-ferendum se ne moæe izbjeÊi, mada je njegov rezul-tat predvidljiv, kao πto je bilo predvidljiv i rezultat re-ferenduma o samostalnosti. Treba ovom prilikom re-Êi da Hrvatsku uskoro Ëeka joπ jedan referendum, ato je referendum o ulasku u EU, s tim da je rezultattog referenduma veÊ teæe predvidjeti. Naime, premanekim istraæivanjima javnog mnijenja, graani Hrvat-ske su podijeljeni po pitanju ulaska u EU, iako je zasada joπ uvijek viπe onih koji su za ulazak u EU. No,s obzirom na ekonomsku krizu i porast euroskepti-cizma, nije iskljuËeno da bi se taj omjer za godinu da-na mogao preokrenuti u korist protivnika EU, πto midakako ne priæeljkujemo, jer znamo da bi od toganajviπe koristi imala desnica. Ono pak πto mi æelimoi Ëemu se nadamo, to je europska Hrvatska - radniË-ke demokracije!

9HHrrvvaattsskkaa rraappssooddiijjaa

10

Osnovni obrazac napretka svake ozbiljne tvrtke urazvijenim zemljama je stalno i sve veÊe ulaganjeu razvoj.

NajveÊi dio devastirane industrije u Hrvatskoj nije 20godina gotovo niπta ulagao ni u razvoj proizvoda, ni urazvoj tehnologije, ni u znanje kadrova.

IImmppeerraattiivv rraazzvvoojjaaSituacija u pogledu ulaganja u razvoj se u razvijenom

svijetu tokom vremena stalno i intenzivno mijenja, ali uvi-jek s istim trendom sve veÊih ulaganja. Tko to nije u sta-nju stalno Ëiniti, ne moæe preæivjeti. Vrlo je dobro poznatobrazac napretka svake tvrtke, koji se sastoji od stalnih isve veÊih ulaganja i to: u tehnologiju proizvodnje, u raz-voj proizvoda i u kadrove (znanje).

Ulaganja u razvoj (i proizvoda i tehnologije) postala suparadigmom opstanka u danaπnjem poslovnom svijetu,ali ulaganja u znanje sve viπe preuzimaju kljuËnu ulogunapretka, a time i opstanka svake tvrtke.

IISSJJEE»»CCII IIZZ PPOOSSLLOOVVNNOOGG SSVVIIJJEETTAA

MMjjeessttoo ddooggaaaajjaaMjesto dogaaja je jedna velika hrvatska tvrtka, koja je

nekad bila simbolom napretka i razvoja u πirim razmjeri-ma. Organizacijska koncepcija krovne tvrtke je bila stan-dardna, tj. takva da je unutar nje egzistiralo viπe internihproizvodnih tvrtki prema asortimanu proizvoda, zatimjedna razvojna tvrtka, jedna tvrtka za marketing i inæenje-ring, kao i joπ neke tvrtke kao prateÊe sluæbe.

Interna razvojna tvrtka je za Ëitav sustav krovne tvrtkeosiguravala suvremeni razvoj proizvoda unutar sustava.Bez obzira na tadaπnji politiËki sustav i svoju produktiv-nost, moæe se sa sigurnoπÊu tvrditi da je razvojna tvrtkaosiguravala cijelom sustavu razvoj proizvoda i tehnologi-je na razini koja je bila u zaostatku 3 - 5 godina iza naj-suvremenijih i vrhunskih zapadnih proizvoda. Takav mini-malan zaostatak za najrazvijenijim tvrtkama ZapadaomoguÊavao je siguran plasman svojih proizvoda bilogdje u svijetu pa je s time stekla zavidan renome.

I interna tvrtka, koja je pokrivala marketing i inæenje-ring, omoguÊavala je mnogim internim proizvodnim tvrt-

kama da plasiraju vrlo velik dio svojih proizvoda i krozprodaju velikih sloæenih sustava po principu `kljuË u ru-ke`, a koji su bili na vrhunskoj svjetskoj razini.

PPrriiËËaa oo ppooËËeettkkuu Predstavljena krovna tvrtka se krajem 80-tih i poËet-

kom 90-tih godina proπlog stoljeÊa naπla, kao i mnogedruge hrvatske tvrtke, u ozbiljnim financijskim poteπko-Êama, jer je svakog mjeseca nastajao gubitak od viπe sto-tina tisuÊa US$ bez izgleda za oporavak. Razlozi, koji sudo toga doveli, kao i uvijek u takvim sluËajevima, su mno-gobrojni, a jedan od glavnih je bilo smanjivanje opseganovih ugovorenih poslova zbog potresnih politiËkih i gos-podarstvenih poremeÊaja u Evropi i u svijetu.

Takve situacije su se uvijek dogaale i danas se doga-aju gotovo svakodnevno u svijetu, pa to ne bi nipredstavljalo niπta posebno, da se nastavak priËe odvijao,kao svugdje u svijetu.

Naime, u svijetu najËeπÊe u takvim sluËajevima, kao pr-vi potez vlasnik mijenja upravu tvrtke, a kao drugi privre-meni potez je otpuπtanje dijela radnika u proizvodnimpogonima, kod kojih je doπlo do bitnog smanjenja opse-ga posla, ali ËuvajuÊi jezgru najkvalitetnijih ljudi. TreÊi po-tez vlasnika je pojaËano ulaganje u razvoj i opremu, radiinoviranja proizvoda ili razvoja novih proizvoda i tehnolo-gije, koji bi u narednom periodu omoguÊili bolji plasmansvojih proizvoda. »etvrti potez vlasnika su dodatni napo-ri i ulaganja u marketing i promociji novih ili inoviranihproizvoda, koji bi osigurali plasman.

MoguÊi drukËiji, ali isto Ëest scenarij u svijetu kod tak-vih sluËajeva je prodaja tvrtke novom vlasniku, koji pro-vodi isti naËin oporavka, kao πto je navedeno u prethod-nom sluËaju.


PERSPEKTIVA BEZ RAZVOJA:mikroanaliza jedne velike hrvatske tvrtke

PPeerroo TTaammbbuurraa

Uz Ëasne izuzetke, velik dioindustrije je devastiran, i onaj dio,koji je pukim sluËajem preæivio, nije20 godina niπta ulagao ni u razvoj,ni u opremu, ni u kadrove.

”

”

11

No to πto se dogaalo u naπoj tvrtki, koju smo poËelianalizirati, nema baπ nikakve veze s uobiËajenim scenari-jima u svijetu, nego je bio baπ obrnut od oËekivanog, uo-biËajenog i u praksi utvrenog kao uspjeπnog, πto je go-tovo sigurno posljedica jednog politiËkog i mentalnog (alinakaradnog) sklopa u druπtvu.

Radi zornije usporedbe uobiËajenih scenarija u svijetu iscenarija, koji se odvijao kod analizirane tvrtke, prikaza-na je tablica, u kojoj je prvi stupac uobiËajeni scenarij usvijetu, a drugi stupac scenarij razmatrane tvrtke.

Svakom imalo obrazovanom Ëovjeku je bilo potpunojasno, da takav scenarij znaËi ‘rezanje grane na kojoj sesjedi’.

No ipak, rado bi se vremenski vratili na sam poËetakovog scenarija, kada je definitivno obznanjeno da je tvrt-ka u poteπkoÊama i πto uprava krovne tvrtke namjeravapoduzeti (likvidaciju razvojne i marketing-inæenjering tvrt-ke). Mnogi razumni ljudi nisu mogli vjerovati u takav sce-narij. Vlasnik tvrtke je bila dræava, a nekompetentna i di-letantska vlast u dræavi nije niti znala πto se dogaa, nitije znala πto treba Ëiniti, niti je marila za bilo koga. Oni suigrali neke druge igre, za njih osobno mnogo vaænije, Ëi-je Êe posljedice ovaj narod trpjeti joπ desetke godina nadnu evropske civilizacije.

U poËetnoj fazi ovih dogaaja, neki inicijativni ljudi (alipolitiËki neutjecajni) htjeli su dobronamjerno upoznati ak-tualnu politiËku vlast na moguÊe katastrofalne posljediceza tvrtku u cjelini zbog poteza uprave tvrtke, koju ista na-mjerava provesti.

Zatraæili su prijam kod ministra gospodarstva, koji je Ëakna njihovo ugodno iznenaenje pozitivno prihvaÊen i vrlobrzo je dogovoren sastanak. Na sastanku ih je primio nje-gov pomoÊnik, kojemu je na jedan vrlo lijep i kulturan na-Ëin iznesena problematika tvtke i namjera uprave tvrtke,s jednim malim naglaskom da bi takvi potezi uprave mo-gli dovesti do vrlo teπke situacije tvrtke u sljedeÊem raz-doblju. PomoÊnik ministra za gospodarstvo bio je priliËnozaËuen takvim namjerama uprave tvrtke za rjeπenje kri-ze tvrtke i obeÊao je obavijestiti ministra gospodarstva otome i vidjeti πto se moæe uËiniti po tom problemu.

U daljnjem tijeku dogaaja, meutim, u tablici nave-den scenarij, kao namjera rjeπavanja problema tvrtke, od-

vijao se svojim tempom po planu bez ikakvih poteπkoÊai proveden je uspjeπno do kraja. Tako provedeni scenarijrjeπavanja problema tvrtke poËeo je donositi oËekivanerezultate. Interne proizvodne tvrtke su se s vremenompoËele redom nalaziti u sve teæoj i teæoj materijalnoj si-tuaciji, pa su i one poËele tada postupno otpuπtati svojeradnike. Tako je kroz desetak godina smanjen broj za-poslenih za viπe od 5 puta. U meuvremenu su viπe pu-ta promijenjene uprave svih internih tvrtki, a promijenje-na je i uprava krovne tvrtke, πto nimalo nije umanjilo de-vastaciju tvrtke, nego ju je samo ubrzavalo.

U meuvremenu su formirane i nove tvrtke za razvoj iinæenjering, ali u vrlo jadnom opsegu (dvadeset puta ma-njem od onih prije krize). Meutim, one nisu formirane sonom namjerom, koju su imale za cjelokupnu tvrtku uprethodnom razdoblju, nego da eventualno neπto rade,ako znaju i mogu, i da se snalaze na otvorenom træiπtu,kako znaju. Jedan Ëlan uprave krovne tvrtke bio je Ëak za-duæen za razvoj cijele krovne tvrtke, ali nikome nije bilojasno πto taj Ëovjek zapravo godinama radi, kada u cije-loj tvrtki uopÊe nije bilo nikakvog razvoja, niti se bilo πtorazvojnoga pokretalo na razini krovne tvrtke.

RRaazzvvoojj iizznnaadd ssvveeggaaNastavak priËe se sastoji od nekoliko zanimljivih crtica,

koje se odnose na istu krovnu tvrtku odnosno o Ëovjekukoji je bio u upravi zaduæen za razvoj.

PPrrvvaa ccrrttiiccaa govori o onom Ëlanu uprave krovne tvrtke,koji je bio zaduæen za razvoj. Taj Ëovjek je prije tog svogzaduæenja bio predsjednik uprave jedne od internih pro-izvodnih tvrtki, koja je bila u velikim poteπkoÊama, pa juje isti Ëovjek trebao iz toga izvuÊi novim proizvodnim pro-gramom. On je tako “uspjeπno” odradio svoj posao, daje ta tvrtka ubrzo potpuno propala i likvidirana.

DDrruuggaa ccrrttiiccaa govori o priËi istog Ëovjeka, dok je bio uupravi krovne tvrtke. Naime, uprava krovne tvrtke je traæ-ila podrπku aktualne politiËke vlasti za dobivanje nekihposlova. No, hrvatska im je vlast u viπe navrata jednostav-no i transparentno odgovarala da to ne mogu od njih do-biti, jer oni predstavljaju tvrtku `mastodont`, koja moraizumrijeti.

TTrreeÊÊaa ccrrttiiccaa, naæalost, isto govori o spomenutom Ëov-jeku. Naime, pri jednoj od promjena uprave krovne tvrt-ke, ovaj je Ëovjek maknut iz uprave krovne tvrtke i pos-tavljen za predsjednika uprave interne razvojne tvrtke.Tom prilikom je sazvao uæe rukovodstvo te interne tvrt-ke, da bi im objasnio svoj dolazak na Ëelo tvrtke i svojenamjere u pogledu razvoja. Tada je izjavio kako je on ido sada zapravo bio zaduæen za razvoj, ali se nije imaovremena time baviti, jer je osnovna strategija upravekrovne tvrtke bila da se svaka interna tvrtka snalazi natræiπtu kako zna, a tko ne posluje pozitivno neka smanju-je troπkove poslovanja smanjenjem broja zaposlenih, us-postavljajuÊi na takvoj osnovi sustav “tko preæivi - preæi-vi”.

UUssppjjeeππnnoosstt ttvvrrttkkeeKao rezime stanja u tvrtki moæemo samo konstatirati

kako je krovna tvrtka postala u javnom æivotu vrlo uspjeπ-na. Ako pitate, kako je to moguÊe u tvrtki, koja poslujena ovako katastrofalnim osnovama, odgovor je potvr-


12

dan. Pojednostavljeno to izgleda ovako: krovna tvrtka neprelijeva dobitak uspjeπnih internih tvrtki u gubitak neus-pjeπnih, jer bi onda ukupan rezultat krovne tvrtke bio upi-tan, nego se svi gubici pokrivaju postupnom prodajomogromne imovine, kojom tvrtka raspolaæe, a sav dobitakinternih tvrtki postaje zapravo ukupan dobitak krovnetvrtke.

PPrriimmjjeerr ppoottiiccaajjaa rraazzvvoojjaa Primjer iz prakse govori o razvojnoj situaciji u jednoj ve-

Êoj hrvatskoj tvrtki, koja je nekad bila simbol napretka irazvoja industrije i o Ëovjeku, kojeg smo veÊ prije spome-nuli, a koji je postao predsjednik uprave interne tvrtke zarazvoj. Odmah po ustoliËenju je sazvao jedan veÊi skupzaposlenika u tvrtki i obavijestio o dogovoru s novomupravom krovne tvrtke, da Êe krovna tvrtka poticati sva-ki razvoj na træiπnim osnovama unutar sustava krovnetvrtke. To znaËi da Êe krovna tvrtka sufinancirati svakirazvoj, koji bude dogovoren i zajedniËki financiran odstrane neke interne proizvodne tvrtke i interne tvrtke zarazvoj. Razvojni projekti bi trebali biti jedno- i dvogodiπnjii svake bi se godine u narednom razdoblju mogao poËi-njati novi razvojni projekt.

To je predstavljalo nevjerojatan zaokret u odnosu nadevastaciju tvrtke u proteklih desetak godina teπkih pro-maπaja. Da li je moguÊ takav zaokret? Pa nisu valjda naËelu krovne tvrtke doπli odgovorni i pametni ljudi? To jeizgledalo nevjerojatno i nemoguÊe.

Ovakva nagla promjena u razvojnoj strategiji krovnetvrtke je ljude toliko potakla i oduπevila, da su odmah po-Ëeli hvaliti novu upravu krovne tvrtke i otvoreno govoritio proπloj upravi, kako je bila loπa i neuspjeπna i kako jeupropastila cijelu tvrtku. U ovakvoj euforiji poticaja no-vog razvoja je to bio sasvim pogreπan zakljuËak, jer kakomoæe uprava krovne tvrtke, koja je provodila namjerevlasnika (dræave) o ìzumiranju tvrtke mastodonta`, bitiloπa, ako taj zahtjev realizira bez velikih potresa kroz jed-no dulje razdoblje od desetak godina i smanji broj zapos-lenih pet puta. To moæe svatko uvidjeti, no treba ostavi-ti ljudima, da æive i u krivom uvjerenju, ako im je tako la-kπe sve podnijeti.

PPrriiËËaa oo rraazzvvoojjnnoomm pprroojjeekkttuuNovi predsjednik uprave interne tvrtke za razvoj od-

mah nakon postavljanja pokreÊe u jednoj od internih pro-

izvodnih tvrtki razgovore o razvojnom ciklusu za proizvo-de njihovog asortimana. Nakon toga se odræava sasta-nak struËnjaka proizvodne tvrtke sa struËnjacima razvoj-ne tvrtke, radi dogovora o elementima razvojnog projek-ta.

Prijedlog razvojnog projekta su u stalnom dogovoru sastruËnjacima proizvodne tvrtke napravili struËnjaci razvoj-ne tvrtke, a isti se odnosio na znaËajno unapreenje raz-voja proizvoda i njegove kvalitete, te uπtede u proizvod-nji. Prijedlog projekta je bio vrhunski napravljen sa svimelementima koje takav projekt mora sadræavati. Ocjenapredsjednika uprave interne tvrtke za razvoj o samomprijedlogu projekta bila je vrhunska i istaknuo je kako jeto zapravo pravi model za izradu drugih razvojnih proje-kata u kasnijoj fazi. Usuglaπeni prijedlog razvojnog pro-jekta potpisan je od strane obiju internih tvrtki i predanpredsjedniku uprave krovne tvrtke na razmatranje.

Ali nisu vaæni hvalospjevi o prijedlogu projekta, kolikoËinjenica, da Êe se sam projekt financijski isplatiti uπteda-ma veÊ za 2-3 godine, a da Êe uz to izuzetno mnogo po-dignuti kvalitetu i razinu rada struËnjaka, koja Êe se re-flektirati na podizanje kvalitete proizvoda tvrtke na vr-hunsku svjetsku razinu, te uπtede u tvrtki, Ëime se osigu-rava njena bolja konkurentnost na træiπtu.

Globalna ocjena uprave krovne tvrtke o prijedlogu raz-vojnog projekta bila je povoljna, pa je razvojni projekt na-Ëelno prihvaÊen, uz ogradu da je joπ potrebno porazgo-varati o problemu sufinanciranja od strane krovne tvrtke,jer tu navodno ima poteπkoÊa.

Mjesec dana poslije predaje prijedloga projekta pred-sjedniku uprave krovne tvrtke izvrπena je smjena upraveinterne proizvodne tvrtke, s kojom je potpisan prijedlograzvojnog projekta. Razlozi smjene ovdje nisu relevantni,ali se je s novom upravom interne proizvodne tvrtke mo-rao ponovno pokrenuti razgovor o sudbini prijedlogaprojekta, a posebno obzirom na trenutne poteπkoÊe usufinanciranju od strane krovne tvrtke. Uprava proizvod-ne tvrtke je s obzirom na znaËaj ovog prijedloga razvoj-nog projekta za nju predloæila da ona sama preuzme Ëaki dio financiranja, koji je bio predvien za krovnu tvrtku.

Za tako dogovoren prijedlog projekta odluËeno je dase napravi prezentacija prijedloga pred cijelom upravomkrovne tvrtke i upravama obiju tvrtki supotpisnica u rokuod mjesec dana. Sastavljen je dnevni red (uvod, predstav-ljanje projekta, izlaganja specijalista iz pojedinih struËnih


13

podruËja za detaljna objaπnjenja, diskusija o projektu).Kako bi prezentacija projekta pri izlaganju pojedinih spe-cijalista iz obje tvrtke bila πto kvalitejija, dogovoren je sas-tanak o usklaivanju izlaganja i naËinu prezentacije pro-jekta s razmjenom folija pripremljenih za prezentaciju.

No, tada su se najednom pojavile podjele izmeustruËnjaka iz razvojne tvrtke i struËnjaka iz proizvodnetvrtke, jer struËnjaci iz proizvodne tvrtke odjednom izla-ze s novom tezom. Predloæeni razvojni projekt koji se od-nosi na cijelu paletu njihovih proizvoda je u redu, ali bi bi-lo potrebno napraviti joπ neke nove razvojne projekte, akoji bi se odnosili na samu proizvodnju i njenu tehnologi-ju, jer je ista u vrlo loπem stanju. To je objeruËke prihva-Êeno od strane struËnjaka razvojne tvrtke i predloæenoda sada struËnjaci proizvodne tvrtke naprave prijedlognovog razvojnog projekta, koji Êe se odnositi na tehnolo-giju i proizvodnju.

Druga nesuglasica opet se iznenada pojavila u naËinuprezentacije postojeÊeg stanja djelatnosti u proizvodnojtvrtki, a na koje se odnosi prijedlog razvojnog projekta.Naime, struËnjacima proizvodne tvrtke je bilo teπko priz-nati loπe stanje u djelatnostima koje sami obavljaju, pa jenjihova prezentacija postojeÊeg stanja postavljena takoafirmativno, da se postavlja i pitanje same svrsishodnostirazvojnog projekta. Meutim, kako je bilo evidentno, dasu razlozi za nesuglasice neminovno proizaπli iz promije-njenih stavova nove uprave proizvodne tvrtke, to je on-da ipak sve tako ostavljeno za prezentaciju prijedlogaprojekta, koja je odræana u prostorima uprave krovnetvrtke.

Nakon prezentacije prijedloga projekta razvila se disku-sija. Diskusija Ëlanova uprave krovne tvrtke i proizvodnetvrtke bila je na zaprepaπÊujuÊe niskoj razini. Jedina svjet-la toËka diskusije je bila od strane jednog Ëlana upraverazvojne tvrtke, koji je rekao da je o tom prijedlogu raz-vojnog projekta govorio u jednoj drugoj velikoj hrvatskojtvrtki, koja je vrlo znaËajan kupac proizvoda ove proiz-vodne tvrtke i kako je to imalo izvanredan odjek u tojtvrtki i dobio za to nevjerojatne pohvale.

Na kraju je zakljuËeno kako eventualne dopune prijed-loga razvojnog projekta treba napraviti unutar mjesecdana te napraviti novu raspravu. Daljni dogovori izmeurazvojne i proizvodne tvrtke u vezi sudbine projekta viπenisu bili moguÊi, jer je predsjednik uprave proizvodnetvrtke izjavio da se ne slaæe s prijedlogom razvojnog pro-jekta, pa su svi pokuπaji u tom smislu propali, jer su se na-vodno predsjednik uprave krovne tvrtke i predsjednikuprave proizvodne tvrtke tako dogovorili.

Tako je propala najbolja inicijativa i najbolji prijedlograzvojnog projekta, koji je ova tvrtka ikad imala. Nekekasnije informacije dobivene u Ëetiri oka od predsjednikauprave krovne tvrtke pokazuju, da isti predsjednik nijeuopÊe zainteresiran ni za razvoj, ni za krovnu tvrtku, ne-go jedino za svoje velike vlasniËke udjele u jednoj od in-ternih tvrtki, koje on prodaje svojoj krovnoj tvrtki, u kojojje predsjednik, uz peterostruku osobnu zaradu, kao i zaostale vrste meπetarenja s dionicama.

PriËa o posljedicama ‘intenzivnog’ ulaganja u razvojKao krunu ovih istinitih priËa istaknut Êemo ‘genijal-

nost’ uprave krovne tvrtke, koja nakon totalne devasta-cije znanja i sposobnosti u tvrtki u toku proπlih 20-tak go-

dina, te bez ikakvih ulaganja u razvoj u tom razdoblju,zakljuËuje kako veÊi dio proizvodnje tvrtke nije konkuren-tan na slobodnom træiπtu i da je treba napuπtati, a da tre-ba prodavati znanje - tzv. ‘know-how’, i kako treba bitiorijentiran na izvoz, a ne na domaÊe træiπte. Moæemo sisamo misliti, kakvo Êe znanje prodavati tvrtka, koja je sa-mo 1990. i 1991. godine otpustila preko 2000 ljudi s vi-sokom spremom, a da o kasnijem tijeku dogaaja uop-Êe i ne govorimo, jer danas proizvodne interne tvrtke vi-πe nisu u stanju raditi poslove koji su nekad bili rutina.

SSppoossoobbnnoosstt ooppssttaannkkaa ii ppeerrssppeekkttiivvaaDa li na osnovi iznesenih potresnih priËa iz stvarnog æi-

vota uopÊe postoji realna πansa za izlazak iz tako teπkesituacije preæivjelih tvrtki, tj. da li uopÊe postoji realnasposobnost za pravi iskorak i oporavak u takvim okolnos-tima? Moramo, naæalost, konstatirati, da realne sposob-nosti za oporavak i opstanak takve i sliËnih tvrtki u da-nom spletu okolnosti ljudi u upravi, vlasti, politike i æivo-ta viπe uopÊe nema. Naravno da je ponegdje moguÊ izu-zetak, ali viπe kao sluËajan dogaaj, nego normalna prak-sa za velik dio osiromaπene industrije u cjelini.

Kakvo je stanje u naπim preostalim tvrtkama u pogle-du ulaganja u razvoj? Uz Ëasne izuzetke, velik dio indus-trije je devastiran, i onaj dio, koji je pukim sluËajem preæ-ivio, nije 20 godina niπta ulagao ni u razvoj, ni u opremu,ni u kadrove. Na osnovi toga moæemo i sami zakljuËitikakva je konkurentnost takvih tvrtki i kako to onda mo-ra zavrπiti. Jedino je ostalo pitanje, kada Êe se to komedogoditi, jer se to zapravo veÊ svakodnevno i dogaa.

Kao ilustraciju postojeÊeg katastrofalnog stanja u raz-voju i znanju moæemo samo pogledati broj registriranihpatenata u Dræavnom zavodu za intelektualno vlasniπtvoi usporediti ga s drugim razvijenim i tranzicijskim zemlja-ma, pa Êemo uvidjeti da se nalazimo na samom dnu svihdijagrama i tablica. Naravno, da nije broj registriranih izu-ma ono πto Êe nas pokrenuti ili πto Êe osigurati opstanakove jadne industrije, ali to je ipak ogledalo stanja i poka-zatelj sve bijede u kojoj se nalazimo, te perspektive, kojanas Ëeka.

TTkkoo jjee zzaabbrriinnuutt??Analizom svih subjekata, koji bi eventualno mogli bi-

ti zabrinuti zbog takvog stanja razvoja u naπim renomi-ranim tvrtkama, a koje su sluËajno preæivjele u sveop-Êem pustoπenju naπe industrije i njihove besperspektiv-ne situacije, moæemo zakljuËiti, da to apsolutno niko-ga od odgovornih struktura vlasti i tvrtki ne zabrinjava,jer se to smatra dijelom poslovnog procesa, koji je flui-dan, πto znaËi promjenljiv, a istovremeno i unutarnji iautonoman.

Da li su zabrinuti zaposlenici? Zapravo i nisu, jer iako tovide i znaju, mnogi nisu svjesni dugoroËnih posljedica. Pakako je naizgled sve u redu, onda moæe tako i ostati, acijelo druπtvo Êe joπ i viπe zaostati za onima koji idu na-prijed.

Pero Tambura je pseudonim “insidera” tvrtke okojoj se radi, a koja se ne moæe imenovatizbog potrebe oËuvanja autorove anonimnosti.


1155 ggooddiiππnnjjiiccaa ddaayyttoonnsskkoogg ssppoorraazzuummaa

Ustav Bosne i Hercegovine sadræi oËigledneprotivrjeËnosti u svom normativnom dijelu,koje bitno ograniËavaju demokratski kapaci-

tet cjelokupnog ustavnog poretka i kvalifikuju gakao suprotnog pojedinim vaænim civilizacijskim dos-tignuÊima u sferi ljudskih prava i sloboda. Iz toga seizvode dva zakljuËka: prvo, iz normativnog dijela Us-tava Bosne i Hercegovine moraju biti otklonjenenorme koje su suprotne odredbama Evropske kon-vencije o zaπtiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,ali i meunarodnih konvencija o ljudskim pravima islobodama navedenim u Aneksu I Ustava Bosne iHercegovine; drugo, institucionalni sistem Bosne iHercegovine, normiran u Ëlanovima IV i V Ustava,mora biti reformisan u smislu jednakosti politiËkihprava i sloboda svih graana Bosne i Hercegovine,nezavisno od njihove etniËke (ne)pripadnosti.

Sadræaj spornih ustavnih normi

ProtivrjeËnost ustavnih normi i negiranje pojedinihprava i sloboda sadræanih u meunarodnim konven-cijama o ljudskim pravima i slobodama imaju svojeuporiπte u druπtveno-politiËkim procesima tokom90-ih godina, naroËito u ratu i u dominaciji istih po-litiËkih elita u poslijedejtonskom periodu. Stoga seproblem protivrjeËnosti i “protivpravnosti” UstavaBosne i Hercegovine moæe posmatrati sa nekolikoaspekata: druπtvenih Ëinilaca koji su ih uslovili; inte-resa politiËkih elita da ih otklone; sadræaja ustavnerevizije koja treba da otkloni protivrjeËnosti i “protiv-pravnost”. Termin “protivpravnost” u ovom radu ko-ristimo u prenosnom znaËenju, kao oznaku neus-klaenosti Ustava Bosne i Hercegovine sa pravnim ipolitiËkim principima o nuænosti univerzalnosti ljud-skih prava i sloboda. Iako je Ustav Bosne i Hercego-vine najviπi pravni akt koji kao takav predstavlja iz-vor i osnov pravnog poretka Bosne i Hercegovine,on je u suprotnosti sa izvjesnim meunarodnoprav-nim normama koje je sam inkorporirao u ustavno-pravni sistem Bosne i Hercegovine, πto znaËi da je usuprotnosti i sa vlastitim ustavnim normama.

U ovom radu Êemo se ograniËiti samo na one ne-dostatke normativnog dijela Ustava Bosne i Herce-govine kojima se naruπava ustavna norma o odsust-vu i zabrani diskriminacije. Ti nedostaci se u prvomredu odnose na sastav i naËin izbora najvaænijih po-litiËkih institucija Bosne i Hercegovine - Parlamentar-ne skupπtine (preciznije, Doma naroda) i Predsjed-niπtva Bosne i Hercegovine. VidjeÊemo da su normesadræane u Ëlanovima IV i V Ustava, u suprotnostine samo sa meunarodnim konvencijama o ljudskimpravima i slobodama, nego i sa opπtim ustavnimnormama o formalnoj jednakopravnosti graanaBosne i Hercegovine.

Dobro je poznato da su sa stanoviπta ostvarivanjaljudskih prava i sloboda najproblematiËniji Ëlan IV 1i Ëlan V stav 1 Ustava Bosne i Hercegovine, jer se nji-ma jamËi pasivno biraËko pravo na izborima za Domnaroda Parlamentarne skupπtine i PredsjedniπtvoBosne i Hercegovine samo konstitutivnim narodima,a i njima ne u cijelosti, veÊ u zavisnosti od mjestaprebivaliπta. Pasivno biraËko pravo, dakle, “Ostali-ma”1 ne pripada uopπte, a konstitutivnim narodimasamo ako ga ostvaruju u jednom od entiteta (onone pripada Srbima u Federaciji Bosne i Hercegovine,a Boπnjacima i Hrvatima u Republici Srpskoj).

Osim ovih ustavnih normi, u suprotnosti sa osnov-nim ustavnim principima je i ustavna konvencija osastavu Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Uprkostome πto izriËita ustavna norma ne postavlja bilokakva ograniËenja i uslove u pogledu nacionalne pri-padnosti domaÊih sudija Ustavnog suda Bosne i Her-cegovine, ustavnom konvencijom je ustanovljeno daÊe u njegov sastav biti imenovano po dvoje sudija izreda svakog konstitutivnog naroda, pri Ëemu Êe Sr-bi biti iz Republike Srpske, a Boπnjaci i Hrvati iz Fe-deracije Bosne i Hercegovine. Nije sluËajno i neobiË-no πto je jedna nepisana ustavna norma, u sistemukoji poËiva na pisanom i krutom ustavu, u suprot-nosti sa pisanom ustavnom normom. To proistiËe izdvije Ëinjenice. Prva je naËin tumaËenja principa nakojima poËiva ustavno ureenje Bosne i Hercegovi-ne, a druga je nemar ustavotvorca za konzis-

14

Diskriminacija u Ustavu Bosnei Hercegovine

dr.sc. Goran MarkoviÊ


tentnost ustavnog teksta, zbog Ëega se moglo do-goditi da se ustavnom konvencijom kao neformal-nom i nepisanom normom restriktivnije ureuje jed-no pitanje nego πto to dopuπta formalna i pisananorma. U vrijeme donoπenja Ustava Bosne i Herce-govine se smatralo da se njena teritorija sastoji odnekoliko etniËki Ëistih teritorija, a njen ustavnoprav-ni poredak treba da sankcioniπe Ëinjenicu dominaci-je jednog odnosno dva naroda u jednom odnosnodrugom entitetu. Iz toga je slijedio sastav politiËkihinstitucija kakav je predvien Ëlanovima IV i V Usta-va. Drugo, ako je Ustav imperativno propisao da Êenajvaænije politiËke institucije biti sastavljene poprincipu kojim Êe se krπiti pasivno biraËko pravo po-jedinih etniËkih grupa, nema razloga da se ne povu-Ëe analogija sa sastavom drugih institucija (poputUstavnog suda), tim prije πto ustavna norma ne pro-pisuje niπta u pogledu njihovog nacionalnog sasta-va. Kasnije Êemo pokazati da je ova logika neprih-vatljiva po dva osnova.

Diskriminacija “Ostalih”, a dijelom i konstitutivnihnaroda, pri izboru Predsjedniπtva Bosne i Hercegovi-ne je dovela do protivrjeËnosti prilikom odreenjasubjekta kojeg zastupaju Ëlanovi ove institucije, ta-ko da se analizom normi iz Ëlana V Ustava jednommoæe zakljuËiti da Ëlanovi Predsjedniπtva predstav-ljaju entitete, drugi put da predstavljaju graane en-titeta, a treÊi put da predstavljaju konstitutivne na-rode. »lan V u stavu 1 predvia da Êe se Predsjed-niπtvo sastojati od po jednog Hrvata, Srbina i Boπ-njaka, biranih na teritoriji jednog odnosno drugogentiteta. Iz ove norme logiËno slijedi da Êe ËlanoviPredsjedniπtva predstavljati ova tri konstitutivna na-roda kao politiËki organizovane i institucionalizova-ne etniËke grupe. Iako Ustav u drugoj normi, sadræ-anoj u Ëlanu IX 3, predvia da Êe funkcioneri kojibudu izabrani u institucije Bosne i Hercegovine ge-neralno zastupati narode Bosne i Hercegovine, a nesamo svoj narod, ne moæe se razumjeti zaπto je us-tavotvorac odredio sastav Predsjedniπtva jednomdiskriminatorskom normom ako nije æelio da njego-vi Ëlanovi predstavljaju taËno odreene narode, priËemu je logiËno da svaki Ëlan Predsjedniπtva zastu-pa svoj narod. Iz naËina izbora Ëlanova Predsjedniπt-va slijedi, naprotiv, da Ëlanovi Predsjedniπtvapredstavljaju sve narode ili, taËnije, graane u svomentitetu, jer je aktivno biraËko pravo na izborima zakolektivnog πefa dræave opπte, pa se pretpostavljakako je izabrani Ëlan Predsjedniπtva predstavnik svihgraana, jer su svi uËestvovali u izborima, a nemoæe se dokazati da su za izabranog kandidata gla-sali biraËi iz reda samo jednog naroda.

Kad se analizira naËin odluËivanja Predsjedniπtva iprava koja njegovim Ëlanovima pripadaju u tom pro-cesu, protivrjeËnosti dolaze do vrhunca. Prvo semoæe zakljuËiti da Ëlanovi Predsjedniπtva predstav-ljaju entitete u kojima su birani, poπto im pripadapravo suspenzivnog veta na odluku koju smatrajuπtetnom po vitalne interese entiteta u kome su bira-ni (Ëlan V 2d), dok se iz sljedeÊe norme konaËnomoæe zakljuËiti da oni ipak predstavljaju konstitutiv-

ne narode, poπto Êe o spornoj odluci Predsjedniπtvai suspenzivnom vetu Ëlana Predsjedniπtva konaËnoodluËivati Narodna skupπtina Republike Srpske od-nosno boπnjaËki ili hrvatski delegati u Domu narodaParlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, a ne tajdom ili Ëak federalni parlament kao integralno tije-lo.

Diskriminacija u sastavu, naËinu izbora i odluËiva-nja Predsjedniπtva je, dakle, dvostruka. Ne samo da“Ostali”, kao i Srbi iz Federacije Bosne i Hercegovi-ne i Hrvati i Boπnjaci iz Republike Srpske, ne mogubiti birani u Predsjedniπtvo, nego ne mogu odluËiva-ti o ugroæenosti “vitalnog interesa entiteta” iz ËlanaV 2d Ustava.

Da je u politiËkom reæimu Bosne i Hercegovine dokrajnjih granica, a moæda i do apsurda, dovedenakonsocijativna demokratija, koju pojedini autori na-zivaju etnokratijom, svjedoËi Ëlan IX 3 Ustava, u ko-me stoji: “Funkcioneri imenovani na poloæaje u insti-tucijama Bosne i Hercegovine generalno Êepredstavljati narode Bosne i Hercegovine.”2 ZvaniË-nici, dakle, nisu predstavnici graana nego narod‚Bosne i Hercegovine, πto znaËi da generalno nepredstavljaju one graane koji ne pripadaju konsti-tutivnim narodima - nacionalne manjine i nacional-no neopredijeljene. Time su ove kategorije graanadiskriminisane, jer, iako mogu uËestvovati na izbori-ma i biti birane ili imenovane u pojedine institucije(PredstavniËki dom, Savjet ministara, a formalno-pravno i u Ustavni sud), ipak nisu predstavljene unjima, poπto Êe izabrani ili imenovani zvaniËnici bri-nuti iskljuËivo ili na prvom mjestu o interesima kon-stitutivnih naroda.

Druπtveno-politiËka uslovljenost diskriminacije

Diskriminacija koju predvia normativni dio Usta-va Bosne i Hercegovine ima korijene u prirodi bosan-skohercegovaËkog druπtva i ideologiji i interesimadominantnih domaÊih politiËkih subjekata - nacio-nalnih politiËkih elita. Ovim osnovnim razlozimamoæemo dodati neprevazienost tereta rata i intere-se politiËkih elita da stereotipe, strahove i druπtvenerascjepe stvorene u njemu odræavaju kako bi lakπeoËuvale svoj legitimitet i druπtvenu moÊ.

PolitiËke elite u Bosni i Hercegovini su opredijelje-ne za pristupanje Evropskoj uniji. One su prihvatilenajvaænije meunarodne konvencije o ljudskim pra-vima i slobodama, i to ne samo deklarativno, veÊ ikao sastavni dio najviπeg pravnog akta u dræavi.One bi sve to uradile i da nije bilo Dejtona i pritisa-ka OHR-a, kao πto su postupile politiËke elite u svimdræavama IstoËne i Centralne Evrope. Ako se ovaopredjeljenja i potezi dovode u pitanje diskrimina-torskim odredbama Ustava, koje vaæe i petnaest go-dina nakon njegovog stupanja na snagu, oËiglednoje da postoje ozbiljni, mada ne i opravdani, razloziza to.

BosanskohercegovaËko druπtvo je segmentirano(podijeljeno) na naËin koji zahtijeva poseban modelpolitiËkog reæima - konsocijativnu demokratiju. Os-


nov podijeljenosti druπtva je njegov viπenacionalnikarakter. To je nuæan, ali ne i dovoljan uslov. Da jebosanskohercegovaËko druπtvo samo viπenacional-no, a da ne djeluju i drugi Ëinioci, ono ne bi bilo po-dijeljeno, kao πto nije bilo podijeljeno u periodu od1945. do 1990. godine, iako je bilo viπenacionalnou veÊoj mjeri nego πto je sad. Drugi Ëinioci, koji, ukombinaciji sa ovim prvim, Ëine bosanskohercego-vaËko druπtvo podijeljenim su: specifiËno ideoloπko-politiËko tumaËenje politiËke istorije Bosne i Herce-govine i meunacionalnih odnosa u njoj, koje posta-je dominantno tek sa osnivanjem nacionalnih poli-tiËkih stranaka; dominacija nacionalnih ideologija ipolitika, Ëiji temelj Ëini zalaganje za kontrolu za-miπljenih nacionalnih teritorija; ratna deπavanja, ko-ja su, uslijed meunacionalnih oruæanih sukoba,uzajamnog straha i manipulisanja predrasudama,dovela do meusobnog udaljavanja nacija i njihovogzatvaranja u vlastite podsisteme ili subkulture; po-treba nacionalnih politiËkih elita da nacionalnom ho-mogenizacijom olakπaju proces klasno-socijalne dife-rencijacije i time oËuvaju svoj legitimitet i privilego-vane pozicije moÊi, i to ne samo u sferi politike.

Segmentiranost bosanskohercegovaËkog druπtvaje zahtijevala konstitucionalizaciju politiËkog reæimakonsocijativne demokratije. Taj politiËki reæim, kojise kolokvijalno moæe nazivati i etnokratija, ima zacilj da omoguÊi institucionalnu dominaciju politiËkiorganizovanih nacija (konstitutivnih naroda) i poli-tiËko susretanje tri subkulture (srpske, hrvatske iboπnjaËke) u Bosni i Hercegovini. U Dejtonu je bilooËigledno da dræavnost Bosne i Hercegovine nemoæe biti obnovljena drugaËije do ustavnim garan-cijama kroz institucije sprovedene ravnoteæe moÊitriju nacionalnih politiËkih elita. Isti zakljuËak proiz-lazi iz politiËkih kretanja i odnosa u poslijedejton-skom periodu.

Posljedica segmentiranosti druπtva je zadræavanjedominacije nacionalnih ideologija i nacionalnih poli-tiËkih elita. Ravnoteæa izmeu principa graanskogi etniËkog u ustavnom sistemu i procesu politiËkogodluËivanja nije mogla biti uspostavljena, ne samozbog teπkog ratnog naslijea, veÊ i zbog toga πto tonije politiËki interes dominantnih politiËkih elita. Utakvim uslovima, kada je u pitanju bilo postizanjemira, a potom odræavanje dræave, ni stranim usta-votvorcima, o domaÊim politiËkim elitama da ne go-vorimo, nije bilo stalo do ustavnopravnog i politiË-kog poloæaja onih graana Bosne i Hercegovine ko-ji ne pripadaju jednom od konstitutivnih naroda.Razloge treba traæiti u njihovoj malobrojnosti, Ëinje-nici da se nisu formirali i nisu mogli formirati kao po-seban podsistem ili subkultura, te u odsustvu vlasti-tog politiËkog predstavniπtva u formi jedne ili viπepolitiËkih stranaka odnosno politiËkih elita, poπto suse tzv. graanske stranke, koje po definiciji treba dapredstavljaju i ovaj dio graana, pokazale kao slaboprikrivene nacionalne stranke koje su prvenstvenobrinule o izbornoj podrπci jednog od konstitutivnihnaroda.

Strani i domaÊi politiËki Ëinioci, a za njima i struË-

na javnost, su u poslijedejtonskom periodu imali ne-koliko prioriteta: s jedne strane, da obezbijede smis-lene ustavne reforme koje Êe se kretati u okviruprincipa vaæeÊeg ustavnog poretka, ali Êe ipak stvo-riti uslove za funkcionalnu bosanskohercegovaËkufederaciju; s druge strane, da pronau rjeπenja kojaÊe predstavljati minimum prihvatljiv za tri nacional-ne politiËke elite. Kako je politiËka moÊ u druπtvu ucijelosti koncentrisana u rukama nacionalnih politiË-kih elita, ako se za trenutak izuzme moÊ visokogpredstavnika, a ove elite su zainteresovane za ostva-rivanje onoga πto su same definisale kao nacionalneinterese, nije bilo nijednog relevantnog politiËkogsubjekta koji bi postavio pitanje diskriminacije kojupropisuje Ustav. Preostalo je da tu Ëinjenicu konsta-tuje i pravno uobliËi Evropski sud za ljudska prava.

Formalna i stvarna ravnopravnost

Od trenutka stupanja na snagu svog ustava, Bos-na i Hercegovina ima pravnu i politiËku obavezu us-klaivanja pojedinih ustavnih normi sa meunarod-nim konvencijama o ljudskim pravima i slobodama,kako bi odgovorila svojim meunarodnim obaveza-ma. Osim toga, ona ima obavezu izmjene Ustavakako bi njegov tekst postao konzistentan, logiËki ipolitiËki neprotivrjeËan i usklaen sa osnovnim prin-cipima na kojima poËiva njen ustavnopravni pore-dak. Ti principi su izriËito odreeni i u preambuli Us-tava Bosne i Hercegovine: ljudsko dostojanstvo, jed-nakost, demokratski organi vlasti, te oni principi iprava koji su sadræani u izriËito navedenim meuna-rodnim aktima, meu kojima su i Povelja Ujedinjenihnacija i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.

Preambula je sastavni dio Ustava Bosne i Hercego-vine i sadræi principe na kojima se zasniva ustavno-pravni i politiËki sistem dræave. Iako, prema miπlje-nju Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, ona nemanormativni karakter, to ne znaËi da normativni dioUstava moæe sadræati norme koje su suprotne prin-cipima sadræanim u njoj. Preambula ne sadræi normekoje se mogu neposredno primjenjivati, ali je neos-novano miπljenje po kome ustavne norme mogu bi-ti suprotne principima sadræanim u preambuli, jerona u tom sluËaju ne bi imala nikakav pravni i poli-tiËki znaËaj.

U tom smislu, na isti naËin na koji je bilo moguÊepozvati se na preambulu Ustava Bosne i Hercegovi-ne prilikom donoπenja odluke Ustavnog suda Bosnei Hercegovine o konstitutivnosti naroda na cijeloj te-ritoriji dræave, moguÊe je pozvati se na preambulupri ukazivanju na neodræivost rjeπenja sadræanih uËlanovima IV, V i IX Ustava. Norme sadræane u ovimËlanovima se ne mogu neposredno mijenjati na os-novu preambule, jer one ne mogu imati manju prav-nu snagu od principa sadræanih u preambuli, ali semoæe tvrditi da je Ustav Bosne i Hercegovine i uovom segmentu protivrjeËan i da je ustavotvorac iz-nevjerio principe ustavnopravnog ureenja koje jeproklamovao u preambuli. Ustavni sud Bosne i Her-cegovine, dakako, ne moæe utvrditi “protivustav-

16


nost” ustavnih normi o sastavu i naËinu izbora Do-ma naroda i Predsjedniπtva, ali Parlamentarna sku-pπtina u postupku revizije Ustava moæe utvrditi dasu te norme suprotne demokratskim principima i in-tenciji ustavotvorca da stvori demokratski poredak uBosni i Hercegovini. Drugim rijeËima, principi sadræ-ani u preambuli ne predstavljaju pravni, ali predstav-ljaju moralno-politiËki osnov za izmjenu spornih us-tavnih normi.

KljuËno pitanje je kakva Êe biti sadræina te revizije,odnosno na koji naËin Êe se izvrπiti presuda Evrop-skog suda za ljudska prava. PolitiËke elite u Bosni iHercegovini se ovdje susreÊu s dodatnim proble-mom - otklanjanje diskriminacije u Ustavu otvara pi-tanje promjene ustavnog poloæaja (organizacije inadleænosti) pojedinih politiËkih institucija i moguÊepreraspodjele politiËke moÊi. Ovo posebno vaæi zainstituciju Predsjedniπtva Bosne i Hercegovine, kojeje nosilac znaËajne politiËke moÊi, pa nije svejednoda li Êe i na koji naËin biti garantovano “Ostalima”uËeπÊe u njegovom radu.

Drugo pitanje, o kome se dosad malo razmiπljalo,je zloupotreba etniËke pripadnosti od strane pojedi-nih pripadnika politiËke elite, pa se postavlja pitanjeda li Êe “Ostali”, kad postanu Ëlanovi Doma narodai Predsjedniπtva, zastupati interese nacionalne poli-tiËke stranke kojoj pripadaju, Ëime Êe implicitno pos-tati delegati jednog konstitutivnog naroda (odnos-no, Ëlan Predsjedniπtva ispred jednog konstitutivnognaroda) ili Êe uspjeti odoljeti meusobnim sukobimanacionalnih politiËkih elita. Ovo drugo je teπko oËe-kivati, pogotovo πto se radi o politiËkim funkcijamana koje su nacionalne politiËke elite dosad polagaleekskluzivno pravo.

NaËelno, moguÊa su dva rjeπenja problema. Jednoje da diskriminacija bude formalno otklonjena, a dase njeno stvarno ukidanje odgodi na neodreenovrijeme. Suπtina ovog rjeπenja je u tome da se izmi-jene norme sadræane u Ëlanovima IV 1 i V stav 1, ukojima se izriËito propisuje da Êe samo Srbi, Boπnja-ci i Hrvati biti birani u Dom naroda i PredsjedniπtvoBosne i Hercegovine, Ëime bi se formalno garanto-valo svim graanima Bosne i Hercegovine da ostva-re pasivno biraËko pravo prilikom izbora ovih institu-cija. U praksi, meutim, teπko da bi se iπta promije-nilo, poπto je raspored stanovniπtva i odnos snagapolitiËkih elita takav da bi i dalje bili birani predstav-nici onih elita koje su i dosad vrπile vlast u ovim in-stitucijama. Promjena bi mogla nastupiti samo ondakad bi za neko od ovih mjesta bio kandidovan nekipripadnik vladajuÊe politiËke elite koji pripada “Os-talima”, a koji je vjeran ideologiji i politici nacional-ne politiËke elite kojoj pripada, pa je svejedno πto seu etniËkom smislu ne izjaπnjava kao pripadnik jed-nog konstitutivnog naroda. Tri razloga navode nazakljuËak da Êe ovo rjeπenje najvjerovatnije biti prih-vaÊeno. Prvi je da se za njega zalaæu neki znaËajninosioci politiËke moÊi, kojima formalno otklanjanjediskriminacije odgovara kako bi izbjegli otvaranjenove teme, a to su dublje reforme institucionalnogsistema. Drugi je da nacionalne politiËke elite ne

mogu postiÊi konsenzus o sadræaju ustavnih promje-na, jer se ne mogu saglasiti o prethodnom pitanju,a to je da li sprovoenje presude Evropskog suda zaljudska prava treba da bude praÊeno dubljom refor-mom institucionalnog sistema na dræavnom nivou.TreÊi je da Bosna i Hercegovina nema puno vreme-na za dugotrajan postupak postizanja kompromis-nih rjeπenja, pa Êe vjerovatno biti prihvaÊen mini-mum o kome se moæe postiÊi konsenzus, a koji jeneophodan kako bi se zadovoljio Savjet Evrope.

Drugo rjeπenje problema bi podrazumijevalo osi-guranje stvarne ravnopravnosti svih graana Bosnei Hercegovine, πto znaËi da se “Ostalima”, ali i Srbi-ma u Federaciji Bosne i Hercegovine, kao i Boπnjaci-ma i Hrvatima u Republici Srpskoj, mora garantova-ti predstavljenost u politiËkim institucijama Ëiji jesastav predmet spora. Kad je u pitanju Dom narodaParlamentarne skupπtine Bosne i Hercegovine, stvar-na ravnopravnost moæe biti obezbijeena ukoliko seizmjenama Ustava predvidi da Êe u njegovom sasta-vu biti garantovano uËeπÊe “Ostalih”, tako πto Êeoni imati svoj klub delegata. BuduÊi da je Dom na-roda politiËka institucija, delegate iz reda “Ostalih”bi birale odgovarajuÊe politiËke institucije entiteta.To je jednostavno obezbijediti u Federaciji Bosne iHercegovine, poπto Dom naroda njenog parlamentaveÊ ima klub delegata iz reda “Ostalih” u svom sas-tavu. Izbor delegata iz reda “Ostalih” u Narodnojskupπtini Republike Srpske veÊ nije odgovarajuÊe rj-eπenje, poπto bi izbor vrπili poslanici koji pripadajukonstitutivnim narodima, pa bi legitimitet i autentiË-nost tako izabranih delegata bili krajnje upitni. Sto-ga bi bilo potrebno promijeniti Ustav Bosne i Herce-govine tako da se obezbijedi izbor delegata iz reda“Ostalih”, a time i delegata iz reda konstitutivnihnaroda, u VijeÊu naroda Republike Srpske.

Delegati iz reda “Ostalih” bi u Domu naroda Par-lamentarne skupπtine mogli uËestvovati u odluËiva-nju o svim pitanjima iz njegove nadleænosti, osimkad se odluËuje o ugroæenosti vitalnog interesa kon-stitutivnog naroda, πto je i logiËno, poπto “Ostale”Ëine pripadnici veÊeg broja etniËkih grupa, kao i onikoji se ne izjaπnjavaju kao pripadnici neke etniËkegrupe, pa njihovi delegati i ne mogu definisati svojnacionalni interesi, veÊ mogu imati nacionalne inte-rese koji se ne moraju nuæno podudarati.

UËeπÊe “Ostalih” u Domu naroda Parlamentarneskupπtine je neophodno radi ostvarivanja ravnoprav-nosti zato πto je Dom naroda predstavniπtvo etniË-kih grupa. Prema sadaπnjem ustavnom rjeπenju, toje predstavniπtvo konstitutivnih naroda, koji nisu niπ-ta drugo do politiËki organizovane i predstavljenenacije kao etniËke grupe. Ako nacionalne manjinene bi bile predstavljene u Domu naroda, one bi bilediskriminisane, jer im kao etniËkim grupama ne bipripalo pravo na politiËku predstavljenost. Na kon-cu, i nacionalne manjine su nacije, samo πto ne æiveu matiËnoj dræavi, πto ne znaËi da njihovi pripadnicinemaju ista politiËka prava kao i pripadnici konstitu-tivnih naroda. “Ostale” Ëine i nacionalno neopredi-jeljeni graani, odnosno oni koji ne æele ili ne mogu


da se izjasne o pripadnosti etniËkoj grupi. Nepripad-nost etniËkoj grupi ili odbijanje izjaπnjavanja o tojpripadnosti je ustavno pravo graana. Ako bi oni,koristeÊi to pravo, snosili posljedice tako πto bi imbilo uskraÊeno pasivno biraËko pravo na izborima zaDom naroda Parlamentarne skupπtine, bilo bi obe-smiπljeno njihovo pravo da odluËe o tome da li Êe seizjaπnjavati o svojoj etniËkoj pripadnosti ili da li Êe seuopπte opredjeljivati o istoj. Ne treba zaboraviti daje znaËaj predstavljenosti “Ostalih” u zakonodavnojvlasti uoËen prilikom donoπenja amandmana na us-tave entiteta, tako da oni imaju svoje klubove dele-gata u Domu naroda Parlamenta Federacije Bosne iHercegovine i u VijeÊu naroda Republike Srpske.

Sve naprijed navedeno vaæi i za PredsjedniπtvoBosne i Hercegovine. Problem obezbjeenja stvarneravnopravnosti u njegovom sastavu je veÊi nego usluËaju Doma naroda, kako zbog znaËaja nadleænos-ti ove institucije, tako i zbog njenog politiËkog, pa isimboliËkog, znaËaja kao institucije πefa dræave. Bu-duÊi da se Predsjedniπtvo sastoji od samo tri Ëlana,pri Ëemu je toliki njihov broj upitan, posebno imaju-Êi u vidu velike nadleænosti i Ëeste probleme u ko-munikaciji i pri odluËivanju, ne Ëini se prihvatljivomideja da se ono proπiri joπ jednim Ëlanom iz reda“Ostalih”. To pogotovo ne bi bilo prihvatljivo ako biËlanovi Predsjedniπtva bili birani neposredno, jer bi utom sluËaju teritorija Bosne i Hercegovine moralapredstavljati jednu izbornu jedinicu kako bi se omo-guÊilo “Ostalima” iz oba entiteta da biraju i budu bi-rani. Neposredan izbor Ëlanova Predsjedniπtva uvi-jek sadræi opasnost da Ëlan iz jednog naroda budebiran glasovima biraËa iz drugog naroda, πto se do-godilo na izborima 2006. godine. Ova opasnost bibila joπ realnija ukoliko bi kandidat iz reda “Ostalih”bio biran neposredno. Poπto je mali broj graanakoji se opredjeljuju kao “Ostali”, odnosno koji se neopredjeljuju kao Boπnjaci, Hrvati ili Srbi, vrlo vjero-vatno je da bi njihovog predstavnika izabrali biraËijednog od konstitutivnih naroda. Time bi jedan kon-stitutivni narod imao dva, a moæda i tri, predstavni-ka u ËetvoroËlanom Predsjedniπtvu.

Stvarna ravnopravnost “Ostalih” bi mogla bitiobezbijeena na dva naËina. Jedan je da kolektivniπef dræave bude zamijenjen inokosnim, dakle Pred-sjednikom Bosne i Hercegovine. Njega bi, meutim,nuæno morala birati Parlamentarna skupπtina Bosnei Hercegovine, u oba svoja doma, a njegove nadleæ-nosti bi bile znatno skromnije od sadaπnjih nadleæ-nosti Predsjedniπtva, i u svakom sluËaju ne bi bile ve-Êe od nadleænosti koje πef dræave ima u dræavi saparlamentarnim sistemom vlasti. U tom sluËaju bikandidat za πefa dræave mogao biti i iz reda “Osta-lih”. Druga moguÊnost je da Bosna i Hercegovinadobije kvazi-predsjedniπtvo, odnosno da institucijaπefa dræave bude organizovana u formi predsjedni-ka i tri potpredsjednika, koje bi birala Parlamentar-na skupπtina. Kandidate za ove funkcije bi predlaga-li klubovi delegata u Domu naroda Parlamentarneskupπtine, πto znaËi da bi u postupku kandidovanjauËestvovao i klub delegata iz reda “Ostalih”. Pred-

sjednik i potpredsjednici bi se rotirali na funkcijipredsjednika. On bi imao uglavnom ceremonijalnenadleænosti, dok bi samo nekoliko politiËki osjetljivihnadleænosti vrπio zajedno i na temelju konsenzusasa potpredsjednicima.

Oba rjeπenja, kako vidimo, zahtijevaju temeljnijureviziju ustavnopravnog poloæaja institucije πefa dræ-ave Bosne i Hercegovine, o Ëemu teπko moæe bitipostignuta saglasnost nacionalnih politiËkih elita.Usvajanje jednog od ovih rjeπenja bi znaËilo zamje-nu polupredsjedniËkog sistema vlasti parlamentar-nim koji je, po naπem miπljenju, naËelno demokratiË-niji. Stvarna ravnopravnost bi konaËno bila postig-nuta, jer bi svaki graanin mogao birati i biti biranna ove funkcije, a nacionalne politiËke elite bi bileprinuene da predlaæu kandidate koji su sklonijikompromisima a ne osobe sklone nacionalistiËkojretorici u cilju obezbjeenja podrπke nacionalnih bi-raËkih tijela.

ZakljuËak

Nacionalnim politiËkim elitama neÊe predstavljativeliku teπkoÊu da obezbijede formalnu ravnoprav-nost u vrπenju dræavne vlasti onim kategorijama gra-ana koje su dosad bile diskriminisane. Pritom jeoËigledno da Êe tako postupiti samo zato πto su pri-nuene presudom Evropskog suda za ljudska prava,jer ni petnaest godina nemijeπanja stranih institucijai organizacija u rjeπavanje ovog problema nije bilodovoljno da se domaÊe politiËke elite dosjete potre-be otklanjanja diskriminacije. Kako nacionalne poli-tiËke elite nisu sposobne da postignu πiri konsenzuso ustavnoj reformi, neÊe pokuπavati da obezbijedestvarnu ravnopravnost diskriminisanih kategorijagraana, jer to zahtijeva i druge promjene u ustav-nom poloæaju pojedinih politiËkih institucija, u pr-vom redu institucije πefa dræave.

Problem nije samo u tome πto diskriminaciju trebaotkloniti do odræavanja opπtih izbora 2010. godine.On je znatno dublji i proizlazi iz krajnje nepovoljnogpoloæaja diskriminisanih kategorija graana u druπt-vu, koje nemaju svoje autentiËno politiËko predstav-niπtvo u vidu svoje politiËke organizacije, a i njihovabrojnost je mala pa su irelevantni kao biraËko tijelokoje moæe u veÊoj mjeri uticati na ishod izbora. Sto-ga Êe provoenje presude Evropskog suda za ljud-ska prava, po svemu sudeÊi, predstavljati samo prvufazu ukidanja diskriminacije. Druga faza, koja ÊeznaËiti ostvarivanje stvarne ravnopravnosti, Êe traja-ti znatno duæe i zahtijevaÊe krupne politiËke, socijal-ne i ideoloπke preobraæaje druπtva.

1 Treba istaÊi da je termin “Ostali” poniæavajuÊi i diskriminator-ski, pa ga treba zamijeniti terminom “nacionalne manjine i na-cionalno neopredijeljeni”, koji precizno definiπe pripadnike ovekategorije stanovniπtva, a ni po Ëemu nije diskriminatorski.

2 U verziji Ustava Bosne i Hercegovine na engleskom jeziku se ko-risti termin “peoples” za oznaËavanje konstitutivnih naroda, ane jasni termini “citizens” ili “people”, kojima se oznaËavajugraani odnosno narod kao politiËko tijelo.

18


Naπ svakodnevni æivot apsolutna je dominaci-ja politiËkog. To je poæeljan ambijent za eli-te na vlasti i nepoæeljan za graane. Prvi do-

bijaju na vaænosti i projiciraju se kao ljudi bez ko-jih se ne mogu donijeti odluke - a moguÊnost do-noπenja odluke jedan je od najvaænijih momenatakoji utiËe na “volju za moÊ”; drugi bivaju prepuπ-teni dominaciji hiperpolitiËkog poretka, πto utiËena degradaciju graanske akcije, zatomljavanje in-dividualnih moguÊnosti, obeshrabrivanje poduzet-niËkog duha kao Ëvornog vrijednosnog konstitu-enta koji prati uspjeπnu tranziciju.

Naæalost, za razliku od demokratskih nacija gdje

se susreÊe malo dokonih ljudi i gdje je sve podree-no djelovanju pa se ima malo vremena za razmiπlja-nje, i gdje „æar πto ga graani unose u poslove pri-jeËi (...) da se raspale za ideje“1 u Bosni i Hercegovi-ni stanovniπtvo se lako raspali za ideje, naroËito oneideje od kojih se ne æivi veÊ se produæava agonija.Da bi se ta praksa nerada zaustavila, donoπenje za-kona i izgradnja institucija potrebnih za normativnui socijalnu europeizaciju BiH najsmisleniji je meuna-rodni i dræavni projekat koji podrazumijeva uporedogaπenje nepotrebnih struktura. No te strukture opi-ru se sopstvenoj suviπnosti, braneÊi dejtonski statusquo kao pogonsko gorivo trajne opstrukcije.

PolitiËke pretpostavke ustavnih promjena

prof. dr. Nerzuk ∆urak


©ta predstavlja taj famozni dejtonski statusquo? To je ono stanje druπtvenog aktiviteta kojeje rezultat politiËkog djelovanja u okvirima bosan-skohercegovaËke dræave nastale na osnovu Dej-tonskog mirovnog sporazuma. Tu Bosnu i Herce-govinu kolokvijalno atribuiramo dejtonskom dræa-vom, zato πto sintagma dejtonska dræava imenomupuÊuje na svoj osnovni politiËki sadræaj, a to jeMirovni ugovor iz ameriËke vojne baze Right Pe-terson, grad Dayton, dræava Ohio, SAD. OznaËa-vajuÊi Bosnu i Hercegovinu dejtonskom dræavominsistiramo na stavu da danaπnju BiH, prije svega,odreuje Dejtonski mirovni sporazum i da je tokrucijalna agenda pod kojom funkcionira dræava.A pod tim oktroiranim okriljem dræava ustvari nemoæe funkcionirati, πto zorno pokazuje i petnaestpostdejtonskih godina (1995. - 2010.) u kojima suuspjesi meunarodne zajednice i domaÊih vlastitaktiËke, a nikako strateπke prirode. Ti uspjesi pri-je su vezani za ljude negoli za autonomne institu-cije Ëija bi normativna vjerodostojnost ukazivalana strategijski pristup razvoju demokracije, no ka-ko te vjerodostojnosti nema, demokratski pomacisu minimalni i operabilni tek uz podrπku meuna-rodnih institucija. Zbog takvog pristupa politiËkisistem koji se opire promjenama u prednosti jenad onim politiËkim sistemom koji se æeli izgraditikao ustavna osnova samoodræive zajednice, uzsavjetodavnu a ne dominirajuÊu ulogu meuna-rodnog faktora, koji je i u pravnoj a ne samo poli-tiËkoj ravni odluËio umjesto aktera promjena bitisamo moderator. To je porazna vijest, jer modera-

tor nije stvorio uvjete da ne bude moderator, pasu debata o ustavnim promjenama i same ustavnepromjene najteæi moguÊi poduhvat za domaÊe po-litiËke aktere.

No, politika je zbiljsko umijeÊe moguÊeg pa od-govorni politiËari, znajuÊi da meunarodna zajed-nica neÊe djelovati holistiËki, veÊ Êe prepustiti unu-traπnjim politikama moguÊnost postepenog i mini-malnog konsenzusa, uz sve nezadovoljstvo tak-vom kukaviËkom gestom, moraju, πtoviπe, primo-rani su da sami sobom konstituiraju uvjete za mo-guÊu dræavnu zajednicu. To vjerovatno najviπe od-govara etnonacionalnim strankama iz RS-a, pa Êenjihov, de facto, artificijelni zahtjev za ustavnimamandmanima na tragu strasburπke presude usluËaju Finci - SejdiÊ, biti retoriËki i politiËki hono-riran od meunarodne zajednice koja se ne moæeizdiÊi iznad tehnicistiËkog pristupa u izgradnji Bos-ne i Hercegovine.

U Federaciji stranke s hrvatskim etniËkim pred-znakom i Stranka za Bosnu i Hercegovinu nastojezainteresirati ino faktor za holistiËki pristup i cjelo-vitu ustavnu prekompoziciju zemlje, πto bi bilomoguÊe kada bi meunarodna zajednica djelovalapo principu deus ex machina, πto podrazumijevada jedna (meunarodna) glava nametne Ustav.Evo πta o Ustavu piπe u knjizi Dijalog u paklu izme-u Machiavellija i Montesquieua: “A gdje ste i ka-da vidjeli da je neki ustav, dostojan tog imena iuistinu trajnije naravi, bio rezultat narodnog vije-Êanja? Ustav treba u cijelosti biti proizvodom jed-ne jedine glave, ili je u protivnom osuen na pro-

20


past. Bez sklada i povezanosti meu svojim dijelo-vima, bez praktiËne snage, nosio bi nuæno biljegsvih slabosti u gledanjima onih koji su sudjelovaliu njegovu stvaranju. Ustav, joπ jednom da kaæem,moæe biti djelo samo jednoga; nikada nije bilo dru-gaËije, i kao dokaz podastirem povijest svih ute-meljitelja carstava: primjer… Solona, Likurga, Kar-la Velikog, Friedricha II, Petra I.”2

Ipak, ovaj holistiËki pristup, u to viπe nema ni-kakve sumnje, Êe izostati, jer, Ëak i ako zanemari-mo unutraπnje otpore joπ jednoj oktroizaciji, kon-ceptu ustava jedne glave najviπe se protivi samaglava, meunarodna zajednica njom samom. Nai-me, njeni vodeÊi predstavnici svjesni su da “upraksi holistiËka metoda ispada nemoguÊom; πtose veÊe holistiËke promjene namjeravaju postiÊi,to su veÊe njihove nenamjeravane i najveÊim dije-lom neoËekivane reperkusije, koje prisiljavaju ho-listiËkog inæinjera na primjenu postupne improvi-zacije.”3 A u naπem sluËaju ta postupna improviza-cija su ustavne promjene: da bi se amandmani rea-lizirali, njihova realizacija ne smije se nametati!

Moæemo biti i ogorËeni ovim pristupom, ali fak-turu bola moæemo ispostaviti onima koji su potpi-sali dejtonski mirovni sporazum, a za koje graaniBiH i dalje uredno glasaju u nemjerljivim koliËina-ma. Zato smo primorani nadu vidjeti u pravnopo-litiËkom pristupu evropskih institucija i geopolitiË-kom pristupu SAD-a, ako pravnopolitiËki pristupevropskog institucionalizma ne urodi plodom. No,bilo bi bolje za sve nas da uspije jer geopolitiËki,prijeteÊi i moÊni pristup SAD-a skopËan je tek saobnovom nasilja koje ne treba nikom, ama baπ ni-kom. Taj institucionalno - pravni pristup koji hoÊepomoÊi izgradnju zemlje vidljiv je recimo kroz na-putke Venecijanske komisije.

Venecijanska komisija kao evropski Ëuvar demo-kratije kroz pravo, na osnovu zahtjeva Parlamen-tarne skupπtine VijeÊa Evrope, svojim miπljenjem oustavnoj situaciji u Bosni i Hercegovini i ovlaπtenji-ma Visokog predstavnika, pravno je uobliËila poli-tiËki zahtjev za promjenom dejtonskog Ustava iz-nimno uravnoteæenim zakljuËcima, te je na taj na-Ëin dodatno osnaæila potrebu promjene bosansko-hercegovaËkog ustavnog materijala i “olabavila”politiËke limite Dejtonskog sporazuma, smjeπtaju-Êi bit problema u ravan politike kao prava, za raz-liku od tumaËenja politike kao geopolitike. U pr-vom tumaËenju dominira poredak, u drugom dis-kurs. Dok drugo tumaËenje forsira metafiziËkuideju dræave kao boπnjaËke, srpske ili hrvatske akoja pokriva sve πto se moæe zamisliti, prvo tuma-Ëenje insistira na konstituciji politiËkog poretkakroz konsenzualni pravni okvir.

U tom smislu, nalazi Venecijanske komisije sumeunarodnopravna logistika onih politiËkih stra-naka u Bosni i Hercegovini koje ideji dræave pret-postavljaju dræavu kao moguÊnost, ne strahujuÊi(s razlogom ili bez razloga) da bi takvim pristu-pom dræava mogla nestati: “… izgleda da je saz-relo vrijeme za proces preispitivanja sadaπnjih us-

tavnih aranæmana u BiH i poticaj Parlamentarneskupπtine u tom smislu je svakako dobrodoπao.Ustavna reforma je neizostavna, jer sadaπnji ara-næmani nisu ni efikasni ni racionalni, i nemaju de-mokratski sadræaj. Centralni element prve faze us-tavne reforme mora biti prenos nadleænosti sa en-titeta na BiH, putem amandmana na Ustav BiH.Ovo je neizostavan korak ako Êe se postiÊi bilo ka-kav napredak u procesu evropskih integracija uBiH. Ovaj Êe korak biti teæak jer Êe, kao i drugi us-tavni amandmani u BiH, morati biti utemeljen nakonsenzusu meu predstavnicima tri konstitutivnanaroda. Ustavna reforma se ne moæe nametnuti.”To znaËi da ustavna reforma moæe biti samo rezul-tat pregovora suprotstavljenih politika.

No, u to nema nikakve sumnje, pregovori gene-riraju sukob nekoliko fundamentalnih opcija, du-gotrajno onesposobljenih za kompromis. Unutraπ-nji politiËki akteri nisu sposobni da proizvedu ninovi Ustav ni promjene bazirane na konsenzusu. Uovakvoj konstelaciji, konstelaciji mirovnog procesademokratski poticaji iz nevladinog sektora, iz raz-liËitih, demokratiji odanih udruæenja Ëiji Ëlanoviimaju πta da kaæu, sa fakulteta i autsajderske inte-lektualne scene, suviπni su. U koliziji su sa mirov-nim procesom, jer su to demokratski poticaji. Amirovnom procesu ne trebaju demokratski potica-ji, nego uvaæeni simplifikatori realnosti,4 kao πtosu to politiËke stranke.

Za BiH je kontraproduktivno πto su glavni nosio-ci ustavnih promjena politiËke stranke5, jer odzavrπetka rata do danas emaniraju graansko ne-zadovoljstvo Ëiji je radikalni izraz korupcija kao pa-tologija politike6. Iako kao glavni igraËi politiËkescene upravo politiËke stranke trebaju biti te kojeÊe kroz zakonodavni poredak, snagom svojih pos-lanika dovesti do moguÊnosti realizacije ustavnihpromjena, bez ukljuËivanja civilnog druπtva, pre-koentitetskog i multietniËkog civilnog druπtva uzonu donoπenja politiËkih odluka, ustavni amand-mani (Ëak i kada bi se postigao konsenzus svih re-levantnih politiËkih stranaka oko nivoa ustavnetransformacije) neÊe uticati na æivot pauperizira-nog mnoπtva, jer predloæena faza ustavnih pro-mjena dominantno se tiËe izgradnje dræave kao in-stitucionalne osnove moguÊe druπtvene transfor-macije a ne tiËe se izgradnje bosanskohercegovaË-kog druπtva.

Ne bude li permanentnog pritiska razliËitih akte-ra iz zone antipolitiËkog aktiviteta,7 kapacitet us-tavnih promjena mogao bi se odnositi samo na zo-nu svakodnevnog æivota (everyday life) a ne i nasvakodnevicu (daily life). U teorijskom smislu, po-jam svakodnevnog æivota treba razlikovati od pu-ke svakodnevnice jer se drugi termin odnosi na ru-tinsko preæivljavanje bijede, a svakodnevni æivot,za razliku od svakodnevnice, odigrava se u zoni iz-vrπno-zakonodavnog politiËkog, u kojoj se rutinskizaboravlja bijeda nepolitiËke svakodnevnice osiro-maπenog graanstva.

To graanstvo, nakon viπe od Ëetrnaest godina

postdejtonske ustavne πutnje, dobilo je i dobijaπansu da kroz javne rasprave, odozdo prema go-re, utiËe na materijalizaciju ustavnih promjena usmjeru izgradnje boljeg, socijalno osjetljivijeg dru-πtva, sa veÊim stepenom interesnog zajedniπtva.Zato aktivisti civilnog druπtva ne bi smjeli poklek-nuti, jer “samo krah svih pokuπaja razvoja civilnogdruπtva moæe pokazati nedostatak temelja zajed-niËke kuÊe. Ovakav izazov postavljen pred civilnodruπtvo odgovara njegovoj prirodi, jer ono samo,prema WWaallzzeerroovviimm rijeËima ‘jeste eksperiment iliduga serija eksperimenata, u tom smislu da je sveu vezi s njim probno i podloæno ispravci.’”8 Kakoje sve u vezi s civilnim druπtvom podloæno poprav-ljanjima, a buduÊi da je postdejtonska BiH svoje-vrsni politiËko-pravni eksperiment meunarodnezajednice, pokroviteljskih politika susjednih zema-lja i domaÊih etnopolitiËkih elita, ona, kao takva,joπ uvijek kao takva, trpi radikalnu korekciju civil-nog druπtva u smjeru njegovog parlamentarnogpozicioniranja! Od kantonalnih, preko entitetskih,pa sve do dræavnog parlamenta, skupπtinske klupeje nuæno “obogatiti” predstavnicima nacionalnonepodijeljenog civilnog druπtva9 koji dobijaju πan-su da za parlamentarnom govornicom iskaæu svo-ju konkretnu zainteresiranost za postepenu pro-mjenu bosanskohercegovaËke ustavne konstituci-je. Ova faza izgradnje dræave, dugotrajna tranzici-ja nedovrπene dræave u konstitucionalnu demokra-tiju, trpi, Ëak zahtijeva ovakav angaæmanpredstavnika diseminirajuÊeg civilnog druπtva.Zaπto? Zato πto je Bosni i Hercegovini potrebna“redefinicija zajedniËkog kolektivnog identiteta”10

(kao neoktroirane sinkretizirane πume svih kolek-tivnih identiteta, a ne samo etniËkih) kroz “uspos-tavu ustavnog (baziËnog) konsenzusa”11 kao πanseza prevladavanje postkonfliktnih politiËkih memo-rija, koje, joπ uvijek, buduÊi da su predpolitiËke, ane suπtinski politiËke, blokiraju izgradnju politiËkezajednice kao javnog dobra svih kolektivnih identi-teta “koji moraju egzistirati u nekoj formi ravnote-æe... U normativnom smislu moÊ oblikovanja usta-va izraæava kapacitet politiËke zajednice da obliku-je politiËki poredak ex nihilo ukljuËujuÊi istovreme-no ideju legitimne moÊi i titulara politiËke volje ko-ji je zadnje ishodiπte novouspostavljenog poret-ka.”12

To zadnje ishodiπte je Parlamentarna skupπtinaBosne i Hercegovine u kojoj valja stvarati uvjete zapolitiËko miπljenje koje je svjesno nezaustavljivostiustavnih promjena. To miπljenje moguÊe je postiÊipolitikama prijateljstva13 uz novi kohezivni angaæ-man meunarodne zajednice Ëiji bi se radni postu-lat mogao saæeti u ovaj: Ustavne promjene u BiHsu moguÊe i imaju smisla samo na bazi konzensu-sa relevantnih politika, a ne na njihovom suprot-stavljanju. No, da bi taj konsenzus, konsenzus oustavnim promjenama bio moguÊ, valja stvoriti uv-jete za moguÊnost konsenzusa. Ako se stvore uv-jeti za moguÊnost konsenzusa, onda je moguÊa iizgradnja dræave, onda je moguÊ i prenos potreb-

nih nadleænosti sa entiteta na BiH. Ako postoji iminimum πanse za konsenzus, ne treba ga odbaci-vati. A ako ne postoji, sve se, bojim se, doima, kaoËista suviπnost. No mi moramo pretpostaviti daËak i one politike koje se opiru transferu nadleæ-nosti u procesu pregovaranja mogu tu pozicijuumekπati. Naæalost, to je jedini manevarski pros-tor koji se ima za izgradnju dræave mirnim putem.Treba ga πiriti razumnim, neostraπÊenim politika-ma. Na principima dogovorene politike neprijatelj-stva izmeu suprotstavljenih politika BiH hrli u en-tropiju. Ako je to nekome cilj, ovu zemlju Ëeka no-va dionica pakla.

Prof. dr. Nerzuk ∆urak predaje na Fakulte-tu politiËkih nauka u Sarajevu i Ëlan jeSavjeta Novog Plamena.

1 Alexis de Tocqueville, O demokratiji u Americi (Zagreb: FakultetpolitiËkih znanosti, 1995), 219-220.

2 Maurice Joly, Dijalog u paklu izmeu Machiavellija i Montesqui-eua (Split: Feral Tribune, 1997, 73-74).

3 Karl Popper, Bijeda historicizma (Zagreb: Kruzak, 1996, 77).4 Istwan Bibo, Beda malih istoËnoevropskih dræava (Sremski Kar-

lovci - Novi Sad: IzdavaËka knjiæarnica Zorana StojanoviÊa,1996).

5 U postkonfliktnim tranzicijskim zemljama kao πto je BiH, politiË-ke stranke srce su politiËkog sistema i joπ uvijek veÊina njih æelipolitiËku kontrolu nad javnom upravom i ekonomskim procesi-ma, πto moæemo definirati kao apriornu korupciju pa je sa etiË-kog stanoviπta majorizacija procesa ustavnih promjena od stra-ne politiËkih stranaka izuzetno optereÊenje u vrijednosnomsmislu. Detaljnije u: Nerzuk ∆urak, Obnova bosanskih utopija(Zagreb-Sarajevo, Synopsis, 2006), 101-106.

6 Dieter Nohlen, Politoloπki rjeËnik: Dræava i politika (Osijek-Za-greb-Split: Pan Liber, 2001), 179.

7 Nenad DimitrijeviÊ, SluËaj Jugoslavija. Socijalizam, nacionalizam,posledice (Beograd: SamizdatB92, 2001).

8 Ugo VlaisavljeviÊ, Etnopolitika i graanstvo (Mostar: Status,2006),

9 Tek su pred posljednje opÊe izbore u BiH koji su odræani prvogoktobra 2006., civilne politike doπle do izraæaja kao nacionalnonelimitirane politike koje u prvi plan svoje interesne akcije stav-ljaju neetniËka pitanja. Eklatantan primjer takvog, veoma koris-nog angaæmana je civilna inicijativa Grozd (Graansko Organizo-vanje Za Demokratiju) a koju je pokrenula nevladina organizaci-ja Centar za promociju civilnog druπtva iz Sarajeva u saradnji sagraanima i organizacijama civilnog druπtva iz cijele Bosne i Her-cegovine. Razumno je pretpostaviti da bi usvajanjem ustavnihamandmana kao rezultata rada i civilnog druπtva, civilne inicija-tive napravile snaæan iskorak u promociji zajedniËke bosansko-hercegovaËke vrijednosne agende, Ëime bi se, u odreenoj mje-ri, neutralizirale dosadaπnje etniËke civilne politike koje su sepredstavljale kao graanske, a πto je, “postignuto veoma uspjeπ-nim djelovanjem glavnih agenata civilnog druπtva svake pojedi-ne nacije: vjerske institucije, etno-kulturna udruæenja, razliËitesekcije tzv. nacionalnih partija, itd. U tom prostoru najsnaænijaudruæenja zauzdavaju razvoj pluralizma interesa i glediπta indivi-dua, eventualni asocijativno-institucionalni izraz tog pluralizma,u granicama koje nisu ‘civilne’ nego su ‘nacionalne’”. Vidi u:Ugo VlaisavljeviÊ, ibid,

10 Milan Podunavac, Poredak, konstitucionalizam, demokratija(Beograd: »igoja πtampa, 2006), 150.

11 Ibid.12 Ibid.13 Jacques Derrida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug,

2001).

22 1155 ggooddiiππnnjjiiccaa ddaayyttoonnsskkoogg ssppoorraazzuummaa

23

Ovih dana navrπava se deset godina kako vo-dim moju liËnu kampanju u kojoj ubjeujemnaπe ljude, tu u Bosni i Hercegovini - da ne iz-

laze na izbore. Koliko znam, efekti ove kampanje surelativno dobri: broj apstinenata se, iz godine u go-dinu - poveÊava. Kao πto se, isto tako, poveÊava i ja-Ëa uvjerenje da izlazak na izbore u dejtonskoj namdræavi doista nema znaËenje demokratskog Ëina, veÊtendira neËemu sasvim suprotnom: davanju legitima-cije tribalistiËkom ustrojstvu dræave, etnifikaciji, od-nosno gotovo apsolutnoj nacifikaciji druπtva, razliËi-tim vidovima samoizolacije, te neprikosnovenosti inedodirljivosti nacional-politiËkih elita i njihovih prijesvega finansijskih interesa. A sa svoje strane, cijelalegislativa (poËev od Ustava BiH) daje puni legalitetprethodnom, πtiteÊi, na razliËite naËine, one koji re-prezentuju status quo. Ili, reËeno razumljivije: nosio-cima nacional-ideologija zagarantovana je pobjedana izborima jer su pomenuti nosioci jedini autentiËnipredstavnici etniËke matrice na kojoj se temelji dru-πtveni æivot i funkcionisanje institucija u Bosni i Her-cegovini.

Tako su, zapravo, izbori i poruke koje bi trebale bi-ti poslate korisnicima - postali besmisleni. Prisjetih seotuda jednog znanog zapisa takoe nam znanogFFrraannzzaa KKaaffkkee:

“Dato im je da izaberu da budu kraljevi ili kuririkraljeva. Kao djeca svi su htjeli da budu kuriri. S to-ga, ima iskrenih kurira. Oni jure svijetom i, kako ne-ma kraljeva, jedan drugom dovikuju saopπtenja kojasu postala besmislena. Rado bi oni okonËali sa svo-jim bijednim æivotom, no ne usuuju se zbog zaklet-ve da Êe sluæiti.“

Odsustvo smisla karakteriπe, naravno, i predizbor-nu kampanju i uopπte ukupnu politiËku situaciju uBosni i Hercegovini. Po ne znam koji put svjedocismo da se politiËki lideri i oni koji se nalaze u vrhovi-ma partija - zaklinju u narod. Sluæimo narodu! - uzvi-kuju oni. A to sluæenje Êe ovdaπnjim narodima bitinajrazumljivije ako ih se ubijedi da su meusobnougroæeni. Opet se dogaa sijanje straha od onih Dru-

gih. I propagiranje zaπtitniËko-spasilaËko-mesijanskeuloge partijskih vrhova.

To je, dakako, veÊ vieno, ali kuriri πto nose poru-ke za to i ne haju. K tome, oni su Ëak iskreno uvjere-ni da Êe upravo mesijanski sadræaj poruka obezbije-diti veÊi broj glasova ovoj ili onoj partiji, ovom ilionom kandidatu na predstojeÊim opπtim izborima.PraktiËno, kuriri nose istovjetne poruke. U bilo kojojnormalnoj zemlji, to bi, naravno, bio veliki hendikep.No, u naπem sluËaju to nije tako. Iz prostog razlogaπto na izbore ne izlaze graani, veÊ narodi: Boπnjaci,Srbi, Hrvati i tzv. “ostali“. Sa svoje strane, oni ne gla-saju za graane nego opet za Boπnjake, Srbe, Hrva-te i tzv. “ostale“. Jer, tako je propisano najviπim prav-nim aktima dræave, a i samim vaæeÊim Izbornim za-konom. Time se pomenuti hendikep kurira i porukaπto ih nose pretvorio u njihovu prednost.

Otuda je, u ideoloπkom i politiËkom smislu, na sce-ni apsolutna nivelacija: politiËke partije - uz tek pone-ki egzotiËni izuzetak - ne razlikuju se po tome da lisu socijal-demokratske, nacionalistiËke, liberalne ilineke druge provenijencije, veÊ se dijele tek na boπ-njaËke, srpske i hrvatske. Koliko znam, “ostali“ nisupolitiËki organizovani.

Primjeri tome doista su brojni: DDooddiikk i njegovi ne-zavisni socijaldemokrati nose poruke Ëiji je sadræajisti kao i kod desnog krila SDS-a, HDZ BiH i HDZ1990 su takoe u svemu saglasni osim tzv. “nesla-ganja naravi“ sopstvenih Ëelnika, politiËke partije izboπnjaËkog korpusa unisono ponavljaju stare teze onarodu bez rezervne domovine, o ekskluzivnom pra-vu Boπnjaka na Bosnu i Hercegovinu, o samo jednojjedinoj ærtvi u ne tako davnim kataklizmatiËnim rat-nim dogaanjima itd. Naravno da pritom i nema ni-kakvih suπtinskih razlika izmeu partija koje predvo-de SSuulleejjmmaann TTiihhiiÊÊ, HHaarriiss SSiillaajjddææiiÊÊ ili pak ovdaπnji biz-nismen RRaaddoonnËËiiÊÊ. Naæalost, zamku apsolutne nivela-cije nije mogao izbjeÊi ni SDP BiH, politiËka partijakoja je, recimo, prije desetak godina imala respekta-bilan politiËki kapital izgraen upravo na autentiË-nim principima socijal-demokratije. Ali, danas stvari


Kraljevi i kuriri

prof. dr. Miodrag ÆivanoviÊ

24

stoje drugaËije: ova partija je, uprkos svojim dekla-rativnim socijal-demokratskim promocijama, postalauronjena u “etno-strukturu“ i u svijesti obiËnih ljudiuglavnom figurira kao partija sa boπnjaËkim pred-znakom. Ovdje moram dati joπ jednu, nadam se bit-nu napomenu: ne radi se o pro-mjeni politike ili “kursa“ kakoËesto znaju reÊi oni koji kritikujuZZllaattkkaa LLaagguummddææiijjuu i njegove sa-radnike. »ini mi se da je rijeË oneËemu drugom, dakle, o pos-ljedicama dubokog struktural-nog poremeÊaja u kojem su svepolitiËke partije - pa i ova - jed-nostavno primorane na onu istuetnifikaciju na kojoj je zasnova-no i cijelo bh druπtvo. Ili, sasvimpojednostavljeno, bosansko-her-cegovaËki socijal-demokrati se,po logici pomenutog struktural-nog poremeÊaja, po brutalnojlogici nuænosti, ne mogu obra-Êati graanima, jer graana uovoj dræavi nema. Oni ne posto-je, niti u ovdaπnjim ustavima nitiu izbornim zakonima, a takoeniti u realnom druπtvenom æivotu. Kako rekoh, pos-toje samo Boπnjaci, Srbi, Hrvati i “ostali“. U toj i tak-voj pustari, nema Ëak ni kraljeva.

Posljedice takvog stanja su koliko ozbiljne, toliko ikarikaturalne. Na njih bih æelio upozoriti tek u jednojpojednostavljenoj formi, dakako, uz sve opasnostikoje pojednostavljenje sobom nosi.

Prvo, u posljednjih petnaestak godina, u Bosni iHercegovini su profilirana i realno funkcioniπu tri jed-nopartijska sistema zasnovana iskljuËivo na etniËkojmatrici. One partije koje su “protiv“ ova tri sistemamoæda su πarmantne ali bez nekih veÊih πansi da bidoπle u poziciju iz koje mogu promijeniti staus quo.Jer, takve partije (poput Naπe stranke ili liberala),igraju, izmeu ostalog, i na kartu jakih personaliteta,πto nije saglasno prirodi jednopartijskih sistema. Jer,ovi sistemi sve depersonalizuju: ne vidim u Ëemu jemeusobna razlika Harisa SilajdæiÊa, Milorada Dodi-ka, Bakira IzetbegoviÊa, Nebojπe RadmanoviÊa, Mla-dena IvaniÊa, Ognjena TadiÊa ili pak Bojane Kriπto,Martina Raguæa i inih koji su obznanili svoje kandida-ture za razliËite dræavne ili entitetske funkcije.

Drugo, πto se tiËe aktuelnih politiËkih institucija,one su doæivjele gotovo karikaturalne transformacije- naravno, pod uplivom tri jednopartijska sistema. Sa-mo jedan primjer: formalno-pravno, Parlamentarnaskupπtina BiH sastavljena je od dva doma, imenimaPredstavniËki dom i Dom naroda. U praksi, meutim,to nije tako, jer zapravo u ovom parlamentu imamodva Doma naroda. Naime, zbog pravila tzv. entitet-skog glasanja u PredstavniËkom domu se nalaze re-prezentanti entiteta a ne graani, a poπto su entitet-ske teritorije praktiËno etniËki gotovo Ëiste, onda serealno opet radi o predstavnicima naroda. Po istoj lo-gici, sliËno je stanje i na niæim nivoima vlasti.

TreÊe, poznato je da su jednopartijski sistemi, veÊpo svojoj definiciji, nedemokratski, pa i neljudski. Ubh sluËaju, da bi se bar prividno udahnulo neπto ma-lo duπe u ovo πto nas okruæuje, politiËke elite su na-pravile otvoreni pakt sa vjerskim zajednicama, pod

krinkom unoπenja u sistem razli-Ëitih religijskih vrijednosti kao“æivog mesa“ kojim treba obloæ-iti skelete jednopartijskog svjeto-nazora ili mumije onih koji tajsvjetonazor zastupaju. Dobilismo, dakako, klerikalizam kaoteπki, a moæda i neizljeËivi, kan-cer na ovdaπnjem druπtvenomtkivu. EtniËko = konfesionalno =politiËko.

»etvrto, posebno je tragiËnoπto veÊ decenijama traje gotovobezrezervna, a moram reÊi i lice-mjerna podrπka institucija meu-narodne zajednice ovakvom sta-nju u Bosni i Hercegovini. Jer, taista meunarodna zajednica za-govara ovdje izgradnju zapad-nog liberalnog modela druπtve-nog æivota, a instalira nam - i

normativno i stvarno - anahrono plemensko uree-nje sa svim diskriminacijama koje uz takvo ureenjeidu. PolitiËki analitiËari nam zbore da se radi o “ne-dostatku strategije izlaza“. MoguÊe, ali bliæim mi seËini zahtjev da konaËno iz naπe zemlje odu ovi “inæe-njeri ljudskih duπa“ i da sami poËnemo graditi naπedanas i sutra.

Peto, æelio bih, u najkraÊem, reÊi joπ samo to da jesve otvoreniji i jedan upravo duboki ljudski problem.U pomenutom sticaju stvari, mi smo, zapravo, poni-æeni kao ljudi. Dakle, kao ljudi smo manjina. I to je,moæda, krunski razlog, zbog koga ne treba izlaztitina izbore i opetovano davati legalitet i legitimitetsveopπtem poniæenju. Jer, kako Boπnjaci, tako i Srbii Hrvati, pa i “ostali“, nisu nikada loπije æivjeli, nisu ni-kada imali manje dostojanstva nego pod vlaπÊu sop-stvenih nacional-politiËkih elita. I joπ neπto: ako je totako, i ako veÊ neko i hoÊe izaÊi na predstojeÊe namizbore, neka glasa za egzotiku, za Naπu stranku ili li-berale. A moæda i za crnog avola. Jer, i to je boljeod postojeÊeg.

Izgleda da ovo liËi na poruku. Naravno drugaËijuod one πto je nose nareËeni kuriri sa poËetka ovogteksta. PitaÊu ih, ponaosob naravno, uz prethodnoËitanje dokumenta, da li bi neko æelio nositi baπovakvu poruku. VidjeÊu da li Êe neko pristati.

Ako ne pristanu, onda doista nemaju odvaænosti. Ili su nepismeni.

Prof. dr. Miodrag ÆivanoviÊ predaje filozofijuna Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ba-nja Luci. PoËasni je predsjednik Evropskogpokreta BiH i Ëlan Savjeta Novog Plamena.


Meunarodna zajednica u Bosni iHercegovini zagovaraizgradnju zapadnog li-beralnog modela dru-πtvenog æivota, a insta-lira - i normativno istvarno - anahronoplemensko ureenje sasvim diskriminacijamakoje uz takvo ureenjeidu.

“

”

25SSvviijjeett uu 2211.. ssttoolljjeeÊÊuu

•• Desetine tisuÊa osoba umiru svakodnevno odgladi i komplikacija izazvanih glau. To je naj-straπniji skandal naπeg vremena u svijetu obilja.Za Vas to je joπ gore, to je jednostavno zloËin…Prema brojkama kojima raspolaæe FAO od 2006. go-

dine 850 milijuna ljudi na svijetu je neprekidno nedovol-jno ishranjeno. To se stanje svake godine pogorπava,dok se naπe bogatstvo, odnosno naπa proizvodnja, po-veÊava iz godine u godinu…Upravo prema podacimaFAO-a danaπnji bi svijet mogao normalno prehraniti 12milijardi ljudi, to znaËi gotovo dvostruki broj od onogakoliko ih danas æivi na svijetu. Svaki Ëovjek koji umre odgladi ili njezinih posljedica je naprosto ubijen. Dakle taumorstva koja bi se dala izbjeÊi doseæu broj 100,000 (stotisuÊa) mrtvih dnevno, πto predstavlja ne samo zloËinaË-ki Ëin, potpuno nepotrebno ubijanje. To je apsurdan ibeskoristan pokolj, kojeg bez prestanka obnavlja globa-lizirani financijski kapital.

•• Vi optuæujete to straπno ubijanje naglaπavajuÊiodgovornost giganata agro-prehrambene indus-trije, (kao πto je na primjer Nestlé) . Da li je mo-guÊe nadati se da bi se 12 milijardi ljudi mogloprehraniti bez te i takve industrije i njezinih pro-izvodnih metoda?Danas 55% stanovniπtva svijeta æivi u seoskom ambi-

jentu. A upravo glad najæeπÊe pogaa to stanovniπtvo!Krivica zato pada na poredak koji su uspostavile krupnekompanije agro-prehrambene industrije, koje se oslanja-ju na podrπku dræava sjeverne polutke svijeta, te na sub-vencije koje te dræave odobravaju za poljoprivredu. Pro-πle su godine industrijalizirane zemlje OECD-a dale oko350 milijardi dolara subvencija svojim poljoprivrednicima(za proizvodnju i za izvoz). Rezultat: na træiπtima TreÊegsvijeta poljoprivredni proizvodi, koji dolaze iz zemalja Sje-verne polutke svijeta, prodaju se za treÊinu cijene u od-nosu na lokalne poljoprivredne proizvode. Zemljoradniciiz siromaπnih zemalja, koji najËeπÊe æive iskljuËivo od po-ljoprivrede ( a to je sluËaj s mnogim zemljama) prema to-

me nemaju ama baπ nikakve πanse. Oni se mogu ubitiod posla, ali se ne mogu takmiËiti s tim cijenama proiz-voda, tako æestoko subvencioniranih. Privatne transkon-tinentalne kompanije agro-prehrambenog sektora ikrupni proizvoaËi zemalja Juga svijeta mogu se, ukoli-ko imaju dovoljno sredstava, prilagoditi zahtjevima træ-iπta bogataπa (voÊe i povrÊe izvan sezone, itd.) te se i onikoriste tim sistemom. Seljaci, koji su uprkos svega odliË-ni proizvoaËi, postaju ærtve sistema. Od 52 afriËke dræ-ave 37 su skoro iskljuËivo poljoprivredne zemlje. U pod-saharskoj Africi 203 milijuna ljudi konstantno pati od gla-di. Godine 1977. bilo ih je svega 81 milijun.

•• ©to treba uËiniti kako bi zemlje u razvoju i njiho-vo seljaπtvo bili spaπeni od toga? Kako nadvlada-ti glad?Prvu stvar koju moraju uËiniti zemlje Juga planete je

voditi politiku “prehrambenog suvereniteta”.To znaËi dasvaka zemlja treba postaviti kao vlastiti prioritet proiz-vodnju æiveænih namirnica. Te zemlje trebaju investirati uvlastitu poljoprivredu. To danas ne Ëini veÊina njih. Selja-ci su u njima prepuπteni samima sebi. Sada nas æele uv-jeriti da genetski modificirani proizvodi (GMO) predstav-ljaju Ëudesno rjeπenje. Istina je da oni uopÊe nisu potreb-ni.

Danas 90% svjetske poljoprivredne proizvodnje nepredstavljaju genetski modificirani proizvodi, a svejednobi ta proizvodnja mogla dva puta prehraniti cjelokupnosvjetsko stanovniπtvo…GMO, katkad subvencionirani iod samih tih siromaπnih zemalja, stvaraju najgore oblikesuvremenog ropstva, jer ti GMO, kad su jednom zasa-eni ne mogu se viπe posaditi ili, ukoliko mogu, tada Êese velikim kompanijama morati platiti visoka cijena zaprava na njihovo koriπtenje, koja Êe opet pasti na teretsiromaπnih seljaka. Osim rizika, koji je joπ nepoznat, pozdravlje ljudi, upotreba tog sjemena isporuËuje seljake si-romaπnih zemalja vezanih ruku i nogu privatnim tran-skontinentalnim kompanijama kao πto su Monsanto,Nestlé i Pioneer.

Jean Ziegler:

Glad u svijetu je apsurdan pokoljGlavna figura filma Erwina WagenhoferaWWee ffeeeedd tthhee wwoorrlldd -- TTrrææiiππttee ggllaaddii,, Jean Zie-gler, donedavni specijalni opunomoÊenikUjedinjenih nacija za pravo na hranu, autordjela koja otkrivaju ubijaËki poredak naπegsvijeta (njegova posljednja knjiga je IImmppeerriijjssrraammaa) otkriva skandal gladi u svijetu obiljakao i mehanizme ove planetarne tragedije.On odgovara na pitanja postavljena od stra-ne francuskog ljeviËarskog lista “Humanité”.

26 SSvviijjeett uu 2211.. ssttoolljjeeÊÊuu

prof. dr. Peter Hallward

Potres na Haitiju je izazvao, i joπ uvijek nastavlja iza-zivati, tako uæasno razaranje i gubitke æivota zbogtoga πto je ta zemlja toliko siromaπna. Tri su glavna

razloga tog siromaπtva.Kao prvo, Haiti su jedino mjesto na svijetu gdje su ro-

bovlasniËki sistem (pod kontrolom francuskih kolonijalis-ta) zbacili sami robovi. To je, meutim, podrazumijevalorat koji je trajao 12 godina, tokom kojeg je treÊina sta-novniπtva ubijena, uniπten praktiËno svaki grad i opusto-πene sve plantaæe. Drugi razlog siromaπtva Haitija je toπto su HaiÊani platili cijenu otpora “primitivnoj akumula-ciji”.

©irom Europe i u veÊini ostatka svijeta, ruralni i urbaniproleterijat je stvoren tjeranjem seljaka sa njihove zem-lje. To se na Haitiju nije dogodilo sve do 1970-ih, kadasu agresivne neoliberalne mjere (koje su lokalne parami-litarne snage podræavale) primorale veliki broj sitnih far-mera da se povuku.

Carine koje su haiÊanskoj poljoprivredi omoguÊavalenatjecanje s uvoznim dobrima ukinute su, javna potroπ-

nja se znatno smanjila, a javna dobra praktiËno su ras-prodata.

HaiÊani ovo zovu “AmeriËkim planom” - ili “Planomsmrti”.

Plan je osmiπljen tako da odgovori ljude od zemljorad-niËke proizvodnje za vlastite potrebe i privoli ih “profita-bilnijim” granama privrede, poput lake manufakture iproizvodnje odjeÊe.

Farmeri liπeni imovine poËeli su se masovno seliti u si-rotinjske i sve pretrpanije getoe, poput Cite Soleil (GradSunca), koji se nalazi odmah uz industrijsku zonu.

Nezaposlenost je osigurala najniæi nivo plaÊa na sjever-noj hemisferi, negdje oko dva dolara dnevno (πto je Ëe-tvrtina nadnice u susjednoj Dominikanskoj Republici).

Vojska i paravojna formacija “Makuta” su, za to vrije-me, poduzele sve potrebne korake da svaki pokuπaj or-ganiziranja u sindikate ili pokrete otpora unaprijed uËi-ne beznadeænim. Ipak, tokom 1980-ih vojska je poËelagubiti. Narodni bunt je postao isuviπe snaæan da bi gavojska mogla kontrolirati. HaiÊani su 1990. izabrali

Kako je ameriËki imperijalizamupropastio Haiti

27

predsjednika JJeeaann--BBeerrttrraannddaa AArriissttiiddaa, koji se suprotstav-ljao vojsci i ameriËkom planu. Usporenje koje je ovaj ot-por izazvao je treÊi razlog zaπto Haiti ostaje siromaπan- sada i siromaπniji nego prije 20 godina. Od 1990., hai-Êanska elita i njene meunarodne pristalice vode bes-poπtednu kampanju da bi slomile ovaj narodni pokret idiskreditirale njegove voe. Ova borba izmeu narodas jedne i elite i vojske s druge strane odreivala je poli-tiËki æivot Haitija posljednjih 20 godina - i to je borba ko-ja se i dalje vodi. Joπ od 1990., mala vladajuÊa klasa Hai-tija tragala je za najboljim naËinom da primora haiÊan-ski narod da prihvati neoliberalni plan “razvoja”, i dadoe do novih vojnih sredstava kojima Êe πtititi “stabil-nost” statusa quo. Isprva je djelovalo kao da bi narod-ni pokret mogao prevagnuti u ovoj borbi. Kasnihosamdesetih pokret je doæivio brzi porast. Inspiraciju jecrpio iz teologije osloboenja i antiimperijalistiËke tradi-cije Latinske Amerike. Aristid i oni oko njega, osim πtosu se zalagali za socijalnu pravdu, otvoreno su govorilio klasi i nejednakoj raspodjeli dobara. PriËali su i o po-trebi za narodnom samoobranom od vojske i Makuta.Elita je poËela paniËariti. Prvi put kada je Aristid iza-bran, sa 67 posto glasova, vojska je problem narodneprijetnje rijeπila na ustaljen naËin - nasilnim puËom. Ka-da je vojska vratila direktnu kontrolu, u periodu od1991. do 1994, na tisuÊe ljudi je pobijeno. Aristid je bioprimoran da ostane u egzilu u SAD, sve dok ga neu-morno nasilje nije natjeralo da prihvati neke od neolibe-ralnih mjera kojima se tijekom svoje predizborne kam-panje protivio.

SAD i njeni lokalni haiÊanski πtiÊenici prislonili su piπtoljAristidu na Ëelo i rekli mu da ima izbor - ovo Êe se ili nas-taviti do potpunog desetkovanja narodnog pokreta, iliÊeπ pristati na kompromisne varijante mjera koje hoÊe-mo da usvojite.

AmeriËki protektorat

Aristid je dugo odolijevao prije konaËne odluke da munikakva realna alternativa viπe nije preostala. Kada sekonaËno uvjerio u to da Aristid viπe ne predstavlja prijet-nju, BBiillll CClliinnttoonn je u rujnu 1994. poslao ameriËke trupena “humanitarnu” misiju “uspostavljanja demokracije”na Haitiju. AmeriËke trupe su, zapravo, na Haitiju ostaleπest godina, u pokuπaju da zemlju pretvore u posluπniameriËki protektorat. Aristid je, meutim, uspio obavitidvije bitne stvari. Jednom kad se vratio na Haiti, iskoris-tio je ameriËku vojsku kao izgovor za raspuπtanje vojskeHaitija. Na taj naËin je eliminirao tradicionalni bastionvladajuÊe klase. Ovo je bio veliki korak unapred.

Za to vrijeme je pomogao stvaranje disciplinirane poli-tiËke organizacije koja bi mogla osvojiti i zadræati poli-tiËku vlast i koja Êe postati poznata pod nazivom FanmiLavalas.

Ona nastaje iz olupine uniπtenog narodnog pokreta izperioda represije tokom prvog puËa i, imajuÊi u vidu eks-tremni nivo siromaπtva na Haitiju, oportunisti je momen-talno opsjedaju.

To nije bila savrπena organizacija, ali je bila itekakonajprogresivniji eksperiment u parlamentarnoj demo-kraciji tijekom cijele povijesti Haitija. Aristid 2000. godi-

ne osvaja predsjedniËke, a Fanmi Lavalas velikom veÊi-nom zakonodavne izbore - sa 90 posto mjesta u parla-mentu. Bilans stanja - na Ëelu dræave je narodni voa,vojska ne postoji i stvaraju se uvjeti za stvarnu druπtve-nu promjenu. Kako biste mogli i pretpostaviti, u tomtrenutku vladajuÊa klasa pokreÊe kampanju sa ciljemdiskreditiranja Aristida i ruπenja njegove vlade. Pokuπa-li su osporiti izbore iz 2000, koji su bili najkredibilniji za-konodavni izbori u povijesti Haitija. Pokuπali su vladudovesti do bankrota, obustavom cjelokupne meuna-rodne pomoÊi.

SAD su Ëak blokirale zajmove Intra-ameriËke banke zarazvoj koji su veÊ bili ugovoreni. Sve to je rezultiralo pre-polovljenim budæetom i sunovratom bruto domaÊegproizvoda. Ekonomija je bila u potpunosti zakovana

SSvviijjeett uu 2211.. ssttoolljjeeÊÊuu

Popularna pjevaËica Annete Auguste, stara 65 godina, jedna je odvisoko profiliranih podræavatelja svrgnutog haiÊanskog predsjedni-ka Jean-Bertrand Aristidea koji su zatvoreni bez ikakvih dokazanakon puËa 2004. Prema Amnesty Internationalu, ona je oteta odstrane ameriËkih marinaca u sklopu meunarodnih vojnih snaga naHaitiju, navodno zbog „sumnje da posjeduje informacije koje bimogle predstavljati prijetnju ameriËkim vojnim snagama“. Nakondvije godine puπtena je zbog nedostatka dokaza. SliËnu je subinudoæivjela i bivπa premijerka Yvonne Neptune.

28

udarcima sa svih strana i to je osnovni razlog zbog ko-jeg vlada ostaje toliko slaba.

Joπ od 1990-ih bilo je nemoguÊe izvrπiti ikakvu smisle-nu investiciju u vladine institucije koja bi omoguÊila regu-liranje ekonomije - ili intervenciju u sluËaju prirodnih ne-pogoda.

VeÊina pomoÊi koja nekako i dospije do Haitija u veli-koj meri odlazi nevladinim organizacijama - koje imajuvlastite planove i programe. Njih ne zanima izgradnja ja-ke haiÊanske dræave i veliki broj njih se bavi reakcionar-nim religijskim programima.

Kasnih sedamdesetih dolazi do procvata evangelistiË-kih crkava koje izniËu gotovo niotkuda, mahom kako biuspostavile protuteæu teologiji osloboenja. Upravo oneu velikoj mjeri financiraju NVO sektor. Neke od njih se ibave korisnim stvarima, ali na veoma niskom nivou i bezikakve koordinacije. Mnogo HaiÊana sa punim pravomsmatra da su ove nevladine organizacije obiËni paraziti.Tamo su veÊ dovoljno dugo da viπe ne mogu opravda-ti Ëinjenicu da do sada nisu izvrπile nikakav primjetan uti-caj na nivo siromaπtva ili razvoja zemlje. One se hraneproblemima u kojima se Haiti nalazi. Haitiju su neophod-ne ogromne investicije na nacionalnom nivou i upoπlja-vanje vlastitih ljudi i resursa.

Pritisak koji je 2000. usmjeren protiv Aristida ubrzo serazvio u kampanju destabilizacije sa otvorenom meu-narodnom podrπkom. Paramilitarne snage su se priklju-Ëile i digle pobunu.

SAD su 28. veljaËe 2004. otele Aristida usred noÊi iprebacile ga u egzil. Tako su uspjele sruπiti jednu od naj-popularnijih vlada Latinske Amerike, na naËin koji ne sa-mo da se nije susreo sa πirokom kritikom javnosti, veÊ ni-je ni bio prepoznat kao puË.

Demokratska vlada zamijenjena je ameriËkom mario-netom, GGèèrraarrddoomm LLaattoorrttuueeoomm. AmeriËke trupe prekonoÊi bivaju zamjenjene “stabilizacijskim” snagama Ujedi-njenih nacija. Glavna uloga UN-a bila je primiriti narod -i natjerati ih da prihvate puË. To je znaËilo i rat niskog in-tenziteta protiv Aristidovih simpatizera, posebno onih usiromaπnim naseljima.

Narodni pokret je kriminaliziran - Aristidove pristalicese prikazuju kao kriminalci i Ëlanovi bandi, ljudi kojipredstavljaju prijetnju imovini, redu i zakonu. Politika ne-staje sa horizonta.

Mediji stalno izvjeπtavaju kako su Haiti nasilno mjesto,

πto uopÊe nije istina. Stopa kriminaliteta je, zapravo, vr-lo niska. Vlasti Haitija tvrde da je zemlja na rubu gotovopermanentne “sigurnosne” krize, Ëime pravdaju svojeodluke o odlaganju izbora - govoreÊi da bi to bio preve-liki sigurnosni rizik.

Njihove tvrdnje da je za uspostavljanje “demokracije”prvo neophodna sigurnost pravdaju okupaciju UN trupai mijeπanje SAD-a.

Naravno, jasno je da u gradu siromaπnom poput Port-au-Princea postoje bande i UN su neke od njih uspjeπnoi rasturile. UN se meutim do sada nisu pozabavile uz-rocima nastanka takvih bandi.

Umijeπanost UN-a

Postoje i zloËini u koje su same UN umijeπane, uklju-ËujuÊi i veliki broj sluËajeva silovanja. Kako bi “umirile”neka naselja, UN su posezale za veoma agresivnim me-todama.

2005. i 2006. godine, trupe UN-a uπle su u Cite SOleil,politizirano naselje u kojem Lavalas uæiva jaku podrπku.Stotine vojnika otvorile su vatru na gusto zbijeno nase-lje u kojem su kuÊe sagraene od lima i kartona. Mecisu letjeli sve dok ne bi udarili u neπto. U oba sluËaja ubi-li su izmeu 20 i 25 ljudi.

UN takoer predsjedava procesom organiziranja izbo-ra koji je onemoguÊio uËeπÊe Lavalasa na zakonodav-nim izborima, prvobitno planiranim za veljaËu. Ovo oddemokratskog procesa pravi parodiju.


Mercius Lubin nad tijelima svoje dvije kÊeri nakon πto su ubijene odstrane UN-a dok su spavale u svojim krevetima. SedmogodiπnjaStephanie Lubin i Ëetverogodiπnja Alexandra Lubin samo su nekeod brojnih nenaoruæanih djeËjih ærtava vojske UN-a u Cite Soleil.

29

UN na Haitiju imaju 9,000 vojnikai policajaca, izmeu 1,000 i 1,500civilnih savjetnika i budæet od 600miliijna dolara godiπnje, od Ëega seveliki dio troπi na vojne aktivnosti.

Oni veÊinu svog vremena provo-de patrolirajuÊi gradom u oklopnimvozilima kao da su na “neprijatelj-skom teritoriju”. Nisu gotovo niπtauËinili da bi poboljπali osnovnu in-frastrukturu, osigurali tekuÊu vodu,investirali u bolnice, niti bilo πto ve-zano za sanitarije ili uklanjanje sme-Êa. Nakon potresa bavili su se straæarenjem ispred svogglavnog πtaba i praktiËno su sjedeli na rukama. »injeni-ca da nisu uspjeli razviti ni baziËni vodovod sada Êe ima-ti katastrofalne posljedice.

Naravno, neposredno nakon katastrofe poput ove, bi-lo kojoj zemlji bila bi potrebna sva pomoÊ koju moæedobiti. Od SAD se oËekivalo da Êe ponuditi svoje logis-tiËke resurse koji su bez premca. PomoÊ je, meutim,ubrzo poËela poprimati oblik vojne invazije.

Kada su SAD preuzele kontrolu nad aerodromom,uzastopno su preusmjeravale humanitarne letove u ko-rist vojnih. Ideja je bila prvo prikupiti vlastite vojnike najedno mjesto, pa tek onda prijeÊi naoperacije traganja i spaπavanja i distri-buciju vode, hrane i lijekova.

Dok je neopisiv broj ljudi umirao za-robljen u ruπevinama, SAD su gradilekontingent od 10,000 vojnika. Nemasumnje da je ameriËkoj vojsci, nakonkatastrofalnih ratova u Iraku i Afganis-tanu, dobro doπlo da ovu priliku isko-risti za promjenu vlastitog imidæa, tru-deÊi se da se predstavi kao dobrotvor.

Ogromno vojno prisustvo SAD-aimat Êe veliki utjecaj na proces obnoveHaitija. NNaaoommii KKlleeiinn je vjerojatno upravu kada kaæe da bi se HaiÊani tre-bali paziti “krvoæednih kapitalista” kojisu eksploatirali nesreÊe i u drugim dije-lovima sveta. Pretpostavljam da Êe seprivatizacija ubrzati i da Êe biti mnogonatezanja oko vlasniπtva nad zemljiπtem. VeÊ je doπlo dojoπ veÊeg inzistiranja na “sigurnosti” i “stabilnosti”, takoda pretpostavljam da Êemo uskoro svedoËiti joπ veÊimpritiscima da se ponovo uspostavi vojska Haitija. Novina-ri s najveÊim profesionalnim kredibilitetom istiËu izuzetannivo smirenosti i solidarnosti usred ove katastrofe, dokUN i SAD istiËu opasnosti od pljaËke i nemira i govore opotrebi da se izbjegne joπ jedna “Somalija”.

Ovo je veoma brzo poËelo sliËiti na proroËanstvo ko-je samo sebe ispunjava. ©to situacija bude postajalaoËajnija, to je vjerojatnije Êe se cijela priËa oko obnoveprikazati u svom pravom svjetlu, kao vojna operacijapredvoena sluæbenicima UN-a i ameriËkim komandan-tima - umjesto haiÊanskim narodom. Pretpostavljam daÊe tijekom procesa obnove doÊi do porasta pritiska zasve veÊim meunarodnim nadzorom, kao i do konsoli-dacije vlasti oko industrijskih zona. Glavno zaduæenje

bivπeg ameriËkog predsednika BillaClintona, od kada je imenovan zaizaslanika UN, bilo je da istiËe po-trebu za daljim investicijama u in-dustriju odjeÊe - πto u suπtini znaËiotvaranje novih tvornica u kojimaÊe HaiÊani kao i do sada za bijednuplaÊu raditi u katastrofalnim uvjeti-ma.

Pravi prioritet trebalo bi biti omo-guÊavanje smislenog samoopredje-ljenja Haitija, πto prije moguÊe. Pri-oritet bi trebao biti ponovno mobi-

liziranje narodnog pokreta i ograniËavanje, umjesto pro-dubljivanja, trenutne zavisnosti Haitija od zemalja poputSAD-a i Francuske. Naæalost, mislim da Êe proces obno-ve ipak viπe nalikovati na ono πto se dogodilo u Iraku.

Nacionalni dræavni budæet Haitija je veoma mali. Prijenekoliko godina je iznosio oko 300 milijuna dolara, aproπle godine strana pomoÊ ga je podigla na nivo odoko 900 milijuna dolara. Ako je moguÊe prikupiti neko-liko milijardi dolara pomoÊi, to bi za Haiti bila ogromnasvota.

Ali, da li Êe taj novac biti potroπen u cilju osnaæivanjahaiÊanskog naroda, ili Êe otiÊi u dæepove porodica i kor-

poracija koje u savezu sa svojim finan-cijskim pomagaËima iz SAD-a i drugihzemalja vladaju Haitijem? Mislim da jeupravo to ono πto Êe se dogoditi -osim ukoliko ne bude sprijeËeno ne-kom vrstom popularne politiËke mobi-lizacije.

MMF i Haiti

Dva dana nakon potresa, MMF jedao sve od sebe da Haiti gurne u joπveÊe duæniËko ropstvo. PomoÊ MMF-aHaitiju doπla je u obliku zajma - a nedonacije - od 62 milijuna funti.

Ovo se samo nadodaje na 101 mili-jun funti, koliko Haiti veÊ dugujuMMF-u.

MMF zauzvrat zahtjeva da vlada po-veÊa cijenu struje, zamrzne plaÊe i suzdræava inflaciju.

Kriza je iskoriπtena za provoenje neoliberalnih “refor-mi” u zemlji koja je veÊ na koljenima.

Ukupni dug Haitija iznosi 546 milijuna funti. Samo2003. godine, Haiti su potroπili 35 milijuna funti na imeservisiranja posuenih 24 milijuna - plaÊajuÊi viπe negoπto su primili.

(Marks 21, 9.2. 2010.)

Prof. dr. Peter Hallward je filozof, urednik Ëaso-pisa Radical Philosophy, i autor knjige Dam-ming the Flood: Haiti, Aristide, and the Politicsof Containment, Verso Books, London, 2007.Nedavno je suspendiran zajedno s nekoliko dru-gih profesora s Middlesex University zbog sud-jelovanja u kampanji protiv zatvaranja katedrefilozofije na tom sveuËiliπtu.


René Préval, predsjednik Haitija instaliran odstrane SAD-a, vjerno je provodio privatizaciju islijedio naputke MMF-a.

©©ttoo mmiisslliittee oo rraazzvvoojjuu ttrreennuuttnnee kkrriizzee kkaappiittaalliizzmmaa?? KKoolliikkooÊÊee ttrraajjaattii,, kkoojjee ÊÊee jjoojj bbiittii ppoosslljjeeddiiccee??

Za razliku od mnogih ljudi ja ne mislim da se bliæi krajkapitalizma. Kapitalizam je sustav koji konstantno trpi kri-ze i konstantno izlazi iz kriza. Primjeri kriza su one iz tri-desetih godina dvadesetog stoljeÊa i dogaaji nakonDrugog svjetskog rata, nakon Ëega imamo uspostavuBretton Woodsa, MMF-a i Svjetske banke, koji postajunovi naËini funkcioniranja kapitalizma. OËito je da imamonovu krizu kapitalizma. Pitanje je da li je to kriza kapita-lizma ili kriza u kapitalizmu; moje miπljenje je da se uvijekradi o krizi u kapitalizmu osim ako postoje aktivni subjek-ti koji krizu u kapitalizmu pretvaraju u krizu kapitalizma.Trenutno nema takvih subjekata, osim moæda u GrËkoj,ali to nisu subjekti koji su spremni izazvati sam sustav. Ka-pitalizam se nalazi u fazi autorestrukturiranja; πirenje sG7 na G20 uvoenjem novih kapitalistiËkih subjekata po-put Kine, Brazila, Rusije i Kine je upravo to. No tu je i kon-tradikcija. Osnova za rjeπavanje jedne krize uvijek je po-tencijalno otvaranje nove krize. ©irenje na Indiju, Kinu,Brazil takoer znaËi da te zemlje imaju pravo na razvojdo razine ostalih zemalja grupe, πto otvara pitanje eko-loπke krize. Moæe li se zamisliti da svi stanovnici Kine i In-

dije imaju isti æivotni standard kao zemlje sa Sjevera? Utakvim okolnostima dolazi do borbe za resurse. VeÊ senalazimo u toj borbi, vidimo na primjeru Kine koja prisva-ja resurse Afrike i Juæne Amerike za buduÊe borbe. Sto-ga je prava kriza za koju se moramo pripremiti ekoloπkakriza. Trenutno nema aktivnih subjekata koji bi mogli za-ustaviti taj sustav.

•• MMooææeettee llii kkoommeennttiirraattii ssiittuuaacciijjuu uu VVeenneezzuueellii ooppÊÊeenniittoo ii ssoobbzziirroomm nnaa ppeerriioodd oodd 1100 ggooddiinnaa oodd ppooËËeettkkaa bboolliivvaarr--sskkee rreevvoolluucciijjee??Ako æelimo razgovarati o Venezueli, moramo to stavi-

ti u kontekst zemlje kojukarakterizira ovisnost o naftnojrenti πto je proizvelo kulturu korupcije i klijentelizma kojiproæima cijelo druπtvo. Ni sam CChháávveezz nije imun na naf-tu. Chávezov pokret je orijentiran prema klijentelizmu.To znaËi da se ljudi ukljuËuju u partiju kako bi dobili pris-tup naftnoj renti πto vodi korupciji. To je problem bolivar-skog procesa. Ne bih baπ rekao 10 godina nakon. Soci-jalistiËka revolucija nije poËela prije puËa. ToËnije bi biloreÊi da poËinje tek 2003. [nakon puËa, op. A. M.]

Chávez je u zatvoru [poËetkom devedesetih, op. A.M.] Ëitao NNeeggrriijjaa, πto ga je potaklo na promiπljanje o kon-stituciji ljudi kao subjekata. Po izlasku iz zatvora pisao jekako suvereni ljudi moraju biti subjekti moÊi, ne objekti.Za revolucionare nema izbora, no Chávez je smatrao daje to moguÊe unutar kapitalizma, stoga je traæio TreÊiput i nastavio je razmiπljati u kategorijama TreÊeg putasve dok nije postalo oËito da venezuelanski kapitalisti i lju-di izvan Venezuele koji ih podræavaju u SAD-u i dalje æe-le primat na rentu itd. Tek nakon puËa dolazi do poma-ka u orijentaciji. Godine 2003. dræava preuzima kontrolunad naftnom kompanijom i smjenjuju dotadaπnju. Iakopostoji ministarstvo financijskog planiranja i ekonomskograzvoja, u Venezueli uopÊe nema centralnog planiranja.SluËajevi radniËkog samoupravljanja dosad su bili samoizolirani. Dobrim je dijelom i za te sluËajeve zasluæanosobno Chávez zbog svoje predanosti ideji radniËkog sa-moupravljanja. Tada poËinje πirenje obrazovanja na neo-brazovane mase. Svi programi, ukljuËujuÊi i zdravstvene


Samoupravljanje na venezuelanski naËin

Michael A. Lebowitz je profesor emeritus ekonomije naSveučilištu Simon Fraser u Vancouveru, Kanada. Već ne-koliko godina živi i djeluje u Venezueli, gdje je i aktivan uistraživačkom centru “Centro Internacional Miranda” natemama transformativne prakse i društvenog razvoja,ujedno je i osnivač Centra. Autor je sada već klasičneklasične knjige “Beyond Capital” u kojoj se bavi implika-cijama Marxovih nezavršenih radova. Fokusira se na pi-tanje nadničarskog rada i tvrdi da radnička pozicija nijedobro razvijena u Kapitalu, već je trebala biti središnjatema knjige o nadničarskom radu. “Beyond Capital”(Palgrave Macmillan 1992. prvo izdanje i 2003. drugo iz-danje) kritizira jednostranost marksističke misli i argu-mentira da je Marxova politička ekonomija radničke kla-se i samoreprodukcija ljudskih bića kroz borbu centralnaza prevazilaženje kapitala. Novije su mu knjige “Build itnow!” - socijalizam za 21. stoljeće (Monthly ReviewPress, 2006.) u kojoj se bavi idejom socijalizma za 21.stoljeće i putom ostvarenja te ideje; “The Socialist Alter-native 2010.” (Monthly Review Press, 2010.) izašla je1.7. i trebala bi biti prevedena na hrvatski. Lebowitz pos-tavlja tezu o dobrom društvu kao onom koje potpuno raz-vija ljudski potencijal. Kapitalizam ne ispunjava uvjetedobrog društva. Najvažnije u kapitalizmu nije ostvarenjeljudskih potencijala nego privatna akumulacija profita urukama malog dijela populacije.

31

- dovoenje kubanskih doktora - kao i uËenje o koopera-tivnim principima, sve to zapoËinje tek nakon πto je dræ-ava preuzela kontrolu nad naftnom industrijom 2003.

•• ©©ttoo ssee ddooggaaaa nnaakkoonn 22000033??Godine 2003. Chávez poËinje napadati kapitalizam go-

voreÊi o perverznom izvrnutom sustavu kojem nije stalodo ljudi i okoliπa. PoËinje govoriti o socijalnoj ekonomijikojoj je stalo do ljudskih biÊa i okoliπa. Tada sam radiokao savjetnik u ministarstvu za socijalnu ekonomiju. Po-duËavali smo marksizam unutar ministarstva. Ljude je za-nimalo radniËko upravljanje i jugoslavenska ekonomija,pa sam o tome poduËavao.

•• MMooææeettee llii nnaamm rreeÊÊii nneeππttoo oo jjuuggoossllaavveennsskkoomm ssaammoouu--pprraavvlljjaannjjuu??Dolazio sam ovamo u Jugoslaviju sedamdesetih i

osamdesetih godina. Uvjeren sam da se ne moæe govo-riti o socijalizmu bez radniËkog upravljanja. Zanimao metaj proces. Postalo mi je jasno da je u jugoslavenskom sa-moupravljanju, koje je ukljuËivalo druπtveno vlasniπtvonad sredstvima za proizvodnju i radniËka vijeÊa (nije istoπto i radniËko upravljanje) problem bio u orijentaciji sus-tava na individualni interes na radnom mjestu i na mak-simizaciju prihoda po radniku. To je imalo odreene pos-ljedice. Postojala je solidarnost na radnom mjestu. Ako jenpr. pala prodaja, radnici kao Ëlanovi kolektiva nisu dobi-vali otkaze, nego su nastavljali raditi. No nije bilo solidar-nosti izmeu razliËitih poduzeÊa, veÊ kompeticija. RijeËi-ma CChhee GGuueevvaarree: kako moæemo razgovarati o socijalistiË-kom duhu u kojem se radnici natjeËu jedni s drugima?Pravi problem bio je nedostatak solidarnosti u druπtvu.Kako se nije radilo na obrazovanju radnika na radnommjestu, oni nakon osamsatnog radnog vremena nisuimali snage razmiπljati o pitanjima vezanima za upravlja-nje poduzeÊem, stoga su dio posla koji se ticao pitanjapoput plasmana novog proizvoda, udruæivanja s drugimpoduzeÊima, jednostavno prepuπtali upraviteljima. Rad-niËka vijeÊa najviπe su se bavila pitanjima radniËkih plaÊaili godiπnjim odmorima.

•• KKaakkoo jjee nnaassttaaoo vveenneezzuueellaannsskkii pprriinncciipp ssuuuupprraavvlljjaannjjaa??U travnju 2004. u Venezueli je odræan sastanak solidar-

nosti na kojem sam govorio o jugoslavenskom samou-pravljanju, o njegovoj povijesti, o pozitivnim i negativnimposljedicama. To je bilo dobro primljeno, zainteresiralo jei Cháveza, te je od tih predavanja napravljen pamflet.

Godine 2004.-2005. poËeo je rasti interes za radniËkoupravljanje. Mnogo tvornica je zatvoreno, a radnici sutraæili isplatu. Tako je dolazilo do okupacije tvornica - zah-tjev je bio nacionalizacija po modelu 51 posto u vlasniπt-vu dræave a 49 posto u vlasniπtvu kooperative radnika ko-ji su okupirali tvornicu. To je bio jedan od prvih modelaradniËkog samoupravljanja. Drugi model je nastao kaorezultat Chávezova interesa za radniËko samoupravlja-nje. VodeÊi venezuelanski marksist CCaarrllooss LLaannzz dovedenje u tvornicu aluminija. Do poËetka 2005. svi su razmiπlja-li o radniËkom samoupravljanju koje se u Venezueli zovesuupravljanje. To je znaËilo partnerstvo radnika i dræaves ciljem upravljanja tvornicama.

•• DDaakkllee,, rraazzvviilloo ssee nneekkoolliikkoo mmooddeellaa ssuuuupprraavvlljjaannjjaa??Godine 2005. odræan je joπ jedan sastanak solidarnos-

ti na kojem sam iznio sedam glavnih problema jugosla-venskog samoupravljanja s kojima Êe se i Venezuela mo-rati suoËiti. Naglasio sam da je potreban oprez kako sene bi napravile iste greπke. Posvetio sam tome poglavljeu knjizi Build it now. Jedan od predstavnika jedne odokupiranih tvornica u kojoj je postojala podjela 51- 49posto suvlasniπtvo dræave i radnika odræao je predavanjeu kojem je traæio 99 postotno vlasniπtvo radnika, a 1 pos-to dræave. SljedeÊa njegova poruka bila je kako bi svi tre-bali uËi u kooperative jer kooperative ne plaÊaju poreze.PriËa o toj tvornici papira ima i fusnotu: kolektiv koji jepostao kooperativa je dio radnika koji su uspjeli izdræatidvogodiπnji prestanak rada i okupaciju, dok je dio radni-ka morao odustati i pronaÊi drugi izvor prihoda kako biprehranili obitelji. Kad je proizvodnja ponovno pokrenu-ta, kooperativa je ponovno zaposlila te radnike, no kaonadniËare, nasuprot radnicima kooperative. Venezuelan-ski zakon o kooperativama kaæe da ako radiπ kao nadni-Ëar za kooperativu πest mjeseci, nakon isteka roka pos-tajeπ punopravni Ëlan kooperative, stoga su nadniËari upetom mjesecu rada dobijali otkaze, jer radnici koopera-tive nisu htjeli dijeliti prihod sa svojim bivπim kolegama.Nisu sve priËe horor priËe. Jedno drugo poduzeÊe koje jetakoer imalo vlasniËki udio 49-51 posto zatraæio je stoposto vlasniπtvo dræave i sto posto radniËko upravljanje itako i danas funkcionira. Tvornica aluminija naiπla je namnogo problema jer su ih sabotirali korumpirani birokra-ti tvornice u sprezi s lokalnom vlasti. Iz te je tvornice nakraju nestalo radniËko upravljanje. Takve sabotaæe i ko-rupcija su opÊi problem. Bez suupravljanja nema socijaliz-ma. No karakteristiËno je za cijelu Venezuelu da se klas-na borba nastavlja.

•• KKaadd ggoovvoorriimmoo oo bbuudduuÊÊiimm ssoocciijjaalliissttiiËËkkiimm ssuussttaavviimmaa,, kkaa--kkoo rriijjeeππiittii ssttaarrii pprroobblleemm iizzmmeeuu cceennttrraallnnoogg ppllaanniirraannjjaa iirraaddnniiËËkkoogg ssaammoouupprraavvlljjaannjjaa??U Venezueli uopÊe nema centralnog planiranja. Iako

postoji ministarstvo financijskog planiranja i ekonomskograzvoja, nema nikakvog planiranja. SluËajevi radniËkogsamoupravljanja dosad su bili samo izolirani. Dobrim jedijelom i za te sluËajeve zasluæan osobno Chávez zbogsvoje predanosti ideji radniËkog samoupravljanja. Proπleje godine renacionalizirana tvornica Ëelika koju je proπlavlada bila privatizirala. U toj tvornici radnici su bili u suko-bu s multinacionalkom (argentinski i brazilski kapital) ko-


32

ja je posjedovala tvornicu. Radnici su se borili za plaÊe,kompanija ih je odbijala, stoga su radnici zatraæili nacio-nalizaciju. Chávez je pristao na renacionalizaciju nakonvelikog pritiska. Prva stvar koju smo napravili nakon na-cionalizacije bila je da smo okupili radnike i razgovarali snjima o radniËkom samoupravljanju. Okupili smo radnikeiz tvornice Ëelika i aluminija i razgovarali o koordinaciji ak-tivnosti. Bila je to dvodnevna radniËka konferencija nakojoj su radnici radili u malim grupama i zatim davali iz-vjeπtaje svojih radnih grupa. Neki od ljudi koji su davali iz-vjeπtaje pohaali su seminar o radniËkom samoupravlja-nju. Chávez je samo sjedio, sluπao i zapisivao.

Radnici su postajali sve militantniji i traæili su nacionali-zaciju raznih tvornica i kompanija. Sve je prenosila televi-zija. Kad su zavrπili, Chávez je ustao i ponovio ono πto suradnici rekli. Atmosfera je bila nabijena emocijama. Rad-nici su ustali i spontano zapjevali nacionalnu himnu.Chávez je rekao da æeli od radnika plan za dva mjeseca.Radne grupe Ëinili su radnici razliËitih tvornica i razliËitihdijelova proizvodnih procesa koji su sjedili zajedno i raz-govarali o racionalizaciji proizvodnje. Sve te tvornice bilesu u dræavnom vlasniπtvu, ali nisu funkcionirale koordini-rano. Proπlog srpnja donesen je plan i niπta se nije dogo-dilo. Lokalni birokrati ponovno su stopirali stvar. Problemje doπao do Cháveza koji je sazvao sastanak kabineta vla-de prenoπen na javnoj televiziji i rekao da se plan moraprovesti jer je to obeÊanje vlade narodu. Bez radniËkogsamoupravljanja to je dræavni kapitalizam a ne socijali-zam.

•• MMooææeettee llii uu ttoomm kkoonntteekkssttuu kkoommeennttiirraattii pprroobblleemmee ss nnee--ddoossttaattkkoomm eelleekkttrriiËËnnee eenneerrggiijjee??Taj proces se nastavlja, to je konstantna borba, pos-

ljednje dvije godine radnici upozoravaju na problem sastrujom. Slaba je distribucija, potraænja raste, oprema jezastarjela itd. Ove godine imamo problem s nabavomelektriËne energije Ëiji je neposredni uzrok suπa, ali praviproblem je u tome πto se 70 posto venezuelanskih potre-ba za elektriËnom energijom zadovoljava iz jedne jedinebrane koja prenosi energiju s istoka zemlje na zapad i utom prijenosu gubi se 30 posto energije. »im se smanjikoliËina vode u brani, dolazi do nestaπice struje, vode itd.Chávez je na upozorenja radnika osnovao novo ministar-stvo i postavio novog ministra koji je okupio radnike i onisada razvijaju plan za rjeπavanje tog problema. Predsjed-nik nacionalne tvrtke za proizvodnju elektriËne energijeje Ëovjek kojeg su radnici sami izabrali. No, to su sve od-vojeni problemi, a ne centralno planiranje. Ideja je da semoæe planirati s radnicima i taj proces planiranja odozdo,iz zajednica, je najvaæniji proces. PoËelo je u malim zajed-nicama, ali ideja je da se proπiri na veÊe. Ljudi u zajedni-ci trebali bi biti ti koji planiraju.

•• MMooææeettee llii kkoommeennttiirraattii ttrreennuuttnnuu vveenneezzuueellaannsskkuu ggoossppoo--ddaarrsskkuu ssiittuuaacciijjuu,, ppooggoottoovvoo ss oobbzziirroomm nnaa ttrreennuuttnnuu kkrrii--zzuu??Kriza se u Venezueli oËitovala padom dræavnih prihoda

od nafte. Najlakπi naËin borbe protiv toga bila je devalva-cija. Prihodi od nafte raËunaju se u dolarima, pa ako sedevalvira bolivar za 50 posto, dobije se toliko viπe boliva-ra u odnosu na dolare od izvoza. Dugo vremena vlada je

odgaala devalvaciju. DjelomiËno i zbog inflacije, no pro-raËuni - i nacionalni i pokrajinski i gradski - znatno su opa-dali, uπlo se u programe πtednje, rasla je nezaposlenostkoju su svi negirali, ali definitivno je rasla. Devalvacijom -prije nekoliko mjeseci - rijeπen je problem proraËuna. De-valvacija je imala dva oblika - za osnovne potrepπtine bo-livar je devalviran samo malo - npr. za hranu, a za ostalo30 posto. Pokuπava se i smanjiti utjecaj devalvacije na in-flaciju. Postoji i kontrola cijena za osnovne potrepπtine,vodi se konstantna bitka protiv privatnog kapitala kojipokuπava utjecati na cijenu osnovnih potrepπtina njiho-vim povlaËenjem s træiπta. Dræava nacionalizira sve firmekoje na bilo koji naËin krπe zakon o kontroli cijena. Na pri-mjeru proizvodnje riæe: bijela obiËna riæa regulirana jekontrolom cijena, no razliËite druge vrste riæe nisu, stogatvornica za proizvodnju riæe smanji udio obiËne bijele riæena træiπtu i poveÊa udio drugih vrsta riæe koje ne spadajupod kontrolu cijena. U zadnje dvije godine tako je nacio-nalizirano 200 tvrtki jer krπe cilj razvitka druπtva.

•• SSppoommeennuullii ssttee iinnffllaacciijjuu.. MMnnooggii ssmmaattrraajjuu ddaa jjee vviissookkaa iinn--ffllaacciijjaa uu VVeenneezzuueellii,, ggoottoovvoo 3300 ppoossttoo,, pprroobblleemm,, iiaakkoo jjeepprriijjee CChháávveezzaa bbiillaa jjooππ ii vviiππaa.. JJee llii ttoo ddooiissttaa ttoolliikkii pprroo--bblleemm??Jest, problem je, no nisam siguran da je inflacija dois-

ta 30 posto, uzme li se u obzir indeks cijena za pojedinuzemlju. Indeksi cijena se Ëesto temelje na pretpostavcihomogenosti druπtva, pa se uzima isti indeks za sve. Nokad imate druπtvo u kojem postoje ogromne razlike uprihodima, njihove potroπaËke koπarice bitno se razliku-ju, tj. razlikuje se ono πto kupuju bogati od onoga πto ku-puju siromaπni.

Moja je teza da moraju postojati razliËiti indeksi cijenaza razliËite prihodovne klase, a to ne postoji. Ono πto semjeri su cijene robe u supermarketima, ali ne fiksne cije-


33

ne u dræavnim duÊanima. Cijene rastu uvoznim stvarima,npr. televizorima, automobilima i drugim luksuznim stva-rima, a rastu zbog inflacije, no pitanje je koliko te stvarikupuju siromaπni. Mislim da je potrebno napraviti dife-rencijaciju meu potroπaËkim koπaricama. Radnici traæepoviπenje plaÊa s obzirom na indeks cijena. SumnjiËavsam prema indeksima cijena u zemljama s velikim doho-dovnim razlikama.

•• MMnnooggii nnaa lljjeevviiccii pprriiggoovvaarraajjuu ddaa ssee pprroocceess nnaacciioonnaalliizzaaccii--jjee ii eekksspprroopprriijjaacciijjee uu VVeenneezzuueellii ddooggaaaa pprreessppoorroo.. ZZaaππttoojjee ttoo ttaakkoo??Ch·vez nacionalizira tvrtke kad god postoji problem,

ne nacionalizira ih kad tvrtke ne stvaraju probleme. »inise da bi se uskoro mogla privatizirati kompanija koja sebavi uvozom hrane jer se pojavljuju sve veÊi i veÊi proble-mi. Neki njeni dijelovi su veÊ preuzeti. Chávez je vojnik.On se bori na frontama na kojima se treba boriti, ne ra-sipa energiju. Uzmimo primjer mreæe dræavnih banaka.Vlasnik “Venezuelanske banke” je planirao prodati ban-ku. Dræava ju je odluËila nacionalizirati. Prvo je zabranje-na prodaja banke jednog kapitalista drugome, πto znaËida je ostao samo jedan moguÊi kupac - dræava. Zatim serazmiπljalo hoÊe li banka biti kupljena ili eksproprirana, teje odluËeno da se kupi zbog manjeg imperijalistiËkog pri-tiska. No, u nekim sluËajevima dolazi do eksproprijacije -tamo gdje je evidentno naruπavanje javnog interesa.Npr. proπlogodiπnje nacionaliziranje zrakoplovne kompa-nije zbog sumnje u pranje novaca i povezanost s trgovi-nom droge. Treba li privatizirati sve banke? To zagovara-ju ljudi izvana. ©to je banka? Ustanova koja pretaËe no-vac iz jednog sektora u drugi. U Venezueli tu ulogu imanaftna kompanija. Novac od prodaje nafte ulaæe u razli-Ëite sektore. Tu se krije moÊ. Naftna kompanija igra ulo-gu banke. Nitko ne zna πto se toËno dogaa u naftnojkompaniji ni koliko korupcije ima, ona je svojevrsna crnakutija. Nitko ne zna stvarni prihod. Ona ima ulogu koju udrugim zemljama imaju banke.

•• RReekkllii ssttee ddaa jjee kkoorruuppcciijjaa ddrrææaavvnnoogg aappaarraattaa ii ddaalljjee pprroo--bblleemm??Da, neki dijelovi dræavnog aparata su joπ korumpirani, i

to je problem koji se moæe rijeπiti samo transparentnoπÊu.Uzmimo primjer “Industrijske banke” - radnici su se orga-nizirali i uspostavili su radniËko samoupravljanje te su pos-tavili zahtjev transparentnosti. Takoer se treba govoriti io tome πto se dogaa u lokalnim zajednicama gdje jetransparentnost esencijalni uvjet - nemoguÊe je donositiodluke odozdo ako ne znamo gdje leæi novac i kako setroπi. Pozitivni primjeri su radnici u ËeliËnoj i aluminijskoj in-dustriji koji postavljaju model funkcioniranja prema naËe-lu transparentnosti i socijalistiËki plan za razvoj Guayane[pokrajina u Venezueli, op. A. M.] gdje se takoer razvijamodel transparentnosti, ali tek je u zaËecima.

•• MMeeddiijjii uu VVeenneezzuueellii ssuu uu pprriivvaattnnoomm vvllaassnniiππttvvuu,, jjee llii ttoopprroobblleemm?? Da. Problem nije samo u tome πto su mediji u neËijem

vlasniπtvu nego, u karakteru tih medija. Oni su takvi daje Fox News prema njima liberalan. To je fascinantno, ve-Êina tiskovnih i televizijskih medija je protiv vlasti, πto je

bilo najoËitije za vrijeme puËa. Televizija Globotelevisionvodi ratove protiv vlade 24 sata dnevno. Da se takvo ne-πto dogaa u SAD-u, odavno bi izgubila licencu. Jedna te-levizija koja je najviπe podupirala puË izgubila je licencuza TV-prijenos, ali i dalje postoji kao kabelska televizija.Najpopularnije novine trenutno su neutralne, u privat-nom su vlasniπtvu. Nedavno su ponovno pokrenute jed-ne dræavne novine (Correro del Orinoco), a postoje i lo-kalne dræavne novine u Caracasu.

•• KKaakkoo ffuunnkkcciioonniirraa ddiirreekkttnnaa ddeemmookkrraacciijjaa uu VVeenneezzuueellii??Venezuelanski ustav naglaπava kao cilj puni razvoj ljud-

skih kvaliteta, a jedini naËin da se to ostvari je kroz parti-cipaciju, protagonizam i sliËno. Bitno je da se to ostvaru-je npr. kroz komunalna (lokalna) vijeÊa koja su uvedena2006. godine, na temelju ideje o 200-400 obitelji. Tijelokoje odluËuje su zajedniËke skupπtine, a one imaju glas-nogovornike koji govore o pojedinim konkretnim pitanji-ma. Krenulo se od lokalnih potreba zajednice i identifici-ranja projekata koje mogu raditi skupa kao zajednica, na-suprot onim projektima za koje moraju traæiti novac oddræave. Stekli su iskustvo i poËeli za veÊe projekte traæitinovac. GradonaËelnik jednog grada uzeo je sav novac izproraËuna i podijelio ih lokalnim zajednicama da njimeraspolaæu, a onda je, kad mu je zatrebao novac za iz-gradnju cesta, morao traæiti novac od njih. Mnoge zajed-nice dobile su novac za izgradnju deset kuÊa. Bilo je mno-go primjera da su rastegnuli novac na viπe od deset. Sva-ka zajednica je imala drugaËiji pristup. Npr. ako je negdjeu nacrtu bilo predvieno dvije kupaonice, oni su napravi-li jednu, te su tako, skupivπi novce, izgradili dvije ili ËetirikuÊe viπe. Dakle, osim s radnicima na radnim mjestima,radilo se i s radnicima u lokalnim zajednicama. Ne posto-ji samo jedan model osnivanja lokalnih vijeÊa. U zajedni-cama koje su imale aktivistiËkog iskustva i svijest o parti-cipaciji, npr. koje su radile okrugle stolove o vodi i sl., lo-kalna vijeÊa su se razvila spontanije i prirodnije. U zajed-nicama koje nisu imale to iskustvo i svijest Ministarstvoparticipacije pokuπalo je nametnuti takva vijeÊa kao uvjetza dobivanje novaca za projekte, no onda se shvatilo dato nametanje direktne demokracije odozgo zapravo i ni-je baπ uspjeπno, veÊ da do toga treba doÊi prirodnije, nazahtjev zajednice i prirodnim korakom zajednice.

•• PPoossttoojjii llii nneettkkoo ttoo bbii mmooggaaoo zzaammiijjeenniittii CChháávveezzaa kkaaddaaoonn ooddee??Trenutno ne. Postoje ljudi koji s njim blisko rade, i dije-

le njegove ideje, ali im nedostaje karizma komunikacijesa siromaπnima i s masama. Chávez ima snaæno izraæe-nu karizmu i sposobnost komunikacije s masama. Onima veliku ulogu, sebe naziva suberzivcem u Mirafloresu(predsjedniËkoj palaËi) i to zaista i jest. Kad god su nekiizbori, ako se on natjeËe, nema problema, no kad su iz-bori za naËelnike i gradonaËelnike, vidi se da njegova ka-rizma nije prijelazna na druge.

•• ©©ttoo mmiisslliittee oo bbuudduuÊÊnnoossttii ssoocciijjaalliissttiiËËkkoogg ppookkrreettaa uu VVeennee--zzuueellii??Sve ovisi o klasnoj borbi, a u klasnoj borbi ludost je

predviati ishode. Umjesto toga treba joj se pridruæiti.RRaazzggoovvoorr vvooddiillaa AAnnddrreeaa MMiillaatt ((HH--aalltteerr))


34

Pogoena svjetskom ekonomskom kri-zom i padom cijena nafte, iscrpljena suπ-om koja prijeti elektriËnoj opskrbi zemljeVenezuela prolazi, kao i mnogobrojnedræave svijeta, kroz vrlo teπko razdoblje.Desnica i Sjedinjene Dræave traæe pukoti-nu kako bi sruπile CChhaavveezzaa.

Zemlja je okruæena vojnim bazama i πpijunimaCIA-e, stavljena pod lupu od strane moÊnihlokalnih i meunarodnih medija u rukama

korporacija i zapadnih vlada, a svi oni æeljno Ëeka-ju na pogreπan korak Chaveza. Kako bi izazvalataj pogreπan korak, unutarnja opozicija (zaista uvelikoj manjini, ali na visokoj cijeni izvan venezue-lanskih granica) spremna je na sve, kako bi posti-gla da i najnevaænija mjera Chavezove vlade dobi-je preuveliËane dimenzije.

Chavez u dalekozoru

Na primjer djelomiËna devalvacija novca, najav-ljena 8. sijeËnja, nakon koje je uslijedila nacionali-zacija lanca supermarketa Exito, jer su se ovi tomdevalvacijom okoristili kako bi πpekulirali sa cije-nama prehrambenih proizvoda i zelenaπki poku-povali naveliko zalihe, izazvala je dreku medija“da su na stotine trgovina neprekidno pod prijet-njom eksproprijacije”. Ciljana devalvacija, urae-na mudro i sasvim suvereno, izvrπena je u svrhusmanjenja uvoza i lansiranja nacionalnih proizvo-da na træiπte, te kako bi se postigao raznolikiji iz-voz, buduÊi da prodaja nafte za Venezuelupredstavlja 90% deviznog prihoda.

Joπ jedna pojava, za koju posvuda viËu kako jedokaz neefikasnosti bolivarske revolucije, jestedrastiËan pad potroπnje elektriËne energije, padod 20%, koji od poËetka ove godine pogaa i jav-ni i privatni sektor. Nju je izazvala dugotrajna

suπa, koja je uzrokovala dramatiËan pad vodosta-ja u branama hidrocentrala, a najviπe u hidrocen-trali El Guri, koja sama napaja strujom 73% teri-torije te zemlje. Stanje “hitne potrebe za stru-jom” proglaπeno zadnjeg 8.veljaËe, izazvano je is-to tako “privremenim” prekidom prodaje strujeVenezueli od strane susjedne Kolumbije, koju jetakoer jako pogodila suπa.

TreÊa mjera, koja bi uostalom proπla neopaæe-no, ponovo je lansirala permanentnu medijskuagresiju protiv venezuelanske vlade, buduÊi da seovoga puta radilo o “zaËepljivanju ustiju medijimas kritiËkim informacijama” i o “napadu na slobo-du izraæavanja”. Radi se o privremenom ukidanjupola tuceta televizijskih mreæa odlukom vladineKomisije za telekomunikacije, odnosno o privre-menoj zabrani emitiranja kanalima koji se nisu po-naπali u skladu sa Zakonom o druπtvenoj odgo-vornosti radio i televizijskih medija (RESORTE).

Pokuπaj dræavnog udara

Kanal RCTV, koji je aktivno sudjelovao u proma-πenom dræavnom udaru 2002. godine protiv Hu-ga Chaveza, danas se nalazi meu prekrπiteljima,te namjerno ignorira zakon. I dok su se svi ostalisuspendirani kanali brzo prestrojili i i nastavili semitiranjem programa, RTCV ima sasvim drugidnevni red: uznemiravati ulicu u nadi da Êe vlada,pod tako strogim nadzorom, sigurno poËiniti gre-πku koja bi ubrzala njen pad. Protiv navedenihmjera venezuelanski su mediji, kao i rektori nekihsveuËiliπta, mobilizirali pokret studenata porijek-lom iz bogatih klasa. Sukobi koji su trajali cijelitjedan u sijeËnju rezultirali su s dvoje poginulih i16 ranjenih.

Sa svoje je strane to nasilje dalo hrane za novumedijsku kampanju koja je najavljivala “skori padChaveza”. Washington Post objavio je 25. sijeËnjauvodnik tvrdeÊi da su “Hugo Chavez i socijalizam21-og stoljeÊa poraæeni i da se upravo ruπe.”“Zemlja, nastavlja uvodniËar, je zaronila u recesi-


Chavez u dalekozoru Obame

André Maltais

35SSvviijjeett uu 2211.. ssttoolljjeeÊÊuu

ju i dvoznamenkastu inflaciju te u moguÊnost ras-pada nacionalnog sistema elektrifikacije.”

»etiri dana ranije, usred jednog televizijskog su-Ëeljavanja, predsjednik Saveza trgovinskih i proiz-vodnih komora Venezuele (FEDECAMARAS) NNooeellAAllvvaarreezz, dobacio je veselom voditelju da je “za iz-laz iz Chavezovog reæima neophodna intervencijavojske.”

Sjedinjene Dræave na ratnoj nozi

Sjedinjene Dræave, podsjeÊa donedavni pokre-taË Ëasopisa Le monde diplomatique IIggnnaacciioo RRaa--mmoonneett, na internom portalu Uspomena iz borbe(Mémoire des luttes), odmah su poËele s akcijom,Ëim je predsjednik Chavez stupio na tu duænost,veÊ 29. veljaËe 1999. godine. Primoran premaugovoru TToorrrriijjooss--CCaarrtteerr iz 1977. da evakuira vaæ-nu vojnu bazu Howard u Panami, Pentagon je od-luËio da svoja postrojenja i postrojbe smjesti uManti (Ekvador) i u Comalapi (Salvador) te naotocima Aruba i Curaçao, koji se nalaze na sveganekoliko kilometara od venezuelanske obale. Odsamog poËetka jedan je od njihovih ciljeva bilo jenadziranje Venezuele i pomaganje destabilizira-nja bolivarske revolucije.

Istovremeno, odmah nakon dogaaja 11. sep-

tembra 2001, Washngton je definitivno napustiovelike vojne baze s golemim personalom i teπkimnaoruæanjem, da bi ih nadomjestio instalacijama ipostrojenjima s malim brojem ljudi, ali s vrlo sofis-ticiranim aparatima na podruËju detekcije. Vojnabaza u Manti sudjelovala je u neuspjelom udaruprotiv HHuuggaa CChhaavveezzaa, travnja 2001, a 2005. Sjedi-njene su Dræave obnovile ugovor s Nizozemskomza Arubu i Curaçao, gdje se brzo intenzivirajuvojne djelatnosti. Iste je te godine pod CChhaavveezzoo--vviimm vodstvom nastala progresivna mreæa za su-radnju izmeu latinoameriËkih zemalja ALBA(Alianza Bolivariana para las Américas) i HugoChavez, izabran ponovo bez poteπkoÊa, poËeo jegovoriti o “socijalizmu 21-og stoljeÊa”.

Sjedinjene Dræave na to reagiraju embargom naprodaju oruæja i vojnog materijala Venezueli podlaænim izgovorom da zemlja dovoljno ne suraujeu borbi protiv terorizma. Embargo prisiljava Cha-vezovu vladu da se obrati Rusiji, kako bi opremilabolivarsku armiju, Ëiji avioni F-16 proizvedeni uSjedinjenim Dræavama viπe nemaju rezervnih dije-lova. Tada su Sjedinjene Dræave dobile prilike dedignu poviku na “kolosalno naoruæavanje” Vene-zuele, dok same mudro preπuÊuju kako su upravoone kolosalno naoruæale Kolumbiju i kako su bu-dæeti za naoruæanje Brazila i »ilea neusporedivoveÊi od budæeta za naoruæanja Venezuele.

Godine 2008. Washington je ponovo aktiviraoËetvrtu flotu, koja je bila ukinuta 1948., Ëiji je za-datak kontroliranje Atlantika i Juæne Amerike. Za-tim je ubrzano stvaranje obruËa oko Venezuele.Baza u Manti, evakuirana 2009., nadomjeπtena jeupotrebom viπe vojnih baza u Kolumbiji, od kojihsu neke blizu jugozapadne granice Venezuele. Za-tim, zadnjeg oktobra, konzervativni je predsjed-nik Paname, RRiiccaarrddoo MMaarrttiinneellllii, dozvolio upotre-bu joπ Ëetiriju vojnih baza u svojoj zemlji Sjevero-amerikancima. Ovome geopolitiËki struËnjak MMii--cchheell CChhoossssuuddoovvsskkyy pribraja joπ i invaziju na Haiti,koja je, preruπena u humanitarnu pomoÊ, zapoËe-ta nakon potresa 12. sijeËnja ove godine, πto svedozvoljava Washingtonu da ima na raspolaganjujednu cijelu armadu, koja je istovremeno blizu iKube i Venezuele. Ne treba zaboraviti ni dræavniudar u Hondurasu, izveden 28. srpnja proπle go-dine, kojeg je OObbaammiinnaa administracija velikoduπ-no potpomogla kako bi mu zagarantirala uspjeh,otvoreno ohrabrujuÊi puËistiËke aspiracije vene-zuelanske desnice.

“Venezuela i bolivarska revolucija, zakljuËuje IIgg--nnaazziioo RRaammoonneett, nalaze se u obruËu od najmanje13 sjeverno-ameriËkihvojnih baza a okolo su na-ËiËkani nosaËi aviona i brodovi Ëetvrte flote. Pred-sjednik BBaarraacckk OObbaammaa Ëini se da je dao carteblanche Pentagonu. Izgleda da sve to najavljujevojnu agresiju. Da li Êe narodi svijeta dozvoliti dabudu uËinjen joπ jedan zloËin protiv naroda Latin-ske Amerike?”

(L’Autre Journal)

Panorama Caracasa

36

Meu uobiËajene mudrosti koje svakodnevnoËitamo u poslovnim tiskovinama spada i onakako bi zemlje u razvoju trebale pasti niËice

kako bi stvorile prijateljsku klimu za inozemne korpo-racije, slijedile ortodoksne (neoliberalne) savjete omakroekonomskoj politici i teæile postizanju kreditnogrejtinga najviπeg stupnja kako bi privukle viπe stranogkapitala.

Pogodite za koju se zemlju oËekuje postizanje naj-bræeg ekonomskog rasta ove godine u Amerikama?Bolivija. Prvi predsjednik starosjedilaËkog porijekla,EEvvoo MMoorraalleess, izabran je 2005. i stupio je na duænost usijeËnju 2006. Bolivija, kao najsiromaπnija zemlja Juæ-ne Amerike, tada funkcionira pod ugovorima MMF-a20 godina u nizu, i njezin dohodak po glavi stanovni-ka bio je niæi nego prije 27 godina.

Evo je raspustio MMF aranæman tri mjeseca nakonπto je stupio na duænost i onda krenuo s renacionali-zacijom ugljikovodiËne industrije (uglavnom prirodniplin). Ne treba posebno naglaπavati da ta odluka nijedobro “sjela” meunarodnim korporacijama. A joπ imje manje odgovarala odluka Bolivije, iz svibnja 2007.,

da se povuËe iz meunarodnog arbitracijskog panelaSvjetske banke koji ima tendenciju rjeπavanja sporovau korist meunarodnih korporacija, a protiv vlada.

No, bolivijska renacionalizacija i poveÊane takse naugljikovodike priskrbile su vladi milijarde dolara dodat-nih prihoda (bolivijski BDP u cjelini iznosi 16,6 mlrd.dolara, uz 10 milijuna stanovnika). Ti su prihodi bili ko-risni za vladu koja æeli promovirati razvoj te posebno


EEkkvvaaddoorr ii BBoolliivviijjaa::dokaz da i male zemlje u razvojumogu voditi nezavisnu ekonomskupolitiku, boriti se za svoja prava i pobijeditidr.sc. Mark Weisbrot

Rafael Correa

La Paz

37

odræavati rast za vrijeme recesije. Javne investicije po-rasle su sa 6,3% BDP-a u 2005. na 10,5% u 2009.

Bolivijski rast u vrijeme aktualne svjetske recesije joπje viπe upeËatljiv ukoliko uzmemo u obzir da je snaæ-no bio uzdrman padom cijena njezinih najvaænijih iz-voznih proizvoda - prirodnog plina i minerala - te gu-bitkom vaænih izvoznih povlastica na sjevernoameriË-kom træiπtu. BBuusshheevvaa administracija ukinula je trgovin-ske povlastice zajamËene Aktom o promociji andsketrgovine i uniπtenju droge (Andean Trade Promotionand Drug Eradication Act), navodno kako bi kaznilaBoliviju zbog nedovoljne suradnje u “ratu protiv dro-ga”.

Stvarno je stanje bilo mnogo kompliciranije: Bolivijaje protjerala ameriËkog ambasadora zbog dokaza daje ameriËka vlada podupirala opoziciju Moralesovojvladi, te je odmah potom slijedilo opozivanje APATUD-a. U svakom sluËaju, OObbaammiinnaa administracija nije joπpromijenila mjere Busheve administracije prema Bolivi-ji. A Bolivija je pokazala da moæe sasvim dobro funk-cionirati i bez suradnje s Washingtonom.

Ekvadorov ljeviËarski predsjednik RRaaffaaeell CCoorrrreeaa eko-nomist je koji je, znatno prije svog izbora u prosincu2006., shvaÊao i pisao o ograniËenjima neoliberalneekonomske dogme. Stupio je na duænost 2007. i us-postavio meunarodni tribunal za ispitivanje legitimi-teta dræavnog duga. U studenom 2008. komisija je ut-vrdila da dio duga nije legalno ugovoren i u prosincuCorrea je najavio da vlada neÊe ispuniti dio ugovore-nih obaveza u vrijednosti oko 3,2 milijarde dolara me-unarodnog duga.

Correa je ocrnjen u poslovnom tisku, ali to neispu-njenje je bilo uspjeπno. Ekvador se tim otpisom, te po-novnom kupnjom duga po cijeni od 35 centa za do-lar, rijeπio treÊine svog vanjskog duga. Meunarodnikreditni rejting zemlje ostaje nizak, ali ne niæi nego πtoje bio prije Correinog izbora, te je Ëak trunËicu i povi-πen nakon πto je ponovna kupnja zgotovljena.

Correina si je vlada priskrbila i bijes stranih investito-

ra reprogramiranjem ugovora sa stranim naftnimkompanijama kako bi si priskrbila veÊi postotak priho-da sukladno rastu cijena nafte. Correa je odolio snaæ-nim pritiscima Chevrona te njegovih moÊnih savezni-ka u Washingtonu kako bi uskratio potporu tuæbi pro-tiv kompanije zbog navodnog zagaenja podzemnihvoda, πto bi moglo prouzroËiti πtetu veÊu od 27 mili-jardi dolara.

Kako se Ekvador nosio s time? Rast se uprosjeËio nazdravih 4,5% za prve dvije godine Correine vladavine.I vlada je osigurala da se sredstva preliju (trickledown) i na niæe razine: ulaganja u zdravstvenu skrb uobliku postotka BDP-a udvostruËila su se, a ulaganja usocijalni sektor opÊenito znaËajno su poveÊana za tedvije godine: od 5,4% na 8,3% BDP-a. To ukljuËujedvostruko poveÊanje programa transfera gotovine usiromaπna domaÊinstva, poveÊanje od 474 milijunadolara u ulaganjima u kuÊanstva te ostale programeza obitelji s niskim prihodima.

Ekvador je snaæno pogoen 77%-tnim padom cije-na nafte koju je izvozio od lipnja 2008. do veljaËe2009., kao i padom novËanih doznaka izvana. No olu-ja je uspjeπno preæivljena. Druge neortodoksne mjere,uz otpis duga, pomogle su Ekvadoru da stimulira vlas-tito gospodarstvo bez iscrpljivanja svojih rezervi. Ekva-dorova valuta je ameriËki dolar πto iskljuËuje koriπtenjemjere regulacije deviznog teËaja te veÊinu mjera mo-netarne politike za protucikliËke napore u recesiji, πtoje znaËajan hendikep. Umjesto toga, Ekvador je uspioisposlovati ugovor s Kinom o plaÊanju nafte unaprijedu vrijednosti od milijardu dolara te joπ milijardu dolarazajma.

Vlada je poËela i zahtijevati od ekvadorskih banakada povrate sredstva iz rezervi pohranjenih u inozem-stvu Ëime bi se vratilo dodatnih 1,2 milijarde dolara, teje pokrenula i repatrijaciju inozemnih rezervi centralnebanke u vrijednosti od 2,5 milijarde dolara kako bi ti-me financirala joπ jedan veliki poticajni paket. Rast Ek-vadora Êe se vjerojatno kretati oko 1% ove godine πtoje popriliËno dobro u usporedbi s veÊinom zemalja izokruæenja. Npr., za Meksiko se, na drugom krajuspektra, predvia pad BDP-a od 7,5% u 2009.

Standardno izvjeπtavanje te Ëak i kvazi-akademskeanalize Bolivije i Ekvadora kazuju kako su te zemlje ært-ve populistiËkih, socijalistiËkih, “anti-ameriËkih” vlada -koje su, dakako, povezane s Hugom Chavezom i Ku-bom - te su time na putu u propast. Sigurno moæemozakljuËiti kako obje zemlje imaju mnogo izazova predsobom od kojih je najvaænija implementacija ekonom-skih strategija koje mogu diverzificirati i razviti njihoveekonomije na duge staze. Zasad su napravile dobrepoËetne korake izraæavajuÊi konvencionalnoj mudros-ti ekonomskog i diplomatskog establiπmenta - europ-skog i washingtonskog - upravo onoliko poπtovanjakoliko i zasluæuje.

PPrreevveeoo GGoorraann PPaavvlliiÊÊ

Dr. Mark Weisbrot je direktor instituta Centerfor Economic and Policy Research u Washing-tonu.


Evo Morales i dobitnica Nobelove nagrade za mirRigoberta Menchú

AAFFGGAANNIISSTTAANN:: Karzaiponovno imenovaoDostuma za zapovjednika vojske

Jeremy R. Hammond

Predsjednik Afganistana HHaammiidd KKaarrzzaaii ponovno jeimenovao uzbeËkog ratnog vou AAbbdduullaa RRaasshhiidd

DDoossttuummaa za zapovjednika vojske.Za one koji ne znaju, General Dostum je „jedan od

najnemilosrdnijih ratnih voa u Afganistanu“, i kaoËlan Sjevernog saveza bio je ameriËki saveznik i vjero-jatno na platnoj listi ameriËke agencije C.I.A.-e u ratuprotiv Talibana koji je slijedio nakon teroristiËkih napa-da 11.09.

DDoossttuumm jjee ttaakkooeerr bbiioo ooddggoovvoorraann zzaa mmaassaakkrr uuDDaasshhtt--ii--LLaaiillii,, ggddjjee jjee iizzgglleeddaa 22000000 aammeerriiËËkkiihh vvoojjnniihh zzaa--rroobblljjeenniikkaa uugguuππeennoo uu kkoonntteejjnneerriimmaa zzaa pprriijjeevvoozz..

Bivπi britanski ambasador u Uzbekistanu CCrraaiigg MMuurr--rraayy, kao i ameriËki vojni dosjei, tvrdi da je DDoossttuumm ta-koer kljuËni igraË u Afganistanskim krugovima trgo-vine drogom.

Dok je OObbaammiinnaa administracija Ëekala kraj izborau Afganistanu kako bi objavili odluku o slanju do-datnih 30.000 vojnika u Afganistan, priËalo se o pri-tiscima na Karzaia da uËini neπto po pitanju korup-cije u svojoj vladi. Dostumovo se ime spominjalo kao

jedno od onih koje Karzai nije æelio opet vidjeti uvladi, iako mu je on mogao osigurati uzbekistanskeglasove.

Jeremy R. Hammond je neovisni politiËki analiti-Ëar i urednik Foreign Policy Journala.

CIA proπiruje operacijeubijanja bespilotnim letjelicama u Pakistanu

Washington je nedavno otkrio kako je CIA primi-la odobrenje za napad na veÊi broj ciljeva u pa-

kistanskim plemenskim podruËjima, ukljuËujuÊi i ne-profesionalne borce nepoznatog identiteta. Proπirenisu napadi uslijedili za vrijeme bivπeg predsjednikaGGeeoorrggaa BBuusshhaa i poveÊali su se pod predsjedniπtvomBBaarraacckkaa OObbaammee - unatoË rastuÊem nezadovoljstvuzbog broja civilnih ærtava, za koji se vjeruje da pre-maπuje 1000 ljudi. Podupiratelji bombardiranjaopravdavaju ovaj prikriveni program ubojstava kaooblik nanoπenja udaraca voama islamistiËke gerilekoji podupiru snage otpora u susjednom Afganista-nu. No, UN i grupe za ljudska prava u SAD-u su istak-nuli kako su daljinski upravljani zraËni napadi bespi-lotnim letjelicama gotovo sigurno nezakoniti. Postojisve viπe znakova kako je osumnjiËeni za nedavni po-kuπaj napada automobilom bombom na Times Squa-reu bio povezan s islamistima koji su se zakleli kakoÊe osvetiti one ubijene u CIA-nim napadima u Pakis-tanu.

OObbaammaa se nedavno Ëak i naπalio u vezi ubijanja bes-pilotnim letjelicama serije Predator na godiπnjoj veËeriWashington Correspondents Association. ©ala jeuglavnom bila namijenjena pop grupi Jonas Brothers,koji su bili dio velikog broja zvijezda pozvanih na ovojglamurozni susret. Predsjednik je zapoËeo primjed-bom kako su njegove dvije mlade kÊeri fanovi ovogaboy banda i nastavio je upozorenjem : “…Ali deËki,nemojte si neπto umisliti. Dvije rijeËi za vas: “Predatordrones” (igra rijeËi koja aludira na tzv. “seksualne pre-datore”). Nikako to neÊete preæivjeti. Mislite li da seπalim?“

Prema jednoj nedavnojprocjeni pakistanskihvlasti oko 700 civila, veÊi-nom æena i djece, ubije-no je projektilima tipaHellfire ispaljenima s bes-pilotnih letjelica u napa-dima nareenima odstrane Bijele kuÊe tokomprve godine mandatapredsjednika OObbaammee.

(World Socialist Website)


39

Siromaπna Hrvatska zaskupi RAT

Aktivan dio svjetske ratno-imperijalistiËke maπinerijezadnjih godina sve viπe postaju i zemlje u regiji,

ukljuËujuÊi Sloveniju, BiH, Crnu Goru i Hrvatsku. Cije-na sudjelovanja hrvatske vojske u misijama UN-a, EU i- pogotovo - NATO-a hrvatske porezne obveznike pro-πle i ove godine stajat Êe oko 650 milijuna kuna! Hr-vatska je vojska prisutna u deset misija u svijetu, s 320vojnika u Afganistanu, πto je najveÊi vojni angaæmanhrvatske dræave. Proπle godine je u operaciji ISAF-a uAfganistanu ukupno bilo 588 vojnika, za πto je izdvo-jeno 266.5 milijuna kuna, odnosno oko 450.000 kunapo vojniku. I sve to u krizom pogoenoj zemlji gdjevladajuÊa klasa uz pomoÊ struktura EU i MMF-a ucje-njuje argumentima o πtednji, nemilosrdno kreπuÊi so-cijalna prava!

Nedavno je otkriveno (uslijed kvara jednog hrvat-skog oklopnog vozila tijekom bitke s pobunjenicima),unatoË prikrivanju politiËara i vladajuÊih medija, da hr-vatska vojska izravno sudjeluje u nekim vojnim sukobi-ma (a Ëak je i Jutarnji list pisao o nepotpunim izvjeπta-jima MUP-a Saboru vezano za afganistanske inciden-te u kojima je bila ukljuËena hrvatska vojska). Stvarnanarav svake proklamirane opozicije statusu quo odliË-no se moæe indicirati kroz preπuÊivanje ili suprotstav-ljanje hrvatskom sudjelovanju u skupim ratovima zainterese vladajuÊe oligarhije.

Kako su u Afganistanu otkrivena golema nalaziπtabakra, litija i drugih minerala, a i s obzirom na neutaæ-ivost anglo-ameriËkog vojno-industrijskog kompleksa,kolonijalno iskoriπtavanje i represija nad progresivnijimsnagama u zemlji vjerojatno Êe se nastaviti joπ mnogogodina. Te altruistiËne “demokrate” naravno ne zabri-njava previπe da nasilje u zemlji samo raste, te da jena Ëelu domaÊih kvislinga osvjedoËeni kriminalac HHaa--

mmiidd KKaarrzzaaii, pod kojima cvate korupcija, vlast lokalnihmoÊnika, konc-logori, vjeπanja i sliËne djelatnosti, uzpomoÊ SAD-a. RijeËima FF..DD.. RRoooosseevveellttaa (o nikaragvan-skom diktatoru Somozi), “he may be a son of a bitch,but he’s our son of a bitch”. SebiËna politiËka i eko-nomska raËunica navodi ameriËke vlasti da podræava-ju i brojne druge tlaËiteljske reæime, poput onog uSaudijskoj Arabiji ili Hondurasu, gdje je nedavno pu-Ëem svrgnut CChhaavveezzoovv saveznik JJoossèè MMaannuueell ZZeellaayyaa.

Hrvatski graani, koji se u preko 90% sluËajeva iz-jaπnjavaju kao krπÊani, izgleda da su (uz pomoÊ svojihvlastodræaca) temeljito zaboravili onaj bezuvjetan bi-blijski aksiom - ne ubij! Suradnja u militaristiËkim, eks-ploatatorskim projektima ostat Êe zauvijek zapisanakao ljaga u povijesti naπe zemlje.

GG..RR

NajËudoviπniji vojni budæet u povijesti SAD-a

“Svaka napravljena puπka, svaki porinuti ratni brod,svaka ispaljena raketa, znaËe u krajnjoj instanci krauonih koji gladuju i nisu nahranjeni, onih kojima je hlad-no i nisu ugrijani. Ovaj naoruæani svijet ne plaÊa samou novcu, nego plaÊa i u znoju svojih radnika, u genijusvojih znanstvenika, u nadama svoje djece.“

Dwight Eisenhower, oproπtajni predsjedniËki govor 1953. koji upozorava na jaËanje vojno-industrijskog kompleksa

AmeriËki budæet za 2011. godinu posvetio je rubri-ci vojnih troπkova kulminantnu brojku od 1.650

milijardi dolara (bilijun i 650 milijardi dolara). Pravi re-kord. U svim ostalim rubrikama budæet za sljedeÊu go-dinu obazrivo je oskudan.


40

BBaarraacckk OObbaammaa je obeÊao, a predsjednik Obamaodræao rijeË: obeÊanje koje je Bijela kuÊa preuzela nasebe 2009. da neÊe smanjivati vojne troπkove bit Êe is-poπtovano. Nikada dosad budæet za obranu nije bio to-liko visok. On je veÊi od svih ratnih troπkova SjedinjenihDræava odobrenih od II. svjetskog rata naovamo.

Federalni budæet za 2011. godinu bit Êe stavljen naglasanje Kongresa sljedeÊeg listopada i bit Êe poveÊanna 3.000 milijarde dolara (2.300 milijarde eura), a dau to nisu uraËunati iznosi koji Êe biti sakupljeni za dod-jelu minimalnih mirovina. Dok su iznosi namijenjenisudjelovanju federalnih organa u obrazovanju svedenina svega 2% od ukupnih troπkova, 53% od ukupnihprihoda dobijenih od saveznih poreza, to jest otprilike1.600 milijardi dolara (1.250 milijardi eura) bit Êe upo-trijebljeni za vojne troπkove, zakljuËuje sjevernoameriË-ki progresistiËki website Information Clearing House.

U tu je svotu uraËunato 717 milijardi koje je zahtije-vao Penmtagon, a tome treba dodati joπ i kredit od200 milijardi dolara za ono πto se drvenim jezikom Bi-jele kuÊe naziva “prekomorskim saveznicima” - da bu-de jasno - radi se o ratovima u Iraku i u Afganistanu.Osim toga, 40 je milijardi namijenjeno financiranju πpi-junskih agencija zvanih joπ i “crna kutija”, te je joπ do-datnih 94 milijarde odobreno je za vojne aktivnostiNASE-e (svemirska agencija) vezane uz odjeljenje Dræ-avne sigurnosti. 123 milijarde dobit Êe veterani (bivπiborci), a isti Êe iznos posluæiti i za troπkove vojnogzdravstva. Osim toga, 400 milijardi bit Êe upotrijeblje-no za plaÊenje dugova koji su posluæili za financiranjeprijaπnjih ratova.

Radi se, u dolarskim vrijednostima, o najËudoviπni-jem vojnom budæetu za koji se u Sjedinjenim Dræava-ma Ëulo ikada dosad. Prema podacima Stop the WarCoalition u 2009. godini ameriËki vojni troπkovi iznosi-li su 47% od ukupne svote predviene za „obranu“

svih postojeÊih dræava na planeti. Ovome joπ treba do-dati troπkove za vojsku svih tradicionalnih saveznikaSjedinjenih Dræava. Samo usporedbe radi, Kina troπina vojni sektor 130 milijardi dolara godiπnje, a Rusija80 milijardi.

Michel Müller (L’Humanité)

Treba li ©vedska uÊi uNATO?

SStteevvee MMccGGiiffffeenn

StruËnjaci CIA-e πi-rokog iskustva,

πvedska vojska i ka-nadski diplomatskikorpus odluËno sav-jetuju ©vedskoj daostane izvan ovogvojnog saveza. Pre-ko trideset vodeÊihstruËnjaka iz osamdræava formiralo jesavjetodavni odborza πvedski projektpod imenom „Stopskrivenom ulasku u NATO!“ , Ëiji je cilj istraæiti i rasvi-jetliti „tiraniju malih koraka“ kojom ©vedska biva svedublje i dublje uvuËena u savez. Trideset i tri Ëlana od-bora svojim Êe znanjem i savjetima - koji se temelje naπirokom iskustvu koje ukljuËuje i sluæbu u CIA-i, ©ved-skoj vojsci, Kanadskom diplomatskom korpusu, istraæ-ivaËkim institucijama, πvedskom i europskom parla-mentu itd. - pomagati ovaj projekt. Meunarodni sas-tav odbora odraæava Ëinjenicu kako pitanje Ëlanstva uNATO-u nije samo od prvenstvenog znaËaja za ©ved-sku, veÊ ima puno vaænije implikacije unutar πireg geo-politiËkog konteksta. Meusobno nezavisni savjetnicisagledavaju problem iz mnoπtva perspektiva, ali ujednom se dobro slaæu: ©vedska ne treba uÊi u NATO.

“Definitivno ne!”, kaæe JJaammeess BBiisssseett, bivπi kanadskidiplomat sa 36 godina staæa u vladinoj sluæbi u svoj-stvu ambasadora, direktor Imigracijske sluæbe i vrπiteljostalih duænosti. Nema razloga da se uopÊe raspravljao πvedskom ulasku, rezimira ambasador Bisset “osimu sluËaju da NATO ponovo dokaæe svoju odanost pr-vom Ëlanku povelje, koji u rezoluciji o meunarodnimsukobima zabranjuje upotrebu i prijetnju silom, tepoËne zahtijevati da Savez uvijek djeluje u skladu saprincipima UN-ove povelje. Kako stvari sada stoje,NATO je postao instrument vanjske politike SAD-a teje napustio temeljne principe sadræane u Ëlanku 1.”

Prema DDaavviidduu MMaaccMMiicchhaaeelluu, bivπem CIA-inom ana-litiËaru i Ëlanu osnivaËu udruæenja veterana profesio-nalnih obavjeπtavaca - SANITY, NATO viπe ne bi tre-bao niti postojati. “Zavrπetkom Hladnog rata i ukida-


41

njem Varπavskog pakta, temelj za postojanje NATO-aje nestao“, on rezimira. „Bio sam meu onima u Sje-dinjenim Dræavama koji su osjeÊali da je interes svihstrana - SAD-a, zapadne i istoËne Europe, te Rusije - dase organizacija raspusti. To bi znaËilo da SAD mogu iz-bjeÊi uplitanje u sukobe koji su zapravo europski, kaoπto su na primjer Kosovo i Cipar. Jednako tako, europ-ske nacije mogu izbjeÊi uplitanje u ameriËke vojne ak-cije koje mogu biti nevaæne ili Ëak suprotne njihoviminteresima - kao πto je naæalost ilustrirano u trenutnojafganistanskoj tragediji.“ Upravo zato da se omoguÊisudjelovanje u ameriËkim/NATO vojnim akcijama,πvedska nacionalna obrana preoblikovana je u drastiË-no smanjenu profesionalnu vojsku koja je upravljanaizvana. To se dogodilo bez ikakve javne diskusije kojabi zasluæila taj naziv, te je takav razvoj stvari ono πtobrine savjetnika PPeerraa BBlloommqquuiissttaa, Ëlana Kraljevske©vedske akademije vojne znanosti i bivπeg pukovnikau πvedskoj vojsci, Ëije su obveze ukljuËivale i komandunad zapadnom vojnom regijom ©vedske. „»ini mi seda su πvedski politiËki i vojni voe poπli pogreπnim pu-tem u korist SAD -ovog/NATO-vog vojnog razmiπljanjakoje se bazira na strategiji zadovoljenja globalnih inte-resa SAD-a (i do odreene mjere i njegovih savjetni-ka) sa sredstvima nadmoÊnog napada i napredne teh-nologije“, kaæe PPeerr BBlloommqquuiisstt. „VeÊ tijekom Hladnograta, osjeÊao sam da bi bilo i pogreπno i opasno za©vedsku da se veæe uz SAD-ove /NATO-ove koncepci-je napada temeljene na rapidno razvijajuÊim snaga-ma, jer bi to vodilo onome πto se danas dogaa - raz-bijanju πvedske stajaÊe vojske koja je temeljni preduv-jet za efektnu i ekonomiËnu nacionalnu obranu“, ob-jaπnjava. „»ovjek ne treba biti pacifist da bi bio dubo-ko zabrinut u vezi s obrambenom politikom koja jeupravljana od strane SAD-a/NATO- a i koja sve ulaæeu rapidni razvoj snaga koje nisu sposobne braniti na-πu vlastitu zemlju. Trenutni potajni pristup SAD-a/NA-

TO-a izlaæe πvedski narod velikoj opasnosti i ja za to nenalazim dobar razlog. Nadalje, vidno je poveÊan rizikda Êemo postati suuËesnici u teπkim zloËinima protivËovjeËanstva i internacionalnog prava.“

Prema savjetniku RRiicckkuu RRoozzooffffuu iz Chicaga, koji jepreko dva desetljeÊa pratio, analizirao i izvjeπtavao oovom vojnom savezu kao moderator „Stop NATO“ in-formacijske sluæbe koju je osnovao - nesumnjivo je dase ovdje radi o doprinosu i pripadanju globalnoj hege-moniji. „NATO paktom dominira SAD i na dobrom jeputu prema uspostavljanju globalne vojne strukture.PoveÊano sudjelovanje ©vedske i poveÊanje njezinihaktivnosti prijetnja je za nacionalnu suverenost i do-prinosi stvaranju meunarodnih tenzija,“ objaπnjavaRRiicckk RRoozzooffff. „Ako ©vedska i Finska postanu Ëlanice, toÊe zatvoriti posljednje dvije otvorene karike u lancukoji pritiπÊe rusku granicu od Arktika to Kavkaza idovrπit Êe militarizaciju Europe pod komandom SAD-a/NATO-a.“

Ove i sliËne teme pruæaju okvir za projekt „Stop po-tajnom pristupanju NATO-u!“ Sada je vrijeme je zapokretanje graanske istrage u suradnji sa savjetodav-nim odborom - istrage koju poæuruje originalni prijed-log projekta. U tu svrhu najprije je pokuπano skiciratinasilje koje je u malim koracima izvrπeno od kraja Dru-gog svjetskog rata naovamo. Dokument koji je nastaokao rezultat toga nazvan je „Od neutralnosti do NATO-a“ i odreuje inicijalni okvir referenci za istraæivaËkirad. To je izuzetno hitno pitanje za πvedskog autora ipovjesniËara intelektualca, SSvveennaa--EErriiccaa LLiieeddmmaannaa. „Du-go smo veÊ bili zavedeni πvedskom politikom vezanomuz neutralnost,“ primjeÊuje. „Vlada nas sada opet vodiu pogreπnom smjeru, ovaj put u zagrljaj NATO-a. Zatoje vaæno podiÊi svijest o trenutnom potajnom pristupa-nju koje moæe zavrπiti tako da nas se natjera na sudje-lovanje u ratovima koji su kako neæeljeni tako i mrski.“

(hhttttpp::////wwwwww..ssttooppppaannaattoo..ssee//eenngglliisshh//eenngglliisshh..hhttmm)


42 IInntteerrvviieeww

•• GGoossppooddiinnee JJaakkiiÊÊ,, kkaakkvvaa jjee ddaannaaππnnjjaa hhrrvvaattsskkaa vvaannjj--sskkaa ppoolliittiikkaa?? IImmaa llii uuooppÊÊee HHrrvvaattsskkaa ssvvoojjuu oossmmiiππlljjee--nnuu vvaannjjsskkuu ppoolliittiikkuu,, iillii jjoojj ssee ccjjeellookkuuppnnaa vvaannjjsskkaappoolliittiikkaa ssvvooddii nnaa uullaazzaakk uu EEUU,, kkaaoo ii ddoo jjuuËËeerr nnaauullaazzaakk uu NNAATTOO ppaakktt?? Ovo πto Êu Vam sada reÊi, veÊ sam rekao u jed-

nom razgovoru za novine. Radio sam sedam i pogodina kao savjetnik za vanjsku politiku predsjedni-ka Republike Hrvatske. Sva moja saznanja i sva mo-ja iskustva iz tih godina govore u prilog tezi da Hr-vatska nema cjelovit i dugoroËan koncept vanjskepolitike, odnosno takav je koncept zasnovan na trielementa: regionalnom, evropskom i globalnom

pokuπao provoditi samo i jedino predsjednik MesiÊ.Na razini Vlade, odnosno Ministarstva sve se svodi-lo, izuzmemo li rijetke „izlete“ u druga podruËja, naeuro-atlantske integracije.•• JJeeddaann oodd mmoottiivvaa kkoojjii ssee ËËeessttoo mmaanniiffeessttiirraa uu nnaa--

ππoojj vvaannjjsskkooppoolliittiiËËkkoojj ii eekkoonnoommsskkoojj pprraakkssii kkoomm--pprraaddoorrsskkaa jjee zzaalluueennoosstt aattllaannttiicciizzmmoomm,, ppaa ii ssEEUU kkaaoo ttoobbooææee ““ppoosstt--”” iillii nnaadd--nnaacciioonnaallnnoomm ffoorr--mmaacciijjoomm ((uummjjeessttoo kkaaoo ppoopprriiππtteemm mmeeuunnaacciioo--nnaallnnoogg ooddmmjjeerraavvaannjjaa ssnnaaggaa,, pprrii ËËeemmuu nnee zzaannee--mmaarruujjeemmoo nnii ooddrreeeennuu nnaaddnnaacciioonnaallnnuu EEUU ddiinnaa--mmiikkuu)).. PPrriimmjjeeÊÊuujjeettee llii uu HHrrvvaattsskkoojj nneekkee kkrreeddiibbiill--nnee ““nneemmaazzoohhiissttiiËËkkee”” ssnnaaggee kkoojjee bbii ssee mmooggllee ssuu--pprroottssttaavviittii ddaalljjnnjjeemm gguubbiittkkuu ssuuvveerreenniitteettaa,, nnaa--rraavvnnoo bbeezz mmeeuunnaarrooddnnee iizzoollaacciijjee?? Moæda ste malo preoπtri u Vaπoj inicijalnoj ocjeni.

Ja svakako ne bih govorio o zaluenosti atlanticiz-mom, mada sam jednom - na oËevidan uæas naπe-ga πefa diplomacije - upotrijebio izraz euroopsesiv-nost. Od toga izraza ne bih ni danas odustao, jeron savrπeno oslikava ponaπanje Hrvatske na meu-narodnoj sceni. Evropska unija za nas je neizbjeæ-nost, ne zato πto bi bila savrπena ili πto u njoj teËemed i mlijeko, nego naprosto zato πto si Hrvatska,kao mala zemlja, ne moæe priuπtiti da ostane izvanstruktura u kojima je praktiËno cijela Evropa. Da Ev-ropska unija i danas, moæda pogotovo danas, „traæisvoju duπu“, to je valjda svakome jasno. Dakle, zna-mo koji su temelji EU, znamo kako je poËelo i kakose razvijalo, ali kako Êe zavrπiti - to je otvoreno pita-nje. Ne mislim tu na moguÊnost kraha cijeloga pro-jekta, nego naprosto na Ëinjenicu da konaËan oblikEU joπ nije definiran - usprkos svim dokumentimakoji to, navodno, osiguravaju. ©to se pak suvereni-teta tiËe, daleko je iza nas 19. stoljeÊe i tada pozna-ti pojam nacionalnog suvereniteta. Naravno, da sedio suvereniteta prenosi (ne bih rekao: gubi - kaoπto Vi kaæete) na integraciju u koju dræava ulazi. Svese svodi na to da se nae prihvatljiv omjer izmeunadleænosti EU i moguÊnosti zastupanja i obrane vi-talnih nacionalnih interesa. Kao primjer navest ÊuVam naπa brodogradiliπta. Moje je duboko uvjere-

TTOO

MMIISS

LLAA

VV JJ

AAKK

II∆∆ Hrvatska vapi za istinskomljevicom

RRaazzggoovvoorr vvooddiillii mmrr..sscc.. MMllaaddeenn JJaakkooppoovviiÊÊ ii FFiilliipp EErrcceegg

Tomislav Jakić (rođen 1943.) bio jeglavni savjetnik predsjednika Mesića zavanjsku politiku. U svojoj bogatoj profe-sionalnoj karijeri radio je na brojnimpozicijama, kao novinar, komentator uvanjsko-političkoj redakciji TelevizijeZagreb i urednik na HTV-u, voditeljDnevnika, urednik vijesti i vanjsko-poli-tički analitičar Radija Slobodna Europa,glavni urednik nezavisne novinske agen-cije CINA Press, politički tajnik Akcijesocijaldemokrata Hrvatske, v.d. gl. ured-nika Kanala Ri itd. Kao jedan od rijet-kih ozbiljnih i intelektualnih aktera nahrvatskoj vanjskopolitičkoj sceni, etabli-rao se kao „trn u oku“ klijentelističkimpolitičarima i rigidnoj desnici. U in-tervjuu za Novi Plamen govori prven-stveno o hrvatskoj vanjskoj politici i me-đunarodnim odnosima.

43IInntteerrvviieeww

nje da je neporeciv nacionalni interes Hrvatske da ih sa-Ëuva i da ostane zemlja brodograditelja i pomoraca. Tajje nacionalni interes oËito u koliziji s interesima EU (moæ-da i æeljom da se iskljuËi konku-rencija?) i tu sada dolazimo douspostavljanja toga balansa okojemu govorim. Poljska je svoje-dobno npr. znala postiÊi to da jeuπla u EU sa slobodnim zonama,mada ih EU ne dozvoljava, i za-dræati ih do isteka koncesija. Na-ma se govori da ih moramo uga-siti u trenutku ulaska u EU. O to-me govorim.•• SSmmaattrraattee llii ddaa jjee rreeaallnnaa ii ppooææee--

lljjnnaa ooppcciijjaa rreeppoozziicciioonniirraannjjaa hhrrvvaattsskkee vvaannjjsskkee ppoolliittiikkee uuEEuurrooppii bblliiææee nnaapprreeddnniijjiimm zzeemmlljjaammaa ss mmaannjjee mmiilliittaarriissttiiËË--kkiimm vvaannjjsskkiimm ppoolliittiikkaammaa?? GGoovvoorriimm nnpprr.. oo sskkaannddiinnaavv--sskkiimm zzeemmlljjaammaa ((ppooggoottoovvoo ©©vveeddsskkoojj)),, AAuussttrriijjii ((kkoojjaa jjeeddoossaadd,, kkaaoo ii ©©vveeddsskkaa,, uussppjjeeππnnoo ooddbbiijjaallaa ii ËËllaannssttvvoo uuNNAATTOO--uu)),, zzaattiimm NNiizzoozzeemmsskkoojj ((kkoojjaa jjee nneeddaavvnnoo -- uuvveellii--kkee zzbboogg ssttrraahhoovvaa uusslliijjeedd rraassttaa ppooppuullaarrnnoossttii nniizzoozzeemm--sskkee SSoocciijjaalliissttiiËËkkee ppaarrttiijjee -- ppoovvuukkllaa ssvvoojjee vvoojjnnee ssnnaaggee iizzAAffggaanniissttaannaa)) iittdd..Nikada nisam ulazak Hrvatske u EU, niti u Atlantski

pakt shvaÊao kao trenutak kada Êe Hrvatska prestatimisliti svojom glavom i kada Êe poËeti samo i iskljuËivosluπati naputke iz Bruxellesa. Dakle, i kao Ëlanica EU, od-nosno NATO, Hrvatska ima legitimno pravo voditi svojupolitiku, odnosno starati se o svojim interesima i zastu-pati te interese u integracijama Ëiji je Ëlan. Tek kada teintegracije veÊinom glasova svojih Ëlanica donesu nekuodluku, i mi Êemo - kao zemlja Ëlanica - biti obvezni pri-dræavati se takve odluke. Ako se tako postavimo, ondaÊemo znati koje su nam evropske zemlje najbliæe i u ko-jim zemljama moæemo traæiti i naÊi prijatelje i saveznike.Drugim rijeËima: plediram protiv posluπniËkog mentali-teta bilo gdje i bilo kada. Da se to moæe, pokazao jepredsjednik MesiÊ kada se odupro pritisku da Hrvatskapoπalje svoje vojnike u Irak.•• SSaaddaaππnnjjii mmaaiinnssttrreeaamm ddiisskkuurrss mmeedduu ppoolliittiiËËkkoomm ii mmeeddiijj--

sskkoomm eelliittoomm ttoolleerriirraa hhrrvvaattsskkuu iinntteerraakkcciijjuu ss PPookkrreettoommnneessvvrrssttaanniihh ssaammoo rraaddii ppaarroohhiijjaallnniihh ii uusskkooggrruuddnniihh eekkoo--nnoommsskkiihh ii ““ppoolliittiiËËkkiihh”” iinntteerreessaa ((ppooppuutt ddoobbiijjaannjjaa mmaann--ddaattaa HHrrvvaattsskkee uu VViijjeeÊÊuu ssiigguurrnnoossttii)).. TTaa jjee ttoolleerraanncciijjaapprreeππuuttnnaa,, iillii ppookkuuππaavvaa lleeggiittiimmiizziirraattii ssuurraaddnnjjuu ss NNeessvvrr--ssttaanniimmaa kkrroozz iissttiiccaannjjee oovviihh uusskkiihh iinntteerreessaa.. KKaakkaavv jjee VVaaππssttaavv pprreemmaa lliijjeevvoojj kkrriittiiccii oovvoogg ssttaannjjaa,, kkoojjaa ttrraaddiicciioonnaall--nnoo nnaaggllaaππaavvaa aannttiimmiilliittaarriissttiiËËkkee ii pprrooggrreessiivvnnee vvrriijjeeddnnooss--ttii NNeessvvrrssttaanniihh,, aallii ii vveeÊÊuu mmoogguuÊÊnnoosstt hhrrvvaattsskkee ““kkoonnkkuu--rreennttnnoossttii”” mmeeuu NNeessvvrrssttaanniimmaa nneeggoo uu ddrruuππttvvuu zzaappaadd--nniihh ssiillaa?? IImmaajjuu llii NNeessvvrrssttaannii ppootteenncciijjaall ddaa ooppeett ppoossttaa--nnuu rreelleevvaannttnnaa ii kkoorriissnnaa pprroottuutteeææaa ssvvjjeettsskkiimm cceennttrriimmaammooÊÊii,, ii mmooææee llii nneekkuu pprriinncciippiijjeellnnuu uulloogguu uu ttoommee nnaaÊÊii iiHHrrvvaattsskkaa??

Pokret nesvrstanih, u Ëijem je stvaranju bivπa jugosla-venska federacija na Ëelu s Josipom Brozom Titom odi-grala kljuËnu ulogu, doæivio je svoje zvjezdane trenutkeu vremenu hladnoga rata. To je vrijeme iza nas i ono seneÊe vratiti ni za koga, pa ni za nesvrstane. No, taj Pok-

ret postoji i danas, njegove Ëlanice meusobno surau-ju i bilo bi krajnje glupo, da ne kaæem kriminalno πtetno,tu Ëinjenicu zanemariti. Hrvatska, kao jedna od zemalja

sljednica bivπe Jugoslavije, ima unesvrstanim zemljama neporeciv ineponovljiv potencijal ugleda i ut-jecaja i to svakako treba iskoristiti.Svakako, i u sferi gospodarskih od-nosa, jer je notorno da Êemo lakπeosvajati pozicije na træiπtima nesvr-stanih, odnosno zemalja u razvo-ju, nego visoko razvijenih zemaljaZapada. Danaπnji Pokret nesvrsta-nih okuplja veÊinu Ëlanica UN i vr-lo je πarolika skupina zemalja, tako

da je teπko govoriti o njegovoj usmjerenosti - ovakvoj ilionakvoj. Mislim pri tome na ono πto Vi nazivate antimi-litaristiËkim i progresivnim vrijednostima Nesvrstanih.Ukratko: naπ je interes suraivati s tim zemljama, ne sa-mo zbog onoga πto Vi nazivate parohijalnim i uskogrud-nim ekonomskim i „politiËkim“ interesima, nego u prvo-me redu zato πto nam takva suradnja otvara, u doslov-nom smislu rijeËi, vrata svijeta. Otvara nam moguÊnostda ostvarimo suradnju sa svim zemljama koje æele sura-ivati s nama - na osnovi pune ravnopravnosti i zadovo-ljavanja uzajamnih interesa.•• SSaammoo 22000066.. jjee uu ssvviijjeettuu oodd ggllaaddii ii nneeuuhhrraannjjeennoossttii uumm--

rrlloo ookkoo 3366 mmiilliijjuunnaa lljjuuddii.. PPrreemmaa FFAAOO--uu,, bbiilloo bbii ddoovvoolljj--nnoo ssaammoo 3300 mmiilliijjaarrddii ddoollaarraa ggooddiiππnnjjee ddaa ssee iisskkoorriijjeenniiggllaadd uu ssvviijjeettuu.. IIssttoovvrreemmeennoo,, nnpprr..,, SSAADD ii EEUU uunniiππttaavvaajjuuggoolleemmee vviiππkkoovvee ææiittaa rraaddii kkoonnttrroollee cciijjeennaa nnaa ssvvjjeettsskkiimmbbuurrzzaammaa,, aa SSAADD--oovv vvoojjnnii bbuuddææeett oovvee jjee ggooddiinnee nnaajjvvee--ÊÊii uu ppoovviijjeessttii,, pprreekkoo 770000 mmiilliijjaarrddii ddoollaarraa.. DDaa llii bbii ssee oovveeËËiinnjjeenniiccee mmooggllee ttuummaaËËiittii kkaaoo ddookkaazz zzllooËËiinnaaËËkkee nnaarraavviippoossttoojjeeÊÊeegg ssoocciioo--eekkoonnoommsskkoogg ppoorreettkkaa,, nnee uu ssmmiisslluuppoossttoojjeeÊÊiihh nnaacciioonnaallnniihh ii mmeeuunnaarrooddnniihh zzaakkoonnaa,, nneeggoouu ssmmiisslluu eettiiËËkkoogg nnaaËËeellaa iizzrraaææeennoogg uu 11.. ttooËËkkii UUNN--oovveeOOppÊÊee ddeekkllaarraacciijjee oo lljjuuddsskkiimm pprraavviimmaa,, ddaa ssee lljjuuddii ttrreebbaa--jjuu ooddnnoossiittii jjeeddnnii pprreemmaa ddrruuggiimmaa ““uu dduuhhuu bbrraattssttvvaa””??Moæda je „zloËinaËka narav“ malo teæak izraz, ali ako

se uzmu u obzir Ëinjenice koje ste naveli, on je priliËnoblizu istini. Moje je uvjerenje da sve πto ste naveli govo-ri u prilog tezi da se neoliberalni, ako hoÊete i kapitalis-tiËki model druπtvenih i gospodarskih odnosa iscrpio, daje doπao do kraja. Sada treba iÊi dalje. Kako? Nemojteto mene pitati. Ali, ono πto znam to je da se ljudsko dru-πtvo stalno razvijalo - ponekada kroz evoluciju, poneka-da kroz revoluciju. Smjenjivali su se modeli druπtveno-ekonomskih odnosa i svaki je - u odnosu na prethodni -bio bolji i znaËio je korak naprijed. Zaπto bismo prihvati-li stanoviπte da je neoliberalni kapitalizam kraj i da se da-lje ne moæe? I moæe se i mora se. Odnosno, morat Êese. Druπtveni stupovi sadaπnjeg sustava to joπ ne shva-Êaju i grËevito ga brane, pokuπavajuÊi ublaæiti, odnosnoukloniti simptome krize koja je nesavladiva. Sustav jepostao sam sebi svrhom, a ljudi se zakidaju u svojim os-novnim pravima, kako bi sustav mogao preæivjeti. Pono-vit Êu: ærtvuju se ljudi i njihova prava, da bi se odræao sus-tav. Ako se ne shvati kamo to vodi, u ne tako dalekojbuduÊnosti bit Êemo svjedoci globalne godine 1917.,odnosno socijalne revolucije na globalnoj osnovi s posve

Zaπto bismo prihvatilistanoviπte da je neolibe-ralni kapitalizam kraj ida se dalje ne moæe? Imoæe se i mora se.

“

”

44

neizvjesnim ishodom. Da se razumijemo: ja ne zagova-ram povratak na socijalizam, kakvoga smo poznavali -bilo u Jugoslaviji, bilo u istoËnoj Evropi. I taj je model do-trajao i nije se mogao odræati. No, ono πto apsolutno za-govaram, to je socijalna dræava. I nitko me neÊe uvjeritida ona nije moguÊa. Nije - u okovima neoliberalnogamodela, to je istina. Ali - moguÊa je i potrebna je. HoÊe-mo li do nje doÊi evolucijom, ili revolucijom, to je velikopitanje. I koje Êemo meufaze na putu do nje morati pri-jeÊi, i to je veliko pitanje.•• ““AAssiimmeettrriiËËnnoo rraattoovvaannjjee””,, ii ppooggoottoovvoo ffeennoommeenn nneeddrrææ--

aavvnnoogg ffuunnddaammeennttaalliizzmmaa,, ddoovvooddee uu vveelliikkoo ppiittaannjjee mmoo--gguuÊÊnnoosstt kkoonnvveenncciioonnaallnnoo sshhvvaaÊÊeennee ppoobbjjeeddee SSAADD--aa iinnjjeeggoovviihh ssaavveezznniikkaa uu ““rraattuu pprroottiivv tteerroorriizzmmaa””,, ππttoo ssvveevviiππee pprriizznnaajjuu ii aanngglloo--aammeerriiËËkkee eelliittee ((vviiddii nnpprr.. ËËllaannaakkDDaavviiddaa MMiilliibbaannddaa,, HHooww ttoo EEnndd tthhee WWaarr iinn AAffgghhaanniiss--ttaann,, NNeeww YYoorrkk RReevviieeww ooff BBooookkss,, aapprriill 22001100)).. RRaatt uuIIrraakkuu pprroodduubbiioo jjee ii eesskkaalliirraaoo llookkaallnnee ppooddjjeellee kkoojjee ssuuuuvveelliikkee bbiillee tteekk llaatteennttnnee iillii uu nneekkiimm sslluuËËaajjeevviimmaa ËËaakkssaammoo ppootteenncciijjaallnnee,, aa nnii nneettaalliibbaannsskkii ddiijjeelloovvii AAffggaanniiss--ttaannaa nneemmaajjuu nneekkee vveezzee ss iioollee kkrreeddiibbiillnniimm ddeemmookkrraatt--sskkiimm iinnssttiittuucciijjaammaa ii ““lliibbeerraallnniimm”” vvrriijjeeddnnoossttiimmaa...... OOrruuææ--aannii ssuukkoobbii pprrooππiirriillii ssuu ssee vveeÊÊ ii nnaa PPaakkiissttaann,, JJeemmeenn iiddrruuggddjjee,, aa nnee ËËiinnii ssee pprreettjjeerraanniimm zzaakklljjuuËËiittii ddaa jjee mmoottii--vvaacciijjaa iissllaammsskkiihh ffuunnddaammeennttaalliissttaa zzaa nnaabbaavvlljjaannjjee oorruuææ--jjaa zzaa mmaassoovvnnoo uunniiππtteennjjee -- uukklljjuuËËuujjuuÊÊii nnuukklleeaarrnnoo oorruuææ--jjee -- uusslliijjeedd oovviihh ddooggaaaajjaa ssaammoo ppoorraassllaa......NNiijjee llii,, uussvvjjeettlluu uupprraavvoo nnaavveeddeennoogg,, eeuurroo--aattllaannttsskkaa ssttrraatteeggiijjaazzaa BBlliisskkii iissttookk bbiillaa pprroommaaππaajj ((ssaa ssiigguurrnnoossnnoogg aassppeekkttaa-- zzaa nneekkee uu vvoojjnnoo--iinndduussttrriijjsskkoomm kkoommpplleekkssuu,, ppooppuuttttvvrrttkkee HHaalllliibbuurrttoonn kkoojjaa jjee ssaammoo zzaa ““oobbnnoovvuu”” IIrraakkaa ddoo--bbiillaa 77 mmiilliijjaarrddii ddoollaarraa,, oovvaa jjee ssttrraatteeggiijjaa bbiillaa ooddlliiËËnnaa))??NNee bbii llii ttrriilliijjuunnii ddoollaarraa ddoossaadd uuttrrooππeennii nnaa rraattoovvaannjjee bbii--llii bboolljjee uuttrrooππeennii nnaa rreeppaarraacciijjee ppooggooeenniimm zzeemmlljjaammaazzbboogg pprreekkoo 110000 ggooddiinnaa zzaappaaddnnoogg kkoolloonniijjaalliizzmmaa,, iimm--ppeerriijjaalliizzmmaa ii ttllaaËËeennjjaa,, ttee ppaammeettnnuu ppoottppoorruu zzddrraavviimmddeemmookkrraattsskkiimm ssnnaaggaammaa uu ttiimm zzeemmlljjaammaa,, ππttoo bbii mmaattee--rriijjaallnnoo ii eedduukkaacciijjsskkii uuzzddiigglloo ssttaannoovvnniiππttvvoo ttiihh zzeemmaalljjaa iivvjjeerroojjaattnnoo ppuunnoo eeffeekkttnniijjee iissuuππiilloo iizzvvoorree ppoottppoorree ffuunn--ddaammeennttaalliizzmmuu,, aa mmooææddaa uunniiππttiilloo ii ssaammee kkoorriijjeennee ffuunn--ddaammeennttaalliizzmmaa??Vi ste dobro detektirali problem. Stvar je u tome da

se nitko, ni jedna dræava, ni savez dræava, ne moæeoduprijeti globalnome terorizmu iskljuËivo vojnim me-todama, dakle: silom. Da su naπi mediji pametnije iiscrpnije informirali o vanjsko-politiËkim potezima pred-sjednika MesiÊa, naπa bi javnost bila svjesna da smoimali predsjednika koji je kao jedan od prvih, ako ne iprvi, upozorio na to da se borba s terorizmom moæedobiti samo ako se prie razrjeπavanju njegovih dubljihkorijena i uzroka, a to su neravnopravni meunarodniodnosi, nerazvijenost, nedostupnost osnovnog obrazo-vanje i zdravstvene zaπtite i - nerijeπene lokalne krize.Predsjednik MesiÊ to je rekao joπ u prvoj polovici svoje-ga prvoga mandata, i to u najmnogoljudnijoj islamskojzemlji - Indoneziji. I pobrao je aplauz za to. A ponovioje to i pod kraj svojega drugoga mandata u Ujedinje-nim narodima, πto je navelo jednu ameriËku novinarkuda mu pristupi nakon govora i kaæe. „Pa jeste li vi svjes-ni toga, πto ste rekli? Nitko ovdje o tome problemu joπnije tako govorio kao Vi.“ Dakle, da izravno odgovo-

rim na Vaπe pitanje: da, primijenjeni model borbe pro-tiv terorizma pokazao se promaπenim - za sve, osim zaone koji su od njega profitirali i koji su ga zato i forsi-rali.

•• BBiillii ssttee nneekkoo vvrriijjeemmee ppoolliittiiËËkkii ttaajjnniikk AASSHH,, ssttrraannkkee ppoo--kkoojjnnoogg MMiikkee TTrriippaallaa.. TTaa jjee ssttrraannkkaa ddaannaass ggoottoovvoo iiππ--ËËeezzllaa ss ppoolliittiiËËkkee sscceennee.. ©©ttoo ssee ppoo VVaaππeemm mmiiππlljjeennjjuu ddoo--ggooddiilloo ss lljjeevviiccoomm uu HHrrvvaattsskkoojj ((mmiisslliimmoo pprrii ttoomm nnaa lljjee--vviiccuu lliijjeevviijjuu oodd SSDDPP--aa)).. IImmaa llii aauutteennttiiËËnnaa lljjeevviiccaa iikkaakkvveeππaannssee uu ssaaddaaππnnjjoojj ppoolliittiiËËkkoojj kkoonnsstteellaacciijjii ssnnaaggaa?? Danaπnja politiËka konstelacija u Hrvatskoj upravo va-

pi za istinskom ljevicom, ali nje u Hrvatskoj jednostavnonema. SDP je u najboljem sluËaju vrlo blagi i umiveni li-jevi centar. No, nije to samo hrvatski fenomen. Pogle-dajte NjemaËku. I tamoπnji su se socijaldemokrati ulju-ljali u udobnu poziciju vlasti, odnosno etablirane gra-anske stranke i zaboravili socijalnu komponentu. Zatostalno, doduπe polako - ali i sigurno - raste popularnosti utjecaj nove stranke, Ljevice, jedne priliËno Ëudnekombinacije nezadovoljnika iz SDP i ostataka vladajuÊestranke nekadaπnje IstoËne NjemaËke. No, ljudi traæeljevicu, jer u prirodi je ljevice da vodi prema napretku.Ne vjerujem da je i ljudi u Hrvatskoj ne traæe. No, na po-litiËkoj sceni nema nikoga tko bi ponio plamen borbeza prava radnika. A ASH je bio jedan pokuπaj koji je mo-gao uspjeti, da u samome vrhu stranke nije bilo i previ-πe pogreπaka, pa i spremnosti na koketiranje s naciona-lizmom koji pravoj ljevici mora biti stran. Miko Tripalodoπao je u tu stranku prekasno, veÊ teπko bolestan i ni-je mogao mnogo uËiniti. A nakon njega stvari su defi-nitivno otiπle nizbrdo.•• PPrreeddssjjeeddnniikk MMeessiiÊÊ ii VVii ssttee zzaajjeeddnnoo oottiiππllii uu mmiirroovviinnuu.. UU

UUrreedduu pprreeddssjjeeddnniikkaa RReeppuubblliikkee ddaannaass ssjjeeddee nneekkii nnoovvii,,aallii ii nneekkii ssttaarrii lljjuuddii.. KKaakkoo kkoommeennttiirraattee ddoossaaddaaππnnjjii mmaann--ddaatt pprreeddssjjeeddnniikkaa JJoossiippoovviiÊÊaa,, nnaappoossee nnjjeeggoovvuu rreeggiioonnaall--nnuu ii uuooppÊÊee vvaannjjsskkuu ppoolliittiikkuu?? Suzdræat Êu se od odgovora na ovo pitanje. Nikada ni-

je pametno komentirati ljude koji rade Vaπ dojuËeraπnjiposao. Htjeli ili ne ostavljate dojam Ëangrizavca koji pri-govara zato πto sve nije kao u njegovo vrijeme.•• PPrriipprreemmaattee llii mmeemmooaarree oo PPaannttoovvËËaakkuu iizzaa kkuulliissaa?? SS oobb--

zziirroomm nnaa VVaaππuu ppoozziicciijjuu uu UUrreedduu pprreeddssjjeeddnniikkaa RRHH,, ssii--gguurrnnoo bbii iimmaallii ππttooππttaa zzaa rreeÊÊii ππttoo bbii mmoogglloo zzaanniimmaattii hhrr--vvaattsskkuu ii ππiirruu jjaavvnnoosstt?? Da, pripremam neπto, ali to neÊe biti memoari o

PantovËaku iza kulisa. U vremenu kada se bezoËnolaæe o svemu πto je bilo, pogotovo o onome prije1990., ali i o mnogo toga πto se dogaalo u samos-talnoj Hrvatskoj, smatram svojim dugom prema oni-ma koji Êe doÊi da ostavim zapise o tome kako je do-ista bilo. Da bih bio vjerodostojan, ja to moram uËini-ti kroz priËu o svojemu æivotu, ali to definitivno neÊebiti knjiga o meni, nego o mojem vremenu - o drugojpolovici 20. stoljeÊa i o prvoj dekadi 21. stoljeÊa. Na-dam se da bi nekoga i to moglo zanimati - bez traËe-va i senzacija, ali s dosta - tako barem mislim - zanim-ljivih pojedinosti. Naravno, godine provedene na Pan-tovËaku neÊu izostaviti, ali - to odmah mogu reÊi - ne-mam namjeru odavati bilo kakve dræavne tajne, ili pi-kanterije.

IInntteerrvviieeww

45

Mr.sc. Dušan Semolič, dugogodišnjipredsjednik Zveze svobodnih sindika-tov Slovenije, najvažnije sindikalneorganizacije u Sloveniji koja okupljaviše od 300.000 članova, za Novi Pla-men je progovorio o historijskim okol-nostima nastanka, razvoja i prilika u kojima djeluje njegova organizacija, io sadašnjim i budućim izazovima kojisu pred slovenskim i europskim radnicima.

•• ZZvveezzaa ssvvoobbooddnniihh ssiinnddiikkaattoovv SSlloovveenniijjee ((ZZSSSSSS)) jjee66.. aapprriillaa pprroossllaavviillaa 2200--ggooddiiππnnjjiiccuu ssvvoojjeegg ppoossttoojjaa--nnjjaa.. MMooææeettee llii nnaamm nnaa kkrraattkkoo ooppiissaattaa vvrreemmee iiookkoollnnoossttii,, uu kkoojjiimm jjee ZZSSSSSS oossnniivvaannaa??Naπa organizacija je osnovana u vrlo burnom

vremenu, vremenu velikih promjena, koje je bilovrlo teπko za radnike, koji su gubili posao - dotog vremena nezaposlenost praktiËno nismopoznavali - i proπli kroz pravi πok. To je bilo vrije-me propadanja mnogih tvornica, koje su bile po-vezane s jugoslavenskim træiπtima i træiπtima is-toËnoevropskih zemalja. Dalje, to je bio peeiodvelikih promjena na podruËju vlasniπtva, denacio-nalizacije, πto je takoer dovelo do gubljenja rad-nih mjesta.

Pored promjena na ekonomskom podruËju, toje bilo vreme kraja ere jednog sindikata, vrijemenovog formiranja sindikata. Mi smo se kao savezsindikata Slovenije brzo prilagodili novim uvjetimai oËuvali, uËvrstili i pojaËali svoju kredibilnost kodveËine slovenskog radniπtva. Svoje povjerenje sunam izrazili sa dobrovoljnim uËlanjivanjima u naπuorganizaciju.

To je bio i Ëas uvoenja viπestranaËkog sistema,koji je u naπe prostore donio neke nove dimenzijeodluËivanja.

•• ZZSSSSSS ssee ssuuooËËaavvaa ii ssaa ssiinnddiikkaallnniimm ssuuppuuttnniicciimmaa,,kkoojjii ssuu zzaa rraazzlliikkuu oodd ZZSSSSSS bbiillii nnaa nnoovvoo oossnnoovvaanniiuu ddeevveeddeesseettiimm ggooddiinnaammaa pprrooππlloogg ssttoolljjeeÊÊaa ii kkaass--nniijjee.. MMooææeettee llii nnaamm ooppiissaattii ttee ssiinnddiikkaattee,, kkaakkvvee ssuurraazzlliikkee iizzmmeeuu ZZSSSSSS ii ttiihh ssiinnddiikkaattaa??U tom vremenu nastalo je viπe sindikalnih

centrala, njihov nastanak so uvjetovali razliËitirazlozi - nemalo puta takoer izrazito osobnirazlozi sindikalnih lidera, koji nisu naπli oËekiva-nu poziciju u novonastaloj Zvezi svobodnih sin-dikatov Slovenije, te su stoga poπli svojim pu-tem. Nekolicina ih je nastala iz interesnih razlo-ga, razliËitih pogleda na razvoj sindikalizma, anae se pokoja centrala, koja je od poËetkazauzela izrazito politiËan smjer, dovezala se nanove politiËke stranke i unijela ne elemente me-usindikalnog suraivanja, nego elemente, me-tode i sredstva rivalstva, kakve su poznavale po-litiËke stranke.

Ali taj smo period relativno brzo proπli i prevla-dao je stav da sindikalni pluralizam ne smije isklju-Ëiti povezivanja, suradnju, osobito ne kod veÊihprojekata, za Ëiji uspeh je nuæna suradnja svih sin-dikalnih centrala.

•• TTaajj pprroocceess ssee jjooππ nniijjee zzaavvrrππiioo.. NNeeddaavvnnoo ssmmoo ddoo--bbiillii jjooππ jjeeddnnuu ssiinnddiikkaallnnuu cceennttrraalluu……Kod nas na æalost joπ nije prevladalo uvjerenje,

da viπe sindikalnih centrala joπ ne znaËi viπe zaπti-te radniËkih prava, prije suprotno. To drobljenjegura u prvi plan sindikalne lidere, koji su medijskiviπe izloæeni - cijena koju plaÊamo na makrorazini,kad se borimo za oËuvanje sistemskih rjeπenja ilipridobivanje novih prava, objektivno je visoka.Tom rivalstvu ne moæemo izbjeÊi i to je jedan naj-veÊih sadaπnjih hendikepa slovenskog sindikalnogpokreta.

IInntteerrvviieeww

Rivalstvo izmeu sindikata naπ je najveÊi hendikep

mmrr..

sscc..

DDUU

©©AA

NN SS

EEMM

OOLL

II»»

46

•• UUnnaattooËË ddrruuggiimm ssiinnddiikkaattiimmaa ZZSSSSSS jjee uussppiioo ooËËuuvvaattiippoollooææaajj nnaajjvvaaæænniijjee ssiinnddiikkaallnnee oorrggaanniizzaacciijjee uu SSlloovveennii--jjii.. MMooææeettee llii ttuu ËËiinnjjeenniiccuu oobbjjaassnniittii nnaaππiimm ËËiittaatteelljjiimmaa??U πire vodstvo naπe organizacije uspjeli smo pridobi-

ti aktiv, tim, ekipu vrlo sposobnih sindikalnih kolega,koji su u pravom trenutku osjetili prave probleme, a sdruge strane su bili sposobni za zajedniËke dogovorei jedinstvo u tome kakva sredstva upotrebiti za ostva-renje ciljeva. Ta organizacija je, uz sve razlike meunama, koje prozilaze iz vrlo strukturiranoga poloæajaradniπtva, djelatnosti i sindikata, uspjela oËuvati do-voljno kvalitetan najmanji zajedniËki nazivnik, koji jeorganizaciju kroz godine jaËao.

•• KKoolliikkii ddiioo nneekkaaddaaππnnjjee ddrruuππttvveennee iimmoovviinnee sslloovveennsskkooggggoossppooddaarrssttvvaa ssuu uu pprroocceessiimmaa pprriivvaattiizzaacciijjee ddoobbiillii rraadd--nniiccii ii ppeennzziioonneerrii,, kkoojjii ssuu ttoo ggoossppooddaarrssttvvoo uu vvrriijjeemmeessoocciijjaalliizzmmaa iizzggrraaddiillii??S tim se u Sloveniji ne moæemo pohvaliti. Privatiza-

cija s certifikatima otiπla je svojim putem, mnogo togase dogodilo, moæda se nisu dogaala takva krπenjakao u nekim drugim novonastalim zemljama. Najboljesu proπli oni koji su certifikate uloæili neposredno u po-duzeÊa, koja su i sad uspjeπna, a to je prije iznimka ne-go pravilo.

Kad smo se odluËili da idemo u kapitalizam, imalismo radnike, a kapitalizam bez kapitalista na æalostne prolazi, tako da smo morali dobiti i slojeve vlasni-ka. Poslije postavljanja pravila mnogo toga se dogodi-lo, mnogi su postali bogati kapitalisti zbog manjkaprimjerenog morala, ne zbog znanja i sposobnosti.

•• KKaakkaavv jjee ssttaavv sslloovveennsskkiihh ssiinnddiikkaattaa oo rraaddnniiËËkkoomm vvllaass--nniiππttvvuu ii ssuuuupprraavvlljjaannjjuu rraaddnniikkaa uu ppoodduuzzeeÊÊiimmaa?? Mi imamo pozitivan odnos prema tome i zalaæemo

se za njegovo poticanje. Uvjereni smo da Slovenija,kao i druge dræave nekadaπnje Jugoslavije, ima dobroiskustvo radniËkog samouprav-ljanja na relativno razvijenomstupnju. Dolazilo je do slabos-ti, koje poznajemo, ali bilo jepuno prednosti: identificiranjes tvornicom, lojalnost, pridobi-vanje znanja… Taj potencijalnije bio dovoljno iskoriπten.

•• SSrreeddnniiππnnjjee ddvviijjee mmeettooddee ssiinn--ddiikkaallnnee bboorrbbee zzaa pprraavvaa ii iinnttee--rreessee ssvvoogg ËËllaannssttvvaa ssuu pprreeggoo--vvoorrii ii rraazzlliiËËiittii oobblliiccii ttzzvv.. iinndduuss--ttrriijjsskkiihh aakkcciijjaa ((ppeettiicciijjee,, pprroo--tteessttii,, ookkuuppaacciijjee,, ππttrraajjkkoovvii……))..KKaakkoo nnaa tteemmeelljjuu iisskkuussttaavvaapprrooππlliihh ddeesseettlljjeeÊÊaa ooccjjeennjjuujjeetteessppoossoobbnnoosstt sslloovveennsskkiihh ssiinnddii--kkaallnniihh vvooaa ii ππiirreegg ËËllaannssttvvaazzaa vvooeennjjee uussppjjeeππnniihh pprreeggoo--vvoorraa ii ddrruuggiihh oobblliikkaa ssiinnddiikkaall--nnoogg pprriittiisskkaa??Kod nas je prevladala spoz-

naja, koju dokazuju i rezultati,

da treba ponajprije probati s mirnijim sredstvima izkonteksta socijalnog partnerstva i dijaloga. S tim smosocijalnim partnerima u Sloveniji dokazano postiglidosta uspjeha. Istodobno ne moæemo poreÊi da smonajvaænije rezultate za radniπtvo postigli s radikalizaci-jom, s upotrebom drugih sredstava, bilo s velikim de-monstracijama, sa πtrajkovima … Iako to nisu naπa pr-va sredstva, toga se ne moæemo odreÊi, jer ona dopu-njuju ideju socijalnog partnerstva, koje nije nikad lako,romantiËno, nego je interesni i vrlo konfliktan odnos.Ta sredstva selektivno i nerijetko upotrebljavamo, akad ih upotrebimo, za postignuÊe svojih ciljeva upo-trebljavamo ih vrlo uspjeπno.

•• GGooddiinnee 22000077.. ssiinnddiikkaattii ssuu ppoodd vvooddssttvvoomm ZZSSSSSS pprroo--ttiivv rreeffoorrmmsskkiihh ppllaannoovvaa ttaaddaaππnnjjee vvllaaddee ddeessnnoogg cceennttrraaJJaanneezzaa JJaannππee uu LLjjuubblljjaannii oorrggaanniizziirraallii vveelliikk pprrootteesstt..MMooææeettee llii nnaamm pprreeddssttaavviittii ttee ppllaannoovvee ii kkaakkvvee bbii ppooss--lljjeeddiiccee oossttvvaarreennjjee ttiihh ppllaannoovvaa iimmaalloo zzaa sslloovveennsskkeerraaddnniikkee??Problem u Sloveniji je uvijek - na koga se politiËari

na vlasti oslanjaju, na koga se uzdaju na struËnompodruËju, na podruËju ideja i nuenja promjena. USloveniji politiËari veÊ duæe vrijeme traæe pomoÊ odnosioca neoliberalnih ideja, stajaliπta i vrijednosti.Ideja jedinstvenog poreznog stupnja, koje je domini-rala u programu proπle vlade, bila je za radnike i sin-dikate izvanredno opasan projekat, koji bi poruπioveÊ razdrmane temelje socijalne dræave. Tad nije bi-lo lako Ëlanstvu i javnosti objasniti, πto je u igri. Sa-mo rijetkima je bila ta ideja blizu, iako je mnogo lju-di na prvi pogled bilo sklono “jedinstvu” implicira-nom u jedinstvenom poreznom stupnju. Uspjelonam je objasniti da je to vrlo opasan projekt, s mobi-lizacijom javnog mnijenja i s velikim radniËkim de-monstracijama uspjelo nam je uvjeriti proπlu vladuda taj projekt povuËe.

Do tog uzmaka odnosi sa vla-dom bili su vrlo teπki i konflikt-ni, nakon te korekcije su se od-nosi relativno normalizirali.

•• TTaaddaaππnnjjaa vvllaaddaa jjee ss cciilljjeemmoonneemmoogguuËËaavvaannjjaa ssiinnddiikkaallnnooggpprriittiisskkaa uuppoottrriijjeebbiillaa nneekkoolliikkoo ttrrii--kkoovvaa,, ppookkuuππaajj lliiËËnnee ddiisskkrreeddiittaaccii--jjee ii ddiisskkrreeddiittaacciijjee ssiinnddiikkaallnniihh oorr--ggaanniizzaacciijjaa ii sslloovveennsskkoogg ssiinnddiikkaa--lliizzmmaa uuooppÊÊee.. BBeezz oobbzziirraa nnaa ttoossiinnddiikkaattii ssuu ookkuuppiillii pprreekkoo4400,,000000 pprroossvvjjeeddnniikkaa,, ππttoo jjee zzaaddvvoommiilliijjuunnsskkoo ddrruuππttvvoo vveelliikk uuss--ppjjeehh.. ©©ttoo mmiisslliittee oo ttiimm ttrriikkoovviimmaaii zzaaππttoo ssuu VVaass ppoo vvaaππeemm mmiiππlljjee--nnjjuu ppookkuuππaavvaallii lliiËËnnoo ddiisskkrreeddiittii--rraattii??

Ovdje moramo biti realni.Kad stupiπ u ring, u srediπte do-gaanja, kad postaneπ opasaninteresima kapitala, onda tajkapital za doseg svojih ciljeva i

IInntteerrvviieeww

47

obranu svojih interesa upotrebljavadoslovno sve πto ima. A ima velikumoÊ i to mi sindikati osjeÊamo, kaddoe do zaoπtravanja. Mi smomnogo toga proπli - prvi najgoripritisci su bili 1992. uz prvi velikigeneralni πtrajk, kad smo bili ozna-Ëeni za one koji ruπe demokraciju,koji æele restauraciju komunistiË-nog reæima. LiËne diskvalifikacijena æalost su sastavni dio tog pros-tora i te kulture, pokazuju neki ni-vo stanja duha nosioca tih idejakod nas.

•• ©©ttoo jjee oossttaalloo oodd ttaaddaaππnnjjiihh rree--ffoorrmmsskkiihh nnaammjjeerraa??Neke programske toËke je ta-

daπnja vlada dostigla. Dostigla jesniæenje dohotka najbogatijih s 50na 41 postotak. Tom poklonu bo-gatim slojevima smo se protivili, zbog toga Slovenijanije bila na boljem, konkurentnost nije bila bolja, sa-mo najbogatiji sloj je dobio viπe neto plaÊe i veÊu ku-povnu moÊ. Mogli bi nabrojati joπ neke, meu njimapermanentne pritiske za sniæenje bolesniËke nadok-nade, πtednju kod socijalnih prava, u javnom sekto-ru…

•• NNoovveemmbbrraa 22000077.. ssttee zzbboogg nniisskkiihh ppllaaÊÊaa pprriipprreemmiillii jjooππjjeeddaann vveelliikk pprrootteesstt.. VVeelliikk uussppjjeehh jjee bbiilloo,, ddaa ssttee ookkuu--ppiillii 7700,,000000 lljjuuddii.. MMooææeettee llii nnaamm rreeÊÊii nneeππttoo vviiππee oo ttaa--ddaaππnnjjeemm pprrootteessttuu ii rreezzuullttaattiimmaa zzaahhttjjeevvaa,, ddaa ssee ppoovvee--ÊÊaajjuu nnaajjnniiææee ppllaaÊÊee??Naglasio bih prividan paradoks. I u periodu konjunk-

ture smo zahtijevali viπe plaÊe, ali nam i s velikim pri-tiscima nije uspjelo ostvariti veÊa podignuÊa za prego-varaËkim stolom. Prividan paradoks je u tome, da namje to uspjelo u vrijeme krize, kad su pritisci za πtednjui sniæavanje standarda bili najveÊi. Uspjelo nam je, jersmo donekle promijenili svoj odnos prema toj proble-matici: rijeË radikalizacija vjerojatno je prava. Radikali-zirali smo naπ sukob za cilj, koji je bio prividno para-doksalan. Rast minimalne plaÊe za 102 eura - prethod-ne godine nam je jedva uspjelo dostiÊi rast za 20 eu-ra - je u vrijeme krize uspio zbog velikog nezadovolj-stva radnika. To nezadovoljstvo je bio naπ argument inaπe sredstvo ne samo za demonstracije i generalniπtrajk, koje smo najavljivali. Ujedno smo politiËarimanedvosmisleno poruËivali: “ili Êe se minimalna plaÊapoveÊati, ili Êe tvornice sa svim nepredvidivim posljedi-cama stajati”. Uza se smo imali Ëlanstvo, joπ toËnije,Ëlanstvo je to od nas zahtjevalo. Bili smo na Ëelu toganezadovoljstva i uspjeli.

•• AAllii iippaakk jjee ssaaddaaππnnjjaa mmiinniimmaallnnaa ppllaaÊÊaa oodd 556600 eeuurraanneettoo uu eevvrrooppsskkoomm kkoonntteekkssttuu rreellaattiivvnnoo nniisskkaa.. DDaa llii sseessllaaææeettee ss tteezzoomm ddaa uupprraavvoo rreellaattiivvnnoo nniisskkee ppllaaÊÊee sslloo--vveennsskkiihh rraaddnniikkaa uu uussppoorreeddbbii ss ppllaaÊÊaammaa nnjjeemmaaËËkkiihh,,ffrraannccuusskkiihh iillii bbeellggiijjsskkiihh rraaddnniikkaa ooddrrææaavvaajjuu nneerraazzvviijjee--nnoosstt sslloovveennsskkoogg ggoossppooddaarrssttvvaa ii nnjjeeggoovvuu ppooddllooæænnuu

[[ssuubbccoonnttrraaccttoorr]] uulloogguu zzaa rraazzvvii--jjeenniijjaa ggoossppooddaarrssttvvaa,, kkaakkvvoo jjeennpprr.. nnjjeemmaaËËkkoo??

Niske plaÊe su velik alibi zanesposobne menadæere, niskeplaÊe ne stimuliraju sposobnemenadæere da kod nas uveduproizvode s viπom dodanomvrijednoπÊu, viπom zaradomza naπe radnike i veÊim razvo-jem za naπe druπtvo. S ustraja-njem na niskim plaÊama se jeslovenski menadæment (narav-no, da su meu njima iznim-ke) u suπtini uspavao. Visokiprofiti iz vremena konjunktureotiπli su na burzovna træiπta, uπpekulativne svrhe, u preuzi-manja, a ne u pridobivanje no-vih tehnologija. RadniËke pla-Êe za to su vrijeme omoguÊa-

vale samo preæivljavanje.

•• ZZaarr nniijjee kkrriizzaa pprraavvoo vvrriijjeemmee zzaa pprreessttrruukkttuurriirraannjjee ggooss--ppooddaarrssttvvaa ii nnee ssaammoo ssoocciijjaallnnee ddrrææaavvee,, kkaakkaavv jjee pprrvviirreefflleekkss ppoolliittiikkee?? ZZaarr nnee bbii bbiilloo ssmmiisslleennoo sslloovveennsskkooggoossppooddaarrssttvvoo ii ddrruuππttvvoo uussmmjjeerriittii uu ttrraajjnniijjee ddjjeellaattnnooss--ttii ii vveeÊÊuu eenneerrggeettsskkuu eeffiikkaassnnoosstt,, ssmmaannjjiivvaannjjee ppoottrrooππ--nnjjee,, uu ttzzvv.. zzeelleennoo ggoossppooddaarrssttvvoo ii sseekkttoorr uusslluuggaa ii ppoo--mmooÊÊii oonniimm ddrrææaavvlljjaanniimmaa kkoojjii ttrreebbaajjuu ppoommooÊÊ??To su izazovi koji bi morali biti u prvom planu. To ni-

su samo izazovi za menadæment, nego zajedniËki iza-zov sindikata, poslodavaca i politiËara: s primjerenimapoticajima i zakonima treba ostvariti prostor za te pro-mjene. Ali na æalost u Sloveniji u veÊini primjera odgo-vorni do takvog razmiπljanja joπ nisu stigli. To joπ uvi-jek vidim kao propuπtenu priliku.

•• PPoossrreeddnnoo ooppoorreezziivvaannjjee ((nnpprr.. ppoorreezz nnaa ddooddaannuu vvrrii--jjeeddnnoosstt ssaa 2200--ppoossttoottnniimm ssttuuppnnjjeemm nnaa vveeÊÊiinnuu rroobbee iiuusslluuggaa)) jjee zzaa vveeÊÊiinnuu ssttaannoovvnniiππttvvaa vvrrlloo oopptteerreeËËuujjuuÊÊ..ZZaarr nnee bbii bbiilloo pprriimmjjeerreenniijjee ppooddiiggnnuuttii nneeppoossrreeddnnooooppoorreezziivvaannjjee,, nnpprr.. ppoorreezz nnaa nnaasslljjeeiivvaannjjee iillii lliiËËnnee pprrii--hhooddee,, ss ËËiimm bbii mmooggllii ooddjjeeddnnoomm eevviiddeennttiirraattii iimmoovviinnuuooddnnoossnnoo bbooggaattssttvvoo ppoojjeeddiinnaaccaa??Zalaæemo se za veÊe oporezivanje prihoda, zbog to-

ga bi morali poveÊati porez na dohodak za one s naj-viπim prihodima. S tim bi rasteretili srednji sloj, koji jeu Sloveniji vaæan i koji je bio sa zadnjim promjenamaoptereÊen. Zalaæemo se joπ da se nekretnine koje pre-vazilaze neke razumne veliËine viπe oporezuju. Kadabi one viπe doprinosile, tada bi bio pritisak na prora-Ëun i na sniæavanje financiranja socijalne dræave biomanji.•• OOccjjeennjjuujjee ssee ddaa ttrreeÊÊiinnaa sslloovveennsskkoogg ggoossppooddaarrssttvvaa

ddjjeelluujjee nnaa ttzzvv.. ssiivvoomm ttrrææiiππttuu.. TToo jjee nneeiizzbbjjeeææaann nnaaËËiinnpprreeææiivvlljjaavvlljjaannjjaa zzaa ssvvee ss nniisskkiimm ppllaaÊÊaammaa,, aa uujjeeddnnoo iizzaabbrriinnjjaavvaajjuuÊÊii gguubbiittaakk ppoorreezznniihh iizzvvoorraa ii ssrreeddssttaavvaassoocciijjaallnnee zzaaππttiittee.. KKaakkoo mmiisslliittee ddaa bbii mmooggllii pprreevvaazziiÊÊiittaajj ttjjeessnnaacc,, nnaarrooËËiittoo iimmaajjuuÊÊii uu vviidduu ssiittuuaacciijjuu ss kkoojjoo--mmaa ssee ssuuooËËaavvaa sskkoorroo bbaannkkrroottiirraannaa GGrrËËkkaa??

IInntteerrvviieeww

48

Dogaaji u GrËkoj nisu povezani samo sa sivom i cr-nom ekonomijom, tamo su uzroci vjerojatno dublji. USloveniji je to problem poslodavaca, sindikata i dræa-ve. Organi progona morali bi biti jaËi, dræava bi mora-la stimulirati uredno zapoπljavanje, a prije svega ne bismjeli uvijek napadati onoga koji kod rada na crnodræi u ruci lopatu ili kramp. To je Ëesta recepcija radana crno, a imamo slojeve i vrste rada na crno, koji suugraeni u sistem. To su slojevi ljudi koji su se osigu-rali da ih sistem ne progoni, iako izigravaju propise iliih Ëak prilagoavaju dodatnoj zaradi uz redovna za-poπljavanja.

•• KKaakkoo ooccjjeennjjuujjeettee uussppjjeeππnnoossttii pprreeggoovvoorraa ii ddrruuggiihh ssiinn--ddiikkaallnniihh aakkcciijjaa zzaaddnnjjiihh ggooddiinnaa,, nnaarrooËËiittoo ppoosslliijjee rraazz--mmaahhaa mmeeuunnaarrooddnnee ggoossppooddaarrsskkee kkrriizzee??NeÊu idealizirati, ali u zadnje vrijeme se ne pitamo

kako oËuvati prava, nego kako ih poveÊati. To je pri-vidno paradoksalno, ali kod minimalne plaÊe smouspjeli. Za mene je ilustrativan primjer ameriËkogpredsjednika Obame: Amerika je u najgoroj krizi sveÊim pravima zaπtitila viπe ljudi. Zaπto ne bi te kri-ze, umjesto da se pokuπavamo sakriti, izbjeÊi i sma-njiti se, iskoristili za agresivniji pristup. To kapitaluvijek radi, zaπto ne bi to radili i sindikati? Javnomnijenje je na naπoj strani, drugih sredstava nema-mo, ali javno mnijenje imamo kod veÊine projekatana svojoj strani. To je velik kapital i to ne iskoristitibio bi grijeh.

•• NNeeππttoo oo ttoommee ssttee nnaamm vveeÊÊ rreekkllii,, aallii zzaarr pprroommiijjeennjjeenniiddrruuππttvveennii ooddnnoossii nnee zzaahhttiijjeevvaajjuu pprroommjjeennee mmeettooddaa iinnaaËËiinnaa ssiinnddiikkaallnniihh aakkttiivvnnoossttii ZZSSSSSS?? DDaa llii uu ZZSSSSSS ttee--kkuu kkaakkvvii pprroocceessii pprriillaaggooiivvaannjjaa ssiinnddiikkaallnniihh aakkttiivvnnooss--ttii nnoovvoommee ddrruuππttvveennoo--eekkoonnoommsskkoommuu kkoonntteekkssttuu,,mmooææddaa ss uuzzoorriimmaa ssaa ZZaappaaddaa??Mi imamo s kolegam iz zapadnih sindikata dobre

odnose, mi smo dobri uËenici i joπ se uvijek uËimo.Generalno nema velikih razlika, moæda je jedna danemamo tako duge tradicije. Mi smo se, s obziromda postojimo tek dvadeset godina, dobro prilagodili.Mislim da ono πto nam manjka nije u metodama isredstvima, jer svoje djelovanje prilagoavamo naπojvladi i naπim poslodavcima. Poboljπati bi morali stica-nje Ëlanstva, doÊi do inovacije kod mladih i pridobija-nja radnika iz manjih poduzeÊa. To radniπtvo je sveteæe sindikalno organizirati, a ima ga sve viπe. Mora-mo naÊi odgovore kako u sindikate udruæiti te skupi-ne ljudi.

Ujedno dolaze i novi pozivi sa svojim specifiËnosti-ma, zbog kojih se je teπko udruæivati u klasiËne sindi-kate djelatnosti, kakve imamo. Mi se moramo pribliæ-iti tim ljudima, a ne Ëekati da oni pokucaju na naπavrata.

•• ZZSSSSSS jjee uu zzaaddnnjjee vvrriijjeemmee aakkttiivvnniijjee ssttuuppiillaa uu oobbrraannuurraaddnniikkaa mmiiggrraannaattaa,, kkoojjee ssuu nneekkii bbeesskkrruuppuulloozznnii ppoo--dduuzzeettnniiccii bbeessrraammnnoo iisskkoorriiππttaavvaallii.. IImmaattee llii nneekkaakkvveeooddnnoossee ss ppoolliittiiËËaarriimmaa kkoojjii bbii mmooggllii pprreeddllaaggaattii zzaakkoonn--sskkaa rriijjeeππeennjjaa zzaa sspprreeËËaavvaannjjee ttaakkvviihh ppoossttuuppaannjjaa ss iimmii--ggrraannttiimmaa ii ssaa sslloovveennsskkiimm rraaddnniicciimmaa??

Iz razloga πto je ta problematika u Sloveniji loπe ure-ena, jer su radnici migranti ropski ovisni od posloda-vaca, svog “vlasnika”, dali smo razne inicijative i zah-tjeve za promjenu pravnog ureenja tih pitanja. Ujed-no smo se povezali s naπim kolegama iz Hrvatske iBosne i Hercegovine da bismo zajedno pritisnuli svojedræave, jer su neki problemi povezani s njihovom ne-aktivnoπÊu. Dio problema proizlazi iz sporazuma izme-u dræava, npr. radnici imigranti iz Bosne u SlovenijiunatoË plaÊanju doprinosa za zapoπljavanje nemajutih prava. To treba urediti i u tom pravcu dajemopodsticaje.

•• DDaa llii ssuu ppoo VVaaππeemm mmiiππlljjeennjjuu eevvrrooppsskkii ssiinnddiikkaattii uurraaddii--llii ddoovvoolljjnnoo ii nnaaππllii ooddggoovvaarraajjuuÊÊee ssttrraatteeππkkee ooddggoovvoorreeddaa uujjeeddiinnjjeennaa EEvvrrooppaa nnee bbii bbuuddee ssaammoo EEvvrrooppaa ttrraannss--nnaacciioonnaallnnoogg kkaappiittaallaa ii eeuurroobbiirrookkrraattaa uu nnjjeeggoovvoojjsslluuææbbii,, nneeggoo uu ddoovvoolljjnnoojj ii pprraavveeddnnoojj mmjjeerrii ii EEvvrrooppaarraaddnniikkaa,, zzaassnniivvaannaa nnaa iissttiinnsskkoojj eekkoonnoommsskkoojj ii ddrruuππtt--vveennoojj ddeemmookkrraacciijjii?? Ne, nismo uradili dovoljno. Naπa odgovornost je is-

koristiti veliku moÊ koju imaju naπi sindikati s brojnimËlanstvom u Evropi. A poËeti treba u svakoj dræavi po-sebice, neke bitke treba izboriti na tom terenu. Æivotne bismo smjeli ocjenjivati samo s porastom profita,konkurentnosti, burzovnih indeksa. To ne smije bitinaπ ideal i cilj, æivot je suviπe kompliciran da bismo gamjerili s tim indeksima. Taj pokret u promijeni vrijed-nosti se mora kasnije dogoditi i na razini Evrope. Tonam joπ nije uspjelo i to je velika odgovornost evrop-skih sindikata, da i na razini Evropske unije upravo uvrijeme krize uradimo nuæne korake.

•• UU ssttiilluu kkrriillaattiiccee mmiissllii gglloobbaallnnoo,, ddjjeelluujj llookkaallnnoo??Da, to je dio odgovora. U Sloveniji i Evropi morali

bismo jaËati svijest o naπoj ovisnosti o dogaajima nadrugim kontinentima, u Aziji, Africi… Ako se sindikati,sliËno kao Ëesto i politiËari, okruæe s kineskim zidom ivide samo probleme koji se dogaaju u Sloveniji ili Ev-ropi, a ne i πire probleme koje donosi globalizacija idotiËe se radniπtva πirom svjeta, neÊemo postignutisvoje ciljeve. Potrebno je vidjeti i razumjeti cijeli svet,drugaËije ne moæeπ daleko stiÊi.

Razgovor su vodili Lucien Perpette i Mirsad BegiÊ

IInntteerrvviieeww

49

•• NNeeddaavvnnoo jjee ddooππlloo ddoo pprroommjjeennaa nnaa ËËeelluu SSaavveezzaa ssaammooss--ttaallnniihh ssiinnddiikkaattaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee.. VVii ssttee nnaa kkoonn--ggrreessuu oovvee oorrggaanniizzaacciijjee iizzaabbrraannii zzaa pprreeddssjjeeddnniikkaa uumm--jjeessttoo EEddhheemmaa BBiibbeerraa kkoojjii jjee ddoossaadd oobbaavvlljjaaoo ttuu ffuunnkkccii--jjuu.. DDaa llii jjee rriijjeeËË ssaammoo oo ppeerrssoonnaallnnoojj pprroommjjeennii iillii jjee SSaa--vveezz ssaammoossttaallnniihh ssiinnddiikkaattaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee uussvvoo--jjiioo nnoovvuu ii ddrruuggaaËËiijjuu ssiinnddiikkaallnnuu ppoolliittiikkuu??Kongres je usvojio nova programska opredjeljenja u

pogledu sindikalne politike, koja su razraena na sjed-nici Glavnog odbora Saveza samostalnih sindikata. Naosnovu programa je saËinjen operativni plan za 2010.godinu, kojim su precizno odreeni nosioci poslova i ut-vreni rokovi za njihovo izvrπenje. Na Kongresu je izvr-πen zaokret u sindikalnoj politici, koja je definisana i uStatutu Saveza. Jedan od glavnih programskih zadata-ka su promjene Statuta, koje su nuæne u pravcu veÊedecentralizacije sindikata i odreivanju nadleænosti po-jedinih organa. Statut je dijelom raen i po inerciji, od-nosno navikama iz starog sistema, πto ne znaËi neπto

loπe, ali je u naπem Savezu izvrπena organizacija po gra-nama, po uzoru na evropske sindikate. Problem je πtodemokratizacija ponekad dovodi anarhije, samovolje,nepoπtovanja principa i dogovora. Zato su potrebne iz-mjene Statuta, kako bi se unutraπnji odnosi preciznijeuredili, pogotovo u smislu odgovornosti nosilaca funk-cija. DemokratiËnost je tolika da predsjednici granskihsindikata ponekad uzimaju za sebe viπe ovlaπtenja ne-go πto im pripada. Sve to treba objektivno razmotriti inadograditi u cilju poboljπanja organizacione efikasnos-ti i funkcionisanja sindikata na svim nivoima.

•• SSaavveezz ssaammoossttaallnniihh ssiinnddiikkaattaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee ii SSaa--vveezz ssiinnddiikkaattaa RReeppuubblliikkee SSrrppsskkee ssuu ffoorrmmiirraallii KKoonnffeeddee--rraacciijjuu ssiinnddiikkaattaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee.. KKaakkoo ooccjjeennjjuujjee--ttee ddoossaaddaaππnnjjee aakkttiivvnnoossttii ii ppeerrssppeekkttiivvee oovvee kkoonnffeeddeerraa--cciijjee?? DDaa llii jjee oonnaa,, ppoo VVaaππeemm mmiiππlljjeennjjuu,, uussppjjeellaa ppoovvee--ÊÊaattii sstteeppeenn jjeeddiinnssttvvaa ii ssoolliiddaarrnnoossttii rraaddnniiËËkkee kkllaassee BBooss--nnee ii HHeerrcceeggoovviinnee??Poπto je Bosna i Hercegovina jedna dræava, treba da

postoji i jedan sindikat na nivou dræave. Saradnja sa Sa-vezom sindikata Republike Srpske se odvija posred-stvom Konfederacije sindikata Bosne i Hercegovine or-ganizovanjem zajedniËkih akcija, a posebno na planumeunarodne saradnje, koja se odvija preko Konfede-racije kao Ëlanice Meunarodne konfederacije sindika-ta. Po drugim pitanjima saradnja nije razvijena. Aktiv-nosti dva sindikata i sindikata BrËko Distrikta mogu bitiobjedinjene u oblastima u kojima postoji zakonodav-stvo na nivou dræave, mada one nisu razvijene ni u timoblastima. Protivnici sindikalnog jedinstva se pozivajuna Dejton, na postojanje entiteta, vlada, razliËitih zako-nodavstava. »esto nam se spoËitava da nemamo minis-tarstva rada ili privrede na nivou dræave. Meutim, za-konodavstvo se objedinjuje i u Evropi, πto kod nas nijedovoljno razvijeno, pa miπljenje o ograniËenjima zajed-niËkog nastupa sindikata treba stavljati ad acta sindikal-nom politikom. Negativni primjeri iz politike ne treba da

IInntteerrvviieeww

pprreeddssjjeeddnniikk SSaavveezzaa ssaammoossttaallnniihh ssiinnddiikkaattaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee

Treba mijenjati radniËku svijest i metode sindikalne borbe

IISSMM

EETT

BBAA

JJRRAA

MMOO

VVII∆∆

Nedavno je održan kongres Savezasamostalnih sindikata Bosne i Her-cegovine, sindikalne centrale kojaokuplja najveći broj radnika u Fe-deraciji Bosne i Hercegovine. Osimšto su delegati izabrali novog pred-sjednika ove sindikalne organizaci-je, dosadašnjeg predsjednika Sindi-kata metalaca Bosne i Hercegovine,pažnju su privukle nove ideje koje jena kongresu i nakon njega iznio no-vi predsjednik sindikata.

50

vaæe za sindikate. Problemi postoje i u Federaciji, pogo-tovo πto se i kolektivni ugovori potpisuju na nivou kan-tona. Granski sindikati koji djeluju u entitetima meu-sobno sarauju. »esti su zajedniËki edukativni projekti -seminari i konferencije. Formalno, predsjednici entitet-skih sindikata se svake godine smjenjuju na mjestupredsjednika Konfederacije sindikata Bosne i Hercego-vine. Konfederaciju treba izvuÊi iz sjene. PredsjedniπtvoKonfederacije treba da donese program rada sa kon-kretnim rokovima i izvrπiocima. Bilo je poziva od straneSaveza samostalnih sindikata da Konfederacija sindika-ta Bosne i Hercegovine bude pokrovitelj obiljeæavanjaPrvog maja ove godine. U poËetku se na tome radilozajedno, ali se na kraju nije uspjelo. Bilo bi dobro i dasu samo dva autobusa ljudi doπla iz Republike Srpske,barem simboliËno, pa da smo zajedno otiπli na MarijinDvor, pred institucije BiH. Postoje telegrami podrπkejednog sindikata drugom kad se organizuju πtrajkovi iprotesti. Predsjedniπtvo Konfederacije sindikata trebada bude nadleæno za te aktivnosti u narednom periodu.

•• UU BBoossnnii ii HHeerrcceeggoovviinnii ppoossttoojjee ppoosseebbnnii oorrggaannii rraaddnniiËË--kkee ppaarrttiicciippaacciijjee -- vviijjeeÊÊaa zzaappoosslleenniikkaa uu FFeeddeerraacciijjii BBoossnneeii HHeerrcceeggoovviinnee ii ssaavvjjeettii rraaddnniikkaa uu RReeppuubblliiccii SSrrppsskkoojj.. UUjjaavvnnoossttii ssee,, mmeeuuttiimm,, nniiππttaa nnee ËËuujjee oo nnjjiihhoovvoomm rraadduu..KKaakkvvoo jjee VVaaππee mmiiππlljjeennjjee oo ppoottrreebbii rraazzvvoojjaa rraaddnniiËËkkeeppaarrttiicciippaacciijjee uu uupprraavvlljjaannjjuu pprreedduuzzeeÊÊiimmaa ii ddaa llii ppoossjjee--dduujjeettee iinnffoorrmmaacciijjee oo ttoommee uu kkoojjoojj mmjjeerrii ssuu zzaaææiivvjjeellaa vvii--jjeeÊÊaa zzaappoosslleenniikkaa uu FFeeddeerraacciijjii BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee??VijeÊa zaposlenika su u razliËitom stepenu razvijena u

Federaciji Bosne i Hercegovine, πto zavisi od privrednegrane. Ima ih neπto viπe u tekstilnoj industriji, dok su uostalim industrijama vrlo slabo razvijeni ili ih nema. Os-nivanje vijeÊa zaposlenika je preferirao sindikat zaposle-nih u poljoprivredi, vodoprivredi i πumarstvu, koji nije usastavu naπeg saveza. U tome je postigao odreene re-zultate, ali i kod njih ima dostaproblema. Postoje argumenti za iprotiv osnivanja vijeÊa zaposlenika.Tamo gdje je sindikat jak i aktivan,ne postoji opasnost od paralelizmai dualizma pri formiranju vijeÊa za-poslenika. Nama je poznato kakoje participacija nastala u NjemaË-koj. Razlog je bio da se neutraliπeparalelno djelovanje odreenihgrupa. Sindikalci u Danskoj i nekimdrugim zemljama ne preferirajuovakve organe. ©to se tiËe Ëlanstvau upravnim odborima, sindikalcimogu biti Ëlanovi upravnih odbo-ra, pogotovo u javnim preduzeÊi-ma. Bilo bi jako dobro da ih ima, na primjer, u Teleko-mu. Sindikalci treba da budu i u upravnim odborimajavnih fondova zdravstva, zapoπljavanja i penzijsko-inva-lidskog osiguranja. Sindikalac nije izdajnik ako je Ëlanupravnog odbora ukoliko je pod kontrolom sindikalnogizvrπnog odbora. Ako ga informiπe i nalazi se pod nje-govom kontrolom, nema razloga da ne bude Ëlanupravnog ili nadzornog odbora. VijeÊa zaposlenika tre-ba da budu formirana u skladu sa vaæeÊim zakonom.

Ona imaju jake nadleænosti, Ëak i u odnosu na sindikat,pogotovo πto poslodavac mora informisati ova vijeÊa oposlovanju preduzeÊa, πto je vaæno za egzistenciju rad-nika. Sindikat vrπi ulogu vijeÊa zaposlenika tamo gdjeoni nisu formirani. Takoe, zakon predvia da radniciiznad odreene starosne dobi ne mogu dobiti otkazbez saglasnosti vijeÊa zaposlenika, πto nije nadleænostsavjeta radnika u Republici Srpskoj.

Ako je vijeÊe zaposlenika dobronamjerno, odnosnoako nije pod kontrolom poslodavaca, ono moæe biti za-mjena za situaciju kad u preduzeÊu ne postoji sindikal-na organizacija. Ali, u nekim preduzeÊima, gdje nemasindikata, postoje teænje poslodavaca da se formiraju vi-jeÊa zaposlenika. Tada je to opasno, jer Êe postojati za-konski osnov da poslodavci imaju svoja vijeÊa zaposle-nika i da time blokiraju rad sindikata. Ako je sindikatslab, neÊe moÊi imati svoju listu na izborima za vijeÊezaposlenika. Ljudi bi se u tom sluËaju otuili i okrenulilea sindikatu.

•• IIzzjjaavviillii ssttee,, aa ttoo pprrooiissttiiËËee ii iizz ddookkuummeennaattaa SSaavveezzaa ssaa--mmoossttaallnniihh ssiinnddiikkaattaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee,, ddaa ssiinnddiikkaattmmoorraa ssttvvoorriittii eekkssppeerrttsskkee ttiimmoovvee pprraavvnniikkaa,, eekkoonnoommiiss--ttaa ii ssoocciioollooggaa kkoojjii ÊÊee pprraattiittii eekkoonnoommsskkaa ii ssoocciijjaallnnaa kkrree--ttaannjjaa uu BBoossnnii ii HHeerrcceeggoovviinnii ii bbiittii uu ssttaannjjuu ddaa pprruuææee zzaaππ--ttiittuu rraaddnniicciimmaa uu sslluuËËaajjuu uuggrrooææeennoossttii nnjjiihhoovviihh pprraavvaa..KKaakkoo kkoonnkkrreettnnoo SSaavveezz ssaammoossttaallnniihh ssiinnddiikkaattaa ppoommaaææeeppoojjeeddiinniimm rraaddnniicciimmaa iillii ggrruuppaammaa rraaddnniikkaa ËËiijjaa zzaakkoonnii--ttaa pprraavvaa ssuu uuggrrooææeennaa??Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine

pruæa besplatnu pravnu pomoÊ, i to ne samo svojimËlanovima, veÊ i radnicima koji nisu u naπem Ëlanstvu.To je opravdano poπto neki radnici godinama ne pri-maju plate, njihova osnovna prava su ugroæena, a pre-duzeÊa uniπtena, pa im je vrlo teπko da budu Ëlanovisindikata i plaÊaju Ëlanarinu, a niko osim sindikata im

ne moæe pomoÊi. Savezu samostal-nih sindikata su naroËito potrebnipravnici, kako bi mogao organizo-vati sluæbu za pruæanje pravne po-moÊi. Trenutno na nivou Saveza ra-de samo tri pravnika, mada kanto-nalni sindikati imaju odreen brojpravnika angaæovanih u svojim sluæ-bama. Pravna pomoÊ radnicima sesastoji u davanju pravnih savjeta, pi-sanju æalbi i tuæbi do zastupanja uradnim sporovima. Sredstva suskromna, ali se nastoji pruæiti po-moÊ. Osim kolektivnih zahtjeva zapravnu zaπtitu, Ëesti su sluËajevi daradnici i pojedinaËno dolaze po po-

moÊ u Savez samostalnih sindikata BiH. Posebna jevaæna pomoÊ aktivnom Ëlanstvu u preduzeÊima - dobi-li smo dosta tuæbi, a sindikat zastupa odnosno obez-bjeuje zastupanje. Operativni plan predvia angaæ-man advokata u regijama koji Êe zastupati radnike, πtoje vaæno, jer poslodavci, pogotovo privatni, pokuπava-ju varati radnike na razne naËine. PomoÊ radnicima seogleda i u praÊenju primjene kolektivnih ugovora iugovora o radu. Kod nas se sindikalna aktivnost Ëesto

IInntteerrvviieeww

Bio bi najboljiπvedski model politiË-ke borbe, pa bi sindi-kati mogli lobirati upolitiËkim partijama.Na Zapadu su i sindi-kalne centrale formira-ne po politiËkoj liniji.

“

”

51

svodi na socijalnu pomoÊ. Situacija je teπka, ali se jed-nom mora promijeniti ovakav naËin rada. Sindikat ne-ma sredstava za svoje eksperte, a biÊe sve teæe boritise protiv kapitalista bez struËnih znanja i analiza. Sindi-kat Êe dugo morati da objaπnjava radniËkoj klasi da semora mijenjati dosadaπnja uloga sindikata. Izgleda dase radnici u organima uprave najbolje bune. Nije pro-blem dobiti spor zbog neisplaÊenih plata i u pogledudrugih pitanja koja proistiËu iz Zakona o radu. »esto sumilionske vrijednosti tuæbi, pa postoji sukob interesaradnika - onih koji traæe da se ostvare njihova prava, odkojih su neki ispunili uslove za odlazak u penziju pa ihne zanimaju toliko problemi preduzeÊa i onih koji osta-ju da rade u preduzeÊu.

•• SSiinnddiikkaattii uu zzaappaaddnniimm ddrruuππttvviimmaa ssee nnee ooggrraanniiËËaavvaajjuunnaa kkrriittiikkuu eekkoonnoommsskkee ii ssoocciijjaallnnee ppoolliittiikkee ssvvoojjiihh vvllaaddaaii nnee iissttuuppaajjuu ssaammoo kkaaoo oorrggaanniizzaacciijjee kkoojjee nneeππttoo zzaahhttii--jjeevvaajjuu aa ddaa pprriittoomm nnee pprreeddllaaææuu kkoonnkkrreettnnaa rrjjeeππeennjjaa..DDrruuggiimm rriijjeeËËiimmaa,, oonnii iimmaajjuu vvrrlloo kkoonnkkrreettnnee ii kkoomm--pplleekkssnnee pprrooggrraammee eekkoonnoommsskkee ii ssoocciijjaallnnee ppoolliittiikkee.. DDaallii SSaavveezz ssaammoossttaallnniihh ssiinnddiikkaattaa iimmaa rraazzrraaeenn pprrooggrraammeekkoonnoommsskkiihh ii ssoocciijjaallnniihh mmjjeerraa kkoojjee ttrreebbaa pprreedduuzzeettii uuiinntteerreessuu rraaddnniiËËkkee kkllaassee ii kkoojjee ssuu nnjjeeggoovvee oossnnoovvnneettaaËËkkee??Ni sindikati na Zapadu nemaju tako razraene pro-

grame. Kao odgovor na politike kapitalista i vlada, sin-dikat treba da ima svoje programe ekonomske i socijal-ne politike, pogotovo πto je vladina socijalna politika ri-gidna. Da bismo im mogli odgovoriti, moramo imatisvoje eksperte i svoje ekonomske i socijalne politike.Sindikati u Titovo vrijeme su imali jaËe ekspertne timo-ve nego izvrπna vijeÊa, pa su mogli praviti analize koji-ma vlade nisu mogle parirati. Sada se potrebne refor-me u raznim oblastima (socijalno, penzijsko-invalidsko,zapoπljavanje, itd.), ali sindikat tome ne moæe odgovo-riti jer nema ekspertne timove. Danas ima mladih ljudikoji su spremni da rade, ali sindikat nema dovoljnosredstava da ih angaæuje. Moæda je to neko namjernouradio da sindikat nema novca. VeÊi problem je u tomeπto ni vlade nemaju takve timove, pa preduzimaju pali-jativne mjere. Ministarstva kontriraju jedna drugima, avlade i parlamenti ne mogu da se usaglase. Nastojimoda stvorimo materijalnu bazu i da pridobijemo mladekadrove, da prevaziemo situaciju u kojoj samo kritiku-jemo, veÊ i da nudimo konkretna rjeπenja. Sindikat tre-ba da napravi svoj pravni sektor, ekonomski sektor itd.Bilo bi dobro i da takvi timovi postoje na nivou Konfe-deracije sindikata Bosne i Hercegovine. To πto ni vladenemaju ekspertne timove Êe predstavljati problem na-roËito onda kad postane aktuelno pitanje pristupanjaEvropskoj uniji, kada Êe i sindikati imati pravo i obave-zu da participiraju u jedanaest komisija.

•• IIzzjjaavviillii ssttee ddaa ssiinnddiikkaatt ttrreebbaa ddaa ssee uukklljjuuËËii uu ppoolliittiiËËkkuubboorrbbuu ttaakkoo ππttoo ÊÊee iimmaattii ssvvoojjee kkaannddiiddaattee nnaa ppoosseebbnnoojjiizzbboorrnnoojj lliissttii.. »»iinnii ssee ddaa jjee oovvaa iiddeejjaa nnoovviinnaa uu nnaaππeemmssiinnddiikkaallnnoomm ppookkrreettuu ii ddaa jjee nnaa ttrraagguu iisskkuussttaavvaa nneekkiihhzzaappaaddnnooeevvrrooppsskkiihh ssiinnddiikkaattaa,, kkoojjii ssuu ttaakkooee uuËËeessttvvoo--vvaallii uu iizzbboorriimmaa nnaa jjeeddaann iillii ddrruuggii nnaaËËiinn.. KKaakkoo ii kkaaddaammiisslliittee ddaa oovvaa iiddeejjaa mmooææee bbiittii oossttvvaarreennaa??

Bio bi najbolji πvedski model politiËke borbe, pa bi sin-dikati mogli lobirati u politiËkim partijama. Na Zapadusu i sindikalne centrale formirane po politiËkoj liniji. I toje bolje nego da budu formirane po nacionalnoj osno-vi. BuduÊi da smo svjesni da imamo nacionalne stranke,sindikat se ne smije svrstavati iza nacionalnih stranaka.Dosad smo bili u poziciji da moramo biti apolitiËni, alise na kraju ispostavilo da je sindikat bezbojan, pa damora izaÊi iz sjene politiËkog djelovanja, makar po cije-nu da se napravi jedan dokument koji Êe biti ponuenpolitiËkim strankama, poπto one dosta obeÊavaju.

U tom sporazumu Êemo traæiti rokove u kojima po-litiËke stranke treba da ispune preuzete obaveze. Svikoji to potpiπu Êe biti obavezni da izloæe πta su uradi-li, a sindikat Êe vrπiti pritisak da se preuzete obavezeispune. Ukoliko politiËke stranke ne ispune preuzeteobaveze, sindikat Êe pozvati Ëlanstvo da izae na pro-teste i izdejstvuje vanredne izbore. Sindikat Êe se pos-tarati da javnost bude upoznata sa takvim sporazu-mom. Sindikati su i dosad pozivali stranke da izloæesvoje politiËke programe. Sve su dobro priËale, aliprogrami nisu bili ostvareni. Stoga sindikat viπe neÊepostavljati zahtjeve. Oni su veÊ postavljeni, samo ihtreba sprovesti. Time bi bilo ostvareno najmanje 60%boljitka za radniËku klasu.

Proπle godine je formirana Graanska koordinacija,koja je okupljala organizacije sa 800.000 Ëlanova. Jasam tu bio aktivan, ta inicijativa je dosta obeÊavala. Ras-pala se zato πto smo dobronamjerno htjeli da u njensastav uu neke boraËke strukture, neka penzionerskaudruæenja, zatim „uglaene“ nevladine organizacije, sadosta novca, pa je Ëitava akcija otiπla u drugom pravcu.U Graanskoj koordinaciji je ostao jedan dio nas, takoda nije iskljuËeno da obnovimo ovu inicijativu. Savez sa-mostalnih sindikata je spreman za saradnju u svim ak-tivnostima koje vode poboljπanju æivotnog standarda izapoπljavanju.

•• SSaavveezz ssaammoossttaallnniihh ssiinnddiikkaattaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee sseezzaallaaææee zzaa „„bbrrzzoo ii zzaakkoonniittoo pprroovvooeennjjee pprroocceessaa pprriivvaa--ttiizzaacciijjee nnaa ππttoo ttrraannssppaarreennttnniijjii ii pprraavviiËËnniijjii nnaaËËiinn““.. IImmaa--jjuuÊÊii uu vviidduu iisskkuussttvvaa ssvviihh zzeemmaalljjaa IIssttooËËnnee ii CCeennttrraallnneeEEvvrrooppee,, kkaaoo ii ooddnnooss kkllaassnniihh ssnnaaggaa uu BBoossnnii ii HHeerrcceeggoo--vviinnii,, ssmmaattrraattee llii ddaa jjee rreeaallnnoo ooËËeekkiivvaattii ddaa pprriivvaattiizzaacciijjaabbuuddee oossttvvaarreennaa uu sskkllaadduu ssaa oovviimm pprriinncciippiimmaa?? DDaa llii jjeeSSaavveezz ssaammoossttaallnniihh ssiinnddiikkaattaa rraazzmmaattrraaoo iiddeejjuu rraaddnniiËË--kkiihh kkooooppeerraattiivvaa zzaassnnoovvaanniihh nnaa rraaddnniiËËkkoomm vvllaassnniiππttvvuu iirraaddnniiËËkkoomm ooddlluuËËiivvaannjjuu kkaaoo jjeeddnnoomm oodd ssvvoojjiihh pprroo--ggrraammsskkiihh cciilljjeevvaa??Odredba Statuta SSSBiH koja definiπe kompetencije

Glavnog odbora Saveza samostalnih sindikata BiH o pri-vatizaciji je prevaziena. Ona je usvojena u trenutkukad je zakon o privatizaciji tek razmatran. Privatizacijanije bila ni transparentna, ni efikasna, ni u interesu rad-niËke klase. Nije bilo zapoπljavanja, a radniËka klasa jeskoro uniπtena, pa se sad moramo baviti posljedicamaprivatizacije. UzeÊu za primjer dvije firme: „Granit“ i„TAT“. One su dobar pokazatelj do Ëega je privatizaci-ja dovela. Vlade su prevarile radniËku klasu. Narod poinerciji, ne znajuÊi πta je privatizacija, je shvatio da je toisto πto i privatizacija Ante MarkoviÊa. Na kraju se ispos-

IInntteerrvviieeww

52

tavilo da je javni upis dionica najveÊa prevara, jer nijedefinisano ko je vlasnik, ko je obavezan da radnicimarjeπava probleme, plati dugove, povezuje staæ. U Ëita-vom lancu ima pogreπnih koraka i radnji, a to se deπa-va pred oËima i agencija za privatizaciju i sudova, kojismatraju da je sve po zakonu, pa u svemu ne vide nika-kav problem. Zakoni o privatizaciji su doveli do ove si-tuacije, jer je sve privatizovano po zakonu. Pogreπankorak je bilo i podræavljenje druπtvene imovine. LiËnopreferiram MarkoviÊevu privatizaciju. ©to se tiËe pitanjao radniËkim kooperativama i radniËkom upravljanju, æe-lim ukazati na primjer firme OVI u ©paniji, nedaleko odBarselone. To je tvornica autobusa koju je sindikat spa-sio i kojom upravljaju radnici. Na æalost, kod nas nematakvih primjera. To bi bilo izuzetno dobro kad bismoimali svijest radniËke klase koja Ëitavu ideju ne bi izrodi-la u svoju suprotnost. »esto su i radnici bili dioniËari, pasu se ponaπali samo kao direktori. Dakle, treba i raditia ne samo upravljati.

•• SSiinnddiikkaattii uu BBoossnnii ii HHeerrcceeggoovviinnii ddoossaadd nniissuu bbiillii uu ssttaannjjuuddaa oorrggaanniizzuujjuu vveeÊÊee ππttrraajjkkoovvee ii pprrootteessttnnee aakkttiivvnnoossttii,,ppaa jjee rraaddnniiËËkkaa bboorrbbaa uuggllaavvnnoomm ooggrraanniiËËeennaa nnaa llookkaall--nnii nniivvoo.. KKoojjee mmjjeerree ttrreebbaa ddaa pprreedduuzzmmee SSaavveezz ssaammooss--ttaallnniihh ssiinnddiikkaattaa ddaa bbii ppoossttaaoo aakkcciioonnoo ssppoossoobbnniijjii ii uussttaannjjuu ddaa oorrggaanniizzuujjee mmaassoovvnniijjee ππttrraajjkkoovvee ii pprrootteessttee??SSvvjjeeddooccii ssmmoo vvrrlloo mmaalloobbrroojjnniihh ssiinnddiikkaallnniihh sskkuuppoovvaa 11..mmaajjaa.. KKaakkoo ssee ttoo mmoogglloo ddeessiittii ii ππttaa jjee uuzzrrookk nneessuuggllaa--ssiiccaa iizzmmeeuu VVaaππee ssiinnddiikkaallnnee cceennttrraallee ii jjeeddnnoogg bbrroojjaanneevvllaaddiinniihh oorrggaanniizzaacciijjaa kkoojjee ssuu ttaakkooee oorrggaanniizzoovvaalleepprrootteesstt 11.. mmaajjaa??Glavni odbor Saveza samostalnih sindikata je analizi-

rao aktivnosti povodom Prvog maja. Po prvi put smokrenuli sa globalnom akcijom sindikata iako se doneklemoglo pretpostaviti πta Êe se desiti. Meni su govorili daje doπlo malo ljudi i da moæda treba otkazati obiljeæava-nje. Nismo pristali da to uradimo, jer bi to bio naπ po-raz i viπe niko ne bi htio organizovati takve akcije. Mimoramo na njima istrajati. Obiπao sam pet-πest danapred Prvi maj sve kantone. Prvo smo mislili organizova-ti centralni skup u Sarajevu, ali tu vjerovatno ne bi doπ-lo viπe od 100 ljudi. Toga smo bili svjesni. Osim toga, iu kantonima postoje sindikati, vlasti i poslodavci. I ta-mo, dakle, djeluju ta tri socijalna partnera i tamo se od-vija æivot. I tamo se mora raditi i organizovati aktivnos-ti. Bitno je diÊi svijest ljudi i promijeniti je u pogledu ak-cije. Naπe kolege u kantonima su govorile da Êe svi bitina tradicionalnim okupljaliπtima jer se Prvi maj smatraporodiËnim praznikom. Takva tradicija se mora prekinu-ti u trenutku kad imamo ovakvu socijalnu situaciju. Pr-vog maja treba protestovati i iskazivati nezadovoljstvo.On se moæe koristiti kao praznik rada i slaviti ako je si-tuacija dobra, ako smo puno radili i zaradili, pa ima smi-sla da slavimo.

Ovakve aktivnosti treba ponavljati dok se svijest rad-niËke klase ne promijeni. Zaπto nismo organizovali pro-teste s nekim nevladinim organizacijama? ©etnja gra-dom je organizovana prije par godina, bilo je prisutno400-500 ljudi, πto nije bilo uspjeπno, zavrπili smo ispredMarijin Dvora i raziπli se. Sad smo htjeli organizovatiskup pred naπom zgradom i poslati poruku. Mnogi u

rukovodstvu Saveza samostalnih sindikata su sumnjali uopravdanost tog zajedniËkog protesta, jer se ne bi niπ-ta uradilo. Predsjednik sindikata je ograniËen u pogledumoguÊnosti donoπenja formalnih odluka, tu supredstavnici granskih sindikata, postoje razliËiti stavovi,politiËki i drugi interesi i pripadnosti, o Ëemu takoe tre-ba voditi raËuna.

•• KKaakkvvaa ssuu iisskkuussttvvaa ii rreezzuullttaattii SSaavveezzaa ssaammoossttaallnniihh ssiinnddii--kkaattaa uu rraadduu uu EEkkoonnoommsskkoo--ssoocciijjaallnnoomm vviijjeeÊÊuu FFeeddeerraaccii--jjee BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee?? KKaakkvvaa ssuu iisskkuussttvvaa SSaavveezzaa ssaa--mmoossttaallnniihh ssiinnddiikkaattaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee uu ssaarraaddnnjjii uuzzaakkoonnooddaavvnnoomm ppoossttuuppkkuu?? DDaa llii ssuu ffeeddeerraallnnaa vvllaaddaa iippaarrllaammeenntt iimmaallii sslluuhhaa zzaa pprriijjeeddllooggee ssiinnddiikkaattaa ddaa ssee iizz--mmiijjeennee ppoossttoojjeeÊÊii iillii ddoonneessuu nnoovvii zzaakkoonnii ii uu kkoojjiimm sslluu--ËËaajjeevviimmaa??Nema sinhronizacije aktivnosti sa Parlamentom Fede-

racije. Naπi prijedlozi se ne prihvataju u parlamentu. Do-bar primjer je Zakon o izmjenama i dopunama Zakonao πtrajku, nakon πto doe u parlamentarnu procedurui lobiramo da bude usvojen, PredstavniËki dom ga us-voji, a Dom naroda vrati u formu nacrta bez obrazloæe-nja. U radu Ekonomsko-socijalnog vijeÊa najviπe inicijati-ve je imao sindikat, a tek u posljednje vrijeme u manjojmjeri i poslodavci.

Vlada Ëesto pokazuje inertnost Ministri ne prisust-vuju sjednicama, veÊ πalju svoje zamjenike. Zato smozahtijevali da nadoknadu za rad u VijeÊu dobiju sa-mo oni koji prisustvuju sjednicama, a ne Ëlanovi bezobzira na to da li dolaze na sjednice. Htjeli smo da ihna taj naËin primoramo da viπe uËestvuju u radu Vi-jeÊa. Ekonomsko-socijalno vijeÊe je savjetodavno tije-lo, πto se ponekad i meni spoËitava, ali takva njego-va uloga proistiËe iz njegove zakonske definicije.Postojanje ovog vijeÊa ima odreenu teæinu, jer Par-lament neÊe razmatrati neki prijedlog zakona ako seo njemu prethodno nije izjasnilo VijeÊe. Nedavno jeVijeÊe zakljuËilo da se Zakon o radu, Zakon o zaπtitina radu i Zakon o izmjenama i dopunama Zakona ozapoπljavanju usvoje u Parlamentu Federacije po hit-nom postupku, prije izbora. Ekonomsko-socijalna vi-jeÊa postoje i u kantonima, ali je, po nama, njihovopostojanje samo troπenje novca ukoliko nedovoljnorade, odnosno moraju biti mnogo efikasniji u svomradu. Zalaæemo se za donoπenje zakona o Ekonom-sko-socijalnom vijeÊu koji bi ih odredio kao samostal-ne pravne subjekte, sa nadleænostima u domenuekonomske i socijalne politike i sa pravom predlaga-nja zakona. ©to se tiËe odnosa sa poslodavcima, pris-tali smo da se vode aktivnosti o izmjenama opπtegkolektivnog ugovora. Joπ uvijek nismo pristali na nje-gove izmjene. Ekonomsko-socijalno vijeÊe pruæa ok-vir za naπe djelovanje. Vlada zaostaje. Ljut sam i naposlodavce jer su inertni, znatno viπe od sindikata.Oni treba da djeluju i na vlade preko svojih asocijaci-ja, da postavljaju uslove, kao πto i mi Ëinimo. Bitno jeformirati Ekonomsko-socijalno vijeÊe na nivou dræa-ve. Vlada je zainteresovana za Ekonomsko-socijalnovijeÊe kad nastanu problemi sa Parlamentom oko us-vajanja nekog zakonskog akta.

RRaazzggoovvoorr vvooddiillii GGoorraann MMaarrkkoovviiÊÊ ii DDaammiirr BBeerriilloo

IInntteerrvviieeww

LLjjeettnnaa ππkkoollaa aannttiinneeoolliibbeerraalliizzmmaa

Razmotrite ovo. U privredi postoji zapanjujuÊa ko-liËina viπka kapaciteta. PostojeÊi proizvodni resur-si leæe neupotrijebljeni, dok su druπtvene potrebe

nenamirene, jer nema profitabilnih naËina na koje bi seti resursi mogli upotrijebiti. PoduzeÊa ne ulaæu, i ne za-poπljavaju. Banke joπ uvijek ne posuuju, preferirajuÊigomilanje sredstava kako bi se zaπtitile od buduÊih πo-kova, jer njihovi menadæeri vjeruju da nema dovoljnoprofitabilnih prilika za ulaganje u privredi. Ova je situa-cija zapravo apsurdna. Posjedujemo, kolektivno, svasredstva koja su nam potrebna da damo krov nad gla-vom, nahranimo, obrazujemo i zaposlimo ljude ali ihne moæemo upotrijebiti jer to nije profitabilno.

Vlade su ovome isprva pristupile braneÊi financijskisektor pod svaku cijenu - ili toËnije po cijenu od jed-nog bilijuna dolara u novcu za spas banaka (bailout) ipoticaje, te 5 bilijuna dolara novostvorenog novca.Ovo je prokazivano kao ‘socijalizam’, no meu osno-vama neoliberalne ideologije jest da je bankarski sus-tav toliko centralan za sposobnost sistema da se re-producira da dræava ne smije πtedjeti sredstva kako biga zaπtitila. Nije ni iznenaujuÊe - posljednjih je godi-na financijski sektor bio zasebno najveÊi izvor korpo-rativnih profita u gospodarstvima kako SAD-a tako iVelike Britanije. U 2006. godini, Wall Street je bio zas-luæan za 40% svih korporativnih profita u gospodar-stvu SAD-a. Obama je stoga vjerno prionuo uz neoli-beralnu doktrinu, ne samo s programom TARP i nje-govim nastavcima, nego orkestrirajuÊi sistem posui-vanja bankama koji zapravo rezultira dodatnom eks-proprijacijom dræavne blagajne u iznosu od 33 milijar-de dolara godiπnje. Rezultat je masivni prijenos bogat-stva veÊine u ruke najveÊih vlasnika dionica i imovine.

Lijevo-kejnzijansko rjeπenje takvih apsurdnosti bilobi socijalizirati taj viπak kapaciteta, iskoristiti deficitar-no financiranje kako bi se financirala radna mjesta,poveÊali prihodi i stimulirala potraænja, te podiÊi pre-govaraËku moÊ radne snage kako bi potroπnja bilapotkrijepljena prihvatljivim nadnicama prije nego du-govima - πto bi sve bio dobar poËetak. Meutim, koli-ko su se vlade angaæirale u stvaranju radnih mjesta,poveÊavanju prihoda i stimulaciji, toliko su bojaæljive i

pune obzira kad se radi o postojeÊim imovinskim ara-næmanima. »ak i umjereni pokuπaji da se ograniËi vis-ina bonusa na plaÊe nailaze na otpor od strane vladeVelike Britanije na sastancima G-20, a strogo su kriti-zirali i FSA-inog1 predsjednika odbora Adaira Turnerajer je nazvao banke napuhanima i druπtveno beskoris-nima te se zalagao za Tobinov porez. (Treba imati naumu da je Turner bivπi voditelj CBI-ja2 a ne radikalni re-formator.) Ovo odbijanje da se socijalizira imovina iuloæi znaËajan trud kako bi se redistribuiralo bogat-stvo jedan je razlog zaπto nezaposlenost nastavlja ras-ti a potraænja ostaje slaba - i ovo je veliki dio razlogazaπto Nouriel Roubini nije optimistiËan u vezi ‘oporav-ka’. Ovim Êe se tempom utjecaji stimulacije potroπitido iduÊe godine, ali teπko da Êe se potraænja privat-nog sektora do tada oporaviti.

Joπ je jedan razlog za manjak optimizma ono πto jeDavid Harvey nazvao “problemom apsorpcije viπka ka-pitala”. I u najboljim vremenima, kako je istaknuo, sus-

Kapital je oruæje masovnoguniπtenja

dr.sc. Richard Seymour

U ovoj rubrici donosimo prijevode ne-koliko tekstova koji problematizirajurazne socijalne i ekonomske aspekteneoliberalnog poretka. Prijevode jenapravila organizacija Slobodni Filo-zofski (www.slobodnifilozofski.com),jedno od æariπta progresivne druπtve-ne kritike i inicijative u Hrvatskoj.Ovom prilikom pozivamo naπe Ëitaoceda podupru ovaj znaËajan centar zaosmiπljavanje alternativnih politiËkihkretanja.

tav Êe uvijek dosegnuti granice svoje sposobnosti dapronae isplative investicijske prilike za bilijune dolara -istaknuo je da svake godine treba pronaÊi novih inves-ticija u vrijednosti od otprilike 1,5 bilijun dolara kako bise odræao prosjeËan rast od cca 3%. Zdrava stopa ras-ta mora biti odræavana; u suprotnom kapitalizam ne ra-di ono πto bi trebao. On je inherentno ekspanzionistiË-ki sustav, i ako se ne proπiruje to znaËi da se kapitalistine natjeËu za udio na træiπtu, ne ulaæu, i ne pokoravajuse temeljnoj nuænosti akumulacije kapitala: drugim rije-Ëima, ne ponaπaju se kao kapitalisti. Meutim, pronala-æenje takvih investicijskih prilika postaje sve teæi zadatak- bez obzira na ekoloπku katastrofu koja nam predstojiukoliko ne budemo mogli pronaÊi novu paradigmu gos-podarskog blagostanja, Ëinjenica je da ukupna sumapotrebnih novih investicija raste svake godine, i do2029. godine ta Êe suma biti dvostruko veÊa od danaπ-nje. Sposobnost kapitala da nadvlada ova ograniËenjaovisi o lihvarskom kapitalu, odnosno onome πto bi sedanas nazvalo financijskim kapitalom. Meutim, jedanod rezultata financijalizacije je dugoroËni problem viπkalikvidnosti do kojeg dolazi kad je bankarski sustav toli-ko prepun novca da Êe financirati bilo koji projekt kojikapitalistu padne na pamet. To je ono πto se obiËno na-ziva ‘riziËnim kapitalizmom’ (venture capitalism). Novafinancijska orua za rasporeivanje dugova i imovinemoraju biti izumljena. To se naziva inovacijom. Pojavlju-ju se novi træiπni mjehuri (bubbles), bilo da se radi o in-ternetskom sektoru ili træiπtu nekretnina. To se nazivatræiπtem s izrazitom tendencijom rasta (bull market).Ovo je obiËno razrijeπeno, privremeno, kroz financijskikrah. U 2001. godini, sustav je izgubio 7 bilijuna dolarana vrijednosti træiπta dionica. Proπle godine je uniπteno55 bilijuna dolara vrijednosti imovine, πto je ekvivalentukupnom BDP-u Ëitavog planeta - jednogodiπnji rad ne-koliko milijardi ljudi, potpuno izbrisan. (Znate onaj osje-Êaj koji dobijete kad ste izgradili toranj od karata i tekπto ste dodali zadnju kartu, Ëitava se stvar sruπi? Pa,ovo je 55 bilijuna puta gore). Putem takvog masovnoguniπtenja sustav se resetira, no temeljni problem prona-laæenja profitabilnih naËina za spekulaciju itd. ostaje.

Ovo je dakle dilema koju kapital postavlja pred nas.Postoji viπak kapaciteta, postoji obilje radne snage, atu je i novac spreman da ue u cirkulaciju kao kapital.A postoje i stvarne, neodloæne druπtvene potrebe zanamirenje kojih bi se ovi resursi teoretski mogli upotri-jebiti. No u tome nema puno profitabilnih investicijskihprilika. Nadalje, ukoliko se kljuËni izvor naπeg trenut-nog mizernog stanja ne obnovi i zaπtiti (financijski sus-tav), u sustavu neÊe biti dovoljno profita Ëak ni za odræ-avanje stope rasta ispod nominalne vrijednosti. Jedanod naËina izlaska iz ove situacije je putem onoga πto jeHarvey nazvao ‘akumulacijom putem izvlaπtenja’ (zadetalje vidi The New Imperialism, Oxford UniversityPress, 2003, str. 152-169). To je razrada Marxova ob-jaπnjenja ‘primitivne akumulacije kapitala’ koja se od-nosila na nasilan proces eksproprijacije i ograivanjazemlje koji je bio nuæan kako bi se uspostavili kapitalis-tiËki imovinski odnosi izmeu nove kapitalistiËke vlas-niËke klase i novog nevlasniËkog (uglavnom ruralnog)proletarijata. NastavljajuÊi se na Luxemburgovu, Har-

vey tvrdi da takav naËin akumulacije ostaje srediπnjim idanas. Kapitalizam mora uvijek “imati neπto ‘izvan se-be’”, kako to Harvey kaæe (str. 140), da bi se mogaostabilizirati. Ovo izvanjsko moæe preuzeti oblik javnogsektora, javnog vlasniπtva, onoga dosad nekomodifici-ranoga, gdje god ono postojalo.

Preuzimanje odreene javne imovine oËito je u pla-nu, a prijenos javnog bogatstva veÊ se doista i dogaa,kako je ukazano gore. Financijskom je kapitalu sustavsocijalne zaπtite nesumnjivo privlaËna lovina i Obamabi mogao imati viπe uspjeha u njegovom izruËivanjuprivatnom kapitalu, nego u donoπenju smislene refor-me zdravstvenog sustava. Meutim, prave prilike zatakva preuzimanja mogle bi leæati u inozemstvu. Ma-njak domaÊih investicijskih prilika potiËe autoritarni im-perijalizam i nedvojbeno je faktor koji je - viπe nego bi-lo πto drugo - pokretao avanturizam i ekstremizam ueri Busheve administracije. Ukoliko ameriËki kapitali-zam ne moæe biti uspjeπno reproduciran i proπiren natemelju postojeÊih odnosa, onda je novi val nasilneekspanzije - pod Obaminom vlasti moæda pametnije,ali svejedno veoma brutalne - realistiËan scenarij.

Prevela Milena RadovËiÊ

Dr.sc. Richard Seymour je politiËki pisac i vodeÊi britanski blogger.

1 Financial Services Authority, nadzorno tijelo za financijska poslo-vanja u Velikoj Britaniji.

2 CBI je lobistiËka tvrtka za interese kapitala u Velikoj Britaniji. O se-bi kaæu da njihove “specijalistiËke usluge i jedinstveni utjecaj navladu, stvaratelje politika, zakonodavce i sindikate znaËi da [CBImoæe] omoguÊiti najbolje pogodbe za poslovanje u zemlji ili ino-zemstvu”.

54 LLjjeettnnaa ππkkoollaa aannttiinneeoolliibbeerraalliizzmmaa

Meunarodna

Politika

- 60

godina

izlaæenja

55

Upravo smo proæivjeli najgoru financijsku krizu odVelike depresije, a sve πto smo mogli Ëuti od eko-nomskih komentara o stanju globalne ekonomije

je povrπno blebetanje.Ekonomska struka je u tako æalosnom stanju da ne bi

bilo Ëudno da se uskoro dogodi joπ jedna recesija. Bila jepotrebna globalna kriza da bi se ukazalo na katastrofal-no stanje te katastrofalne znanosti. Heroji mainstreamekonomske struke, zagovaratelji slobodnog træiπta i fi-nancijske deregulacije bili su prisiljeni priznati pogreπke.Bailout-i i programi oporavka su lekcije vrijedne viπe mili-jardi dolara koje nam pokazuju da mainstream ekonomi-ja nije realistiËna. Da bi se pokuπala objasniti kriza, uprednji su plan opet isplivali ekonomisti kao KKeeyynneess i MMiinn--sskkyy. Vrijeme je da se dâ prilika i nesrednjostrujaπkom po-gledu na ekonomiju.

Naæalost, jedna je od glavnih zadaÊa mainstream eko-nomista u posljednjih tridesetak godina bila ËiπÊenje aka-demskih krugova od “neortodoksnih” ekonomista. Studi-ji ekonomije su se pretvorili u ispovijedanje neoklasiËnevjere poduprte beskonaËnim drilom matematiËkih jedna-dæbi i repetitivnim ekonometrijskim vjeæbama. Programistudija ekonomije su ukidali kolegije o povijesti ekonom-ske misli i ekonomskoj povijesti kako bi proizvodilistruËnjake vjerne slobodnom træiπtu. U razvijenim zemlja-ma, kao i u previπe zemalja u razvoju, razvojna se ekono-mija uopÊe ne pouËava. Financijska kriza nam je pokaza-la da nam treba aktivna Dræava i viπe regulacije umjestoslobodnog træiπta, kao i to da nam je potreban uvid u fi-nancijska træiπta, a ne slijepa odanost prema njima. U vri-jeme potrebe za njima uviamo da su ortodoksni ekono-misti stvorili globalni manjak heterodoksnih ekonomista.

VeÊina studenata ekonomije joπ uvijek studira nerealis-tiËnu neoklasiËnu ekonomiju. UËe ih o hipotezi efikasnogtræiπta i pouzdavanju u sposobnost financijskih træiπta daÊe uËinkovito funkcionirati i korektno uspostavljati cijene.UËe ih o savrπenim træiπtima i ekonomijama u stanju ek-vilibrija te o izvanjskim faktorima i dogaajima kao uzro-cima nestabilnosti. ObiËno im se ne predstavljaju ideje lju-di kao πto su KKeeyynneess ili Minsky, koji govore o inherentnojnestabilnosti kapitalistiËkih ekonomija. Oni su pokazalida poveÊanje dereguliranosti financijskog sektora i nje-

gov rast vode u gospodarsku nestabilnost. Drugim rijeËi-ma, normalno funkcioniranje financijskih træiπta vodi dociklusa procvata i propasti (booms and busts) te nestabil-nosti u ekonomijama.

»ak i u zemljama kao πto je Juæna Afrika, gdje je neza-poslenost uæasan problem, studenti na predavanjima izmainstream ekonomije uËe o ekonomskoj znanosti u ko-joj ekonomije nemaju nehotimiËne nezaposlenosti. Mno-gi od ekonomskih modela mainstream ekonomije pret-postavljaju punu zaposlenost. To je ekonomska znanostu kojoj studente uËe vjerovati da je nezaposlenost stvarizbora pojedinca.

Na mainstream studijima ekonomije deregulacija fi-nancijskih træiπta i nedovoljna regulacija novih financijskihinstrumenata se predstavlja kao neproblematiËna. ©tovi-πe, takav se razvoj financijskih træiπta predstavlja kao po-zitivan. Studente se poduËava da je loπe regulirati finan-cijska træiπta. Ignorira se makroekonomska nestabilnost idrugi rizici povezani s nekontroliranim tijekom kapitala uekonomije i iz njih. Opasnost πirenja takvih problema setakoer ignorira.

Ustvari, krivnja bi za financijsku krizu vjerojatno pala naloπu ekonomsku politiku. Takva teorija, oËarana financij-skim institucijama, ne dopuπta moguÊnost da namjernoneprimjereno ponaπanje financijaπa i financijskih instituci-ja moæe dovesti do krize. Pretpostavlja se da financijski in-strumenti kao πto su derivativi, promiËu efikasnost finan-cijskih træiπta. Ne uvia se Ëinjenica da se mnoπtvo ugo-vora o derivativima upotrebljava kako bi se izbjegli propi-si i regulacija, te da bi se moglo spekulirati.

Danas smo svjesni pouka proisteklih iz krize, no stu-denti ekonomije i dalje uËe istu onu ekonomiju koja sepouËavala i prije krize. Stvara se Ëitava nova generacijaekonomista koja Êe opet biti πokirana kada neka nova fi-nancijska kriza prouzroËi rasap ekonomije.

Preveo: Drago Markiπa (Economic News, travanj 2010.)

Dr. Seeraj Mohamed je direktor Corporate Stra-tegy and Industrial Development Research Pro-grammea u School of Economic and BusinessSciences na SveuËiliπtu u Witwatersrandu.


Stanje ekonomije

dr.sc. Seeraj Mohamed

Ekonomska kriza u GrËkoj podsjeÊa na antiËku tra-gediju (za grËki narod) pomijeπanu s loπom kaza-liπnom farsom (postavljenom u ime europske i

grËke buræoazije). Prvo dolazi farsa. Donedavno sudvije stranke politiËkog establiπmenta (lijevo-centristiË-ki PASOK i desno-centristiËki ND) propovijedale da suupravo njihove ekonomske politike vodile GrËku oduspjeha do uspjeha. Njihovi su se lajtmotivi pomalorazlikovali i naravno da su se ponaπale kao stalni spa-ring-partneri, no obje su strane ustvari slale jednu teistu poruku. Europska Unija podræavala je njihovo hva-lisanje. Dobro se znalo i u Ateni i u Bruxellesu da sugrËki podaci - kao i talijanski i podaci joπ nekih ËlanicaEU - bili falsificirani prilikom ulaska u eurozonu. Ne-davno raskrinkavanje (zapoËeto u New York Timesu)o pomoÊi Goldman Sachsa PASOK-ovoj vladi da sakri-je dio javnog duga preko deviznog swapa ravno je jav-nom priznanju. (Usto je otkriveno da se je iz GoldmanSachsa na sliËan naËin nudila pomoÊ i nekim drugimeuropskim vladama.) Naravno da se u EU (i u njezinimdominantnim silama NjemaËkoj i Francuskoj) dobroznalo πto se dogaa i svejedno je donesena politiËkaodluka da se takve slabije ekonomije pripoje eurozo-ni. Takav izbor nije naËinjen iz dobrih namjera, veÊ izËiste pohlepe. Njihove ekonomije i njihove tvrtke ite-kako su profitirale tim pripajanjem. Njihovi paketi po-moÊi, kojima se toliko diËe, samo su mali postotakprofita zaraena na raËun malih eko-nomija. Primjerice, GrËka je imala tr-govinski suficit prema drugim europ-skim zemljama prije ulaska u Europ-sku ekonomsku zajednicu (EEZ). OdprikljuËenja EU, odnosno od uvoe-nja eura, ima trgovinski deficit.

To je bio prvi Ëin farse: GrËka, Ëla-nica EU, plovi prema prosperitetu.Drugi je Ëin mnogo gorËi. Od posljed-njih izbora, politiËka i medijska pro-paganda sustava promijenila je priËu.Odjednom se otkrilo da se ekonomi-ja ruπi i da su i javni deficit i vanjskidug mnogo veÊi nego πto se mislilo.

Naravno da je opet bilo neπto prepucavanja izmeuPASOK-a i ND-a, pa su prvi krivili druge za ovaj neus-pjeh, Ëak ih optuæujuÊi da su falsificirali statistiËke po-datke. To je déjà vu. Prije πest godina, kad je ND pre-uzeo vlast od PASOK-a, oni su njih optuæivali za krivo-tvorenje podataka i traæili reviziju od EU. ©toviπe, sa-daπnji ministar financija iz PASOK-a (koji optuæuje NDza predaju laæiranih podataka) bio je tajnik u istomeministarstvu i Ëlan VijeÊa ekonomskih savjetnika kadsu se sklapali spomenuti ugovori s Goldman Sachsom.Sada je, prema novoj predstavi - koju izvode i PASOKi ND unatoË svojim sitniËavim prepucavanjima - nacio-nalna duænost svakoga dræavljana da stegne pojas iprihvati dosad nezamislivo rezanje plaÊa, smanjenja uzdravstvenom sustavu, pogorπanje uvjeta rada i povi-πenje dobi za odlazak u mirovinu.

A onda tragedija. Prema stranim i grËkim struËnjaci-ma, Grci moraju proÊi kroz “unutarnju devalvaciju”.Ovo je vrlo simpatiËan termin, jer dokazuje da kapita-listiËke korporacije mogu biti vrlo maπtovite. Kao πtobilo tko zdravorazumski moæe pretpostaviti, “unutar-nja devalvacija” ustvari je kontradiktoran termin: nemoæe se devalvirati novËiÊ u lijevom dæepu u odnosuna isti novËiÊ u desnom. No, kako se ciniËno ipak priz-naje, taj je termin maska za radikalne mjere πtednje:kad veÊ ne moæete devalvirati svoju valutu, morate sismanjiti plaÊe i penzije. I tako se razotkriva zaplet u

tragediji. GrËki narod, a pogotovoradniËka klasa, mora platiti za spase-nje grËkoga kapitalizma.

Ovdje postoji joπ nekoliko finih de-talja. GrËka ekonomska politika sadaje otvoreno pod kontrolom Bruxelle-sa; odbaËeni su Ëak i izgovori o na-cionalnoj suverenosti. Realno gleda-no, zemlja je ograniËeno suverena. Ikao πto je do prije nekoliko dana PA-SOK joπ uvijek tvrdio da se trudiobraniti pravo naroda da se brine osebi, tako se sada otvoreno priznajeda Bruxelles ima nadleænost nad eko-nomijom i da su Grci duæni izvrπavati


GGrrËËkkii vvaannjjsskkii dduugg ii iimmppeerriijjaalliissttiiËËkkaa rriivvaallssttvvaa:: „Jedan lopov potkrada drugog lopova“

prof. dr. Stavros Mavroudeas

57

naredbe EU. Nedavno je jedan komentator popriliËnoprecizno opisao situaciju: ovo je joπ jedna okupacija -poput one nacistiËke za vrijeme Drugog svjetskog ra-ta - samo πto je ova ekonomska.

Kakva se istina krije iza ovakve fasade? GrËka kapi-talistiËka ekonomija zaista je u krizi ne samo zbog tre-nutne globalne ekonomske krize, veÊ i zbog nekihgrËkih problema. Na poËetku krize sve buræoaskestranke tvrdile su da je posrijedi samo financijski pro-blem koji neÊe zahvatiti grËku ekonomiju jer njezin fi-nancijski sektor nije bio izloæen toksiËnim ulaganjima.Taj se mit brzo rasplinuo jer se pokazalo da kriza nijesamo financijska, veÊ vuËe korijene iz stvarne ekono-mije. ©toviπe, ti korijeni postoje upravo u grËkoj eko-nomiji. Osim opÊenitih kriznih tendencija kakvih ima iu grËkoj ekonomiji, postoje strukturni problemi koji suih pojaËali. Najozbiljniji od ovih problema jest sudjelo-vanje GrËke u europskim integracijama. Kad je odluËe-no da grËki kapitalizam - srednje razvijen kapitalistiËkisustav s odgovarajuÊim imperijalistiËkim aktivnostima- sudjeluje u ovoj imperijalistiËkoj integraciji, istodobnose teæilo tome da se poboljπa njegov poloæaj u imperi-jalistiËkom lancu. Meutim, ubrzo je postalo oËito dato sudjelovanje kao rezultat donosi gubitak kompeti-tivnosti GrËke u odnosu na hegemonijske europskeekonomije. Najjasniji je dokaz spomenuta transforma-cija trgovinske bilance iz suficita u deficit. OtvaranjegrËke ekonomije dovelo je do raspada njezine proiz-vodne strukture koja je postojala „20 slavnih godina”(1950.-1970.) grËkoga kapitalizma. Usluæne djelatnos-ti postale su dominantne, a multinacionalno poduzet-niπtvo dobilo je kontrolu nad veÊinom njih. To ne zna-Ëi da je grËka ekonomija postala deindustrijalizirana,kako se Ëesto misli. Industrija postoji i poneki su sek-tori popriliËno produktivni. Ipak, to nije ni Ëvrsta nikonkurentna proizvodna struktura. GrËki kapitalizampokuπao je zaustaviti takvo nazadovanje svojim brutal-nim imperijalistiËkim iskoriπtavanjem drugih balkan-skih ekonomija. Nakon kolapsa sovjetskog bloka, grË-ke su se tvrtke agresivno πirile po Balkanu i ostvariva-le znaËajan profit. Tako je od devedesetih do danaπ-nje gospodarske krize grËki kapitalizam ostvarivaoznaËajan profit svojim vanjskim aktivnostima. One supak nadopunjene poveÊanim izrabljivanjem radnika uGrËkoj. GrËka je meu vodeÊim zemaljama u Europiprema preoptereÊenosti radnika, najveÊim dijelomzbog neplaÊenog rada. ©toviπe, velika „crna ekonomi-ja” i praktiËki neregulirani radni odnosi bili su temeljznaËajnom porastu stupnja eksploatacije u grËkoj eko-nomiji.

Pojava krize okonËala je tu zabavu. Krhkost i unutar-nje kontradikcije grËkog kapitalizma izaπle su na vidje-lo. Istovremeno je globalna kriza snaæno pogodila ibalkanske ekonomije (pogotovo rumunjsku), πto jepooπtrilo natjecanje stranoga kapitala unutar dotiËnihekonomija; veÊi igraËi - pogotovo oni dominantni u EUi SAD-u - izbacili su grËki kapital iz igre i tako presjeklitu vaænu ekonomsku arteriju.

U meuvremenu, grËka buræoaska dræava aktivnopridonosi kapitalistiËkim profitima kroz izravne i neiz-ravne subvencije. IroniËno je da je, pod slavnim zako-

nom izglasanim od PASOK-ove prijaπnje vlade, GrËkasubvencionirala tvrtke da se mogu preseliti u drugebalkanske ekonomije. To je oznaËilo kraj tekstilne in-dustrije u sjevernoj GrËkoj jer su grËki kapitalisti uzelizajmove, zatvorili tvornice i preselili se u inozemstvogdje je radna snaga jeftinija. Kad su se stvari poËelepogorπavati, dræavni vrh bacio je pojas za spasavanje.Organizirali su skupe Olimpijske igre 2004. πto je biloprijeko potrebno za oæivljavanje kapitalistiËkih aktiv-nosti i moguÊnosti profitiranja. S druge strane, sveove mjere poveÊavale su javni dug. Nisu samo grËkikapitalisti profitirali ovim porastom potroπnje. Stranikapital, a najviπe onaj iz EU, omrsio se velikim dijelomkolaËa. VeÊ su bili prodrli duboko u grËku ekonomijui tako igrali veliku ulogu u sastavljanju infrastrukture i,naravno, golemog dijela ugovora vezanih za Olimpija-du. Prema tome, vika europskih velesila da su razmet-ni Grci spiskali njemaËke i francuske novce u najmanjuje ruku licemjerna. Njima se veÊ vratilo mnogo viπe odonoga πto su svih ovih godina uloæili u pakete javnepomoÊi.

Ipak, pitanje je Ëemu sva ova drama oko globalneprijetnje grËkoga bankrota. Na kraju krajeva, GrËka ni-je jedina dræava koja funkcionira uz javni deficit i du-gove. Takve su i mnoge druge, pa i razvijenije kapita-listiËke zemlje. »ak i danas ima zemalja s veÊim pos-totkom duga u odnosu na BDP (npr. 170% Japan,114% Italija). I SAD ima sliËan problem: procjenjuje seda Êe im dug doseÊi 90% BDP-a i da Êe im trebati de-setak godina da ga vrate na razinu s kojom Êe se mo-Êi nositi. Osim toga, GrËka je ekonomija mala, dok sumnoge druge zemlje sa sliËnim postotkom duga u od-nosu na BDP mnogo veÊe, a samim time predstavljajuveÊu prijetnju globalnom sustavu.

Ono πto se ovdje stvarno dogaa je meuËin u im-perijalistiËkim rivalstvima i prikrivenim igricama kojimasnaæniji imperijalisti prebacuju dio svog tereta na sla-bije, kao i na nerazvijenije ekonomije. Moderni kapita-lizam nauËio je lekciju prijaπnjih globalnih kapitalistiË-kih kriza. Prema tome, od poËetka trenutne krize pri-prema se teπka artiljerija. OdustajuÊi od neoliberalnihmantri, doπlo je do opuπtene monetarne politike, aËak su i fiskalni paketi vrijedni razmatranja. »ini se dasu aktivistiËke monetarne i fiskalne politike naznaËilemoguÊi oporavak i izlazak iz krize. Meutim, taj jeoporavak daleko od sigurnog, pogotovo zato πto semjere poticaja povlaËe ili se prebrzo potroπe. Ovo jeveoma ozbiljan problem. Potreban je brz oporavakako se æele nadoknaditi troπkovi financiranja paketapoticaja (inaËe Êe rezultat biti ili inflacija u spoju s po-novnim potonuÊem ekonomije ili stagnacija). Prematome, ekonomska se kriza trenutno odraæava kao fis-kalna kriza.

ImperijalistiËka rivalstva ulaze u kontekst EU. Dobrose zna da EU ne predstavlja optimalno podruËje za za-jedniËku valutu, zbog velikih razlika izmeu gospodar-stava njenih dræava Ëlanica, πto ih Ëini podloænima“asimetriËnim πokovima”. Zbog ovoga trenutna krizaozbiljno prijeti cjelovitosti eurozone. Hegemonijskeeuropske sile unaprijed su odluËile disciplinirati nazad-nije ekonomije euro-zone i usput profitirati poveÊa-


58

njem iznuenih kamatnih rata. Prema tome, dug sesvjesno poveÊava da bi se:

a) na silu smanjila cijena rada (Ëime i njihove vlasti-te aktivnosti postaju profitabilnije),

b) nametnule veÊe kamatne rate (Ëime njihove fi-nancijske institucije i voe tih institucija dobijaju zavid-ne bonuse),

c) smanjila suma novca koju moraju platiti ako budepotrebno isplatiti pakete za spaπavanje.

Irska je bila prva koja je posrnula pod pritiskom name-tanja “unutarnje devalvacije”. GrËka je druga, iako jeovdje politiËka i socijalna situacija mnogo zamrπenija jerje ljevica mnogo jaËa. Druge zemlje Ëeka ista nevolja.

GrËki kapitalizam igra igru i pokuπava pretvoriti svo-je mane u prednosti. Pruæio je samo slabaπan otporspomenutom pritisku (iako je itekako svjestan da jesræ problema bivanje u eurozoni) zbog svojih unutar-njih neuravnoteæenosti, ali i zbog geopolitiËkih straho-va (tj. konflikta s Turskom). Tako je gotovo u potpu-nosti prepustio svoju ekonomsku politiku Bruxellesu iprihvatio platiti masnu premiju protiv rizika stranimpozajmiteljima. U skladu s time, gura dubinske prok-apitalistiËke strukturne promjene tako πto πiri bauk ne-moguÊnosti vraÊanja duga tuæeÊi se da ga na to prisil-java EU. Tako plaÊa premiju snaænijim europskim im-perijalistima istovremeno pokuπavajuÊi prebaciti teretna lea grËkog naroda.

RijeË je o jednom lopovu (hegemonijskim europskimsilama) koji krade od drugoga (grËke buræoazije), dokdrugi prebacuje teret na grËke radnike. To je najtragiËni-ji dio drame. Nasuprot ironiËnom i sarkastiËnom kritizira-nju grËkih i meunarodnih medija o rastroπnim Grcima,politike πtednje imaju gotovo trideset godina iskustva uGrËkoj (od 1985.), a æivotni standardi radnika su rapidnoopali, posebice nakon uvoenja eura (inflacija za robu πi-roke potroπnje je notorno visoka u GrËkoj). Moæe li ovajnarod izdræati dodatno pogorπanje situacije? U antiËkojtragediji obiËno postoji deus ex machina. Jedini moguÊideus ex machina ovdje jest snaæni radniËki pokret koji Êepokazati πto se krije iza te ruæne fasade.

Prof. dr. Stavros Mavroudeas predaje politiË-ku ekonomiju na SveuËiliπtu Makedonije.

(Monthly Review Zine, veljaËa 2010.)Prevela Dijana ∆urkoviÊ


Kritika neoliberaln

prof. dr. Jason Hackworth

„Za vrijeme mog boravka u Jugoslaviji, izraËunaosam da je razlika izmeu stupnja socijalizma u Jugo-slaviji i u SAD-u tada bila, ako me pamÊenje ne vara,Ëetrnaest posto. U SAD-u je porez na dohodak podu-zeÊa tada bio 52 posto, πto znaËi da je vlada posje-dovala 52 posto svih poduzeÊa. U Jugoslaviji vlast jeuzimala otprilike 66 posto profita od radniËkih podu-zeÊa“ (Milton Friedman, 1984., str. 16)

OdluËio sam poËeti tekst s ovim maglovitim cita-tom jednog od utemeljitelja modernog neoliberaliz-ma, MMiillttoonnaa FFrriieeddmmaannaa, podjednako u ironiËnom po-kuπaju da sebe (kao autora koji istraæuje ameriËkegradove) predstavim grupi ljudi koju prije svega zani-ma post-socijalistiËka tranzicija, kao i u ozbiljnijoj na-mjeri da naglasim izostanak geografskih razlika unu-tar neoliberalnog svjetonazora. Za FFrriieeddmmaannaa, kao iza mnoge druge njegove ideoloπke istomiπljenike, ni-je postojala neka velika razlika izmeu socijalizma uIstoËnoj Europi i visokih poreza u SAD-u tijekom1960-tih i 70-tih godina. Svi oblici kolektivizacije (biloda se radi o postupnom oporezivanju, radniËkim sin-dikatima, javnom prostoru, stambenim poticajima,socijalistiËkom druπtvu ili naprosto razvojnim planovi-ma) bili su i ostali podvrgnuti kritici i ismijavanju odstrane neoliberalnih ideologa kao onome πtopredstavlja “neprijatelja slobode”. Gotovo da i nijevaæno jesu li se ti oblici pojavili u Jugoslaviji 1965. go-dine ili u SAD-u 2008. godine - za neoliberalni svjeto-nazor, svi oblici kolektivizacije predstavljaju “put uropstvo”, da se posluæim poznatim HHaayyeekkoovviimm naslo-vom (1944.).

S jedne strane, takvu apsurdnu pretpostavku da sesvi oblici kolektivizacije mogu tretirati na isti naËin,neki napredni autori mogli bi primiti s neprimjere-nom radoπÊu, s obzirom da se nju moæe odbaciti jed-nostavnim istraæivanjem i djelovanjem. No, Ëinjenicada smo se okupili na ovoj konferenciji kako bismozdvajali nad usponom urbanog neoliberalizma i pro-miπljali naËine kojima ga moæemo promijeniti, suge-rira nam da, ako niπta drugo, unatoË njegovim nao-Ëigled laænim tvrdnjama, neoliberalizam i njegovi za-govornici predstavljaju snagu s kojom treba raËunati,te da puko “razotkrivanje istine” koje Ëine teoretiËa-ri i aktivisti naprosto nije dovoljno. Kako kaæe PPeerrrryyAAnnddeerrssoonn (2000.), neoliberalizam je, osim toga, “naj-uspjeπnija ideologija u svjetskoj povijesti”. On je izmi-jenio i razvijeni svijet kao i svijet koji se joπ uvijek raz-vija. On je utjecao na træiπne odnose izmeu zemalja,izmijenio lokalnu politiku u brojnim i raznolikim dru-πtvima i transformirao osnovnu zamisao o “zdravom

D e s i g n & G r a f i Ë k ap r i p r e m a 0 9 8 4 7 3 3 6 3

59

razumu” koju je teπko promijeniti. Njegova logi-ka usredotoËena na veliËanje uloge pojedinca itræiπta te klevetanje svega onog πto je druπtve-no i kolektivno proæela je druπtva i razliËite kon-tekste diljem svijeta. Kao πto je to sluËaj s mno-gim druπtvenim snagama, njegovi uËinci napo-se su vidljivi u gradovima. Diljem svjetskih gra-dova neoliberalizam je koriπten da bi se proda-vala javna dobra, da bi se privatizirao javni pros-tor, da bi se energiËnim akcijama i oπtrim mje-rama udarilo na sindikate, da bi se uniπtila dræ-avna stambena skrb. On se “prodaje” biraËimakao “rjeπenje”, ali rijetko se uopÊe i pribliæi tomnavodnom cilju. Mnogo ËeπÊe on na ironiËannaËin dovodi do poveÊanja dræavne moÊi - osim πtoumjesto poticajne stanogradnje i blagostanja dræavagradi zatvorske Êelije, takoer zapoπljava sve viπe po-licajaca i primjenjuje nova pravila da bi oπtrim mjera-ma uguπila “nepoæeljne”.

Zbog Ëega je tako teπko boriti se protiv neoliberaliz-ma? S obzirom da je rijeË o apstraktnom nizu princi-pa, on rijetko uæiva πiroku podrπku u javnosti, a nijeuspio postiÊi ni proklamirane ciljeve diljem svijeta, odZagreba do Washingtona i Toronta. Na ovo pitanje nepostoji jednoznaËan odgovor, no smatram da se naj-veÊi teret kojeg snosimo mi teoretiËari i aktivisti sasto-ji u neprestanom ponavljanju da, unatoË njegovomuspjehu na polju politike, neoliberalizam nije “neizbje-æan” ili “prirodan” kakvim ga Ëesto opisuju njegovipristalice. Neoliberalizam je neopisivo moÊan, ali nijeneizbjeæan, prirodan, pa Ëak ni poæeljan. To je politiË-ka filozofija koja donosi dobit jednoj maloj grupi ljudi.Iako on predstavlja zavidnu politiËku snagu, smatramda ga se moæe dovesti u pitanje. Ono πto slijedi u tek-stu predstavlja niz refleksija o nekim strateπkim pozici-jama koje napredni teoretiËari mogu uËiniti jaËim uborbi protiv neoliberalizma. Ovaj popis je neizbjeænoparcijalan i predstavlja poËetnu toËku razgovora, a nenjegov definitivan kraj.

Izazov neoliberalizmu

Dopustite mi da zapoËnem s jednim pojaπnjenjemkoje neÊe biti dobro primljeno ovdje u publici, ali kojeneizostavno treba kazati. Mislim da teoretiËari igrajusamo jednu malu ulogu u borbi protiv neoliberalizmaili bilo koje druge druπtvene snage o kojoj se radi. Mimoæemo, a uvjeren sam da i moramo dovesti u pita-nje besmislice kojima neoliberalni politiËki ekonomistihrane zainteresiranu, nezainteresiranu i ignorantskuπtampu, i nasuprot toga podræati jasan stav kojeg iz-nose napredni ekonomisti i napredni novinari. Meu-

tim, to nipoπto nije dovoljno. Upravo one institucijekoje su FFrriieeddmmaann i njegovi istomiπljenici toliko prokli-njali (radniËke sindikate, naprednu dræavnu politiku,socijalizam, kolektive) i same su bile rezultat dugogo-diπnjih borbi razliËitih stranaka. TeoretiËari su imali ud-jela u mnogim takvim priËama, ali oni su se pojavljiva-li tek kad se velik broj radnika, graana ili studenataveÊ ukljuËio u izravnu akciju ili izaπao na biraliπta da bipotaknuo promjene. Napredni teoretiËari imaju svojuulogu, ali jedino ako se ona bavi sa stvarnoπÊu kojutreba potaknuti i inspirirati aktivizam s ulice.

U Ëemu bi se, dakle, sastojala takva uloga? Ne mis-lim da imam odgovor na sva ova pitanja, ali smatramda je od kljuËnog znaËaja prepoznavanje ovog pro-cesa kao dugotrajne borbe ideja umjesto neËeg πtose naprosto moæe objasniti u jednoj jedinoj studiji. Uposljednjih deset godina prouËavanja neoliberalizmau ameriËkim gradovima zapanjilo me da su napredniteoretiËari veÊ unaprijed razvili uvjerljivu pripovijestkoja ovaj pokret vezuje za “uobiËajene sumnjivce”:RReeaaggaannaa i TThhaattcchheerr, Meunarodni monetarni fond(MMF) i Svjetsku banku, kao i desniËarske trustovemozgova u Washingtonu i Londonu. Iako ni na kojinaËin ne æelim umanjiti vaænost ovih pripovijesti, æe-lio bih reÊi da glavnina politiËkog uspjeha neolibera-lizma ne proizlazi iz pomne usporedbe s ostalim al-ternativama, kao da ga je izabralo svjetsko biraËkotijelo, ili suci na nekom procesu. Mislim da se glavni-na njegova uspjeha na ironiËan naËin sastoji u tomeπto se on oblikuje i prilagoava drugim politiËkimpokretima koji mogu ali i ne moraju imati nekakveveze s neoliberalizmom u idejnom smislu. Smatramda je kljuËno usredotoËiti naπu paænju na razotkriva-nje neoliberalizma koji se skriva iza vlada lijevogacentra, religije i sloæenih financijskih institucija. Dabih objasnio πto zapravo mislim, saæeo sam sadræajtri odvojena istraæivaËka projekta na kojima trenutnoradim i preoblikovao ih u tri strategije izazova neoli-beralizmu.


nog grada

60

Neoliberalni rascjep

Smatram da neoliberalizam velik dio svoje trenutne mo-Êi moæe zahvaliti sposobnosti njegovih zagovornika daiskoriste druge pokrete i ideologije kao politiËku krinku.Da se o podrπci neoliberalizmu treba izjasniti na izbori-ma, malo je vjerojatno da bi dobio veÊinsku potporu.Meutim, kao πto to Ëesto biva, on je povezan s druga-Ëijom logikom, onom koja u samoj sebi nalazi izvor vlas-tite legitimacije, pa uvjeti i oblici takve politiËke odlukepostaju sve sloæeniji. Mislim da je vaæno da progresivniteoretiËari porade na razdvajanju neoliberalizma od raz-nih drugih pokreta kojima se njegovi zagovornici sluæeda bi zbunili, izobliËili i legitimirali njegove pojavnosti.Terminom “razdvajanje” æelim reÊi da bismo trebali ra-zotkriti i razdvojiti neoliberalizam od ostalih pokreta ko-jima je on prikrpan i od kojih crpi πiroki legitimitet. Uzmi-mo za primjer evangeliËko krπÊanstvo u Sjedinjenim Dræ-avama.

EvangeliËki krπÊani predstavljaju veoma snaæno glasaË-ko tijelo u SAD-u za koje se pretpostavlja da doseæe i do41 posto odraslog stanovniπtva (Lindsay, 2007.). Iako uSAD-u ne postoji zajedniËka platforma evangeliËke zajed-nice, postoje stotine moÊnih grupacija koje svoje politiË-ke interese organiziraju tako da njihov uËinak nadmaπu-je njihov stvarni postotak u stanovniπtvu (Wilcox i Larsen,2006.). »esto puta, iako ne i uvijek, struktura takvih po-litiËkih organizacija koristi se za promoviranje neoliberal-nih ciljeva. Ovo je zanimljivo barem u tom smislu da je re-ligija tijekom povijesti bila iskoriπtena za legitimiranje pos-ve ne-neoliberalnih ideja poput “teologije osloboenja”(Beaumont, 2008; Jamoul i Wills, 2008) i organiziranjasindikata (Sziarto, 2008.). Za mobiliziranje posve suprot-nih i opasnih ciljeva upotrijebljeni su proturjeËni nizoviprincipa.

Meutim, posao aktivista mnogo je veÊi od pukogukazivanja na ove proturjeËnosti. Radikalni konzervativcine samo da su uspjeπno mobilizirali institucije religijskedesnice u neoliberalne svrhe poput smanjivanja porezaili deregulacije (ukidanja ograniËenja uvjetovanog mo-nopolom); oni su takoer uspjeli neoliberalizmu priskrbi-ti izvjesnu dozu duhovnog kredibiliteta doslovno priziva-juÊi boæansku inspiraciju. U sklopu evangeliËkog krπÊan-skog pokreta koriπtene su barem tri razliËite logike da bise opravdala takva pozicija: 1) dominionizam, 2) krπÊan-sko liberterstvo i 3) teologija prosperiteta. Dominioni-zam je termin kojeg je skovala sociologinja SSaarraa DDiiaa--mmoonndd (1995.) upuÊujuÊi na nastojanje meu konzerva-tivnim evangelicima da sekularne zakone i institucije mo-raju biti zamijenjene onima zasnovanim na religiji, napo-se onima koje su bile potaknute idealima kolektivizma.Njegovi zagovornici inspiraciju su pronaπli u knjizi Pos-tanka (1:26, 1:28) gdje je potvreno ljudsko “gospoda-renje” nad zemljom. Oni su takvu logiku proπirili i nastav da bi krπÊani trebali preuzeti kontrolu nad instituci-jama sekularne vlasti za ostvarenje svojih ciljeva. Na sli-Ëan naËin i krπÊansko liberterstvo poziva se na Bibliju dabi opravdalo anti-socijalistiËki svjetonazor. Ona smatrada Biblija potvruje desno-liberterske (ili neoliberalne)principe, pozivajuÊi se konkretno na Ivana 8:36 koji go-vori o jeziku “ljudskog osloboenja”. Njega je vrlo snaæ-

no artikulirao glavni savjetnik predsjednika Busha, MMaarr--vviinn OOllaasskkyy, a zagovarali su ga struËnjaci iz Acton institu-ta. Naposljetku, teologija prosperiteta je pokret koji da-je krila stjecanju bogatstva smatrajuÊi da se zbog togaËovjek ne treba osjeÊati kriv. On se oslanja na razne ci-tate iz Biblije i predstavlja organizacijsko naËelo mnogihutjecajnih televizijskih evanelista u SAD-u, ukljuËujuÊiJJooeellaa OOsstteeeennaa i TTDD JJaakkeessaa. Iako su im namjere razliËite,svi ovi pokreti pridaju kredibilitet neoliberalizmu osnaæu-juÊi njegovu ideologiju. Dominionizam se poziva na bo-æansku inspiraciju da bi doveo u pitanje sekularnu dræa-vu. KrπÊansko liberterstvo poziva se na boæansku inspi-raciju da bi se okrenulo protiv socijalizma i dræave blago-stanja. Teologija prosperiteta koristi boæanski oprost dabi opravdala akumulaciju kapitala. Svaki od njih inspira-ciju crpi iz Biblije i stoga svoj legitimitet zasniva na vjeri.Ovo je vrlo teπko dovesti u pitanje racionalnim argumen-tima, ali je vrijedno pokuπati izdvojiti takve stavove odneoliberalizma, s obzirom da je on u stanju legitimitetpriskrbiti na temelju pozivanja na religiju.

Stoga nije dovoljno da napredni teoretiËari samo uka-zuju na ove oËigledne proturjeËnosti, nego i da kopajudublje da bi doveli u pitanje izvore legitimiteta koji neo-liberalizmu priskrbljuju dio njegove moÊi. Kad se jednomrazdvoji od pokreta koji mu daju legitimitet ili politiËkukrinku, moÊi Êe ga se kritizirati i Ëak moæda uspjeπnijedovesti u pitanje s obzirom na njegove temelje. Meu-tim, kao πto nam pokazuje sluËaj s evangeliËkim krπÊan-stvom, to moæe znaËiti da bi napredni teoretiËari treba-li svoju usredotoËenost na “uobiËajene sumnjivce”(MMF, Svjetska banka, TThhaattcchheerr,, RReeaaggaann) nadopunititakoer i s kritikom uloge onih koji toboæe ne pruæaju le-gitimitet neoliberalizmu.

Destabiliziranje neoliberalizma

Neoliberalizam velik dio svoje moÊi takoer moæe zahva-liti pretpostavci da “nema alternative”, kako bi to reklaMMaarrggaarreett TThhaattcchheerr. PolitiËari skloni neoliberalizmu de-setljeÊima su neoliberalizam predstavljali kao nuænost.Træiπte Êe se uruπiti, radna mjesta bit Êe izgubljena, a æi-voti ljudi uniπteni ukoliko ne uvedemo privatizaciju, niæeporeze i deregulaciju. Ljevica je bila spora, plaha ili se ne-voljko prihvaÊala zadaÊe suprotstavljanja ovakvoj logicivlastitim uvjerljivim alternativama. Dakako, to je uvelikerezultat i sloæenosti problema o kojima je ovdje rijeË, ta-ko da nijedan razuman kritiËar ne bi mogao reÊi da lje-vica “naprosto” mora doÊi s nekom vlastitom alternati-vom - ovdje se ne radi o raspravi koja se boduje i u ko-joj pobjeuju racionalni argumenti. No, dok se na vidje-lo iznose napredna i sveobuhvatna rjeπenja za razliËiteprobleme koje neoliberalizam ne moæe rijeπiti, ta rjeπe-nja ne moraju nuæno biti neizvediva ako kaæemo da lje-vici nedostaju think-tankovi i ideolozi kakvima je oprem-ljena desnica; s druge strane, za ljevicu ima smisla doves-ti u pitanje pojedine premise na kojima se zasnivaju neo-liberalna rjeπenja. Naæalost, napredni teoretiËari pokaza-li su malo zanimanja za ulazak u takve okrπaje.

Uzmimo za primjer akademsku literaturu o “vladinimneuspjesima”. Tijekom proteklih trideset godina grupadesniËarskih autora potajno je razvijala koncept “vladi-


61

nih neuspjeha” kao protuteæu “træiπnim neuspjesima”.ShvaÊanje træiπnih neuspjeha povezano je sa socijalistiË-kim i KKeeyynneessoovvsskkiimm skepticizmom spram toga da træiπteima svoje zakone koji spreËavaju omoguÊavanje pruæa-nja dobara i usluga na uËinkovit ili prikladan naËin. Sre-dinom dvadesetog stoljeÊa pojavilo se mnogo literatureo studijama sluËajeva, teorijski radovi i analize Ëija je na-kana bila pokazati i razmotriti ovu Ëinjenicu. Takva su is-traæivanja koriπtena da bi se opravdalo vladino interveni-ranje u svrhu “ispravljanja” træiπnih neuspjeha. DesniËar-ski politiËki ekonomisti i obiËni ekonomisti joπ od sredi-ne 1970-tih pokuπali su skrenuti fokus od træiπnih neus-pjeha na sukladne “vladine neuspjehe”. Pojavila se gole-ma koliËina literature, uglavnom objavljene u konzerva-tivnim Ëasopisima i struËnim publikacijama Ëija je svrhabila potkrijepiti tvrdnju kako su vlade financijski inferior-ne træiπtu kad je rijeË o pruæanju Ëitavog niza dobara iusluga. Takvi ekonomisti svoje radove namjerno obliku-ju kao opravdanje teze o træiπtu koje rjeπava probleme,napose kad je rijeË o privatizaciji javnih dobara. Proπiru-juÊi ovu logiku, ta skupina teoretiËara koristi “vladine ne-uspjehe” da bi opravdala “træiπna rjeπenja”. Ovo je kljuË-na premisa u sklopu jednog πireg neoliberalnog argu-menta, ali mali broj naprednih ekonomista, geografa ilipolitiËkih ekonomista uloæilo je stvarni trud u suprotstav-ljanju ovoj zamisli, ili svim ostalima na temelju kojih ovajpokret i postoji. Naæalost, takve ideje postaju dominant-nima bez prethodnog propitivanja.

Takva logika na razliËite naËine proæima dominantnenovinske medije. Primjerice, upravo sam dovrπio studijuu kojoj govorim o naËinu na koji je humanitarna organi-zacija Habitat for Humanity, svjetski prisutna nevladinaorganizacija u dominantnim medijima u Sjevernoj Ame-rici zadobila upravo takav okvir (Hackworth, 2008.). Re-zultati te studije su zbunjujuÊi, naime Habitat for Huma-nity se postepeno pozicionirao kao zamjena za dræavublagostanja, kao “rjeπenje” za “vladine neuspjehe”. Tose dogodilo na nekoliko naËina - od izravnog prijedloga

da bi takve organizacije trebale zamijeniti dræavu blago-stanja, do mnogo suptilnijih podbadanja kako bi vladatrebala deregulirati sektor da bi se takve organizacijemogle nesmetano razvijati; u svakom sluËaju, vladu sekarakterizira kao “neuspjeπnu”, a privatne nevladine or-ganizacije predstavljene su kao “rjeπenje”. Takva pret-postavka proæima novine „lijevog centra“ poput NewYork Timesa, ali i desniËarske poput Wall Street Journa-la, kanadske novine poput Globe and Mail i ameriËkekao πto je Washington Times. Dakako, postoje razlike upristupu, ali sve navedene tiskovine svoje su novinarstvobeskrupulozno temeljile na premisi da su stambeni ob-jekti koje je ustupala dræava bili “promaπaj” te da je pra-vo “rjeπenje” Habitat for Humanity. NemoguÊe je ukaza-ti na izravnu vezu izmeu aktivnosti desniËarski orijenti-ranih ekonomista i onoga πto se novinarima Ëini kao“zdrav razum”, ali posve je jasno da su ideje novinarapostale dominantne te da ih napredni teoretiËari nisudovodili u pitanje.

Pretpostavka o neizbjeænosti neoliberalizma zasniva sena odreenom broju manjih pretpostavki koje napredniteoretiËari ne problematiziraju. Desnica veoma uspjeπnokoristi legitimacijski okvir znanstvenih istraæivanja kako bipotkrijepila te tvrdnje. Akademska literatura i pripadaju-Êe dominantno prisvajanje ideje o “vladinim neuspjesi-ma” jedna je od takvih pretpostavki. Takve stvari preËes-to prolaze bez propitivanja - mnogi od nas ih uskogrud-no odbacuju kao oËiglednu ideologiju ili kao neπto na πtone postoji spreman odgovor. Neoliberalizam nije mogu-Êe destabilizirati sve dok se takve pretpostavke odluËnone dovedu u pitanje.

Denaturaliziranje neoliberalizma

Neoliberalizam se obiËno ne predstavlja samo kao nuæ-an, veÊ i kao prirodan, ili pak apolitiËan. »esto puta setakav oblik neoliberalizma pripisuje velikim institucijamaËija je svrha mnogo πira od pukog javnog proklamiranjaneoliberalizma. Uzmite za primjer agencije za rangiranjeobveznica i njihov uËinak na gradove i suverenu vlast di-ljem svijeta. Takve agencije su zatvorene organizacije Ëi-je se Ëlanstvo ne bira; one dræe u rukama nevjerojatnukoliËinu moÊi nad financijskim træiπtem i u svakodnev-nom upravljanju gradovima, dræavama i nacionalnim vla-dama. One nad njima imaju moÊ zato jer uistinu postav-ljaju uvjete vladi pod kojima ona posuuje novac nuæanza infrastrukturu, isplatu plaÊa i sliËne troπkove. Ukolikose vlada ponaπa “previπe socijalistiËki” (primjerice, grade-Êi previπe stanova u sklopu poticajne stanogradnje), tak-va agencija moæe donijeti odluku o tome da je njihovkreditni rejting ugroæen i taj stav prenijeti investitorimakoji Êe gradu naplatiti mnogo veÊe kamate ukoliko mubude potreban kapital za kojeg Êe se kreditno zaduæiti.One to Ëine skrivajuÊi se iza diskursa o “prirodnom sta-nju”; one nameÊu takve uvjete zato jer je za investitore“prirodno” oËekivati takve uvjete. Oni smatraju da ne ra-de niπta prijeporno ili politiËki - oni uzimaju neoliberali-zam zdravo za gotovo.

U Americi, a u sve veÊoj mjeri i πirom svijeta, trgovci ob-veznicama redovito se sastaju s gradskim duænosnicimada bi donijeli buduÊe dotacijske planove. Njihova je ulo-


Fern

and

Lége

r, T

he C

onst

ruct

ors,

195

0.

62

ga postala joπ snaænija u posljednja tri desetljeÊa zbograzliËitih razloga (Hackworth 2007.; Hackworth, 2002.).Prvo, posljednjih je godina ubrzan proces odustajanja oddræavne kontrole nad javnom potroπnjom u SAD-u. Gra-dovi sada dobivaju manje dolara po glavi stanovnika ne-go ranije, ali njihova odgovornost Ëesto puta je i dalje ve-lika. OpÊinsko davanje u najam djelomice je pokrilo pos-tojeÊe stambene objekte, standard i opÊenitu potraænjuza podrπkom, kao i sve veÊe pritiske u zadnje vrijeme ko-ji se odnose na izgradnju zatvora i oËuvanje reda. Grado-vi su stoga prirodno postali mnogo ugroæeniji i podloæni-ji odlukama onih koji dræe kljuËeve træiπta kapitala. Dru-go, zbog demografskih promjena i opÊenitog prijelazaprema postizanju blagostanja financijskim kapitalom, in-stitucije poput mirovinskih fondova, investicijskih fondo-va i osiguravajuÊih tvrtki sada tvore veÊi udio u “osigura-vajuÊem pogonu” nego prije. Nekoliko novih i postojeÊihfederalnih zakona u SAD-u i inozemstvu ograniËavaju ko-liËinu spekulativne razine duga institucija koje se zaduæu-ju. S obzirom na sve veÊu prisutnost fondova koji imajutakva ograniËenja, prosudbe agencija za kreditni rejtingpostale su po sebi joπ vaænije stoga πto ima sve manje no-vih dioniËara koji su spremni svjesno i legalno zanemaritinjihovu procjenu. TreÊe, smanjivanje opÊinskog najmadogaa se uz posredovanje tradicionalnih bankarskih in-stitucija viπe nego πto je to bio sluËaj ranije. Relativna si-gurnost takvog oblika najma i ulaganja zamijenjena jemnogo nestabilnijim sustavom izravnog najma. Preostaliinvestitori (kuÊanstva i fondovi) sve se viπe oslanjaju na“profesionalne” procjene nego prije zato jer banke viπenemaju ulogu posrednika.

U takvom nizu zbivanja nije zanimljiva samo Ëinjenicakako se moÊ institucija koja proviruje iz sjene poveÊalatijekom posljednjih trideset godina, nego i Ëinjenica dase to dogodilo bez ljeviËarske kritike. Odnosno, to znaËida je velik dio kritike upuÊene neoliberalizmu usmjerenna “uobiËajene sumnjivce” (RReeaaggaann, TThhaattcchheerr, MMF),dok istodobno veÊinu “prljavog posla” ovog pokreta izakulisa obavljaju organizacije kao πto su agencije za proc-jenu kreditnog rejtinga. Njihovo djelovanje kritiËari neo-liberalizma odbacuju kao zbrkano ili nevaæno, a zago-vornici neoliberalizma kao “prirodno” i “nuæno”. Na-predno istraæivanje ne treba samo nastaviti kritizirati“uobiËajene sumnjivce”, nego i razviti kritiËan diskursprema neoliberalnim snagama u sjeni kao πto su agen-cije za procjenu kreditnog rejtinga. Prvi korak prema to-me je denaturalizacija njihova djelovanja. One funkcioni-raju pod pretpostavkom kako njihovo djelovanje nijekontroverzno niti implicitno politiËko, a ono je nedvojbe-no i jedno i drugo. Raskrinkavanje takve stvarnostipredstavlja prvi korak prema njenoj promjeni.

JJeessmmoo llii ssaaddaa ssvvii nneeoolliibbeerraallii??

TeoretiËar DDaavviidd HHaarrvveeyy 2005. godine napisao je knji-gu Kratka povijest neoliberalizma u kojoj je na struËannaËin prikazao razvoj te ideologije od rasprava u MontPelerin druπtvu do implementacije politike koje su potak-nuli RReeaaggaann i TThhaattcchheerr. OsvrÊuÊi se na zbivanja 1990-tih,HHaarrvveeyy je postavio pitanje “jesmo li sada svi neoliberali”,prizivajuÊi u sjeÊanje æalopojku ameriËkog predsjednika

RRiicchhaarrddaa NNiixxoonnaa kako smo sada “svi keynesijanci”. Nixonje æelio ostvariti neoliberalnu politiku, ali u tome nije us-pio jer je prevladavajuÊa doktrina keynesijanizma suviπedominirala politikom. Harvey se pozvao na ovu reËenicune zato jer je æelio reÊi kako svi potajno æudimo postatineoliberali, nego da bi ukazao kako se politiËki etos u ve-likoj mjeri promijenio, kako su neoliberalne pretpostavkepostale hegemonijske, te da bi njihova promjena iziskiva-la mnogo viπe od pukog zagovaranja povrπnih alternati-va. Iako smatram da Harvey u velikoj mjeri ima pravo kadpostavlja to pitanje, joπ uvijek je vrlo teπko izbjeÊi svepro-æimajuÊi nihilizam - ukoliko su neoliberalne pretpostavketoliko duboko ukorijenjene, onda pesimistiËno pitanjeglasi: ima li uopÊe smisla pokuπati ih promijeniti? Slobod-no me nazovite naivnom osobom, ali ja ipak mislim dajoπ uvijek ima prostora za promjene.

U ovom eseju pokuπao sam ocrtati neke od tih ideja.Smatram da napredni teoretiËari mogu izvrπiti utjecaj raz-dvajanjem, destabiliziranjem i denaturaliziranjem neolibe-ralizma. Potrebno je razdvojiti ga od ostalih diskursa kojimu priskrbljuju legitimitet, destabilizirati ga sve viπe dovo-deÊi u pitanje razliËite mikro-pretpostavke na kojima sezasniva meta-teorija neoliberalizma, te denaturalizirati gadovodeÊi u pitanje oblike provoenja politika i praksi kojesu imenovane “normalnima”, “prirodnima”, ili pak “sas-tavnim dijelom poslovanja”. No, najviπe od svega, napred-no istraæivanje ovog fenomena moralo bi podræati tezuda taj posao predstavlja samo jedan mali djeliÊ u cjelini -mi bismo kao teoretiËari trebali podræati, a ne zamijenitidruπtvene pokrete koji za cilj imaju osporiti neoliberali-zam. Jedino u tom sluËaju mogli bi doista zamisliti slikusvijeta u kojem neoliberalizam predstavlja svrπenu doktri-nu o kojoj se govori samo u povijesnim udæbenicima.

Prof. dr. Jason Hackworth predaje geografijui planiranje na University of Toronto.

Preveo TonËi ValentiÊ

LLiitteerraattuurraa::

Anderson, P. 2000. Renewals. New Left Review. 1: 17.Beaumont, J. 2008. Faith action on urban social issues. Urban Stu-dies. 45(10): 2019-2034.

Diamond, S. 1995. Roads to Dominion: Right-winged movementsand political power in the United States. New York: Guilford.

Friedman, M. 1984. Market or Plan? An exposition of the case forthe market. London: The Centre for Research into Communist Eco-nomies.

Hackworth, J. 2008. “Normalizing ‘solutions’ to ‘government failu-re’: Media representations of Habitat for Humanity”, manuskript

Hackworth, J. 2007. The Neoliberal City: Governance, ideology anddevelopment in American urbanism. Ithaca NY: Cornell UniversityPress.

Hackworth, J. 2002. Local autonomy, bond-rating agencies andneoliberal urbanism in the US. International Journal of Urban andRegional Research. 26(4): 707-725.

Harvey, D. 2005. A Brief History of Neoliberalism. Oxford: OxfordUniversity Press.

Hayek, F. 1944. Road to Serfdom. Chicago: University of ChicagoPress. [usp. hrv. izdanje Put u ropstvo. Zagreb: Kruzak, 2001].

Jamoul, L. and Wills, J. 2008. Faith in politics. Urban Studies.45(10): 2035-2056.

Lindsay, D.M. 2007. Faith in the Halls of Power: How evangelicalsjoined the American elite. Oxford University Press.

Sziarto, K. 2008. Placing legitimacy: Organizing religious support ina hospital workers’ contract campaign. Tijdschrift voor economi-sche en sociale geografie. 99(4): 406-425.

Wilcox, C. and Larson, C. 2006. Onward Christian Soldiers: The re-ligious right in American Politics. Boulder, CO: Westview Press.


63

Prevlast neoliberalnih ideja - u akademskom svijetu inekim krugovima koji se bave razvojnom politikom,ponajprije u Svjetskoj banci, MMF-u, regionalnim

bankama za razvoj i, suptilnije, u nekim institucijama UN-a (FAO, IFAD) - uzela je zamah u ranim osamdesetima, uisto vrijeme kada se dogodio obrat u ekonomskom i poli-tiËkom modelu dominantnom u SAD-u, Velikoj Britaniji inekim europskim zemljama. ©toviπe, utjecaj vlade SAD-ana kljuËne multilateralne institucije i druge vlade zemaljaOECD-a bio je temelj za nastanak i πirenje neoliberalnihideja po svijetu. Postavke neoliberalizma primijenjene suna poljoprivredu: dihotomija dræava-træiπte, gdje se dræavai træiπte gledaju kao “razdvojene i meusobno iskljuËive in-stitucije”; uËinkovitost mehanizma træiπta suprotstavljenainherentnoj neuËinkovitosti dræavnih institucija; razorniuËinci dræavne intervencije u pogledu traæenja zajmova,tehnoloπke nazadnosti i loπe raspodjele resursa.

Ove su premise jasno vidljive u nekima od najcitiranijihradova o dræavnim intervencijama u poljoprivredi afriËkihzemalja, npr. BBeerrggoovv izvjeπtaj Svjetske banke iz 1981. iBBaatteessoovvaa studija (1981.), koji su ponudili temelj za ostva-rivu primjenu neoliberalnih poljoprivrednih reformi od ra-nih osamdesetih do danas. U Juænoj Americi neoliberalniprogrami za poljoprivredu poËeli su se provoditi veÊ u se-damdesetima, posebice u zemljama poput »ilea, gdje jediktatorski reæim prigrlio neoliberalne politiËke reforme(Kay 2002). Stav neoliberalne politike prema poljoprivre-di ukorijenjen je u najpopularnijem neoklasicistiËkom dje-lovanju, utemeljenom na modelima idealiziranih poljo-privrednih kuÊanstava. U ovim teoretskim apstrakcijamapretpostavlja se da su poljoprivredni procesi racionalnimaksimizatori profita, koji se istovremeno tretiraju i kao“kompetitivne tvrtke” i kao potroπaËi. Poljoprivrednici bitrebali donositi racionalne odluke o svojem izdaπnom re-sursu - radu - a usto bi trebali i reagirati na subvencioni-rane cijene te biti podloæni ograniËenjima i πokovima (vre-menske prilike, vode, ceste, napasti).

Upotreba neoklasiËnih modela kuÊanstava i uvjerenostu njihove postavke dovele su do zavaravajuÊeg koncep-ta “prosjeËnog reprezentativnog poljoprivrednika” πto ig-norira vaæne povijesne razlike u agrarnim strukturama,tehnoloπkim uvjetima i znaËajnim stupnjevima nejedna-kosti i stratifikacije ruralnih podruËja siromaπnih zemalja i

onih sa srednjim primanjima. Zamislite samo kolika je raz-lika u agrarnim strukturama bivπih kolonijalnih ekonomi-ja u Africi (Zimbabve, JAR, Kenija), saharskih dræava (Se-negal, Mali, Niger), Nigerije, Obale Bjelokosti, velikihsrednje razvijenih zemalja Juæne Amerike (Brazil, Meksi-ko, Kolumbija, Argentina) i tranzicijskih dræava u Africi(Etiopija, Mozambik, Angola) i Aziji (Kina, Vijetnam, La-os, Kambodæa). Postavke o “univerzalnom seljaku-poljo-privredniku” ili “homogenom ratarstvu” u ovim razliËitimkontekstima jednostavno su nezamislive. Odnos premaseljacima-poljoprivrednicima kao prema reprezentativ-nim “tvrtkama” od kojih se sastoji fiktivni “poljoprivrednisektor” u siromaπnim zemljama tako je stvorio iluziju ho-mogene mase atomiziranih seljaka-poljoprivrednika kojibi se, u odsustvu politiËkih iskrivljenja, trebali ponaπatikao kompetitivne tvrtke na gotovo savrπeno kompetitiv-nim træiπtima.

S glediπta ovakve teorijske podloge ostaje nam da seusredotoËimo na ograniËenja s kojima se susreÊe idealnireprezentativni poljoprivrednik te na njegove ili njezinereakcije na poticaje. OgraniËenjima se pristupa odvojenopa se treba usredotoËiti na ona koja vlade toboæe kon-troliraju. Ne iznenauje da su proizvodne cijene, koje suodreene dræavnom regulacijom træiπta, jedna od opsesi-ja tipiËnih neoliberalnih kutova gledanja (Schiff i Valdés1992.). Prema tome, “odreivanje pravih cijena” postaloje kamen temeljac neoliberalnih programa za zemlje urazvoju (Sender i Smith 1984.). Neoliberali oËekuju da Êeukidanje deformiranih cijena pokrenuti produkcijski po-tencijal inaËe “izrabljivanih” i “porezom preoptereÊenih”ratara. Njihov neopravdani “cjenistiËki” fokus i dvojbenapravovaljanost analize djelomiËnog ekvilibrija, kao i indi-katori koje koriste da bi opravdali neoliberalne argumen-te, podloæni su kritici iz mnogo uglova. Esencijalno, teo-rijski i empirijski, mnogi radovi na kojima su utemeljeneneoliberalne reforme pogreπni su i zavaravajuÊi.

WASHINGTONSKI KONSENZUS I POLJOPRIVREDAU ZEMLJAMA U RAZVOJU: PRAKSA

U stvaranju “konsenzusa” utjecaj Svjetske banke i MMF-a, pogotovo za siromaπne afriËke zemlje, postavio je itransformirao politiËke debate i utemeljio i razvio pro-


IIllii mmiilloomm iillii ssiilloomm::

Agrarni neoliberalizam u teoriji i praksi

prof. dr. Carlos Oya

64

gram kojemu su se posvetile mnoge vlade, ali i istraæiva-Ëi. VeÊina analiza, a pogotovo one koje podræava Svjet-ska banka, pokuπavaju prikazati potrebu za reformom ioËekivane ishode kao veÊu uËinkovitost raspodjele, viπistupanj proizvodnje i niæe fiskalne deficite. PoËetna toË-ka procjene politika πto su prethodile neoliberalnim refor-mama ukljuËila je dva osnovna elementa za afriËke dræa-ve (Sender i Smith 1984.: 12): (1) pretpostavku da supredreformne politike prouzroËene “pogreπkama” - po-vezanima s neznanjem, nesposobnom dræavom ili izvla-Ëenjem rente - koje bi se mogle ispraviti informiranijimtehnokratskim struËnjacima uz podrπku multilateralnihinstitucija; i (2) pretjerani pesimizam u ocjeni poljopriv-rednog djelovanja πezdesetih i sedamdesetih, da bi sepokazalo da su “krive” politike dovele do poljoprivrednestagnacije. U πirim se okvirima na poljoprivrednu prila-godbu gledalo kao na nadopunu makroekonomskoj pri-lagodbi da bi se stvorio pozitivan odgovor na ponudu.Glavne mete politike primjenjivane u osamdesetima i de-vedesetima bile su, prvo, ukidanje subvencija na poljo-privredni repromaterijal i cijenu hrane za potroπaËe, tj.slom politikâ “jeftine” hrane koje navodno favorizirajuprivilegiranu klasu gradskih potroπaËa. Drugo, eliminaci-ja precijenjenih valuta mega-devalvacijama, da bi se stvo-rili poticaji za ratarsku izvoznu poljoprivredu. TreÊe, elimi-nacija ili drastiËna reforma paradræavnih agencija za mar-keting i procesuiranje, da bi se omoguÊila kompetitivnatræiπta i ohrabrili privatnici, a koje navodno favoriziraju se-ljake-poljoprivrednike, i da bi se umanjili fiskalni deficitipovezani s paradræavnim agencijama. »etvrto, deregula-cija i liberalizacija poljoprivrednih cijena (ili usklaivanje scijenama svjetskog træiπta), koje bi mogle poveÊati cijeneproizvodnje i ohrabriti pozitivnu reakciju ponude. I pos-ljednje, zamjena potporâ u vidu poljoprivrednih kredita“alternativnim” mjerama kojima bi se ustanovile “odræi-ve” financijske institucije, stabilizirala financijska træiπ-ta/burze i umanjili veliki dugovi i fiskalni deficiti.1

U ovim okvirima, dræavi (navodno) ostaje komplet ne-jasno definiranih temeljnih funkcija, npr. “osposobiti træ-iπte” ili “osigurati sredinu pogodnu za privatna ulaganja”.Formulacije koje se trenutno mogu naÊi u dokumentimao poljoprivrednim politikama popriliËno su neodreene ine izraæavaju jasno na koji bi naËin specifiËne intervenci-je mogle unaprijediti novu ulogu dræave: npr. pruæanje in-formacija o træiπtu i cijenama poljoprivrednicima i trgovci-

ma; promicanje privatnih i kooperativnih aktivnosti; stva-ranje træiπne infrastrukture; osiguranje pravilne upotrebemjernoga sustava; nadzor kvalitete i izvoza; odreivanjepravnih okvira za produbljivanje kompetitivnog marketin-ga; smanjivanje zapreka regionalnoj trgovini.

U praksi, neoliberalni program ukljuËuje dvostruki, me-usobno nedosljedan paket mjera: jedan prema liberali-zaciji i deregulaciji træiπta, a drugi prema povlaËenju di-rektnih dræavnih poticaja poljoprivrednicima. Kontradik-torni uËinci ovih reformi na razliËite slojeve poljoprivred-nika rijetko su naglaπeni u mainstream analizama iako seulaæe golem trud u procjenu utjecaja neoliberalnih refor-mi na poljoprivredu (vidi Gibbon et al. 1993 i Kherallahet al. 2002). Postoje vaæna metodoloπka ograniËenja utakvim procjenama te ozbiljni tehniËki problemi u ekono-metrijskim radovima utemeljenim na loπim podacima.ObiËno, iako je paket poljoprivrednih politika univerza-lan, stvarne reformne mjere variraju od dræave do dræa-ve. Prema tome, sekvenciranje i mjerenje opsega refor-me ne mogu se valjano napraviti ako se ne uzmu u ob-zir razlike u broju i kvaliteti predloæenih mjera.

Nakon objavljivanja standardnih neoliberalnih djelakao πto je ono SScchhiiffffaa i VVaallddééssaa (1992.), Ëini se da je neo-liberalni program za poljoprivredu malo oslabio pojavom“post-washingtonskog konsenzusa” (PWK), za koji se tvr-di da πiri obzor razvoja i poljoprivredne politike devedese-tih nadilazeÊi slogane o “uspostavi realnih cijena” i mak-roekonomske prilagodbe te da nije iskluËivo fokusiran naneuspjeh vlada i politika. U PWK-u, uravnoteæeniji pogledna dræave i træiπta te uloge koje im odgovaraju, opseg træ-iπnih neuspjeha, pohvale stvaranju institucija i “dobrog”vodstva dodali su nov aspekt poljoprivrednoj politiciSvjetske banke. Meutim, zadræani su argumenti protivintervencija dræave u poljoprivredu kao i konvencionalnarjeπenja washingtonskog konsenzusa (WK) za poticanjetræiπta; a veÊi naglasak stavljen je na faktore nevezane uzcijene, iako bez priznanja πtetnih uËinaka i kontradikcijaliberalizacije træiπta.

Pokraj ovih metodoloπkih primjedbi, opseæno se kritizi-ra i ograniËenost studija WK-a i neoliberalnih poljopriv-rednih politika u zemljama u razvoju. Na primjer:

Politike SAP-a [strukturnih prilagodbi] uvelike su rasta-vile afriËke marketinπke odbore i paradræavne institucijeπto su zadovoljavale nabavne zahtjeve ratara, kontrolira-le robne standarde i osiguravale jednosmjerne træiπne


65

olakπice i kontrolirane cijene. Privatni trgovci, koji su ih za-mijenili, razlikovali su se u uËinkovitosti, kako gdje i kakokad, no sve viπe dokaza upuÊuje na Ëinjenicu da nisu is-punili oËekivanja koja su pred njih postavile meunarod-ne financijske insitutcije (Bryceson 1999.: 7).

Neoliberalna literatura ustrajala je u svojim pretjeranooptimistiËnim oËekivanjima od vrtoglave pojave rastuÊeg“privatnog sektora” u trgovini, uslugama, financijama,ratarstvu i ratarskom ponudom kao odgovorom. Meu-tim, privatni trgovci Ëesto su se ograniËili na træiπta uro-da i sjemena, ostavljajuÊi druga nabavna træiπta gotovonetaknutima, zbog niske moguÊnosti zarade, visokih ci-jena marketinga i oskudnog radnog kapitala - a to jestvarnost koja se Ëesto ignorira u neoliberalnim analiza-ma (Kherallah et al. 2002.). Konkurencija joπ nije onolikosnaæna koliko se oËekivalo, a barijere prema proizvodi-ma, Ëak ni na træiπtima uroda, nisu znaËajne. Ovo je, za-jedno s opadajuÊim razinama javnih ulaganja u poljopriv-redu, Ëesto rezultiralo porastom nedovoljne kapitalizicijeratara, veÊim zaduæenjima i padom produktivnosti, Ëimesu “propali” ratari prisiljeni traæiti alternativne ne-ratarskeizvore prihoda (Bryceson 1999.; Kay 2002.; Oya 2001.;Ponte 2002.).

OpÊenito, utjecaj na cijene bio je nejednak i zahvatio jerazliËite slojeve ratara na razliËite naËine: cijene reproma-terijala beziznimno su porasle, dovodeÊi do manje inten-zivne upotrebe produktivnijih sredstava, dok su izvoznecijene, sve usklaenije sa svjetskim cijenama, slijedile uv-jete meunarodnih træiπta koji su se pogorπali u osamde-setima i krajem devedesetih; cijene uvezene hrane snizi-le su se ili povisile ovisno o ukupnim efektima devalvaci-je, ali su se povisile za domaÊu hranu nakon ukidanjakontrole cijena (Kherallah et al. 2002.); ukidanje kontro-le Ëesto je pogorπavalo sezonske i regionalne fluktuacijecijena pa je nepostojanost cijena opÊenito narasla, pogo-divπi proizvoaËe smjeπtene u udaljenim regijama te susiromaπniji ratari bili prisiljeni prodavati proizvode po niæ-im cijenama nakon æetve. Sve u svemu, ti su efekti πtet-no utjecali na najsiromaπnije nedovoljno kapitalizirane ra-tare, koji si nisu mogli priuπtiti skuplji repromaterijal i oru-e, zatim radnike bez zemlje, kupce hrane u ruralnimpredjelima i siromaπnije gradske potroπaËe, pogoeneporastom cijena hrane i veÊim fluktuacijama, dok su bo-gatiji ratari i lokalni trgovci mogli poæeti povlastice viπih ci-jena i veÊe varijabilnosti cijena (Gibbon et al. 1993.; Kay2002.; Ponte 2002.).

Agrarna reforma bila je kamen temeljac za brak neoli-beralnih i neopopulistiËkih ideja o poljoprivredi, ukloplje-nih u tradiciju favoriziranja malih seljaËkih farmi. ©toviπe,kritiËan je i utjecaj institucionalistiËkih pristupa u naglaπa-vanju vaænosti prikladnih institucionalnih okvira, a osobi-to fokus na sigurnosti privatnog vlasniπtva te strogo pro-voenje uvjeta ugovora kao sredstava za maksimizacijupoljoprivrednih ulaganja i jednakost u ruralnim podruËji-ma. Neoliberalni autori razvijaju program reforme voe-ne træiπtem (voljni prodavaËi, voljni kupci), voeni forma-lizacijom prava na privatno vlasniπtvo i razvojem træiπtazemlje, oËekujuÊi da Êe ovo gotovo u isto vrijeme doves-ti do uËinkovitosti i pravednosti. I u ovom diskursu imavaænih mana. Prvo, navodna nadmoÊnost malih farmi(prema æetvenom urodu po hektaru) ostaje nedokazana

za razliËite tehnoloπke razine, urode i agroekoloπke regi-je (Dyer 2000.). Drugo, uËinak zemljiπnog vlasniπtva napristup kreditima, a samim time i na privatna poljopriv-redna ulaganja, nije joπ poduprt uvjerljivim dokazima ukontekstu siromaπnih zemalja s nedovoljno razvijenim ru-ralnim financijskim træiπtima (El-Ghonemy 2003.: 237).TreÊe, rijetka iskustva konzistentnih træiπno voenihagrarnih reformi, primijenjenih u kontekstu siromaπnihzemalja s rastuÊom deregulacijom i smanjenim dræavnimpotporama, pokazala su znaËajnu tendenciju ka koncen-traciji zemljiπnoga vlasniπtva, iskljuËenju najsiromaπnijih irastuÊoj proleterizaciji. U suπtini su træiπni pristupi agrar-noj reformi naivni, apolitiËni i zavaravajuÊi (El-Ghonemy2003.; Kay 2002.).

Sve skupa se Ëini da iz razliËitih procjena neoliberalnogeksperimenta u zemljama u razvoju, ukljuËujuÊi srednjerazvijene zemlje, proizlazi da neoliberalne politike imajurazliËite uËinke na ruralnu populaciju pa jedni dobijaju adrugi gube. Dokazana je Ëinjenica da se procesi socijal-nog raslojavanja i rastuÊe nejednakosti pojaËavaju za vri-jeme i nakon provoenja neoliberalnih reformi. ObiËnosu pobjednici rijetki kapitalisti i bogati ratari, i to oni kojiæive bliæe gradskim podruËjima, a koji su ekonomski i po-litiËki sposobni prilagoditi se novim uvjetima træiπta, tj.ekonomski i politiËki “odræivi” ratari; dok su gubitnici si-romaπniji seljaci-ratari s malim kompetititvnim potencija-lom koji se bore za opstanak i oni koji ovise o ruralnimplaÊama, a Ëiji su uvjeti rada postali neizvjesniji (Bryceson1999.; Gibbon et al. 1993.; Kay 2002.; Oya 2001.).

“ANTI-NEOLIBERALIZAM” U PRAKSI U RAZVIJENIM KAPITALISTI»KIM ZEMLJAMA: PARADOKSUnatoË dominantnosti poljoprivrednog neoliberalizma

u akademskim i meunarodnim politiËkim sferama,stvarnost poljoprivredne politiËke ekonomije u razvijenimkapitalistiËkim zemljama vrlo je razliËita. Poljoprivrednatræiπta Europe, SAD-a i Japana karakterizirana su svojimistaknutim protekcionistiËkim mjerama, npr. sistemat-skim dumpingom kod izvoza (spuπtanjem cijena ispoddomaÊih troπkova proizvodnje), umjetnim poticajima zastvaranje sve veÊih farmerskih suficita te ograniËenjimauvoza poljoprivrednih proizvoda (Berthelot 2001.).2 Kriti-Ëari strukturalne prilagodbe i liberalizacije u siromaπnimzemljama istiËu Ëinjenicu da ni EU ni SAD nisu promijeni-li svoje protekcionistiËke poljoprivredne politike. Tek seod nedavno ova Ëinjenica spominje i otvorenije kritizira uSvjetskoj banci (Schiff i Valdés 1998.: 26-30). Zaπto ne bizastupnici neoliberalizma primijenili politiku koja ide s po-ljoprivrednim zajmovima za prilagodbu i u svojim domo-vinama? Zaπto ne bi vrlo “uËinkoviti” i tehnoloπki napred-ni ratari iz EU i SAD-a bili izloæeni disciplini meunarodnihtræiπta? Odgovor moæda leæi u tradicionalnoj vaænosti ra-tarskog sektora kao bojiπta politiËkih sukoba, lobiranja imobilizacije izborne podrπke na lokalnoj, regionalnoj i na-cionalnoj razini, i u SAD-u i u nekim utjecajnijim Ëlanica-ma EU. Gradski biraËi skupa s udrugama ratara i velikimpoljoprivrednim kompanijama vrπe velik pritisak na odlu-ke o poljoprivrednim politikama, radi navodne obranenacionalne i regionalne prehrambene sigurnosti, kvalite-te i suvereniteta (Berthelot 2001.). “Poljoprivredni sek-


tor” nekako postaje kulturalno i politiËki izgraen takoπto utjeËe na politiËke odluke iznad diktata tehnokratskihrazmatranja o uËinkovitosti.

U stvarnosti je veÊina primjera uspjeπnog poljoprivred-nog razvoja i transformacije, Ëak i kada su nejednaki ilidiskriminirajuÊi, utemeljena na nekom obliku dræavnepotpore ili prisilnih mjera, ili jeftinim subvencioniranimunosima, kreditima, potporama primanjima, potporamacijenama proizvoda, shemama stabilizacije cijena iliagrarnom reformom (Byres 2003.: 69-73). U Africi, gdjeje poljoprivreda procijenjena kao slabo kompetitivna, slu-Ëajevi uspjeha ovisili su o razliËitim oblicima dræavne inter-vencije, bilo u marketingu i distribuciji materijala, bilo u is-traæivanju i javnoj infrastrukturi navodnjavanja. Kapitalis-tiËko ratarstvo u povijesti je ovisilo o raznim naËinima iz-ravne i neizravne dræavne potpore, raznim dræavnim sub-vencioniranjima i pritiscima dræave, i u kolonijalnim eko-nomijama s kapitalistiËkim ratarstvom i u dræavama s raz-liËitim agrarnim strukturama (Byres 2003.).

U isto vrijeme, veÊina primjera uspjeπne industrijalizaci-je utemeljena je na izdaπnim priljevima uvoza hrane, Ëes-to financiranima iz priljeva stranog kapitala, zajedno sdugoroËnim strukturnim promjenama (Sender i Smith1984). Prema tome, ideja da se neoliberalnom programumoæe suprotstaviti naginjanjem romantiËnim koncepti-ma nezavisnosti i suvereniteta nad hranom ili dobronam-jerne dræave naklonjene siromaπnim seljacima naivna je ipolitiËki kratkovidna.

ZAKLJU»AKPoljoprivreda je riskantan posao, pogotovo u zemlja-

ma u razvoju s nesofisticiranom tehnologijom i ranjivoπ-Êu zbog loπih vremenskih prilika, epidemija i loπe ruralneinfrastrukture. Zbog visokih rizika povezanih s potencijal-nim dobicima pod ovim uvjetima, seljake-ratare konven-cionalno se smatra nesklonima riziku. DopuπtajuÊi træiπ-nim silama da djeluju pod ovim stvarnim uvjetima, skupas promjenjivim cijenama i uvozom ispod træiπne cijene,mnogi seljaci ratari i (kvazi-)bezemljaπi mogli bi biti osu-eni na trajno stanje ranjivosti i neizvjesnosti. S vreme-nom bi se velik dio seljaka-ratara mogao prestati baviti ra-tarstvom, a njihovi uvjeti rada postati joπ nesigurniji. Ta-ko ekspanzija poljoprivredne proizvodnje, kao i ulaganjeu tehnoloπka poboljπanja i primjenu novih tehnika bez iz-ravnih poticaja dræave ili neke druge legitimne agencije,ostaju puke æelje.

Ako je poboljπanje “pristupa træiπtu” automatski inter-pretirano kao liberalizacija poljoprivrednih træiπta, odnos-no izlaganje ratara na Sjeveru i Jugu neizvjesnosti i ne-postojanosti meunarodnih træiπta ili odlukama divovskihmaloprodajnih agrokompanija koje kontroliraju razneslojeve proizvodnog lanca, treba oËekivati otpor obijusastavnica poljoprivrednih procesa, tj. malih ratara sa Sje-vera i ratara πto izvoze hranu s Juga. Na kraju, ostajunam oblici “pristupa træiπtu” i preferencijalni sporazumisklopljeni unutar reguliranih okvira koji ciljaju na zaπtituinteresa pojedinih biraËkih tijela u bogatim i siromaπnimzemljama. To je realna politika. Naizmjenice bi vlade ze-malja u razvoju trebale ponovno imati pravo zaπtititi svo-je ratare i primijeniti selektivne politike (na domaÊe cije-ne i uvoze) da bi povisile kompetitivnost svojih ruralnih

sektora, i to bez kaænjavanja kupaca hrane i u ruralnim iu urbanim podruËjima. Ovo pokazuje vaænost zaπtitnih iselektivnih politika za odræivo ratarstvo i druge forme po-ljoprivrednog razvoja. One bi trebale maksimizirati raz-vojni potencijal zemalja i omoguÊiti relativnu stabilnostzarada za poljoprivrednike i njihove radnike i u razvijenimzemljama i u onima u razvoju. Ovo je osobito vaæno u po-tonjima, koje disproporcionalno nose teret loπe osmiπlje-nih neoliberalnih poljoprivrednih eksperimenata.

(poglavlje iz knjige Saad-Filho, A. i Johnston, D. (eds.),Neoliberalism: A Critical Reader, Pluto Press, London,2005.)

Prof. dr. Carlos Oya predaje politiËku ekonomijurazvoja na School of Oriental and African Stu-dies u Londonu.

Prevela Dijana ∆urkoviÊ

1 Osim promicanja mikro-financijskih programa pod vodstvom NGO-a,„alternativni“ mehanizmi za ruralne kredite uopÊe se ne nude, Ëimese pojaËava kreditni pritisak reformi paradræavnih agencija.

2 EU obiËno troπi 40 milijardi eura godiπnje na poljoprivredne potporei potpore dohotka, πto obuhvaÊa velik dio budæeta EU. Reforme CAP-a bit Êe blage i ciljat Êe na neke od najveÊih ratarskih poduzeÊa, naj-viπe u Ujedinjenom Kraljevstvu (Berthelot 2001.). U svibnju 2002.predsjednik Bush najavio je paket potpora od 190 milijardi ameriËkihdolara za sljedeÊe desetljeÊe (BBC, 13. svibnja 2002.). Svi ovi novijirazvoji najavljuju malo promjena u protekcionistiËkom stavu ËlanicaEU i SAD-a, unatoË retorici slobodnog træiπta koriπtenoj u pregovori-ma s WTO-om.

LLIITTEERRAATTUURRAA

Bates, R. (1981) Markets and States in Tropical Africa: The PoliticalBasis of Agricultural Policies.

Berkeley: University of California Press.Berthelot, J. (2001) “The Reform of the European Union”s Farm Poli-cy”, Le Monde Diplomatique, April.

Bryceson, D. (1999) “Sub-Saharan Africa Betwixt and Between: RuralLivelihood Practices and Policies”, ASC Working Paper 43/1999, Lei-den: African Studies Centre.

Byres, T. (2003) “Paths of Capitalist Agrarian Transition in the Past andin the Contemporary World”, u: V.K. Ramachandran i M. Swaminat-han (ur.) Agrarian Studies: Essays on Agrarian Relations in Less-Deve-loped Countries. London: Zed Books.

Dyer, G. (2000) “Output per Hectare and Size of Holding: A Critique ofBerry and Cline on the Inverse Relationship”, Working Paper 101, De-partment of Economics, SOAS, University of London.

El-Ghonemy, R. (2003) “The Land Market Approach to Rural Develop-ment”, u: V.K. Ramachandran i M. Swaminathan (ur.) Agrarian Stu-dies: Essays on Agrarian Relations in Less-Developed Countries. Lon-don: Zed Books.

Gibbon P., Havnevik, K.J. and Hermele, K. (1993) A Blighted Harvest:The World Bank and African Agriculture in the Eighties. London: Ja-mes Currey.

Kay, C. (2002) “Chile”s Neoliberal Agrarian Transformation and the Pe-asantry”, Journal of Agrarian Change 2 (4): 464-501.

Kherallah, M., Delgado, C., Gabre-Madhin, E., Minot, N. i Johnson, M.(2002) Reforming Agricultural Markets in Africa. Baltimore: JohnsHopkins University Press.

Oya, C. (2001) “Large- and Middle-Scale Farmers in the Groundnut Sec-tor in Senegal in the Context of Liberalisation and Structural Adjust-ment”, Journal of Agrarian Change 1 (1): 123-62.

Ponte, S. (2002) Farmers and Traders in Tanzania. James Currey: Lon-don.

Sender, J. i Smith, S. (1984) “What is Right with the Berg Report andWhat”s Left of its Critics?”, IDS Discussion Paper 192, University ofSussex.

Schiff, M. i Valdés, A. (1992) The Political Economy of Agricultural Pri-cing Policy, vol. 4: A Synthesis of the Economics in Developing Coun-tries. London: Johns Hopkins University Press.

Schiff, M. i Valdés, A. (1998) Agriculture and the Macroeconomy. Po-licy Research Working Paper no. 1967. Washington, D.C.: WorldBank.


67

Financijske turbulencije u Maarskoj i Ukrajini sre-dinom listopada 2008. u vidno polje su uvele is-toËnu Europu kao potencijalno krizno podruËje.

Iako ulagaËi regiju Ëesto promatraju kao jedinstvenucjelinu, postoje osjetne razlike po pitanju osjetljivos-ti dræava u regiji na financijsku krizu. Posebno su ra-njive one dræave koje su vodile izrazito ortodoksnumonetarnu i gospodarsku politiku, odnosno koje senalaze u perifernoj poziciji unutar europske podjelerada. To vrijedi za baltiËke zemlje, Bugarsku, Ru-munjsku, ali i za Hrvatsku i Srbiju. U povoljnijem po-loæaju nalaze se dræave CEFTA-e: Poljska, SlovaËka,»eπka Republika i Slovenija, kao zemlje Eurozone.Meutim, kao „spasitelj“ u muci ne pojavljuje se Eu-ropska Unija, nego prije svega MMF, koji ponovnonameÊe iste neoliberalne mjere strukturne prilagod-be i liberalizacije kapitalnih tokova, Ëije dosadaπnjeposljedice bi, u skladu s pregovorima zemalja ËlanicaG20 o novoj globalnoj financijskoj arhitekturi, istov-remeno trebao sanirati.

PPrrvvii kkrriizznnii sslluuËËaajjeevvii:: MMaaaarrsskkaa ii UUkkrraajjiinnaa

Maarska se veÊ godinama broji meu kandidate zaizbijanje financijske krize: zbog proraËunskog defici-ta od skoro 10%BDP-a i trgovinskogdeficita od 4,8%BDP-a (IMF 2008a,28) unatoË gospo-darskoj stagnaciji u2008. godini. Pet-naestog listopadateËaj forinte pao jeza 7% u jednomedanu. Trgovanjedræavnim obvezni-cama privremenoje moralo biti obus-tavljeno, a uruπilesu se i vrijednostina burzi. Maarski

bankarski sustav izrazito je ovisan o dotoku deviza.60% kredita kuÊanstvima i poduzeÊima denotiranoje u devizama, najËeπÊe eurima (FAZ18.10.2008.,10), dok devize Ëine samo vrlo mali dioukupnih πtednih depozita. Krediti koje su plasiralemaarske banke s vremenom su se sve viπe financi-rali sredstvima iz inozemstva. Udio πtednih uloga uproljeÊe 2008. samo je neznatno nadmaπio udiosredstava iz inozemstva, koja iznose 35% (MagyarNemzeti Bank 2008a, 27). Meunarodni monetarnifond (MMF) vrlo se brzo izrazio spremnim osiguratikredit. EU se isprva pokazala manje spremnom. On-da je Europska srediπnja banka (ESB) ipak otvorilakreditnu liniju od poËetnih 5 milijardi eura za Maar-sku, ne bi li se osigurala opskrbljenost maarskogbankarskog sustava eurima. Na koncu ugovoreni pa-ket pomoÊi predvodi MMF, koji s iznosom od 12,5milijardi eura osigurava najveÊi dio paketa (naspram6,5 milijardi eura od strane EU-a i manjeg kreditaSvjetske banke). MMF postavlja uvjete koji su veÊpoznati iz mnogih prethodnih kriza: zahtijeva restrik-tivnu fiskalnu politiku, koja obuhvaÊa zamrzavanjeplaÊa i otpadanje 13. mjeseËne plaÊe za zaposlene ujavnom sektoru, ograniËavanje iznosa 13. mjeseËneisplate umirovljenicima kao i druga rezanja u socijal-

nom sektoru (Ma-gyar Nemzeti Bank2008b). Na taj na-Ëin Maarska bi po-novno trebala steÊi“povjerenje investi-tora”. Banke bisredstva trebale ko-ristiti za jaËanjevlastitog kapitala istvaranje jamstve-nog fonda za me-ubankarske kredite(ibid.). Time seMMF-ov program,koji vjerojatno moæ-emo smatrati uz-


IstoËna i Srednja Europa ifinancijska kriza - MMF kao “spasilac”

prof. dr. Joachim Becker

68

orom za sve buduÊe intervencije u regiji, kreÊe Ëvrs-to unutar okvira dosadaπnje logike restriktivne neoli-beralne fiskalne i novËane politike. Stabilizacijskemjere za banke krojene su prema specifiËnostima ak-tualne financijske krize i primarno idu u korist ino-zemnih institucija. Ove mjere ne dolaze uz striktneuvjete; naglasak, meutim, leæi na restrukturiranjudugovanja privatnih duænika koji otplaÊuju deviznekredite. MMF-ov program se ni na koji naËin ne bavistrukturnim problemom maarskog visokog stupnjaovisnosti o uvozu kapitala. Indikator za i dalje nesta-bilnu situaciju jest i dizanje osnovne kamatne stopeod strane maarske srediπnje banke za 3%. Svrhapolitike izrazito visoke kamatne stope oËito je spre-Ëavanje odljeva kapitala. Meutim, krajem studenogi poËetkom prosinca kamatna stopa u dva je korakaod po 0,5% ponovno djelomiËno sniæena (FAZ26.11.2008., 20). Meu graanima vlada velika ne-sigurnost. Financijska kriza velika je tema svih razgo-vora. Deviznim kreditima optereÊeni srednji slojevistrepe za svoje kredite, zaposleni za svoja radnamjesta.

U Ukrajini je situacija joπ dramatiËnija. Trgovinskideficit za 2008. u Global Financial Stability Report-u(IMF 2008a, 28, tab.1.5) procjenjuje se na 9,1%BDP-a, πto je skoro dvostruko viπe od kritiËne veliËi-ne. Zaduæenost u inozemstvu velikim dijelom je krat-koroËnog karaktera, pa je time i ranjivost u sluËajuprekida dotoka stranoga kapitala vrlo velika. Snaæanpad meunarodne konjunkture uslijed financijske kri-ze veÊ je sustigao ukrajinsku ËeliËnu industriju, kojapredstavlja kljuËni izvozni sektor dræave. Ukrajina jeistovremeno suoËena s rastom cijene plina, πto je do-velo do osjetnog pogorπanja trgovinske bilanse. Su-kobljavanje s Rusijom situaciju Ëini samo joπ eksplo-zivnijom. Sukladno tome, valuta je odgovarajuÊombrzinom slabila. U Ukrajini se bude sjeÊanja na finan-cijske krize devedesetih. ©tediπe su tako u jesen2008. u roku od tri tjedna povukle oko 3 milijardeameriËkih dolara. Banke su na to uvele isplatni limitna automatima, a srediπnja banka je zabranila prijev-remenu isplatu πtednih uloga kao i davanje deviznihkredita strankama koje nemaju prihode u devizama(Zasuń 2008a). Financijska kriza u Ukrajini poprimi-la je oblik poodmakle krize nacionalne valute i krizebankarskog sustava. Prati ju i dalekoseæna adminis-trativna paraliza, poπto je konkurentska borba izme-u predsjednika i premijerke, eskaliravπi u otvorenisukob, dovela dræavu do politiËke pat pozicije. To jeoteæalo Ëak i parlamentarno donoπenje kratkoroËnihstabilizacijskih mjera kao πto su podizanje dræavnogjamstva za πtedne uloge na iznos od 150.000 hrivnji(oko 20.000 eura) ili stvaranje stabilizacijskog fondaza banke. Trajnoj politiËkoj krizi unatoË, ekonomsko-politiËke mjere koje su bile uvjet za dobivanje kredi-ta od strane MMF-a na koncu su ipak donesene rela-tivno brzo. PolitiËke stranke su - s djelomiËnim izu-zetkom KomunistiËke partije - politiËki klubovi pos-lovnih ljudi. Kao takvima itekako im je stalo do gos-podarske stabilizacije. MMF se aktivirao kreditom od16,4 milijardi ameriËkih dolara. Situacija je meutim

i dalje ostala krajnje labilna. Bruto domaÊi proizvodu studenom 2008. pao je za 14,4% (Zasuń 2008b).Valuta je ostala izrazito nestabilna. Daljni pad teËajadoveo bi ukrajinske devizne duænike u vrlo ozbiljneprobleme. Kao i u Maarskoj, stabilizacija banakapredstavlja srediπnje nastojanje MMF-ova paketa. Iovdje su fiskalna i novËana politika restriktivno us-mjerene: minimalne plaÊe i primanja u javnom sekto-ru bit Êe realno zamrznuti, ali je, obzirom na razvid-no zaoπtravanje socijalne krize, predvien lagan real-ni porast socijalnih davanja od oko 0,8% BDP-a (IMF2008b, Schuller 2008.). Liberalnom temeljnom us-mjerenju politike odgovara i zahtjev za πto skorijimukidanjem kontrola tokova kapitala. Ovo potonje jeu interesu kako ukrajinskog, tako i meunarodnogkrupnog kapitala, ali Êe ranjivost Ukrajine u krizamasamo dodatno zaoπtriti. Kao πto je pokazala veÊ azij-ska kriza s kraja devedesetih, tako i kriza koja trajeod 2008. pokazuje da su dræave koje kontroliraju to-kove kapitala u tendenciji manje izloæene financij-skim krizama. Krediti MMF-a u svojoj jezgri pokazujukontinuitet s politikom MMF-a u proπlosti - s aktual-nim dodatkom nastojanja oko neposredne stabiliza-cije banaka. Krajem 2008., nakon Ukrajine, i Bjeloru-sija je zatraæila kredit od MMF-a u iznosu od oko 2,5milijarde dolara. Bjelorusko gospodarstvo obiljeæenoje snaænim dræavnim kontrolama, ali i osjetnim trgo-vinskim deficitom. OËito u anticipaciji tog kredita,bjeloruska nacionalna valuta poËetkom sijeËnja2009. devaluirana je za 20,5% (usp. IMF 2008e, Poc-zobut 2009.). Mjere predviene MMF-ovim progra-mom - kao πto su restriktivna javna investicijska poli-tika, restriktivna politika plaÊa i restriktivna kreditnapolitika - vode u suprotnom smjeru od dosadaπnje le-gitimacijske strategije Lukaπenkove vlade, prema ko-joj je Zapad neprijateljski raspoloæen. Ta legitimacij-ska strategija poËiva na gospodarskom rastu uteme-ljenom na industrijskoj proizvodnji i elementima soci-jalne zaπtite. Za oËekivati je da Êe njihovo smanjenjeoslabiti socijalnu bazu LLuukkaaππeennkkoovvaa autoritarnog re-æima.

NaroËito zaoπtravanje situacije u Maarskoj, kojaje dræava Ëlanica EU-a, dovelo je do kritiËnijeg pogle-da na regiju u cjelini. Financijski ulagaËi ne razlikujuBudimpeπtu od Praga i Varπave, sa æaljenjem je naprvoj stranici dnevnika Gazeta wyborzca ustanovioTomasz Prusek (2008.). I doista, meu istoËnoeurop-skim zemljama unutar i izvan EU-a postoje velike raz-like po pitanju osjetljivosti na krizu, iako regiju u cje-lini karakterizira visok stupanj ovisnosti o inozemstvui strukturna ovisnost o uvozu kapitala.

Financijalizacija u ovisnosti o inozemstvu i ekstremna izloæenost krizama

Meu dræavama Ëlanicama EU-a najranjivije su onekoje zauzimaju periferni poloæaj unutar europskepodjele rada i/ili vode vrlo rigidnu valutnu politiku.To vrijedi za baltiËke zemlje, Bugarsku i Rumunjsku.Estonija, Litva i Bugarska veÊ godinama imaju Cur-rency Board sliËan argentinskom iz devedesetih, gdje


69LLjjeettnnaa ππkkoollaa aannttiinneeoolliibbeerraalliizzmmaa

je koliËina novca u dræavi vezana uz koliËinu deviznihrezervi (vgl. Becker 2007., 263 ff.). Latvija je vodilarigidnu teËajnu politiku, a u Rumunjskoj je leu zad-njih godina zbog visokih kamata i dotoka kapitala re-alno osjetno porastao. Gospodarski model baltiËkihzemalja i Bugarske moæe se opisati kao „ovisna fi-nancijalizacija“ (Becker 2008.). Precijenjene valute ipolitika visokih kamatnih stopa dovele su do snaænihdotoka kapitala, koji su onda prvenstveno hraniliboom na træiπtu nekretnina. U Estoniji npr. cijene ne-kretnina su u nekim razdobljima rasle i do 70% go-diπnje (Workie i dr. 2008., 264, Tab. 3.5). Gospodar-ski boom zadnjih godina poËivao je dakle na potroπ-nji financiranoj kreditima i nastanku mjehura na træ-iπtu nekretnina. S druge strane, industrijski razvoj jestagnirao, jer su zbog precijenjene valute uvozni pro-izvodi bili jeftini. Trgovinski deficiti su odgovarajuÊevisoki. Trgovinski deficiti za 2008. za Bugarsku seprocjenjuju na 22,5% BDP-a, za Rumunjsku na14,4%, za Litvu na 12,1%, a - teπkom gospodarskompadu unatoË - za Latviju na 14,5%, a za Estoniju na9,2% BDP-a (IMF 2008a, 28, Tab. 1.5). Odgovaraju-Êom brzinom rasla je i vanjska zaduæenost tih zema-lja.

Kreditni rejting baltiËkih zemalja veÊ je sniæen, adotoci kapitala veÊ su prije nekoliko mjeseci poËelipresuπivati. Kao posljedica toga, gospodarski razvojEstonije i Latvije uruπio se. U Latviji je jedina velikabanka koja nije u stranome vlasniπtvu, Parex Bank, 8.studenog 2008. s 51% preπla u veÊinski dræavnovlasniπtvo. PoËetkom prosinca, u dogovoru s nadleæ-nim dræavnim instancama, i Parex Bank je ograniËilavisinu πtednih uloga koje graani mogu povuÊi sasvojih raËuna. U baltiËkim zemljama vrlo aktivneπvedske banke u vrlo su nezgodnom poloæaju. U slu-Ëaju da zbog izostanka dotoka kapitala iz inozem-stva (ili odljeva kapitala) u kombinaciji s uruπavanjemizvoza doe do znaËajnog pada valuta, kriza nacio-nalne valute u svim bi ovim zemljama vjerojatno do-vela i do bankarske krize. Velikidio potroπaËkih kredita denoti-ran je u devizama, dok duæniciprimaju plaÊe u domaÊim valu-tama. Slabljenje domaÊih valutatime bi dovelo do snaænog po-rasta deviznih dugovanja. Mno-gi privatni duænici tada viπe nebi bili u moguÊnosti otplaÊivatisvoje kredite. Latvija je bila prvabaltiËka zemlja koja je traæilastabilizacijski kredit od MMF-a iEU-a. “Bez podrπke, Latvija ne-Êe biti u stanju isplaÊivati plaÊei mirovine. Dræavi bi prijetila pla-teæna nesposobnost”, izjavio jelatvijski ministar financija AAttiissSSllaakktteerriiss u parlamentu (cit. poBaj 2008b). Krajem prosincaMMF je odobrio stand-by kreditod 1,68 milijardu eura. Svjetskabanka preuzela je dio od 400

milijuna eura stabilizacijskog paketa. Glavninu finan-cijskog tereta preuzeli su meutim EU (3,1 milijardeeura), nordijske zemlje s kreditima od 1,8 milijardueura, pojedinaËne istoËnoeuropske zemlje poput»eπke (200 milijuna eura), Poljske i Estonije (po 100milijuna eura), i Europske banke za obnovu i razvoj(100 milijuna eura; IMF 2008c, IMF 2008d, Baj2008d).

Srediπnji cilj MMF-ova stabilizacijskog programa,koji je definiran u suradnji s komisijom Europske uni-je, predstavnicima Europske srediπnje banke, ©ved-ske i drugih nordijskih zemalja, zadræavanje je teËaj-nog pariteta (IMF 2008d). S obzirom na dugogodiπ-nje dvoznamenkaste trgovinske deficite, postizanjetog cilja se meutim ne Ëini realistiËnim. SliËne oËaj-ne pokuπaje zadræavanja pariteta poduzele su prijefinancijske krize iz 2001/2002. i Argentina i Urugvaj- bez uspjeha. Da se paritet neÊe moÊi odræati naduæi rok uvia, Ëini se, i MMF. Kao izlazna strategijapercipira se brzo prikljuËenje Eurozoni. Zato je pro-gram prilagodbe pored stabilizacije financijskog sek-tora usmjeren i na poπtivanje fiskalnih kriterija za ula-zak u Eurozonu (IMF 2008d). Tome odgovara i dras-tiËnost planiranih proraËunskih rezanja, npr. rezanjeplaÊa zaposlenih u javnome sektoru za 15% (Baj2008d). MMF (2008d) oËekuje realni pad BDP-a u2009. od 5%. Meutim, i pad od 10% BDP-a finan-cijski struËnjaci procjenjuju moguÊim (Baj 2008d). Iz-lazna strategija preuzimanja eura nameÊe i odree-na pitanja: S jedne strane ostaje upitno hoÊe li Latvi-ji, s obzirom na razmjere vanjskotrgovinskog defici-ta, taj prijelaz uopÊe uspjeti. S druge je vrlo izglednoda bi proizvodnim sektorima po ulasku u Eurozonupo trenutaËnom teËaju prijetila dugoroËna stagnaci-ja, ako ne i regresija. VeÊ sada snaæna polarizacija nazemlje s visokim trgovinskim suficitom (izmeu osta-log NjemaËka, Nizozemska) i zemlje s deficitom (GrË-ka, Portugal, ©panjolska) dovodi do jakih internih na-petosti i opasnosti od strukturne krize u Eurozoni

(Grahl 2008., 95). Katastrofalnigospodarski poloæaj Latvije do-veo je i do otvorene represijenad kritiËarima dræavne politike.SvjedoËanstvo o tome daje uoæujku 2007. donesena odredbakoja za πirenje laænih informacijao stanju latvijskog financijskogsustava prijeti i s do dvije godinezatvora. Kao prva ærtva odred-be, na 48 sata pritvoren je do-cent Ventspils University Colle-gea, koji je javno savjetovao pro-tiv πtednje u domaÊoj valuti (Baj2008a).

U Estoniji, koja se takoer veÊnalazi u recesiji, nadaju se da imkredit MMF-a neÊe biti potre-ban. Za to se navode dva razlo-ga: u proπlosti usmjerena politi-ka prema proraËunskim suficiti-ma i navodno stabilna pozicija

70

πvedskih banaka, koje zauzimaju centralan poloæaj uestonskom bankarskom sustavu (Baj 2008c). Timese, meutim, previa da je glavni problem baltiËkihzemalja prevelika privatna zaduæenost, a ne javnadugovanja. Osim toga se zanemaruje da nabavkadeviza za ove dræave predstavlja kljuËni problem.Upitno je i u kojoj mjeri bi πvedska dræava podmirilagubitke πvedskih banaka na Baltiku. Vrlo je vjerojat-no da bi πvedske banke oËekivale potporu baltiËkihvlada. U EU-u nije jasno regulirano koje bi dræave bi-le duæne preuzeti obveze pomoÊi bankama.

Sve te zemlje - baltiËke dræave, Bugarska i Rumunj-ska - ekstremno su ovisne o uvozu kapitala, a bile bikandidati za valutnu i bankarsku krizu sliËnu onimakakve su pretrpjele Argentina i Urugvaj 2001/2002.i bez financijske krize u zemljama srediπta. Meu-tim, trgovinski deficit i vanjski dug ovdje su bræe ras-li nego u Latinskoj Americi devedesetih, jer financij-ski investitori oËito raËunaju na zaπtitni kiπobran EU-a (usp. Onaran 2007.). BaltiËke zemlje (meutim nei Bugarska i Rumunjska) kao zemlje Ëlanice sustavaERM II, koji predstavlja predkorak do preuzimanjaeura, doista imaju pravo na potporu Europske sre-diπnje banke. To bi meutim u najboljem sluËajuublaæilo uËinke krize. Devalvacija i teπka recesija Ëi-ne se neizbjeænima. TrenutaËni model rasta, koji po-Ëiva na ekstremnom uvozu roba i kapitala nije odræ-iv.

Kandidati za krizu izvan EU-a: Srbija i Hrvatska

SliËna situacija kao u ovoj skupini istoËnoeurop-skih zemalja Ëlanica EU-a vlada i u dræavama nasljed-nicama Jugoslavije, pri Ëemu bi trgovinski deficit u2008. za Hrvatsku trebao iznositi 10%, a za Srbiju17,4% (MMF 2008a, 28, Tab. 1.5.). I Hrvatska i Sr-bija i Crna Gora joπ uvijek pate od dugoroËnih pos-ljedica ekonomske dezintegracije Jugoslavije i uËina-ka rata. Ovdje bi socijalne posljedice financijske kri-ze bile posebno teπke. U dræavama nasljednicamaJugoslavije teπke financijske krize ranih devedesetihjoπ nisu zaboravljene. ©tediπe su odgovarajuÊe ner-vozni. Dræave regije uruπavanje povjerenja pokuπa-vaju sprijeËiti dræavnim garancijama za πtedne ulo-ge. Strukturni problemi poput ektremnog trgovin-skog deficita i visoke zaduæenosti u inozemstvu oËi-tuju se, meutim, prije svega kao devaluacijski priti-sak na nacionalne valute. Hrvatska je u 2009. suo-Ëena s iznimno visokim obvezama otplate inozem-nih kredita, pa tjednik Nacional veÊ nazire dolazakdræavnog bankrota (©imatoviÊ 2008.). Dvanaestogstudenog 2008. predstavljeni krizni program i po us-mjerenju i po retorici odgovara protukriznim mjera-ma Argentine zadnjih mjeseci prije njezina financij-skog kolapsa. S obzirom na visoku zaduæenost ustranim valutama i kuÊanstava i poduzeÊa najviπi ciljpredstavlja branjenje teËaja kune. To se æeli postiÊiizrazito deflacijskom gospodarskom politikom - iz-meu ostalog zamrzavanjem plaÊa u javnom sekto-ru i ekstremno restriktivnom fiskalnom politikom (Li-povac 2008.). U Hrvatskoj taj paket mjera nadogra-

en je zahtjevom za socijalnim paktom koji bi tre-bao obuhvaÊati i sindikate. Poπto protuusluge nisurazvidne, sindikati su suzdræani i odbijaju pristanakna rezanje plaÊa. Srpski dinar veÊ je popustio, a srp-ska vlada je u pregovorima s MMF-om. U Srbiji supoveÊanje penzija i proraËunski deficit predstavljaleteme oko kojih su se vodile politiËke bitke (usp. Mi-loπeviÊ 2008.). I protukrizna politika dræava nasljed-nica Jugoslavije usmjerena je dakle na oËuvanje va-lutnog pariteta i slijedi “klasiËne” restriktivne recep-te MMF-a.

PrijeteÊa izvozna kriza u Poljskoj, SlovaËkoji »eπkoj

Osim u Sloveniji, koja je takoer Ëlanica EU-a, osjet-ljivost na krizu u Poljskoj, »eπkoj i SlovaËkoj znaËaj-no je manja od izloæenosti baltiËkih zemalja, Ru-munjske, Bugarske i Maarske. Ova skupina zema-lja slijedila je politiku ovisne izvozno orijentirane in-dustrijalizacije (Becker 2008). U Poljskoj, »eπkoj iSlovaËkoj vanjskotrgovinski deficit je niæi, pa bi se za2008. trebao kretati izmeu 2,9% (»eπka) i 4,6%(Poljska) (MMF 2008a, 28, Tab. 1.5). U ovim zemlja-ma razlog deficita nije negativan omjer izvoza u od-nosu na uvoz, nego visoke repatrijacije profita u ino-zemstvo (kao i niske kamatne stope). Ovisnost ouvozu kapitala nije toliko ekstremna kao kod zema-lja ovisne financijalizacije. S druge strane, u ovimzemljama sve su osjetniji zastoji u meubankarskomkreditiranju. Privatni duænici preteæito su zaduæeni udomaÊoj valuti, tako da bi devalvacija imala manjedalekoseæne posljedice za bankarski sektor. U ovojskupini zemalja pod dosad najsnaænijim pritiskombio je poljski zloti, dok je slovaËka kruna, u oËekiva-nju skorog ulaska SlovaËke u Eurozonu 1. sijeËnja2009., zasad stabilna. I ove tri zemlje, meutim,moraju raËunati s jakim slabljenjem izvozne ko-njunkture. Na to upuÊuju i prvi podaci iz jeseni2008. godine. Tako je Ëeπka trgovinska bilansa u lis-topadu doæivjela najgore pogorπanje od 1994. godi-ne. Na godiπnjoj razini izvoz je oslabio za 10,7%, Ëe-mu je posebno pridonio pad izvoza automobila (Pro-cházka 2008.). Posebno ranjiva na pad potraænje zaautomobilima je SlovaËka, 40% Ëijeg izvoza Ëine au-tomobili (Okáli i dr. 2008., 42). S opadanjem izvozai vanjskotrgovinska bilanca i gospodarski razvoj Polj-ske, SlovaËke i »eπke bit Êe izloæeni rastuÊim pritis-cima. Masivna otpuπtanja veÊ su zapoËela. Dosad suprvenstveno zahvatila radnu snagu na odreeno vri-jeme - privremene radnike i radnike iz inozemstva.Poljska vlada je najavila mjere koje bi trebale pomo-Êi odræavanju konjunkture. S obzirom na relativnoveliko unutarnje træiπte, kejnzijanski orijentiranemjere trebale bi biti uËinkovitije nego u sluËaju izra-zito izvozno orijentiranih ekonomija SlovaËke i »eπ-ke. U usporedbi sa zemljama s izrazito visokim vanj-skotrgovinskim deficitom i visokim stupnjem nefor-malne vezanosti za euro, Poljska, SlovaËka, Sloveni-ja i »eπka raspolaæu sa sveukupno znatno veÊimekonomsko-politiËkim prostorom za djelovanje.


71

Perspektive

Posebno izraæenu ranjivost, odnosno zahvaÊenostkrizom, pokazuju one zemlje istoËne Europe koje suvodile politiku ovisne financijalizacije na temeljuprecjenjenog teËaja domaÊe valute. U njihovom slu-Ëaju visoki vanjskotrgovinski deficit i izrazita ovisnosto uvozu kapitala imaju dalekoseæne negativne pos-ljedice. SuoËen s globalnom financijskom krizom, ta-kav gospodarski model otkriva svoje granice, ali bineminovno doveo do teπke krize i bez nje. Neπto bo-lje stoje zemlje s ovisnom izvoznom industrijom. Nji-hova ovisnost o uvozu kapitala je manja. Njihov raz-vojni model ih, meutim, Ëini osjetljive u sluËaju pa-da izvoza roba.

Financijskim sustavom istoËne Europe - sa Sloveni-jom kao kljuËnom iznimkom - u izrazito visokoj mje-ri dominiraju strane banke. U nekim dræavama poputEstonije, Litve, SlovaËke ili »eπke, strane banke dræegotovo 100% bankarske aktive (Raviv 2008., 303,slika 1). U regiji su posebno aktivne austrijske, grËke,πvedske i talijanske banke. Pritom su austrijske ban-ke gotovo u cijeloj regiji - s izuzetkom baltiËkih zema-lja i Poljske - vrlo jako zastupljene. Velike austrijskebanke prethodnih godina velik dio svojih profita iz-vlaËile su iz istoËne Europe. Tako je 61,4% neto pro-fita Erste Bank u 2005. godini dolazilo iz srednjois-toËne Europe, dok postotak za RZB grupe iznosi oko40% (ibid., 307). Uz to je inozemni dug razliËitih is-toËnoeuropskih dræava u vrlo velikoj mjeri koncentri-ran kod austrijskih banaka. Aktivnosti grËkih i πved-skih banaka geografski su ograniËenije, ali su zatokoncentrirane u posebno problematiËnim regijama:jugoistoËnoj Europi i baltiËkim zemljama. Inozemnebanke i vlade koje iza njih stoje nastoje stabiliziratibankarski sustav istoËne Europe. Stoga ne Ëudi da jedirektna potpora bankama jedan od centralnih stu-bova dosadaπnjih paketa mjera potpore istoËnoj Eu-ropi. Pored toga se - sukladno tradiciji programastrukturne prilagodbe MMF-a i Svjetske banke - pr-venstveno odlikuju vrlo restriktivnom, dijelom Ëakdeflacijski usmjerenom, gospodarskom politikom. Ti-me se gospodarska politika istoËnoeuropske periferi-je u veÊini sluËajeva razlikuje od zapadnoeuropskihzemalja, gdje srediπnje banke i vlade gospodarstvuosiguravaju gotovo neograniËenu likvidnost, a poredtoga sprovode kejnzijanski orijentirane, iako dostaslabe kontracikliËke mjere. Odgovornost za progra-me potpore istoËnoj Europi zasad ne leæi kod Europ-ske unije, nego kod MMF-a. Tu se joπ jednom jasnooËituje podjela Europske unije na dva nejednaka di-jela, ali i upitnost namjera MMF-a da doista sprove-de stvaran zaokret u regulaciji globalnih financijskihtræiπta.

PPrreevveeoo SSttiippee ∆∆uurrkkoovviiÊÊ

Prof. dr. Joachim Becker predaje na ViennaUniversity of Economics and Business Admi-nistration, te je zaposlen u Institute for Inter-national Economics and Development.

(Tekst je izvorno objavljen u veljaËi 2009. u: MarioCandeias, Rainer Rilling (Izd.), Krise. Neues vom Fi-nanzkapitalismus und seinem Staat, Texte / Rosa-Luxemburg-Stiftung; Bd. 55, Berlin: Karl Dietz Verlag2009.)

LLiitteerraattuurraa

BBaj, Leszek, Pierwszy aresztowany za mówenie o kryzysie, u: Gaze-ta wyborcza, 8.12.2008a, www.gospodarska.gazeta.pl/gospodar-ska/2029020,33181,6040788.html

Baj, Leszek, Upadek bal⁄ tckiego tygrysa, u: Gazeta wyborcza,10.12.2008b,

www.wyborcza.pl/2029020,82244,6045363.htmlBaj, Leszek, Estońcy uchronia˛ sie˛ przed powaz·nym kryzysem?,u: Gazeta wyborcza, 14.12.2008c,

www.wyborcza.pl/2029020,8244,6062003.htmlBaj, Leszek, UE poratuje L⁄ otwe˛ , u: Gazeta wyborcza,21.12.2008d, www.wyorcza.pl/2029020,82244,6089112.html

Becker, Joachim, Dollarisation in Latin America, Euroisation in Eas-tern Europe: Parallels and Differences, u: J. Becker u. R.Weissenba-cher (Izd.), Dollarization, Euroization and Financial Instability. Cen-tral and Eastern European Countries between Stagnation and Fi-nancial Crisis?, Marburg 2007, 223-78

Becker, Joachim, Der Drang nach Osten: wirtschaftliche Interessenund geopolitische Strategien, in: Kurswechsel, Nr. 4, 2008

GGrahl, John, The EU and the Credit Crisis, u: Kurswechsel, Nr. 4,2008, 94-98

IIMF, Global Financial Stability Report. Financial Stress and Delevera-ging. Macro-Financial Implications and Policy,Washington D.C.2008a

IMF, IMF Approves US-Dollar 16.4 Billion Stand-By Agreement forUkraine, Washington D.C. 2008b,

www.imf.org/external/np/sec/pr/2008/pr08271.htmIMF, IMF Statement on Latvia, Washington D.C. 2008c,www.imf.org/external/np/sec/pr/2008/pr08310.htm

IMF, IMF Executive Board Approves ¤ 1.68 Billion (US$ 2.35 Billion)Stand-By Agreement for Latvia, Washington D.C. 2008d,www.imf.org/external/np/sec/pr/2008/pr08345.htm

IMF, IMF Set to Lend $ 2.5 Billion to Belarus, Washington D.C.2008e, www.imf.org/external/pubs/ft/survey/so/2008/CAR123198A.htm

LLipovac, Marijan, U 2009. zamrzavanje rasta plaÊa?, u: Vjesnik,13.11.2008, 3.

MMagyar Nemzeti Bank, Report on Financial Stability. Update Octo-ber 2008, Budapest 2008a.

Magyar Nemzeti Bank, Stand-by Agreement, Budapest 2008b,www.english.mnb.hu/engine.aspx?page:mnben_stand-by_agreement

MiloπeviÊ, Milan, Teæe je upravljati nego obeÊanja davati, u: Vreme,13.11.2008, www.vreme.com/cms/view.php?print=yes&id=743694

OOkáli, Ivan, i. dr., Hospodarský vývoj Slovenska v roku 2007, Bra-tislava 2008.

Onaran, Özlem, International financial markets and fragility in Eas-tern Europe: “Can it happen” here?, u: J. Becker u. R.Weissenba-cher (Izd.): Dollarization, Euroization and Financial Instability. Cen-tral and Eastern European Countries between Stagnation and Fi-nancial Crisis?, Marburg 2007, 129-48.

PPoczobut, Andrzej, Najwie˛ksza dewaluacja bial⁄ oruskiej walutyod 14 lat, u: Gazeta wyborcza, 2.1.2009,

www.gospodarska.gazeta.pl/gospodarska/2029020,33181,6117168.htmlProcházka, Martin, Krize stáhla obchod s cizinou do deficitu, u: Pra-vo, 9.12.2008, www.pravo.novinky.cz/p288a18a.php

Prusek, Tomasz, We˛gierski syndrom, u: Gazeta wyborcza, 18.-19.10.2008, 1.

RRaviv, Or, Chasing the dragon east: exploring the frontiers of Wes-tern European finance, u: Contemporary Politics, 14. god., 2008,H. 3, 297-314.

SSchuller, Konrad, Schlaflose Nächte, u: FAZ, 15.12.2008, 12.©©imatoviÊ, Mislav, Bez pomoÊi MMF-a dræava u bankrotu, u: Nacio-nal, 11.11.2008, 10-13.

WWorkie, Menbere T., i. dr., Vývoj a perspektívy svetovej ekonomi-ky, Bratislava 2008.

ZZasuń, Rafal⁄ , Czy Ukrainie grozi katastrofa, u: Gazeta wyborza,16.10.2008,www.gospodarska.gazeta.pl/gospodarsak/2029020,69866,5820674.html

Zasuń, Rafal., Brankrut Ukraina?, u: Gazeta wyborcza, 20.-21.12.2008b.


72

Devedesete su godine po pitanju visokog obrazo-vanja i znanosti ostale u sjeÊanju po emblemat-skoj izjavi „kilo mozga, dvije marke”. SljedeÊe je

desetljeÊe predstavljalo suprotnost, pa tako i u retori-ci, jer je upravo taj segment druπtva doæivio turbulent-ne promjene: od Bolonjskog procesa, osnivanja tri no-va sveuËiliπta i Ëitavog niza drugih visokoobrazovnihustanova, poveÊanja broja studenata do, na koncu,studentske blokade koja je sve te promjene dovela ukritiËki kontekst i poËela postavljati pitanja o komerci-jalizaciji visokog obrazovanja. RetoriËki zaokret bio jeodraz donoπenja novih javnih politika vezanih uz obra-zovanje te potrebe da ih se legitimira, pri Ëemu je kao„mobilizirajuÊa metafora” najËeπÊe figurirao pojam„druπtvo znanja”.

Antropologija javnih politika1 ukazuje na naËine nakoji se formiraju i perpetuiraju takve metafore, poku-πavajuÊi istovremeno rekonstruirati odnose moÊi i po-litiËke tendencije koji se kroz njih reflektiraju. Na tomeÊu tragu pokuπati sagledati javne politike visokogobrazovanja u Hrvatskoj u proteklom desetljeÊu.

Epoha tranzicije prema izvrsnosti i ljudskom kapitalu: primjer NjemaËke

Dva vaæna momenta retorike koja je dolazila iz Mi-nistarstva znanosti, obrazovanja i πporta (dakle, osobi-to za vladavine HDZ) bila su poveÊanje broja visokoo-brazovanih i postizanje znanstvene izvrsnosti. Ta dvacilja meusobno su komplementarna, meutim, pita-nje je koliko je moguÊe, i ako da na koji naËin, postiÊiih istovremeno.

NjemaËki sociolog RRiicchhaarrdd MMüünncchh u 2007. je izdaoknjigu „Die akademische Elite”2 u kojoj komentira nje-maËku „Exzellenzinitiative”, tj. program ciljanog jaËa-nja izvrsnosti njemaËke znanosti putem dræavnog fi-nanciranja najboljih projekata, sveuËiliπta i istraæivaË-kih mreæa. Iako je knjiga izvrstan uvid u probleme zna-nosti osobito u kontekstu van Sjedinjenih AmeriËkihDræava, za potrebe ovog Ëlanka zaustavit Êu se samona poglavlju koje se tiËe izvrsnosti u kontekstu njenogciljanog razvijanja (Münch, 2007: 297-316).

Masovnost visokog obrazovanja u socijaldemokrat-

skoj epohi oËitovala se u izgradnji velikog broja novihvisokoobrazovnih ustanova u NjemaËkoj s posebnombrigom o regionalnom razvitku.

Münch govori o tri epohe njemaËkih sveuËiliπta iznanosti - humboldtovskoj (1810-1965)3, dahrendorf-skoj (1966-1982)4 i beckerovskoj (1982. do danas)5.Posljednje dvije epohe predstavljaju prijelaz s emanci-patorskog naËela „obrazovanje je graansko pravo”koje su propagirali njemaËki socijaldemokrati premashvaÊanju obrazovanja kao izvora ljudskog kapitala.(Münch, 2007: 301). Masovnost visokog obrazovanjau socijaldemokratskoj epohi oËitovala se u izgradnjivelikog broja novih visokoobrazovnih ustanova u Nje-maËkoj s posebnom brigom o regionalnom razvitku.No, porast kompetitivnosti i rangiranja u svjetskomobrazovnom prostoru fokus je promijenio s obrazov-ne baze na probleme izvrsnosti u meunarodnomkontekstu, a meunarodne rang liste njemaËka sveu-Ëiliπta nisu prepoznavale kao pripadnike kruga najbo-ljih svjetskih ustanova. Reakcija na ovu situaciju bila je„Exzellenzinitiative” (inicijativa za izvrsnost) iz 2004.godine, pomno osmiπljen program jaËanja znanosti usvrhu postizanja izvrsnosti njemaËkih sveuËiliπta, kao imoguÊnosti usporedbe njihovog rada. SliËni procesiodvijali su se i u drugim europskim zemljama.

Hrvatsko obrazovanje u procjepu: problemi izvrsnosti i socijalnog ukljuËivanja

Hrvatsko obrazovanje trenutno se nalazi u situacijida je razapeto izmeu dahrendorfskog emancipator-skog ideala i beckerovskog neoliberalnog ideala. Velikbroj sluæbenih dokumenata MZO©-a ukazuje na potre-bu poveÊanja broja visokoobrazovanih, a jedan odprogramskih ciljeva je i decentralizacija visokog obra-zovanja. Politika koju provodi MZO© iza sebe ima isteciljeve kakve je imala njemaËka obrazovna ekspanzijadahrendorfovske epohe, a jedna od glavnih misli jeupravo ispravljanje stanja koje je dovelo do zaostaja-nja Hrvatske - smanjenje duæine studiranja, efikasnijipristup obrazovanju, poveÊanje vrlo niskog stupnjazavrπnosti, jaËanje infrastrukture, regionalni razvoj i,opÊenito gledano, poveÊanje masovnosti studiranja.

OObbrraazzoovvaannjjee

IskljuËeni u druπtvu znanja

mr.sc. Sven MarceliÊ

73

Ove teænje, proizaπle iz dahrendorfskog ideala, ni-su novost u Hrvatskoj, jer su se joπ u sedamdesetimavodile sliËne rasprave (ÆÆuuppaannoovv66,, VVrraanniicckkii77) o odnosumasovnosti i elitizma. Ideoloπki su razlozi tada nagla-πeno masovnost stavljali ispred elitizma, ali se veÊ on-da uvidjelo da se treba snaæiti i razvoj znanosti putemkvalitetnije infrastrukture. No, promijenjeni kontekstdanaπnjeg politiËkog trenutka Hrvatsku uvodi u raz-doblje potpuno promijenjene retorike, gdje na snazidobivaju pojmovi kao πto su „konkurentnost”, „kom-petitivnost”, „izvrsnost”, „kreativnost”... Okvir unutarkojeg Hrvatska æeli funkcionirati je okrenut poveÊanjuvlastite kompetitivnosti na svjetskom nivou i da bi seuklopila, ona mora pratiti trendove koje diktiraju po-najprije SAD i Europska unija, kako po pitanju funkcio-niranja znanosti, tako i prateÊe infrastrukture, ali i stu-dentske mobilnosti i mnogih drugih Ëimbenika. To po-drazumijeva i inzistiranje na kvaliteti studiranja i znan-stvenog rada, snaæenje istraæivaËkog potencijala i nje-govo povezivanje s ekonomijom, ukratko sve ono πtoEuropska unija namjerava poticati programima kaoπto su FP7 ili Eureka8.

Masovnost i izvrsnost nose sa sobom, dakle, dva od-vojena cilja utemeljena na razliËitim pretpostavkama,a ono πto im je zajedniËko je da zahtijevaju specifiËnejavne politike. U tom je smislu hrvatsko obrazovanje uprocjepu, s jedne strane nameÊuÊi potrebu da se upi-suje sve veÊi broj ljudi na visokoobrazovne ustanove,meutim bez dovoljno razraenog socijalnog progra-ma ukljuËivanja 9, a s druge da bude konkurentno seuropskim zemljama, meutim bez dovoljno snaænihprograma razvijanja izvrsnosti (na tragu njemaËke Ex-zellenzinitiative)10. Na taj se naËin hrvatsko visoko πkol-stvo naπlo u situaciji da moradostizati dosege europskog isvjetskog standarda u dva odvo-jena polja, istovremeno pazeÊi dane zapostavi niti jedno od njih.Idealna situacija bila bi predstav-ljena druπtvom koje istovremenoima i mehanizme ukljuËivanja inajugroæenijih skupina u svoju πi-roku mreæu sveuËiliπta, nudeÊipritom vrhunske uvjete onim naj-boljima, iz Ëega proizlaze meu-narodno konkurentni i relevantnirezultati. Naæalost, realnost je daHrvatska ima sustav visokogobrazovanja koji favorizira nekesegmente unutar druπtva, a znanstveni rezultati su umeunarodnom kontekstu marginalni, pri Ëemu nijepomogla ni financijska kriza posljednjih godina, kao nineadekvatno provoenje Bolonjske reforme.

Socijalna iskljuËenost i njezina regionalna dimenzija

No, s obzirom da je tematika ovog niza kolumni pr-venstveno socijalna dimenzija studiranja, zanemarit Êuproblem izvrsnosti i posvetiti zadnji dio teksta proble-mima socijalnog ukljuËivanja. Socijalna je iskljuËenost

viπeslojan fenomen i pogaa druπtvo na viπe razina, aveÊina njih je opisana u tekstovima koji su navedeni ufusnoti 9. Ono πto bih dodatno æelio uvesti u raspravuje izostanak detaljnijeg problematiziranja regionalnedimenzije, odnosno distribucije visokoobrazovanih uhrvatskim regijama.

Masovnost studiranja svakako je poæeljan cilj, aliako nije praÊena odreenim programima koji uzimajuu obzir nejednakosti koje postoje u druπtvu, one Êe bi-ti reproducirane kroz sustav. Konkretno, u regional-nom smislu to znaËi sljedeÊe - 2001. godine u Hrvat-skoj su postojale velike regionalne razlike u podruËjuobrazovnog postignuÊa, pri Ëemu su najslabije rezul-tate imale one æupanije u kojima je socijalna iskljuËe-nost bila najveÊa 11. Konkretno, ne raËunajuÊi Zagrebkao posebnu æupaniju, najslabije je plasirana Krapin-sko-zagorska æupanija sa 7,84% stanovniπtva izmeu25 i 64 godine sa zavrπenim visokim obrazovanjem, anajbolje Primorsko-goranska s 19,81%. U Hrvatskoj jetada postojalo osam æupanija s ispod 10% visokoobra-zovanih u reËenoj populaciji.

ZakljuËak: socijalno ukljuËivanje kao pretpostavka druπtva znanja

Socijalne implikacije cijelog problema su dvostrukoograniËavajuÊe. Ukoliko obrazovanje shvatimo kaoosobni resurs, u skladu s beckerovskom paradigmom,vidjet Êemo da su neki slojevi sustavno u situaciji sla-bijeg pristupa. Ukoliko pak uzmemo u obzir emanci-pacijsku i modernizacijsku dimenziju dahrendorfskogprincipa i nuænost izbjegavanja „obrazovne katastro-fe” 12, vidjet Êemo da slabije zahvaÊa te iste slojeve.

Naravno, shvaÊanje obrazovanjakao resursa ili kao emancipacij-skog mehanizma nije meusob-no iskljuËivo - poanta je da su ne-ke skupine iskljuËene iz oba kon-teksta.

U tom je smislu rasprava o sa-dræaju visokog πkolstva u zadnjihgodinu dana (s time da je, daka-ko, studentska blokada bila kata-lizator) bila i osporavanje sluæbe-ne retorike i mobilizirajuÊe meta-fore „druπtva znanja”, uz uvoe-nje novih tema kao πto su komer-cijalizacija i socijalna dimenzija iodmak od tehniËkih indikatora i

rasta u svrhu dostizanja raznih „benchmarka”, πto jebio primarni legitimizacijski diskurs vezan uz politikuobrazovanja13. Socijalna iskljuËenost sa svim svojim di-menzijama konstitutivan je dio okvira u kojem se raz-vija druπtvo znanja, dapaËe, njegova pretpostavka, itek s tim na umu moæe se razviti kvalitetne programeukljuËivanja u masovno obrazovanje. Obrazovni pro-grami ne mogu polaziti od stanoviπta da svi imaju isteili pribliæne poËetne pozicije, jer druπtvo znanja je i da-lje druπtvo, sa svim nejednakostima, preprekama i po-teπkoÊama koje neke pogaaju viπe, a neke manje, iupravo je tu vaænost dimenzije socijalnog ukljuËivanja.


Masovnost studiranjasvakako je poæeljan cilj,ali ako nije praÊenaodreenim programimakoji uzimaju u obzir ne-jednakosti koje postojeu druπtvu, one Êe biti reproducirane kroz sustav.

”

“

74

Odnosno, za kraj bi valjalo parafrazirati MMaarrggaarreettTThhaattcchheerr - „there IS such thing as society”. A druπtve-na iskljuËenost reflektirat Êe se i u druπtvu znanja,ukoliko se taj problem ne uzme u obzir.

(H-alter, oæujak 2010.)

Mr.sc. Sven MarceliÊ je asistent na Odjelu zasociologiju SveuËiliπta u Zadru.

1 Prema Shoreu i Wright (str. 9), javne su politike „antropoloπkifenomen” koji se moæe iπËitavati na razne naËine: „kao kulturnitekst, sredstvo klasifikacije razliËitih znaËenja, narativi kojiopravdavaju ili osuuju postojeÊe stanje ili kao retoriËka sredst-va i diskurzivne formacije koje sluæe tome da bi ojaËale moÊ ne-kih skupina, a oslabile druge” - Shore, Chris i Wright, Susan(1997): „Policy - A new field in anthropology”, u: Anthropologyof Policy: Critical Perspectives on Governance and Power. Lon-don: Routledge, str. 3-39.

2 Münch , Richard (2006): Die akademische Elite. Zur sozialenKonstruktion wissenschaftlicher Exzellenz. Frankfurt a.M.: Suh-rkamp

3 Alexander von Humboldt (1767-1835) - njemaËki jezikoslovac,reformator modernog sveuËiliπta

4 Ralf Dahrendorf (1929-2009) - njemaËki sociolog, autor knjige„Bildung ist Bürgerrecht; Plädoyer für eine aktive Bildungspoli-tik”

5 Gary S. Becker (1930) - ameriËki ekonomist, razvijao konceptljudskog kapitala, posebno vezano uz obrazovanje

6 Æupanov, Josip (1977): „Koncepcija sveuËiliπta - jedno preispiti-vanje i socijalistiËki program”, u: Sociologija i samoupravljanje.Zagreb, ©kolska knjiga, str. 117-124.

7 Vranicki, Predrag (1982): „SveuËiliπte i kultura”, u: SocijalistiËkaalternativa. Zagreb, ©kolska knjiga, str 277-349.

8 FP7, odnosno Seventh Framework Programme for Researchand Technological Development glavni je instrument financira-nja znanosti unutar EU, sa πestogodiπnjim proraËunom od 51milijarde eura u periodu 2007-2013, dok je EUREKA program zapovezivanje znanosti i gospodarstva.

9 O tome viπe u dokumentu „Policy preporuke za poveÊanje jed-nakog pristupa visokom obrazovanju u Hrvatskoj”, IRO 2009.(http://www.iro.hr/userdocs/File/IRO_Policy_preporu-ke_2008.pdf) te u PuziÊ, 10 Doolan, Dolenec (2006) „Socijalnadimenzija Bolonjskog procesa i (ne)jednakost πansi za visokoobrazovanje: neka hrvatska iskustva” (http://www.idi.hr/ima-ges/Sociologija%20sela%202006-2-3.pdf), MiliËeviÊ, Dolenec(2009). “Razvoj socijalne dimenzije u obrazovanju: izvjeπtaj zaHrvatsku” (www.fes.ba/publikacije/200906Analiza_Hrvat-ska.pdf) i MatkoviÊ (2009) „Pregled statistiËkih pokazatelja par-ticipacije, prolaznosti i reæima plaÊanja studija u Republici Hrvat-skoj 1991.-2007.”, u: Revija za socijalnu politiku, 16 (2): str.239-250

10 ©to se oËituje i u tome da hrvatska sveuËiliπta redovito izostajus relevantnih svjetskih i europskih lista, politika financiranja pro-jekata je problematiËna i Ëesto je naginjala „uravnilovci”, a cen-tri izvrsnosti, koji su najavljivani, zasad ne postoje. Takoer, tekje ove godine donesen Zakon o osiguravanju kvalitete u viso-kom obrazovanju.

11 O tome viπe u „Saæetak izvjeπÊa o druπtvenom razvoju Hrvatska2006. Neumreæeni: Lica socijalne iskljuËenosti u Hrvatskoj”, Re-vija za socijalnu politiku, 8 (3) 2001: str. 65-84., posebno str.67.

12 Pojam obrazovne katastrofe, „die Bildunsgkatastrophe”, u Nje-maËkoj otprilike u isto vrijeme kad i Dahrendorf govori o obra-zovanju kao graanskom pravu, uvodi Georg Picht, koji ukazu-je na vaænost obrazovanja u demokratskom druπtvu.

13 Uvoenje „objektivnih” kvantitativnih kriterija kao legitimizacij-ska strategija Ëesta je kod javnih politika, no Ëesto iskljuËuje kva-litativne dimenzije, πto moæe otvoriti prostor otpora kod skupi-na kojima su namijenjene. Viπe o tome u Shore, 1997: 23-24.


RadniËka klasa u Deset priËa iz akademske zajednice na kraju

prof. dr. Michael D. Yates

Razmotrimo nekoliko crtica prikupljenih iz Ëasopisa, no-vina i e-mail grupa na koje sam pretplaÊen:

1. Administratori SveuËiliπta York u Torontu nudili susvoje programe nastave preko interneta tvrtkama kaoprostor za logotipe, i to za deset tisuÊa dolara po progra-mu.

2. Gradsko sveuËiliπte u New Yorku otkazalo je veÊinudopunske nastave za loπije studente, dok je SveuËiliπte uPittsburghu ukinulo posebne programe za nedovoljno pri-premljene (uglavnom siromaπne i crne) studente, istovre-meno osnovavπi honor’s college - poseban koledæ1 za naj-uspjeπnije studente.

3. SveuËiliπte u Pittsburghu, preplavljeno novcem tvrtkii Ministarstva obrane, otkazalo je slobodne studijske go-dine na naπem kampusu bez konzultiranja profesora. Pot-predsjednik za akademska pitanja, nekada poznat samokao dekan, samovoljno je krenuo drastiËno mijenjati uvje-te za redovnu profesuru.2

4. Niz sveuËiliπta sklopilo je s kartiËnim tvrtkama unos-ne ugovore o monopolu na kreditne usluge unutar kam-pusa. U jednom od kampusa kartiËna tvrtka plaÊa stu-dentske radijske i televizijske emisije.

5. Takozvano “SveuËiliπte” u Phoenixu - privatno, profit-no, virtualno uËiliπte - ima u ovom trenutku devedesetosam kampusa u trideset i jednoj dræavi te viπe od 55 ti-suÊa studenata. “U pohodu na sve dijelove zemlje agre-sivno primjenjuje poslovne strategije poput pogodnosti,korisniËkih usluga, masovne proizvodnje i sklapanja part-nerstva s tvrtkama.” Phoenix ima moÊne korporativne kli-jente, meu kojima su i Kodak, IBM i General Electric, iagresivno Êe se boriti za pripremu milijuna odraslih stude-nata za viπestruke promjene posla tijekom njihova radnogvijeka πto ih je za predstojeÊe razdoblje najavio bivπi minis-tar rada RRoobbeerrtt RReeiicchh.

6. Sustav Kalifornijskog dræavnog sveuËiliπta spremaose predati raËunalni i telekomunikacijski sustav svog kam-pusa privatnom konzorciju pod upravom Microsofta i nje-govih partnera koji proizvode hardver, GTE-a, Hughesa, iFujitsua. Ovu su privatizaciju javnog obrazovanja (koju jena sreÊu zaustavila dobro organizirana politiËka opozicija)potakle iste snage koje su dovele do privatizacije svih vrs-ta javnih sluæbi, od skupljanja smeÊa preko zatvora do stu-dentske prehrane i policije na kampusima.

7. PovjesniËar DDaavviidd NNoobbllee kaæe nam da je “akadem-sko-korporativni konzorcij Educom nedavno donio Inicija-tivu o infrastrukturi uËenja (Learning Infrastructure Initia-tive) koja sadræi detaljne studije o radu profesora, te u kla-siËnoj tayloristiËkoj maniri svodi akademski posao na od-vojene zadatke, te odreuje one koji mogu biti automati-

75

zirani ili povjerenivanjskim suradnici-ma. Educom vjerujeda oblikovanje pro-grama i predavanjapa Ëak i evaluacijamogu biti standardizi-rani, mehanizirani ipovjereni vanjskimdobavljaËima. ‘Danasimate vrlo osobnu,ljudima posredovanuokolinu’, primijetio jeRRoobbeerrtt HHeetteerriicchh,predsjednik Educo-ma. ‘MoguÊnosti dase ljudsko posredovanje u nekim podruËjima ukloni i za-mijeni automatizacijom - inteligentnim sustavima uteme-ljenima na raËunalima i mreæama - izvanredne su. To semora dogoditi’”(Digital Diploma Mills, Monthly Review,sv. 49, br. 9, veljaËa 1998.).

8. Tijekom prvog tjedna sijeËnja 2001., u manhattan-skom je hotelu Millennium Broadway, gdje noÊenje koπ-ta 229 dolara (po posebnoj cijeni!) odræana konferencijapod nazivom Træiπno usmjereno visoko obrazovanje. Ovase konferencija najavljuje ovako: “To nije samo posao, toje vaπa buduÊnost: je li visoko obrazovanje na prodaju?Normalno da je.” I svi - korporacije, neprofitne organiza-cije, vladine agencije, æele komad kolaËa. Kako iskoristitiprednosti træiπno usmjerenog obrazovanja? Na ovoj sekonferenciji moglo posluπati takve luËonoπe kao πto jeBBeennnnoo SScchhmmiiddtt (bivπi predsjednik Yalea i savjetnik Grad-skog sveuËiliπta za njujorπkog Mussolinija, RRuuddoollpphhaa GGiiuu--lliiaanniijjaa) kako razglabaju o temama poput ©to træiπte hoÊeili SveuËiliπna alatnica (govorilo se o stvaranju komercijal-nih podruænica, pronalasku temeljnog kapitala, financij-skom strukturiranju, rjeπavanju problema s intelektual-nim vlasniπtvom i dr.) Na divno Ëudo, organizatori konfe-rencije govore polaznicima da Êe nauËiti nove naËineposlovanja, istraæiti inovativne ugovore i zdruæene pos-lovne poduhvate, otkriti πto investitori æele zauzvrat i ka-ko se nositi s otporom na domaÊem terenu a da pritomneÊe napustiti svoje temeljne vrijednosti.

9. U Silikonskoj dolini, u Cambridgeu u Massachuset-tsu, u Dallasu u Teksasu i diljem Amerike, napredne viso-kotehnoloπke tvrtke sve se viπe integriraju s obliænjim sve-uËiliπtima zahvaljujuÊi profesorima i upravama koje koris-te javno financirana istraæivanja za osnivanje spin-off tvrt-ki3 te tvrtkama koje besramno koriste sveuËiliπta kao lan-sirne rampe za puπtanje novih proizvoda i tehnologija uprodaju.

10. Prema AmeriËkoj udruzi sveuËiliπnih profesora

(American Associationof University Profes-sors, AAUP), viπe odpola profesora naameriËkim fakultetimanije u sustavu redovneprofesure. Oko 38% jehonorarno zaposleno.AAUP dalje navodi daovaj udio doseæe 52%na javnim fakulteti-ma... Opstanak nekihjavnih fakulteta ovisi opotplaÊenim predava-Ëima koji nisu u mo-guÊnosti postati redov-

ni profesori. Mnoge od ovih institucija uopÊe nemaju sus-tav stalnog zaposlenja i na neodreeno zapoπljavaju sa-mo nekolicinu profesora Ëiji je zadatak organizirati i nad-zirati velik broj honorarno zaposlenih.

BBrraaÊÊoo ii sseessttrree,, bboolljjee nnaamm jjee ddaa ssee pprroobbuuddiimmoo

Na posljednjoj stranici KomunistiËkog manifesta MMaarrxxi EEnnggeellss kaæu: “Proleteri svih zemalja, ujedinite se.” Sad,znam da bi danas, da ih se natjera da ovo komentiraju,mnogi od - pa Ëak veÊina - sveuËiliπnih profesora rekli daMarx i Engels nisu govorili o njima. Mogli bi priznati daposlovni interesi prevladaju u njihovim donatorskim od-borima; naposljetku, Veblen je o ovom pisao 1918. godi-ne. I mogli bi se sloæiti da izmeu njih i uprave postojiznaËajna razlika u plaÊama i moÊi. U svakom sluËaju, nebi se smatrali neËim tako obiËnim kao πto su radnici. Ne-ki se moæda tako osjeÊaju jer u potpunosti dijele poslov-ne vrijednosti Ëlanova odbora i velikog dijela uprave, ilibarem smatraju ove vrijednosti nuænima za uËinkovit radsveuËiliπta. Nemali broj teæi jednog dana postati Ëlanovi-ma uprave. Drugi moæda misle da su, vrijednostima Ëla-nova odbora unatoË, visoka uËiliπta ipak nekako drukËijaod ostalih radnih mjesta. Mjesta su to na kojima su upra-va i profesori kolege pa ove dvije skupine razmirice rjeπa-vaju mirno i bez gnjeva. Mnogi profesori sebe doæivljava-ju kao struËnjake, izolirane od stupidnosti træiπta i gungu-le vanjskog svijeta rada. Oni su ekonomisti ili kemiËari ilimatematiËari, ne zaposlenici, ponajmanje radnici. »lano-vi uprave jednostavno su ljudi Ëiji je posao olakπati profe-sorsku potragu za istinom; oni nisu πefovi. Sindikati sumoæda u redu za radnike u æeljezarama i rudare, kao πtoje rektor naπeg sveuËiliπta jednom ustvrdio u antisindikal-nom dopisu profesorima za vrijeme organiziranja kampa-nje, ali ne i za ove struËnjake.

Moram priznati da postoji niz koledæa ili sveuËiliπta na


akademskoj tvornici 20. stoljeÊa

kojima je ova akademska maπtarija barem dijelom istini-ta. Redovni profesori na Odsjeku za ekonomiju na Har-vardu, primjerice, teπko bi se mogli opisati kao radnici.Oni uistinu jesu struËnjaci, usko povezani s onima koji tre-su i drmaju druπtvo (poput Ëlanova upravnog odboraHarvarda), baπ kao i uprava Harvarda. Ali za veÊinu nasostalih, trudbenika u donjim krugovima akademskog svi-jeta, ovo ostaje samo maπtarijom, zabludom koju odræa-vamo na svoju πtetu. Ne mislim da je u njoj ikad bilo isti-ne, ali danas, ona nema baπ nikakve veze sa stvarnosti.Jer jedna se stvar razjasnila: naπi koledæi i sveuËiliπta sveviπe i viπe nalikuju akademskim tvornicama, radnim mjes-tima koja se po naËinu na koji operiraju vrlo malo razliku-ju od tvornice stakla u kojoj je teπko radio moj otac ili vr-tiÊa u kojem su mi nekad radile æena i kÊi.

U akademskom svijetu dogaaju se radikalne promje-ne, i predviam da Êe unutar nekoliko desetljeÊa veÊinakoledæa i sveuËiliπta biti neprepoznatljiva onima koji da-nas rade na njima; naravno, ako nismo spremni uËinitineπto po tom pitanju. U visokom obrazovanju danaπnji-ce primarna logika kapitalistiËke ekonomije napokon nasje pogodila punom snagom. Ne djelujemo li, rezultat Êebiti niπta manje no devolucija akademske zajednice uakademsku tvornicu.

Naπ ekonomski sustav pogoni akumulacija kapitala,odnosno pokuπaj male manjine ljudi koja posjeduje pro-duktivno bogatstvo druπtva da πto je moguÊe viπe uveÊaprofit i rast svojih poduzeÊa. Ovaj je nagon neprestanona djelu i postupno preplavljuje ne samo Ëitavi planet ne-go gotovo svaki aspekt æivota u svakoj dræavi na Zemlji.Prije 2. svjetskog rata naπi su koledæi i sveuËiliπta u osno-vi sluæili obuci ekonomske elite koju su pripremali i zavoenje tvrtki i za upravljanje dræavom maπinerijom, ko-ja je oduvijek sluæila kao suuËesnik procesa akumulacije.Nakon rata, kad je industrijska radniËka klasa bila u sta-nju radikalno promijeniti gospodarski krajolik zemlje, vi-soko je obrazovanje po prvi put otvoreno mnogobrojnimne-elitnim masama koje su nakon diplomiranja popunja-vale rastuÊi broj upravljaËkih i tehniËkih radnih mjestastvorenih uslijed golemog poslijeratnog rasta ameriËkoggospodarstva. Meutim, kako su tvrtke primjenjivale Ëi-tavu garnituru tehnika kontrole upravljanja, poput detalj-ne podjele rada i mehanizacije, smanjivao se broj diplo-manata potrebnih za obavljanje visoko kvalificiranih pos-lova. U isto je vrijeme porastao broj pripadnika radniËkeklase koji su zahtijevali pristup visokom obrazovanju (pri-mjerice, pripadnika manjinskih naroda i æena), πto je bilopotaknuto i pokretom za graanska prava 1960-ih. Pro-turjeËnost je dosegla zabrinjavajuÊe razine uslijed kultur-ne revolucije tih godina. Uprave koledæâ, pod utjecajeminteresa poslovne zajednice i njenih politiËkih saveznika,reagirale su tako da su gurnule uËiliπta dalje od humanis-tiËkih znanosti i njihova potencijalno radikalnog utjecajaprema uæem, karijerama usmjerenom tehniËkom kuriku-lumu.

U vrijeme kad se zapoËinjalo s ovim promjenama zavr-πio je i dugotrajni gospodarski rast, uslijed ojaËane global-ne konkurencije i posljediËne hiperprodukcije. Profit je na-glo pao i tvrtke su se pretrgle da ga vrate na dotadaπnjerazine. Strategija im je prvenstveno bila otvoren napad naradnike i restrukturiranje organizacije rada koje je postalo

poznato pod nazivom vitka proizvodnja op. prev. metodaproizvodnje s malim brojem radnika. Ovaj sustav upravlja-nja oznaËava intenzifikaciju rada (ubrzanje), ukidanje stal-nih radnih mjesta i koriπtenje niza privremenih radnika,unajmljivanje drugih tvrtki za obavljanje πto veÊeg dijelaindirektnog rada, uvoenje timova za rad kojima posloda-vac daje privid moÊi odluËivanja, i koriπtenje elektroniËkihtehnologija (usput budi reËeno, razvijenih o javnom troπ-ku) koje umanjuju potrebe za visoko kvalificiranom rad-nom snagom i omoguÊavaju upravi poboljπan nadzor ikontrolu nad svakim aspektom radnog procesa. Osim to-ga, korporacije su poËele agresivno traæiti nova podruËjaakumulacije kapitala. Primjerice, rast novih industrija te-meljenih na znanju (poput telekomunikacija, raËunalne in-dustrije, biotehnologije i elektronike) doveo je do komodi-fikacije ideja, koje su uskoro postale intelektualno vlasniπt-vo zaπtiÊeno zakonima i trgovinskim sporazumima. TreÊe,poslovna je zajednica vrπila snaæan pritisak na sve razinevlasti da drastiËno sreæu sve javne troπkove koji nisu izrav-no vezani uz akumulaciju kapitala (shvaÊenih πiroko kakobi ukljuËivali troπkove obrane i policije).

Ovo je razdoblje ekonomske krize duboko utjecalo nanaπe koledæe i sveuËiliπta, s uËincima koji su u veÊini as-pekata sliËni onome πto se dogaalo u proizvodnji svje-tovnijih dobara i usluga, od automobila do avionskih ka-rata. SuoËeni s krizama proraËuna, uprave su sve viπe pa-zile na troπkove. Ozbiljno se poËelo rezati troπkove,uglavnom kroz zapoπljavanje honorarnih profesora i onihu pola radnog vremena, te profesora u punom radnomvremenu, ali bez moguÊnosti stalnog zaposlenja. Poslov-ni mentalitet poËeo je preplavljivati uËiliπta, a jedan od re-zultata bilo je zapoπljavanje upravitelja izvan akademskezajednice. (Da je poslovni mentalitet osvojio akademskuzajednicu vidljivo je u danaπnjim korporativnim titulamaupravitelja.) Koledæi su se takoer poËeli snaænije aktivira-ti u pridobivanju sredstava od tvrtki, kako bi nadomjesti-li smanjenje javnog financiranja.

Uæa suradnja poslovnog svijeta i visokog obrazovanjaotvorila je poslovnom svijetu oËi za nove prilike za zara-du. Troπkove se moæe eksternalizirati ako se istraæivanjei razvoj mogu obaviti na sveuËiliπtima i zatim prenijeti nakorporacije. Ovo je znaËilo prebacivanje naglaska s fun-damentalnih znanstvenih istraæivanja na istraæivanja kojabi urodila trenutnim povratom sredstava. (Ponekad je po-trebna kreativnost da bi se istraæivanje za odreenu tvrt-ku prikrilo kao apstraktnije opÊenito istraæivanje.) Velikiproboj nastupio je kad je sveuËiliπtima dano pravo da pa-tentiraju svoja istraæivanja. UËiliπta su ovo doæivjela kaopotencijalno velik izvor novca a tvrtke kao jeftin kapital.SveuËiliπta i tvrtke sklopile su svakakve vrste poslova, os-novane su spin-off tvrtke, neki profesori i Ëlanovi upravasu se obogatili. Posljedice su po veÊinu nas, ipak, bile vr-toglav porast πkolarina, jer su uËiliπta troπila ogromnesvote novca na kapitalne investicije (na primjer laborato-rije i opremu) nuæne za istraæivanja koja proizvode paten-te; sve veÊi broj studenata na nastavi; pad realnih prima-nja profesora te daljnje zapoπljavanje honorarnih preda-vaËa.

Jednom kad prostor proizvodnje postane mjestomakumulacije kapitala, proces postaje neumoljiv. Kao πtoistiËe Noble, komodifikaciji akademskog istraæivanja usli-

76 OObbrraazzoovvaannjjee

77

jedila je komodifikacija same nastave; πtoviπe, tvrdi on,druga komodifikacija zagovara se kao rjeπenje krize uobrazovanju uzrokovane prvom. Tvrtke i njihovi akadem-ski saveznici æure se proizvesti i prodati softver i hardver.Kao πto sam veÊ rekao drugdje: “ElektroniËka revolucijasuoËila nas je s iznimno snaænim napadom na naπe tra-dicionalne uzorke rada. Znakovi su jasni. U buduÊnostinas oËekuje sve viπe i viπe nastave na daljinu, kloniranjepredavanja snimljenih videom i poslanih internetom, pri-siljavanje profesora da objave svoja predavanja na inter-netu, poveÊan elektroniËki nadzor profesorskog rada, idruge sliËne metode nadomjeπtanja rada kapitalom.”

Kao πto je jasno svakoj razumnoj osobi, ovi su trendo-vi u visokom obrazovanju apsolutno nespojivi s tradicio-nalnim akademskim ureenjem rada. Korporativno-ad-ministrativna neman ne moæe raditi πto joj padne na pa-met dok god mi kontroliramo konceptualizaciju i obavlja-nje rada, imamo stalna zaposlenja, i vrπimo stvaran priti-sak na odluke upravitelja. Stoga svjedoËimo provedbi vit-ke proizvodnje unutar naπih brπljanom obraslih zidova.Zaposlenje na neodreeno je na tankom ledu, blago re-Ëeno, ærtva rata koji uprava vodi zamrzavanjem zapoπlja-vanja i propagandne kampanje koja nas prikazuje kaonazadne, lijene i privilegirane. SuoËavamo se sa stalnimubrzanjem i ukidanjem tradicionalnih profesorskih pravakao πto su slobodne studijske godine, sredstva za studij-ska putovanja, i pravo da nas uprava konzultira prije do-noπenja vaænih odluka.

©toviπe, obezvreenje naπeg rada podudara se s obe-zvrjeenjem obrazovanja. Uprava nam govori da su naπistudenti konzumenti proizvoda, zapravo istovjetni konzu-mentima CD playera ili tenisica. Moramo se brinuti samoza kvalitetu naπeg proizvoda, ali jasna je implikacija daobrazovanje mora biti stavljeno na istu razinu kao CDplayer, ako Êe se veÊ kvaliteta obrazovanja mjeriti isto kaokvaliteta CD playera. Mjerljive kompetencije zauzimajumjesto cjelovite naobrazbe, neËeg πto (po samoj svojojprirodi) ne moæe biti mjereno niti mu kvaliteta moæe bitikontrolirana. A kako studenti usvajaju ovo vienje sebekao konzumenata proizvoda koji je mjerljiv, obrazovanjepoËinju shvaÊati kao kupovinu. Baπ kao πto je nerazumnoda dobavljaË CD playera od kupca iziskuje ikakav trudosim kupnje same, tako je i nerazumno da mi oËekujemoiπta od naπih studenata. Zapravo, na novim træiπno usmje-renim koledæima, mi viπe ili manje nestajemo, kao dio pro-izvoda kojeg kupuju studenti-konzumenti.

Ono πto se dogaa u velikom dijelu visokog obrazova-nja pojavljuje se posvuda u industriji SAD-a. NeizreËeni jerazlog za napad na profesore nevoljkost korporativnogkapitala da tolerira loπ primjer koji naπ tradicionalni naËinrada pruæa drugim radnicima.

Ni jednoj se skupini radnika ne moæe dozvoliti stvarnakontrola nad radom; to je carstvo uprave. Ali kako se naπrad svakim danom podcjenjuje i obezvrjeuje, postajemoisti kao svi ostali radnici. Nemamo nikakvog temelja sma-trati se superiornijima od drugih radnika, niti nas oni mo-gu dræati potpuno razliËitima od sebe. Imamo viπe togazajedniËkog s radnicima u autoindustriji, tvornicama me-sa i sluæbenicima nego s naπim poslodavcima. I ovo namdaje nekakvu nadu. Neki od nas su stupili u sindikate i ko-riste sindikate za borbu. Ovo je jako dobra stvar i trebali

bi je prigrliti milijuni ostalih profesora πirom zemlje. Najiz-rabljivaniji radnici (doktorandi novaci, vanjski suradnici izaposleni na pola radnog vremena) veÊ se organiziraju, itrebali bismo ohrabriti i podræati njihove napore.

Meutim, trebat Êemo pomoÊ, a najbolji je izvor po-moÊi ostatak radniËke klase. Moramo privuÊi podrπkudrugih radnika, ukljuËujuÊi i mnoge od naπih studenata.Moramo se udruæiti s drugim radnicima na naπim kam-pusima, podræati njihovo organiziranje, pregovore i πtraj-kove, kao i njihove neformalne borbe izvan okrilja sindi-kata. Moramo aktivno sudjelovati u sindikalnim srediπnji-cama naπih gradova i okruga, inzistirati na podrπci naπihborbi i nuditi podrπku borbama drugih sindikata. Isto semoæe reÊi i za progresivne skupine u naπim zajednicamai njihove borbe. Kao profesori, mogli bismo ponuditi ne-formalna predavanja za druge skupine radnika. I moæe-mo, kad god je to moguÊe, donositi perspektivu radniË-ke klase u vlastite uËionice i raspravljati ne samo o povi-jesti radniπtva i kulturi radniËke klase nego i o prirodi sa-mog rada, opÊenito i na vlastitim radnim mjestima. Stu-denti moraju znati πto ih oËekuje ako se i oni ne usproti-ve; moraju znati da smo im naklonjeni i da Êemo se bo-riti za njih i za sebe.

Sve ove stvari puno znaËe. Naravno, sindikalno organi-ziranje koristi nam kad je rijeË o naknadama, beneficija-ma i uvjetima rada i zaposlenja. Daje nam glas na naπimradnim mjestima, i tjera poslodavce da se prema namaodnose s neπto poπtovanja. Ali izgradnja mostova, iz-gradnja pokreta, takoer se isplati, kao πto pokazuje ve-lika radniËka kampanja 1930-ih. Snaæna radniËka klasamijenja sve politiËke parametre i omoguÊuje ono πto suinaËe samo snovi. Æelimo li zaustaviti ono πto nam se do-gaa, moramo sudjelovati ne samo u vlastitim borbamanego i u πiroj borbi za izgradnju egalitarnog i demokrat-skog druπtva - u kojem se kritiËko obrazovanje shvaÊakao druπtveno dobro, i u kojem je pripremanje studena-ta za puke timske igraËe, prilagodljive svakom vjetru pro-mjene koji zapuπe u njihovom smjeru, shvaÊeno kaooblik druπtvenog ludila.

Dopustite mi da zakljuËim parafrazom slavnog poklikaMMaarrxxaa i EEnnggeellssaa: “Profesori svijeta, i vi ste proleteri. Uje-dinite se.”

Prof. dr. Michael D. Yates je sindikalni edukatori profesor ekonomije na SveuËiliπtu Pittsburgh uJohnstownu.

PPrreevveellaa RRuuææaa LLuukkππiiÊÊ (Monthly Review, January 2001.)

1 U ameriËkom sustavu visokog obrazovanja, college je naziv za dodi-plomski studij, bila to zasebna institucija koja pruæa samo dodiplom-sko obrazovanje, poput visokih πkola u Hrvatskoj, ili samo segmentsveuËiliπta, a Ëesto se koristi i kao opÊenit naziv za visoko uËiliπte.

2 Tenure je ugovor o radu na neodreeno, tj. o redovnoj profesuri naameriËkim visokim uËiliπtima koji se ne moæe otkazati bez opravda-nog i znaËajnog razloga; samo najuspjeπniji profesori ulaze u konku-renciju za ovakav ugovor, dok svi ostali, makar stalno zaposleni, ra-de u tzv. non-tenure track i mogu biti otpuπteni kao i bilo koji drugiradnik.

3 Spin-off oznaËava dio neËeg koji je postao zasebna cjelina; sveuËiliπ-ta imaju moguÊnost osnivanja tvrtki Ëija djelatnost proizlazi iz znan-stvenog rada na sveuËiliπtu, iz kojeg onda one mogu izvlaËiti profit.


Kulturna dekadencija, Ëiji su najznaËajniji faktori TVi kompjuterski programi te poplava izdavaËkogsmeÊa na cijeloj zapadnoj hemisferi i u evropskim

zemljama, ne moæe se promatrati odvojeno od drama-tiËnog sukoba s promjenjljivim rezultatima, odnosno odborbe koju vode ljeviËari u tvornicama znanja, na uni-verzitetima svih zemalja svijeta. Ta je borba, kao groz-nica koja potresa organizam, zahvatila cijeli obrazovnisistem od predπkolskih ustanova do osnovnih, viπih i vi-sokih πkola, akademija, konzervatorija te istraæivaËkih iznanstvenih ustanova mnogih zemalja. Borba se vodiza “pravo na znanje” odnosno uËenje i studiranje, kojeje joπ ne tako davno bilo gotovo besplatno, a danas jepostalo veoma skupo “pravo” odnosno “privilegij” dos-tupan manjini. Udar nije samo na dæepove studenata,odnosno njihovih roditelja. Bolonjska je reforma otvore-ni udar na sadræaje znanja, koje visokoπkolske ustano-ve daju, odnosno na tip visokobrazovanih struËnjaka,koje kane proizvesti.

Studij za elitu

Jasno je da se reformama vezanim za visoku cijenustudija æeljelo stvoriti od sveuËiliπta i njegovih pitomacaklasnu strukturu, u kojoj Êe visoko obrazovanje biti re-zervirano samo za usku druπtvenu elitu. Zadnje reformenadovezale su se na prevaziene stavove u obrazov-nom sistemu, koje je proπli dræavni sistem kod nas biobar djelomiËno razorio i razobliËio. To je stanoviπte daje toboæe neutralna “kultura” rezervirana samo za po-vlaπtene slojeve, dok πi-roki slojevi, narod, od-nosno siromasi, imajustruËne πkole - nekadaπ-nji ©UP-ove, “©kole uËe-nika u privredi” koje sudavale prvenstvenostruËno zanatsko znanje,dok je opÊe obrazovanjei znanja s podruËja kultu-re u njima bilo svedenona minimum. U to su vri-jeme postojale srednje

πkole humanistiËkog i prirodnoznanstvenog smjera tenajambicioznija “klasiËna” gimnazija: one su priprema-le buduÊe studente sveuËiliπta.

VeÊ su nakon 1968., a kod nas i neπto ranije, sveuËi-liπa otvorena svima koji su zavrπili srednju πkolu bilo ko-jeg usmjerenja. Do πezdesetih godina ni u nas ni drug-dje nije postojao “numerus clausus” za upis na sveuËili-πte, ali poslije “Sturm und Dranga” krajem πezdesetihkoji se oborio na fakultete, ovaj je uveden i u bivπojzemlji, mada ustvari predstavlja nepopularnu i u krajnjojkonzekvenci protuustavnu mjeru (pravo na znanje od-nosno informiranje - πto je u suπtini isto - ustavom je za-garantirano svakom graaninu!).

Ta je mjera donedavno bila potpuno nepoznata u Ita-liji i sasvim ograniËeno koriπtena u Francuskoj, Ëak i nafakultetima kao πto su medicinski ili arhitektonski. Napravne studije se primjerice u Rimu upiπe toliko stude-nata da se predavanja za prvu godinu odræavaju Ëak ukino dvoranama. Tokom daljnjeg studiranja broj stude-nata drastiËno opada te u viπim semestrima biva sve-den na razumnu mjeru: mnogi studenti zaostaju i ot-padnu iz objektivnih ili subjektivnih razloga: bilo πto imdaljnje studiranje ne dozvoljava materijalni status ili jerim nedostaje ambicije i volje da ozbiljno uËe.

DramatiËne su devedesete godine s poËetkom pro-mjena u sistemu studija koje su bile odraz dubokih pre-obraæaja u druπtvima i Istoka i Zapada, te najezdom pri-vatizacija svega i svaËega, izazvale pravu groznicu naevropskim sveuËiliπtima, koja se pretvorila u dvadeset iprvom mileniju u opasnu bolest.

Klasni napad

Klasni napad na znanjei obrazovanje, jer ga vo-de klase koje imaju hege-moniju u druπtvu, nada-leko nadilazi granice πko-la i univerziteta; πtaviπeon nadilazi Ëak i dræavnegranice.

Napadnuta su ne sa-mo mjesta proizvodnje


Stvaranje intelektualnih invalida

Jasna Tkalec

79OObbrraazzoovvaannjjee

visokoobrazovanih struËnjaka, tj. sveuËiliπta, veÊ i znan-stvene ustanove, kojima se sistematski uskraÊuju sred-stva budæetskom politikom. Nije samo u pitanju budæet-primjenjuje se i tako zvani spoilsistem, Ëije je cilj da zauzdaznanstveni rad, da ga devalvira ida oko njega stvori pustoπ.Znanstveni se radnici upoπljava-ju u institutima “po projektu” ikad je projekt koji netko financi-ra zavrπen, najËeπÊe se nau nacesti. Doktorati i objavljeni rado-vi tu niπta ne pomaæu - jedno-stavno oni su nezaposleni kao isvi drugi i plutaju u moru deπ-peratera, sve dok ne nalete krozkoji mjesec ili godinu na nekidrugi znanstveni projekt.

Za vrijeme odræavanja sastan-ka u Copenhagenu o ambijentui klimatskim promjenama, pra-Êenog neizbjeænim protestima,pokazalo se u kolikoj su mjeriupravljaËki timovi kapitalistiËkih zemalja nezainteresira-ni za ovu ozbiljnu globalnu problematiku.

No ukoliko je takva nezainteresiranost pokazana pre-ma tematikama, ustanovama i struËnjacima koji se ba-ve pitanjima od vitalne vaænosti za zdravlje planete, zazrak koji udiπemo, vodu koju pijemo i klimu, kojoj smoizloæeni svi bez izuzetka, i bogati i siromaπni, kakav jetek odnos vladajuÊih struktura prema druπtvenim zna-nostima i prema kulturi? Odnosno prema cijelom kom-pleksu nauËnih disciplina i ustanova, koji bi mladimamogao otvoriti oËi, nauËiti ih kritiËki misliti i dati imznanstvene instrumente za borbu protiv postojeÊegglobalnog sistema, Ëija se nepravednost i skandaloz-nost sve teæe mogu prikriti?

Jasno je da se nastojalo uËiniti sve moguÊe kako biobrazovanje postalo krnje i kako mladi naraπtaj ne biovladao kritiËkim miπljenjem, kako mu ne bi pala u ru-ke sredstva garantirana znanjem, koja bi mogla biti po-gubna po postojeÊi kapitalistiËki poredak. Zato su svu-da skresani - od srednjih do visokih πkola - humanistiËkipredmeti. Sociologija i filozofija, pa Ëak i knjiæevnost,postale su Pepeljuge meu kÊerima “almae mater stu-diorum”, programi su se srezali, kriteriji snizili, a nekajoπ donedavno notorna znanja i spoznaje, zamaglila izaboravila. NaroËito se trude da ih ne steknu mlai na-raπtaji, dok historiËari revno revidiraju povijest “adusum delfini”, te su povijesni falsifikati na velika vratasvuda uπli u πkolske uæbenike, kako izmeu πkola i pob-jedonosne ideologije ne bi postojala disonanca. Nijevaæno πto se radi o skrnavljenju istine: najvaænije je biti“politiËki korektan”.

»emu reforma?

Za sve to, naravno, nalazi se opravdanje u rentabil-nosti studija, proizvodnji struËnjaka potrebnih suvreme-nom svijetu i privredi, jer je æivot isuviπe skup i brz da bimogao proizvoditi nekadaπnje “anime belle” - divne du-

πe, koje ne sluæe niËemu, odnosno nemaju nikakvu pro-u na suvremenom træiπtu. Znanje je roba, misle ideo-lozi vjeËnog kapitalizma, dok osporavatelji to bijesno

poriËu. Ne, znanje je mnogo vi-πe od robe. Ono je alat neopho-dan da se shvati, promijeni paËak i sruπi postojeÊi druπtveniporedak. A baπ te alate trebasakriti od mlade generacije, kaovreteno od Trnoruæice. Zato semora na brzinu stvarati “renta-bilne” kadrove, koje Êe privredasmjesta apsorbirati; struËnjakekoji Êe odmah proizvoditi i troπi-ti zaraeno, te kojima neÊe pa-dati na pamet bilo kakav oblikkontestacije. Eto to je prava suπ-tina Bolonjske reforme, a ne lije-pe priËe o sadaπnjem brzomzavrπavanju studija i o nekadaπ-njem neracionalnom gubljenjuvremena i sredstava, odnosno ostudentima koji optereÊuju fa-

kultete studirajuÊi dugi niz godina da na kraju nikadane zavrπe. Studij nije ni uËenje neke vjeπtine ni ograni-Ëenog znanja, koje je samo po sebi neograniËeno - onmora biti otvoren permanentnoj spoznaji. Studij je prijesvega studiranje, πto znaËi uËenje i prouËavanje, a ujed-no i sticanje intelektualne prtljage, koja Êe mladom Ëov-jeku biti poputbina kroz cijeli æivot. Pa ako se nekad ra-dilo o vrlo teπkom koferu, danas to nije viπe ni suvreme-ni ruksak, koji se nosi na leima, veÊ lagana putna tor-ba, u koju je ugurano vrlo limitirano znanje, odnosnopoznavanje vjeπtina, koje vrlo brzo mogu biti tehnoloπ-ki prevaziene i pokazati se nepotrebnima na tom is-tom sveodluËujuÊem træiπtu.

Kulturu, koja je najznaËajniji element u strukturiranjumlade liËnosti, u mnogim zemljama u πkolama su duπ-manski okljaπtrili, a njeno financiranje sveli na karitativ-ne priloge. Istovremeno je, na primjer u Italiji, DDaarrwwiinnoo--vvaa teorija izbaËena iz πkolskih udæbenika, da bi u nas-tavne programe bile uvedene modernije “discipline”kao astrologija i new age. Nastavnici povijesti dobili suposebne upute kako da obrade foibe. O ostalim povi-jesnim falsifikatima da se i ne govori, kao πto je preπu-Êivanje partizanske borbe u svim zemljama, gdje se onabila razbuktala i joπ podmuklije, namjerno zatajivanjeogromnog doprinosa i ærtava u oslobaanju Evrope odnacifaπizma, πto ih je podnijela Crvena armija. Danasmladi Evrope vjeruju da su Evropu oslobodili Sjevernoa-merikanci. Isto vrijedi za mnoge povijesne dogaaje ipokrete, od æakerija i vjerskih ratova, do GGaarriibbaallddiijjaa, zaËije se pravo mjesto u povijesti Italije, nakon 150 godi-na ujedinjena te zemlje, ponovo treba boriti.

VladajuÊa kultura je kultura vladajuÊe klase

Tako stoje stvari u druπtvenim znanostima, dok u pri-rodnim znanostima poplava pseudoznanstvenih teorijaprovaljuje Ëak u πkolske ustanove.

Sva ta dekadencija govori o dekadenciji vodeÊe klase

Bolonjska je reformaotvoreni udar na sadræajeznanja, koje visokoπkolskeustanove daju, odnosno natip visokobrazovanihstruËnjaka, koje kane proiz-vesti. Jasno je da se refor-mama vezanim za visokucijenu studija æeljelo stvoritiobrazovanje koje Êe biti re-zervirano samo za uskudruπtvenu elitu.

”

“

svijeta, odnosno buræoazije. Kultura vladajuÊe klase uvi-jek je kultura koja prevladava u druπtvu - odavno je zak-ljuËio MMaarrxx. Kroz cijelu jednu dugu historijsku epohu, ukojoj se graanska klasa borila za afirmaciju, konaËnoje potvrdila i doπla na vlast, ona je proizvela vrlo mno-go kulture i to kulture vrhunske kvalitete. I ne samo kul-ture veÊ i znanja i saznanja i svijesti i osvjeπÊivanja.

Sada, kad je buræoaska klasa u oËitoj dekadenciji, onauniæava i uniπtava Ëak i samo znanje. SliËno se ponaπai prema kulturi. Poznato je da kapitalizam u raznim svo-jim fazama mora uniπtavati vlastite proizvodne snage,pa i one koje je sam iznjedrio. A upravo se u toj fazi na-lazi danaπnji svijet. Njegova je karakteristika hiperpro-dukcija roba i hiperprodukcija kapitala.

Zato je kriza obrazovanja strukturalna kriza kapitaliz-ma u sadaπnjoj kasnoj fazi njegovog razvoja, pa su ta-ko strukturalne antiobrazovne i antikulturne politike ko-je vidimo na djelu u svim evropskim zemljama. Sve je tosuprotno dobrim namjerama i lijepim formulacijama Li-sabonskog ugovora, unesenog u dokumente i poveljuEvropske Unije. Ta je Povelja uglavnom skup lijepih æe-lja, koje ne mogu biti ostvarene na nizu podruËja, odkojih znanje i obrazovanje nipoπto nije posljednje. Prov-jereni podaci pokazuju kako razvijene kapitalistiËkezemlje Evropske Unije od 1995. godine nisu u znanosti istraæivaËku djelatnost ulagale nigdje viπe od 2% nacio-nalnog bruto proizvoda. Za napredak i razvoj znanostineophodna su daleko veÊa sredstva.

NNeeggooddoovvaannjjee

Jasno da su ove politike izazvale proteste studenataπirom globusa. Godine 2009. u SAD bilo je okupiranoviπe sveuËiliπta pa i famozni Berkeley, odakle je 1968.krenula studentska pobuna. Tukli su se studenti u GrË-koj, gdje je 2008. bilo i smrtnih sluËajeva, a novinari supisali da se “u Velikoj Britaniji probudio duh 1968. go-dine”. Francuska je i ovog puta bila najbolji primjer za-jedniËke borbe studenata i radnika. Kao i onih koji stva-raju javno mnijenje: ljudi iz novinskih i iz izdavaËkih ku-Êa.

U Francuskoj ljeviËari napadaju nove srednjoπkolskeprograme i govore kako cijelu jednu generaciju æele li-πiti intelektualnih instrumenata za njihovu emancipaci-ju. Optuæuju ih i tvrde kako su u πkolskim programimadruπtvene znanosti gotovo izostavljene. Tako se mladi-

ma æele oduzeti orua pomoÊu kojih bi mogli promiπl-jati druπtvo u kojem æive i rade. Istovremeno, izbaciva-nje niza druπtvenih predmeta i znanja iz kulture iz πkol-skih programa dovest Êe do joπ veÊe nezaposlenostipredavaËa i nastavnog osoblja. Uporedo s tim se zna-nja iz prirodnih predmeta, iz tehnike i informatike smiπ-ljeno liπavaju kontrole javnosti i usmjeravaju na specija-lizirane πkolske ustanove. Sve to izaziva krize i druπtve-ne konflikte, jer su gazde zainteresirane jedino za pro-fit i na interese privatnih korporacija. Ukoliko druπtvone bude klasno strukturirano, neÊe biti privatnog profi-ta. A da ta jednostavna Ëinjenica ne bi postalo jasna πi-rokim slojevima, izbaËeni su iz opticaja svi udæbeniciekonomije, koji se bar djelimiËno pozivaju na marksi-zam, pa Ëak i oni koji imaju pluralistiËki pristup toj zna-nosti. Cilj je stvaranje intelektualnih invalida, odnosnozrelih ljudi koji neÊe imati pluralnih znanja koja bi immogla staviti na raspolaganje sredstva kako bi moglidjelovati kao prosvijeÊeni ljudi. Tako brdo saznanja tre-ba ostati neosvojivo za cijelu jednu generaciju intelektu-alnih bogalja, koji se svojim oskudnim i ograniËenimobrazovanjem i vjeπtinama cijeli æivot komeπaju samona podnoæju gore a da uopÊe ne budu u stanju sagle-dati njene vrhunce.

Neminovno je da su ovakve tendencije izazvale reak-cije, kako æestoke onih mladih, uËenika i studenata, ta-ko i negodovanja udruæenja profesora, sveuËiliπnih nas-tavnika i znanstvenih radnika. Cilj im je postiÊi upravoobrnuto od onog πto se nameÊe.

Demokratizirati i proπiriti znanja, dobiti viπe sredstavaza obrazovni sistem i viπe druπtvene paænje za nauËni inastavni rad, pokazati da nisu vaæne obrazovne titule,veÊ obrazovni proces kao takav i sticanje i ovladavanjespoznajama i znanjima, koja su danas toliko πiroka dabriπu uobiËajene podjele na humanistiËke i prirodnenauke. Traæi se sloboda pouËavanja i znanstvenog ra-da, uz neophodnu racionalizaciju u objedinjavanju zna-nja, umjesto divljaËke autonomije pojedinih fakultetskih(najËeπÊe privatnih) ustanova. Samo na taj naËin mogu-Êe je sprijeËiti proizvodnju intelektualnih invalida za jed-nokratnu upotrebu na træiπtu rada.

Svima koji poznaju odgoj i obrazovanje jasno je danjegova izvitoperena primjena moæe dovesti do sakaÊe-nju umjesto do razvijanja i rascvjetavanja mlade liËnos-ti i njenih sposobnosti. Æalosni su primjeri takoer predoËima javnosti. Odgoj i obrazovanje nipoπto nisu neoz-biljna i drugorazredna druπtvena problematika.

Danas se radi o πirokom pokretu, koji obuhvaÊa πkol-sku i studentsku populaciju, njihove nastavnike i rodite-lje, kao direktno zainteresirane i koji se, na ovaj ili onajnaËin, odraæava u cijelom svijetu, pa Ëak i u ovom gra-du i zemlji. Ostaje kao uvijek otvoreno pitanje, da li Êetaj priliËno masovan i priliËno univerzalan pokret imatidovoljno snage da sruπi ili onemoguÊi strukturalne re-forme koje nameÊe i gura suvremeni kapitalistiËki sis-tem i elite koje vladaju u njegovo ime?

Boriti se i usprotiviti se nije samo Ëasno nego i neop-hodno. Nisu nam potrebne generacije neznalica i i inte-lektualno sakatih pseudostruËnjaka. Da li Êemo i kad Êe-mo tu borbu dobiti, otvoreno je pitanje, kao i sva osta-la druπtvena pitanja danaπnje epohe.


81DDaass kkaappiittaall

Internet site Real-World Economics Review, kojiokuplja heterodoksne ekonomiste, je nedavnoobjavio dobitnike Reverove nagrade za ekono-

miste koji su najjasnije upozorili na krizu koja prije-ti svjetskoj ekonomiji. TreÊe mjesto otiπlo je DDeeaannuuBBaakkeerruu, osnivaËu Center for Economic and PolicyResearch, bliska progresivnim ekonomskim struja-ma. Drugo mjesto pripalo je NNoouurriieelluu RRoouubbiinniijjuu sNew York University-ja, dok je uvjerljivo prvo mjes-to pripalo australskom ekonomistu SStteevvuu KKeeeennuu sUniversity of Western Sydney. Isti site je prije neko-liko mjeseci proglasio dobitnike Dynamite nagradeza ekonomiste koji su najviπe doprinijeli trenutnojekonomskoj krizi. Na treÊem mjestu se naπao LLaaww--rreennccee SSuummmmeerrss, koji je u 90-ima obavljao duænostglavnog ekonomista Svjetske banke i ameriËkog mi-nistra financija u Clintonovoj administraciji, a tre-nutno je predsjednik VijeÊa ekonomskih savjetnikaPredsjednika OObbaammee. Drugo mjesto zauzeo je no-belovac MMiillttoonn FFrriieeddmmaann, a neprikosnoveno prvomjesto pripalo je AAllaannuu GGrreeeennssppaannuu, Ëovjeku koji jevodio ameriËku centralnu banku - Federalne rezer-ve, u rekordnih pet mandata i kojeg su mnogi sa-mo nekoliko godina ranije smatrali za jednog odnajveÊih centralnih bankara. Brzi pogled na dobitni-ke obje nagrade jasno otkriva jednu stvar, - za glav-ne krivce su proglaπeni neki od najuglednijih ekono-mista danaπnjice, dok su upozorenja o nadolazeÊojkrizi stizala od popriliËnih „marginalaca“. Mnogismatraju da ova kriza oznaËava kraj do tada vlada-juÊe neoliberalne ili neoklasiËne ekonomske πkole idobitnici ovih nagrada svakako idu u prilog ovoj te-zi. Naime, ono πto je zapanjujuÊe nije to da eko-nomski mainstream nije uspio predvidjeti krizuovakvih razmjera, veÊ da dobar dio mainstreama ni-je smatrao da je tako πto uopÊe moguÊe. Sam AAllaannGGrreeeennssppaann, svjedoËeÊi pred odborom ameriËkogKongresa, na pitanje zaπto nije sprijeËio ekonom-sku i financijsku krizu odgovara da je ova kriza po-kazala da njegova ideologija bila pogreËna, odnos-no da se træiπta ne ponaπaju onako kako je on tomislio. U nastavku Êu izloæiti osnovne ideje done-

davno vladajuÊe neoklasiËne teorije, kao i razlogenjezinog pada.

NeoklasiËna ili neoliberalna ekonomska πkolasmatra da træiπta znaju najbolje. KKeennnneetthh AArrrrooww iGGeerraarrdd DDeebbrreeuu su razvili matematiËki dokaz kojipotvruje postojanje „nevidljive ruke“ AAddaammaa SSmmiitt--hhaa - teoriju opÊe ravnoteæe. Jednu od najboljih „ne-matematiËkih“ obrana ove teze je iznio FFrriieeddrriicchhAAuugguusstt vvoonn HHaayyeekk, inaËe mentor MMiillttoonnaa FFrriieeddmmaa--nnaa. Hayek je smatrao da je znanje fragmetiranomeu pojedincima, koji svoja znanja komunicirajupreko cijena. Dræava moæe imati najveÊe znanje, aline moæe imati cjelokupno znanje, a svako uplitanjedræave u ekonomiju dovodi do ograniËavanja zna-nja. U financijskoj teoriji, podvarijanta neoklasiËneteorije se naziva teorija efikasnih træiπta. ZaËeci oveteorije su u opaæanju da je kretanje cijena dionicana burzi nepredvidljivo. Jednostavno reËeno, træiπteje teπko „pobijediti“ jer træiπte zna najbolje. Kada bise na træiπtu pojavili bilo kakvi predvidljivi elementi,racionalni ulagaËi bi odmah iskoristili priliku, zaradi-

Aneli i vragovi: ekonomisti koji sunajviπe doprinijeli financijskoj krizi ioni koji su nas na nju najjasnijeupozorili

Ivan GrguriÊ

Alan Greenspan

82

li novac i vratili financijska træiπta u stanje nepred-vidljivosti. Meutim, tvrditi da træiπte zna najbolje itræiπte je uvijek u pravu nije isto. Ovaj skok je u 60-ima napravio EEuuggeennee FFaammaa. Fama je svoju tvrdnjutemeljio na rezultatima empirijskih istraæivanja. Pr-vo, neka istraæivanja su pokazala da se 85-90 postovijesti iz godiπnjih poslovnih izvjeπtaja kompanijaprenese u cijenu dionica prije objavljivanja (preko„znanstvenog“ predvianja, πpekulacija, informaci-ja od insidera i sl.), πto pokazuje da træiπte jako do-bro formira nove cijene temeljene na novim infor-macijama. On sam je proveo istraæivanje o us-pjeπnosti dominantne pro-træiπne teorije cijena uobjaπnjavanju izbora izmeu prinosa i rizika. Iako jenjegovo istraæivanje pokazalo da je taj izborsloæeniji od onoga πto je tvrdila teorija, zakljuËio jeda su rezultati ipak bili „dovoljno blizu“.

Teorija efikasnih træiπta, kao dio neoklasiËne eko-nomske πkole, je zavladala ekonomskom scenomnakon 70-ih. U 70-ima se do tada vladajuÊa keyne-zijanska πkola nije uspjela nositi s problemom infla-cije, kojeg su izazvali naftni πokovi. DapaÊe, keyne-zijanske politike su samo pogorπavale stvari. Nobe-lovac RRoobbeerrtt LLuuccaass je 1980. ustvrdio da ne postojiniti jedan dobar ekonomist mlai od 40 godina ko-ji je joπ uvijek keynezijanac. Iako je moæda ova tvrd-nja pretjerana, sigurno je da su veÊina mlaih eko-nomista tog doba bili neoliberali. Prve neoliberalnepolitike poËeli su provoditi PPiinnoocchheett u »ileu sredi-nom sedamdesetih, a potom MMaarrggaarreett TThhaattcchheerr iRRoonnaalldd RReeaaggaann u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Ame-riËkim Dræavama u 80-ima. Ove politike su se prven-stveno odnosile na deregulaciju ekonomije i privati-zaciju kompanija u vlasniπtvu dræave. AAllaann GGrreeeenn--ssppaann i LLaawwrreennccee SSuummmmeerrss su nagradu za svoj veli-ko doprinos financijskoj krizi dobili upravo zbogsvojih uloga u deregulaciji i neregulaciji financijskihtræiπta. LLaawwrreennccee SSuummmmeerrss je bio jedan od glavnihzagovornika ukidanja Glass-Steagallovog zakona iz1933., kojim se odvajaju banke koje skupljaju depo-zite („obiËne“ banke) i one koje igraju ruski rulet(investicijske banke). SSuummmmeerrss i GGrreeeennssppaann podjed-nako su se protivili reguliranju novih financijskih in-stitucija poput hedge fondova, ali i novih financij-skih proizvoda, poput træiπta niæe-razrednih hipote-karnih kredita (engl. sub-prime mortgages), koji Êeimati veliku ulogu u financijskoj krizi iz 2007. Ilus-trativan primjer je GGrreeeennssppaann, koji je 1996. javno iz-razio svoju zabrinutost da je veliki rast cijena dioni-ca nerealna, u nadi da Êe træiπte samo sebe doves-ti u red. Meutim, kada ga je træiπte ignoriralo,GGrreeeennssppaann je zakljuËio da træiπte zna bolje od njegai da je ipak sve u najboljem redu. S druge strane,SSuummmmeerrss je u 80-ima kao profesor na Harvardu biogorljivi kritiËar teorije efikasnog træiπta. U provoka-tivnom Ëlanku „There are idiots. Look around“,SSuummmmeerrss tvrdi da idioti (oni koji ne sluËaju profeso-re financija) postoje i πto je joπ vaænije Ëesto za-rauju viπe nego ulagaËi koji sluπaju svoje profeso-re. Meutim, kada dolazi na vlast, SSuummmmeerrss mijenjaploËu.

No, uza sve dokaze da træiπte najbolje zna, zaπtoje bila potrebna dotad neviena dræavna intervenci-ja kako bi se træiπte spasilo od sebe samog? SamGGeeoorrggee BBuusshh je nacionalizaciju velikog dijela finan-cijskog sektora opravdavao naglaπavajuÊi da njezincilj nije da oslabi slobodno træiπte, veÊ da ga oËuva.Teorija efikasnog træiπta je imala moÊnu matemati-ku iza sebe, pa zaπto je onda zakazala? Odgovor jejednostavan, zakazala je u svojim pretpostavkama.Naime, teorija efikasnih træiπta temeljila se na po-jednostavljenim pretpostavkama o racionalnim po-jedincima i lako dostupnim informacijama. Jedno-stavno reËeno, pojedinci su pretvoreni u raËunalakoji samo raËunaju korist koji im donose odreeneodluke. Ekonomist koji se osobito istaknuo u obra-ni ovakvih pojednostavljenih pretpostavki je bio MMiill--ttoonn FFrriieeddmmaann, πto je vjerojatno jedan od razlogazaπto je dobio nagradu za svoj doprinos financijskojkrizi. FFrriieeddmmaann je tvrdio da nije bitno jesu li pretpos-tavke nekog modela realne ili ne. DapaËe, svakepretpostavke su pojednostavljenje stvarnosti. Onoπto je bitno je da li je model izgraen na „nereal-nim“ pretpostavkama dobar u objaπnjavanju stvar-nosti.

Prvo, pojedinci nisu u potpunosti racionalni, veÊse u donoπenju odluka oslanjaju i na druge princi-pe, poput navike. Istodobno su pojedinci podloænieuforiji i panici. Drugo, informacije nisu svima dos-tupne. KKeennnneetthh AArrrrooww, nakon uspostavljanja „sta-nja opÊe ravnoteæe“, koja matematiËki dokazuje daSmithova nevidljiva ruka postoji, ustvruje da takvostanje u realnosti ne postoji, a razlog tomu vidi uasimetriËnoj raspodjeli informacija. Jednostavno,neki znaju neπto πto ja ne znam. Jedan od vodeÊihekonomista koji je træiπte analizirao u uvjetima ne-ravnomjerne distribucije informacija je JJoosseepphh SSttii--gglliittzz, koji je za svoj rad dobio i Nobelovu nagradu.Osim toga, SSttiigglliittzzuu je malo nedostajalo da uemeu tri ekonomista koji su predvidjeli financijskukrizu. Neravnomjerna raspodjela informacija dovodi

DDaass kkaappiittaall

83

do svakojakih neracionalnih ishoda, od kojih je naj-vaæniji „efekt krda“. Efekt krda se svodi na onu na-rodnu „kud svi Turci tu i mali Mujo“. Ja znam daGGeeoorrggee SSoorrooss zna bolje od mene, stoga umjesto dasam donosim odluke, ja Êu samo kopirati potezeSorosa. Sada zamislimo ovu situaciju. GGeeoorrggee SSoorroossmisli da je cijena dionice Podravke previsoka, od-nosno da ne odraæava dobro stvarno stanje kvalite-te tvrtke Podravka, i poËne prodavati njezine dioni-ce. Za njim odmah poËnu prodavati i oni „neuki“ in-vestitori koji svoje odluke temelje na odlukama bo-lje informiranih. Kao rezultat svega toga cijena Po-dravke poËinje stvarno pada-ti, a ono πto je u svemu tomevaæno je da nije bitno je li ci-jena Podravke stvarno biloprecijenjena, veÊ je bitno πtomisli GGeeoorrggee SSoorrooss. Svijet jebio upozoren na opasnostiefekta krda 1987. godine, ka-da su tri financijska „πmoklja-na“ poæeli naglo prodavatidionice i izazvali najveÊi dnev-ni pad indeksa burze u NewYorku u njenoj povijesti. Bur-ze su bile spaπene brzom in-tervencijom tada tek imeno-vanog guvernera centralnebanke AAllaannaa GGrreeeennssppaannaa.Meæutim, Greenspan nije do-nio nikakve mjere kako seovaj sluËaj ne bi ponovio.

Ono πto SSttiigglliittzz i njegovi is-tomiπljenici tvrde je da træiπtemoæe biti u krivu, i to dugo vremena. »ovjek koji upraksi to najbolje potvruje je Ëudotvorac iz Oma-he - WWaarrrreenn BBuuffffeetttt. Teorija efikasnog træiπta tvrdida se træiπte ne moæe pobijediti jer træiπte najboljeodreuje cijene. Meutim, WWaarrrreenn BBuuffffeetttt svakegodine zarauje goleme koliËine novca upravo naËinjenici da træiπte ne odreuje cijene najbolje. Buf-fett je inaËe izdanak disidentske Columbijske πkolefinancija i uËenik BBeennjjaammiinnaa GGrraahhaammaa, koji je svojestudente uËio da træiπte grijeπi i da pravi investitoritrebaju traæiti kompanije koje je træiπte podcijenilo iulagati u njih.

Meutim, dok Stiglitz i Buffett smatraju da finan-cijskim træiπtima treba vremena da postave ispravnecijene i vrate se u ravnoteæu, SStteevvee KKeeeenn ide punodalje. Prema njemu su træiπta inherentno nestabil-na. Razlog tomu je pretpostavka da ekonomski us-pon mijenja preferencije ulagaËa. U dobrim vreme-nima ulagaËi ulaæu u riskantnije projekte i lakπe sezaduæuju. Drugim rijeËima, ekonomski rast stvaraeuforiju meæu ulagaËima, koja traje sve dok riskant-na ulaganja polako ne poËnu prelaziti u loπa ulaga-nja, a dug postane prevelik. Kada stvari krenu pozlu, ulagaËi postaju pretjerano oprezni i zbog stra-ha od gubitka ne ulaæu i u neke dobre projekte.Stoga euforiju nuæno slijedi depresija, ekonomskirast nuæno slijedi ekonomska kriza. Ovaj ciklus

moæe sprijeËiti samo dræavna intervencija i to krozograniËavanje euforije u dobrim vremenima iublaæavanjem depresije u loπim vremenima. Iako jesvoj rad objavio joπ 1995., Keen je sve do financij-ske krize bio potpuni marginalac. Komitet za dodje-lu Nobelove nagrade je bio viπe nego spreman na-graditi SSttiigglliittzzoovvee tvrdnje da je træiπte uglavnomstabilno, ali tu i tamo doe do nekih nestabilnihrazdoblja, ali KKeeeennoovvaa tvrdnja da je træiπte samo posebi nestabilno je sasvim druga priËa. Moæda ÊeKKeeeennuu biti mala utjeha da iako vjerojatno nikadaneÊe dobiti Nobelovu nagradu, ipak je pobijedio SSttii--

gglliittzzaa u natjeËaju za Reverovunagradu.

Drugoplasirani u natjeËajuza Reverovu nagradu, NNoouurriieellRRoouubbiinnii je dugo upozoravaoda samoregulativa træiπtaznaËi nepostojanje regulati-ve, a ova kriza je pokazala dasu i najsofisticiraniji financijskisustavi - poput onih u SAD-u iVelikoj Britaniji, zapravo vrlokrhki i nestabilni. Osim toga,poËetkom 2008., kada je joπuvijek veÊina ekonomistasmatrala da Êe kriza biti bla-ga, RRoouubbiinnii je u jednom Ëlan-ku iznio 12 koraka do potpu-ne katastrofe, od kojih su semnogi i dogodili, a oni koji ni-su, nisu samo zbog dotad ne-viene dræavne intervencijekako bi se ekonomija spasila

od kolapsa. DDeeaann BBaakkeerr je svoje treÊe mjesto zas-luæio upozoravanjem na prenapuhano træiπte ne-kretnina. BBaakkeerr smatra da je financijska kriza samonuspojava krize na træiπtu nekretnina. RastuÊe cije-ne nekretnina su jednostavno „pomutile“ pametbankarima, koji su poæeli davati kredite pojedinci-ma koji ih nisu mogli vraÊati. RijeË je o Ëuvenim NI-NJA kreditima (no income, no job, no asset) za kup-nju nekretnina. Iako su znali da ovi pojedinci vjero-jatno neÊe moÊi vraÊati kredit, dokle god su cijenenekretnina iπle gore, banka Êe biti u plusu nakonπto zaplijeni nekretnine za koje su izdale kredite.Meutim, kada su cijene nekretnina poæele padati,pljenidba tih istih nekretnina je banku dovodila ugubitke. Baker smatra da je glavni krivac za ovu kri-zu ameriËka centralna banka i njezin guverner AAllaannGGrreeeennssppaann, koji su dozvolili da u ime „slobodnogtræiπta“ banke ulaze u najmanju ruku neodgovorneposlove, poput davanja kredita osobama bez do-hotka, posla i imovine, odnosno bez ikakve nade daÊe biti u stanju otplatiti kredit.

Na kraju dana, financijska kriza je uzdrmala teme-lje neoliberalne ekonomske teorije i njene financij-ske podruænice, teorije efikasnog træiπta. Liberaliza-cija financijskih træiπta, koja je prethodila financij-skoj krizi, je samo poveÊala nestabilnost træiπta. Is-tina, i dræava je doprinijela krizi, ponajprije central-


Velika gospodarska kriza, koja je zapoËela slomom Wall Streeta, nave-la je sve razvijene dræaveda poËnu intenzivno regulirati financijska træiπta. Steve Keen je zasluæenodobio Reverovu nagradujer je ukazao da Êe bez dræavne intervencije træiπtasamo iÊi iz faze euforije ufazu depresije i onda opetnatrag u euforiju.

”

“

84

ne banke, koje su predugo dræale niske kamatnestope i na taj naËin poticale prekomjerno zaduæiva-nje. Meutim, ono πto je vaænije u cijeloj priÊi je danakon πto je kriza nastupila, ulagaËi gube svakioblik racionalnosti i upadaju u stanje potpune pani-ke. Ovime se pokazalo da se træiπta u nekim situa-cijama ne moæe samo oporaviti, veÊ mu je potreb-na pomoÊ dræave. SStteevvee KKeeeenn je zasluæeno dobioReverovu nagradu jer je ukazao da bez dræavne in-tervencije træiπta Êe samo iÊi iz faze euforije u fazudepresije i onda opet natrag u euforiju. Velika gos-podarska kriza, koja je takoer zapoËela slomomWall Streeta, je navela sve razvijene dræave dapoËnu intenzivno regulirati financijska træiπta.Meutim, kako je sjeÊanje na tu krizu bljedilo, po-loæaj zagovornika slobodnog træiπta je jaËao, finan-cijska træiπta su se poËela deregulirati i na kraju da-na imamo novu krizu. Ako nas je ekonomska povi-jest iπta nauËila, onda je to da regulacija financij-skih træiπta donosi stabilnost.

Kako bi izbjegli novu krizu, dræava treba djelova-ti u dva smjera. Prvo, treba poveÊati nadzor finan-cijskih træiπta i ograniËiti riskantno ponaπanje.VeÊina razvijenih zemalja krenula je u tom smjeru.SAD je uveo zakonska ograniËenja o koliËini rizikakojima se banke mogu izloæiti, dok je centralnabanka je dobila moguÊnost da lakπe preuzmeupravljanje posrnulim financijskim kompanijama.Velika Britanija je oformila komisiju koja treba is-traæiti moguÊnosti razdvajanja investicijskih od de-pozitnih banaka, kako bi se smanjio rizik posrtanjacjelokupnog financijskog sustava. Europska Unijauvodi ograniËenja na rad hedge fondova, koji suimali veliku ulogu u stvaranju panike nakon izbija-nja krize (i zaraivanju na njoj). Meutim, ono πtoje potrebno a joπ nije uspostavljeno je meunarod-na regulacija financijskih træiπta. Dosad su pokuπajiregulacije bili uglavnom na razini nacionalnih dræa-va i EU-a. Pregovori na meunarodnoj razini za sa-da nisu urodili plodom. Meutim, osim regulacije,joπ jedan element je vaæan kako se financijska krizane bi opet ponovila, a to je sprjeËavanje moralnoghazarda. Jednostavno reËeno, dræava je spasilabankare ovaj puta, pa zaπto ne bi bankari i daljenastavili sa starim i neozbiljnim poslovnim po-naπanjem ako Êe ih dræava uvijek spaπavati. Stogabankari moraju biti kaænjeni. Dræava ih je spasila od„biËa træiπta“ iz jednostavnog razloga πto bi biËtræiπta, odnosno kolaps cjelokupnog financijskogsistema, sa sobom pokosio cjelokupnu ekonomiju.Meutim, to ne znaËi da dræava biË træiπta ne moæezamijeniti biËem dræave. Stoga je svakako za poh-valu odluka ameriËke vlade pa procesuira i dobijespor od preko 48 milijuna dolara protiv jedne odnajveÊih banaka, JP Morgan Chase, jer ova nijezaπtitila novac svojih klijenata. Velika Britanija je,pak, „nagovorila“ JJoonnnnyyjjaa CCaammeerroonnaa, direktora in-vesticijskog dijela posrnule Royal Bank of Scotland,da pristane da viπe nikad neÊe raditi u financijskojindustriji. Ovi primjeri trebaju poslati jasnu porukubankarima da Êe oni sami plaÊati za svoje po-

greπke, a ne porezni obveznici.I dok dræavna administracija ruπi projekt slobod-

nog nereguliranog træiπta i vraÊa nas na miksdræave i træiπta, na poslovnim πkolama Ëini se da idesve po starom, barem ako je vjerovati PPaauulluu KKrruugg--mmaannuu, nobelovcu i jednom od vodeÊih keynezijana-ca, koji je jednom prilikom politike RRoonnaallddaa RReeaaggaa--nnaa i MMaarrggaarreett TThhaattcchheerr nazvao nazadnim idejama80-ih. Ono po Ëemu se barem za sada razlikuje tre-nutna financijska kriza od krize iz 30-ih godinaproπlog stoljeÊa je u tome πto ova kriza, barem zasada, nije proizvela svog JJoohhnnaa MMaayynnaarrddaa KKeeyynneessaa.Za sada, iako je ideologija slobodnog træiπta u veli-kom uzmaku u praksi, u teoriji njezin uzmak nije ta-ko jasno vidljiv. No, nadajmo se da Êe Reverova na-grada doprinijeti prodoru ideja KKeeeennaa, RRoouubbiinniijjaa iBBaakkeerraa u ekonomski mainstream.

Ivan GrguriÊ je diplomirani ekonomist, soci-olog i filozof. Trenutno je na magisteriju izekonomske i socijalne povijesti naSveuËiliπtu Oxford, te je Ëlan Savjeta NovogPlamena.


85

Poslednja godina prve decenije dvadeset prvog vekaje u Srbiji zapoËela izmeu ostaloga najavom direk-tora Agencije za privatizaciju da bi 2010. godina

trebalo da bude u znaku zavrπetka privatizacije druπtve-nog kapitala, podele besplatnih akcija i poËetka privati-zacije javnih komunalnih preduzeÊa (B92, 2010.). Ovak-va nastojanja dræavne Agencije su u suprotnosti kako sanalazima domaÊih istraæivanja o protivljenju apsolutneveÊine ispitanih graana privatizaciji elektrodistribucije,vodovoda i drugih javnih sluæbi (Vratuπa, 2004., 2008.)tako i s praksom vlasti u dræavama centra svetskog ka-pitalistiËkog sistema koje reaguju na aktualnu akutnukrizu depresije neokenzijanskim merama podræavljenja.

Da bi se bolje razumela dilema da li zavrπiti ili zausta-viti proces privatizacije javnog sektora, neophodno je dase podsetimo osnovnih elemenata druπtveno istorijskogkonteksta u kojem se ova dilema pojavljuje. Pre svegapodsetimo da pojaËana dræavna intervencija u privrednetokove i uspostavljanje zamaπnog javnog sektora privre-de predstavljaju ili sredstvo ubrzane industrijalizacije(kao πto je to bio sluËaj u NemaËkoj, Japanu, brojnimbivπim kolonijama i zemljama realnog socijalizma) ilisredstvo spasavanja kapitalistiËkog naËina proizvodnjekada zapadne u sistemsku krizu akumulacije kapitala(New Deal u SAD nakon izbijanja Velike krize Depresije1929., neokejnzijanske mere nacionalizacije finansijskihi privrednih korporacija i upumpavanja stimulativnih bu-dæetskih sredstava u posustale privrede πirom sveta odoktobra 2008. godine). Vaæno je da se takoe podseti-mo da su tek masovna razaranja tokom Drugog svet-skog rata zavrπila eliminisanje kapitala i rada koji su bili„suviπni“ sa stanoviπta profita joπ od 1929. godine, omo-guÊavajuÊi time ponovno zahuktavanje privrednog rastau periodu obnove i izgradnje nakon Drugog svetskog ra-ta.

Meutim, krajem hiljadu devetsto πezdesetih godina,u okviru celovitog sistema svetske kapitalistiËke privrededoπlo je do iscrpljivanja uËinaka ratnog razaranja i kejn-zijanskih dræavnih mera regulisanja privrednih tokova naekonomski rast. Tzv. dræave blagostanja u zemljama re-alnog kapitalizma su zapale u stagflaciju i finansijsku kri-zu budæeta usled dostizanja unutraπnjih sistemskih gra-

nica profitabilnosti. U isto vreme su zemlje SEV-a, Jugo-slavija i druge po samoimenovanju socijalistiËke zemlje,zapale u stagnaciju poπto su i u njima iscrpljene moguÊ-nosti ekstenzivnog industrijskog rasta i destimulativnogbirokratizovanog centralnog planiranja, u stalno prete-Êem okruæenju moguÊeg prerastanja takozvanog hlad-nog rata (u stvarnosti svakodnevno veoma vruÊeg ratau zemljama u kojima su se u datom trenutku suËeljava-la preko domaÊih posrednika dva vojna i ekonomskabloka zemalja) u nuklearni rat.

U uslovima globalne stagnacije od kraja πezdesetihgodina dvadesetog veka, doπlo je do teorijske i praktiË-ke preorijentacije sa kejnzijanske dræavne regulacije priv-rednih tokova na neoliberalnu privatnu inicijativu, priva-tizaciju i træiπnu regulaciju. Najsnaæniji impuls za sprovo-enje deregulacije i privatizacije πirom sveta pruæile suFederalne rezerve SAD-a pod privatnom kontrolom pre-grπt bankarskih porodica. Ova bankarska oligarhija je1971. Godine ukinula zlatni standard da bi πtampanjembez pokriÊa sve bezvrednijeg papirnatog dolara finansi-rala rat u Vijetnamu i potonje svoje ratove. Bankarskaoligarhija je uspela da nametne ovakav ameriËki dolarkao privilegovano sredstvo plaÊanja u svetskoj trgovini ifinansijskim transakcijama, posredstvom Svetske bankei Meunarodnog monetarnog fonda u kojima posedujekontrolni paket deonica. ©irenju ameriËkog dolara kaorezervne valute doprinele su i vladajuÊe klase u zemlja-ma OPEC-a koje su narasle prihode od poskupljenja naf-te, takozvane petro-dolare, uloæile u banke pod kontro-lom transnacionalne bankovne oligerahije. VeÊ 1980.Godine bankarska oligarhija je dovoljno ojaËala da pre-ko meunarodnih finansijskih i trgovinskih organizacijapod svojom kontrolom nanese joπ razorniji udar javnomsektoru privrede πirom sveta. Nametnula je smenjivanjedugoroËnih javnih razvojnih kredita s niskim kamatnimstopama otplate, kratkoroËnim privatnim i veoma sku-pim kreditima. Pri tome je bankarska oligarhija uslovilaodobravanje novih kredita, sprovoenjem deregulacije,liberalizacije i privatizacije javnog sektora privrede. Novikrediti su zapravo morali (i joπ uvek moraju) da buduutroπeni na otplatu starih dugova. U zaËaranom kruguneokolonijalnog duæniËkog ropstva, samo isplate kama-


Da li zavrπiti ili zaustaviti privatizaciju javnih preduzeÊa?

prof. dr. Vera Vratuπa

86

ta su uskoro premaπile po nekoliko puta izvorno pozaj-mljenu sumu, bez da je doπlo do smanjenja glavnice.

Kritika teorijsko-metodoloπkih i praktiËko-politiËkih pretpostavki preporuke/zahteva bankovne oligarhije da se javni sektor privrede privatizujeZa potrebe idejnog opravdavanja preporuke odnos-

no zahteva bankovne oligarhije da se kao uslov odobra-vanja novih kredita sprovede strukturalno reformisanjeodnosno privatizacija javnog sektora privrede, njeniideoloπki predstavnici su promovisali novu modu uoblasti ekonomske teorije poznatu pod nazivom Novainstitucionalna ekonomija (NIE) i Nova politiËka ekono-mija (NPE). Iskazivanjem ove nove teorijske mode ter-minologijom neo-liberalne austrijske ekonomske πkole,nastala je sintetiËka teorija privatizacije (Vickers, Yar-row, 1988., Cook, Kirkpatrick, 1988.).

SintetiËku teoriju privatizacije su u Izveπtajima Svet-ske Banke primenili ideoloπki predstavnici bankovne oli-garhije nastojeÊi da zaustave veÊ od kraja osamdestihgodina primeÊeno usporavanje i slabljenje sprovoenjaneoliberalne strategije prestrukturisanja odnosno priva-tizacije javnog sektora privrede prvenstveno u bivπimkolonijama i polukolonijama (Fontaine, Geronimi,1995.). Autori izveπtaja East Asian Miracle (1993.) i Ad-justment in Africa (1994.), na pojednostavljujuÊi naËinsu dihotomno suprotstavili træiπte i privatnu inicijativudræavnoj regulaciji. Bili su spremni da priznaju pozitivneuËinke dræavne industrijske politike (npr. obezbeivanjeinfrastrukture) samo ukoliko su bili usklaeni sa nalozi-ma navodno slobodnog delovanja træiπnih zakonitosti.

Sredinom devedesetih godina transnacionalni ban-kovni i korporativni kapital organizovan u Meunarod-ni monetarni fond, Svetsku banku i Svetsku trgovinskuorganizaciju, ponovo je poveÊao pritisak na vlade zema-lja na periferiji svetskog kapitalistiËkog sistema, naroËi-to na vlade zemalja bivπeg “Drugog sveta” u IstoËnojEvropi, da nastave i Ëak ubrzaju proces privatizacije. Ucilju teorijskog i empirijskog utemeljenja ovog pritiska,ideoloπki predstavnici bankarske oligarhije su proizveli1995. joπ jedan izveπtaj Svetske banke Birokrate u pos-lovima (Bureaucrats in Business, u daljem tekstu BB).DomaÊi zagovornici privatizacije i træiπne regulacije suovim izveπtajem dobi-li spreman paradig-matski neoliberalniobrazac za primenuu domaÊem okruæe-nju u cilju legitimizaci-je træiπnog regulisa-nja privrednih tokovai preobraæavanja dræ-avnog i druπtvenogvlasniπtva u privatnovlasniπtvo.

U nastavku ovograda Êe biti sistemati-zovani osnovni teorij-sko-metodoloπki ipraktiËko-politiËki pri-

govori koje su inostrani kritiËari uputili BB-u i drugim iz-veπtajima Svetske Banke. Motiv sastavljanja ovog kritiË-kog rezimea jeste nada da Êe on da podstakne preispi-tivanje tipiËnih domaÊih idejnih derivata i varijacija nazadatu temu promovisanja neoliberalne strategije dere-gulacije, liberalizacije i privatizacije.

Osnovni teorijsko-metodoloπki prigovor autorima BB,drugih izveπtaja Svetske banke i njihovih lokalnih ideo-loπkih derivata se moæe rezimirati na sledeÊi naËin: kon-struisali su jednostrani analitiËki okvir istraæivanja upo-redne uspeπnosti preduzeÊa u dræavnom i privatnom re-æimu vlasniπtva, koji podstiËe selektivno prikupljanje iobradu iskustvenih podataka, tako da oni potkrepljujuunapred odabrani praktiËko-politiËki zakljuËak da javnisektor privrede treba træiπno reformisati i privatizovati(Harris et al, 1995., Vogel, 1996.). Autori BB su najdal-je otiπli u konstruisanju ideoloπke slike o privatizaciji kao‘leku za sve’ ekonomske i politiËke probleme birokrati-zovanog javnog sektora privrede i u preporuËivanju træ-iπnih reformi i privatizacije dræavnih preduzeÊa (Cook,1997.; Fine, 1998.).

Ovoj apriornoj i apstraktnoj konstrukciji privatizacijekao panaceje nedostaje analiza konkretnih druπtvenihËinioca i okolnosti i njihovog uzajamnog delovanja u ko-jima se artikuliπu i primenjuju meusobno suprotstavlje-ne neokejnzijanske i neoliberalne strategije organizova-nja druπtvenih odnosa i regulisanja privrednih tokova.Autori BB izveπtaja zasnivaju svoje zakljuËke na analiziograniËenog skupa varijabli, Ëinioca i podataka o iskust-vima reformi i privatizacije preduzeÊa u dræavnom vlas-niπtvu (State Owned Enterprises, SOE), prvenstveno uinfrastrukturi (telekomunikacije 60%, struja 27%, gas10%, str.151) u »ileu, Kini, »eπkoj, Egiptu, Gani, Indiji,(Juænoj) Koreji, Meksiku, Filipinima, Poljskoj, Senegalu iTurskoj. Izveπtaj prati pokazatelje profitabilnosti, pro-duktivnosti i odnosa πtednje i investicija u dræavnim i pri-vatnim preduzeÊima (pp. 57-64). Vidno je da su autoriBB odabrali za pokazatelje efikasnosti privreivanja i kri-terijum uporeivanja uspeπnosti privatnog i javnog sek-tora privrede one pokazatelje koji unapred favorizujuprivatni sektor. Pri tome su propustili da naglase da pri-vatni sektor naprosto prebacuje druπtvene troπkoveprofitabilnog træiπnog poslovanja kao πto je to zbrinja-vanje nezaposlenih upravo na javni sektor. Pristrasnim

odabirom pokazate-lja se prikriva da sejavni sektor ne ruko-vodi prvenstvenoprofitnim ciljevimaposlovanja i da stvarainfrastrukturne i dru-πtveno integrativnepretpostavke privre-ivanja koje privatnisektor nije u stanjuodnosno nije materi-jalno zainteresovanda stvori zbog od-sustva kratkoroËnedobiti.

PoËetnu pristras-


87

nost u odabiru opπteg kriterijuma efikasnosti poslova-nja koji odgovara samoj logici delovanja privatnog sek-tora, autori BB i sliËnih izveπtaja produbljuju kroz isklju-Ëivanje iz uzorka neuspeπnih preduzeÊa privatnog sek-tora. S druge strane, uspeπna seoska i komunalna pre-duzeÊa u Kini su predstavljena kao da ne spadaju u jav-ni sektor, a zapostavljeno je iskustvo vrlo efikasnih dræ-avnih preduzeÊa u novo-industrijalizovanim zemljama.Prenaglaπavanje problema birokratizacije javnog sekto-ra takoe zanemaruje Ëinjenicu da i privatna preduzeÊaposeduju razvijene birokratije (Chang, Singh, 1997.,872).

Autori BB mere dostignuti stepen reformisanja dræav-nog sektora privrede u ispitivanim zemljama prateÊi po-datke o razmerama prodaje dræavnih preduzeÊa (dives-titure), intenzitetu træiπne konkurencije, Ëvrstini budæet-skih ograniËenja, razmerama reformi finansijskog sek-tora i sadræaju institucionalnih aranæmana izmeu vladei preduzeÊa koja ostaju u dræavnom vlasniπtvu. Izveπtajrazmatra tri tipa ugovornih aranæmana izmeu vlada ijavnih preduzeÊa: ugovore o isporukama (izvrπenju, is-punjenju) usluga (performance contracts), ugovore oupravljanju (management contracts) i ugovore o regu-lisanju monopola (regulation), sa stanoviπta njihovoguticaja na profitabilnost i produktivnost, posredstvomËinioca za koje se smatra da utiËu na njihovo uspeπnosprovoenje (informisanost, podsticajnost nagrada ikazni, obaveznost (commitment) sprovoenja ugovoraputem monitorisanja, str.109). Autori BB i ovde polazeod neutemeljene pretpostavke da unapreivanju oba-veπtenosti koja je neophodna za postizanje optimalnogugovora dræave sa javnim preduzeÊem doprinosi jedinotræiπna konkurencija, pa zakljuËuju da je najmanje uspe-πan prvi pomenuti tip aranæmana izmeu dræave i jav-nih preduzeÊa poπto ne posreduje odnose javnih predu-zeÊa i dræave træiπtem i stoga ne dovodi do poveÊava-nja profitabilnosti. Kao primer informacione asimetrijeprilikom sklapanja ugovora o izvrπenju, autori BB navo-de primer inferiornog znanja niskog dræavnog sluæbeni-ka u odnosu na predstavnika odgovarajuÊeg preduzeÊaviπeg ranga (str. 121). Autori BB, meutim, zanemaru-ju da ovaj problem nejednakih predznanja joπ viπe op-tereÊuje regulisanje monopola u privatnom sektoru.Uprkos detaljnoj kritici ugovora o isporuci (izvrπenju, is-punjenju) usluga zbog informacione asimetrije i stoganjihove neadekvatne specifikacije, autori BB nisu pruæiliempirijske dokaze da ovakvi ugovori po sebi dovode doloπijih rezultata prema svim kriterijumima uporeivanjanego ugovori o upravljanju ili ugovori o regulisanju mo-nopola.

Usredsreivanje autora BB na pristrasno merenje raz-lika u efikasnosti izmeu preduzeÊa u razliËitim sistemi-ma vlasniπtva (67-96), onemoguÊuje zagovornicima pri-vatizacije i træiπne regulacije da istraæe koji zajedniËki Ëi-nioci i uslovi privreivanja privatnog i javnog sektora uokviru pojedinih zemalja utiËu na pojavu velikih razlikau proseËnoj efikasnosti oba sektora privreivanja izme-u pojedinih zemalja.

Autori BB objaπnjavaju pojavu da su i privatni i javnisektor prema svim odabranim pokazateljima najuspeπ-niji u Koreji, »ileu i Meksiku, odmaklim stadijumom us-

peπnog reformisanja i privatizacije javnog sektora. Ova-kav njihov zakljuËak demantuje podatak iz tabele 2.2na str. 69 da je u uspeπnoj Koreji na primer privatizova-no samo malo dræavnih preduzeÊa, dok je u neuspeπ-noj Turskoj dræavni sektor privatizovan u daleko viπemprocentu.

KoristeÊi podatke samog BB JJaalliilliiaann i WWeeiissss (1997.) supokazali da iskustvena provera ne potvruje osnovnuhipotezu da zemlje u kojima postoji zamaπan dræavnisektor privrede imaju ispodproseËne ekonomske poka-zatelje. Verovanje u superiornost privatnog u odnosuna javni sektor, kao i amorfnog træiπta u odnosu na dræ-avnu regulaciju, ostalo je empirijski neutemeljeno. »akima sluËajeva da su i prema pristrasnim kriterijumimaefikasnosti privatnih preduzeÊa, dræavna preduzeÊa po-nekada efikasnija od privatnih (Rowthorn, Chang,1992.).

ZakljuËivanje u zatvorenom krugu poËetnih pristras-nih pretpostavki i pokazatelja zamagljuje Ëinjenicu kojuobelodanjuju podaci samog BB da eventualno postiza-nje potpunog izjednaËavanja efikasnosti privreivanjadræavnih i privatnih preduzeÊa u zemljama s niskomproseËnom efikasnoπÊu privreivanja ne bi znaËajnosmanjilo njihovo zaostajanje u odnosu na zemlje sa vi-πom proseËnom efikasnoπÊu privreivanja, bez obzirana dostignuti stepen reformisanja i privatizacije javnogsektora u njima.

Drugim reËima, nema empirijskih dokaza da privati-zacija javnog sektora veÊ sama po sebi proizvodi kaoposledicu poveÊanje proseËne efikasnosti poslovanja ujednoj zemlji. Apologeti privatizacije, meutim, ne prez-aju od toga da citiraju neku studiju u prilog potvriva-nja korisnih posledica privatizacije dræavnih monopola,uprkos Ëinjenici da sami autori tih studija izriËito upozo-ravaju protiv ekstrapolacije nalaza o pozitivnim efekti-ma privatizacije delova javnog sektora u industrijski raz-vijenim zemljama sa snaænim institucijama meπoviteprivrede, na siromaπne zemlje i bivπe socijalistiËke zem-lje u kojima takvih institucija nema (Galal et al., 1992.,563)

Podaci samog BB izveπtaja, dakle, daju puno povodaza zakljuËak da træiπna reforma i privatizacija javnogsektora mogu da budu u jednom odreenom perioduuspeπni samo u onim zemljama u kojima javni sektorveÊ uspeπno obavlja svoje funkcije i u kojima su veÊ raz-vijene finansijske i træiπne institucije meπovitih privreda(str. 89). Kada se ovo ima u vidu, onda pravilno postav-ljeno pitanje glasi od kuda dolaze i zaπto pritisci da sepozitivni rezultati javnog sektora privatizuju i da se pritome troπe znaËajna javna sredstva iz budæeta za spro-voenje privatizacije druπtveno proizvedenog bogat-stva?

Rezime osnovnog praktiËko politiËkog prigovora au-torima BB, drugih izveπtaja Svetske banke i njihovih lo-kalnih ideoloπkih derivata, sadræan je kao πto smo veÊuoËili u rezimeu glavnog teorijsko-metodoloπkog prigo-vora: svoje predloge mera u oblasti industrijske politikei oblika regulacije privrednih tokova ne utemeljuju nasvestranoj, temeljitoj i sistematskoj analizi svih relevant-nih podataka, nego na poËetnom apstraktnom, aprior-nom, selektivnom i pristrasnom analitiËkom okviru is-


88

traæivanja. Teren diskusije o industrijskoj politici je sve-den na zagovaranje privatizacije i zamene dræavne re-gulacije træiπnom, u cilju postizanja navodno veÊe efi-kasnosti i izbegavanja distorzije cena svugde i svagda.ZakljuËci i preporuke o prednostima i potrebi privatiza-cije se stoga neprimereno uopπtavaju i primenjuju naveoma razliËite konkretne okolnosti pojedinih zemaljanejednakog nivoa druπtvenog razvoja, mesta u svetskojprivredi, osobenosti unutraπnje ekonomske i politiËkedinamike te stanja uzajamne povezanosti, kvalifikova-nosti radne snage i potencijalnog træiπta pojedinih sek-tora privrede.

U petom poglavlju BB-a se tako nudi drvo odluËivanja(Figure 1, A decision tree for state-owned enterprisesreform, str. 232) koje zanemaruje ove osobenosti i sad-ræi na svojim granama iskljuËivo savete kako treba pre-vaziÊi prepreke træiπnim reformama i privatizaciji (dives-titure), preporuËujuÊi uvek minimum ulaganja u javnapreduzeÊa predviena za privatizaciju, potpuno napuπ-tajuÊi iskustvo industrijalizacije svih zemalja u kojima sudræavne investicije odigrale kljuËnu ulogu.

U zavrπnom poglavlju Izveπtaj otvoreno preporuËujedavaocima finansijske pomoÊi (meu donatorske agen-cije BB implicinto ukljuËuje i Svetsku banku) da praverazliku izmeu zemalja koje su odane ili nisu odane (un-committed) reformama javnog sektora na osnovu tripolitiËka kriterijuma spremnosti za reforme (politiËkapoæeljnost (desirability), ostvarivost (feasibility) i vero-dostojnost (credibility) (p.177).

U izveπtaju se implicitno sugeriπe da se kriterijum po-litiËke poæeljnosti ili vladine podrπke reformama moæeda ostvari putem promene politiËkog reæima bilo kojimsredstvima ili putem izbijanja krize koja menja stav pos-tojeÊih vlasti prema troπkovima i koristima reformi. Ti-me BB napuπta raniji oprezniji stav Svetske Banke da uperiodima krize reforme javnog sektora nisu odræive(Cook, 1997., p.893).

BB takoe indirektno preporuËuje da se kriterijum po-litiËke ostvarivosti postigne autoritarnim poraæavanjemonih koji gube sprovoenjem reformi, pa na strani 191izveπtaja neposredno navodi autoritarnu formu vlastikao vaæan pokazatelj ostvarivosti (Busumtwi-Sam,1996.). BB istina ne ostaje kod preporuËivanja primenepuke sile, dodajuÊi da treba nastojati da se pridobijuprotivnici reformi odreenim nadoknadama ukoliko sudovoljno snaæni da spreËavaju reforme.

TreÊi kriterijum, verodostojnost vladinog paketa na-meravanih reformi u oËima svih zainteresovanih stranaizvan vlade da Êe vlada odræati reË i doista sprovesti na-javljene reforme, prema BB moæe da se postigne krozpostavljanje domaÊih i meunarodnih prepreka prome-ni politike reformi. Time se zapravo nastoje vezati rukebuduÊim vladama da ne bi mogle da poniπte privatiza-ciju. Setimo se samo kako patetiËno govore o potrebioËuvanja kredibiliteta vlade u oËima Meunarodnogmonetarnog fonda domaÊi ideoloπki predstavnici upra-vo interesa bankovne i korporativne oligarhije ekonom-ski organizovane u MMF-u i vojno organizovane u NA-TO, potpuno ravnoduπni na pogubne posledice po æi-votni standard i kvalitet æivota ogromne veÊine graa-na, ukoliko se u ime verodostojnosti sprovedu obeÊanja

o ubrzanoj privatizaciji preostalih dræavnih preduzeÊa ijavnih usluga.

Autori BB drugim reËima viπe od autora prethodnihizveπtaja zagovaraju aktivno vrπenje uticaja potencijal-nih investitora na politiËke procese i ishode u zemljamaprimaocima kredita, posredstvom uslovljavanja odobra-vanja kredita ispunjavanjem kriterijuma politiËke poæelj-nosti, ostvarljivosti i verodostojnosti vladinih programaprivatizacije. PomoÊ donatora za projekte unapreiva-nja upravljanja javnim sektorom je ovim putem svede-na na unapreivanje interesa onih koji najviπe profitira-ju od privatizacije (Kumssa, 1996., Hemming, Unnit-han, 1996.).

Posledice primene preporuke/zahteva bankovne i korporativne oligarhije da se javni sektor privrede privatizujeBezrezervno i pojednostavljeno zagovaranje privati-

zacije u BB-u je sasvim prenebreglo dugoroËne negativ-ne posledice privatizacije na ispunjavanje funkcija jav-nog sektora koje privatni sektor ne moæe i ne æeli da is-puni (Haque, 1996., Kumssa, 1996., Baer, 1996.). »aki autori BB su morali da konstatuju negativne poslediceprivatizacije. U pokuπaju da opravdaju i objasne ove ne-uspehe i loπe posledice kao na primer u Turskoj, zago-vornici privatizacije i træiπne regulacije su primorani damodifikuju polaznu pretpostavku o privatizaciji kao lekuza sve. Ad hok nude obrazloæenje da je u zemljama ukojima privatizacija javnog sektora nije uspela ona bilapreuranjena. Navodno se joπ uvek nisu stekli svi potreb-ni politiËki uslovi (poæeljnost, ostvarljivost, verodostoj-nost).

Valja uoËiti da ima elemenata samokritiËnosti u BB,kada autori meu potencijalne krivce za neuspeπne re-forme ukljuËuju “dobronamerne” struËnjake Svetskebanke koji su pokuπali da podstaknu zemlje u razvojuda reformiπu javni sektor privrede mada nisu bile poli-tiËki spremne za reforme (p. 231). Detalja o ovoj priz-natoj krivici nema, niti se izvode logiËki zakljuËci o me-rama koje treba preduzeti, na primer o poniπtenju pre-uranjenih privatizacija niti o (re)nacionalizaciji neuspeπ-nih privatnih preduzeÊa u strateπkim sektorima privre-de.

Elemenata samokritike ima i na onim mestima BB


Centralna banka Srbije

89

gde se priznaje Ëinjenica da træiπte ne deluje uvek nanajbolji naËin, pa se stoga predlaæe odlaganje privatiza-cije dok se ne ispune potrebni ekonomski i politiËki pre-duslovi. Ovde samokritiËnost prestaje poπto BB prepo-ruËuje da se u periodu odloæene privatizacije sprovodemere stabilizacije i strukturalnog prilagoavanja kojedoprinose porastu regulativne uloge træiπnih sila (p.237), uprkos podacima o loπem ishodu primene ovihmera u brojnim zemljama s niskim dohotkom po glavistanovnika, za koje se u izveπtaju tvrdi da bi navodnonajviπe dobile od sprovoenja reformi. Umesto pred-nosti, privatizacija je naroËito u industrijski nerazvijenimzemljama dovela do dalje koncentracije ekonomskemoÊi i korporativnog vlasniπtva Ëak i tamo gde je biopostavljen cilj da se rasprostrani vlasniπtvo deonica me-u zaposlene (Haque, 1996.).

Iskustvo poslednje decenije XX. veka i prve decenijeXXI. veka pokazalo je da privatizacija dræavnih preduze-Êa i sistema javnih usluga imala “samo parcijalan i ogra-niËen uspeh” (Gilbert, R. Kahn, E., 1996., 21) ili je do-vela do negativnih posledica ne samo u siromaπnimzemljama nego i u zemljama sa visokim dohotkom poglavi stanovnika. OgraniËen uspeh i negativne posledi-ce privatizacije javnih sluæbi se najbolje mogu uoËitikroz uporednu analizu argumenata i obeÊanja koje suizricali zagovornici privatizacije dræavno regulisanih pri-rodnih monopola pre njenog sprovoenja i stvarnihposledica privatizacije prema preporukama neoliberal-ne teorije Hayeka i Friedmana i taËeristiËke i reganom-ske prakse deregulacije, liberalizacije i privatizacije. Ovuuporednu analizu Êemo izvesti na primeru privatizacijeproizvodnje i distribucije elektriËne energije, u namerida nalazi ove analize, prikazani u Tabeli 1, doprinesuzaustavljanju i spreËavanju njenog sprovoenja u Srbiji.

Razloge za nepovoljne rezultate privatizacije proiz-vodnje i distribucije struje ne samo na periferiji nego i ucentru svetske kapitalistiËke privrede valja traæiti u Ëinje-nici da kapitalistiËka privatna svojina kao takva ima unu-traπnju tendenciju da izaziva krize hiperakumulacije ka-pitala. Ova kriza se manifestuje kao viπak proizvodnjeodnosno nedovoljne potroπnje usled stalnog smanjiva-nja nadnica u cilju maksimalizacije profita. Ove krize sa-mo privremeno odlaæe sve veÊe preusmeravanje ulaga-nja novËanog kapitala iz proizvodnje roba i usluga, ukreditiranje potroπnje i finansijske spekulacije. Vlasnicikontrolnih paketa deonica i menadæeri transnacional-nih kompanija osloboeni svake kontrole u skladu saneoliberalnom dogmom o samoregulativnim sposob-nostima “nevidljive ruke” konkurencije privatnih intere-sa na slobodnom træiπtu, izveli su na kraju multimilijar-dersku proneveru i pljaËku preko laæiranih izveπtaja oprihodu i rashodu kao na primer transnacionalna ener-getska kompanija Enron (Dharan, Bufkins, 2004.).

Sistemski proizvedena pohlepa za profitom po svakucenu bez ikakvih javnih racionalnih i moralnih zadrπkikrajem 2008. je dovela do pucanja prenaduvanog balo-na træiπta nekretninama i hartija od vrednosti to jest de-rivata novca bez pokriÊa, izazivajuÊi gubitak zaposlenjai æivotnih uπteevina. LanËanom reakcijom πirom svetaosiromaπenju i gladi su izloæene milijarde ljudi.

Iskustveni statistiËki podaci o kljuËnim pokazateljima

stanja privrede u celini krajem prve decenije sprovoe-nja preporuka Svetske banke o strukturalnim reforma-ma i privatizaciji u Srbiji su poraæavajuÊi: oko milion ne-zaposlenih i zaposlenih koji ne primaju plate, gotovo tri-pliranje duga i prepolovljavanje pokrivenosti uvoza izvo-zom u odnosu na stanje pre deset godina, smanjenjezaposlenosti u industriji i graevinarstvu na samo 6%ukupno zaposlenih. Ovakav katastrofalan stepen dein-dustrijalizacije ne bi bio moguÊ bez sprege dræavneagencije za privatizaciju s novopeËenim privatnicimabez proizvodnog iskustva, koji su umesto ispunjavanjakupoprodajnih ugovornih obaveza otplaÊivali kupljenapreduzeÊa zaduæivanjem nekretnina, rasprodajom zali-ha i opreme samih preduzeÊa koje su “kupili”. Umestoefikasnije proizvodnje, novi privatni vlasnici su gasili pro-izvodnju, otpuπtali radnike, menjali namenu privatizova-na preduzeÊa i πpekulisali zemljiπtem.

Preispitati dosadaπnju privatizaciju i zabraniti dalju privatizaciju javnog sektora©to se viπe produbljuje sistemska kriza akumulacije

kapitala u svetskim razmerama, vlade u centru svetskekapitalistiËke privrede grozniËavo nastoje da spasu ka-pitalizam od kapitalista. Treba imati u vidu da je inter-vencija dræave od kraja 2008. samo masovnija i oËi-glednija. Ni u vreme vrhunca sprovoenja neoliberalnepolitike deregulacije, liberalizacije i privatizacije osam-desetih i devedesetih, dræave centra nikada nisu pres-tajale da subvencioniraju krupne privatne korporacije,obezbeuju im narudæbine i proπiruju strana træiπtapretnjom upotrebe sile i stvarnim ratnim osvajanjima.Proces πirenja træiπta i jaËanja ekonomskog i politiËkoguticaja transnacionalnih kompanija pod nuklearnim ki-πobranom hegemonistiËke sile, kojem su ideoloπkipredstavnici kapitala nadenuli pomodno ime globaliza-cije u poslednjoj Ëetvrtini XX. veka, predstavlja samoreprizu kolonijalnog i neokolonijalnog osvajanja svetapred Prvi svetski rat.

Aktualna masovna dræavna intervencija u privrednetokove kao i sprovoenje mera zaπtite nacionalne in-dustrije i træiπta zbog nejednakog mesta pojedinih dræ-ava u meunarodnoj podeli rada, takoe predstavljaveÊ vieno deπavanje. Nakon izbijanja Velike krize kra-jem 1929. godine protekcionistiËke mere u obliku NewDeala u SAD, nacizma u NemaËkoj i faπizma u Italiji, ra-zotkrile su ispod privida slobodne i jednake træiπne raz-mene asimetriËne odnose moÊi u borbi za preraspode-lu kolonija i udela u svetskom træiπtu. Nakon izbijanjakrize 2008., SAD su prve prekrπile NAFTA ugovor o slo-bodnoj trgovini sa Meksikom, kao da taj ugovor veÊ odpoËetka nije favorizovao moÊniju privredu SAD, zabra-njujuÊi meksiËkim kamiondæijama da isporuËuju robuna teritoriji SAD.

Usled razliËitog mesta zemalja Ëlanica Evropske uni-je u meunarodnoj podeli rada, tokom zaoπtravanjaaktualne krize sve vidniji postaju znaci dezintegracijeEU na “stare” Ëlanice izvoznice kapitalno i informatiËkiintenzivne tehnologije, “mediteranske” Ëlanice izvozni-ce radno intenzivne turistiËke industrije i “nove” Ëlani-ce istoËne Evrope svedene prevashodno na izvoznicesirovina, nasuprot najavljivanom prerastanju zajedniË-


90 DDaass kkaappiittaall

Tabela 1

91

kog træiπta u politiËku uniju. Nejednak stepen dostignu-tog industrijskog razvoja i zaduæenosti onemoguÊavadonoπenje jedinstvene politike stimulisanja plateænosposobne potraænje, a jedinstvena valuta smanjuje ma-nevarski prostor za voenje monetarne i fiskalne poli-tike prilagoene lokalnim uslovima.

Uprkos ovim dezintegracionim tendencijama od izbi-janja krize 2008., zajedniËka odlika reakcije vlasti nakrizu u centru svetske kapitalistiËke privrede je ubaciva-nje stotine milijardi dolara i evra poreskih obveznika uprivredne tokove ne bi li podstakli potraænju. U SADsredstva su usmerena prvenstveno na spasavanje fi-nansijskog sektora privrede koji je poslednje decenijespekulativnim plasmanom kredita najviπe doprineo dase manifestuje repriza krize joπ veÊih razmera negoona iz prve polovine dvadesetog veka. Ovakvo podru-πtvljavanje gubitaka krupnog privatnog kapitala nijespreËilo vrhunske menadæere i vlasnike kontrolnih pa-keta akcija da izmeu sebe podele visoke bonuse. Pri-javili su fiktivne profite nastale ubrizgavanjem sredsta-va iz budæeta, istovremeno otpuπtajuÊi hiljade zaposle-nih. Najkrupnije banke poput LP Morgan, Chase, Bankof America, upotrebile su deo dobijenih sredstava zakupovinu manjih banaka i otvaranje filijala u inostran-stvu. Istovremeno su prepustile bankrotu i plenidbiimovine milione kuÊevlasnika i sitnih preduzetnika kojesu pretodno navele da se hipotekarno prezaduæe.Zbog ogorËenja javnosti nekontrolisanom upotrebomjavnih sredstava, doπlo je do nacionalizacije nekih ba-naka i proizvodnih kompanija. VeÊ sada ideoloπkipredstavnici krupnog kapitala meutim nagoveπtavajuda se radi o privremenoj meri dok se ne izae iz krize.Oligopolska koncentracija ekonomske moÊi ima zaposledicu koncentraciju i politiËke moÊi, πto uslovljavada Êe reformistiËke mere dræavne regulacije privredeostati u okvirima oËuvanja kapitalistiËkih odnosa izra-bljivanja koji su i doveli do krize akumulacije kapitala.

Nasuprot masovne restauracije teorije i prakse kejn-zijanizma u centru svetske kapitalistiËke privrede i eko-nomskog nacionalizma, u Srbiji i drugim zemljama po-lukolonijalno zavisne periferije svetskog kapitalistiËkogsistema, domaÊe vlade pod veÊim ili manjim spoljaπ-njim pritiskom Svetske banke i Meunarodnog mone-tarnog fonda odnosno viπe ili manje podmiÊene dona-cijama raznih fondova za razvoj „demokratije“ i „otvo-renog druπtva“, planiraju da nastave sprovoenje neo-liberalne strategije deregulacije, liberalizacije i privati-zacije. Uæurbano nastoje da πto pre zavrπe sprovoenjeprivatizacije prema zakonu iz 2001. godine uprkos saz-nanjima o razornim posledicama dosadaπnje privatiza-cije.

Vlade neokolonijalne i kolonijalne periferije su i dosada bile “veÊi katolici od pape”. Sprovodile su, naime,privatizaciju daleko veÊih razmera nego πto su to radi-le vlade u zemljama centra. U bankarskom sektoru ko-ji je kljuËan za voenje iole samostalnije politike eko-nomskog i ukupnog druπtvenog razvoja, na primer,udeo inostranih banaka u zemljama centra retko pre-lazi desetak procenata. Na periferiji su inostrane ban-ke uspele da obezbede kontrolu Ëesto preko 90% lo-kalne πtednje. Ovo im omoguÊava da pretvaraju lokal-

nu πtednju u skupe kratkoroËne kredite i izvoze iz ze-malja periferije visoke ekstra profite koje ne mogu daostvare u centru, tako da neto priliv kapitala u zemljekoje posuuju novac vrlo brzo se pretvara u nekolikoputa veÊi odliv kapitala (Small, Denis, 2004.).

Transnacionalne korporacije sa sediπtem u zemljamacentra uz pomoÊ korumpiranih lokalnih vlada takoenastoje da obezbede potpunu kontrolu nad domaÊimrudnim, energetskim i vodenim izvorima, infrastruktu-rom, te trgovinskim i hotelijerskim lancima koje su iz-gradile uz velike ærtve Ëitave generacije ljudi u bivπimdruπtvima realnog socijalizma.

Pod velom struËne objektivnosti ideoloπki predstavni-ci krupnog kapitala neumorno ponavljaju da potpunaliberalizacija i privatizacija nemaju alternative, slepi igluvi za Ëinjenicu da su Ëak i struËnjaci Svetske banke iMeunarodnog monetarnog fonda poslednjih godinapriznali greπku svoje dotadaπnje politike ultimativnogpromovisanja privatizacije javnog sektora privrede (Es-tache, Antonio, 2006.).

Da bi sprovela svoju nameru i nameru svojih finansi-jera o zavrπavanju privatizacije, Ëlanovi vlade nudi sin-dikatima i graanima lilihip u vidu bezplatnih akcija jav-nih preduzeÊa pre nego πto se privatizuju, kao i mo-guÊnost brzog unovËivanja tih akcija. Time vlada nas-toji da pokoleba snaæno protivljenje javnosti privatiza-ciji elektrodistribucije i drugih javnih preduzeÊa i sluæbite navede osiromaπene i u visokom procentu nezapos-lene graane da πto pre prodaju svoje akcije krupnimigraËima i πpekulantima na træiπtu kapitala. Anketno is-traæivanje Instituta za socioloπka istraæivanja Filozof-skog fakulteta u Beogradu sprovedeno 2003. godineje pokazalo da je apsolutna veÊina ispitanika u celiniodbacivala privatizaciju struje (71%), institucija zdrav-stvene zaπtite (68%), sistema vodovoda i kanalizacije(67%), a 17, 18, 19% ispitanika je predlagalo da priva-tizacija u ovim sektorima privrede ostane u granicama49% vrednosti kapitala odgovarajuÊih sektora (Vratu-πa, 2004.). Istraæivanje istog instituta sprovedeno2007. godine je pokazalo da je sama najava predlogaVlade da radnicima javnih preduzeÊa bude besplatnopodeljeno izmeu 10 i 15 odsto deonica na osnovuveÊ postojeÊeg zakona (DinkiÊ, Mlaen, 2005.) kao idonoπenje novog zakona u decembru 2006. o podelibesplatnih deonica πest javnih preduzeÊa zaposlenimai svim punoletnim graanima bez obzira na godineradnog staæa do 15% procenjene vrednosti kapitala,koje Êe moÊi da prodaju od decembra 2010., doprine-lo je opadanju protivljenja privatizaciji javnih sluæbi, na-roËito meu aktivnim Ëlanovima sindikata. NajveÊeopadanje protivljenja je zabeleæeno meu aktivnim Ëla-novima sindikata u sluËaju struje (61%, Vratuπa,2008.). Potpuno protivljenje privatizaciji javnih sluæbi,meutim, zagovara i dalje apsolutna veÊina ispitanika.

ImajuÊi u vidu u ovom radu izloæenu teorijsko-meto-doloπku i ideoloπko-praktiËku kritiku dosadaπnjeg pro-cesa privatizacije u svetu i Srbiji, neophodno je da se iz-vede jedino logiËan zakljuËak iz kritiËke analize sadræa-ja i negativnih posledica praktiËke primene sintetiËketeorije privatizacije: preispitati dosadaπnju privatizacijui zabraniti privatizaciju joπ ne privatizovanih sistema


92

javnih usluga. Donoπenjem zakona o zabrani privatiza-cije prirodnih bogatstava i sistema javnih usluga poputvoda i proizvodnje struje, spreËilo bi se pogorπavanjeuslova æivota πirokih slojeva stanovniπtva usled masov-nih otpuπtanja i ukidanja subvencioniranih cena infra-strukturnih usluga, i dalja kolonizacija zemlje. U ciljuspreËavanja ovih negativnih posledica sindikalisti i akti-visti Holandije i Urugvaja su se izborili da bude donetzakon koji zabranjuje privatizaciju vodovoda (Hall, Dela Motte, 2004.).

Radnici Srbije Ëija su preduzeÊa uniπtena pljaËkaπ-kom, nelegitimnom i Ëesto nelegalnom privatizacijomsu poËeli da primoravaju Agenciju za privatizaciju daponiπti najeklatantnije primere neispunjavanja ugovor-nih obaveza, smanjivanja ili eliminisanja prethodneproizvodnje, otpuπtanja radnika i πpekulativne prepro-daje preduzeÊa kupljenih zateËenim sredstvima samihpreduzeÊa. Borba za vlastita radna mesta i nastavlja-nje proizvodnje u cilju obezbeivanja gole egzistenci-je sebe, svojih porodica i komπija, pokazala je radnici-ma i graanima da Êe biti utoliko uspeπniji u toj borbiπto viπe udruæe i koordiniπu svoje snage protiv profi-terskih interesa parazitske bankovne i korporativneoligarhije.

Svedoci smo da do istovetnog saznanja dolaze krozuËeπÊe u masovnim πtrajkovima protiv privatizacije jav-nih preduzeÊa i smanjivanja izdataka iz budæeta na jav-no obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaπtitu radnicii graani u Francuskoj, Italiji, GrËkoj, Turskoj… Samomasovni i solidarni otpor nastojanju kapitala da u celi-ni prebaci na rad troπkove izlaska iz krize koju je kapi-tal izazvao, moæe da nametne ograniËenja kapitalu uobliku uslovljavanja dodele pomoÊi iz budæetskihsredstava privatnim korporacijama oËuvanjem proiz-vodnje i radnih mesta i progresivno oporezivanje. Uje-dinjeni otpor je pogotovo preduslov (re)nacionalizacijei podruπtvljavanja sredstava za proizvodnju odnosnoukidanja kapitalistiËkih odnosa proizvodnje koji cikliËnoproizvode krize.

Ukoliko izostanu kreativni oblici samo-organizovanjai meunarodnog ujedinjavanja radnika i graana raz-nih etniËko-kulturnih, rodnih i profesionalnih identitetabez obzira na razlike u nadnicama i taktikama borbe,transnacionalni kapital Êe nastaviti da nas sve fragmen-tiπe i diferencirano izrabljuje i tlaËi koristeÊi drevni im-perijalni princip “zavadi da bi vladao”, odnosno da biparazitirao na privatnom prisvajanju druπtveno proizve-denog bogatstva.

(Nova srpska politiËka misao, oæujak 2010.)

Prof. dr. Vera Vratuπa predaje sociologiju naFilozofskom fakultetu u Beogradu. »lanica jeSavjeta Novog Plamena.


AAdams, Chris (2001) Privatising Infrastructure in the South. Focuson Trade, May

BB92 (2010) Zavrπiti privatizaciju u 2010, 9. januar, izvor Tanjug,http://www.b92.net/biz/vesti/

srbija.php?yyyy=2010&mm=01&dd=09&nav_id=402981Baer, W. (1996). Changing paradigms and changing interpreta-

tions of the public sector in Latin American economies, PublicChoice, 88, 365-379.

Busumtwi-Sam, J. (1996). Models of economic development in Afri-ca: lessons from the experiences of Ghana, 1975-95, Journal ofCommonwealth and Comparative Politics, 34, 174-198.

CCook, P. (1997). Privatization, public enterprise reform and theWorld Bank: has Bureaucrats in Business’ got it right?, Journal ofInternational Development, 9, 887-897.

Chang, H. and Singh A. (1993). Public Enterprises in DevelopingCountries and Economic Efficiency: A Critical Examination of Analy-tical, Empirical and Policy Issues, UNCTAD Review, no 4, Geneva.

Chang, H., Singh A. (1997). Can large firms be run efficiently wit-hout being bureaucratic?, Journal of International Development,No.9, 865-875.

Cook, P. and Kirkpatrick, C. (eds) (1988). Privatization in Less Deve-loped Countries. Brighton: Wheatsheaf

DDinkiÊ, Mlaan, 2005: Konferenciji za novinare. Blic, 10.03.2005;Strana: 8, http://82.117.206.29/Develop/

vesti.nsf/feaee540dc011162c1256e7d0032cb98/35b82fda05ed6b4fc1256fbf007b3229?OpenDocumentDharan, Baalla, Bufkins, Williams (2004) Enron: Corporate Fiascos

and Their Implications. Foundation Press. ISBN 1-58778-578-1.http://www.ruf.rice.edu/~bala/files/dharan-bufkins_enron_red_flags.pdf.

Fontaine, J.-M. and Geronimi, V. (1995). Private investment and pri-vatization in sub-Saharan Africa, in Cook, P. and Kirkpatrick, C.(eds) (1995).

GGalal, A. et al. (1992). Welfare Consequences of Selling Public En-terprises: Case Studies from Chile, Malaysia, Mexico, and the UK.Washington: World Bank.

Gilbert, R. J, Kahn, E. P. (1996) International comparisons of elec-tricity regulation, Cambridge University Press

HHaque, M. (1996). The public service under the challenge in theage of privatization“, Governance, 9, 186-216.

Hall, David (2003) Evaluating the impact of liberalisation on publicservices. March 2005. http://www.psiru.org/reports/2005-03-EU-U-horizeval.doc

Hall, David, Lobina, Emanuele, de la Motte, Robin, 2004: Makingwater privatisation illegal: - new laws in Netherlands and Uru-guay, http://www.psiru.org/reports/2004-11-W-crim.doc

Harriss, J. et al. (eds) (1995). The New Institutional Economics andThird World Development. London: Routledge.

Hemming, E. i Unnithan, N. (1996). Determinants of privatization le-vels in developing countries, Social Science Quarterly, 77, 434-444.

Hoefle, John, 2001: Bush’s Energy Pirates Are in Global PowerGrab, Executive Intelligence Review, no. 30, August)

JJalilian, H. i Weiss, J. (1997). Bureaucrats, business and economicgrowth, Journal of International Development, 9, 877-885

KKumssa, A. (1996). The political economy of privatization in Sub-Sa-haran Africa, International Review of Administrative Sciences, 62,75-87.

RRaghavan, Chakravarthi (1999), FDI Is No Panacea for South’s Eco-nomic Woes. Third World Resurgence October/November

Rowthorn, B. and Chang, H. (1992). The political economy of pri-vatization, The Economic and Labour Relations Review, 3, 1-17.

SSharon Beder (2003) Power Play: The Fight to Control the World’sElectricity. Melbourne and New York: Scribe Publications and theNew Press.

Small, Denis ( 2004) Empire Strikes Back: Spanish Banks RecolonizeIbero-America, Economic Intelligence Review, July 2

VVickers, J. and Yarrow, G. (1988). Privatization: An Economic Ana-lysis. Cambridge, The MIT Press.

Vogel, S. (1996). Freer Markets; More Rules: Regulatory Reform inAdvanced Industrial Countries. Ithaca: Cornell University Press.

Vratuπa, Vera (2004) Stavovi o privatizaciji u Srbiji krajem XX i po-Ëetkom XXI veka, A. MiliÊ, ur. Druπtvena transformacija i strategi-je druπtvenih grupa: svakodnevica Srbije na poèetku tre˛eg mile-nijuma, Beograd, ISIFF, ISSBN 86-80269-73-5, 71-110

Vratuπa, Vera (2008) Raskorak izmeu æelja i stvarnosti u procesu iprojektu privatizacije i participacije u Srbiji poËetkom XX veka uuporednoj i longitudinalnoj perspektivi, u S. VujoviÊ, ur., Druπtvorizika : promene, nejednakosti i socijalni problemi, ISI FF, Beograd,135-180, 527-528

WWorld Bank (1993). The East Asian Miracle: Economic Growth andPublic Policy, A World Bank Policy Research Report. Oxford: Ox-ford University Press.

World Bank (1994). Adjustment in Africa: Reforms, Results and theRoad Ahead, Policy Research Report. Washington, DC: WorldBank.

World Bank (1995). Bureaucrats in Business: The Economics andPolitics of Government Ownership. Oxford: Oxford UniversityPress.


93

SSlloobbooddnnoo ttrrææiiππttee

Samo πto je sa istorijske scene siπao jedan prosveti-teljski projekat (komunizam) veÊ se pojavio drugi„prosvetiteljski“1 zvani globalizam.

Prema Vaπingtonskom sporazumu koji je temelj glo-balizma (ameriËka vlada, Svjetska banka i MMF,1980.) kroz liberalizaciju træiπta u meunarodnim raz-merama ostvaruje se novi polet u ekonomskom razvo-ju. Uklanjanje graniËnih prepreka kretanju roba, ljudi ikapitala treba da doprinese sveopπtem napretku. Us-ka nacionalna træiπta su neefikasna. Efikasnost je urasprostranjenim træiπtima koja svima donose dobro-bit. Prije svega to se odnosi na moguÊnost ispoljava-nja raznovrsnih komparativnih prednosti, koje su dosada bile guπene carinskim i drugim zaprekama. „Pri-vatizacija, liberalizacija i makrostabilnost treba dastvore klimu za privlaËenje investicija, ukljuËujuÊi i oneiz inostranstva“ (©tiglic., 2002.; 80). Naglasak je naovom poslednjem, na uveÊanju obima investicija razvi-jenih na podruËjima manje razvijenih zemalja.

To je potpuni ekonomski zaokret, do tada nevienaradikalna izmena sveta. Dotadaπnji model ekonom-skog razvoja, po kojem su se sredstva dræala u mjes-tu, a robe i radna snaga kretale u suprotnim pravcima(i na toj osnovi su nastajale tolike razlike u razvijenos-ti), sada se iz temelja ruπi. PoveÊava se pokretljivostkapitala. Niæe nadnice i kvalitetna radna snaga privuÊiÊe masovne investicije iz pravca razvijenih u nerazvije-ne. Ukidanjem graniËnih prepreka kretanju roba pro-izvoaËi Êe moÊi da svojim jeftinijim proizvodima osva-jaju rasprostranjena træiπta Evrope.

SliËno je i sa kretanjem radne snage. Globalno ev-ropsko kretanje i zapoπljavanje vodiÊe izjednaËavanjunadnica i æivotnog standarda. Ujedinjena Evropa (Ev-ropska unija) Êe na osnovi globalizma postati „zemlja“izuzetnog ukupnog bogatstva i izravnanja u bogat-stvu pojedinaca ali i naroda. Za sve to potrebno je za-hvaliti slobodi træiπta, kojeg je nuæno πto prije i πtodoslednije ostvariti. Otvaranjem granica postiÊi Êe seopπti ekonomski napredak, socijalno i regionalnouravnoteæenje.

Nakon ovolikog i ovakvog civilizacijskog napretkakoji se oËekuje, i koji je na pomolu, protivljenje slobo-di træiπta postaje krajnje nerazumno, neprihvatljivo iza svaku osudu. Evropsko ujedinjenje izrasta u veomasnaænu ideologiju kojoj se do sada kod nas skoro nikonije usprotivio, i koja, po svojoj odanosti, nadvisujeprethodnu komunistiËku. Predsednici dræava i vlada usvojim pristupnim govorima redovno izgovaraju reËiodanosti evropskom putu vlastite zemlje i naroda.

Na toj osnovi bespogovorno se izvrπavaju svi savjeti ipreporuke koji dolaze iz centra putem raznih komesa-ra, konsultanata, savetnika, misija, agencija, ne pitajuÊise za posledice. U ime evropske buduÊnosti ruπe sevlastite privrede (putem privatizacije), zapada se u ne-podnoπljive dugove, rastu deficiti, raste nezaposlenost.Ali, evropski put nema alternativu!! Ovo su „prolazneteπkoÊe“ do svetle dugoroËne evropske buduÊnosti. Ev-ropa traæi ærtve. Put u Evropu je trnovit.

Kako neodoljivo sve ovo podseÊa na ideologiju ko-munizma. ©to je horizont udaljeniji time je svetlost ve-Êa. Oæivljavaju i podseÊanja o trnovitosti puta i ærtva-ma. Naravno, ovo je sasvim drugaËiji sistem i ideologi-ja pa je i pojam trnovitosti puta i ærtava razliËit. Ovdjenema gulaga, Golih otoka, zatvaranja, prisilnih rado-va, πto je bila ideologija „internacionalnog komuniz-ma“. Ovo je ideologija internacionalnog kapitala kojiubija siromaπtvom.

I suviπe lepo da bi bilo moguÊe. Nekada „zlatna ka-πika“, danas slobodno træiπte. Nekada „od svakogaprema sposobnostima svakome prema potrebama“,danas izravnanje na slobodnom træiπtu. Nekada „ko jedole biÊe gore, ko je niπta biÊe sve“, danas bogatstvoza sve.

Bivπi Sovjetski Savez predstavljao je protivniËku vari-jantu prosvjetiteljske utopije univerzalne civilizacije ukojoj su træiπta bila zamenjena centralnim planira-njem...

Utopija globalnog slobodnog træiπta nije izazvala to-like ljudske ærtve na naËin kao πto je to izazvao komu-nizam. A ipak s vremenom ona Êe se moæda uporei-vati s njim po patnji koju izaziva.

(Gray J., 2002.; 23)


Pred ekonomskim sunovratom

prof. dr. Aleksa MilojeviÊ

94

Na delu je ponovo sukob ideologije i stvarnosti. Ne-sklad izmeu trenutka i veËnosti. BuduÊnost nije u sa-daπnjosti. Kako je moguÊe da ta izuzetna ekonomskaracionalnost koja donosi takvu svetlu ekonomsku bu-duÊnost tako temeljito ruπi manje razvijene privrede,upravo u mjeri njihovog otvaranja prema razvijenim?Kako je moguÊe da Êe to otvoreno træiπte u buduÊnos-ti graditi, ako na svom poËetku tako nemilosrdno ru-πi? Zar postoji razlika izmeu otvorenosti træiπta u po-Ëetnoj i nekoj kasnijoj fazi? Ili je po srijedi gorka istinada ono πto otvoreno træiπte sruπi u svojoj poËetnoj fa-zi nikada neÊe biti izgraeno. Ili Êe se morati napusti-ti ideologija otvorenog træiπta da bi se sve nanovo iz-gradilo.

OslanjajuÊi se na 500-godiπnju istoriju ekonomije,deindustrijalizacija koja se ostvaruje pod uticajemVaπingtonskog sporazuma od 1980-e, Ëini taj spo-razum veoma sumarnim. PoπtujuÊi dosadaπnju eko-nomsku istoriju to bi bbiilloo mmoogguuÊÊee ii ppoottrreebbnnoo iizzbbee--ÊÊii. U sluËaju da se ove ideje prihvate i ostvare, okopolovica svjetske populacije biÊe izloæena neizmer-nim patnjama, kaæe DDææoozzeeff ©©ttiigglliicc, ameriËki nobe-lovac.

(The Origins, 2006.;XV)Sliku svetle evropske ekonomske buduÊnosti naj-

snaænije muti upravo ono na Ëemu je ta buduÊnostzasnovana - slobodno træiπte. Osloncem na „otvorenotræiπte“ kao nosioca ekonomskog i socijalnog napret-ka Evrope, izvrπen je izbor onoga πto nema ni svojupraktiËnu ni teorijsku potvrdu.

Razvoj razvijenih nije se ostvarivao na osnovi „slo-bodnog“ nego na osnovi „neslobodnog“, ograniËe-nog, regulisanog zaπtiÊenog træiπta. Ekonomska isto-rija evropskih dræava je istorija veoma oπtrih carin-skih i drugih zaπtita manje razvijenih u odnosu narazvijenije zemlje. Postepeno, odgajajuÊi svoje privre-de na oπtrim carinskim zaπtitama, sa smanjenjemrazlika u razvijenosti, te zaπtite su se postepeno sma-njivale, πireÊi prostore slobodnijeg meusobnog træ-iπnog delovanja. Ali potpuno slobodno, otvoreno,harmonizovano træiπte nikada nije ost-vareno, do danaπnjih dana.

U XIX. vijeku, kontinentalni dio Evro-pe nije se dao prevariti pokuπajima En-gleske da ostane jedina industrijalizo-vana nacija na svetu i njenim vizijama oglobalnoj ekonomskoj harmoniji u ko-me bi ostatak sveta proizvodio sirovineza englesku industriju, a za uzvrat ku-povao gotovu robu. Ostatak Evrope iprekookeanske dræave sprovodile su is-tu politiku koju je Engleska provodilaod kraja 1800-tih, relativno visoku ca-rinsku zaπtitu da bi razvila industriju.Uprkos prirodnoj zaπtiti zbog visokihtransportnih troπkova SAD su izgradilesvoju industriju Ëelika πtiteÊi je carina-ma koje su iπle i do 100 %. PredsjednikAAbbrraahhaamm LLiinnkkoollnn je odbio pokuπaje En-gleske da se uvede meusobna slobod-na trgovina sledeÊim reËima: „Slobod-

na trgovina je dobra stvar. ©teta samo πto joπ uvijeknemamo novaca za nju“.

(Reinert E., 2006.; 32)

StajuÊi u odbranu svoje manje razvijene privrede uodnosu na razvijeniju Englesku i njeno nastojanje dase uvede slobodno træiπte, da bi je podsetili na njenevisoke carinske zaπtite u njenoj istoriji, mladi ameriËkiekonomisti su iskovali krilaticu: „Nemoj sluπati πta En-glez priËa, nego gledaj πta radi“. PodseÊajuÊi Amerikuna njenu ekonomsku proπlost, danas bi se moglo reÊi:„Nemoj sluπati πta ti Amerikanac govori, nego gledajπta je radio“ (Reinert E., 2005.; 15).

Ono protiv Ëega se tako æestoko borila, dok je bilamanje razvijena, shvatajuÊi slobodno træiπte kao os-novnu pretnju svom razvoju, sada upravo to preporu-Ëuje manje razvijenim, kao osnovni lek njihovog eko-nomskog ozdravljenja i napredovanja. Pored ovih ibrojnih drugih dokaza koji govore da praksa ekonom-skog razvoja nije na strani slobodnog træiπta, tu su ivredni teoretski dokazi.

Ekonomskog izravnanja nema na træiπtu. Ono je uproizvodnji.

U træiπnom susretu viπe i niæe produktivnosti, odnos-no jeftinijih i skupljih roba, prevaga je na jeftinijim ro-bama. Prema zakonu konkurencije ne dolazi do træiπ-nog ujednaËavanja (izravnanja) cena nego do odstra-njivanja proizvoaËa skupljih roba sa træiπta, do njego-vog ekonomskog uniπtenja.

IIzzrraavvnnaannjjaa ssuu uu pprrooiizzvvooddnnjjii.. Tek je na osnovi ujedna-Ëavanja produktivnosti moguÊe ostvarivati pribliæan ni-vo cena na træiπtu. S obzirom na izuzetno visoke razli-ke u razvijenosti (produktivnosti) izmeu razvijenih za-padnih i ostalih evropskih zemalja, slobodno træiπte ni-je osnova opπteg ekonomskog napretka. Sasvim su-protno. Slobodno træiπte je veoma uspeπan mehani-zam zarobljavanja i skoro potpunog ekonomskoguniπtenja manje razvijenih.

Razvijenima nije potreban razvoj manje razvijenihkoji bi im svojom snagom oduzimali dio træiπta i bogat-

stva. Potreban im je njihov πto potpu-niji nerazvoj. A da je slobodno træiπtemoÊan mehanizam ekonomskog uniπ-tenja manje razvijenih, vidi se i po obi-mu zalaganja i materijalnih ulaganja(„pomoÊi“) da se ono ostvari.

I ponovo paradoks, nedoslednost.Po svom konaËnom rezultatu iza slo-bodnog træiπta, na strani manje razvi-jenih, ostaje ekonomska pustoπ, go-let, spræena zemlja. Slobodno træiπtedeluje bez ostatka. Konkurencija delu-je do uniπtenja slabijeg. Takva zemljai takva podruËja za razvijene su besko-risna. Samo od podruËja na kojima seodvija odreena ekonomska aktivnostrazvijeni mogu imati koristi, bilo kadase radi o moguÊnostima kupovina iliodreenim proizvodnjama sirovina isliËno. Zbog toga razvijeni se supros-tavljaju delovanju slobodnog træiπta


95

do krajnjih granica. Oni ga koriguju. Slobodno træiπtepostaje neslobodno bilo pod uticajem humanitarnih idrugih pomoÊi, kredita i sliËno. Upravo na osnovi tihkorekcija slobodnog træiπta odræava se odreeni mini-malan nivo razvoja nerazvijenih, onoliko koliko je po-trebno razvijenim.

Slobodno træiπte je predmet kritiËkog promiπljanjabrojnih slobodnih umova danaπnjice. Da navedemosamo neke.

Kada je postalo jasno da Êe saveznici pobijediti u ra-tu, isplivalo je pitanje πta uraditi sa NemaËkom koja jeza samo 30 godina zapoËela dva svjetska rata. HenriMorgentau, ministar finansija SAD od 1934. do 1945.godine imao je plan koji je trebao da onemoguÊi Ne-maËku da joπ jednom ugrozi svetski mir. NemaËku jetrebalo deindustrijalizovati i pretvoriti u poljoprivrednudræavu. Sve industrijske maπine trebalo je ukloniti, arudnike potopiti vodom i cementom. Taj plan koji jedobio ime Morgentaunov plan, saveznici su prihvatilina sastanku u Kanadi 1943. i on je pokrenut Ëim jeNemaËka kapitulirala.

Tokom 1946. i 1947. godine postalo je jasno da jeMorgentauov plan stvorio velike ekonomske proble-me NemaËkoj. Izmeu ostalog produktivnost u poljo-privredi je drastiËno opala. DelimiËno, uzrok tome jebio to πto su se mnogi koji su postali nezaposleni u in-dustriji vratili poljoprivredi.

Bivπi predsjednik Herbert Huver poslat je u NemaË-ku da bi izvestio Vaπington u Ëemu je problem. Kadasu istraæivanja poËela da pristiæu poËetkom 1947. go-dine, Huver je napisao tri izveπtaja. U poslednjem 18.marta 1947. godine napisao je svoj zakljuËak o tomeπta nije u redu: „Iluzija je da se Nova NemaËka...moæesvesti na „poljoprivrednu dræavu“. To se ne moæe ura-diti a da ne istrebimo ili negde ne iselimo 25 milionaljudi...Manje od tri mjeseca poπto je Huver poslao svojizveπtaj dolazi do potpunog zaokreta. Uplaπena da bito moglo da krene prema komunizmu dolazi do zaus-tavljanja Morgentauovog plana ddeeiinndduussttrriijjaalliizzaacciijjee ikreÊe se na rreeiinndduussttrriijjaalliizzaacciijjuu NemaËke. Dolazi dosmene Morgentaua a na njegovo mjesto se postavljaMarπal koji pruæa ogromnu finansijsku pomoÊ NemaË-koj i ostalim 12 zemalja. Za uzvrat one se ukljuËuju uNATO savez.

Globalizacija je de facto danaπnji Morgentauov planza TreÊi svet. To je ekonomski genocid nad malim na-rodima. Iako Êe danaπnja ekstremna ideologija napos-letku morati da popusti pred ugroæenoπÊu zbog eko-nomskih zloËina koji su poËinjeni u ime globalizacije udelovima svetske periferije, okretanje tog procesa bi-Êe veoma bolno.

(Reinert E., 2006., 99-123)I DDææoozzeeff ©©ttiigglliicc, ameriËki nobelovac, ne predvia du-

goroËnu perspektivu globalizma. Globalni kapitalizam razdiru takve unutraπnje proti-

vreËnosti koje mu uskraÊuju bilo kakvu dugoroËnijuperspektivu. To je u celini potpuno neefikasan sistemkoji optereÊuje razvoj nerazvijenih ali i onih koji su gastvorili, razvijenih.

(©tiglic Dæ., 2002, 206)Navodi da je globalizam „træiπni boljπevizam“ i „ho-

lokaust“ nad malim narodima (Globalization, 2007.,190).

U pogledu trajanja globalizma JJoohhnn GGrraayy je joπ odre-eniji.

Slobodno træiπte ne moæe biti trajno u doba u ko-jem je svetsko gospodarstvo smanjilo ekonomsku si-gurnost veÊine naroda. Sadaπnji reæim globalnog slo-bodnog træiπta bit Êe kraÊi Ëak i od belle epoque izme-u 1870. i 1914. godine, koja je zavrπila u rovovimaVelikog rata.

(Gray J., 2002., 24)Skoro potpuna odreenost o nuænosti skore pro-

pasti globalizma kao i naËina kako Êe se to ostvaritidolazi od DDææoorrddææaa SSoorrooππaa.

KapitalistiËki sistem se moæe uporediti sa imperi-jom koja pokriva veÊe podruËje od bilo koje imperi-je u proπlosti. On upravlja celom jednom civilizaci-jom i kao i kod drugih imperija, svi koji su izvan nje-nih zidina smatraju se bankarima... Analogija sa im-perijom je opravdana jer globalni kapitalistiËki sis-tem doista upravlja onima koji mu pripadaju i Ëini daje teπko iz njega istupiti. Pored toga, kao i svaka im-perija i on ima centar i periferiju, gdje centar profi-tira na raËun periferije. Najvaænije od svega je daglobalni kapitalistiËki sistem pokazuje odreene im-perijalistiËke tendencije i on ne teæi ravnoteæi, veÊbezobzirno stremi ekspanziji i ne moæe se smiriti svedok postoji i jedno træiπte ili ikakvi resursi koji joπ ni-su u njega ukljuËeni. U tom pogledu nimalo se nerazlikuje od imperije AAlleekkssaannddrraa VVeelliikkoogg ili AAttiillee BBii--ËËaa BBooææiijjeegg.

Ali jednako kao i kod svih poznatih imperija u proπ-losti, njegova ekspanzionistiËka stremljenja mogu galako dovesti do propasti...

VeÊ mogu nazrijeti nastajanje konaËne krize. OnaÊe po svom karakteru biti politiËka. Vrlo je verovatnoda Êe se pojaviti lokalni politiËki pokreti, koji Êe æeletiizvrπiti eksproprijaciju multinacionalnih kompanija ipovratiti „nacionalno“ bogatstvo. Neki od njih moguuspeti na naËin na koji je uspeo Bokserski ustanak iliZapatistiËka revolucija...Slom globalnog træiπta bi biotraumatski dogaaj s nezamislivim posledicama. Ipak,Ëini mi se lakπe to zamisliti nego nastavak sadaπnjegreæima.

(Soroπ Dæ., 1999., 117, 144, 194)Zaπto SSoorrooππ toliko strahuje od propasti globalizma i

zaπto misli da bi to moglo da zavrπi u haosu kao opπti„dar-mar“.

Komunizam je pao skoro neËujno preko noÊi. Jed-nostavno nestali su komiteti a pojavile se druge parti-je. Svaki narod je ostao u posedu vlastite imovine i re-sursa.

Kod globalizma je sve drugaËije. Ovde je teæiπte naimovini i resursima. Prodaje, privatizacije, koncesije,hipoteke prete da pojedine narode skoro potpunorazvlaste od vlasti nad imovinom i resursima, da pos-tanu stranci i suviπni u vlastitoj zemlji. Kada se tomedodaju ogromni platni deficiti i dugovi koji tako brzonapreduju i koji guraju narod u potpuno siromaπtvoneugodno je i pomisliti koju to silnu gorËinu, bes, sr-dæbu i osvetu moæe da proizvede.


96

Izvozni proizvodi „Niste shvatili stvar“

Joπ davne 1946. godine MMaarrttiinn PPaakkaarrdd, komadantKraljevske mornarice stiæe u mirovnu misiju na Kipar,sa joπ jednim Grkom, TurËinom i dva Britanca. Upor-no je radio na pomirenju i veÊ za πest meseci dobio jesve potrebne saglasnosti i sa grËke i sa turske strane.Radostan i ponosan na svoj rezultat predao je papirπefu (DDææoorrddææ BBiill). Kada je sutradan doπao reËeno muje: „Otpuπteni ste. Niste shvatili stvar. Zar Vam nisurekli da nije stvar da se pomire nego da se nikada nepomire.“

(The Guardian, 16.02.2009.)VeÊ viπe od 36 godina vode se pregovori o miru na

Kipru, a mira ni na pomolu. Kakvo neodoljivo podse-Êanje na naπ Dejton i neprolazno odræavanje napetos-ti. Sve poËinje od poimanja rata i mira.

U klasiËnom poimanju rat su vojske, rovovi, bitke,pobjednik i pobijeeni. Na kraju RATA, mirovni spora-zum. Zavrπetak rata i mir. Veliki u svom sporazumuodmere pravdu i stave taËku. Mirovni sporazumi sunepovredivi i trajni. Istorijske i druge nauke kasnije is-traæuju uzroke i posledice rata. ZaraÊene zemlje uglav-nom u poËetku æive u zategnutosti da bi se kroz vre-me ti odnosi popravljali do Ëak novih i produbljenihprijateljstava. Vreme rata je donosilo vreme mira.

Sada je sve drugaËije. Mirovni sporazum viπe ne do-nosi mir!. On donosi ni rat ni mir. Donosi skoro bes-krajne i beskonaËne nove zategnutosti i zavade. A svena osnovi „popravki“ od onih koji su ga potpisali. Pot-pisali ga da bi isticali potrebu za njegovim promena-ma pruæajuÊi podrπku sad jednoj sad drugoj ili nekojtreÊoj strani. Pri tome, podrπka se uglavnom pruæa sla-bijem. Onda kada zbog podrπke neplanirano jaËa jed-na strana podrπka se pruæa drugoj strani. I tako u ne-dogled.

Od kada su Englezi zauzeli, takoreÊi bez metka, Ëitavjedan potkontinent (Indiju) i tako ga dugo dræali u po-kornosti ova vrsta ratovanja se pokazala veoma efikas-nom. Proizvodnja zavade je osnovno oruæje. A æestinaovog oruæja se posebno ispoljava u pruæanju podrπkeslabijem. Slabiji je spremniji na ustupke koji se od njegazahtevaju (uglavnom prirodni resursi, zaduæivanje i sliË-no), πto nije beznaËajno. Uz to slabiji, kada mu se pruæipodrπka, uglavnom nema granica u svojim zahtevima inastojanjima, πto je od izuzetnog znaËaja za veliËinu za-vade. To poveÊava obim reagovanja do juËe jaËeg. Ka-da se poniπti snaga jaËeg onda se podrπka Ëas jednomËas drugom rivalu pruæa do u nedogled.

Ne radi se samo o meunacionalnim zavadama,mada su one najpogodnije. Na πirokim jednonacional-nim prostorima Indije Englezi su uspevali da izazovuogroman nemir i svae tako πto su pruæali podrπkuslabijim kneæevinama.

Sve poËinje od podmetnutog sporenja i rata. Po-trebno je, i u tome se uspeva, u svetu stvoriti πto veÊibroj malih nezavisnih ali ekonomski veoma zavisnihdræava i podruËja.2 Pri tome stalno izazivati meusob-na sporenja i trvenja bilo tako πto Êe se neprekidno„usavrπavati“ mirovni sporazum ili πto Êe se „kopati“po ranama proπlosti. Potrebno je stalno dræati stanje

ni rata ni mira, krhkog mira i stalne neposredne pret-nje ratom. A tada, ko Êe tada misliti o ekonomiji.

Upravo tada, razvijeni iza lea „meπaju karte“. RiziË-nost diæe kamatne stope, πto stranim bankama dono-si izuzetne profite (poπto su prethodno preuzeli iliuniπtili domaÊe). Ostvaruju potpunu finansijsku kon-trolu kao osnovu ukupne ekonomske okupacije. Do-maÊa privreda propada a narod naglo siromaπi. Traæ-nja za kreditima raste na sve strane od graana, priv-rede do dræave.

Dræavama se uglavnom oduzima monetarni suvere-nitet ili je on pod strogom kontrolom MMF-a. To jeupravo ono πto se podrazumeva pod pojmom slobod-nog træiπta. Kao πto se vidi, slobodno træiπte nije slo-bodno samo od sebe i samo po sebi, ne pojavljuje sesamostalno, spontano. Do njega se dolazi. Ono seproizvodi. Za zarobljavanje se danas uglavnom ne ko-riste vojske, vojne strategije. Ako se i koriste, onda suto tzv. mirovne misije i snage koje odreenom podru-Ëju treba da donesu „trajan mir i napredak“.

Na primeru „ratnog iskustva“ Engleske u Indiji rato-vanje se veoma usavrπilo. Umesto vojnika, podoficira,oficira, generala, danas su postrojene nevladine orga-nizacije, savjetnici, konsultanti, sudije, agencije za raz-voj, humanitarne pomoÊi, krediti i sliËno. Umesto mu-nicije, granata, mina, artiljerije i sliËno, danas demo-kratija, ljudska prava, slobodno træiπte, evropski stan-dardi, licence, certifikati i sliËno.

Od posebnog znaËaja je tehnologija ratovanja. Ka-kav je unutraπnji sadræaj svih ovih pojmova? Jesu li toisti proizvodi i za domaÊe i za inostrano træiπte? I tu jesrediπte problema. Moglo bi se reÊi da ovde vlada obr-nut princip. U vlastitoj zemlji: „πto bolje to bolje“ uinostranstvu „πto gore to bolje“.

Lord LLiioonneell RRoobbbbiinnss je izrekao Ëuvenu misao koja ot-kriva svu suπtinu oruæja za ekonomsko zarobljavanjemanje razvijenih.

„Jako Êemo pogreπiti ako svetu preporuËujemo sa-vete engleskih ekonomista. Ono πto oni preporuËujusvetu upravo je ono πto je πtetno primeniti u vlastitojzemlji.“

(Robbins L., 1952., 11-12)Kasnije je to u engleskoj praksi ekonomskog zarob-

ljavanja manje razvijenih dobilo svoj odreeniji izraz:„»ini drugome πtetu da bi tebi bilo dobro“.

Na toj osnovi stvorena je πiroka skala pojmova kaoizvoznih proizvoda kojima se osvaja inostrano, poseb-no intelektualno træiπte, i ekonomski zarobljavaju ma-nje razvijeni. Bitno je da to bude sve ono πto nije po-æeljno da se primeni u vlastitoj zemlji.

Norveπki ekonomista EErriikk RReeiinneerrtt je ceo svoj æivotposvetio traæenju odgovora na pitanje uzroka siro-maπtva. Zaπto su neki narodi bogati a drugi siromaπ-ni, i zaπto bogati postaju sve bogatiji a siromaπni svesiromaπniji? Doπao je do odgovora da „siromaπtvo po-tiËe iz pogreπnih odluka“. Tri su izvora donoπenja po-greπnih odluka:• vlastita nemoguÊnost donoπenja ispravnih odluka,• neko drugi Vas navodi na pogreπne odluke i• neko drugi Vas prisiljava na pogreπne odluke.

Meu onima koji navode i prisiljavaju na pogreπne


97

odluke glavni su Svjetska banka i Meunarodni mone-tarni fond, kaæe RReeiinneerrtt. Navoenje se uglavnom ost-varuje putem konsultanata dok se prisiljavanja vrπediktiranjem kreditnih uslova. ©to je greπka veÊa, uslo-vi kredita su povoljniji.

ZnaËajan izvor donoπenja pogreπnih odluka je uobimnim istraæivanjima koje ove dvije finansijske insti-tucije ostvaruju, a odnose se na tzv. zemlje u tranzici-ji. Osnovna odrednica sadræaja pojma tranzicije je: ma-nje razvijene zemlje su poseban ekonomski kvalitet isa aspekta ekonomije za njih je korisno sve ono πto birazvijenima Ëinilo πtetu. I tu je zapravo dosledna reali-zacija engleske krilatice: Ëini drugome πtetu da bi tebibilo dobro. Ili drugaËije reËeno, istraæuj, saopπtavaj toputem interneta, navodi na pogreπne odluke.

To je intelektualni kolonijalizam. Skoro sve πto seodnosi na razvoj manje razvijenih zemalja istraæili suSvjetska banka i MMF. I svi zakljuËci su usmereni upravcu ostvarenja razvojne strategije manje razvijenihkoja je bitno razliËita od strategije razvoja razvijenih.Razvijenim zemljama krupna preduzeÊa a manje razvi-jenim, tranzicijskim zemljama, mala i srednja. Razvije-nim vlastita akcionarska finansiranja a tranzicijskimzemljama krediti. Razvojni izlazi koje preporuËuju su:razvoj sela, infrastruktura, poljoprivreda itd. Tu su ipreporuke o privatizacijama putem prodaja i sliËno.Dakle, sve ono Ëega nema kod razvijenih. Najgore jeπto je to na strani manje razvijenih tako πiroko prihva-Êeno πto ima znaËenje pristajanja na intelektualni aonda i na svaki drugi kolonijalizam.

Danas djeluje veoma uËevno citirati radove ekspera-ta Svjetske banke i MMF-a u Ëije nalaze se ne sumnja.Oni ne podleæu struËnom kritiËkom propitivanju. Jed-nostavno, to ulazi u nastavne programe, diplomske,magistarske i doktorske radove, a potom u ekonom-ske i razvojne politike. Ukupna misao o razvoju takoje dobila pogreπan tok. Koliki je stepen raπirenosti in-telektualnog kolonijalizma kod nas (okupacija duha)vidi se i po veoma raπirenom stanoviπtu da ono πto jekod razvijenih dobro nama ne odgovara, ovde nemoæe da nikne. „Nismo mi Nemci, ©vajcarci, ©veani,Austrijanci, ne moæe to kod nas“, reËi su koje se re-dovno Ëuju kada predlaæete da se u donoπenju odlu-ka ugledamo na razvijene.

Upravo suprotno od onoga πto se dogaalo u eko-nomskoj istoriji Evrope. Manje razvijene zemlje su se,,u evropskoj istoriji,, ugledale na tada najrazvijenijezemlje (prvo Holandiju a onda Englesku) i tako ubrza-vale svoj razvoj. Mi danas sluπamo πta nam se priËa ane da se ugledamo na razvijene.

Objaπnjenje za ovu pojavu je u nedostatku vlastitihnauËnih instituta koji bi istraæivali problematiku vlasti-tog razvoja, pratili iskustva razvijenih i ta rjeπenja pri-lagoavali naπoj upotrebi. Drugi znaËajan razlog je od-sustvo potrebnog demokratskog pritiska kojim bi op-stanak vlade zavisio od razvojnog rezultata.

Nedostatak vlastitih znanja usmerenih na ispitivanjemoguÊnosti sopstvenog razvoja predstavlja naπ velikirazvojni problem. Nerazvoj vlastite ekonomske nauË-ne misli doveo je do politizacije ekonomije. Ekonomi-ja je skoro u celini u rukama politiËara πto je izvor izu-

zetnih opasnosti. Problem je odnosa dugog i kratkogroka, odnosno ekonomske logike i logike odræanja izadobijanja novog mandata. Suπtina ekonomije je udugom roku. Za bilo koji znaËajniji projekat potrebnesu i desetine godina.

To je u potpunom sukobu sa politiËkom logikommandata. Suπtina vlasti je u posedovanju novca. Ne-stane li novca, otvorena je pretnja da se vlast izgubi.Zbog toga logiËka su nastojanja Vlade da u svommandatu prikupi πto viπe novca. Odatle tolika oprede-ljenost na prodaje, poveÊanje poreza i sliËno. Troπitinovac za dugoroËnije razvojne projekte je krajnje ne-prihvatljivo. Posebno ako se procenjuje silazak s vlastii da bi to politiËkom nasledniku donelo korist.

PolitiËka logika mandata je da se (drugome) svomnasledniku pravi πteta. Potrebno je, u vremenu svogmandata, ostvariti πto viπe loπeg koje Êe ekonomskiopteretiti buduÊi mandat. MoguÊnosti uspeπnog opo-zicionog delovanja su tada u porastu. Zbog toga usvom mandatu „korisno je“ πto viπe zaduæiti se, uveÊa-ti platni deficit, prodati, uveÊati porez da to ne bi uËi-nili sledeÊi u vlasti i sliËno. »ini drugome (svom nasled-niku u vlasti) πtetu, da bi ti od toga imao koristi. To jelogika naπeg unutraπnjeg (politiËkog) kolonijalizmakoji je na delu. InaËe kako objasniti toliko πtetnih od-luka koje uËine Vlade u svom mandatu.

Jedan od naËina da se to prevlada je u osnivanju ne-zavisnih ekonomskih instituta koji bi iznosili svoje raz-vojne strategije parlamentu. Mera uspeπnosti Vladeonda bi bila u doprinosu ostvarenju tih strategija.

Drugi naËin je svakako u razvijanju demokratije od-nosno razvijanju pritiska na Vladu - na obaveznost re-zultata. O stepenu politizacije naπe ekonomije govorii podatak o nepriznavanju realnog ekonomskog sta-nja. Uporno se odbija priznavanje kriznog stanja uprivredi. A samo je priznavanje krize osnov za otpoËi-njanje njenog savlaivanja.

Politizacija ekonomije je jedan od izuzetno vrednihizvoznih proizvoda razvijenih. Pruæanjem podrπke i do-voenjem na vlast onih koji su spremniji na ustupke,odnosno na ispunjenje zahteva koji im se postavljaju,moguÊe je u kratkom roku prosto samleti domaÊuprivredu, uniπtiti je do temelja.

Kada nikako nisu uspevali da privole na promenukoncepta privatizacije, pokuπajem dovoenja konsul-tanata, krenuli su drugim putem. Pronaπli su onogakoji je spreman, radi dolaska na vlast, da promenomkoncepta privatizacije skoro u potpunosti uniπti vlasti-tu privredu. BuduÊi prvi Ëovek vlasti na nekoliko mese-ci pre nego πto Êe to postati (1997.) uporno je izjavlji-vao kako Êe prvi zakon kojeg Êe ukinuti biti Zakon oprivatizaciji. Donesen je novi Zakon koji je do temeljauniπtio vlastitu privredu. I niko nije kriv.

Fenomen globalistiËkog ekonomskog zarobljavanjaje u javnosti djelovanja. Sve se radi javno a odraujedomaÊa vlast. Kod nas nije sankcionisano delo „nano-πenje druπtvene πtete“ ili „druπtveno πtetan posao“.©teta! Moæda bi se time mogle spreËiti mnoge πtetneodluke. Kako sada stvari stoje, Vlada i skupπtinska ve-Êina su u stanju da svojim pogreπnim odlukama pros-to ekonomski uniπte vlastiti narod, da ga gurnu u ko-


98 DDaass kkaappiittaall

lonijalno ropstvo a da za to niko ne bude kriv. Kao dase ne zna ko je predlagao a ko dizao ruke. Jer opozi-cija nije u stanju da kontroliπe poziciju. Potrebno jerazviti mehanizam pravne i struËne zaπtite.

Kada bi delo „druπtvene πtete“ bilo sankcionisano si-gurno je da bi to doprinelo dizanju ugleda i udela stru-ke u donoπenju vaænih odluka. Prekratilo bi se sa raπi-renom i opasnom praksom potkupljivanja struke koddonoπenja poæeljnih a πtetnih vladinih odluka. A πtetei nedela koja su kod nas ostvarena su ogromna i kojaseæu do masovnih ekonomskih ubistava kakav je slu-Ëaj s privatizacijom. Jer, siromaπtvo i nezaposlenostkoje je izazvala privatizacija doveli su do prevremenesmrti hiljada ljudi. A koje Êe silne posledice biti ukoli-ko se ova privatizacija ne zameni novom. Privatizacijase dogaa samo jednom u istoriji jednog naroda. Odtoga kako Êe ona biti izvedena zavisi ukupna razvojnasudbina naroda.

©to se tiËe naπeg privatizacionog koncepta, on nasje povukao u istorijsku proπlost daleku 200 godina, uvreme privatne sitnosopstveniËke svojine devetnaes-tog veka. Dok se ta svojina ne promeni, odnosno dokse ne izvrπi reprivatizacija, nije moguÊe raËunati na po-zitivan razvojni rezultat.

Promenom koncepta privatizacije uraen je glavniposao ruπenja domaÊe privrede. Ostalo πto se doga-alo spada u red zavrπnih radova. Podrπka se pruæa sve-mu onome πto se nikada ne bi uradilo u zemljama Za-pada. Iako nijedna zapadna zemlja nije uradila privati-zaciju Telekoma na naËin kako je to kod nas uraeno,takva privatizacija je dobila sve pohvale.

Greπke na strani manje razvijenih donose koristi raz-vijenim.

SliËno je sa koncesijama nad rekama, banjama, po-ljoprivrednim zemljiπtem i sliËno. Tu je i zastarela dræ-avna svojina nad πumom za πta nema strane inicijati-ve da se to promeni kako bi se razvila drvna industri-ja.

Navoenje i prisiljavanje na pogreπne odluke po sve-mu sudeÊi nije teæak posao. Izgleda da ima dovoljnoonih koji su spremni da radi dolaska i odræanja na vlas-ti prave izuzetne πtete vlastitom narodu.

U okolnostima globalizma vlade su viπe okrenuteprema inostranom faktoru, prema ispunjenju obavezai zahteva koji dolaze sa te strane. Odgovornost zasudbinu vlastitog naroda je veoma smanjena.

Nakon πto je sruπena domaÊa privreda putem priva-tizacije i posebno nakon uniπtenja krupnih preduzeÊa,ispostavljen je zahtev za ukidanjem carina, odnosnootvaranjem træiπta, πto je bespogovorno uËinjeno. Um-esto realne ekonomske istine da je to pretnja novogdodatnog uniπtenja privrede pruæeno je sasvim drugo,krajnje nerealno objaπnjenje. Naπi mali ekonomski lili-putanci Êe na prostranom evropskom træiπtu konku-rentski prevladavati ekonomske dæinove do nivoa iz-ravnanja, πto Êe im doneti ogromna bogatstva. Ras-prostranjeno slobodno træiπte je efikasno. Ono donosibogatstvo svima. U to se veruje i zbog takve ekonom-ske utopije radi navodnog prikljuËenja Evropi ruπi se iuniπtava domaÊa privreda. Izlaæe se nemilosrdnoj inos-tranoj konkurenciji do potpunog uniπtenja.

Ekonomski sunovrat

Osnova naπeg ekonomskog sunovrata je u ostvare-noj privatizaciji i otvorenosti træiπta. Pored toga zdruæ-eno deluju joπ tri veoma snaæna faktora:

• prekomerno zaduæivanje• pogreπno raËunanje druπtvenog proizvoda i • precenjena valuta. ZZaadduuææiivvaannjjee jjee nnaajjbboolljjii nnaaËËiinn gglloobbaalliissttiiËËkkoogg zzaarroobblljjaa--

vvaannjjaa mmaannjjee rraazzvviijjeenniihh pprriivvrreeddaa.. Sa tim se kod nas ot-poËelo odmah nakon zavrπetka rata. U poËetku malijeftini krediti sa dugim rokom otplate i dugim rokovi-ma odgode, kako bi pritisak otplate bio πto manji. Toje ujedno i naËin privikavanja na kredite i odvraÊanjaod vlastite proizvodnje. Privreda ne radi, ne proizvodise ali se sasvim pristojno æivi. Buja uvoz i trgovina. Do-maÊe loπe vlade, koje skoro niπta ne proizvode, poka-zuju se uspeπnim. To je veoma vaæno. MoguÊe jepruæiti podrπku loπijem a da bude uspeπan.

Neprekidno dopremanje kredita i odvraÊanja od do-maÊe proizvodnje dobra je priprema za preduzimanjeaktivnosti na privatizaciji kao odluËujuÊeg projekta ru-πenja domaÊe privrede. DomaÊu privredu je moguÊesruπiti a da se te posledice bitnije ne osete. Krediti suuspeπan amortizer domaÊih ekonomskih pogorπanja.Pored kredita, dio novca Êe se dobiti i od prodaja, πtoÊe stvarati laænu sliku uspeha. Na povrπini uspeh, a udubini ekonomska pustoπ.

Za svo posleratno vreme pribliæno 2,5 puta viπe tro-πimo nego πto zaraujemo. Instrumenti uniπtenja do-maÊe privrede veoma pouzdano deluju. Krediti kojipristiæu uglavnom ne idu u proizvodnju. Struktura nji-hove potroπnje je tipiËna za kolonijalne zemlje: infra-struktura, potroπnja dræave, socijalne pomoÊi. Koristiod kredita ostvaruje samo uska grupa dok narod ubr-zano siromaπi. Buja potroπnja koja svojim inflatornimpritiscima guπi proizvodnju i sniæava standard ljudi. Ot-plate rastu a privreda je sve nemoÊnija. Problem se πi-rom otvorio veÊ 2009. godine. Godiπnja otplata odoko 100 miliona KM bila je veÊ prevelika. Potrebno jezaduæivati se da bi se dug vratio. Po veÊ utvrenomscenariju globalistiËkog ekonomskog zarobljavanja upomoÊ pritiËe MMF. Njegov kredit je potpuno razliËitod drugih. Po svom ekonomskom sadræaju to nosi svaobiljeæja zavrπnog udarca.

Drugi krediti su iznosi sa dugim rokom otplate. Kre-dit MMF-a je drugaËiji. On je veliki sa kratkim rokomotplate. Uz to kredit MMF je uglavnom kredit za lik-vidnost kao podrπka i pomoÊ odræanja slabe i nemoÊ-ne vlade.

Tu je i stand-by aranæman, πto skupa s namjenom kre-dita ima znaËenje dodatnog iscrpljivanja privrede. Insis-tira se na smanjenju javne potroπnje bez obimnijih dru-πtvenih i privrednih reformi usmerenih na razvoj. Bez to-ga, smanjenje potroπnje znaËi dodatno iscrpljivanje priv-rede. Otpuπtaju se ljudi sa posla i smanjuje se potroπnja,πto dovodi do smanjenja privredne aktivnosti. Potpuni jenesrazmer izmeu vremena odgode i otplate. Kod naszavodljivo vreme odgode je veoma dugo i iznosi tri go-dine. Vreme otplate je meutim svega dve godine.Zbog pristizanja obaveza po kreditu MMF-a iznos godiπ-

99

nje otplate sa sadaπnjih100 miliona KM se diæena 300-400 miliona KM uvremenu od 2012. do2016. godine. Naravnoda to dodatno iscrpljenaprivreda neÊe moÊi davrati. Kredit se diæe a danema dokaza o moguÊ-nostima njegove otplate.

To je jedan pravac iz ko-jeg stiæemo pred vrata na-πeg ekonomskog pakla,odnosno pretnji propada-nja u kolonijalno ropstvo. Verovatno je da Êe se i kodnas dogoditi ono πto se prethodno dogaalo πirom sve-ta, svugde gde je MMF pruæao svoju pomoÊ. Prema is-kustvima, samo su zemlje koje su otkazale pomoÊ MMFuspele da izbegnu svoje kolonijalno ropstvo.

Kao i kod mnogih zemalja u svetu, onda kada nebudemo mogli da otplaÊujemo kredit MMF-u reπenjaÊe se traæiti u reprogramiranju, preuzimanju naπih pri-rodnih resursa (πume, vode, elektroprivreda i sliËno)pod koncesiju. Tada smo veÊ u kolonijalnom ropstvu.

PPooggrreeππnnoo rraaËËuunnaannjjee bbrruuttoo ddrruuππttvveennoogg pprrooiizzvvooddaa po-seban je uticajni Ëinilac koji podstiËe uniπtenje privrede.Bruto druπtveni proizvod, kao mera godiπnjeg prirastabogatstva, odnosi se samo na aktivnosti rezidenata.Sve drugo πto nije „vlastitih ruku delo“ potrebno je is-kljuËiti. U naπem statistiËkom raËunanju bruto druπtve-nog proizvoda nije tako. UraËunate su i vrednosti kojesu stvorili drugi i koje su uraËunate u bruto druπtveneproizvode zemalja kojima te vrednosti pripadaju.

Prema statistiËkom iskazu za 2008. godinu brutodruπtveni proizvod ima vrednost od 8,4 milijardi KM.U toj godini naπ platni deficit je iznosio 2,2 mrd KM,iznos utroπenih a neotplaÊenih inostranih kredita je1,6 mrd KM, doznake iz inostranstva su iznosile 1 mrdKM i oko 0,1 mrd KM odnosi se na vrednosti humani-tarnih i drugih pomoÊi, inostranog finansiranja nevla-dinog sektora, naπih graana koji rade kod stranaca,potroπnja stranaca i sliËno. Sve to kada se sabere (4,9mrd KM) i oduzme od statistiËke vrednosti (8,4 mrdKM) izlazi da vrednost naπeg domaÊeg bruto druπtve-nog proizvoda „naπih ruku delo“ u tekuÊim cenama(2008.) iznosi svega 3,5 mrd KM πto je 42% statistiË-ki iskazane vrednosti. Naduvavanje tuim vrednosti-ma iznosi Ëak 58 %.

U ovoj vrednosti (3,5 mrd KM) merenom tekuÊim ce-nama je i troπak inflacije kojeg je potrebno oduzeti. Tekse tada dolazi do realnog iznosa koji je uporediv sainostranim vrednostima i koji pokazuje pravu sliku na-πeg materijalnog bogatstva. Kada se od iznosa naπegBDP iskazanog u tekuÊim cenama (3,5 mrd KM) oduz-me inflacija i svede na cene iz 1997. godine, izlazi danaπ realni bruto druπtveni proizvod u 2008. godini izno-si svega 1,7 mlrd. KM. Mereno po stanovniku, to je iz-nos od 585 KM, πto je svega 24 % iznosa iz 1990. go-dine. Vremenski, po nivou razvijenosti nalazimo se neg-de u ranim pedesetima godinama proπlog veka. Svojimpogreπnim odlukama uspeli smo da uniπtimo bogatstvo

stvarano preko 50 godi-na. Sa tim nivoom do-hotka po stanovniku(424$) na samoj smo ivi-ci najsiromaπnijih naro-da sveta.

Mera krajnjeg siro-maπtva, u koju grupuspadaju najsiromaπnijinarodi, je jedan dolardnevno. Kod nas to iz-nosi 1,2 dolara dnevno.Ili, pre rata podruËje ko-je zauzima Republika

Srpska, bilo je tri puta manje razvijeno od Slovenije. Da-nas je naπ bruto druπtveni proizvod 28 puta manji odslovenaËkog.3 To je cena naπih pogreπnih odluka u priv-redi, cena pogreπne privatizacije i zaduæivanja.

Ovoliko pogreπno raËunanje druπtvenog proizvoda,gde se 58% tuih vrednosti prikazuje kao svoje, veo-ma je zavodljivo i opasno. To je laæna predstava o svo-jim materijalnim dostignuÊima i moguÊnostima. Real-ne materijalne vrednosti i odnosi se ne mogu prome-niti naËinom raËunanja.

Ekonomija -- to su realne materijalne vrednosti gdeprevare nisu moguÊe. ©to je tue, moraÊe se platiti.RaËuni za naplatu uvek na kraju stignu. Tua sredstvau iznosu od 1,6 mlrd. KM inostranih kredita i 2,2 ml-rd. KM platnog deficita moraÊe se platiti bez obziraπto su ona uraËunata u vrednost naπeg bruto druπtve-nog proizvoda. To πto su pogreπno uraËunate nemoæe da promeni njihovu ekonomsku suπtinu, ne zna-Ëi da su naπa i da se dugovi neÊe platiti.

Opasnost pogreπnog raËunanja je u prikrivanjustvarnog ekonomskog stanja, odnosno prikrivanjuobaveza koje su stvorene i koje nadolaze. Prema sta-tistiËkom iskazu, naπ bruto druπtveni proizvod po sta-novniku (2008.) je iznosio oko 6.000 KM, odnosnooko 4.300 $. Pre rata (1990.) iznos dohotka po sta-novniku na podruËju Republike Srpske je iznosio1.756 $. Izlazi da smo sada bogatiji skoro 2,5 puta ne-go pre rata. Svako i golim okom vidi da to nije istina.Nismo bogatiji nego mnogo, mnogo siromaπniji.

Posebna opasnost pogreπnog raËunanja druπtvenogproizvoda je u pruæanju podrπke pogorπanjima u priv-redi. Kako dugovi i deficiti ulaze u raËun druπtvenogproizvoda, πto je stanje u ekonomiji gore, u pogreπ-nom raËunanju, ono se pokazuje boljim. ©to viπe du-gova, inostranih kredita, πto veÊi platni deficit, time jedruπtveni proizvod veÊi. Pravi ekonomski apsurd.

Ali, upravo je to realna osnova donoπenja pogreπnihodluka, podrπka slabim vladama. Vlada koja se zaduæ-uje i uveÊava platni deficit pokazuje se uspeπnom. ©togore to bolje. Dugovi i deficiti uveÊavaju druπtveniproizvod. I to vodi do potpunog ekonomskog ambisa.Niko se ne usuuje da prizna realno ekonomsko sta-nje, da proglasi krizu. Iako smo u dubokoj ekonom-skoj krizi, ona se ne prikazuje, ne obznanjuje. To je sa-mo put u joπ dublje propadanje.

Dobra vlada nema izgleda za uspeh. Ukoliko bi ne-ko pokuπao da sve ovo svede na realno ekonomsko


100

stanje, morao bi da zahteva veoma jako „stezanje kai-πa“. Strah je da bi mnogi od toga izdahnuli odnosnopali u toliko siromaπtvo koje teπko da bi preæiveli.Zbog troπenja tueg (deficiti 2,2 mlrd KM i dugovi 1,6mlrd KM) troπimo skoro dva puta viπe nego πto zara-ujemo. Krenuti na ozdravljenje privrede, na dovoe-nje potroπnje u realne okvire, znaËilo bi „stezanje kai-πa“ na duplo manji obim. Teπko je raËunati da bi tak-va vlada imala izgleda za opstanak. I tu je upravo svaopasnost pogreπnog raËunanja druπtvenog proizvoda.Umesto da se na osnovi ispravnog raËunanja stvarajumoguÊnosti za pravovremena reagovanja i popravlja-nja, pogreπno raËunanje nas vodi u potpuni ekonom-ski glib do zaglavljivanja u kolonijalnom ropstvu. Nikose ne usuuje da se upusti u reπavanje problema pretog gliba. Narod u bedu, siromaπtvo, kolonijalno rop-stvo i niko neÊe biti kriv.

Precenjena valuta je posebna opasnost koja pretinaglim survavanjem u duboko siromaπtvo i duæniËkokolonijalno ropstvo. To je izuzetno efikasan instru-ment ekonomskog zarobljavanja manje razvijenih.Njegova efikasnost je u trenutnom djelovanju po mo-delu velikog praska. Sve liËi na dobru pripremu za ve-liki ekonomski sunovrat.

DomaÊa vlast je slaba i neÊe moÊi da obezbedi sta-bilnost valute. Odatle potreba i opravdanje uvoenjaValutnog odbora sa odluËujuÊom ulogom stranacakao garancijom uspeha. Monetarna restrikcija je izu-zetna. UveÊanje novËane mase je moguÊe samo na os-novi pozitivnog salda, putem zamene za stranu valutu.Nema emisije novca. Ono πto se zove centralnom ban-kom zapravo je menjaËnica. Na tim osnovama inflacijanije moguÊa, niti je moguÊ platni deficit. Uspostavlja seËvrst devizni kurs od oko 2 KM za 1 Euro.

I ponovo razlika izmeu rijeËi i dela. Jednostavno sezanemari ono πto se govorilo i πto je temelj odluke.Doznake, krediti, prodaje, pomoÊi, finansiranja strana-ca uveÊavaju novËanu masu. Ovoliki priliv stranog nov-ca prirodno je da bi oborio vrednost domaÊeg. Bujalabi inflacija i monetarna vlast bi prirodno preduzimalamere da se to spreËi. U okolnostima Valutnog odborao tome se πuti. I pored znaËajnih ekonomskih pome-ranja kurs ostaje Ëvrst. Monetarno se ne menja.

Raste precenjenost domaÊe valute, πto ostavlja teπ-ke socijalne i ekonomske posledice. Inostrane valutesu sve jeftinije, a domaÊa sve skuplja. Sve je isplativijeu inostranstvu jeftino kupovati i ovde skupo prodava-ti. Oni koji imaju novac ostvaruju izuzetne zarade oduvoza, a narod sve viπe siromaπi. Zbog navale jeftinihroba iz inostranstva domaÊa proizvodnja sve je manja,postaje nemoguÊa. Ne isplati se proizvoditi. Samo seisplati uvoziti.

Privreda je ostala bez svoje monetarne zaπtite. Sarastom priliva novca (krediti, prodaje) domaÊa valutaje sve jaËa a inostrane sve slabije. MoguÊnosti izvozase smanjuju a platni deficit vrtoglavo raste. I u svemutome kurs ostaje Ëvrst. Ne popuπta se. »ak se o tomene vodi bilo kakva rasprava. Kao da problema uopπtenema. Naprotiv, istiËe se monetarna stabilnost kao vi-soka zasluga Valutnog odbora. Inflacija je minimalnai iznosi oko 7-8 % godiπnje πto je u odnosu na realna

ekonomska pogorπanja beznaËajno. I ponovo privid i stvarnost. Na povrπini relativna sta-

bilnost, a u dubini tektonska ekonomska pomeranja.Skroman iznos inflacije Ëini vladu uspeπnom. Zadovolj-stvo je i kod graana. Cene ograniËeno rastu. Sve jerelativno mirno i nema razloga da se taj mir naruπava.I ne sluti se da je to zatiπje pre buru, da je to zapravopriprema velikog ekonomskog sloma.

Ukoliko se nastavi sa znaËajnim rastom platnog de-ficita i ne ostvare nova znaËajnija kreditna zaduæenjanaπe inostrane obaveze Êe u naredne dve godine po-rasti na oko 5,5 mrd KM (2,2 mrd KM platnog defici-ta, 1,6 mrd KM dosadaπnjeg spoljnog duga, 0,8 mrdKM kredit MMF i oko 0,9 mrd KM kamata). Ako sezna da je naπ realan bruto druπtveni proizvod (2008.)oko 1,7 mrd KM (cene 1997.), onda izlazi da su naπeinostrane obaveze 3,2 puta veÊe od bruto druπtvenogproizvoda. A kada inostrane obaveze dostignu 30%BDP, to se smatra stanjem ulaska u ekonomsku krizu.Kod nas zvaniËnici ipak izjavljuju da je stanje stabilnoi da krize nema.

I pored ovakvog zastraπujuÊeg odnosa inostranihobaveza i domaÊeg BDP devizni kurs ostaje Ëvrst. Nipomisli da se tu neπto menja. Da bi se inostrane oba-veze podmirile potrebno je proizvesti robe i usluge,prodati ih u inostranstvu i tim ostvarenim devizamavratiti dugove. U ovolikoj precenjenosti domaÊe valu-te to je nemoguÊe. DomaÊa proizvodnja je zbog jefti-nijeg uvoza skoro uguπena. Izvoz je nemoguÊ jer jeskup. Skupa je domaÊa valuta. Strancima se ne isplatikupovati je da bi kupili robu kod nas. Skupa domaÊavaluta, skupa roba. To su okolnosti nesmirenog naras-tanja inostranih obaveza, bez ikakvih moguÊnosti dase pristupi reπenju problema.

GledajuÊi πta se dogaalo drugima, vjerovatno je dase neÊe niπta ni preduzimati na ovom podruËju. Stran-ci za to nisu zainteresovani. Svako popravljanje mone-tarne situacije na osnovi korekcija kursa umanjilo bidobit koja se oËekuje.

Svugde gde je bio uveden Valutni odbor vladala jepribliæno sliËna situacija. Dugo dræanje Ëvrstog kursane gledajuÊi na realna ekonomska pogorπanja. A on-da ukidanje Valutnog odbora i prepuπtanje valute træ-iπtu. Njena vrednost vrtoglavo pada, u kojoj proporci-ji raste vrednost inostranih obaveza. Poverioci profiti-raju.

Scenario u naπem sluËaju je pribliæno sledeÊi.S obzirom da su inostrane obaveze za 3,2 puta ve-

Êe od BDP inflatorno izravnanje je na nivou 300-400%. Sa sadaπnjih 2 KM za 1 Euro vrednost bi palana 6 do 8 KM za Euro. Realna (inostrana) vrednost na-πeg BDP bi pala sa sadaπnjih oko 1,7 mrd KM na mi-zernih 500-600 miliona. Vrednost inostranih dugovabi sa sadaπnjih 5,5 mrd KM porasla na 15 do 20 mrdKM. ©pekulativna dobit inostranih poverilaca (preko11 mrd KM) je izuzetna i uveliko prevazilazi sve pomo-Êi koje su pruæane. Trud se isplatio. Da bi otplatili inos-trane dugove moraÊemo da izvezemo 3-4 puta viπerobe u odnosu na postojeÊe stanje. Æivotni standardbi se smanjio za 3-4 puta za koliko bi pribliæno poras-la i nezaposlenost. Pravi ekonomski pakao.


101

NajveÊi problem je πto se niπta ne preduzima da seovo nadolazeÊe zlo spreËi.

Saæetak i predlozi

U osvajanju tuih teritorija nekada se kretalo voj-skom, vodili se kolonijalni ratovi. To je postalo skupoi, zbog neprekidnog otpora, neefikasno za odræava-nje. Danas je to sve jednostavnije i jeftinije. A otporaskoro da i nema. Naprotiv. Saradnja je potpuna. Um-esto zarobljavanja, razvija se zastava mira i slobode.Oni koji dolaze donose mir, pravdu, demokratiju, ljud-ska, manjinska i nacionalna prava, opπti ekonomskinapredak do izravnanja.

U centar se stavi utopija ekonomskog izravnanja naosnovi slobodnog træiπta kao osnove izgradnje Evrop-ske Unije. Pridruæiti se moÊnima da bi i sami postalimoÊni. Da bi se pridruæili moÊnima potrebno je da is-punite i neprekidno ispunjavate uslove koji vam sepostavljaju. Jer priÊi moÊnima nije lako i ne moæe bezuslova. Uglavnom se to odnosi na ruπenje vlastite priv-rede. NaËin da se to uradi dosta je jednostavan. U me-usobnoj borbi za vlast samo je potrebno dati podrπ-ku onom koji je spremniji za veÊa ruπilaËka dela. Nijeteπko pronaÊi i one koji su, u svojoj pohlepi za vlaπÊu,spremni da ostvare takvo nevieno uniπtenje vlastiteprivrede kako se dogodilo u naπoj privatizaciji i nje-nom doslednom ostvarenju.

Da ne bi bilo otpora bira se put kojim se lakπe ide.Cilj je da se prikriju teπkoÊe koje bi mogle da se poja-ve usled uniπtenja vlastite privrede. Zbog toga obilnoslanje pomoÊi i kredita kako bi umesto domaÊih stiglerobe iz uvoza. Privreda ne radi, a novca i robe ima.Sve je jednostavno i ugodno. Ne radi se, skoro se niπ-ta ne proizvodi, a sasvim lepo se æivi. Tu je joπ Ëekanjena prikljuËenje Evropi. Onda kada se prikljuËi biÊe joπbolje. BiÊemo Evropa. Svi zaposleni i skoro svi podjed-nako bogati. Zaista novi poredak kakav se nije mogaoni zamisliti.

Iza lea postepeno rastu dugovi, deficiti. Posla inovca sve je manje. Raste siromaπtvo. PoËetna slastpoËinje da dobiva ukus gorËine. PoËinje da se uoËavada put kojim se lakπe ide ne vodi daleko. Siromaπtvose naglo uveÊava a vlast to ne priznaje. Uporno se tvr-di da je stanje stabilno i da se ostvaruje dinamiËan raz-voj. Da bi se stanje pokazalo boljim nego πto je, Ëakse vrπi i pogreπno raËunanje druπtvenog bogatstva(proizvoda). Dugovi i deficiti uveÊavaju bogatstvo (ra-Ëun).

Odolevanje krizi koja napreduje nije jednostavno.Da bi se opstalo na vlasti traæe se inostrani krediti nepitajuÊi za cenu. Samo da se izdræi u mandatu. Stran-ci trljaju ruke. Za niπta dobiÊe se neπto. Za bezvredninovac bez pokriÊa koji se posuuje dobiÊe se realnematerijalne vrednosti-robe i usluge. Zadræavanjem ne-realne vrednosti valute (precenjenosti) sve Êe se tojednom umnoæiti za nekoliko puta. ©pekulativna dobitkoja se oËekuje je izuzetna.

Zarobljavanje putem dugova, deficita, precenjenevalute vrlo je efikasno i jednostavno. Razvijene evrop-ske zemlje su uspele da za kratko vreme stvore od ev-

ropske periferije svoje rasprostranjeno kolonijalno car-stvo. U ime pridruæivanja i zemlje koje su se pridruæilei one koje su na tom putu dobrovoljno su uniπtile vlas-tite privrede, zapale u neizmerne dugove i deficite.

Predstava je skoro zavrπena. Pridruæivanje, slobodnotræiπte, Evropska unija pokazuju svoje pravo lice. Bezobzira πta se dogodilo dugovi i deficiti se moraju vra-titi - platiti.

U pokuπaju da se to kod nas spreËi ili da se bar neode do kraja potrebno je napustiti dosadaπnji i stati naput kojim se teæe ali sigurnije ide.

ZZaabbrraanniittii ddaalljjnnjjee zzaadduuææiivvaannjjee.. To Êe nas prisiliti da seokrenemo vlastitim resursima, radu i proizvodnji πto jejedini put razvoja i izlaz iz sadaπnjeg siromaπtva. Po-sebno, otkazati kredit MMF-u. Ali nije dovoljno samozaustaviti zaduæivanje. Potrebno je da se ono smanju-je.

SSmmaannjjeennjjee dduuggoovvaa,, ddeeffiicciittaa.. U svom pristupnom go-voru predsednik vlade treba da navede za koliko pro-cenata Êe godiπnje smanjivati dugove, budæetski i plat-ni deficit. Da mesto predsednika vlade dobije kandidatsa ubedljivijom ponudom.

SSaannkkcciioonniissaattii „„ddrruuππttvveennuu ππtteettuu““.. Opozicija nije u sta-nju da kontroliπe poziciju. Potrebno je pronaÊi naËinda se spreËi moguÊnost ostvarenja izuzetnih druπtve-nih πteta od strane vlade. To je moguÊe uËiniti sank-cioniπuÊi pojam „druπtvene πtete“, odnosno pruæajuÊimoguÊnost pojedincima i pravnim licima da ustanu udruπtvenu zaπtitu. Da je ovo postojalo, za verovati jeda se kod nas ne bi dogodila takva zlodela kao πto jeova privatizacija, ili prodaja Telekoma i sliËno.

IIzzuuzzeettii eekkoonnoommiijjuu iizz rruukkuu ppoolliittiikkee.. To je moguÊe uËi-niti osnivanjem Fonda za nauku koji bi svoje prihodeostvarivao nezavisno od budæeta-doprinos za nauku.Ekonomija bi tada bila predmet nauËnog a ne politiË-kog bavljenja, πto bi doprinelo ostvarenju najpovoljni-jih dugoroËnih razvojnih strategija.

Prof. dr. Aleksa MilojeviÊ je direktor Ekonom-skog instituta Bijeljina.

LLiittrraattuurraa ii iizzvvoorrii

DDæozef ©tiglic, ProtivreËnosti globalizacije, SBM-h, Beograd, 2002.EErik S. Reinert, Globalna ekonomija - kako su bogati postali boga-ti i zaπto siromaπni postaju siromaπniji, Cigoja, Beograd, 2006.

GGlobalization, Economic Development and Inequality, An Alterna-tive Perspective, Edward Edgar Publishing Inc. William Prat Hau-se, 9 Dewey Court Northampton Massachusetts, 01060 USA ,2007.

JJohn Gray, Laæna zora, Masmedia, Zagreb, 2002.LLionel Robbins, The Theory of Economics Policy in English Classi-cal Political Economy, Macmillan, London, 1952.

TThe Origins of Development Economics, How Schools of Econo-mic Thaught Have Holdresced Development, Talking Books35A/1 (third floors) Shaphur Jat New Delhi, 110 049 India, 2005.

1 John Gray, 2002.; 36.2 Kraj socijalizma je doËekalo sedam dræava, a danas ih je na tom

tlu 28 i uglavnom su meusobno zavaene. 3 O svemu ovome opπirnije u Prof. dr Aleksa MilojeviÊ, Zaustaviti

samouniπtenje, Ekonomski institut, Bijeljina, 2009., Kulina Banabr. 28 ili e-mail: [email protected]


102

Pred licem krize, ljevica oscilira izmeu dva meusob-no proturjeËna projekta: povratak na slavne tridese-te godine i prevazilaæenje kapitalizma. Postoji istov-

remeno paradoksalna dvosmislenost, u Ëinjenici πto susvi, ili skoro svi, (na ljevici) “keynesijanci”: ponovo lansira-nje potraænje izgleda im kao neposredni odgovor na kri-zu, dok je poveÊanje plaÊa i minimum socijalne zaπtitepostao neka vrsta zajedniËkog nazivnika.

Povratak na kapitalizam u stezniku regula i pravila da-nas je nerealno oËekivati, i to u prvom redu iz ekonom-skih razloga: nepostojanja koordinacije u planovima po-novog lansiranja potraænje na europskoj razini pokazujeda Êe svatko raditi za sebe. Kriza Êe posluæiti kao izgovorza jako naglaπeno blokiranje rasta plaÊa, sve u nadi da sepotakne æivost pojaËane kompetitivnosti. Sve uroenemane neoliberalne Europe sada su razgoliÊene: ne pos-toji politika mijenjanja novca, ne postoji budæet, dok jeSrediπnjoj europskoj banci zabranjeno posuivati novac.Dosezi aktualne krize i budæetski deficiti, koji Êe se tekpokazati, postavit Êe problem financiranja dræava i isko-pati duboke jarke diferencijacija u kamatnoj stopi meudræavama.

U suπtini, pitanje je politiËke prirode: trebalo bi ponov-no podvrÊi kapitalizam regulaciji, a taj i takav stupanj i na-Ëin suoËavanja s problemima ponovni regulatori kapita-lizma nisu uopÊe spremni zamisliti. Uzmimo konkretanprimjer koji se nalazi u protuprijedlogu i alternativnomplanu francuske SocijalistiËke partije, koja predlaæe da seistovremeno poveÊa Smic (najmanja garantirana plaÊa) isnizi TVA (porez na dodatnu vrijednost). Kako ne vidjetida je kombinacija ovih dviju mjera ustvari poticanje naporok? PoduzeÊa Êe se smjesta pozvati na poveÊanje ci-jene rada, kako ne bi doπlo do reperkusije u smislu sniæe-nja TVA (poreza na dodanu vrijednost) u njihovim cijena-ma, odnosno kako bi oni sebi osigurali istu visinu maræe.Jedini naËin da se to sprijeËi zahtijevao bi uvoenje kon-trole ponaπanja poduzeÊa. Isto vrijedi i za dogovorenupomoÊ bankama, te, opoÊenito uzevπi, i za sam plan po-novnog lansiranja potraænje. »ini se da ovo posljednjeneÊe uspjeti, ali jedno je sigurno: u svakom sluËaju nijed-na vrsta takvih planova ne moæe spontano nametnuti ka-pitalizmu nove regule funkcioniranja. Ni pedeset milijardi

SocijalistiËke partije ni sto milijardi Partije ljevice ne bi bi-le dovoljne da se zaobie prepreka.

Svi ili gotovo svi se slaæu tvrdeÊi kako je “podjela bo-gatstva” srediπnje pitanje. Neki pak tu lozinku i taj pojampodcjenjuju i dræe kako bi on bio u protivurjeËju s “ovla-davanjem uvjetima robne proizvodnje”.

FFrraannccooiiss CChheessnnaaiiss se poziva na Kritiku Gotskog progra-ma u kojoj MMaarrxx tumaËi da je “greπka navoditi tolike slu-Ëajeve raspodjele” jer “je podjela proizvoda ustvari poslje-dica uvjeta same proizvodnje” Radi se o stvarnoj poteπko-Êi: kako promovirati neposredne odgovore na krizu otva-rajuÊi alternativnu perspektivu? Cijela se teæina pitanjasastoji u tome kako pronaÊi posredovanje izmeu ta dvacilja, umjesto da jedan bude suprotstavljen drugome?

Upravo kroz perspektivu demokratske kontrole trebaubaciti most izmeu hitnih mjera i alternativnog projekta.Baπ demokratska kontrola predstavlja jasnu crtu podjeleizmeu ponovnog utakanja u kapitalizam i prevazilaæenjakapitalizma kao takvog. To prije svega znaËi kontrolu ko-riπtenja javnog novca ubrizganog u banke i kontrolu kre-tanja kapitala. Zatim, to znaËi kontrolu upoπljavanja u po-duzeÊima: zabranu otpuπtanja i raspodjelu rada. Na kra-ju, to znaËi i kontrolu raspodjele bogatstava: socijalnenadnice i budæet, nasuprot dividendama i renti dræave.Stvari su tim jasnije πto je ovdje rijeË o stazama kojima li-berali na vlasti odbijaju da se upute, kao πto je oËito, a totakoer Ëine i socijalni liberali. To dozvoljava, isto tako, dase bolje i potpunije definiraju zahtjevi koje treba istaÊi, kaoπto je, na primjer, pravo veta na otpuπtanja, pravo veta nadividende i na javnu pomoÊ. Radi se o nacrtu strategijezasnovane na sljedeÊoj pretpostavci: ukoliko se kontrolaradnika uspostavi nad “podjelom bogatstava”, ona se ne-Êe zaustaviti na tome i neizbjeæno Êe se postaviti pitanje“uvjeta same proizvodnje”. Ukoliko se razbukta druπtvenipokret, on Êe znati dijalektiËki kombinirati ove dvije mete.

Prevela J.T. (Politis, veljaËa 2009.)

Dr.sc. Michel Husson je ekonomist koji radi na In-stitut de recherches économiques et sociales uParizu. »lan je Copernicus Foundation i Znan-stvenog savjeta ATTAC-a. Njegova osobna webstranica je http://hussonet.free.fr .


Za demokratsku kontrolu

dr.sc. Michel Husson

103

prof. dr. Zoran VidojeviÊ

Demokratija u svom liberalnom, danas dominant-nom vidu, uprkos svom πirenju, inklinira istorij-skom zalasku, pre svega zbog svoje potËinjenos-

ti profitu. Usled toga nastaje nezadræiva redukcija nje-nog sadræaja na proceduru. Njene socijalne i moralnesastavnice u najveÊem broju sluËajeva ili se marginali-zuju, ili poniπtavaju. Zapostavlja se kljuËno pitanje nje-ne svrhe i njenog smisla. Svetska politiËka kretanja i na-Ëini organizacije javnog æivota nisu u znaku opπte prih-vaÊenosti, nuænog rasta i neizbeæne istorijske pobedeliberalne demokratije. Ipak, i pored svih svojih velikihograniËenja, ona je doprinela nestanku, ili, bar, sma-njenju tiranskih reæima. Usled duboke i trajne krizeneoliberalnog kapitalizma i njenih posledica, koje bitnoutiËu i na stanje liberalne demokratije, jaËaju moguÊ-nosti nastanka novog talasa maskiranih i otvorenih au-toritarnih, Ëak i (neo)totalitarnih sistema, ali i radikalnedemokratije. Epohalna zbivanja, pre svega nova istorij-ska neizvesnost, “kriza æivljenja” i rizici globalnog ka-raktera - otvaraju pitanje potrebe i realnih izgleda de-mokratsko-liberalnog socijalizma.1

KljuËne reËi: demokratija, istorijski bilans, demokratsko-liberalni socijalizam.

“Zalazak demokratije”, taËnije, involucija i regresijauticaja, privlaËnosti i delotvornosti njenog liberalnogoblika, epohalno dominantnog, kao i zakræljalost dru-gih vidova demokratije, moæe se uporediti sa zalaskom“svetog”. Oba ta “zalaska” manje su uslovljena proce-som “raπËaravanja” (post)modernog sveta i demitolo-gizacijom njegovih noseÊih ideja nego strukturalnomkrizom kapitalizma bez koga liberalna demokratija nijemoguÊa, njegovom nesposobnoπÊu da demokratiji uli-je novu æivotnu snagu i da onemoguÊi prevlast profitanad njome. “Zalazak svetog” je posledica modernizaci-je, pre svega sekularizacije, premeπtanja “svetog” naantropoloπki, tehniËki, potroπaËki i hedonistiËki plan.“Zalazak demokratije” je posledica pretvaranja profitau ovozemaljskog boga, gubitka poverenja u njenu os-lobodilaËku snagu, duboke “krize æivljenja” i ruiniranjaosnovnih ljudskih vrednosti bez Ëijeg ostvarivanja onabiva svedena na “mehanizam” institucija.

Teza o zalasku demokratije u dubinskim slojevimasvetsko- istorijskih zbivanja mora se zaoπtriti posred-stvom sledeÊih pitanja.

Je li demokratija danas zaista od univerzalne vaænos-ti za celokupno ËoveËanstvo? Sadræi li principe kojeprihvataju svi narodi, sve rase i kulture sveta, kao onoπto je primarno za njihov politiËki æivot?

U svojim razliËitim oblicima, posebno u danas domi-nantnom liberalnom vidu, moderna demokratija jeste

vrednost prvenstveno za narode i dræave severno-ameriËkog i evropskog politiËko- kulturnog kruga kojiËini jezgro zapadne civilizacije. Druge civilizacije preuzi-maju poneπto od tog oblika demokratije i prilagoava-ju ga sebi. Meutim, to ne znaËi da svi narodi svetasmatraju da je liberalna demokratija (ili neka druga) vr-hunsko politiËko dobro. Ovo pogotovo kada su u pita-nju narodi koji su pod neokolonijalnom vladavinommoÊnih zapadnih dræava, kao i oni kod kojih je religijaistovremeno politika, i obrnuto, a religiozne vrednostigotovo u potpunosti odreuju svakodnevni æivot, kakoje to, recimo, u islamu.

Te vrednosti su osnova onoga πto se naziva “religioz-nom demokratijom”, bitno razliËitom od liberalne.Sem toga, postoje kulture u kojima pojedinac i njegovæivot uopπte nemaju onakav znaËaj kakav imaju u za-padnoj civilizaciji. Za njih demokratija nema takvu pri-vlaËnost. Najzad, u samim zapadnim zemljama demo-kratija u druπtvenoj praksi i masovnom doæivljavanjunjenih vrednosti, mnogo je manje privlaËna nego πtose to prikazuje u ideologizovanoj, strukturom moÊi de-terminisanoj i samim tim neistinitoj slici onoga πto onazaista jeste. Ozbiljna i kontinuirana kriza demokratije,pre svega njena potËinjenost profitu, pad objedinjuju-Êih sposobnosti u druπtvima sastavljenim od viπe naci-ja, vera i rasa, porast spoljaπnjeg i unutraπnjeg nasiljau ime njenih vrednosti, nizak nivo legitimnosti ustano-va koje nose njen predznak, provalija u pogledu politiË-ke moÊi izmeu onih koji vladaju i onih nad kojima sevlada, rasprostranjeni politiËki apsentizam - spadajumeu bitna obeleæja njenog sadaπnjeg stanja.

Istina demokratije ne moæe da se probije kroz “mraË-ni sjaj modernog doba”.2 MraËni sjaj je i laæni sjaj. Akose ne prepozna kao takav, istina suπtinskih granica togdoba, te stoga i demokratije, je nedostupna.

Unutar hiper-optimistiËke teorije demokratije smeπ-ten je u celosti sledeÊi stav ––.. SSaarrttoorriijjaa. On piπe: “Ve-tar istorije duva samo u jednom pravcu - ka demokra-tiji.”3 Nikada “vetar istorije ” nije duvao samo u jednompravcu. Ona nije linearni proces koji u sebi sadræi nuæ-nost kretanja ka demokratiji kao jednom jedinom mo-delu politiËke i πire organizacije druπtva, niti je liberal-na demokratija jedini oblik demokratije, mada jestenajrasprostranjeniji u svetu. Sem toga, demokratija ni-je ireverzibilni proces. Ona moæe biti slomljena i zame-njena nekim oblikom diktature, pre svega demokratu-re. Ozbiljne ekonomsko-socijalne krize ne idu u prilogdemokratiji. Iz njih se mnogo viπe i ËeπÊe raaju auto-ritarni obrasci politiËke i opπte organizacije druπtva ne-go demokratski. »ak ih moæe podræati veÊina stanov-niπtva. Biti graanin u KKaannttoovvoomm smislu kritiËke upo-trebe uma u javnim stvarima nije jednom za uvek os-vojeno. Graanin se moæe srozati na nivo podanika, ademokratska dræava na plebiscitarnu diktaturu. Stvar-

((pp))oogglleeddii

Istorijski bilans i buduÊnostdemokratije

104

nost demokratije u velikom delu sveta je, zapravo,stvarnost fasadne demokratije. U situaciji ozbiljne svet-ske i domaÊe krize ona moæe prerasti u otvorenu iliprikrivenu diktaturu stranog i domaÊeg kapitala, ko-ruptivnih elita, posebno u zemljama bez demokratsketradicije i politiËke kulture u znaku razboritosti i tole-rancije, ali i otpora novoj despotiji pod velom demokra-tije.

Teze o istorijskoj nuænosti napretka liberalne demo-kratije u svetskim razmerama, Sartorijeva, HHaannttiinnggttoo--nnoovvaa, kao i FFuukkuujjaammiinnaa, ne stoje iz joπ jednog razloga.Mogu li se dræave koje u svojim okvirima uglavnom vo-de raËuna o demokratskim “procedurama”, ali napoljuubijaju neke narode i razaraju njihovu zemlju radi svo-jih strateπkih interesa - okarakterisati kao dosledno de-mokratske? Tu je na delu globalizacija nasilja i zastra-πivanja u ime liberalne demokratije, pa takva politikadobija svojstva (neo)liberalnog totalitarizma koji iza se-be ostavlja stotine hiljada mrtvih, pustoπ i bedu.

I najzad, po Ëemu bi liberalna demokratija, ali i de-mokratija uopπte, morale biti poslednja reË politiËke is-torije ËoveËanstva? Otkud znamo kako Êe pojedinaËnadruπtva i celokupno ËoveËanstvo organizovati svoj po-redak i javni æivot u neπto daljoj buduÊnosti?

Stavovi poput navedenog Sartorijevog (inaËe, jed-nog od najpoznatijih autora koji se bavi problemati-kom demokratije) ne mogu izdræati ozbiljnu teorijsku iempirijsku proveru jer su u osnovi plod ideoloπke slikepoæeljnog sveta (za njihove zastupnike) i jedna od va-rijanti koncepcije “kraja istorije ”.

BuduÊnost demokratije je u najmanju ruku neizves-na. Nasuprot preovlaujuÊim prognozama u teorijamademokratije da ona u svom liberalnom obliku postajeglavni proces - moæe se postaviti verodostojna hipote-za da Êe dominantni svetski politiËki trend biti sve viπeu znaku novog ekspertskog elitizma, diktature otue-nog znanja, autoritarizma i novih vidova totalitarizma.Jer paæljivo Ëitanje znakova vremena govori o tome dasvet kao celina ulazi u epohu sve dubljeg ekonomskogpada, Ëak i kolapsa,4 krize meunarodnog poretka, re-gionalnih, a moæda i planetarnih sukoba razliËitih vrs-ta, kao i istorijske neizvesnosti. Demokratija postaje is-praænjena od viπih svrha, gubi duπu i privlaËnost, te sto-ga i legitimitet. Demokratskom panoptimizmu nemamesta.

Iako je liberalna demokratija, i pored svih “uroenih”slabosti znaËajan korak napred u odnosu na diktaturei totalitarne sisteme, ona, s obzirom na neprekidnosuæavanje svoga sadræaja, nije u stanju da reπava pita-nja socijalnih pretpostavki politiËkog subjektiviteta gra-ana, niti se u njenim okvirima dovoljno problematizu-je pitanje njenog smisla i njene svrhe. Prosto πirenjenjenih oblika nije dokaz njene stvarne ukorenjenostikao naËina politiËkog poretka i æivota, niti etiËke zas-novanosti. TragaÊe se i za demokratijom socijalno i hu-manistiËki usmerenom, samoupravnom, kosmopolit-skom, konsonciacionom, kao i drugim njenim vidovi-ma.5 Moæda i za nekim zasnovanim na religioznoj etici.S kakvim uspehom - ne zna se unapred. Oni nisu, nitibi trebalo da budu, negacija onog πto jeste vrednost uliberalnoj demokratiji.

Obnova demokratije jeste hitna potreba epohe. Me-utim, teæiÊe se i za neËim joπ nepoznatim, πto nadila-zi dosadaπnje vidove demokratije i kreÊe se ka nekomnovom politiËkom i transpolitiËkom obliku. Jer su ljudiu velikom delu danaπnjeg sveta zasiÊeni postojeÊomdemokratijom, mada su onde gde joπ postoji skrivenaili otvorena diktatura, æeljni, naravno, ne nuæno, i osi-romaπene demokratije.

Logikom savremenog kapitalizma, zapravo profitakao samosvrhe, liberalna demokratija nezadræivo klizika pretvaranju u privide i maske koje prikrivaju nefor-malnu moÊ, partijsku oligarhiju i pseudo- javnost. Doæ-ivljava neku vrstu svetsko- istorijskog udesa i kvarenjakoji se prikazuju kao njen trijumf. Objektivno, u svomsuæenom, proceduralnom vidu, naginje istorijskom za-lasku, ako se njena stvarnost uporeuje s njenim nor-mativnim pojmom. U odnosu na “zlatno doba ”, vre-me “istorijskog kompromisa ” rada i kapitala u Evropisredinom proπloga veka, kvalitet demokratije, pre sve-ga njene socijalne dimenzije, danas je u nesumnjivompadu. Postoji realna moguÊnost novog “talasa” autori-tarnih i prototalitarnih sistema, maskiranih fasadnom iparadnom demokratijom, sa snaænim udelom sinergijeotuenog znanja, ekonomske i politiËke moÊi, kao ikoncentracije vlasti u rukama korporativno- dræavnihelita.

Novi oblici totalitarizma mogu imati podrπku u zem-ljama u kojima se uspostave, niπta manju od podrπkekoju su imali nacizam, faπizam i staljinizam. U tom kon-tekstu totalitarna demokratija je daleko od marginal-nih trendova u buduÊnosti.

Svi ti procesi su izgledniji, kako stvari danas stoje, odnjima suprotnih koji bi vodili obnovi demokratije. KljuË-na pretpostavka za to su nadilaæenje kapitalizma, svet-ski mir i oduhovljenje naËina æivota.

Neophodno je da poËetna taËka problematizacijeodnosa sadaπnje svetske krize i demokratije bude uvidda se ne radi samo, niti prvenstveno, o finansijskoj iliπiroj ekonomskoj krizi nego upravo o strukturalnoj kri-zi svetskog sistema kapitalizma. Taj sistem bi morao bi-ti glavno polje analize, a ne neki pojedinaËno uzeti nje-govi delovi, monetarni ili drugi.

Mogu se postaviti dve hipoteze, kada je reË o utica-ju te krize na razvoj demokratije u globalnim razmera-ma. Prva je da Êe kapital reagovati na vlastitu krizusvetske reprodukcije daljim suæavanjem demokratijekoje Êe dovesti u pitanje i onu njenu proceduralnu di-menziju na koju je demokratija u najveÊem broju sluËa-jeva veÊ svedena. Dræava Êe svojim pojaËanim interven-cionizmom u korist kapitala objektivno sve viπe ograni-Ëavati te, veÊ veoma osiromaπene sadræaje demokrati-je, pre svega tekovine socijalne i participativne demo-kratije, preuzimati na sebe izvesnu naredbodavno- sta-rateljsku ulogu radi obezbeivanja bar donjeg pragasocijalnog mira, “pravila igre” podreivati tom svom in-tervencionizmu, te na taj naËin delovati u smeru jaËa-nja autoritarnog modela celokupnog druπtvenog siste-ma.

Druga hipoteza je da bi se u delu zemalja u svetugde se veÊ zaËeo otpor novom kolonijalizmu moglapojaviti nastojanja da se rehabilituje samoupravni i par-

((pp))oogglleeddii

105

ticipativni model demokratije, a moæda i potraæe nekinjeni novi vidovi. U tim zemljama liberalni oblik demo-kratije veÊ nema veÊinsku podrπku. Ali, nezadovoljstvo“uvoznom”, liberalnom demokratijom, moæe rezulto-vati i veÊinskom podrπkom diktaturi, a u nekima odnjih i teokratijom, odnosno, njenim spojem s diktatu-rom.

Neoliberalni model kapitalizma, a time i njemu svoj-stvene demokratije, oËigledno doæivljava strategijskineuspeh. To se, pored ostalog vidi iz Ëinjenice da“Amerika danas ima dug oko 40 triliona (40 hiljada mi-lijardi) dolara. To je oko Ëetiri puta viπe nego ukupangodiπnji ameriËki nacionalni proizvod”6 Sem toga, “usvim razvijenim privredama u prethodnih 25 godinaprofit je rastao po stopi 8 do 10 odsto BDP. Ali, platei socijalna davanja umanjeni su za taj iznos. Kao rezul-tat tih promena privredni rast je ostao bez temelja,radna mesta su postala nesigurna, a siromaπtvo je po-novo oæivelo”.7 »ak i u NemaËkoj, “jednoj od najboga-tijih dræava u svetu i istoriji, svako peto dete odrasta uuslovima siromaπtva”.8

Iz navedenih podataka moæe se sagledati i to da surazaranje i uniπtavanje “socijalne dræave ” doveli domasovnog osiromaπenja u bogatim druπtvima, nezad-ræivog smanjenja kupovne moÊi glavnine stanovniπtva.Sve se to sabralo u svetskoj ekonomsko- socijalnoj kri-zi, Ëiji je koren u krizi zapadne civilizacije koja joπ domi-nira u planetarnim razmerama, premda pokazuje silaz-ni trend u pogledu svetskog znaËaja i uticaja, kao injen proizvod - liberalna demokratija. Ne moæe se zasi-gurno znati Ëime Êe to zavrπiti.

Nije verovatno da Êe usled tih procesa doÊi do obno-ve real- socijalizma velikih razmera, odnosno, do te vrs-te radikalnog revanπa istorije. Neπto od te obnove ipakje moguÊe, posebno u nerazvijenim zemljama i zemlja-ma u razvoju u kojima vlada brutalni kapitalizam. Du-goroËnije gledano, u nekima od zemalja najviπe zahva-Êenih krizom, ukljuËujuÊi i one razvijene, moglo bi do-Êi do pojave autoritarnih i totalitarnih sistema, moædai gorih po socijalnim posledicama u odnosu na ono πtoje nastalo u sistemu real- socijalizma posle njegove naj-duæe faze koja je bila u znaku strahovlade. Istorija nijezatvorena za takvu moguÊnost.

Demokratija moæe opstati kao jedinstvo emancipa-torskog pokreta i poretka, onoga πto je kreÊe napred iπto joj daje stabilnost, sinteza delotvornosti i participa-cije graana u donoπenju vaænih politiËkih odluka, slo-bode i socijalne pravde, znanja i morala. Ona je uveknedovrπen proces, ali s jasnim ciljem. Nijedan vid de-mokratije ne moæe biti svugde opπte prihvaÊen. Onamora biti pluralistiËka, i po sadræaju i po oblicima.

Valjan politiËki poredak demokratije jeste poredak ukome se ona pribliæava svome pojmu, ili se, bar, neudaljava od njega. Ali, demokratija nije samo to. Moraimati mesta i za inovativne elite. U takvom poretku sui graani i elite stvaraoci politike, svako u svom dome-nu, ali uvek u odnosima bliske saradnje, gde izmeunjih nema jaza u druπtvenom statusu. Bez takvih elita,nije moguÊa “kopËa” s informatiËkom erom i njoj pri-merenom demokratijom, niti nadilaæenje granica epo-he velike istorijske neizvesnosti.

PolitiËki poredak te vrste mora sadræati socijalnu di-menziju, biti Ëinilac koji doprinosi smanjenju (s tenden-cijom iπËezavanja) siromaπtva i bede, kao i prevelikihsocijalnih nejednakosti. Ujedno, on bi morao biti i mo-ralni poredak u kome politika stremi realizaciji opπtegdobra. Jer bez pitanja o opπtem dobru “...zamire poli-tiËki æivot i odumire politiËka zajednica”.9

Demokratija je takoe reæim vlasti, a svaka vlast - ka-ko je davno primetio lord EEkkttoonn - kvari, dok apsolutnavlast kvari apsolutno. No, nije sigurno da svaka demo-kratija kvari manje nego drugi sistemi politiËko-eko-nomske i kulturne organizacije druπtva. Slabe i koruptiv-ne demokratije, s viπepartizmom Ëiji je glavni cilj “pode-la plena”, kvarnije su od asketskih, nekrvavih autoritar-nih reæima, bar kada je reË o pohlepi za materijalnimdobrima. Svakako, glavno merilo prirode vlasti jeste od-nos prema pravu na æivot i slobodu. U tom smislu, to-talitarna vlast je najiskvarenija. Pojmovno i praktiËki,savremena liberalna demokratija vezuje se za viπepartij-ski sistem. Taj sistem u naËelu ima prednost u odnosuna jednopartijski. Jer omoguÊuje, opet naËelno govore-Êi, slobodu izbora izmeu razliËitih politiËkih i vrednos-nih opredeljenja. Meutim, samo uspostavljanje viπe-partizma, bez drugih vaænih elemenata, pre svega bol-jih uslova æivota za sve, daleko od toga da je dovoljnoza demokratiju. Jednopartijski monopol Ëesto se zame-njuje faktiËkom monopolskom raspodelom vlasti i privi-legija izmeu nekoliko partija, pri Ëemu je nebitno jesuli one trenutno vladajuÊe ili opozicione. One se smenju-ju na vlasti i formiraju posebnu politiËku klasu koja usimbiozi s posednicima bogatstva, saËinjava jedinstve-no telo, kada se radi o njihovim strateπkim interesima.

To je posebno karakteristiËno za zemlje post-realso-cijalistiËke “tranzicije”. U najveÊem delu tih zemalja vi-πe nema strahovlade. Ali, to nije prvenstveno rezultatuspostavljanja viπepartizma, koji je Ëesto skrivalica zanastavak autoritarnih obrazaca vladavine, nego presvega iskustva represivnosti prethodnog sistema i stra-ha postojeÊih vlasti od masovne pobune ako bi se po-niπtile makar i skromne tekovine njegovog ukidanja.

U starim liberalnim demokratijama, poput ameriËkei britanske, veÊ decenijama funkcioniπe neka vrsta dvo-partijskog jednopartizma, πto je na prvi pogled para-doksalno. Meutim, paradoks iπËezava ako se paæljivi-je razmotri suπtina tog fenomena. Naime, nema nikak-vih bitnih razlika izmeu dveju dominantnih i konku-rentskih partija. One se voljom politiËkog tela smenju-ju na vlasti, ali onemoguÊuju izbor stvarne alternativepostojeÊem sistemu. VodeÊi predstavnici obe partijedræe sva kljuËna politiËka mesta i raspolaæu velikimnovcem, neophodnim za izborne kampanje i odræanjena vlasti. Partije drugaËijih orijentacija niËim od toga neraspolaæu, te su sistemski marginalizovane.

Jednopartijski sistemi u izvesnim istorijskim okolnos-tima, i pod uslovom da ne uspostavljaju strahovladu,mogu biti pogodniji od viπepartijskih - kada treba osi-gurati jedinstvo zemlje, sloæene u nacionalnom, reli-gioznom i socijalnom smislu, opustoπene i traumatizo-vane ratom i/ili okupacijom, kao i kolonijalizmom, ka-da je neophodno izvrπiti primarnu modernizaciju, i sliË-no. U takvim okolnostima otvaraju se izgledi za pobolj-

((pp))oogglleeddii

106

πanje æivotnog poloæaja donjih klasa i slojeva, jaËaju in-stitucije dræavnog i opπtedruπtvenog jedinstva i privræ-enost kolektivnim vrednostima, obezbeuje se koncen-tracija volje, politiËke energije i raspoloæivih oskudnihsredstava, zemlja se izvlaËi iz teπke zaostalosti i siro-maπtva, relativno se smanjuju unutraπnje napetosti isukobi. Vaæno je da se, nakon te, obnoviteljske fazedruπtvenog razvitka, omoguÊi prelaz ka kvalitativnonovoj, u kojoj se postepeno gradi racionalni, a ne ato-mizovani, istorijski neproduktivni, partijski i πiri politiËkipluralizam. Dakle, ne moæe se nezavisno od istorij-skog, socijalnog, politiËkog i kulturnog konteksta jed-ne zemlje favorizovati viπepartijski u odnosu na jedno-partijski sistem. Podrobnija analiza fenomenologijepartijskog organizovanja i grupisanja pokazuje da nepostoji samo neka vrsta jednopartijskog viπepartizmanego i, dubinski posmatrano, svojevrsnog viπepartij-skog jednopartizma (prilikom formiranja partijskih kar-tela), ako se dopire do logike njihovog ponaπanja i in-teresne pozadine tog ponaπanja.

Javljaju se i zameci republikanskih dinastija, i to nesamo u pojedinim kavkaskim dræavama koje odskoraimaju neku vrstu para- demokratije, nego i u Sjedinje-nim Dræavama, visokorazvijenoj zemlji, koja se uvrπÊu-je u klub “starih demokratija”. Nije li i to simptom stal-ne redukcije ciljeva i sadræaja demokratije i njenogmaskiranja neËim πto ona nije?

Suπtinska je veza izmeu demokratije i ljudskih pra-va. Tamo gde tih prava nema, ili su ugroæena, nema nidemokratskog poretka. No, to su spoznaje opπteg tipakoje se moraju konkretizovati. Ako se zalaganje zaljudska prava pretvori u sredstvo globalnog pokorava-nja, pogotovo agresije, ekonomske, politiËke i ideoloπ-ke dominacije, onda se poniπtava sam princip demo-kratije i tih prava. U njihovo ime Ëini se nasilje i uvodibespravlje. Osnovno ljudsko pravo jeste pravo na æivot.©ta je s tim pravom, kada u “humanitarnim” i “preven-tivnim” intervencijama stradaju desetine hiljada ljudi?Kakva je to demokratija koja se gradi na grobovimanevinih?10 Moæe li biti slobode (sem one stoiËke, unu-traπnje) u uslovima okupacije i novog ropstva? Po Ëe-mu je takav poredak bolji od neke prethodne despoti-je ili tiranije?

Ne moæe se osporiti da u zapadnim zemljama pos-toje ustavima garantovana liËna prava graana i da suona, verovatno, najznaËajniji sastojak demokratije koji,u celosti gledano, nije podlegao takvoj degeneracijikakva se dogaa njenim drugim elementima. To se po-sebno odnosi na spreËavanje samovolje vlasti. Narav-no, to ne znaËi da uopπte nema krπenja ljudskih pravau tim zemljama. Ali se to deπava mnogo ree nego upreostalim diktaturama i apsolutistiËkim monarhijamau svetu.

No, garantovanje i æivljenje tih prava jeste privilegijagraana tih zemalja. Sasvim je drukËija situacija u po-naπanju vlasti najmoÊnijih zemalja Zapada premaonim, nepokornim, a vojno slabim dræavama i narodi-ma izvan njihovog kruga. Ubijanje u ime ljudskih pravanajveÊi je zloËin i cinizam. Stoga se pitanje tih pravamora posmatrati u globalnim razmerama. Demokrati-ja (sa svim svojim manama, ali i tekovinama) na doma-

Êem terenu moÊnih zapadnih zemalja, moæe biti praÊe-na, a tako Ëesto i biva, despotizmom i tiranijom premaspolja.

Pravo na slobodu je temeljno ljudsko pravo i jednood kljuËnih merila demokratije. Ali, politiËka sloboda,Ëija je bitna sastavnica nepostojanje straha od dræavnevlasti, mora biti praÊena slobodom od gladi, nezapos-lenosti i socijalne besperspektivnosti. Ako tih drugihsloboda nema, onda politiËka sloboda malo πta znaËi,ako iπta znaËi, onima koji æive u uslovima trajne i teπkebede. Stoga se demokratija i ljudska prava moraju sa-gledavati u najπirem egzistencijalnom i epohalnomkontekstu. Niko nema prava da monopolski odreujeπta su ljudska prava i kakvi su kriterijumi demokratije islobode. Koren ljudskih prava je u prirodnim pravimaËoveka kao Ëoveka.11

U uslovima pljaËkaπke privatizacije, koja je suπtinskipovezana sa “pljaËkaπkom globalizacijom” (P. Burdje),prljave borbe za vlast, vladavine vazalnih i potkupljivihelita, velikih i dehumanizujuÊih socijalnih nejednakosti,diktature kapitala, a ne samo diktature u ime proletari-jata - nema demokratije. Nju ne uniπtavaju samo tiranijai totalitarni sistemi nego i ogromna nezaposlenost, ne-postojanje izgleda da se oni na dnu, ili pri dnu druπtve-ne piramide, odmaknu od takvog svog poloæaja. Uniπta-vaju je i patologizacija druπtvenih tokova, kao i poniπta-vanje normi i vrednosti koje omoguÊuju bar minimumnenametnute druπtvene kohezije. Apstrahovanje od tihokolnosti i insistiranje iskljuËivo na proceduri (koju pre-teæno odreuju moÊni i bogati, kad god se radi o njiho-vim strateπkim interesima) jeste stavljanje u zagrade suπ-tinskih socijalnih pretpostavki i sadræaja demokratije. Dabi zaista bila demokratska, sama procedura mora iz njihizrastati. Bez toga ona postaje obmana.

Demokratija pretpostavlja potrebu za njome, osmiπl-jeno, stalno i organizovano zalaganje za njeno ostvari-vanje. Valjane institucije nisu same po sebi demokrati-ja. One traæe æivog subjekta i njegov aktivitet. Ne tvo-re je ljudi “posebnog kova”, pogotovo ne sveci i ane-li. Ali nema demokratije ako u njenim institucijama nepreovlauju poπteni ljudi koji neÊe zloupotrebljavativlast. Normativno visoko vredne ustanove postaju pra-zan ram ako im takvi ljudi ne daju peËat.

Moraju se navesti i joπ neka vaæna unutraπnja ogra-niËenja demokratije. Nije reË samo o “muci” usklaiva-nja mnogobrojnih interesa, poznatoj bolesti “stranËar-stva” u njenom liberalnom obliku, sukobima partikula-riteta, fenomenima “demokratskog elitizma”, oligarhi-zacije vlasti i sl. Radi se o tome da se od demokratijeËesto oËekuje viπe nego πto ona objektivno moæe dati.S jedne strane, bitno se suæavaju njeni sadræaji, ona sepodreuje logici profita, traæe se oblici zaπtite od “ne-moguÊnosti vladanja” u veoma sloæenom “postindus-trijskom druπtvu”, kao i zaπtite od “otrovnih plodovasame demokratije” (Keane). S druge strane, ona seshvata, bar u fazi izlaska iz autokratskog ili totalitarnogreæima, kao neka vrsta “spasonosne formule”. To je bi-lo posebno karakteristiËno za evropske zemlje “tranzi-cije” krajem devedesetih godina proπloga i poËetkomovoga veka. Doæivljava mitologizaciju kako usled nje-nog pretvaranja u specifiËnu robu koja se, zapakovana

((pp))oogglleeddii

107

u laæno- sjajni ideoloπki omot, prodaje na svetskom træ-iπtu, tako i zbog njenog shvatanja kao politiËkog bogakoji moæe sve. AntiËki pojam mere neophodan je kaousmeravajuÊe naËelo njenog razvoja i njene moÊi. Oz-biljan ispit demokratije u danaπnjim (post)modernimdruπtvima jeste u tome kako ona moæe funkcionisati“kada vreme nije lepo”, tojest u uslovima produbljiva-nja ekonomske krize i antagonizacije tih druπtava, po-veÊanja nezaposlenosti i siromaπtva, kao i nepoverenjau institucionalne aranæmane.

Postoji i jedna vrsta samoredukcije i samoukidanjademokratije posredstvom “rave beskonaËnosti” akti-vizma njenih protagonista, a da se sve ostalo, posebnoprivredni razvoj i njegov kvalitet, zapostavlja. Pretvore-na u neprestano mitingovanje, raspravljanje i donoπe-nje odluka koje imaju masovnu podrπku, usmerenostgotovo iskljuËivo na etiku preraspodele skromnog dru-πtvenog proizvoda, pri Ëemu dolazi do njegovog stal-nog smanjivanja - demokratija produbljuje druπtvenukrizu, umesto da bude put izlaska iz nje, poveÊava si-romaπtvo, i na kraju doæivljava poraz. Iskustva samou-pravne demokratije u fazi njene degeneracije u drugojpo redu Jugoslaviji, kao i iskustvo pokreta “Solidar-nost” u Poljskoj, ubedljivi su dokazi za to, a moæe ih sejoπ naÊi. Stoga se u institucionalizaciji demokratije mo-ra voditi raËuna o tome da Êe sfera materijalne proiz-vodnje zadugo ostati sfera nuænosti. Ta se nuænostmoæe samo ublaæiti, uËiniti humanijom, ali se ne moguotkloniti njena tegoba i neophodnost pokoravanja teh-noloπkim imperativima.

U identifikaciji postojeÊih i predvianju buduÊih ma-gistralnih tokova na “starom kontinentu” pogreπan jepristup: ili Evropa diktature, tehnokratskih i scijento-kratskih elita, ili Evropa demokratije. Postoje razliËiti sa-dræaji i oblici demokratije, ali i diktature. Ne moæe seuvek povuÊi jasna granica izmeu njih, pogotovo ne uvreme globalizacije. Diktatura ima surove, ali i prefinje-ne vidove u kojima se prvenstveno ovladava duπom, ito prividno nenasilnim sredstvima. Ona se ne svodi nasurovu i beskrupuloznu politiËku vlast. Sjedinjuju sediktatura znanja i ekonomsko- socijalna diktatura kapi-tala, posebno onog korporativnog, s odreenim oblici-ma politiËke demokratije. Stoga je pogreπan prilazstvarnom odnosu demokratije i diktature kao meu-sobno nedodirivih entiteta. Ali pogreπna je i pozicija ukojoj se izjednaËuje moÊ objektivne diktature kapitala isnaga politiËke demokratije. Prva je jaËa. Tako Êe naj-verovatnije i ostati u buduÊnosti Evropske unije, kao iu globalnim razmerama. No, treba imati u vidu da Êediktatura kapitala biti znatno izraæenija u perifernimzemljama te Unije nego u njenom srediπtu.

Problematizacija odnosa demokratije i diktature na-meÊe potrebu dubljeg sagledavanja odnosa demokra-tije i nasilja. Otkud to da se u procesu koji otvara izves-tan prostor za slobodno izraæavanje politiËkih uverenjai politiËko organizovanje, neometano samovoljom vlas-ti - javlja prava provala nasilja, posebno u mnogim na-cionalno, verski i rasno heterogenim zemljama “tranzi-cije”? Zar ne bi trebalo da bude obrnuto?

Nije reË o legalnoj i legitimnoj upotrebi sile, koja mo-ra biti svojstvena demokratskoj dræavi. ReË je o patolo-

πkom, zloËinaËkom nasilju. Potisnute mrænje buknule susvom snagom uporedo sa otvaranjem sistema za veÊepolitiËke slobode, Ëak i njegovim posredstvom. Uspos-tavlja se izopaËena i opasna “demokratija” u znaku pro-gona i satiranja pripadnika drugih naroda i vera, svihkoji nisu “Mi”, ili kao “Mi”, po principu “ili se pokloni, ilise ukloni” (S. Vrcan). Teza da je to nuæna faza u prela-zu ka nekoj “pravoj” demokratiji, nije odræiva. Jer se natakvim osnovama ne zasniva slobodna nego totalitarnademokratija. Zbivanja na jugoslovenskom prostoru pos-lednjih decenija to potvruju. Meutim, to nije specifiË-nost samo tog prostora veÊ je pojava πireg opsega. Onase ne moæe objasniti iskljuËivo sistemskim i istorijskim Ëi-niocima, kao i meunarodnim sklopom moÊi, veÊ semora iÊi i do problematizacije psihiËkih predispozicija zaagresiju, sadræanih u moguÊem ponaπanju znatnogbroja ljudi, do antropoloπkih korena zla.

Na istorijskom vidiku sada nema dovoljno materijala nisubjekata za bitnu obnovu demokratije i za sintezu, ilibar meusobno proæimanje i nadopunjavanje njenihrazliËitih vidova. To je granica globalne istorijske situaci-je. Takoe nema niËeg πto bi u doglednom vremenumoglo, bar u onom evropskom i severno- ameriËkompolitiËko- kulturnom krugu, zameniti demokratiju, sasvim njenim znaËajnim manama, i doneti neki, kvalitativ-no viπi oblik naËina æivota. Ali, ako njena bitna obnova iuzdignuÊe spadaju u poslove koji su i hitni i dugoroËni,pri Ëemu je njihov ishod neizvestan, postoje potreba iodreene realne moguÊnosti da se sadaπnji krupni ne-dostaci demokratije smanje, poπto se ne mogu sasvimotkloniti. Otpor njenom suæavanju, degeneraciji i mani-pulaciji njome, premda veoma neizvestan, ipak, nije bez-izgledan. On podrazumeva emancipatorsko znanje, raz-bijanje fatalistiËke svesti da se baπ niπta ne moæe prome-niti, osmiπljeno delanje, rizik i odgovarajuÊa sredstva.

Demokratija nema smisla ako u onom bitnom neomoguÊuje da svet bude bolji. To bitno se sastoji usmanjivanju onih oblika ljudske patnje i nesreÊe kojiproizlaze iz duboko dehumanizujuÊe socijalne neprav-de i Ëovekovog poniæenja, a pre svega u progresivnomsmanjivanju meuljudskog istrebljenja. Sve mora proÊikroz to merilo.

Svakako, pokreti za demokratiju i ona kao poredak,i pored svojih velikih nedostataka, uËinili su krupan is-torijski korak napred time πto su, njihovim posred-stvom, u najveÊem delu sveta iπËezli institucionalizova-no politiËko ropstvo i dugotrajna tiranija. OgraniËena inestabilna sloboda ipak je neka sloboda. Ali se morajusagledati i neke krajnje opominjuÊe Ëinjenice koje sved-oËe da je bilans stanja danaπnjeg sveta u pogledu so-cijalnih pretpostavki slobode i boljeg æivota veÊine Ëo-veËanstva - izrazito nepovoljan, u nekim vidovim i po-razan. Ima procena da u sadaπnjem svetu gladuje 950miliona, a u siromaπtvu æivi 4,7 milijardi ljudi. Bez pitkevode je 45% stanovniπtva planete, a bez sanitacije 50odsto.12 Regresivni istorijski trendovi najviπe pogaajuzemlje “treÊeg” i “Ëetvrtog” sveta. Povrπinska demo-kratizacija nije zaustavila takva kretanja i preokrenulaih ka makar malom boljitku masovnih uslova egzisten-cije. Meutim, regresivni trendovi zahvataju i razvijenideo sveta. E. Mandel istiËe da se “u imperijalistiËkim

((pp))oogglleeddii

108

zemljama nezaposlenost poveÊala s 10 na 50 milijuna,a u zemljama TreÊeg svijeta dosegnula je razinu od500 milijuna nezaposlenih. Kod mnogih potonjih ze-malja to znaËi da je 50% stanovniπtva bez posla.”. Istiautor navodi podatke da “u zemljama TreÊeg svijetaod gladi i izljeËivih bolesti godiπnje umire 16 milijunadjece. Ta brojka Ëini 25% poginulih u Drugom svjet-skom ratu, ukljuËujuÊi i Hiroshimu i Auschwitz.” Nas-tavljajuÊi analizu socijalnog stanja u danaπnjem svetuMMaannddeell istiËe da se razvojem kapitalizama u zemljamaIstoËne Evrope i bivπeg SSSR-a, “ponovo budi sve onobarbarsko, ono πto socijalno unazauje druπtvo. Priva-tizacija velikih preduzeÊa moæe dovesti do otpuπtanja35 do 40 milijuna zaposlenih, te pada radniËkih plaÊaza 40%.” On zakljuËuje da je “stanje u svijetu danasdramatiËno: doslovno se radi o pitanju fiziËkog preæiv-ljavanja ËovjeËanstva…”13

Svakako, takvo stanje sveta nije uzrokovano samoekonomskim, politiËkim i vojnim potËinjavanjem njego-ve veÊine putem globalizacije, koja ima peËat “vester-nizacije”, pre svega “amerikanizacije” (premda ga pos-tepeno gubi), kao i vazalne demokratije u njenom kva-zi- liberalnom obliku. Ali je sigurno da je velikim delomtime uzrokovano. Te i sliËne podatke odgovorna teorij-ska misao mora uzeti za osnovu dijagnoze sadaπnjegsveta, kao i moguÊnosti, subjekata i naËina njegoveeventualne promene koja bar zaustavlja regresivne to-kove.

DEMOKRATSKO-LIBERALNI SOCIJALIZAM?

Obnova demokratije, njeno pribliæavanje vlastitompojmu, moguÊa je kao samodeterminacija pojedinca isamouprava demosa.14 Ali ta obnova nije moguÊa bezspoja sa njenim ovovremenim pretpostavkama. Ovdepre svega imamo u vidu informatiËku revoluciju koja,pored ostalog, pruæa πansu za veoma brzo saznanjestavova gotovo celokupnog graanstva povodom zna-Ëajnih politiËkih pitanja. (Istina, ona se moæe izroditi utehnoloπku osnovu totalne kontrole graana, zavisnood toga ko i u ime Ëega upravlja druπtvom). Ali, nemaobnove demokratije bez socijalne pravednosti na te-melju snaæne privrede. Nema je bez pluralistiËkog isto-rijskog subjektiviteta, ali i bez novog politiËkog senzibi-liteta, koji sadræi i sposobnost za istorijsku imaginaciju.Napokon, nema je bez moralnog uzdignuÊa Ëovek-ovog - u smislu Ëuvanja æivota i dostojanstva svakogljudskog biÊa, bez suzbijanja teπkog nasilja, bez suπtin-skog ograniËavanja pohlepe i grabeæi bilo koje vrste.To nije samo stvar unutraπnje revolucije u pojedincunego i dubokih izmena vladajuÊe civilizacije Ëija su glav-na obeleæja stvari, novac i nasilje.15 Svi ti uslovi moralibi saËinjavati celinu.

Nema nijednog argumenta protiv teze da socijalizami liberalna demokratija nisu nespojivi, ako socijalizamsadræi træiπnu privredu (koja ne iskljuËuje koordinativnoplaniranje), svojinski i politiËki pluralizam, oba u koristradne veÊine druπtva, kao i vladavinu praviËnog prava.

U vezi s ovom problematikom vredi navesti nekolikokarakteristiËnih glediπta. Najpre ono FF.. KKaanniinnggaammaa.

On istiËe da, ako je “razvojna demokratija” kompati-

bilna s liberalnom demokratijom, a “pozitivna slobo-da” (koja ide zajedno sa “razvojnom demokratijom”)sa pluralizmom, “onda sasvim sigurno ima dovoljnosrodnosti izmeu ideala demokratskog socijalizma ivrednosti i politiËkih opcija ‘πire’ liberalne demokratijekoja nam ukazuje na to da je pojam liberalno- demo-kratskog socijalizma koherentan”.16

Izvesna anticipacija dodira liberalizma i socijalizmamoæe se naÊi i u davnaπnjem zalaganju DD.. HHjjuummaa “dase u svakoj slobodnoj dræavi sa krajnjom revnoπÊu sa-Ëuvaju oni oblici i ustanove koji osiguravaju slobodu,savetuju javno dobro i ograniËavaju i kaænjavaju gram-zivost i ambiciju pojedinca”.17

Prirodno je da se na temelju dodira i uzajamne do-pune humanistiËkih sadræaja liberalizma i nerepresiv-nog socijalizma javi ideja liberalnog socijalizma. NN.. BBoo--bbiioo se zalagao za novi druπtveni ugovor “...koji u svo-je klauzule ukljuËuje princip distributivne pravde (da-kle, projekat koji je kompatibilan sa praktiËnom i teo-rijskom tradicijom socijalizma)” i naglaπavao da je to“jedini naËin da se o liberalnom socijalizmu govori, ada to ne bude apstraktno ili pak protivreËno”.18

Liberalni socijalizam, s njemu svojstvenom demokra-tijom, iako ne pod tim imenom, “opredmetio” se umodelu “dræave blagostanja”, najviπe razvijenom uSkandinaviji. Ma koliko on bio kao praksa ograniËen sobzirom na “treba da” pojam socijalizma, Ëinjenica jeda je nadæiveo boljπeviËki socijalizam i pokazao da semoæe spajati liberalizam kao filozofija slobode s princi-pima i praksom socijalne pravde i demokratije. Meu-tim, ako se ima na umu neophodnost saglasnosti teo-rije s onim πto je progresivno u duhu savremene epo-he i njenim suπtinskim potrebama, kao i genezom libe-ralizma, onda je bolje upotrebljavati sintagmu “demo-kratsko-liberalni socijalizam“ nego “liberalni socijali-zam”. Demokratija je tu temeljna odrednica, jer se libe-ralizam Ëesto svodi na slobodu sticanja privatnog vlas-niπtva i uveÊanje bogatstva.

Zalaganje za demokratsko-liberalni socijalizam naravni opredeljenja odreenog pokreta, partije, ili naonoj individualnoj, podrazumeva ne samo politiËko iidejno nego i mnogo πire egzistencijalno opredeljenje,naËin æivota i odgovarajuÊi sistem vrednosti. Izrasta izliËnog i kolektivnog etosa Ëije su uporiπne taËke celovi-ta sloboda, socijalna pravednost, realni humanizam,ravnopravnost svih ljudskih biÊa, razvijena duhovna di-menzija druπtvenog bivstvovanja i mirotvorstvo. To jes-te projekt socijalizma “s ljudskim likom” u kome je Ëo-vek i neπto viπe i neπto manje od onog πto sada jeste,jer nastoji da nadilazi sebe i smanjuje ono πto ga vuËenaniæe. Biti programski i “literarno” za takav socijali-zam, æiveti, pre svega delati suprotno tim naËelima, vi-πe je od pocepane savesti i nadilazi sferu uvek vaænogmoraliteta u iole humanizovanoj politici. To je praksakoja uniπtava svaki izgled za bolju alternativu postoje-Êem stanju sveta.

Danas takvo opredeljenje pretpostavlja pre svegasuprotstavljanje surovosti neoliberalnog kapitalizma,pljaËkaπkoj privatizaciji i masovnom ljudskom poniæe-nju posredstvom sistemskog, sistematskog i progresiv-nog osiromaπenja i bede koji proizlaze iz takve privati-

((pp))oogglleeddii

109

zacije, novim oblicima prisvajanja vlasti pod maskomdemokratije, globalizaciji nasilja i straha i teænjama zapodËinjavanjem sveta u ime slobode i ljudskih prava.Ta veoma vaæna faza gradnje pretpostavki za demo-kratsko- liberalni socijalizam koja je znaku borbe ”pro-tiv”, morala bi biti sjedinjena s traganjem za civilizaci-jom koja ne pada ispod nivoa razvijenog kapitalizma,ali je “s one strane” naËina proizvodnje gde je gotovosve potËinjeno profitu.

JJ.. KKrraassiinn istiËe neophodnost uzajamnog dejstva i ko-rigovanja metoda socijalizma i liberalizma, potrebu dase koncepcija socijalizma prilagoava polimorfnojstrukturi sveta, “svetu svetova”, ideja i vrednosti raznihsocijalizama. Ne veruje da je povratak socijalizma mo-guÊ u Rusiji koja je danas zahvaÊena ekonomsko- soci-jalnom i duhovnom krizom. Pita se da li Êe XXI vek bi-ti vreme novog pristupa socijalizmu. Njegov je odgovorda za to postoje moguÊnosti. A da li Êe se one ostvari-ti zavisi od toga koliko Êe socijalizam biti u stanju da sekardinalno obnovi i modernizuje.19

Treba naglasiti da nije istorijski produktivan savez iz-meu svakog liberalizma i svakog socijalizma. Postojeprimitivni, “divlji” i agresivni “liberalizam”, zapravo,pseudo- liberalizam, i isti takav “socijalizam”. Oni sudve strane jedne iste medalje - politiËke iskljuËivosti imrænje. Jedan bez drugog ne mogu. Ali ta njihova me-usobna zavisnost je istorijski destruktivna. Obrazacnjihovih odnosa je u znaku Ëuvenog pitanja: “Ko Êe ko-ga”? PolitiËka praksa zasnovana na uniπtenju protivni-ka vodi u zatiranje demokratije.

Poznat je stav AA.. SSmmiittaa da “mi ne oËekujemo ruËakod naklonosti mesara, pivara i pekara, veÊ od njihovogËuvanja vlastitog interesa. Mi se ne obraÊamo njihovojËoveËnosti, veÊ njihovoj sebiËnosti, i ne govorimo im osvojim potrebama veÊ o njihovim koristima”.20

Meutim, to nije jedino njegovo teorijsko stanoviπte,iako je osnovno, kada je reË o prirodi ekonomije i or-ganizaciji druπtva. On istiËe i sledeÊe: “Druπtvo bez do-broËinstva moæe opstati, doduπe ne u najudobnijemstanju, ali prevladavanje nepravde ga mora potpunorazoriti”.21

Dakle, A. Smit govori o potrebi druπtvene pravde.Ona je uslov i Ëinilac humanizovane demokratije. Uneoliberalizmu druπtvenoj pravdi nema mesta. Sve tosvedoËi da izmeu izvornog liberalizma i demokrat-skog socijalizma postoje dodirne taËke, jer je takav so-cijalizam neodvojiv od druπtvene pravde. Liberali i soci-jalisti biÊe prinueni da u traæenju izlaza iz sve dubljekrize zapadne civilizacije otkrivaju takve taËke i ugra-uju ih u zajedniËku strategiju druπtvenih preobraæaja.

U atmosferi koju obeleæava neoliberalni duh i ideolo-πki pogrom usmeren protiv socijalistiËke ideje kao tak-ve, a kamoli prakse, namerno se zatura u duboku po-zadinu teorijske i istorijske memorije misao RRoozzee LLuukk--sseemmbbuurrgg: “Nema socijalizma bez demokratije, ali ne-ma ni demokratije bez socijalizma”. Joπ jedna njena mi-sao, zapravo pregnantno formulisana drama istorij-skog raskrπÊa, doæivljava istu sudbinu: “Socijalizam ilivarvarstvo”. Naravno, reË je o demokratskom i huma-nom socijalizmu.22

LL.. KKoollaakkoovvsskkii, istina dosta davno, nakon nabrajanja

onoga πta socijalizam nije, na kraju svog spisa baπ podtim naslovom, objavljenim krajem pedesetih godinaproπlog veka, na vlastito pitanje πta socijalizam jeste,odgovara: “Socijalizam jeste neπto dobro”.23 Teπko jepoverovati da je autor kakav je Kolakovski tim svojimreËima vrednovao postojeÊu praksu koja se podvodilapod pojam socijalizma. On je, najverovatnije, imao naumu normativni pojam socijalizma.

Meutim, izgledi socijalizma, poznatih tipova, ili ne-kog novog, moraju se smestiti u postojeÊi kontekstsvetske moÊi.

“KoliËina” bilo kojeg socijalizma i njemu svojstvenedemokratije u ovom istorijskom trenutku biÊe strogokontrolisana od “svetskog policajca” - Sjedinjenih Dræ-ava. »im on oceni da je ta “koliËina” postala veÊa odone koja se unapred podrazumeva, upotrebiÊe svasredstva, od ekonomskih sankcija do vojnih intervenci-ja, protiv zemlje Ëija se vlada usudila da pree prekodozvoljenih granica. Moæe, za sada, proÊi, eventualno,samo jedna veoma blaga socijaldemokratska varijan-ta koja sadræi izrazito proameriËku i pronatovsku ori-jentaciju, ili, pak, neki vid u osnovi deklarativnog, u naj-boljem sluËaju socijalizma drugorazrednog znaËajaunutar bezuslovne dominacije korporativnog kapitaliz-ma.

To su okolnosti u kojima se danas, bez veÊih rizika,moæe iÊi ka “socijalizmu” koji je u krajnjoj liniji samo re-tuπiran, manje “divlji” neoliberalni kapitalizam, nadgle-dan i struktuiran od Amerike.

Za spoznaju tog svetsko- istorijskog konteksta moÊiznaËajna je joπ jedna Ëinjenica. Naime, ni u jednoj veli-koj zemlji ne samo da nema nekog celovitog sistemasocijalizma nego u svima postoji, u veÊoj ili manjoj me-ri, korporativni i neoliberalni kapitalizam kao osnovanjihovog celokupnog poretka.

HoÊe li, kada i pod kojim uslovima doÊi do istorijskirelevantne obnove socijalizma i razvitka demokratijekoja bi mu bila u osnovi, ne moæe se sa izvesnoπÊu zna-ti. Ali je verovatno da Êe se taj proces zaËeti usled du-boko nehumane prirode globalnog neoliberalnog kapi-talizma.

No, na duæu stazu gledano, matricu socijalne, du-hovne i najπire egzistencijalne renesanse, ako do njeuopπte doe, mogu Ëiniti transkapitalistiËke i transoci-jalistiËke ideje, vrednosti i prakse u sada nepoznatomvidu. To bi sobom moglo doneti nove sadræaje i oblikedemokratije. Sve je to sada smeπteno u horizont neiz-vesne buduÊnosti. Jedno je sigurno: ta renesansa, akobi i postala jaka istorijska moguÊnost, pretpostavlja pri-mat novog praktiËkog uma, delanje usmeravano pr-venstveno sudbinom ËoveËanstva u celosti. Ma kolikoizgledalo da je to posao nekih dalekih generacija bu-duÊnosti - paæljivo osmatranje i sabiranje upozoravaju-Êih znakova sadaπnjosti govori da je takvo usmerenjehitno, te da duhovna, pre svega moralna revolucija sti-Ëe druπtveno- ontoloπki status.

Nakon sloma real- socijalizma kao sistema i kaovojnog bloka nastala je ideologija bezalternativnostikoju je nametao najveÊi deo politiËkih i intelektualnihelita Zapada. Kapitalizam u njegovom neoliberalnomobliku monumentalizovan je i tretiran ne samo kao

((pp))oogglleeddii

110

ono istorijski najbolje, nego i ljudska sudbina. Nije teπ-ko prozreti koliko je to plitka “teorija ” istorije. Ali seodatle ne bi smelo upasti u drugu vrstu plitkosti: da sa-daπnja ozbiljna kriza neoliberalnog kapitalizma nuænovodi ka smrti kapitalizma kao takvog, da poraz tog nje-govog oblika nuæno raa nadmoÊnu istorijsku alterna-tivu i kvalitativan skok u razvitku demokratije. Nikadporaz jednog sistema ne stvara sam po sebi bolju isto-rijsku alternativu. Ona mora izniÊi iz “starog ” sistema,biti oformljena u idejnom, strategijsko- politiËkom i so-cijalnom smislu da bi mogla postati bolja stvarnost.

Danas u svetu, u najboljem sluËaju, ima samo zaËe-taka te alternative u globalnim pokretima za drukËijucivilizaciju, odreenim tekovinama socijalne dræave, ne-kim revolucionarnim kretanjima, pre svega u JuænojAmerici, kretanjima koja su u znaku otpora novom ta-lasu kolonijalizma, nezadovoljstvu svetskih razmerauËincima neoliberalnog modela kapitalizma, oæivljava-nju ideje demokratskog socijalizma i zalaganju nekihpartija levice u zapadnoj Evropi za ukidanje (u HHeeggeelloo--vvoomm smislu) kapitalizma kao sistema, delu teorijskemisli leviËarsko-demokratskog usmerenja, segmentimavelikih religija u kojima je sadræano zalaganje za socijal-nu pravdu i ljudsko dostojanstvo.

O tome da bezalternativnost nije opπte stanje svestiponajpre svedoËi tendencija povratka prosocijalistiËkihvrednosnih orijentacija. Jer “istraæivanje vrπeno 2007.godine u NemaËkoj pokazuje da “45 odsto zapadnihNemaca i 57 odsto istoËnih smatra da je socijalizam‘dobra ideja’ ”. Sem toga, SocijalistiËka partija u Holan-diji je “gotovo utrostruËila broj poslanika na poslednjimopπtim izborima 2006., a na provincijskim izborima2007. ostvarila je veliki uspeh... Crveno- zelena koalicijau Norveπkoj, koja je na vlasti veÊ tri godine, “zaustavilaje privatizaciju dræavnih kompanija, pojaËala ulaganja usocijalu, a javno zdravlje i brigu o starijima proglasilasvojim prioritetima ”. U ©paniji vladajuÊa SocijalistiËkapartija “...saËuvala je πiroku bazu levice“ i “obezbedilanov Ëetvorogodiπnji mandat u kome Êe njena politikabiti usredsreena na “potrebe radnika i sirotinje”.24

U istraæivanju Fondacije Fridrih Nauman, realizova-nom 2009. godine na uzorku od tri hiljade graanaNemaËke, pokazalo se da svaki drugi ispitanik na nivoucelokupne te dræave smatra da je bilo neophodno sa-Ëuvati neke tekovine bivπe NemaËke Demokratske Re-publike. Posebno kada je reË o zdravstvu i obrazova-nju, za πta se opredelilo 40 odsto “zapadnjaka” i 84odsto “istoËnjaka“ te zemlje. Znatan deo (28%) zapad-nih Nemaca i 39 odsto istoËnih uveren je da bi “socija-lizmu trebalo pruæiti joπ jednu πansu”. Treba imati naumu da se takvo uverenje javlja u najrazvijenijoj kapita-listiËkoj zemlji Evrope. Ti nalazi demantuju povrπnu po-litiËku “priËu” o definitivnoj “smrti” socijalizma kao tak-voga.

Ali, sve je to joπ daleko od razvijene istorijske alter-native savremenom kapitalizmu u njegovim razliËitimvidovima, bez Ëijeg nadilaæenja, nema ni uzdizanja de-mokratije na istorijski viπi nivo i zaustavljanja njenogposrnuÊa. Ta alternativa moæe uspeti samo ako se for-mira kao ubedljivo bolji naËin proizvodnje celokupnogdruπtvenog æivota i sadræi demokratiju superiorniju od

liberalne, Ëije tekovine ne poniπtava nego ih ukljuËujeu viπi istorijski oblik.

Ipak, ovde se mora iskazati i jedna opreznost. Levi-ca na vlasti, taËnije, ono πto sebe razume i proglaπavakao levicu, ne garantuje preobraæaj druπtva ka boljem.Mnoge partije na vlasti koje imaju formalna obeleæjalevice pokazuju se nesposobnim za novu istorijsku ini-cijativu i bivaju usisane u logiku kapitalizma, Ëak i onog“divljeg”, kao njegovi politiËki subjekti. Srbija ima gor-ko iskustvo i sa svojom doskoraπnjom, i sa evropskomnominalnom levicom. Upravo su socijaldemokratskevlade u Evropi bile meu glavnim braniteljima i akteri-ma agresije NATO-a na nju. Time se ne daje “oproπtaj” desnici (posebno onoj radikalno- πovinistiËkoj), ili ane-miËnom centru, za sve πto se dogaalo, i πto se do-gaa u Srbiji, na prostoru nekadaπnje cele Jugoslavije,u evropskim i opπte- svetskim razmerama. Na mnogimtaËkama strategije i taktike partije sva ta tri politiËkausmerenja su blisko saraivale i sarauju, polazeÊi odsvojih vlastodræaËkih interesa, tako da je nestaje svakaozbiljnija razlika izmeu njih, iako surovost neoliberaliz-ma i globalna politika nasilja i straha nameÊu hitnu po-trebu novog identiteta levice, ali i partija demokrat-skog centra i demokratske desnice. Bitna je stvarna po-litiËka praksa, a ne naziv i samorazumevanje svake po-litiËke partije i svakog pokreta.25

Globalna kriza demokratije i kriza partija levice (kaoi partija u celosti), nerazdvojne su.

Pravi ispit prirode partija koje sebe smatraju leviËar-skim jeste odnos prema vlasti, posebno kada su u njojdominantne, kao i prema socijalnim nejednakostima,πto je u bivπim socijalistiËkim zemljama suπtinski pove-zano s privatizacijom.

Partije levice koje uËestvuju u vlasti Ëija je suπtina“kapitalo-parlamentarni sistem” (A. Badju), 26 a da pritome niπta ne Ëine na promeni takvog sistema, poseb-no na smanjenju dubokih, u osnovi klasnih nejedna-kosti - zapravo su puka imitacija levice. One su prven-stveno zainteresovane za zadobijanje πto veÊih “koma-da” vlasti i materijalnih privilegija koje idu skupa snjom. One daju legitimitet takvom poretku uz povre-menu “glumu” njegove kritike. To je posebno karakte-ristiËno za druπtva post-realsocijalistiËke “tranzicije”.Kvazi- leve i pseudo- leve partije su Ëak dobrodoπle sis-temu, jer se stvara utisak da i neprivilegovane druπtve-ne skupine, ukljuËujuÊi sirotinjske klase i slojeve, pos-redstvom etablirane levice imaju svoje reprezentante uvlasti, te se stoga vlast moæe pozivati na gotovo opπte-narodnu podrπku. Takvu poziciju tih partija BBaaddjjuu opi-suje time πto kaæe da “u sluËaju partija levice, suπtinanegiranja je prihvatanje. Mesto gde je reËeno ‘ne’ is-tovremeno je samo mesto prihvatanja.”27

Umesto opozicije koju od funkcionera vlasti deli sa-mo politiËko protivniπtvo u borbi za tu istu vlast, neop-hodno je dovesti u pitanje same temelje sistema (ali neputem krvoproliÊa) u kome vlada totalitarizam kapita-la i privatne svojine, ili, kako kaæe Badju, “suprotstavitise postojeÊem redu ”.28 Za takav poduhvat neophodanje novi emancipatorski, sveevropski, a u perspektivi iplanetarni pokret, kao ono primarno u odnosu na veÊokoπtale partije levice i sindikate. Bolja civilizacija ne

((pp))oogglleeddii

111

moæe nastajati iskljuËivo kao plod ma koliko osavreme-njenih partija levice nego prvenstveno posredstvominovativnih pokreta globalnog karaktera.

Danas je levica u najveÊem delu sveta bezidejna,troma, nesposobna da bude na nivou epohalnih izazo-va, da nae svoj odgovor na svetsku krizu kapitalistiË-kog sistema i da inicira oporavak demokratije. Ona jeuvuËena u tu krizu, Ëak je jedan od njenih proizvoa-Ëa. I sve dok je tako, kapital, i pored svih svojih kriza,biÊe istorijski hegemon.

OËituju se nesposobnost nominalne levice u zemlja-ma post- realsocijalistiËke “tranzicije” da demokratiji dasvoj peËat, njeno pristajanje na gotovo sveobuhvatnuprivatizaciju u korist vrlo uske grupe novih bogataπa,velikim delom poreklom iz bivπe “nomenklature ”, nje-na potpuna nemoÊ da se suprotstavi “divljem kapitaliz-mu”, pored ostalog i zato πto deo njenih pripadnika,posebno u rukovodstvima, spada u krupne dobitnikesistemskih promena, a neki od njih ulaze u πiri krug ka-pitalistiËke klase. Sve to dovodi do toga da su partijekoje sebe definiπu kao leviËarske - faktiËki najveÊim de-lom istorijski mrtve. Nije iskljuËeno da usled dubine kri-ze u tim zemljama partije tradicionalne levice u veÊoj ilimanjoj meri oæive. Ali, da bi bile nosilac istorijske inici-jative morale bi najpre sebe bitno da promene, da zna-ju ne samo protiv Ëega su i za πta su nego i da to zaπta su bude uveliko bolje od postojeÊeg, kao i da ima-ju jasnu strategiju druπtvenih promena u kojoj se neponavljaju velike greπke iz proπlosti. Sve to podrazume-va sveæu misao, delanje unutar πirokog i modernog so-cijalnog i politiËkog savezniπtva u domaÊim, regional-nim i globalnim razmerama.

(Srpska politiËka misao, broj 3/2009.)

LITERATURA(29)

AAlba Rico, S.,”NadmoÊ kapitalizma”, Novi plamen, Zagreb, mart,2009.

BBadju, A., “Æivot sa idejom naspram niËega”, NIN, 28 decembar,2008.

Bobio, N., BuduÊnost demokratije, odbrana pravila igre, Filip ViπnjiÊ,Beograd, 1990.

FFlajner, S. T., Ljudska prava i ljudsko dostojanstvo, Gutenbergovagalaksija, Beograd- Valjevo, 1996.

CCvetiÊanin, N., “Kritika ideoloπkog puritanstva - dekonstrukcija poj-mova levice i desnice”, zbornik Pomeramo granice, Institut druπtve-nih nauka u Beogradu, Beograd, 2007.

KKangrga, M., Nacionalizam ili demokratija, IzdavaËka knjiæarnicaZorana StojanoviÊa, Sremski Karlovci - Novi Sad, 2002.

Kaningam, M., Teorije demokratije, kritiËki uvod, Filip ViπnjiÊ, Beo-grad, 2003.

Kozomara, M., »etiri predavanja o umu, Plato, Beograd, 2006.Krasin, Ju., “Sacijaljizm v transformirujuπÊemsja obπÊestve”,

Svabodnaja mislj, no. 7. Maskva, 2008.LLaπ, K., Pobuna elita i izdaja demokratije, Svetovi, Novi Sad, 1996.MMandel, E., “Socijalizam i buduÊnost”, Novi plamen, Zagreb, 2009.Maldenbaum, M., Ideje koje su osvojile svet, Filip ViπnjiÊ, Beograd,

2004.SSartori, –., Demokratija - πta je to, CID, Podgorica, 2001.VVasoviÊ, V., Savremene demokratije, Sluæbeni glasnik, Beograd,2006.

VujaËiÊ, I., “Adam Smit”, zbornik TeoretiËari liberalizma, Sluæbeniglasnik, Beograd, 2007. VujaËiÊ, I., “Dejvid Hjum”, zbornik Teore-tiËari liberalizma, Sluæbeni glasnik, Beograd, 2007.

Biljeπke:

1 Ovaj rad je nastao u okviru istraæivaËkog projekta “Razvoj srpskogdruπtva u savremenim svetskim integracionoim procesima,

alternative i implikacije” (ev. br. 149020), koji realizuje Institut dru-πtvenih nauka u Beogradu , a finansira ga Ministarstvo za nauku irazvoj Republike Srbije. Ujedno, on je deo rukopisa knjige “De-mokratija na zalasku - autoritarno-totalitarna pretnja”. Knjiga je upripremi za objavljivanje.

2 M. Kozomara, »etiri predavanja o umu, Plato, Beograd, 2006,str. 160.

3 –. Sartori, Demokratija - πta je to?, CID; Podgorica, 2001, str.273.

4 “Ekonomski kolaps πirokih meunarodnih razmera mogao bi danametne pitanje kako u dvadeset prvom veku sprovoditi global-nu ekonomiju” (M. Maldenbaum, Ideje koje su osvojile svet, FilipViπnjiÊ, Beograd, 2004, str. 300).

5 Opπirnije u V. VasoviÊ, Savremene demokratije, Sluæbeni glasnik,Beograd, 2006, str. 59-63. SPM broj 3/2009, godina XVI, sveska25. str. 11-34. 16

6 M. MarkoviÊ u dijalogu s N. »omskim, objavljeno pod naslovom“Razgovor na prelomu epohe”, PeËat, br. 67, 12 jun 2009, str.13.

7 D. MiljaniÊ, Svetska ekonomska kriza i Kina, rad u pripremi zaobjavljivanje, str. 17. )

8 Prema: T. KuljiÊ, Neoliberalizam i levica: evropski centar i srpskaperiferija, rukopis u pripremi za objavljivanje, str. 8.

9 M. Kozomara, »etiri predavanja o umu, Plato, Beograd, 2006, str45

10 Prema istraæivanju Svetske zdravstvene organizacije u Iraku je uprotekle tri godine ubijena sto pedeset jedna hiljada civila te zem-lje od okupatorske vojne sile i usled unutraπnjih krvavih obraËuna(S. St., “Ubijena 151000 IraËana”, Politika, 11. januar 2008, str.3).

11 T. Flajner naglaπava da “demokratija predstavlja bezuslovnu pret-postavku za ostvarivanje ljudskih prava”, a Ëuvenu maksimu “NeËini drugome ono πto ne bi æeleo da drugi tebi Ëini” smatra te-meljnim naËelom ljudskih prava. (T. Flajner, LJudska prava i ljud-sko dostojanstvo, Gutembergova galaksija, Beograd- Valjevo,1996, str. 51, 55). )

12 S. Alba Rico, “NadmoÊ kapitalizma”, Novi plamen, Zagreb, mart2009, str. 42.

13 E. Mandel, “Socijalizam i buduÊnost”, Novi plamen, Zagreb, mart2009, str. 58, 60.

14 “Samoupravne zajednice, ne individualne, predstavljaju osnovnejedinice demokratskog druπtva” (K. Laπ, op. cit. str. 13).

15 Treba se prisetiti Berajevljeve misli da Êe “druπtvena revolucijabiti etiËka ili je neÊe biti” (prema: M. –oreviÊ, “Sloboda i spas”,Republika, Beograd, 1999, str. 37).

16 F. Kaningam, Teorije demokratije, kritiËki uvod, Filip ViπnjiÊ, Beo-grad, 2003, str. 92-93.

17 ©ire o tome: I. VujaËiÊ, “Dejvid Hjum”, zbornik TeoretiËari li-beralizma, Sluæbeni glasnik, Beograd, 2007, str. 69. Naravno, netreba zaboraviti da Hjum, sledeÊi svoj skepticizam i inspiracijuMakijavelijem, smatra da “u politici za svakog Ëoveka treba pret-postaviti da je nitkov” (isto, str. 69).

18 N. Bobio, BuduÊnost demokratije, odbrana pravila igre, str. 135.19 Ju. Krasin, “Sacijaljizm v transformirujuπÊemsja obπÊestve ”,

Svabodnaja mislj, No 7. Maskva, 2008, str. 93-94-98.20 I. VujaËiÊ, “Adam Smit”, zbornik TeoretiËari liberalizma, Sluæbeni

glasnik, Beograd, 2007. str. 90.21 Isto, str. 95.22 “KapitalistiËki nas stroj neminovno vodi u katastrofu i barbarstvo.

Zato mislim da je Rosa Luksemburg joπ poËetkom 20. stoleÊaimala pravo kada je izbacila devizu: ili socijalizam ili barbarstvo”(M. Kangrga, Nacionalizam ili demokratija, IzdavaËka knjiæarnicaZorana StojanoviÊa, Sremski Karlovci - Novi Sad, 2002. str. 201)

23 Prema: M. Kangrga, isto, str. 203. 24 Prema: B. JakπiÊ, “Kraj Fukujame”, Politika, 28 decembra 2008,

str 06.25 O pojmovim levice, centra i desnice, opπirnije u: N. CvetiÊanin,

“Kritika ideoloπkog puritanstva - dekonstrukcija pojmova levice idesnice”, zbornik Pomeramo granice, Institut druπtvenih nauka uBeogradu, Beograd, 2007, str. 58-59.

26 A. Badju, op. cit. str. 116.27 Isto, str. 118.28 Isto, str. 118.29 Ovde je navedena literatura samo za deo zavrπnog poglavlja mo-

je monografije “Demokratija na zalasku - autoritarno-totalitarnapretnja”, koja je u pripremi za objavljivanje. U radu na njoj koriπ-Êeno je 290 knjiga i Ëlanaka iz nauËnih Ëasopisa, kao i 57 in-tervjua i Ëlanaka u πtampanim medijima. Neke ideje iz dela te li-terature, posredstvom njihove (re)afirmacije ili kritike, koriπÊenesu i prilikom pisanja ovog rada, a izvori gde su one sadræanenalaze se u drugim poglavljima moje knjige.

((pp))oogglleeddii

112

––eerr MMaarrkkuuππ je kritikujuÊi etablirani real-socijalis-tiËki poredak i neostaljinistiËke reæime u Sred-njoj i IstoËnoj Evropi krajem 1980-ih godina

proπlog veka upozoravao da kapitalizam u ovom delusveta ne moæe da se restauriπe na demokratski naËin.Prema tome, nalazio je on tada, svi oni kojima je pra-vi cilj demokratija moraju da teæe demokratskom soci-jalizmu koji bi, u isto vreme, prevladao nedostatkepervertiranog ‘’totalitarnog socijalizma’’ i bio suπtin-ska alternativa kapitalizmu. Ipak, koncept demokrat-skog socijalizma u atmosferi zahuktalog drugog tala-sa globalizacije, neodræivosti dræave socijalnog stara-nja u tim novim uslovima i sloma SSSR-a napuπten jeËak i od onih kojima je on bio ideja vodilja u decenija-ma nakon Drugog svetskog rata. Naravno, u pitanjusu relevantnije socijaldemokratske tj. socijalistiËke or-ganizacije i pokreti u Zapadnoj Evropi. Legitimacijskaosnova reËi socijalizam je prvo diskreditovana pobe-dom sovjetskog socijalizma da bi zatim doæivela pot-puni brodolom njegovim uruπavanjem. Nova epohal-na svest je prouzrokovala da ovaj pojam izbledi u ok-viru socijaldemokratije, ali uporedo sa tim procesomje nestajala i svaka ozbiljnija demokratska sistemskakritika postojeÊeg tj. svaki ideal i svetovna nada u stva-ranje kvalitativno boljeg druπtva.

S druge strane, ovi globalni poremeÊaji su na naπimprostorima izazvali, za veliki broj druπtvenih mislilacanenadano, izuzetno brz i radikalan zaokret udesno iprocese transformacije ka najogoljenijem neoliberal-nom modelu kapitalizma koji je poniπtio i najpoæeljni-ja dostignuÊa socijalne dræave iz vremena realno-pos-tojeÊeg-istorijskog-komunizma. Logika ‘’novog poËet-ka’’ i ‘’ubrzavanja modernizacije i istorije’’ je po kozna koji put u istorijskoj vertikali razvoja moderne Sr-bije dobila svoju potvrdu. Kao πto je komunistiËkaavangarda verovala da prihvatanje boljπevistiËke hege-mone formule ‘’komunizma’’ znaËi kraÊi put u dosti-zanju nivoa razvijenosti kapitalistiËkih dræava, na istinaËin su se nacionalistiËke i liberalne elite nakon kra-ha komunistiËkog projekta stihijno predale dominant-nom neoliberalnom - u biti neokonzervativnom - tala-su ‘’modernizacije’’ koga odreuje misao da æelja za

profitom i strah od gladi Ëine nuæan preduslov druπt-venog napretka. Levu ortodoksiju neupitne sveopπtenacionalizacije i ‘’podruπtvljavljanja’’ je samo zameniladesna teleologija privatizacije svega postojeÊeg kao‘’uslov svih uslova’’.

U tom kontekstu, delanje razliËitih intelektualnih eli-ta i politiËkih aktera, iako inspirisano drugaËijim moti-vima i protivno njihovoj volji za ‘’novi poËetak i stvar-ni diskontinuitet’’, ipak, u velikoj meri, pokazuje jedandublji kontinuitet. Ova naizgled paradoksalna Ëinjeni-ca postaje jasnija ukoliko se u promatranju druπtveno-ekonomskih formacija kroz koje (je) naπe druπtvo pro-lazi(lo) - nerazvijeni feudalizam, protokapitalizam, rea-l-socijalizam, divlji kapitalizam - pored sinhrone pers-pektive dominantnih ideoloπkih i politiËkih koordinativremena u kome su postojali ukljuËi i dijahrona anali-za koja podrazumeva neke ‘’procese dugog trajanja’’(FFeerrnnaann BBrrooddeell) nezavisne od specifiËnog konkretno-istorijskog okvira. Neke od karakteristiËnih strukturakoje se sporije menjaju jesu izrazita dominacija dræavenad druπtvom, ali i razliËiti postojani kulturni modelipoput: autoritarne i monistiËke politiËke kulture, ne-produktivnog odnosa prema radu, netolerancije zarazliËitost, konformizma, militarizma, megaloman-stva, patrijarhalnih sadræaja tradicije, legitimizovanognasilja u politici i druπtvenim odnosima itd. U ovakvomokruæenju prostor za istinsku demokratiju je radikalnosuæen s obzirom da pomenuti istorijsko nasleivani lo-kalni obrasci, liπeni stabilnih demokratskih sadræaja,znaËajno utiËu na oblikovanje preovlaujuÊih organi-zacionih principa druπtva i vladajuÊe ideologije.

Meutim, to je ujedno i ambijent koji je odreivaodirektne oblike delovanja i strategije same levice... pai njenu radikalnost na ovim prostorima. Represivnadræava, progoni, policijska maltretiranja, ograniËava-nje politiËkog delovanja i politiËki procesi, onemogu-Êavanje leviËarima da se zapoπljavaju u dræavnim sluæ-bama, njihovo demonizovanje kao ‘’anacionalnih’’ iz-dajnika srpskih interesa itd. su uËvrstili odanost ovda-πnje levice ‘’revolucionarnom marksizmu’’. S drugestrane, na Zapadu, gde se gradila tradicija parlamen-tarizma i vladavine prava, gde je dræava dozvoljavala

((pp))oogglleeddii

Levica, druπtvo, demokratija:sluËaj Srbije

Ivica MladenoviÊ

“Demokratija u Evropi nije rezultatprirodne evolucije ili ekonomskogprosperiteta. Ona se izvesno nije po-javila ni kao neminovan nusproizvodindividualizma ili træiπta... veÊ se raz-vila zahvaljujuÊi tome πto su se zanju borile kolektivno organizovanegrupe ljudi.”

Geoff Eley

113

izvesne graanske slobode i gde je u manjoj ili veÊojmeri postojao neki minimalni kompromis izmeu dræ-ave, kapitala i radniπtva- πto je u najveÊem bila zaslu-ga pritisaka organizovanog radniËkog pokreta i soci-jaldemokrata- levica je sve viπe bila sklona postepenos-ti promena i reformizmu.

Dakle, u takvoj atmosferi, kada je doπla u priliku dase domogne dræavnih struktura vlasti, balkansku levi-cu su na identiËan naËin istorijski ograniËavale, i uslov-ljavale njene domete, iste ove konstante. Iako vero-vatno samo ideoloπki ostraπÊenici mogu da negirajuËinjenicu da je komunistiËka levica uËinila za moderni-zaciju Srbije viπe nego bilo koja politiËka garaniturapre toga, teπko je ne primetiti da ni ona nije uspela dau znaËajnijoj meri izae iz kalupa politiËke kulture pro-tiv koje se pre toga borila. PolitiËke Ëistke neistomiπlje-nika, ograniËavanje slobode u kulturi, kult voe, auto-ritarna politiËka organizacija itd. su samo neke od cr-nih mrlja boljπeviËke levice kod nas. Ipak, verovatno je-dan od najveÊih propusta te levice, koji je izmeu os-talog i doprineo kasnijoj degradaciji svih njenih pozi-tivnih rezultata i sledstveni pad u divlji kapitalizam, jes-te konstantno guπenje druπtva. To je naravno posledi-ca i komunistiËke logike usresreene na jaku centrali-zovanu i birokratizovanu dræavu - kao instrument naj-pre druπtvene promene a onda i praviËne distribucijedruπtvenog blagostanja - ali moæda mnogo viπe te ka-rakteristiËne tradicije primata dræave nad druπtvom ishvatanja dræave kao upravljaËa a ne servisa druπtva.Naravno, u ovom kontekstu se pod dræavom ne po-drazumeva nikakva nadmaterijalna i apstraktna terito-rija veÊ, pre svega, jedan konglomerat dræavno-ideo-loπkih aparata vlasti pod suπtinskom kontrolom onihelitnih delova druπtva koji imaju stvarnu moÊ nadupravljanjem i usmeravanjem druπtvenih procesa.

Iako je i socijaldemokratska levica na Zapadu znaËaj-no zakazala na tom polju, ukoliko za kriterij uzmemonjene idealno-tipske postavljene ciljeve, sasvim je si-gurno da je jako druπtvo trenutno, u dræavama sa du-

gom socijaldemokratskom i uopπte dominantnom le-vo-reformistiËkom tradicijom, najsnaænija brana veÊsteËenih socijalnih prava pred udarom neoliberalizma.Naime, upravo su ove dræave danas primer sistema ukojima postoje izgraene snaæne druπtvene veze kojeprodukuju kolektivna i javna delanja druπtvenih grupau cilju reprezentacije pluraliteta njihovih interesa ivrednosti. Takoe, baπ u ovim druπtvima postoji najve-Êe aktivno uËeπÊe graana/ki na parlamentarnim izbo-rima, najobimnija prisutnost i najaktivnija participacijau sindikatima, druπtvenim pokretima, nevladinim or-ganizacijama, studentskim pokretima i organizacija-ma, umetniËkim udruæenjima itd., najveÊa osetljivostna ukidanje socijalnih i graanskih prava ali i najveÊipotencijal za direktan angaæman u zaπtiti tih prava.Poπto se kao primer jakih socijalnih dræava najËeπÊeuzimaju skandinavske zemlje (Norveπka, ©vedska,Danska...), na ovom mestu bismo, za promenu, moglida pomenemo Francusku. Naime, to je druπtvo u ko-me obiËno preko 70% graana/ki redovno izlazi naparlamentarne, lokalne i predsedniËke izbore - πto jejedan od pokazatelja da postoji razvijena svest o tomeda su druπtveni procesi podloæni uticaju, kontroli i naj-zad promeni - i gde vlada najËeπÊe ne moæe da done-se ni jednu vaæniju odluku bez saglasnosti civilnog dru-πtva. Jako druπtvo, ili ono πto se u nestruËnom govo-ru obiËno pojednostavljujuÊe naziva ‘’javnost’’, u Fran-cuskoj je, takoe, glavna baza u borbi protiv liberalnepolitike pretvaranja javnih ustanova od druπtvenog ikulturnog znaËaja u preduzeÊa, tj. pokuπaja da se træ-iπte, profit i sebiËluk tronizuju kao regulatori odnosane samo u ekonomiji nego i u svim druπtvenim sfera-ma. Kada doe do πtrajkova pojedinih granskih sindi-kata obiËno im se iz solidarnosti pridruæuju ne samoostali - na parcijalnim interesima organizovani - sindi-kati veÊ i radnici/ce koji nisu Ëlanovi/ce sindikata, stu-denti/kinje, nepolitiËke organizacije, nastavno osob-lje, srednjoπkolci/ke i drugi/e. Iako takvi protesti pone-kad paralizuju cele gradove i oteæavaju normalno

((pp))oogglleeddii

114

funkcionisanje æivota ostalih graana/ki ispitivanja jav-nog mnjenja pokazuju da pomenute direktne akcijegotovo uvek imaju veÊinsku podrπku upravo tih graa-na/ki. To je samo jedan od konkretnih indikatora uko-renjenosti kulture solidarnosti u francuskom druπtvukao jedne od najgrandioznijih zaostavπtina levice. Na-ravno, ne treba nekritiËki idealizovati ovakve prilike jerse s vremena na vreme dogaa da solidarnost i slobo-de budu predmet raznih vrsti zloupotreba ali, en ge-neral, to je viπe izuzetak nego stalna karakteristika so-cijalnih buntova. U svakom sluËaju, bez obzira da li suna dræavnim funkcijama koali-cije okupljene oko socijalista(koji nastoje da zateËena soci-jalna prava oËuvaju i proπire) ilione pod kiπobranom konzer-vativnih desnih liberala ‘’dego-lista’’ (koji uvek plediraju da is-ta suæe) postoji jedan opπtikonsenzus oko nekih osnovnihleviËarskih dostignuÊa Ëiji jeneposredni Ëuvar francuskograansko druπtvo. Iako jefrancuska levica danas u povla-Ëenju, kao i na globalnom pla-nu uostalom, njen najvaænijiuspeh je upravo taj πto je uspe-la da organizuje jako druπtvokoje ostaje tvrava iz koje se brane veÊ osvojene teko-vine ali i postavljaju novi demokratski zahtevi. U tomsmislu nije pretenciozno ako ustvrdimo da za razlikuod nekih drugih zapadnoevropskih dræava gde se so-cijaldemokratija u novim okolnostima dominacije glo-balizovanog kapitalizma skoro utopila u desnicu a ra-dikalna levica gotovo nestala, u Francuskoj je snaænodruπtvo saËuvalo politiËku levicu da i dalje ostane levi-ca - uprkos taktiËkom pomeranju ka centru.

Naravno, jasno je da je sve to joπ uvek dosta dalekood maksimalistiËkih leviËarskih zahteva za ukidanjemsvih oblika eksploatacija, iskljuËivanja i diskriminacija iobezbeivanjem πto pravednije raspodele druπtvenogbogatstva, ali svakako jeste jedan od pozitivnih prime-ra u epohi koju obeleæavaju opπte uruπavanje steËenihsocijalnih prava i umnoæavanje nepravdi. Ovakav i sliË-ni primeri nam nameÊu uverenje da je u samom jez-gru istinske demokratije, a onda i levice, jako politiËkizrelo druπtvo i da se oni meusobno neposredovanoproæimaju i jaËaju, odnosno da mogu postojati samokao ‘’jedno u drugom i jedno kroz drugo’’. Jer ukoli-ko æelimo da je razumemo kao stvarnu, demokratijase sastoji od tri podjednako vaæne komponente: onaukljuËuje druπtveno-ekonomsku, pravnu i politiËku jed-nakost. To znaËi da, pored ostalog, demokratija nepodrazumeva samo donoπenje dobrih odluka u imemase, veÊ i uËestvovanje graana/ki u donoπenju tihodluka. Za razliku od liberala koji su bili ljuti protivnicigraanskog prava glasa u XIX veku - πto je ujedno bi-la i jedna od taËki sukoba sa levicom i odvajanja soci-jaldemokrata iz liberalnog krila - i koji joπ uvek imajutaj elitistiËki elemenat doslednog nipodaπtavanja gra-anskih kapaciteta onih koji nisu obrazovani/bogati,

razne struje na levici u svetu su i danas nosioci demo-kratskih parola za veÊom ukljuËenoπÊu svih druπtvenihgrupa u druπtveni æivot i proπirenjem definicije gra-anskog prava i socijalne dræave. Sa slabljenjem poli-tiËke delotvornosti i snage levice demokratija se obiË-no danas redukuje na formalni viπepartijski parlamen-tarni sistem u kome se graanima priznaje moguÊnostbavljenja politikom samo u vreme izbora dok se u pe-riodu izmeu njih oni pretvaraju u objekte politike.PoslediËno, ovakva ‘’demokratija’’ bez jakog samos-vesnog druπtva suπtinski postaje partitokratija tj. vla-

davina profesionalne politiËkekaste bez znaËajnije kontrole iograniËenja.

Naravno, nedemokratskapolitiËka kultura i njen produktpartijska dræava su kao sup-strati, u joπ izoπtrenijoj formi,karakteristika od nastankamoderne Srbije do danas. Iakonjen politiËki razvoj nije pravo-linijski, socijalni sadræaji tograzvoja su, u znaËajnoj meri,isti i kontinuirani. To je, pojed-nostavljeno reËeno, kontinui-tet sistema koji reprodukujepostojeÊe odnose moÊi odræa-vanjem druπtva u stanju atomi-

zovane mase posluπnika. Legitimisanju tog procesa jei levica - tj. oni koji su taj termin upotrebljavali i zlou-potrebljavali - dala svoj nezanemarljivi doprinos. Ovajpodatak nas upozorava na opasnosti od razliËitih inte-lektualistiËkih fetiπizacija o podrazumevajuÊoj aneos-koj Ëistoti levice bez ozbiljnih analiza pravog sadræajaove kvalifikacije u svakom konkretnom sluËaju. For-malno, ‘’levica’’ je strukturno deo vladajuÊeg poretkau Srbiji punih πest poslednjih decenija, sa jednim ma-lim diskontinuitetom KKooππttuunniiËËiinnee desniËarske vlade.Kakvi su njeni rezultati na polju demokratizacije i or-ganizacije druπtva?

U jednopartijskom sistemu graani/ke kao politiËkakategorija nisu postojali jer je politika, buduÊi mono-polisana od strane komunistiËke partijske ‘’avangar-de’’, bila gotovo ukinuta. I pored pozitivnih rezultatana pitanjima industrijalizacije, reπavanja meuetniËkihodnosa, obrazovanja i pismenosti, poveÊanja druπtve-ne pokretljivosti, prava æena, sekularizacije, neposred-nih oblika demokratije na niæim nivoima u fabrikama iruπenja oπtrih druπtvenih i ekonomskih nejednakosti-veÊina slobodnih i nezavisnih graanskih inicijativa suu tom periodu kvalifikovane i dezavuisane kao moral-no-politiËki nepodobne i proglaπavane zaverom ‘’stra-nih agentura’’, te gotovo u startu spreËavane. Komu-nistiËka levica, u tom smislu, nije uspela da ostvari sta-ri leviËarski ideal i pronae balans izmeu ‘’oblastiprivrede koja traæi planiranje i kontrolu i oblasti kultu-re koja traæi slobodu’’ (KKaarrll PPoollaannjjii). Na ovom mestuje dovoljno pomenuti samo studentske proteste1968, gaπenje KorËulanske letnje πkole, guπenje ‘’cr-nog talasa’’ na filmu, proterivanje osam profesora/kisa Filozofskog fakulteta i proces protiv uËesnika Slo-

((pp))oogglleeddii

Hegemonija partijskedræave nad ostalim instituci-jama druπtva ostaje aktuel-na s jedinom razlikom πto unovim okolnostima imamo‘’demokratsku’’ (viπe)stra-naËku podelu javnih sluæbirukovodeÊih poloæaja u πirem smislu.

”

“

115

bodnog univerziteta. NajveÊi paradoks leæi u Ëinjenicida je veÊina ovih akata bila delo okoπtale komunistiË-ke birokratije uperene protiv nezavisne levice, i kritikepostojeÊeg poretka sleva, u periodu kada su u samomkomunistiËkom pokretu poËeli da klijaju i jaËaju desni-Ëarski elementi.

Pandorina kutija nacionalizma je otvorena a na tomtalasu se pojavljuje i SSlloobbooddaann MMiillooππeevviiÊÊ koji je Savezkomunista Srbije, u prethodnim periodima oËiπÊen od‘’nepodobnih’’, preimenovao u SocijalistiËku partijuSrbije. Ova kvazi-levica nikada nije primljena u Socija-listiËku internacionalu niti bilo koju drugu internacio-nalnu leviËarsku organizaciju, πto dovoljno govori o to-me da nije ni imala meunarodni leviËarski legitimitet.Nije potrebno podseÊati da je nacionalistiËka politikaove partije uniπtila ne samo zajedniËku dræavu veÊ i,verovatno na duæi vremenski period, jugoslovenstvokao pokret i ideju koja Ëini vertikalu u istorijskoj pers-pektivi zalaganja balkanske levice. PolitiËka ubistva,krae na izborima, ratnohuπkaËka i izolacionistiËkapolitika, ekstremno socijalno raslojavanje i osiromaπe-nje graana/ki, radikalno suæavanje radniËkih prava(nakon Ëega su npr. kapitalistiËke ©vedska i FrancuskaoliËavale pravi socijalistiËki raj u odnosu na tzv. ‘’soci-jalistiËku’’ Srbiju), proizvodnja novobogataπkog slojakao dela politiËke ‘’leviËarske’’ tajkunske oligarhije itd.su samo neke od trajnih ‘’zasluga’’ ove partije u insta-liranju politiËkog ‘’kapitalizma divljih zveri’’ (HHeellmmuutt©©mmiitt) u Srbiju. Nominalno proklamovani viπestranaËjei ‘’demokratizacija’’ u praksi su se svodili na autoritar-ni partijski pluralizam sa partijom hegemonom. Bezobzira na aktuelno pacifikovanje i ‘’novo lice’’ (pa i re-lativno pozitivne pomake u savremenoj politiËkojpraksi), radikalno desniËarsko delanje SocijalistiËkepartije Srbije tokom 1990-ih ostaÊe neizbrisiv istorijskipokazatelj opπte druπtvene i moralne dekadencije to-ga vremena. Rascepljeno druπtvo pretvoreno u amorf-nu masu joπ iz prethodnih perioda predstavljalo je lakplen ovoj politiËkoj eliti u raznim πovinistiËkim mobili-zacijama i suspendovanju graanskih i socijalnih pra-va. Meutim, u æestokom protivstavu prema vladaju-Êem establiπmentu i njegovoj politici, u okvirima na-metnute marginalizacije, polako se javljao nagoveπtajcivilnog druπtva u Srbiji. Graanske istudentske demonstracije, autonomnimediji, mirovni i antireæimski pokreti,nezavisni sindikati, NVO za suoËavanjesa zloËinima itd. su samo neki od svet-lih primera samoorganizovanja druπtvakao protivteæe neograniËenoj politiËkojvlasti. Iako su u tom periodu i na glo-balnom planu leviËarske ideje izgubilelegitimacijski potencijal, u naπim okviri-ma je takva tendencija dobila svoju naj-izraæeniju formu. Posle iskustva SPS-a iJUL-a nijedna relevantnija progresivnapolitiËka i druπtvena snaga viπe nije æe-lela da uz sebe vezuje leviËarsku odred-nicu.

Ubrzo nakon ‘’petooktobarskih promena’’ tadaπnjipremijer Srbije i presednik Demokratske stranke, koja

je Ëinila okosnicu πiroke koalicije, ZZoorraann ––iinniiÊÊ preuzi-ma inicijativu za socijaldemokratizovanje ove partije‘’odozgo’’ i njeno pribliæavanje grupaciji evropskih so-cijalista. Demokratska stranka, koja je nastala kao par-tija liberalne nacionalne desnice, danas je punopravnaËlanica SocijalistiËke internacionale (SI) i pridruæenaËlanica Partije evropskih socijalista (PES). Meutim, ka-ko pokazuju socioloπka istraæivanja graani/ke Srbijeali i njeni simpatizeri/ke i Ëlanovi/ce ne prepoznajuovu stranku u tom kljuËu. Isto tako, indikativan je veo-ma jasan stav danaπnjeg predsednika Demokratskestranke, izreËen u jednom od prvih intervjua nakonπto je izabran za predsednika Srbije, da uprkos tak-vom stranaËkom kursu on sebe ipak samodentifikujekao liberala a ne kao socijaldemokratu ili leviËara u πi-rem smislu.

Osim poboljπanja standarda viπih slojeva srednje kla-se, boljeg meunarodnog poloæaja zemlje, veÊeg ste-pena politiËkih sloboda, relativne stabilizacije i delimiË-ne demokratizacije Srbije, period od 2000. godine dodanas obeleæava - na drugaËijim osnovama postavlje-na i ubrzana ali neuspeπna i neosmiπljena - druπtvenatransformacija koja je dovrπila tajkunsku privatizacijudruπtvenog kapitala od strane privilegovane manjine.U izmenjenom kontekstu koji je ustoliËio profit i naci-ju kao vrhovne kriterije postalo je normalizovano la-mentiranje nad oduzetom i nacionalizovanom privat-nom imovinom od strane komunista nakon Drugogsvetskog rata, ali retko ko postavlja pitanje legitimnos-ti privatizacije i oduzimanja druπtvene imovine i kapi-tala radnicima koju su iste godinama unazad stvarali.PolitiËka elita je postala ‘’rob trenutka’’ (FFrriiddrriihh NNiiËËee)u kome je prestiæno biti veÊi neoliberal od izvornihneoliberala. Privatizacija svega onoga πto se moæeprodati je postala cilj po sebi bez obzira na, u velikombroju sluËajeva, razorne druπtvene efekte. Kao da jejedina smiπljena strategija u celom tom procesu biladodatno uruπavanje radniËkih prava, privrede i real-nog sektora tj. stvaranje egzistencijalne zavisnosti odmeunarodnih finansijskih institucija i priliva stranogkapitala. Naravno, hegemonija partijske dræave nadostalim institucijama druπtva ostaje aktuelna sa jedi-nom razlikom πto u novim okolnostima imamo ‘’de-

mokratsku’’ (viπe)stranaËku podelujavnih sluæbi i rukovodeÊih poloæaja uπirem smislu. Kao sjajan okvir za razu-mevanje konteksta u kome graa-ni/ke dobijaju dræavne i druπtvene pri-vilegije na osnovu partijske pripad-nosti moæemo da konsultujemo VVee--bbeerroovvuu analizu politiËke situacije uSAD-u krajem XIX veka. Ipak, u pos-lednje vreme, pogotovo sa vladomkoja je pod punom kontrolom Demo-kratske stranke, primetan je procesosnaæivanja civilnog druπtva na javnojsceni Srbije - ali na njenoj margini iograniËenog na aktivnu participacijuNVO u kreiranju pojedinih Zakona.

Ostali delovi graanskog druπtva su, meutim, frag-mentirani i pasivizirani jer preovladava opπteprihvaÊe-

((pp))oogglleeddii

116

na svest da je postojeÊe stanje nemoguÊe izmeniti i da‘’obiËni’’ graani/ke svojim uËeπÊem u druπtvenom æi-votu nemaju snage da reprezentuju stvarnog kontro-lora i ograniËenje dræavi i uhodanim partijskim maπina-ma. Na taj naËin jedno ogromno demokratsko jezgroi potencijal za efektivnu demokratizaciju ostaju neis-koriπÊeni. Na partijskom nivou, u Demokratskoj stran-ci postoji jedna slabaπna socijaldemokratska strujameu istaknutim intelektualcima i omladinom alistranka generalno ima jako malo dodirnih taËaka - nesamo na idejno-ideoloπkom veÊ i na polju unutarpartij-skog organizovanja - sa nekim danaπnjim zapadnoev-ropskim, suπtinski levoliberalnim, partijama koje samonose socijaldemokratska imena. Predsednik TTaaddiiÊÊ kra-jem ove godine, nakon uËeπÊa na kongresu Partije ev-ropskih socijalista (PES), ponosno izjavljuje da je De-mokratska stranka ‘’potroπila dvadeset godina kako bilegitimisala nacionalnu politiku a ne samo takozvanugraansku’’. Na Balkanu se nacija i etnicitet izjednaËa-vaju, a ‘’etniËko-srpska politika’’ nikada nije bila legiti-macijska osnova levice, veÊ desnice u Srbiji. OËito jeda je u centru levica dezorjentisana a na naπim pros-torima potpuno izgubljena (TTooddoorr KKuulljjiiÊÊ).

U okolnostima zaoπtravanja globalne ekonomskekrize, levica se danas nalazi u jednoj paradoksalnojsituaciji. S jedne strane, potpuno se potvruje levi-Ëarska kritika neoliberalizma i kapitalizma formuli-sana prethodnih godina ali, sa druge strane, levicanema nikakve koristi od toga. Mainstream socijal-demokratija - ta ‘’levica bez seÊanja i nade’’ (EEddggaarrMMoorriinn) - uprkos pribliæavanju desnici i veoma izraæe-nom oportunizmu i vulgarnom konformizmu gubiveÊinu poslednjih izbora u skoro svim veÊim zemlja-ma Evrope, dok radikalnije leviËarske partije koje suuglavnom na liniji stare socijaldemokratije, i poredoËiglednog buenja u poslednje vreme, ipak ostajudaleko od obezbeivanja znaËajnije podrπke i mo-guÊnosti da snaænije utiËu na druπtvene procese.KomunistiËke, trockistiËke i maoistiËke revolucio-narne avanturistiËke sekte su, uz retke izuzetke,ograniËene na intelektualne i studentske krugove apolitiËki nemoÊne, i izolovane od druπtva, grupiceanarhista/kinja svoje aktivnosti usmeravaju na No-ve socijalne pokrete i alarmiranje javnosti za pomoÊnajdepriviranijim druπtvenim grupama. Meutim,da sve ove tendencije na levici nisu - u skladu sasopstvenim kapacitetima i specifiËnostima - kaonaslee ostavile relativno samosvesna politiËka dru-πtva, danas bi posledice neoliberalizma na Zapadubile daleko razornije. U svakom pogledu, sa sigur-noπÊu se moæe utvrditi: 1. da nijedna leviËarskastruja danas nema uverljivu alternativu trenutnodominantnom poretku; 2. da bi do bilo kakvih naz-naka za sistemske druπtvene promene doπlo mora-ju postojati artikulisani, promiπljeni, razraeni i ost-varivi programi koji imaju πirok mobilizacijski poten-cijal. VeÊ sada je jasno da su kontinuirani neuspesii aktuelna ekonomska kriza na πirem planu pokre-nuli izuzetno æivu debatu na levici o njenom identi-tetu i buduÊim strategijama, dok je na ovoj naπojlokalnoj razini napredak vidljiv time πto je bar, u

odreenoj meri, ‘’dekriminalizovan’’ sam pojam le-vice.

Naime, od kada smo moja koleginica MMiilleennaa TTii--mmoottiijjeevviiÊÊ i ja pre viπe od dve godine - ljuti i nezado-voljni zbog druπtvenih nepravdi Ëiji smo svedoci -kao studenti sociologije poËeli intenzivnije da raz-miπljamo i diskutujemo o alternativama, stvari su sedosta promenile. U tom periodu je svako pominja-nje levice u naπem kontekstu asociralo neki maglo-viti utopizam ili povratak sovjetskom komunizmu tj.joπ gore MMiirrii MMaarrkkoovviiÊÊ i njenom JUL-u. Meutim,svako vreme nam nameÊe svoje vlastite vizije poæ-eljnog modela druπtveno-ekonomskog organizova-nja.

Sa globalnom ekonomskom krizom koja je ogolilaposledice skoro dvadesetogodiπnje neoliberalne na-cionalne strategije razaranja privrede i druπtva, noviduh vremena je uslovio da ne samo mladi ljudi i ne-konformistiËki intelektualci veÊ i obiËno pragmatiËnipolitiËari poËinju sve viπe da odræiva reπenja pronala-ze u idejama koje evropska levica dræi za fundamen-talna druπtvena pitanja. Socijalna pravda, solidarnostkao institucionalni prioritet, javno dobro, faktiËkajednakost prilika, istinska demokratija u politici, dru-πtvu i ekonomiji, tolerancija, ravnopravnost bez obzi-ra na etniËku, klasnu ili seksualnu pripadnost itd. susamo neki od leviËarskih koncepata koji se sve otvo-renije i snaænije druπtveno zagovaraju. Meutim, dabi oni postali deo πireg druπtvenog konsenzusa po-trebno je ulaganje velikih zajedniËkih napora u njiho-vom javnom postuliranju i πirenju od strane malo-brojne akademske i politiËke levice koja deluje krozinstitucije graanskog druπtva. To meuzavisnokomplementarno delanje koje, za poËetak, oliËavaborba protiv svih loπih tendencija u tradiciji, politiËkojkulturi i savremenom kapitalizmu je kljuË jaËanja le-vice kao ideje, pokreta, organizacije...naËina æivota.Krajnje je vreme da se leviËari u Srbiji usresrede naemancipaciju i organizovanje druπtva kao autonom-ne sfere u odnosu na dræavu. Stvaranje politiËki zre-log druπtva i prihvatanje ovih ideja od strane πto ve-Êeg broja graana/ki, kako pokazuje zapadnoevrop-sko iskustvo, jedini je garant obezbeivanja stabil-nog i trajnijeg legitimiteta i same levice.

Ovaj proces bi trebalo da pokrenu svi odvaæni, um-ni i delatni pojedinci/ke - nevezano za obrazovni nivo,identitetske, klasne ili profesionalne posebnosti - ko-ji/e veruju da je kvalitativno bolji poredak na ovimvrednostima moguÊ i koji/e su spremni da u operacio-nalizaciji istoga predano rade, rizikuju i podnose ærtve.OËigledno je da je ovo vreme velikih reformistiËkih na-danja, ali kako Êe se stvari dalje odvijati i gde Êe se za-ustaviti tek Êemo videti. U svakom sluËaju, Ëini se dasmo joπ uvek daleko od svake izvesnosti u tom pogle-du.

(Tekst je dio zbornika Ivica MladenoviÊ i Milena Ti-motijeviÊ (pr.), Probuditi san: Razgovori o levici u Srbi-ji, FES, Beograd 2009.)

Ivica MladenoviÊ je diplomirani sociolog izVranja i Ëlan Savjeta Novog Plamena.

((pp))oogglleeddii

117

Cjelokupni historijski proces se zasniva i na odre-enim ”meaπima” preko kojih se usmjerava iubrzava dalji politiËki, druπtveno - ekonomski i

socijalni razvitak. Nastanak ”historijskog meaπa” seuzrokuje Ëitavim nizom razloga (ekonomski, politiËki,druπtveni, socijalni i kulturni procesi; znanstveni pro-gres; vrijednosni i moralni razvitak; stanje resursa; kli-matske i ekoloπke promjene). Kada se odreena za-jednica suoËi sa “historijskim meaπem”, ona Êe se na-Êi u velikom iskuπenju. Posebno Êe se to reflektirati uzajednicama koje funkcioniraju po “destrukturalnomsustavu”, jer je pojava tog “historijskog meaπa” prvavidljiva posljedica njegove defunkcionalnosti. “Historij-ski meaπ” tako moæemo definirati i kao podsjetnik oneophodnim potrebama strukturalnih i sistemskih re-formi.

Trenutna politiËka, druπtveno - ekonomska, socijal-na i kulturoloπka deπavanja, i procesi iz kojih su se onirazvili, jasno oslikavaju da se nalazimo u prijelomnommomentu, na stazi koja nepovratno vodi prema jed-

nom novom “historijskom meaπu”, koji Êe predodre-diti naπ razvitak u buduÊnosti. Kako bi se uspjelo “su-oËiti” sa iskuπenjima, koje donosi dostizanje “historij-skog meaπa” potrebno je imati odliËno razumijeva-nje i shvatanje trenutka, odnosno “historijskog me-aπa” (u njegovoj cjelosti, ukljuËujuÊi i uzroke, povode,deπavanja, manifestacije, eventualne posljedice) kakobi se moglo u datim okolnostima djelotvorno i uspjeπ-no djelovati. U ovakvim vremenima uvijek postoje slo-jevi, interesne grupacije, pokreti koje bi (na osnovisvojih idejnih baza ili deklarativnih vokacija) trebale dabudu nosilac promjena i rukovoenja procesom preva-zilaæenja “historijskog meaπa”. Meutim, historijskeËinjenice govore da se u nekim sluËajevima te snage ine snalaze baπ najbolje, jer ih ograniËava pasivizacija,pretjerani oportunizam ili pretjerano sektaπtvo, loπaprocjena, uhljebljenost u malograansko shvatanjeprocesa, zakovanost u dogmatsko - ideoloπke postav-ke... itd. Dobar primjer pruæaju upavo ruski menjπevi-ci ili EEbbeerrttoovv SPD u NjemaËkoj koji jednostavno nisushvatili aktuelnost i potrebe koje iz njega proistiËu. Po-sebno loπ primjer pruæaju socijaldemokratske strankeneposredno pred I. svjetski rat, koje su u velikoj veÊinipodræale ratni pokliÊ svojih ratnohuπkaπËih vlada i ge-neralπtabova. Tako su ta rukovodstva tadaπnjih radniË-kih partija izdala radniËku klasu i svoje ideale, odabra-vπi put socijalpatriotizma ili socijalπovinizma. Radi togai ta rukovodstva snose odgovornost za tadaπnju trage-diju Evrope. Svjetli izuzetak Ëine samo muËenik ÆÆaannÆÆoorreess, te neke druge manje radniËke i socijaldemo-kratske partije (npr. DDiimmiittrriijjee TTuuccoovviiÊÊ). Bez obzira πtase sve moæe zamjeriti VVllaaddiimmiirruu IIlljjiiËËuu LLeennjjiinnuu (i njego-vom boljπeviËkom pokretu), on je u datoj situaciji, po-sebno za 1917. god., bio potpuno u pravu. On jeshvatio kako se situacija razvija, razumio je u potpu-nosti kontekst pojave “historijskog meaπa”, i to jesavrπeno iskoristio za razliku od svoje socijaldemokrat-ske - menjπeviËke “sabraÊe”, socijalrevolucionara (ese-ra), austromarksista... itd. SliËno “menjπevizmu” nera-zumijevanje “historijskog meaπa” pokazali su stalji-nisti, koji su u svojoj krutosti najodgovorniji za pad©panske Republike, za razliku od lijevih republikanaca,

((pp))oogglleeddii

Razumijevanje sadaπnjeg“historijskog meaπa”

doc.dr.sc. Salmedin MesihoviÊ

Philip Taaffe, Four Quad Cinema, 1986.

118

socijalista, trockista (POUM) i anarhista (koji su shvati-li nuænost Narodnog fronta). InaËe, staljistiËko neshva-tanje historijskog momenta i njegova paranoidna πiz-ofrenija su doprinijeli velikim gubicima na ljevici (ma-sovne Ëistke komunistiËkih kadrova, razbijanje kon-cepcije Narodnog fronta zbog potpisivanja pakta MMoo--lloottoovv -- RRiibbeennttrroopp.... itd). Politika “Third way” koja je da-nas najprisutnija u evropskoj (ne i svjetskoj) socijalde-mokratiji isto pokazuje totalno nerazumijevanje sada-πnjih historijskih, ekonomskih, socijalnih i kulturnihprocesa. Dogmatsko zatupljivanje uslijed provoenjapolitika “Third way” (koji je samo πminka socijalizmana licu neoliberalizma) nesumnjivo je kao posljedicuimalo nerazumijevanje trenutnog “historijskog meaπ-a”. Nerazumljivo je zaπto se socijaldemokratija “Thirdway” toliko arogantno odnosi prema novoj ljevici (ko-ja baπtini i sprovodi joπ uvijek temeljne tekovine), kojadanas npr. dominira u Latinskoj Americi. Dobar pri-mjer izbjegavanja saradnje pruæa i SPD koji uporno od-bija bilo kakvu vezu sa DIE LINKE, πto je i rezultat pos-vemaπnjeg poraza SPD-a (sa njegovim “Third Way” icentralistiËkim, dogmatskim naËelima) na nedavnimnjemaËkim izborima, a uspjehu opcije koju zastupaDIE LINKE (demokratski socijalizam i pluralna ljevica safederaliziranom partijom). Gotovo je sigurno da ÊesliËnu sudbinu doæivjeti i britanski laburisti.

Sve silnice historijskog razvitka na svjetskoj razini seogledaju i u domaÊim prilikama, gdje je Ëinjenica dajedan dio struktura onih koji bi trebali da budu pred-vodnici sistemskih promjena i reformi ima “menjπeviË-ko” razumijevanje aktuelnog historijskog momenta...ato je shvatanje potpuno pogreπno i neodgovarajuÊe,pa i neodgovorno jer je suprotno silnicima historijskogprogresa. A stanje u BIH je kritiËno i to ne u nekomparcijalnom aspektu, nego u smislu konaËnog i total-nog dekadensa “destrukturalnog sustava”. Dovoljnoje obratiti paænju na samo neke primjere kao πto je todestruiranje domaÊe industrije i proizvodnje, rastura-nje poljoprivrednje proizvodnje, slom saobraÊajnogureenja (vidjeti pod Æeljeznice), i umjesto toga pret-jerano koncentriranje samo na usluæne i “zabavljaËke”djelatnosti.

O loπem stanju u zdravstvu i obrazovanju (stubovi-ma funkcioniranja neke zajednice) bespredmetno jeuopÊe troπiti rijeËi. Uz to provode se tzv. reforme (vid-jeti pod Bolonjski proces) i donose zakoni koji su ne-provedivi. A zakoni koje je nemoguÊe provoditi ili kojise ne provode su najgori zakoni, jer samo producirajukaos. Posebna priËa su porezi, jer sadaπnji porezi i na-meti na graane su ubjedljivo veÊi nego u vrijeme so-cijalistiËkog samoupravljanja, a πto je apsurd jer kapi-talizam u svome temeljnom naËelu promovira smanji-vanje poreznih optereÊenja. A to πto gdje odlazi (bo-lje reÊi gdje nestaje) javni novac skupljen iz tih velikihporeznih obaveza je posebno, otvoreno (joπ uvijek ne-odgovoreno) poglavlje i pitanje naπeg druπtva. Javninovac je naπ novac i to treba znati i uvijek isticati. Svo-je mjesto u naπoj zemlji zauzima i sve veÊa (suπtinskinepotrebna) birokratizacija i papirologija koja popri-ma dimenzije orvelovske -1984” ili priËe ispriËane ukultnom filmu -Brasil”. Golemi porezi i prevelika biro-

kratizacija (daleko od potreba uËinkovite i potrebneadministracije) imaju samo oteæavajuÊi efekt po bilokakav pokuπaj poduzetniπtva i proizvodno - razvojnedjelatnosti, jer im oduzimaju dovoljnu koliËinu kapita-la koji bi im omoguÊio proizvodnju i poduzetniËki duh.Posebno veliki razaralaËki udar na naπe zajednice ima-ju korupcija i kriminal (ta dva glavna pratioca -genezezla”), koji su naæalost postali prirodno stanje naπih æi-vota.

DomaÊe firme - giganti (kombinati, proizvodni siste-mi, kompanije) i domaÊi kapital (koji upravo najveÊimdijelom produciraju velike korporacije) su prosto ispa-rili u dimnoj zavjesi tzv. -tranzicije”. Zato nas ne trebaËuditi da je kompletan bankarsko-financijski sustav ustranim rukama, i samim tim akumulacija naπeg rada(oliËena u profitu) se ustvari prelijeva u centre vanprostora na kojima se ostvaruje ta akumulacija. LogiË-no je onda oËekivati da se naπa ostvarena zarada, iz-raæena u vrijednosti viπka naπeg rada, ne troπi i ne us-mjerava u domaÊi razvitak i progres. Tako naπ finan-cijski, proizvodni i resursni dohodak (bolje reÊi dobit)koristi neko drugi, za zadovoljavanje svojih (po zako-nitostima neoliberalnog træiπta) potreba, daleko odmatiËne teritorije i ljudi koji su ostvarili tu dobit. Svjes-no se i proizvodno-razvojne moguÊnosti tih zajednicadræe na niskom nivou (sa jasno postavljenim ograniËe-njima), a ako su te proizvodno-razvojne moguÊnosti ipostojale, one se rasturaju. Cilj je jasan: stvaranje iodræavanje obiËnog træiπta za svoju robu, a koje je sa-mo od sebe nesposobno da postane konkurencija. Za-to mi i imamo veliki broj trænih centara, neshvatljivovelik za jednu relativno malobrojnu zajednicu koja sla-bo proizvodi. Ne ulazeÊi u porijeklo osnivaËkog kapita-la tih trænih centara (da li je produkt -sivog tranzicij-skog poslovanja”, strani kapital ili regularni domaÊi ka-pital), Ëinjenica je da se u njima uglavnom nudi (istinau velikom asortimanu) roba koja nije rezultat domaÊeproizvodno-razvojne djelatnosti. Za primjer je dovoljnootiÊi u BBI, Merkatore, Visu, Interrex... itd. i samo pre-brojati radnje gdje se prodaje tzv. -markirana roba” izuvoza, i uvidjeti da je rijeË o apsolutnoj nadmoÊi uvo-za. Da bi se ovakvo træiπte (a bez razvijanja domaÊeproizvodnje i razvoja) odræalo potrebno je da ono sasvoje strane, uz dobit koju ostvaruje naπ rad, ponudi isvoje resurse i sirovine (u naπem sluËaju πume i ener-giju, πto nam je priroda velikoduπno podarila). A kaoidejnu osnovu odræanja stalne naπe træiπne aktivnosti(odnosno kupovanja robe koja dolazi na naπe træiπte)oblikuje se posebni potroπaËki mentalitet (u pretjera-nom i nepotrebnom obimu), stanje uma koje nije ra-cionalistiËko, niæi moralni i vrijednosti sustav, a promo-vira se malograanska kultura i pokondirenost. Odræ-anje na nivou neproizvodnog træiπta, resursno-sirovin-ske baze, sa zaostalijim stupnjem razvitka moæe imatisamo katastrofalne posljedice po jednu zajednicu(osim ako ona sama ne æeli da se -zamara” svojim pro-gresom). Ne treba zaboraviti da je glavni razlog stalji-nistiËkog pritiska za vrijeme Informbiroa bila Ëinjenicada je tadaπnje jugoslavensko rukovodstvo odabraloput brze industrijalizacije i urbanizacije, protiv voljesovjetskog rukovodstva koje je smatralo da treba os-

((pp))oogglleeddii

119

tati na nivou ekstenzivnog ruralnog druπtva i ekono-mike (koje je dominiralo u tadaπnjim YU-republikama)kako bi bilo pogodno træiπte za robu sa industrijalizira-nog Urala (vidjeti pod Bugarska).

Naravno, takva zatucana neproizvoaËka zajedni-ca (πto je ideal koji nam se sada nameÊe ne sa stalji-nistiËkog Istoka, nego sa neoliberalnog Zapada)moæe odræavati svoje postojanje jako dugo, jer ciljonih koji njom posredno gospodare nije da je uguπe,nego da je mogu kontinuirano iskoriπtavati, cijediti ikoristiti za svoje potrebe... ukratko da je tretirajukao stado stoke ili jato kokoπki. Naravno tu se pos-tavlje pitanje da li je nama cilj da budemo racionalni,svjesni, savjesni i odgovorni graani i radni ljudi ilineki -πminkeri” koji pod gelom na frizuri, markira-nom majicom, osobnom kvazi i bezrazloænom ufura-noπÊu i sa mlaÊenjem -prazne slame” kriju Ëinjenicuda su mali vijci u maπineriji iskoriπtavanja. Ovakavsustav je nemoguÊe krpiti, a naπi moderni -menjπevi-ci” misle da je to jedino rjeπenje, jer -destrukturalni”sustav nema na sebi rupe (koje se mogu zakrpiti) izjednostavnog razloga πto je on sam po sebi jedna ve-lika rupa. Samo je jedno rjeπenje u ovim uvjetima, ato je zamijeniti Ëitav sustav. Isto tako je potpunokontraproduktivno boriti se protiv defunkcionalnostisustava demagoπkim mjerama i verbalnom akrobati-kom. Isto kao πto je neprihvatljivo da mi budemo za-ostalo træiπte, isto je tako loπe zatvaranje u sebe, uneku autarkiËnu zajednicu dovoljnu samu sebi ili za-branjivanje uvoza i komunikacije sa svijetom (vidjetipod ideologija Envera Hodæe, ili radikalni oblici mao-izma), Novi sustav mora biti otvoren prema vanjskimutjecajima, prema vanjskoj trgovini (ali na ravnoprav-nim i poπtenim naËelima), prema drugim zajednica-ma jer mi svi, zajedno sa drugim ljudima, Ëinimo uje-dinjeni humanitet (svijet povezan i bioloπkim i socijal-nim vezama koje je nemoguÊe raskinuti). Protiv vanj-ske dominacije se ne moæe uspjeπno boriti zabrana-

ma ili pretjeranim πovinizmom i nacionalizmom, ne-go samo svojim sopstvenim razvitkom, dostizanjemviπih nivoa spoznaje, sticanjem novih znanja, odluË-noπÊu, predanoπÊu, marljivoπÊu, visokim moralom iboljim vrijednosnim odnosima, promoviranjem su-radnje (na svim poljima od ekonomije do kulture iznanosti) i zajedniπtva, i naravno zaπtitom svojih in-teresa u smislu da tue neÊemo - ali ni svoje ne da-mo. Ali sve navedeno se ne moæe ostvariti ako se nerazvije proizvodno-razvojni sustav koji bi mogao pa-rirati stranim razvojno-proizvodnim sustavima na rav-nopravnim odnosima u istinskoj træiπnoj utakmici (ane u smislu neoliberalne kapitalistiËke prakse potËi-njenosti i iskoriπtavanja). To podrazumijeva i da jesvako pretjerivanje u nastupu loπe i kontraproduktiv-no, ali i da je svaki kompromis sa korumpiranim i kri-minaliziranim eksponentima sadaπnjeg -destruktural-nog sustava” (makar i u najmanjem segmentu) ne-pojmljiv jer bi se tako kompromitirala i ideja i borbaza izgradnju strukturalnog sustava.

Novi sustav bi morao biti temeljen na sljedeÊih petnaËela : Progresivizam, socijalizam, demokratija, od-govornost, Republika.

I. PROGRESIVIZAM: Osnovna historijska zakonitostjeste da se ona zajednica i onaj pojedinac koji se pro-gresivno ne razvijaju u kontinuitetu prvo izlaæu unutar-njoj dekadenciji, a zatim i nestanku. Progres se morai propagirati i manifestirati u svim aspektima ljudskograzvitka, posebno u znanosti.

II. SOCIJALIZAM: Neoliberalni kapitalizam je bioposljednja faza razvitka kapitalizma i normalno je oËe-kivati da je socijalizam taj koji Êe ga zamijeniti. I toonaj socijalizam u izvornom smislu rijeËi, bez zastranji-vanja i netaËnih tumaËenja. Socijalizam koji Êe nuditirad i dostojanstven æivot, a ne biti krinka za milostinjuili nepotrebna socijalna davanja koja vode ka svoenjuradnog Ëovjeka na parazita. Socijalizam u kojem Êeakumulacija i dobit biti koriπteni za potrebe radnih za-jednica i onih koji su stvorili taj profit, a ne da se slije-vaju u - epove” samo onih koji nemaju nikakve vezesa procesom stjecanja dobiti i akumulacije.

III. DEMOKRATIJA: LLeennjjiinnoovvaa verzija tumaËenjamarksizma je napravila jednu veliku greπku, a to je danije shvatila znaËenje demokratije u izgradnji socijaliz-ma (posebno u zemlji sa tradicijom brutalnog i ne-prosvjeÊenog autokratizma). Ali ta demokratija u soci-jalizmu nije puka simbolika i prevara izvornog smislademokratije izraæena u kvazi viπestranaËju.

IV. ODGOVORNOST: Da bi neki sustav bio funkcio-nalan, on se mora temeljiti ne samo na pravima, ne-go i na naËelu odgovornosti graanina prema javnominteresu, ali i javnih institucija prema graaninu.

V. REPUBLIKA: Svaki sustav mora imati i politiËki i in-stitucionalni okvir kako bi mogao funkcionirati. Repu-blika u njenom izvornom znaËenju kao - javna stvar”je najbolje rjeπenje za politiËki, dræavni okvir.

Doc. dr.sc. Salmedin MesihoviÊ predaje povi-jest na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. »lanje Savjeta Novog Plamena.

((pp))oogglleeddii

Bridget Riley, Crest, 1964.

120

16. sijeËnja 2007. godine BBaarraacckk OObbaammaa, relativnoneiskusan Ëlan ameriËkog senata, preko videa na YouTube-u objavio je da razmiπlja o kanditaturi za pred-sjednika. Obama i njegov novoosnovani tim u tom tre-nutku nisu ni sanjali da imaju realne πanse za pobje-du. Meutim, samo dvije godine kasnije Obama jepostao predsjednik Sjedinjenih AmeriËkih Dræava. Raz-log? Jedinstveni kandidat s jedinstvenom kampanjomu jedinstvenom politiËkom razdoblju.

Kao relativni autsajder Obama se, nakon osam go-dina BBuusshhaa, s lakoÊom uklopio u potrebe naroda. Za-lagao se za promjene, te je sa sloganom „Promjene ukoje moæemo vjerovati“ bio vien kao alternativa po-litiËkim krugovima u Washingtonu. Voditelj kampanje,DDaavviidd PPlloouuffffee, opisao je u svojoj knjizi „Audacity towin“ (1) kako je OObbaammaa prvenstveno morao pobijedi-ti na stranaËkim izborima i na predizborima u dræava-ma kao πto je Iowa, te kako su iz tih razloga razvilimasovnu kampanju. Vaænu ulogu igrao je prijaπnjiObamin rad kao druπtvenog djelatnika u Chicagu kojije uvjerio ljude koji su radili na kampanji da vjeruju umoguÊnost uspjeha kampanje u kojoj su glavnu uloguimali direktan kontakt s glasaËima i izgradnja pokreta.Preko interneta je ljudima dana moguÊnost da se sa-mi lokalno organiziraju u svih 50 dræava. Uglavnom suto bili mladi ljudi i oni koji inaËe nisu bili politiËki aktiv-ni, te su doprinijeli kampanji u svom susjedstvu i gra-dovima.

Internet je od samog poËetka bio jedan od glavnihstupova kampanje. Osnovan je snaæni novi medijskitim u koji su bili ukljuËeni bivπi zaposlenici Googla i Fa-cebooka. S vremenom je Obamina kampanja okupilae-mail listu od 13 miliona ljudi, od kojih je svaki u zad-njim mjesecima kampanje primio preko 80 poruka.Poslani su milijuni poruka sa vaænim dogaajima ukampanji: na primjer, prva poslana SMS poruka bila jeona u kojoj se objavilo da je JJooee BBiiddeenn izabran da bu-de potpredsjednik. U meuvremenu, na Facebooku jeObama okupio 7 milijuna oboæavatelja, a na Twitteru3 milijuna sljedbenika. Baza simpatizera i glasaËa jestrukturirana, odræavana i koriπtena za analize i proc-jene rezultata o tome koliko ljudi je doniralo novce na-

kon odreenog sastanka, ponudilo pomoÊ ili glasalona stranaËkim izborima. (2)

Sama kampanja je proizvela viπe od dvije tisuÊe vi-dea - Ëesto sa izuzetno osobnim i dirljivim porukama -dok se na internetu pojavilo viπe od 100,000 u kojimasu ljudi izraæavali svoju potporu Obami. Sluæbena stra-nica kampanje MyBarackObama.com postala je cen-tralno mjesto gdje su se volonteri mogli organizirati,sastajati sa istomiπljenicima ili susjedima, ili organizira-ti vlastite kampanje za prikupljanje novca ili telefonskekampanje. Jasan pregled postojeÊih aktivnosti u kam-panji u kojima su ljudi mogli sudjelovati objavljivao sena Internetu: od donacija ili kontaktiranja ljudi telefo-nom, do odlazaka vrata-do-vrata kako bi se osobnopopriËalo s ljudima. Obamina kampanja prikupila je vi-πe od 665 milijuna dolara, od kojih je 500 milijuna pri-kupljeno preko Interneta - primarno zahvaljujuÊi osob-nim e-mailovima.

Europski imitatori

Takva dinamiËna kampanja, na Internetu i izvan nje-ga, je neπto πto bi svaki politiËar volio vidjeti. PolitiËkestranke diljem Europe pitaju se - πto moæemo nauËitiod Obame? Kako moæemo organizirati sliËnu oduπev-ljenu zajednicu oko ideja i aktivnosti, i kako u tomemoæemo iskoristiti potencijal Interneta. Kao primjer,ove se godine odræavaju parlamentarni izbori u VelikojBritaniji. The Observer predvia da Êe pobjedu naovim izborima donijeti blogovi i twitteri. Konzervativcisu, slijedeÊi primjer Baracka Obame, postavili stranicuMyConservatives.com, dok laburisti na svojoj webstranici imaju program preko kojeg ljudi, pomoÊu te-lefonske skripte na ekranu, mogu nazvati neodluËneglasaËe. Norveπki socijaldemokrati veÊ neko vrijemekoriste MittArbeiderparti za organizaciju aktivnostiod-kuÊe-do-kuÊe. »ini se da u Nizozemskoj politiËkestranke nisu doπle tako daleko, ali u kampanji za Eu-ropske izbore opseæno je iskoriπten Twitter, i premijerJJaann--PPeetteerr BBaallkkeenneennddee je pozvao svakog od svojih190,000 „prijatelja“ na nizozemskoj druπtvenoj mreæiHyves da ga posjete na radnom mjestu.

((pp))oogglleeddii

Zaπto svaka stranka æeli voditikampanju kao Obama i zaπto u Nizozemskoj to moæe samo SocijalistiËka partijaKevine Levine

121

Jedinstveni trenutak Obamine kampanje u opasnos-ti je da bude sveden na nekoliko tehniËkih novotarija,koje mogu biti slobodno rasporeene u nastojanju dase osvoji πto viπe glasaËa i aktivista za svoju stvar. Onoπto mnogi europski politiËari ne razumiju je da je na-Ëin voenja kampanje usko povezan sa porukom sa-me kampanje. Obamino obeÊanje o obnovi i promje-nama donijelo je jedinstven entuzijazam za rad na nje-govoj kampanji. Meutim, nemoguÊe je za oËekivatida Êe ljudi pokazati takav entuzijazam za masovnekampanje stranaka kao πto su PvdA (RadniËka stran-ka) ili CDA (KrπÊanski demokrati). „Preuzmite odgo-vornost“ i „objasnite teπke odluke“ definitivno nije is-to πto i „nada“ i „promjena“. Najtuæniji primjer takveproturjeËnosti izmeu sadræaja i sredstva je najvjero-jatnije podcast krπÊanskog demokratskog ministraPPiieett HHeeiinn DDoonnnneerraa od prije nekoliko godina, koji je naInternetu opisan kao najbolja tableta za spavanje ko-ju moæete dobiti bez recepta. Mnogi pokuπaji afirmi-ranih stranaka u kopiranju Obamine kampanje i isko-riπtavanje druπtvenih mreæa su samo oËajan pokuπajvraÊanja legitimiteta i ponovna izgradnja kontakata sljudima, a ne jaËanje njihovih poruka.

SP (SocijalistiËka stranka) je jedna od nekoliko stra-naka na nizozemskoj politiËkoj sceni - uz Lijeve zelenei centristiËke liberale D66 - Ëija je poruka zaista logiËkipovezana s novom dinamikom kampanje koja se dije-lom odvija preko Interneta. U tom smo smislu u zad-njih nekoliko godina postigli odreeni napredak: dugovremena bili smo najcjenjenija politiËka web stranica:naπe „virusne filmove“ kao πto je helpjanff.nl, pogle-dalo je 1.7 milijuna ljudi u Nizozemskoj, πto je oko de-setina populacije; a 2006. godine JJaann MMaarriijjnniisssseenn pro-glaπen je najboljim politiËkim web blogerom. MnogepolitiËke stranke kopirale su neke naπe inicijative.

S masovnom kampanjom kakvu je provodio Obamanije povezana samo poruka SP-a veÊ i naËin radastranke. VeÊ nekoliko godina LaburistiËka stranka uNizozemskoj „agitira“, πto oni predstavljaju kao neπtoπto su posudili iz Obamine kampanje. Meutim, SP jes „agitiranjem“ poËeo veÊ 1972. godine, πto se uglav-nom odnosi na „obilazak od vrata do vrata“. Mi smojedina politiËka stranka s tradicijom obilazaka susjed-stva, sluπanja ljudi, postiæuÊi da ljudi postanu svjesni ivjeruju u moguÊnost promjene, kao i rad s njima. Ak-tivnosti na Internetu koje su usmjerene na mobilizira-nje ljudi i aktivizam mogu se vidjeti kao logiËan pro-duæetak metoda uliËnog rada. To naravno zahtjeva dashvatimo da Internet nije samo klasiËni jednosmjernimasovni medij koristan samo za πirenje vlastite poru-ke, veÊ moæe biti i naËin sluπanja miπljenja ljudi, kao inaËin za organiziranje.

BuduÊnost demokracije

Tehnologija vodi k moguÊnostima kontakta meuljudima, ali i k promjenama u komunikaciji izmeu po-jedinaca. PolitiËki i demokratski sistem u Nizozemskojnije u tome iznimka. Tehnologija Êe dovesti do temelj-nih promjena u naËinu kako se ljudi organiziraju i ukl-juËuju u rad druπtva - iako joπ nitko ne zna kako Êe ta

promjena izgledati i ljudi se razilaze u miπljenjima ko-jim tempom Êe se ta promjena odvijati. »injenica danisu svi politiËki aktivni na Internetu nema puno vezes nepoznavanjem Interneta veÊ sa istim mehanizmimakoji su bitni u stvarnom svijetu: nedostatkom vreme-na, nebrigom, nepovjerenjem, i idejom da politiËari„uvijek rade samo ono πto oni hoÊe“. SP ima tradicijuprobijanja kroz te mehanizme i moæe igrati ulogu uprobijanju tih mehanizama na Internetu.

UUËËiittii oodd OObbaammee

Kritiziranje Obame u Americi je u porastu. To nije sa-mo zbog sadræaja njegove politike, veÊ i zbog nedovol-jnog koriπtenja druπtvenog pokreta koji je nastao u nje-govoj kampanji kao osnove za provoenje temeljnihpromjena u zemlji. Istina, Demokratska stranka je sakampanjom „Organiziranje za Ameriku“ pokuπala oh-rabriti ljude da se bore za bolju zdravstvenu zaπtitu; aliu stvarnosti je premalo paænje posveÊeno davanju mo-Êi i sredstava u ruke ljudi. „Uvijek sam mislio da je ide-ja Obame kao prvaka masovne kampanje viπe mit ne-go stvarnost... ali sam takoer mislio da je to koristanmit zato πto je izazvao poveÊana oËekivanja... ne samoπto se tiËe onoga πto Obama moæe uËiniti ako budeizabran, veÊ i onoga πto bilo tko moæe danas uËiniti ko-risteÊi svoju poveÊanu moÊ za komunikaciju i suradnjuoko opÊih stvari,“ napisao je demokratski ekspert MMii--ccaahh SSiiffrryy. Ali kad je Obama izabran, ispostavilo se davolonteri viπe nisu potrebni. Sifry tvrdi da voditelj kam-panje Plouffe nije u stvari bio zainteresiran za unapre-ivanje masovnosti, veÊ je pred kraj kampanje bio viπezainteresiran za izgradnju glasaËke potpore. (3)

AmeriËka politiËka situacija ne moæe se usporeiva-ti s onom u Nizozemskoj. Nizozemska politika ne vrtise oko polarizacije izmeu dvije velike stranke, veÊ jeu puno manjoj mjeri okarakterizirana ciklusom u ko-jem se svake Ëetiri godine velika grupa ljudi kratkoroË-no obavezuje na rad na kampanji za pojedinog kandi-data ili odreeni cilj. Meutim, moguÊe je dobiti inspi-raciju iz mnogo stvari koje je napravio Obama u svo-joj kampanji. Ali ne smijemo nepromiπljeno kopiratinjegove internetske novotarije. Iako su mu tehniËkemoguÊnosti omoguÊile pobjedu 2008. godine, u2010. one su veÊ zastarjele. SP je jedna od rijetkihstranaka koja, u izborno vrijeme i izvan njega, stvarnovjeruje u masovno organiziranje ljudi. I to je ono πtoÊemo nastaviti raditi - online i offline.

(Spectrezine, svibanj 2010.)

Kevine Levine je organizacijski tajnik za Soci-jalistiËku stranku podruænice u Rotterdamu isebe opisuje kao „novog medijskog πmoklja-na nacionalnog SP-a“.

(1) David Plouffe, The Audacity to Win 2009(2) Izvjeπtaji Online taktike za uspjeh www.rivernetwork.ort/resou-

rce-library/online-tactics-and-success i UËiti od Obame www.epo-litics.com/learning-from-obama daju viπe detalja o tim stvarima

(3) Micah L. Sifry, „The Obama Disconnect: ©to se dogaa kada mitsusretne stvarnost“ 31. prosinac 2009, http://techpresi-dent.com/blog-entry/the-obama-disconnect

((pp))oogglleeddii

122

Restitucija ulazi u krug dogmi kapitalistiËke restau-racije. Smatra se neophodnim preduslovom iz-gradnje pravne dræave, poπtovanja ljudskih prava

i sloboda i ostvarenja demokratije. Ekonomski efikas-nije, praviËnije i demokratsko druπtvo su nemoguÊiako se ne izvrπi restitucija. Bez nje nema ni pristupa-nja Evropskoj uniji. Stoga izgleda kako su svi argu-menti na strani izvrπenja restitucije.

©ta se podrazumijeva pod restitucijom i πta se njo-me æeli postiÊi? Najjednostavnije, æeli se vratiti privat-na imovina oduzeta poslije Drugog svjetskog rata, aako je to nemoguÊe, njena vrijednost treba biti nadok-naena bivπim vlasnicima u novcu, naturi ili obveznica-ma. Privatna imovina je u svim dræavama IstoËne iCentralne Evrope oduzimana bivπim vlasnicima po vi-πe pravnih osnova - konfiskacijom, nacionalizacijom,eksproprijacijom, agrarnom reformom ili sekvestraci-jom. U svim sluËajevima se radilo o oduzimanju kapi-talistiËke ili veleposjedniËke privatne imovine, iznadmaksimuma koji su tadaπnje vlasti utvrdile zakonom.Ciljevi su bili viπestruki: ekonomski, socijalni, klasni, po-litiËki. PoËelo se oduzimanjem privatne imovine onihkoji su saraivali sa okupatorima i kvislinπkim reæimi-ma. Prvih mjeseci ili godina poslije Drugog svjetskograta (zavisno od toga koliko su staljinizirane komunis-tiËke partije u pojedinim zemljama bile snaæne), uglav-nom je vrπena konfiskacija privatne imovine saradnikaokupatora i kvislinga, jer nisu postojali pravni osnov ipovoljan odnos politiËkih snaga da se pristupi sveo-buhvatnoj nacionalizaciji. Kad bi komunisti dovoljnoojaËali, samostalno ili zahvaljujuÊi predominantnomuticaju Sovjetskog Saveza (πto se opet razlikovalo odzemlje do zemlje), oni su donosili odgovarajuÊe zako-ne o nacionalizaciji kojima su pravno ureivali procesukidanja kapitalistiËke privatne svojine.

Ideoloπka osporavanja

Danas se osporavaju svi oblici oduzimanja ili ograni-Ëavanja prava svojine bez obzira na njihov pravni os-nov i legitimnost vlasti koje su preduzimale te mjere.Ne smatra se bitnim πto je vlast koja je sprovodila na-

cionalizaciju ili agrarnu reformu bila legitimna, niti seove mjere posmatraju kao temelj novog druπtveno-ekonomskog sistema koji je, uprkos svom slomu na-kon pedeset godina postojanja, ipak doprinio eko-nomskom, socijalnom i kulturnom napretku nepozna-tom u dosadaπnjoj istoriji druπtava u kojima su predu-zimane. Polazi se od toga da su nacionalizaciju i dru-ge mjere oduzimanja ili ograniËavanja prava (privatne)svojine preduzele nelegitimne vlasti, da su tim mjera-ma krπena ljudska prava, te da su predstavljale eko-nomski osnov uËvrπÊivanja partijske dræave i totalitar-nih reæima. »ak se na indirektan naËin povlaËi parale-la izmeu „komunizma“ i faπizma, tvrdnjom da su ko-munisti nastavili praksu koncentracionih logora, te daje, na primjer u Jugoslaviji, jedan totalitarni poredak,kakav je bio nacistiËki od 1941. do 1944. odnosno1945, zamijenjen drugim - „komunistiËkim“.

Ovim tvrdnjama se æeli delegitimisati vlast staljinizira-ne komunistiËke partije, a time i sve mjere koje je onapreduzimala, ukljuËujuÊi i nacionalizaciju. Ako je vlaststvorila partijsku dræavu, osnovala koncentracione logo-re i krπila ljudska prava, ona je nedemokratska, necivili-zacijska i zloËinaËka, pa su takve i mjere koje predstav-ljaju materijalni osnov njenog monopola fiziËke sile, anacionalizacija je jedna od prvih, jer ta vlast, dok nijestvorila svoju ekonomiju, morala se osloniti na onu ko-ju je zatekla odmah poslije Drugog svjetskog rata.

Moramo poÊi od neukusnog, mada indirektnog, po-vlaËenja paralele izmeu komunizma i faπizma. U eriantikomunizma i neoliberalizma to je postalo moda,Ëak su i pojedine evropske institucije svojim rezolucija-ma dale ton toj neukusnoj hajci na komunizam. Da utzv. komunizmu (mi bismo ga nazvali etatizmom ili bi-rokratskim kolektivizmom) nije bilo politiËkih sloboda,nije sporno. Da je u nekim dræavama duæe ili kraÊe bi-lo logora, takoe je poznato. PoistovjeÊivati zbog to-ga komunizam i faπizam, stvar je neukusa i ideoloπkezaslijepljenosti, ali i krajnjeg nepoπtovanja ærtava faπiz-ma, od kojih su mnoge bili komunisti. Mnogi autori-tarni reæimi u kapitalistiËkim dræavama, pogotovo uLatinskoj Americi, su decenijama poËivali na zatvori-ma, logorima, ubistvima i drugim oblicima krπenja

((pp))oogglleeddii

Demistifikacijarestitucije

dr.sc. Goran MarkoviÊ

123

ljudskih prava, ali nikad nisu bili poistovjeÊivani s faπiz-mom, niti ih danas spominju apologeti neoliberalizma.Ako bismo htjeli i dalje povlaËiti kojekakve paralele,mogli bismo reÊi ovako: autoritarni kapitalizam (naprimjer PPiinnooËËeeoovv u »ileu) je dramatiËno i temeljno kr-πio ljudska prava koja je do kraja poπtovala socijalistiË-ko-komunistiËka vlada Narodnog fronta predsjednikaSSaallvvaaddoorraa AAlljjeennddeeaa. Kako je taj autoritarni kapitalizampoËivao na vojnoj hunti, ubistvima i logorima, a istov-remeno je u svom temelju imao privatnu kapitalistiËkusvojinu i privatizaciju onoga πto je ljeviËarska vlada na-cionalizovala, istovremeno sa ruπenjem PinoËeovogzloËinaËkog reæima treba izvrπiti ponovnu nacionaliza-ciju, pa Ëak razmisliti i o totalnoj nacionalizaciji. Jasnoje da niko nije razmiπljao tako, pa novoroena Ëilean-ska demokratija nastala nakon pada PPiinnooËËeeaa poËivana onoj istoj privatnoj svojini (ukljuËujuÊi i privatizova-nu dræavnu imovinu za vrijeme PinoËea) na kojoj je po-Ëivala vojna hunta prije nje.

Kad govorimo o Jugoslaviji, u kojoj je nacionalizaci-ja izvrπena poslije Drugog svjetskog rata, πto se sadstavlja kao veliki grijeh na duπu komunista, takoe semoæe povlaËiti paralela. Kraljevina Jugoslavija nije bilanikakva uzorna demokratija. Naprotiv, ona je od sa-mog svog osnivanja progonila radniËki pokret, trajnozabranjujuÊi jednu veliku partiju (KomunistiËka partijaJugoslavije je na izborima 1920. godine osvojila skoro200.000 ili 12% glasova i postala treÊa po snazi parti-ja) i povremeno zabranjujuÊi sindikate (prvi put 1921.a zatim 1940). Kralj AAlleekkssaannddaarr KKaarraaoorreevviiÊÊ je upraksi anulirao ustavnu definiciju Kraljevine SHS kaoparlamentarne monarhije, odluËujuÊe utiËuÊi na obra-zovanje vlada, koje su bile nestabilne i kratkog vijeka.Na koncu tog nestabilnog stanja, on uvodi diktaturu ipretvara Kraljevinu Jugoslaviju u apsolutnu monarhiju.OgraniËena liberalizacija od 1935. godine, uz javnoglasanje na izborima i progon opozicije, nikad nije do-vela do uspostavljanja demokratskog politiËkog reæi-ma. Zatvori su bili puni komunista, a u periodu πesto-januarske diktature su bili zatvarani ili internirani i po-jedini buræoaski politiËari, ukljuËujuÊi i takvog konzer-vativca kakav je bio voa HSS-a VVllaaddkkoo MMaaËËeekk. Nakoncu, pred Drugi svjetski rat se osnivaju logori u Bile-Êi i Viπegradu u koje kraljevska vlada zatvara komunis-te, pogotovo studente.

Ako bismo æeljeli biti vrlo blagi prema politiËkom re-æimu Kraljevine Jugoslavije, rekli bismo da je u njoj ne-dostajalo demokratije. U stvari je ona poËivala na reæ-imu laænog parlamentarizma ili otvorenog apsolutiz-ma, uz stalni progon, pa i fiziËku likvidaciju politiËkihprotivnika, u prvom redu komunista. Vidimo da ni lo-gora nije nedostajalo. Ako je nacionalizacija izvrπenaposlije Drugog svjetskog rata sporna sa stanoviπtauvoenja partijske dræave, osnivanja logora i krπenjaljudskih prava, onda je ona bila opravdana sa stanoviπ-ta pokuπaja da se raskrsti sa reæimom kraljevske Jugo-slavije koji je takoe krπio ljudska prava, osnivao logo-re i jedno vrijeme poËivao na Ëistom kraljevom apsolu-tizmu. Da li ovakva argumentacija za ili protiv nacio-nalizacije ima ikakvu vrijednost, ostavljamo Ëitaocu daprosudi.

(De)nacionalizacija i pravo svojine kao ljudsko pravo

Zagovornici restitucije tvrde da Êe njenim ostvare-njem biti ispravljena nepravda uËinjena privatnim vlas-nicima i da Êe privatna svojina biti obnovljena odnos-no zaπtiÊena, πto je neophodno za stvaranje demo-kratskog druπtva i pravne dræave. Ovaj stav je ispravanako se demokratski poredak i pravna dræava nuænopovezuju s privatnom svojinom, odnosno ukoliko setvrdi da demokratska i pravna dræava ne moæe suπtin-ski ograniËiti privatnu svojinu a da samu sebe ne do-vede u pitanje. Druga tvrdnja od koje polaze zagovor-nici restitucije je da je pravo svojine apsolutno, osnov-no i civilizacijsko pravo koje dræava ne moæe ograniËa-vati i oduzimati nacionalizacijom, konfiskacijom,agrarnom reformom i sliËnim mjerama, a da time neugrozi prirodna ljudska prava. »ovjeku samim tim πtoje roen kao Ëovjek pripada pravo svojine. Ono bimoæda moglo biti ograniËeno ako je to u opπtem in-teresu, pri Ëemu se taj interes usko tumaËi i ograniËa-va na sluËajeve kao πto su, na primjer, oduzimanjeprava svojine na zemljiπtu radi izgradnje puteva, pru-ga i sl., pri Ëemu vlasniku pripada pravo na praviËnunaknadu. Mimo tih sluËajeva, pravo svojine se moraposmatrati kao sveto, neotuivo i nepovredivo i svakonjegovo ograniËenje, a pogotovo oduzimanje, semoæe smatrati povredom prirodnih prava Ëovjeka.

Pravo svojine, ako se posmatra u kontekstu privat-ne svojine, je ograniËeno na vrlo mali broj pripadnikadruπtva. Ono moæe postojati upravo zato πto i samodotle dok je koncentrisano kod malog broja ljudi. Ka-ko istiËe poznati britanski sociolog EEnnttoonnii GGiiddeennss, 1%najbogatije populacije u Velikoj Britaniji posjeduje75% akcionarskog kapitala, a ukupno 25% stanov-niπtva posjeduje akcije, Ëija vrijednost u najveÊem bro-ju sluËajeva ne prelazi 1.000 funti. U SAD samo 12%stanovniπtva posjeduje akcije (Gidens, 1998: 297).Prema DDaalluu, prosjeËna osoba iz najbogatijeg dijelastanovniπtva SAD posjeduje 144 puta viπe ekonom-skih sredstava od prosjeËnog graanina (Dal, 1994:205). Pravo svojine, dakle, nije univerzalno ljudskopravo, nego je pravo koje pripada ekonomski domi-nantnoj klasi, a ona uvijek Ëini neznatnu manjinu sta-novniπtva. Ako se restitucija posmatra u kontekstuljudskih prava, onda je oËigledno da ona nema vezesa ispravljanjem stare nepravde koja se sastojala u kr-πenju univerzalnih ljudskih prava, veÊ samo sa vraÊa-njem jednog prava koje pripada i moæe pripadati ne-znatnoj manjini stanovniπtva. Kako privatna svojina posvojoj prirodi teæi ovjekovjeËenju socijalnih razlika ivlastitoj koncentraciji u rukama malog broja ljudi, izla-zi da restitucija kao oblik vraÊanja prava privatne svo-jine onima kojima je oduzeto doprinosi socijalnoj dife-rencijaciji i koncentraciji privatne svojine, a ne zaπtitiljudskih prava. Jer, o kakvom ostvarenju i zaπtiti ljud-skih prava se moæe govoriti ako druπtveni sistem, upr-kos formalnim garancijama, stvarno onemoguÊavaoko 80% stanovniπtva da posjeduje privatnu imovinu?

Drugo pitanje je da li restitucija doprinosi izgradnjidemokratske dræave, zasnovane na slobodi i jednakos-ti. Kaæe se da doprinosi, jer je demokratija, barem u

((pp))oogglleeddii

124 ((pp))oogglleeddii

modernom druπtvu, nerazdvojno povezana sa ideja-ma slobode i jednakosti, a njih nema bez ekonomskeslobode, odnosno bez jednakog prava svih da stiËuekonomske resurse i uæivaju u njima. NacionalizacijaznaËi ograniËavanje ove slobode, dok je restitucija po-kuπaj da se ta nepravda ispravi i time poloæe temeljislobodnog i demokratskog druπtva.

Pokuπajmo ovo razmotriti. U modernom druπtvuzasnovanom na privatnoj svojini, koja se æeli povratitii osnaæiti restitucijom, formalno svako ima jednakopravo da stiËe ekonomske resurse i koristi ih po sop-stvenoj volji, naravno u zakonskim okvirima. U praksi,meutim, ovo pravo za najveÊi broj pripadnika druπt-va ostaje samo formalna moguÊnost koju oni nikad nemogu ostvariti, jer im priroda produkcionih odnosa tone dopuπta. Ekonomska sloboda ostaje sloboda samoza mali broj posjednika, kojima hegemonija u druπtvudopuπta da steknu, odræavaju i uveÊavaju ekonomskeresurse u svom vlasniπtvu. Koncentracija imovine, ko-ju smo veÊ spominjali, to najbolje potvruje. Produk-cioni odnosi, koji su hijerarhijski, poËivaju na podjelirada na izvrπilaËke i upravljaËke funkcije, i, na koncu,na podjeli na vlasnike i nevlasnike, formalnu ekonom-sku slobodu velike veÊine pripadnika druπtva pretvara-ju u njihovu faktiËku ekonomsku neslobodu, Ëiji krajnjioblik je ekonomska zavisnost od njihovih poslodavaca,odnosno od vlasnika kapitala. To onemoguÊava efi-kasno koriπÊenje politiËkih prava, jer ekonomski zavi-san Ëovjek ne moæe bez straha od odmazde, odnosnogubitka sredstava za egzistenciju, potpuno slobodnokoristiti svoja politiËka prava. U tom smislu, kad se tvr-di da je nacionalizacija znaËila ograniËenje ili oduzima-nje ekonomske slobode, onda se misli na uskraÊenostte slobode za onaj mali broj pripadnika druπtva koji suje posjedovali i koji su je mogli posjedovati baπ zatoπto je ona bila uskraÊena velikoj veÊini.

RReessttiittuucciijjaa ii pprraavvnnaa ddrrææaavvaa

Kaæe se da je restitucija preduslov stvaranja pravnedræave, poπto su pravo svojine i slobodno privreiva-nje nuæni elementi pravne dræave. Ovdje se zaboravljadodati da su to nuæni elementi samo liberalne pravnedræave. A da li pravna dræava nuæno mora biti liberal-na? Moæe li ona, recimo, biti socijalno-reformistiËka(dræava blagostanja) ili socijalistiËka? Ako se onamoæe javiti i u ovim formama, a to znaËi i sa drugaËi-jim sadræajima, πto je naπ stav, onda je osnovano po-vezivati restituciju sa pravnom dræavom samo ako sepod ovom drugom misli na liberalnu dræavu.

Pravna dræava poËiva, izmeu ostalog, na principimazakonitosti, ljudskih prava, jednakosti i slobode. Nacio-nalizacija (i njoj srodne mjere, poput konfiskacije,agrarne reforme i drugih) ograniËava ove principe jerliπava pojedinca jednog od njegovih prava, prava svoji-ne, koje mu putem restitucije treba vratiti. Da li se ar-gument moæe postaviti drugaËije? Moæe li se, na pri-mjer, tvrditi kako nacionalizacija i njoj srodne mjereoduzimanja ili ograniËavanja prava svojine sluæe uspos-tavljanju veÊe jednakosti i punije slobode, Ëime se dræ-ava Ëini „pravnijom“? U liberalnoj pravnoj dræavi prav-

ni poredak priznaje jednaka prava onima koji posjedu-ju i onima koji ne posjeduju niπta. TaËnije, on im naËel-no jamËi moguÊnost da steknu ista prava. Da bi se tozaista dogodilo, oni se moraju naÊi u istom druπtve-nom poloæaju (npr. moraju biti poslodavci), a upravoto je nemoguÊe, jer druπtvo poËiva na antagonistiËkiminteresima druπtvenih grupa od kojih su jedne, na te-melju ekonomske, politiËke ili ideoloπke moÊi, nadree-ne drugima. Drugim rijeËima, onaj koji ne posjedujeniπta osim svoje fiziËke ili umne radne snage i zavisi odonoga ko posjeduje kapital ne moæe raËunati da Êenjegova formalnopravna jednakost biti realizovana upraksi, ili Êe barem to biti moguÊe samo u onoj mjeri ukojoj to ne vrijea interes onog od koga zavisi njegovaegzistencija, a to je vlasnik kapitala.

SliËno je i sa moguÊnoπÊu ostvarivanja ljudskih pravai sloboda. Pravo svojine je pretpostavka ostvarivanjaostalih ljudskih prava i slobode samo za one koji ovopravo posjeduju i u mjeri u kojoj ga posjeduju. ©to pra-vo svojine nekog pojedinca ili druπtvene grupe ima ve-Êi druπtveni znaËaj, to je ono u veÊoj mjeri osnov i pre-duslov ostvarivanja ostalih prava, u prvom redu politiË-kih. To je naroËito vidljivo u naπim tzv. tranzicionimdruπtvima, u kojima oni koji ne posjeduju bilo kakvudruπtveno relevantnu privatnu imovinu teπko mogu ra-Ëunati da Êe biti politiËki relevantni Ëinioci, ne samo usmislu pripadnosti politiËkoj eliti, veÊ i kao obiËni pri-padnici druπtva - biraËi ili subjekti koji su van elite a vr-πe pritisak i uticaj na nju. Zato je vlasnicima kapitalautoliko sigurnije da Êe ostvarivati svoj ekonomski inte-res i vrπiti politiËki uticaj na politiËku elitu, samo na os-novu Ëinjenice da im druπtveno relevantna vrijednostprivatne imovine omoguÊava kompletiranje druπtvenemoÊi. Ljudi koji su ekonomski zavisni, s druge strane,ne mogu raËunati na ostvarivanje svojih politiËkih pra-va na naËin koji Êe ih uËiniti druπtveno relevantnim fak-torom. Drugim rijeËima, onaj ko je ekonomski zavisan,u prvom redu od svog poslodavca, teπko moæe oËeki-vati da Êe biti politiËki nezavisan. Zapravo, to zavisi oddobre volje i πirine shvatanja njegovog poslodavca.Restitucija samo pojaËava takvo stanje jer vodi veÊojkoncentraciji privatne imovine shvaÊene kao kapital.

Druπtvene posljedice restitucije

O druπtvenim posljedicama restitucije se moæe ras-pravljati sa nekoliko aspekata: klasno-socijalnog, eko-nomskog i politiËkog. Sa klasno-socijalnog stanoviπta,restitucija ima jasan cilj - njome se pojaËavaju postoje-Êe klasno-socijalne podjele u druπtvu i osnaæuje druπt-veni poloæaj one klase koja se veÊ formirala kao vlas-nik sredstava za proizvodnju. Potrebno je da se u tuklasu nove buræoazije ukljuËe oni koji polaæu pravo na„svetu“ i „neprikosnovenu“ imovinu koja je nekadoduzeta njihovim precima, a koju oni sami nisu stvara-li, niti ima ikakvih garancija da Êe je koristiti na eko-nomski racionalan i druπtveno koristan naËin. Prosto,restitucija treba da bude izvrπena kako bi pravo svoji-ne pripalo onima koji ga nisu imali i nemaju ga, ali seideoloπki pretpostavlja da treba da ga imaju.

Ako se poe od ideje o neprikosnovenosti prava svo-

125

jine i potrebe da se isprave navodne nepravde poËinje-ne onima kojima je to pravo uskraÊeno, postavlja se pi-tanje koliko daleko iÊi u proπlost u pravnom normiranjurestitucije. Privatna imovina nije oduzimana samo posli-je 1944. odnosno 1945. godine, veÊ i znatno ranije. ©tauraditi sa onima kojima je oduzeta zemlja krnjomagrarnom reformom poslije Prvog svjetskog rata?

Posebno pitanje je argument (ne)pravde. Linija ar-gumentacije je sljedeÊa: Ëim je neko nosilac prava, aono mu bude oduzeto ili ograniËeno, uËinjena mu jenepravda. Ovaj argument bi bio opravdan ukoliko bise dvije poËetne pretpostavke smatrale neupitnim. Pr-va je da se oduzimanje prava posmatra iskljuËivo sastanoviπta nosioca tog prava. Druga je da se pravoima smatrati svetim i nepovredivim. Obje pretpostav-ke, meutim, su pogreπne i sluæe iskljuËivo kao ideolo-πko opravdanje restitucije. Jasno je da je uskraÊivanjeprava svojine, u formi nacionalizacije, konfiskacije idr., uvijek nepravedno sa stanoviπta onoga kome topravo pripada. Ali, kako u druπtvu æive i oni kojima topravo ne pripada, i to baπ zato πto pripada onima ko-jima se oduzima ili ograniËava, uvijek moæemo posta-viti pitanje sa stanoviπta Ëijeg interesa treba posmatra-ti nacionalizaciju - sa stanoviπta nosilaca prava svojineili onih kojima to pravo ne pripada? Kako su interesinosilaca i „nenosilaca“ ovog prava suprotni i subjektiv-ni, teπko da ovaj argument iπta vrijedi. Svaki politiËkireæim Êe, u zavisnosti od socijalno-klasne osnove, isti-cati u prvi plan parcijalne interese jedne od ove dvijedruπtvene grupe. Kako su komunisti, oduzimajuÊi iliograniËavajuÊi pravo svojine, isticali u prvi plan intere-se deprivilegovanih druπtvenih grupa koje nisu posje-dovale privatni kapital, tako i sadaπnji antikomunisti,vrπeÊi restituciju, istiËu u prvi plan interese klase vlas-nika privatnog kapitala.

Stoga izgleda da je vredniji drugi argument - Ëemuobjektivno, sa ekonomskog, politiËkog i klasno-socijal-nog stanoviπta, vodi restitucija. Da li ona doprinosi ve-Êoj druπtvenoj jednakosti, pravdi i slobodi, da li dajebolje ekonomske rezultate i da li doprinosi smanjiva-nju neopravdanih druπtvenih razlika. Na koncu, madaje to jedno od najvaænijih pitanja, koliko Êe dræavu igraane koπtati restitucija. Kako je sigurno da Êe senacionalizacija samo jednim dijelom izvrπiti vraÊanjemdobara koja su oduzeta, oËigledno je da Êe biti po-trebna znaËajna finansijska sredstva, u obliku gotovi-ne (manjim dijelom) ili hartija od vrijednosti, koja Êepripasti buduÊim privatnim vlasnicima (nacrt zakonaSrbije o restituciji predvia da Êe restitucija biti izvrπe-na putem dræavnih obveznica). Kako su naπe dræavevrlo siromaπne, opravdano je pitanje odakle Êe se obe-zbijediti ta sredstva. Restitucija, prije svega, poveÊavadug dræave. StruËnjaci Meunarodnog monetarnogfonda tvrde da bi naknada za imovinu oduzetu od pri-vatnih vlasnika poslije Drugog svjetskog rata uveÊaladomaÊni javni dug Srbije za 5 milijardi eura (Restituci-ja poveÊava dug dræave, web portal Capital,http://www.capital.ba/restitucija-povecava-dug-drza-ve/). Ovo je pogotovo pitanje za Srbiju i Bosnu i Her-cegovinu, u kojima restitucija joπ nije sprovedena, paËak nema ni zakona, sa izuzetkom restitucije imovine

vjerskim zajednicama u Srbiji, koja je pravno ureenaprije nekoliko godina (ostale bivπe jugoslovenske re-publike su znatno ranije pravno uredile ovu oblast).

Koliki treba da bude obim restitucije u jugosloven-skim zemljama, govore podaci o tome koliko je privat-ne imovine oduzeto poslije Drugog svjetskog rata.Agrarni fond stvoren sprovoenjem agrarne reforme ikolonizacije je iznosio 1.647.305 hektara (TodoroviÊ,2009: 226). RijeË je o zemlji koja nije pripadala samokrupnim zemljoposjednicima, veÊ i vjerskim zajednica-ma, bankama, preduzeÊima i drugim subjektima. Vjer-skim zajednicama, na primjer, je oduzeto 172.022 hek-tara zemlje (TodoroviÊ, 2009: 226). Kako je prije Dru-gog svjetskog rata, u Kraljevini Jugoslaviji, postojala oπ-tra klasno-socijalna polarizacija i imovinska diferencija-cija, na selu kao i u gradu, zemlja koja je oduzeta oni-ma koji je sami nisu obraivali je podijeljena siromaπ-nim seljacima (180.000), bezemljaπima (7.000) i kolo-nistima (66.000). Ovo je jedan vid socijalne pravde, jersu zemlju dobili oni koji su je i prije obraivali, samo zaraËun drugoga, koji su æivotno zainteresovani za pos-jedovanje i obradu zemlje, ali „svoje“, i koji su deceni-jama prije Drugog svjetskog rata, za vrijeme raznih po-lufeudalnih i primitivno-kapitalistiËkih monarhija, rade-Êi pod vrlo teπkim uslovima, stvarali bogatstvo drugi-ma. KomunistiËki reæim je poslije 1945. godine samoizvrπio „eksproprijaciju eksproprijatora“. Osim toga,nacionalizacijom i drugim mjerama je oduzeta privatnaimovina i u drugim privrednim granama, kao πto su in-dustrija, zanatstvo ili trgovina. Prvom nacionalizacijomiz decembra 1946. godine je obuhvaÊeno 709 predu-zeÊa u Jugoslaviji, a nacionalizovan je i strani kapital,koji je prije Drugog svjetskog rata dominirao jugoslo-venskom industrijom (CvetkoviÊ, 2009: 210).

Jednom rijeËju, oduzeta je privatna imovina onimakoji su pripadali ekonomski dominantnoj klasi, koji subili nosioci kapitalistiËkog naËina proizvodnje. Danasse tvrdi da je to uËinjeno u ideoloπkom obraËunu ko-munista sa svojim protivnicima, Ëak neprijateljima.Poπto se tvrdi da je Jugoslavija bila sovjetski satelit broj1, a da je jedan totalitarizam (nacistiËki) zamijenjendrugim (staljinistiËkim, mada se ËeπÊe kaæe komunis-tiËkim), izvodi se zakljuËak kako je nacionalizacija, uzdruge mjere oduzimanja privatne imovine, bila sastav-ni dio tog totalitarizma. A kako se moderno druπtvobori protiv totalitarizma i njegovih posljedica, nema ni-Ëeg logiËnijeg i pravednijeg od restitucije. Tako doos-mo do jednostavne argumentacije u prilog restitucije.Ideoloπke, dakako.

Vaænije je odgonetnuti da li su postojali neki ekonom-ski i socijalni razlozi za ograniËenje ili oduzimanje pravaprivatne (kapitalistiËke) svojine. Ako je jugoslovenskodruπtvo, zasnovano na privatnoj svojini, ekonomski na-predovalo i poËivalo na socijalnoj pravdi, onda je nacio-nalizacija, uz druge sliËne mjere, mogla predstavljati sa-mo ideoloπku mjeru, pa je restitucija, makar bila i vrloskupa, opravdana. Jugoslovensko druπtvo u vrijemepostojanja Kraljevine Jugoslavije, meutim, nije biloekonomski prosperitetno ni socijalno pravedno. Agrar-na reforma koju je sprovodio Aleksandar KaraoreviÊnije rijeπila problem dramatiËnih imovinskih i socijalnih

((pp))oogglleeddii

126

razlika na selu, niti je dosljedno sprovedena. Crkvama ibankama nije oduzeta zemlja iznad utvrenog zemljiπ-nog maksimuma, a od oko 1.277.000 ha veleposjedniË-ke zemlje agrarni interesenti su dobili svega 550.000ha. Zanimljivo je da danas niko ne osporava ovu agrar-nu reformu, vjerovatno iz ideoloπkih razloga, a moædai zato πto je dobrim dijelom obuhvatila veleposjede bi-vπe feudalne vlastele. Kad je rijeË o industriji i zapoπlja-vanju, znaËajni podaci su da je od industrije i zanatstvaæivjelo svega oko 11% stanovniπtva, a da je obim za-poπljavanja u ovim sektorima u periodu 1921-1931. biodeset puta manji od prosjeËnog priraπtaja stanovniπtva(Istorija SKJ, 1985: 83). Samo za deset godina, od1921. do 1929. godine, 150.000 ljudi se iselilo u potra-zi za zaposlenjem i boljim æivotom.

Radno zakonodavstvo doneseno odmah po stvara-nju zajedniËke jugoslovenske dræave, pod snaænim pri-tiskom sindikata i moÊne KomunistiËke partije Jugo-slavije, je grubo krπeno odmah nakon zabrane sindika-ta i partije 1921. godine. Jugoslovenska ekonomija jebila na samom zaËelju evropskih ekonomija, s pojedi-nim granama pod kontrolom stranog kapitala, πto seprvenstveno odnosi na industriju, u kojoj je 49,51%kapitala bilo u stranim rukama. U takvom druπtvu, pri-vatno-kapitalistiËka svojina nije sluæila bilo kakvom na-pretku. Ona je omoguÊavala samo oËuvanje postoje-Êih druπtvenih odnosa i ekonomsko tavorenje druπtvau cjelini. Ideoloπke floskule o ekonomskoj efikasnostiprivatne svojine u jugoslovenskom sluËaju se nisu po-kazale istinitim i primjenjivim. Nije bilo iskustvene os-nove za Ëvrsto zagovaranje dotad postojeÊeg sistemazasnovanog na privatnoj svojini. Uz stagnantnu eko-nomiju, dominacija privatne svojine je vodila odræava-nju siromaπnog druπtva, uz ogromne socijalne razlike.

ImajuÊi u vidu dramatiËno ekonomsko-socijalno sta-nje u Kraljevini Jugoslaviji, nova vlast bi, po okonËanjuDrugog svjetskog rata, Ëak i da nije bila komunistiËkiideoloπki orijentisana, morala preduzeti znatne mjeredræavnog intervencionizma, koje bi ukljuËivale i nacio-nalizaciju privatnog sektora, kao πto se dogaalo πiromZapadne Evrope. Jednostavno, privatna svojina, shva-Êena kao privatno posjedovanje kapitala, se pokazalaekonomski neefikasnom i socijalno neodgovornom.Stoga Ëak ni konzervativne politiËke snage na Zapadu,Ëak i u jednoj tradicionalistiËkoj i nimalo revolucionar-noj Britaniji, nisu smjele dovesti u pitanje relativno zna-Ëajne nacionalizacije kojima je dræava uvodila red ufunkcionisanje kapitalizma. Danas se na Zapadu ne do-vodi u pitanje opravdanost mjera koje su preduzimaneu to vrijeme. One se moæda viπe ne smatraju opravda-nim ili poæeljnim, ali se ne osporava njihova nuænost uvrijeme kad su preduzete. Razlog je jednostavan - utrenutku kada je izvrπena i u narednih nekoliko deceni-ja, nacionalizacija privatne imovine na Zapadu je poka-zala pozitivne rezultate. Kada je sistem dræavnog kapi-talizma poËeo pokazivati slabije rezultate, konzervati-vci su to iskoristili da ga dokrajËe i uvedu goru verzijusistema - neoliberalizam. Ali, ni oni nisu moralisali o to-me kako se nije trebalo laÊati nacionalizacija.

Kod nas je drugaËije. Ideoloπki pobornici neolibera-lizma i potomci bivπih privatnih vlasnika uporno rone

suze nad nacionalizovanom privatnom imovinom pos-lije Drugog svjetskog rata, odbijajuÊi da razmisle o to-me da li je u tom ograniËenju privatnog kapitala biloiËeg dobrog i korisnog. Po njima, dakako, nije. Ako se,meutim, pogledaju ekonomska i socijalna dostignu-Êa jugoslovenskog druπtva u drugoj polovini XX. vije-ka, vidjeÊe se da stvari stoje drugaËije. Jasno je da seta pozitivna dostignuÊa ne mogu jednostavno pripisa-ti samo nacionalizaciji, konfiskaciji, agrarnoj reformi idrugim mjerama ograniËenja privatne imovine, ali semogu pripisati i njima, jer su one stajale u temelju jed-nog novog ekonomskog sistema koji se skoro Ëetiridecenije razvijao vrlo dinamiËno i uspjeπno. Evo nekihpokazatelja. UoËi Drugog svjetskog rata, Jugoslavija jebila jedna od najnerazvijenijih evropskih zemalja, sanacionalnim dohotkom od 112 dolara po glavi stanov-nika (1939. godine), da bi 1980. godine iznosio 2.620dolara po stanovniku, πto je Jugoslaviju svrstavalo ured srednje razvijenih industrijskih zemalja. Tempo ras-ta u poslijeratnom periodu je bio jedan od najbræih usvijetu - prosjeËna godiπnja stopa rasta druπtvenogproizvoda u periodu 1947-1980. je iznosila 5,9%. Raz-lika u stepenu razvijenosti izmeu Jugoslavije i zema-lja Zapada je znatno smanjena - razlika u prosjeku dru-πtvenog proizvoda po stanovniku u odnosu na zemljeEvropske ekonomske zajednice je smanjena sa 5,2 pu-ta u 1960. na 3,6 puta u 1979. godini (Istorija SKJ,1985: 480). Industrijska proizvodnja je poveÊana 18puta od 1947. do 1981. godine.

Stanovniπtvo Jugoslavije je poraslo sa 15,7 milionau 1948. godini na 22,4 miliona 1981. godine. Udioseoskog stanovniπtva je smanjen sa 67 na 20 posto.Za razvoj obrazovanja se izdvajalo 5% narodnog do-hotka, broj visokih πkola, ukljuËujuÊi fakultete, je po-veÊan sa 39 u 1947. godini na 231 u 1980. godini,dok se broj ljekara u periodu 1952-1980. poveÊao πestputa. LiËna potroπnja se u istom periodu realno pove-Êala viπe od pet puta.

To su bili najvaæniji rezultati druπtvenog sistema ko-ji je poËivao na ograniËenju privatne svojine i elimina-ciji kapitalistiËke svojine. Sistem se na koncu jeste ugu-πio u vlastitim protivrjeËnostima i nemoguÊnosti refor-me. Bez obzira na to, znatno smanjenje socijalnih raz-lika, razvoj obrazovanja, kulture i socijalne zaπtite, kaoi ekonomski uspjesi bez premca u istoriji ovih prosto-ra, pokazuju da li su izvrπene mjere nacionalizacije,agrarne reforme i dr. bile opravdane. Neka svako su-di prema svojim kriterijima.


CCvetkoviÊ, Sran: Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugo-slaviji 1944-1958, u Rehabilitacija i restitucija u Srbiji (zbornik ra-dova), priredili Jovica Trkulja i Olga Danilovic, CUPS, Kongres srp-skog ujedinjenja i Zaduæbina Studenica, Beograd, 2009.;

DDal, Robert: Dileme pluralistiËke demokratije, BIGZ, Beograd, 1994.GGidens, Entoni: Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.Istorija Saveza komunista Jugoslavije, Komunista, Beograd, 1985.;RRestitucija poveÊava dug dræave, web portal Capital,http://www.capital.ba/restitucija-povecava-dug-drzave/

TTodoroviÊ, Vladimir: Restitucija imovine crkvama i verskim zajedni-cama u Republici Srbiji, u Rehabilitacija i restitucija u Srbiji (zbor-nik radova), priredili Jovica Trkulja i Olga Danilovic, CUPS, Kongressrpskog ujedinjenja i Zaduæbina Studenica, Beograd, 2009.

((pp))oogglleeddii

127

Urelativno kratkom vremenskom roku doπlo je donaglog razbuktavanja radniËkog otpora πiromzemlje: radnici æeljezare Split zapoËeli su svoj peti

πtrajk glau zbog odvoza tisuÊu i pol tona æeljezne æicebez njihovog znanja i protivno postignutim dogovorima;radnici osjeËke “Pivovare” stupili su u πtrajk zbog prijet-nje sniæavanja plaÊe za 1500 kn i otpuπtanja dijela rad-nika; zbog neizvjesne buduÊnosti Jadranske pivovareradnici su se pobunili i zauzeli tvornicu uz zabranu ulas-ka direktoru; uslijed nezadovoljstva pregovorima okosteËaja s upravom tvrtke u okviru koje posluju radnicigraevinskog poduzeÊa Dubrovnik blokirali su pristupkamenolomu Dubac; radi neisplate plaÊa zapoËeo jeπtrajk u Tehnodrvu d.o.o u Slatini; radnici KIO KeramikeOrahovica odræali su prosvjed ispred tvornice i u centrugrada; takoer zbog neisplate plaÊa nastupio je πtrajkradnika Uljanika Tesu; u Slavonskom su brodu πtrajkaliradnici Suπionice voÊa i povrÊa iz Vrpolja koji πest mjese-ci nisu primili plaÊu; radnici HÆ-a odræali su kraÊi πtrajkupozorenja; radnici “Poljoprerade” iz Hrvatskog Leskov-ca uπli su u πtrajk i blokirali tvornicu.…Nipoπto ne trebazaboraviti niti velike pobune seljaka uz blokiranje pro-metnica i sukobe s policijom, a bitno je skrenuti pozor-nost i na znaËajnu inicijativu radnika rijeËkog TreÊeg ma-ja koji su u cilju zaπtite ne samo svoji radnih mjesta, veÊi opstanka same brodograevinarske industrije u Rijecirazradili plan B prema kojemu bi od dræave sami radni-ci dobili na upravljanje brodogradiliπte u roku od pet go-dina.

Otpor radnika prirodno poËinje na njihovim radnimmjestima, te je usmjeren na ispunjavanje zahtjeva koji suu pravilu vezani uz specifiËne probleme odreenog po-duzeÊa - kao πto su neisplata plaÊa, otpuπtanja, zakulis-ne igre i neizvjesna buduÊnost radnika itd. Meutim,kroz specifiËne probleme svakog pojedinog poduzeÊaizraæava se opÊa logika razvoja cjelokupne ekonomije.ZajedniËki temelj svih specifiËnih problema odreen jeobiljeæjima postojeÊe faze kapitalizma u Hrvatskoj. Teæi-na postojeÊe situacije, koja radnike pogaa prvenstvenoputem poskupljenja, otpuπtanja i smanjivanja plaÊa, pro-izlazi iz dvije usko povezane stvari: grabeæljivosti kapita-lista koji, ostvarujuÊi profit radom drugih, u cilju oËuva-

nja i poveÊanja svojih profita nastoje koliko kod je mo-guÊe smanjiti radniËka prava, plaÊe i broj zaposlenih, tepolitike Vlade u interesu kapitalista, Ëija je orijentacija napotpunu privatizaciju i uniπtavanje industrije, kombinira-na s imperijalistiËkom politikom krupnog svjetskog i eu-ropskog kapitala i anarhijom kapitalistiËke proizvodnje,dovela do ove situacije na makroekonomskoj razini, tekoja kao odgovor na krizu predlaæe mjere utemeljenena dodatnim olakπicama za kapitaliste i dodatnim opte-reÊenjima za radnike. Dosljedna borba za rjeπavanjemproblema koji se pojavljuju na nivou pojedinog poduze-Êa prerasta njegove okvire i pretvara se, stoga, u borbuna razini cjelokupnog politiËkog i ekonomskog sustava.

Pred radnicima se u isto vrijeme otvara nekoliko pove-zanih frontova borbe i nekoliko Ëvrsto povezanih skupi-na neprijatelja, od kojih se niti jedan ne smije zanemari-ti. Ispravan vid strategije mora krenuti od te Ëinjenice,kao i od jasno postavljenih ciljeva. Prije svega, smatramoda se je potrebno izboriti za zaπtitu radnika u okviru sva-kog pojedinog poduzeÊa i ostvariti specifiËne i nepos-redne zahtjeve koji su svakom poduzeÊu od kljuËnog in-teresa - posebno naglaπavajuÊi potrebu koriπtenja meto-da kao πto su okupacije tvornica i πtrajkovi. Zatim je po-trebno povezati i koordinirati otpore i borbe svih radni-ka na nacionalnoj razini, te ih zajedno sa savezniËkimskupinama, kao πto su studenti i siromaπni seljaci, usmje-riti s jedne strane protiv interesa cjelokupne kapitalistiË-ke klase, a s druge strane protiv ekonomske i socijalnepolitike Vlade. U tome posebno vaæno pitanje predstav-lja i formiranje savezniπtva izmeu radnika iz proizvod-nih i neproizvodnih sektora, manualnih i intelektualnihradnika itd. Temelj radniËke ofenzive treba Ëiniti val blo-kada tvornica zajedno sa generalnim πtrajkovima i ma-sovnim prosvjedima. Osnovu koju predstavljaju akcije in-dustrijske radniËke klase potrebno je kombinirati s para-liziranjem usluænih djelatnosti, prometa, te dræavnihsluæbi. Ekonomsku dimenziju borbe je, konaËno, po-trebno nadopuniti politiËkom usmjerenom na ruπenjepostojeÊe politiËke elite, stvaranjem istinske radniËkepartije, te uspostavom radniËke vlasti.

Na svakome Êemo se od ovih koraka zadræati detaljni-je, to viπe πto je neki aktualniji u ovome trenutku, proa-

((pp))oogglleeddii

RadniËki otpor u Hrvatskoj

128

nalizirati dosadaπnja iskustva i pouke koje iz njih proizla-ze, te jasno zacrtati naπe stavove.

11.. BBoorrbbee nnaa rraaddnniimm mmjjeessttiimmaa ii nnjjiihhoovvee ddoossaaddaaππnnjjeeppoouukkee

a) Uloga sindikataIako je RadniËka borba u nizu tekstova jasno istaknu-

la ogromnu ulogu pojavljivanja studentskih plenuma, teËinjenicu kako neposredno-demokratski naËin organizi-ranja iz niza veoma bitnih razloga predstavlja model us-pjeπnog organiziranja radnika, posebno u tvornicama uπtrajku, nikada nismo zapali u krajnost ultralijevo - ro-mantiËarskog poricanja vaænosti sindikata i konstatiranjakako je sindikalno organiziranje zastarjelo, te kako Êe unajkraÊem roku radnici munjevitom brzinom poËeti s os-nivanjem radniËkih plenuma u tvornicama, Ëime Êe sestare sindikate poslati u povijest. Dogaaji koje smo napoËetku teksta ukratko spomenuli samo su potvrdili onoπto smo neprestano isticali: suoËeni s krizom i potrebomorganiziranja radnici Êe se prvenstveno okrenuti svojimtradicionalnim organizacijama - sindikatima. Cjelokupnatradicija radniËkog pokreta, kao i analiza realnog stanjastvari, nije ostavljala ni najmanje sumnje da Êe se to i uovome sluËaju potvrditi. Nedvosmisleno se pokazalo dasu oni koji su tvrdili suprotno zamijenili objektivnu ana-lizu stvarnosti svojim æeljama, emotivnim impulsima iideoloπkim dogmama. Svi na poËetku navedeni obliciradniËkog otpora provedeni su prvenstveno putemSSSH-ovih i HUS-ovih sindikata, a sindikalni povjerenicisu u njima nedvojbeno imali veliku vaænost. Sektaπi svihprofila su - a sektaπtvo smo veÊ jednom prilikom defini-rali kao praksu bavljenja socijalnim i politiËkim pitanjimakod koje se pojedinac ili grupa svojim stavovima i stra-tegijom nastoje suprotstaviti (Ëesto i prikazati kao alter-nativa) masovnim radniËkim organizacijama - svoje tvrd-nje bazirali na jednostranim kritikama sindikata. SektaπiÊe uvijek ukazivati na veliku birokratiziranost postojeÊihsindikata, velike plaÊe rukovodstva i njihovu Ëestu otue-nost od samih radnika, sklonost povezivanju viπih sloje-va sindikata s dræavom i kapitalistima, njihovu pretjera-nu popustljivost, nedemokratiËnost njihovog unutarnjegustroja itd. Niti jedna od ovih kritika se ne moæe doves-ti u pitanje - problem nije njezina faktiËka netoËnost, veÊjednostrano naglaπavanje jednih tendencija uz zanema-rivanje drugih. Pretpostavka je svake takve kritike treti-ranje sindikata kao nedjeljive cjeline i poistovjeÊivanjesindikata s njegovim rukovodstvom - a time i politike sin-dikata s politikom rukovodstva. No, “ niti je HUS OzrenMatijaπeviÊ, niti je SSSH Ana KneæeviÊ - a isto tako niskup njihovih tajnika, blagajnika, organizatora itd. Sindi-kat je radniËka organizacija, osnovana od strane radni-ka za zaπtitu njihovih neposrednih interesa; organizacijakoja posjeduje odreenu strukturu i sloæenost, koja u se-bi sadræava razliËite, suprotstavljene tendencije i stavo-ve: organizacija koja u sluËaju SSSH-a i HUS-a obuhvaÊa211 000, odnosno 50 000 radnika” (Petar PavloviÊ uDosta je sektaπenja æelimo jedinstvo! Prema ËvrstomradniËko-studentskom savezu!Novi Plamen br. 13). Usvakoj je analizi potrebno krenuti od dva osnovna i raz-liËita sastavna elementa sindikata : mase obiËnog rad-niËkog Ëlanstva i sindikalne birokracije. Sindikat obiËnomradniku predstavlja jedinu organizaciju koja na bazi soli-

darnosti i meusobne pomoÊi πtiti njegove interese,jamËi odreenu razinu neophodnih prava, te po potre-bi pruæa besplatnu pravnu pomoÊ. U okvirima djelatnos-ti sindikata odvija se neprekidna borba stotina tisuÊaradnika. Oni koji okreÊu lea sindikatima okreÊu lea iogromnoj masi sindikalno organiziranih radnika, te sva-kodnevnoj borbi na radnim mjestima. U kontekstu sa-daπnjeg stanja stvari odbacivanje sindikalnog organizira-nja u okviru masovnih sindikata moæe znaËiti samo raz-bijanje radniËke borbe, te put prema neorganiziranosti,beznau, te potpunom trijumfu diktature kapitala ne sa-mo na razini druπtva, veÊ i pojedinog radnog mjesta.

Birokracija se u velikom broju sluËajeva, no naravnone i automatski, moæe poistovjetiti sa srediπnjim ruko-vodstvima sindikata. Ono πto karakterizira birokracijujest Ëinjenica da u svojim rukama koncentrira procesedonoπenja odluka od interesa za sve radnike, da odræa-va nedemokratiËnost sindikalne strukture i pasivnost ve-Êine radnika koji bi trebali pasivno Ëekati i dopustiti daih birokracija predstavlja, da njezini pripadnici imaju oËi-gledno povlaπtenu razinu plaÊa, te da Ëesto sami niti nepripadaju radniËkoj klasi, πto znaËi da kod njih niti da nepostoji pretjeran interes da ju se dosljedno zastupa. Iznavedenoga proizlazi sklonost popuπtanjima, kompro-miserstvu, te povezivanju s kapitalistima i politiËkom eli-tom, odnosno dræavom. Vidimo da birokratiËnost u pr-vom redu podrazumijeva odnos moÊi i privilegija i taj seodnos uvijek manifestira i u stavovima koji se zauzimajuo nizu konkretnih pitanja. Posebno je bitno birokratskeelemente odreivati na temelju konkretnih i specifiËnihokolnosti, a ne pasivnom primjenom nekih mehaniËkihshema. Potrebno izbjegavati svake povrπne, vulgarne ijednostrane ocjene prema kojima se na temelju nekoli-ko podataka cijeli sindikat proglaπava “loπim i birokrati-ziranim” ili se birokracija automatski poistovjeÊuje samos jednom skupinom unutar sindikata itd. Nedavni pri-mjeri nas jasno uËe tome koliko treba biti oprezan : sin-dikalni povjerenik PPDiV-a u osjeËkoj “Pivovari” pristajena najgori vid izdaje radniËkih interesa u interesu kapita-lista Komaka nasuprot interesa i volje veÊine radnika; uisto vrijeme sindikalni povjerenik PPDiV-a u Jadranskoj pi-vovari predvodi radnike u zauzimanju tvornice i blokira-nju ulaza direktoru, te poziva dalmatinske radnike nazauzimanje tvornica “koje jesu njihove”.

Postojanje za hrvatske prilike velikog broja razliËitih sin-dikalnih srediπnjica i njihova razjedinjenost, koja oËiglednopredstavlja veliku prepreku razvoju radniËkog pokreta,usko je povezana s politikom birokracije. Nasuprot razliËi-tim destruktivnim, sektaπkim i birokratskim tendencijamakoje razjedinjuju radnike - bilo na osnovi pripadnosti razli-Ëitim sindikatima, bilo na osnovi razlike struka - potrebnoje snaæno istaknuti slogan radniËkog jedinstva. RadniËkojedinstvo nije isprazna fraza ili puka æelja veÊ nuænost ko-ja proizlazi iz istovjetnosti pozicije svih radnika u odnosuspram dræave i kapitala, te potrebe zajedniËkog nastupa-nja u borbi za ostvarivanje zajedniËkih interesa.

U skladu s onime πto smo do sada rekli naËin djelova-nja u domeni sindikalnog organiziranja trebao bi ukljuËi-vati nekoliko kljuËnih segmenata : potrebno je raditi nareformiranju sindikata djelovanjem iznutra, boriti se darukovodeÊe pozicije preuzme najborbenija struja snaæno

((pp))oogglleeddii

129

vezana uz radnike iz baze, slabiti pozicije konzervativno- birokratskog krila, raditi na demokratizaciji odnosa iprocesa odluËivanja u sindikatima, te se odluËno suprot-staviti svemu πto razjedinjuje radnike po bilo kojoj osno-vi - sektaπtvo, πovinizam, seksizam, homofobija itd. Bor-ba protiv birokratskog krila sindikata se, naravno, nemoæe svesti na napadanja i prozivanja odreenih pojedi-naca, veÊ se mora temeljiti na formiranju jasne borbenepolitiËke linije i odnosu spram niza konkretnih pitanja.Upravo Êe se na sasvim konkretnim primjerima - πtrajk,okupacija, organiziranje prosvjeda, pregovori u ime rad-nika - najbolje pokazati dosljedni ili izdajniËki karakterpovjerenika, predstavnika i rukovodstava i upravo Êe onipruæiti najsnaæniji impuls nuænim promjenama - ne samou sastavima rukovodstava i odnosima moÊi unutar sindi-kata, veÊ i u naËinu sindikalnog rada.

b) DvovlaπÊe u okviru tvornice i neposredno - demokratski karakter radniËkog upravljanjaAko su dosadaπnja iskustva naglasila veliku ulogu sin-

dikata, ona su s druge strane istaknula i vaænost radniË-kog neposrednog samoorganiziranja i direktnog djelova-nja, odnosno naËina rada koji u svojoj logici prelaze uo-biËajene oblike sindikalne strukture. Dobar primjer za tosu akcije poput samoinicijativne blokade kamenoloma naDubcu. Sasvim drugaËiji oblik djelovanja imali smo prilikevidjeti kod borbe radnika splitske Æeljezare, gdje je kori-πtena herojska, no po naπem miπljenju potpuno pogreπ-na, metoda πtrajka glau. Pristajanjem na metodu πtraj-ka glau radniËkom otporu se oduzima njegov masovnikarakter i borba se prenosi na lea nekolicine krajnje sa-mopoærtvovnih radnika. Takoer, radniËki otpor se timeu potpunosti pasivizira - umjesto u aktivnu borbu za svo-ja prava uz koriπtenje nuænih metoda prisile i pritiska us-mjerenih prema kapitalu i Vladi, radniËki otpor se pretva-ra u muËeniËko odricanje u kojemu se odnos prema ka-pitalu ili Vladi pokazuje sliËnim odnosu nekog asketa pre-ma boæanstvu. Nasuprot tome, ne smatramo da se rjeπe-nje nalazi u moljenju milosti od kapitalista ili Vlade i pa-sivnom iπËekivanju, nego u otvorenoj borbi za svoja pra-va. Kao πto smo jednom prilikom rekli u priopÊenju veza-nom za sluËaj Æeljezare: “radnici, oni od kojih traæite mi-lost vaπi su najveÊi neprijatelji, te vam je stoga neÊe ni da-ti!”.

VeÊ sam πtrajk predstavljaoblik pojavljivanja jasnih pro-turjeËnosti - kapitalistiËki naËinproizvodnje, proces u funkcijiproizvodnje profita, biva pre-kinut od strane sastavnog ineizostavnog dijela koji ulazi ukapitalistiËki proizvodni odnos- radne snage, prilikom Ëegase radnici u svojim zahtjevimasuprotstavljaju temeljnoj logicinjegovog funkcioniranja. Pre-uzimanje tvornica predstavljaznaËajan korak dalje u istom smjeru - ono na otvoren na-Ëin propitkuje ne samo normalno odvijanje proizvodnogprocesa, veÊ i temeljne principe kapitalistiËkog vlasniπtvai na dnevni red postavlja pitanje o tome tko zapravo imakontrolu nad tvornicom - kapitalist ili radnici. U trenutku

preuzimanja tvornice od strane radnika oËito dolazi dopojave dvovlaπÊa. Vlast kapitala poËiva na principima pri-vatnog vlasniπtva, na sredstvima za proizvodnju i eko-nomskoj moÊi, te u odreenom broju sluËajeva postojitendencija da se ona u materijalnom obliku ispolji krozodrede zaπtitara. RadniËka vlast u sebi sadræava principupravljanja nad proizvodnim procesom od strane samihproizvoaËa, a ne onih koji parazitiraju na radu drugih, azasniva se jedino na masi samih radnika i njihovoj orga-niziranosti, te se u materijalnom vidu ispoljava kroz rad-niËke straæe i oblicima radniËke kontrole.

Kao πto vlast kapitala poprima svoj organizirani obliku vidu uprave, potrebno je i formiranje organiziranogizraza radniËke vlasti. Sindikalno organiziranje se za tajzadatak prirodno pokazuje nedostatnim - potrebno jeorganizirati radnike iz razliËitih sindikata, te u borbu ukl-juËiti i one koji nisu sindikalno organizirani, kao i naadekvatan naËin izraziti volju veÊine radnika uslijed stal-no promjenjivih okolnosti. Za razliku od dosadaπnjihoblika organiziranja πtrajkaËkih odbora, bilo bi potreb-no staviti veÊi naglasak upravo na sudjelovanje svih ne-posredno zainteresiranih radnika, uz pravo na iznoπe-nje miπljenja i odluËivanja, kao obavezujuÊi aspekt rad-niËkog upravljanja. Veoma znaËajan primjer neposred-no - demokratskog odluËivanja pruæaju studentski ple-numi prilikom blokada fakulteta, koji bi trebali postatiefikasan model organiziranja radnika u πtrajku i prili-kom preuzimanja tvornica. SastajuÊi se svakodnevno terazmatrajuÊi sva aktualna pitanja i donoseÊi odluke,radniËki savjeti bi na adekvatan naËin mogli izraziti vol-ju veÊine radnika i onemoguÊiti izdaju i nedopustivekompromise na koje bi u njihovo ime mogla pristati sin-dikalna birokracija. Na taj naËin svaki radnik punoprav-no sudjeluje u kreiranju odluka, te ujedno za njih snosii odgovornost. Prirodno je da Êe u znatnom broju slu-Ëajeva borbeni sindikalni povjerenici imati najveÊi utje-caj, no oni nipoπto ne bi smjeli imati bilo kakva poseb-na prava u odnosu na ostale Ëlanove radniËkih savjeta.Upravo bi od njih trebala krenuti incijativa za formira-njem neposrednih demokratskih tijela na radnim mjes-tima. Takoer je prirodno da Êe se u svim sluËajevimaveÊih poduzeÊa, pogotovo zbog potrebe veoma brzog

reagiranja, trebati formiratii posebno uæe tijelo sastav-ljeno od manjeg broja ljudi -radniËkih delegata, prven-stveno zaduæeno zapredstavljanje i rjeπavanjetehniËkih pitanja - „odgo-vorno radniËkom savjetu“ i„smjenjivo od strane radniË-kog savjeta, te kratkogmandata“. Funkcije tog tije-la bi se, dakle, uglavnompoklapale sa uobiËajenimfunkcijama πtrajkaËkih od-

bora. Smatramo da je posebno bitno inzistirati na tomeda to tijelo bude izabrano od svih radnika i u svakomtrenutku odgovorno radniËkom savjetu, da su odlukesavjeta za njega obvezujuÊe, te da je prilikom svakogbitnog pitanja potrebno sazivanje savjeta svih radnika.

((pp))oogglleeddii

130

DvovlaπÊe u okviru tvornice u sebi obuhvaÊa dva ne-pomirljiva i proturjeËna principa, te u skladu s time nemoæe predstavljati neku stabilnu i dugotrajnu tvorbu.Jedino o konkretnim okolnostima i nizu specifiËnostiodreene situacije ovisi u kojoj Êe se mjeri ovo protur-jeËje jasno manifestirati i hoÊe li dovesti i do fiziËkogsukoba zaπtitnika interesa kapita-la s jedne strane i radnika s dru-ge strane. Meutim, sukob kojise cijelo vrijeme viπe ili manje od-vija izmeu klasnih neprijateljane zbiva se van svakodnevne dru-πtvene stvarnosti - u odnose iz-meu dvije suprotstavljene stra-ne upliÊe se i dræava pomoÊusudstva i represivnog aparata,koji djeluju πtiteÊi interese kapita-la. Prilikom dugotrajnog preuzimanja tvornice sudstvoÊe u pravilu uvijek stati u zaπtitu principa kapitalistiË-kog privatnog vlasniπtva, te ako je potrebno i ovlastitipolicijske snage za razbijanje radniËkog upravljanja iuspostavljanje “reda”. KlasiËan primjer navedenogaimali smo prilike gledati prije nekoliko godina prilikomprekidanja okupacije tvornice TDZ. Na ovom je mjestubitno istaknuti da RadniËka borba ne polazi od princi-pa pasivnog ili nenasilnog otpora, veÊ smatra kako seza ostvarivanje cilja, u ovom sluËaju radniËkih zahtjeva,trebaju upotrijebiti sva nuæna sredstava, pod uvjetomda ona logikom svoje upotrebe ne dovode u pitanjecilj koji nastoje ostvariti. Takav je pristup, koji u sebi pri-rodno ukljuËuje i teænju za minimaliziranjem nasilja naneophodnu razinu, suprotan kako neprihvatljivom glo-rificiranju nasilja, tako i smijeπnom bjeæanju od æeπÊihmetoda onda kada su one nuæne. Prilikom svakog po-tencijalnog sukoba naroda i policije svaki bi policajac is-kreno odan principima druπtvenih interesa trebao ins-tinktivno prijeÊi na stranu naroda i u sluËaju potrebestaviti svoje sposobnosti u sluæbu sukoba s vladajuÊomklasom i politiËkom elitom. Dobar primjer ispravnogponaπanja nedavno su nam pruæili policajci iz susjedneSrbije koji su odbili nalog da interveniraju uz obrazlo-æenje da ne æele tuÊi gladne radnike. S druge strane, usluËaju suprotnog ponaπanja, vidljivog u nedavnoj upo-trebi nasilja prema seljacima, policajac otvoreno dajedo znanja da predstavlja batinaπa u interesu vladajuÊeklase i politiËke elite.

Objektivna teæina radniËke borbe na radnim mjesti-ma, pojaËana uplitanjem dræavnog aparata koji πtiti ka-pitalistiËke odnose, jasno istiËe potrebu πirenja borbeizvan okvira poduzeÊa u vidu solidariziranja ostalih rad-nika, te studenata, nezaposlenih i umirovljenika s nje-zinim ciljevima. Stoga je potrebno veliku pozornost us-mjeriti na organiziranje kampanja solidarnosti i pridobi-vanje u najmanju ruku πto πireg stanovniπtva istog gra-da za zahtjeve radnika. Pri tome je neophodno koriπte-nje internetske tehnologije i izdvajanje znatne koliËinevremena samo za taj oblik djelatnosti. Moæda je najbo-lji uspjeπni primjer takvog naËina djelovanja, ne takonedavna, mobilizacija cijele Kutine oko interesa radni-ka Petrokemije koja je kulminirala u prosvjedu u koje-mu je sudjelovalo oko 10 000 ljudi, od 15 000 koliko

ih ima Kutina. Nedavni primjer predstavlja borba radni-ka osjeËke Pivovare unutar koje se posegnulo za orga-niziranjem javnog prosvjeda pred tvornicom, solidarizi-ranjem radnika usluænih djelatnosti, te koriπtenjem mo-guÊnosti koje nudi internet. Meutim, Ëini se da poten-cijali koje otvara ovaj aspekt djelovanja nisu nipoπto

iscrpljeni - u odreenom broju slu-Ëajeva bilo bi potrebno razmisliti io formiranju odbora za provoe-nje kampanje solidarnosti koje biuz radnike Ëinili i predstavnici soli-darnih studenata, ostalih skupinagraana, te za to zainteresiranihorganizacija, uz izbjegavanje poli-tikantskog uplitanja buræoaskihpolitiËkih stranaka.

Ma koliko borba na radnimmjestima predstavljala najneposredniji i temeljni oblikradniËkog otpora, odgovori na suπtinska pitanja i du-goroËno ostvarivanje osnovnih interesa proletarijata ni-su moguÊi u njihovom okviru. Svaki pojedinaËni πtrajkili preuzimanje tvornice moæe zavrπiti na dva naËina:porazom radniËke borbe i potpunim ili djelomiËnim is-punjavanjem zahtjeva. U sluËaju drugog - pozitivnog is-hoda radi se samo o tome da su privremeno rijeπenineki specifiËni problemi. No, kako nije uklonjen osnov-ni uzrok koji probleme stvara, a koji proizlazi iz global-nih druπtveno - ekonomskih odnosa, vrijeme sa sobommora donijeti ponovno javljanje starih ili formiranje no-vih specifiËnih problema. Temeljna proturjeËja koja sejavljaju na ovoj razini radniËke borbe ne mogu se nanjoj razrijeπiti.

22.. NNaarreeddnnii kkoorraaccii uu oorrggaanniizziirraannjjuu rraaddnniiËËkkoogg oottppoorraaa) ©irenje radniËkog otpora i povezivanje posebnih radniËkih borbiOsnovnu logiku narednih koraka za koje se zalaæemo

u veoma su jasnom obliku istaknuli borbeni sindikalnipovjerenici u osjeËkoj “Pivovari” i Jadranskoj pivovari.Darko Andreπek, predsjednik radniËkog vijeÊa u osjeË-koj “Pivovari”, je u razgovoru za RadniËku borbu istak-nuo: “S naπe strane mogu poruËiti da Êemo ustrajati uborbi za radniËka prava, te bih poruËio svim radnicimau Hrvatskoj da samo jedinstvom i odluËnom borbommogu izboriti i poboljπati svoj status, te da ne Ëekaju ka-da veÊ bude prekasno.” A na drugom kraju zemlje, uDalmaciji, Goran DomljanoviÊ, povjerenik SindikataPPDIV za Pivovaru, je rekao : “Pozivamo radnike svihdalmatinskih tvornica koje joπ uvijek na jedvite jade ra-de, Mljekara, Dalmacija vino, Æeljezara, da urade istoπto i mi, preuzmu vlast u tvornicama koje jesu njihove”.Ove dvije izjave se ne smiju shvatiti kao neki verbalniukras, veÊ ih treba uzeti u obzir s punom ozbiljnoπÊu -iako se ove dvije izjave na prvi pogled prikazuju kao jed-nostavne one u sebi sadræe jezgru programa narednihkoraka koje treba poduzeti, a time ujedno i polaziπnutoËku od koje u svojim razmatranjima kreÊemo. Svijestkoja se u njima izraæava jest ona o dubokoj povezanos-ti svih posebnih borbi radnika u razliËitim poduzeÊima,kao i o potrebi zajedniËkog organiziranja i borbenog

nastupanja. Iako se to eksplicitno ne spominje, jasno jeda ta borba naprosto mora biti usmjerena protiv neko-

((pp))oogglleeddii

RadniËka borba je upotpunosti otvorena prema ideji formiranja jedinstvene zajedniËke organizacije.

”

“

131

ga, odnosno protiv onih snaga kojima je odræavanjepostojeÊeg stanja stvari u interesu i koji provode politi-ku koja predstavlja zajedniËki uzrok svih specifiËnih pro-blema - poslodavaca i Vlade. Ovi su pozivi ujedno pove-zani i sa shvaÊanjem jedne veoma bitne Ëinjenice da ja-Ëe πirenje radniËkog otpora u regiji i na nivou cijele zem-lje pruæa jedino sigurno jamstvo pobjede u okviru sva-kog pojedinog poduzeÊa. Oni dakle ne predstavljaju ne-ku umjetnu, veÊ najprirodniju teænju koja proizlazi iz Ëi-tave logike razvoja radniËkog otpora. Ostvarivanje ovihnuænih ciljeva znaËilo bi stvaranje masovnog i snaænogradniËkog pokreta; kidanje lanaca maloduπja i pasiv-nosti koje je do sada sapinjalo radniπtvo, te uzdizanjeovoga do sada umrtvljenog diva Ëija bi sjena izazvalavalove panike kako u upravnim i nadzornim odborima,tako i u Saboru. U trenucima u kojima se borbe u poje-dinim poduzeÊima povezuju i niz tokova parcijalnih bor-bi i zahtjeva prelazi u bujicu zajedniËke borbe i formira-nih zajedniËkih zahtjeva, dosegnuta je sasvim nova kva-litativna razina radniËke borbe nakon koje viπe niπta nemoæe biti isto. Ne treba zatvarati oËi pred svom teæi-nom problema koji se ispreËuju prilikom pokuπaja ost-varivanja navedenog cilja. Glavne opasnosti prijete odsvih oblika sektaπtva putem kojih se zanemaruje znaËaji snaga masovnih sindikata; djelovanja sindikalne biro-kracije koja Êe s jedne strane nastojati postiÊi smirivanjeradniËkog pokreta i svim snagama pokuπati uvjeriti rad-nike u nuænost prihvaÊanja nekih kompromiserskih i iz-dajniËkih rjeπenja, a s druge strane Êe djelovati tako darazjedinjuje radnike razliËitih sindikata i struka; propa-gande kapitalista i Vlade putem dræavnih, a joπ viπe pri-vatnih medija (naroËito EPH-a) koji Êe nastojati πto jemoguÊe viπe diskreditirati radniËki pokret, pokazati “ne-razumnost” i “neopravdanost” zahtjeva, kao i ukazatina “lijenost hrvatskih radnika”, zatim meusobno razje-diniti razliËite skupine radnika, te radnike od ostalih sa-vezniËkih skupina. Borba za daljnji razvoj radniËkogpokreta je stoga nerazdvojna od ozbiljnog definiranjaodnosa prema sindikatima, ozbiljnog rada na reformi-ranju postojeÊih sindikata i sukoba sa sindikalnom biro-kracijom; od napora usmjerenih prema stvaranju alter-nativne radniËke mreæe za informiranje nasuprot kapi-talistiËkim medijima. Malograanskim optuæbama za“nerazumnost zahtjeva” najbolje Êe se odgovoriti pozi-vanjem na ogromnu razinu socijalnih razlika, te neumje-rene i ni po Ëemu “razumne” privilegije kapitalista i po-litiËke elite, dok Êe se pokuπajima razbijanja radniπtvana argumentativnoj razini najbolje uzvratiti ukaziva-njem na istovjetan poloæaj svih radnika u podËinjenomi eksploatiranom odnosu naspram kapitala i dræave,kao i usku povezanost razliËitih grana u sklopu eko-nomske cjeline - koja onda povlaËi i usku povezanost in-teresa radnika tih grana.

Naπa regija kao prostor perifernog kapitalizmapredstavlja jedinstvenu cjelinu u strukturi europskih isvjetskih druπtveno - ekonomskih odnosa. Dinamikaekonomskih kretanja, a time i proturjeËnosti koje onaizaziva, stoga nipoπto ne poπtuju nacionalne granice.RadniËki otpor se ne moæe zaustaviti unutar granica jed-ne zemlje, veÊ se mora razviti u zajedniËki pokret svihradnika u regiji. Njegovu osnovu Ëini istovremeni obra-

Ëun kako s domaÊim, tako i sa europskim kapitalom.Prirodni korak dalje predstavlja zajedniËko nastupanjaradnika iz regije s ostalim radnicima Europe u borbi ko-ja svoj potpuni politiËki i ekonomski izraz zadobiva uborbi protiv Europske unije kao imperijalistiËke tvorbekrupnog kapitala. Jednako kao πto preuzimanja tvornicapredstavljaju pripremu i πkolu za buduÊe radniËko uprav-ljanje Ëitavom proizvodnjom, meunarodna radniËka so-lidarnost predstavlja pripremu za puno ostvarivanje pro-leterskog internacionalizma i uspostavu internacionalneradniËke vlasti na europskom i svjetskom nivou, bez ko-je je nemoguÊa izgradnja socijalizma na nacionalnom ni-vou.

b) Formuliranje prijelaznih zahtjevaPovezivanje razliËitih borbi dovodi do potrebe formu-

liranja zajedniËkih neposrednih zahtjeva opÊenitog ka-raktera, uz veÊ postojeÊe specifiËne zahtjeve vezane uzproblematiku svakog pojedinog poduzeÊa. Ti zahtjevimoraju poÊi jedino od interesa i potreba radnika, bezikakvog obaziranja na kapitalistiËke interese, pravilnikeEuropske unije, te odredbe Vlade - ukoliko se oni nalazeu opreci s radniËkim interesima treba ih odbaciti i ukinu-ti. Iz tog razloga mjere koje su do sada predlagale sindi-kalne srediπnjice nisu zadovoljavajuÊe. One su uglavnompredstavljale pro- radniËke modifikacije u Ëvrsto zada-nom postojeÊem neoliberalnom okviru, te se u skladu stime Ëak niti njihovo ispunjavanje ne moæe shvatiti kaosigurna garancija zaπtite radniËkih interesa. NeposredniopÊi zahtjevi za Ëije se prihvaÊanje od strane sindikata,te konaËno i ostvarenje, zalaæe RadniËka borba mogu senaÊi u posebnom dokumentu pod nazivom Hitne mjereza zaπtitu radnika i borbu protiv nezaposlenosti i siro-maπtva. Prijelazni zahtjevi predstavljaju sustav socijalnihzahtjeva koji se logiËno razvija iz potrebe zaπtite poloæa-ja radnika i poboljπanja radnih i æivotnih uvjeta; zahtije-vajuÊi oπtar i nedvosmislen sukob s politikom i interesi-ma kapitala i time predstavljajuÊi jasnu probu za iskre-nost i dosljednost svih onih organizacija i skupina koje senazivaju “radniËkima” i tvrde da predstavljaju intereseradnika. Uslijed svoje logike koja polazi iskljuËivo od po-treba radnika ispunjavanje takvih zahtjeva ujedno sa so-bom povlaËi i potrebu radikalne promjene postojeÊegdruπtveno - ekonomskog sustava koji funkcionira u inte-resu kapitala.

c) povezivanje radniËke klase sa savezniËkim skupinamaRadnici u svojoj borbi nisu sami, veÊ se njihovi interesi

u velikoj mjeri poklapaju s interesima u prvom redu stu-denata i siromaπnih seljaka, ali i umirovljenika i jednogdijela sitnih obrtnika. Kako bi se uvelike olakπala borbakoja se mora voditi, potrebno je da radnici za svoje zah-tjeve i pod svojim vodstvom pridobiju sve skupine kojesu takoer ærtve krize i diktature kapitala, a kojepredstavljaju veliki rezervoar, doduπe kaotiËne, revolu-cionarne energije. Kapitalisti, politiËka elita i mediji Êenastojati onemoguÊiti stvaranje ovog zajedniËkog soci-jalnog fronta pod svaku cijenu - pokuπat Êe dokazati ka-ko se “da bi se dalo nekome od ovih skupina drugomemora oduzeti”. Naπ je odgovor veoma jasan: “neka seoduzme kapitalistima i politiËarima, a ne siromaπnim slo-jevima”. Uvoenje vrlo progresivnog oporezivanjapredstavlja prvu jasnu mjeru u tom smjeru. Najbolji na-

((pp))oogglleeddii

132

Ëin jaËanja suradnje radnika s ostalim skupinamapredstavlja formulacija zajedniËkih zahtjeva i zajedniËkonastupanje u borbi za njihovo ostvarivanje borbe protivsvih oblika poskupljenja, za kvalitetno i potpuno besplat-no zdravstvo i πkolstvo itd. Prijelazne zahtjeve koji izraæ-avaju radniËke interese potrebno je stoga nadopuniti sjedne strane ovim temeljnim zajedniËkim zahtjevima us-mjerenima na zaπtitu siromaπnih i poveÊanje kvalitete æi-vota, a s druge strane specifiËnim zahtjevima pojedinihskupina - kao npr. promjena mirovinske politike, promje-na politike prema poljoprivredi, promjena obrazovnogsustava itd. Stavovi o savezniπtvu radnika i studenataopπirnije su prezentirani u Ëlanku Petra PavloviÊa pod na-zivom Iskustva i pouke studentskih blokada.(Novi Pla-men br. 12)

33.. PPoolliittiiËËkkoo oorrggaanniizziirraannjjee rraaddnniiππttvvaaVladajuÊa kapitalistiËka klasa ostvaruje svoje politiËke

interese putem parlamentarnih stranaka, dok parlamen-tarne politiËke stranke duguju svoj utjecaj i svoju moÊkrupnom kapitalu. Ekonomska i politiËka elita zahvalju-juÊi simbiozi u kojoj se nalaze odræavaju svoje povlaπte-ne poloæaje koji se u osnovi temelje s jedne strane naeksploataciji radnika, a s druge strane na politiËkoj pod-Ëinjenosti veÊine stanovniπtva i postojanju prikrivene po-litiËke oligarhije. PostojeÊi dræavni aparat predstavlja ka-pitalistiËki mehanizam za potlaËivanje radnika i omogu-Êivanje svakodnevne kapitalistiËke eksploatacije - pritomne treba smesti s uma da politiËka elita, iako ima funk-ciju predstavnika vladajuÊe klase, zadræava odreeni,premda veoma maleni, stupanj nezavisnosti u odnosuna kapitaliste.

Ono πto je oËito jest sljedeÊe: da bi ostvarila svoje ne-posredne zahtjeve i omoguÊila potpunu promjenu mak-roekonomske politike, kao i prebacivanje teæine krizena kapitalistiËku klasu, radniËka klasa se treba otvorenosukobiti ne samo sa kapitalistima, veÊ i sa politiËkom eli-tom - odnosno svim parlamentarnim strankama i politi-kom koju one zastupaju, a koja je otvoreno protu-rad-niËka. To znaËi da radniËka borba ne moæe biti samoekonomska, veÊ da mora biti i politiËka - veoma vaænopitanje koje dolazi na dnevni red jest ono politiËkog or-ganiziranja radniπtva. Temelj politiËkog djelovanja rad-nika proizlazi neposredno iz samog radniËkog pokreta: iz direktno - demokratskih tijela formiranih prilikomokupacija tvornica i fakulteta, masovnih skupova itd.koja se trebaju shvatiti ne samo kao tehniËka/sindikal-na/studentska itd., veÊ i kao politiËka tijela. U isto je vri-jeme za ostvarivanje radniËkih interesa potrebno isko-ristiti i moguÊnosti koje pruæa parlamentarno djelova-nje, kako bi se zajedniËkom ofenzivom s jedne straneπtrajkovima, blokadama i izrazima nezadovoljstva naulicama, a s druge strane pobjedama radniËke parla-mentarne platforme svrgnula politiËka elita, te nanijeliduboki porazi i udarci vladajuÊoj klasi. OËito je da je zapunu artikulaciju politiËkog organiziranja radniπtva po-trebna organizacija - radniËka partija - koja Êe poveziva-ti sve navedene frontove borbe, okupljati radnike bezobzira na sindikate kojima pripadaju, te koja Êe borbuza ispunjavanje neposrednih zahtjeva, kao i borbu pro-tiv ekonomskog i politiËkog potlaËivanja, povezati sborbom protiv svakog potlaËivanja - nacionalnog, ras-

nog, rodnog, seksualnog itd. Da bi neka partija bila uis-tinu radniËka potrebno je da zadovoljava sve navedeneuvjete i da u sukobu kapitala i rada uvijek bezrezervnostoji na strani radnika i svih njihovih interesa. Nipoπtone moæemo priznati neku partiju kao radniËku samo natemelju toga πto se takvom (najËeπÊe iz jeftino - popu-listiËkih razloga) naziva - jedino sigurno mjerilopredstavlja odnos prema prijelaznim zahtjevima, te ni-zu konkretnih pitanja (privatizacija, pristupanje imperi-jalistiËkom NATO paktu, odnos prema EU…).

KonaËni cilj politiËkog organiziranja radniπtva jestobaranje politiËke elite putem koje se provodi vlast ka-pitala i uspostava radniËke vlasti koja proizlazi iz ne-posredno - demokratskih oblika upravljanja, Ëije je for-miranje zapoËelo veÊ u toku ekonomske razine borbe.Cijeli je niz neposrednih ekonomskih i socijalnih zahtje-va, kao i nuænih politiËkih mjera koje su od posebnoginteresa za radniËku klasu, direktno usmjeren ne samoprotiv neoliberalne politike, veÊ i protiv samih temeljakapitalistiËkog naËina proizvodnje - buduÊi da je prin-cip maksimalizacije profita dugoroËno nespojiv s mje-rama koje oËito dovode do njegovog znatnog smanji-vanja u korist poveÊanja ekonomske i politiËke moÊiradnika. Stoga njihovo ispunjavanje na dnevni red ne-umoljivo postavlja pitanje revolucionarne socijalistiËketransformacije druπtva. RadniËka partija koja se nalazina razini zadatka potpunog ostvarivanja interesa rad-nika mora biti revolucionarna partija. Stoga je temeljnisrednjoroËni cilj RadniËke borbe : “stvaranje revolucio-narne partije, Ëiji je dugoroËni cilj pridobivanje, organi-ziranje i mobiliziranje hrvatske radniËke klase, kao isvih pripadnika ostalih klasa s kojima dijeli isti cilj ukida-nja kapitalizma i stvaranja socijalistiËkog druπtva zaostvarenje politiËkog projekta socijalistiËke Hrvatske usocijalistiËkoj Europi i svijetu” (Programske osnove Rad-niËke borbe). No, izgradnja revolucionarne partije ni-poπto nije jednosmjeran i linearan proces, posebno neu kontekstu okolnosti prisutnih u Hrvatskoj. IzmeusrednjoroËnog cilja i postojeÊeg stanja moguÊi su i raz-liËiti oblici prijelaznih rjeπenja. To posebno vrijedi zaokolnosti u kojima se sada nalazimo, kada se nepres-tano javlja nuænost mobilizacije najπirih slojeva protivnapada kapitala i nuænost politiËke artikulacije interesaradniπtva, dok se u stvarnosti ove stvari pojavljuju, unajboljem sluËaju, tek u svojim poËetnim oblicima. Tak-vo stanje stvari zahtjeva prevazilaæenje svih oblika poli-tiËkog sektaπtva, te ozbiljan i solidaran rad svih progre-sivnih snaga na ostvarivanju zajedniËkih ciljeva. RadniË-ka borba stoga na dijalog i suradnju poziva sve poje-dince i organizacije koje stoje na naËelima potrebe or-ganiziranja radniËkog i studentskog otpora, posebnouz koriπtenje metoda πtrajkova i blokada uz neposred-no - demokratsko organiziranje, odbacivanja neolibe-ralnog modela i ostvarivanja programa zacrtanih u do-kumentu Hitne mjere za zaπtitu radnika i borbu protivnezaposlenosti i siromaπtva, obaranja politiËke elite,te naËelima anti-imperijalizma i antifaπizma. RadniËkaborba je, takoer, u potpunosti otvorena prema idejiformiranja jedinstvene zajedniËke organizacije koja po-Ëiva na navedenim principima.

Rezolucija organizacije RadniËka borba

((pp))oogglleeddii

133

Uvremenu supremacije tehnike i tehnologije i njihovihdostignuÊa, koja su zapanjila i promijenila svijet juËe-raπnjice, svijet proπlosti, ljudi, navikli na igranje elek-

tronskim aparatima i zurenje u ekrane kao da sve viπe zazi-ru od razmiπljanja, kao da su zaboravili Ëak i nedavnu proπ-lost, opsjednuti jedino sadaπnjoπÊu i najbliæom sutraπnjicom.

Kontinuitet u razliËitosti

A ipak, sve se u posljednjih πest do sedam decenija tolikoizmijenilo, da se danas Ëini gotovo nevjerojatnim, da je mo-gao joπ juËer postojati i takav svijet. Sve se promijenilo, samone ljudsko srce, ljudske strasti, osjeÊanja i teænje, koje su naj-dublje usaene ljudima svih pokoljenja. Pa ma koliko bili raz-liËiti æivoti ljudi, uvjetovani proizvodnjom, koja je ujedno i pro-izvodnja æivota, kako bi neki ustvrdili po MMaarrxxuu, jer ona “uv-jetuje njihovo druπtveno biÊe”, ipak, ono duboko ljudsko uvi-jek ostaje isto, iako u sasvim izmjenjenim uslovima. Promije-nio se naËin æivota ljudi, uæasno ubrzala komunikacija, ljudiputuju i mijeπaju se po svim kontinentima, seoski æivot pro-pada, a gradovi su narasli do nesluÊenih razmjera i joπ Êe ras-ti. No ono suπtinsko ostaje uvijek isto. Ljudi tragaju za isti-nom i za pravdom. Bore se za slobodu. Najbolji se Ëestoupuπtaju u opasnu bitku za πto manje robovanja, za vlastitu,ali i za sreÊu sviju, æele se dovinuti do umjetnosti ili u njoj uæ-ivaju, u neprekidnoj su potrazi za ljubavlju, prisnoπÊu, drugar-stvom. Imaju kolektivne politiËke, druπtvene ili vjerske ritua-le. I joπ uvijek -od doba braÊe GGrraakkhhoo - vodi se ista borba pro-tiv tlaËenja i tlaËitelja, a one iste ideje, koje su inspirirale Fran-cusku revoluciju: sloboda, bratstvo, jednakost, ostaju vrlo da-leko od ostvarenja.

Teπko je i zamisliti da je prije sedamdesetak godina Evro-pa plamtjela u jednom uæasnom ratu, koji je odnio mnogemilione æivota, a da su danas sve zemlje protagonisti tog su-koba u Evropi najbliæi suradnici, partneri i prijatelji. ©toviπe,veÊina bi evropskih zemalja trebala Ëiniti jednu jedinu dræavusa gotovo pola milijarde stanovnika. Nije to tako lako ostva-riti, kao πto je bilo lako stvoriti Sjedinjene Dræave Amerike,koje jedva da imaju neπto viπe od dvije stotine godina posto-janja, iako su momentalno upravo one gospodari globusa,mada na izmaku tog stoljetnog primata. Evropa se upropas-

tila u dva svjetska rata tokom dvadesetog stoljeÊa te joj bezsjevernoameriËkih pozajmica ne bi bilo æivota ni poslije Pr-vog kao ni poslije Drugog Svjetskog rata, πto je pak od SAD-a uËinilo najbogatiju zemlju svijeta. MoÊ ide tamo kamo sekreÊe novac, stara je i neporeciva istina. No moÊ i vlast tro-πe, pa se nekada mlada zemlja u koju su ulagane ogromnenade, nakon velikih pobjeda i bezgraniËne slobode (kapita-la) pretvorila u vlastitu suprotnost. NauËila je vladati svijetom,ali ne πireÊi istinu i pravdu, veÊ laæ i nasilje. ZapanjujuÊem teh-niËkom napretku u SAD bila je upravo razmjerna glupost,koju je ta civilizacija namjerno πirila, zaglupljujuÊi i anestetizi-rajuÊi sve koji bi pali pod njen utjecaj. To je Ëinila novcem, lo-πom primjenom empirijskog promiπljanja, loπom, odnosnolaænom æivotnom filozofijom, loπim i laænim filmskim priËa-ma Hoollywooda, loπom literaturom, nakaradnim ukusom ineprirodnim naËinom æivota u neboderima ili montaænim ku-Êama, ogromnim i stalno rastuÊim veÊim prometom, brzogutanom (loπom) hranom, brzim seksom, jednom rijeËi apo-logijom brzine, brzih promjena i tehniËkih dostignuÊa, te sveveÊim porastom zarada i neprekidnim ubrzanim razvojem,za kojeg se odjednom pokazalo da uopÊe nije istinski pro-gres. Tim basnoslovnim tehnoloπkim napretkom, koji je, isti-ni za volju, stubokom promijenio æivote muπkaraca i æena pri-je svega zapadne, pa i juæne hemisfere i omoguÊio u godi-nama nakon Drugog svjetskog rata stalan ekonomski i dru-πtveni rast, osujeÊena je socijalna revolucija. Zadnja trepere-nja i revolucionarne turbulencije i koprcanja donijela je 1968.te tzv. “olovne godine”, uslijedile u nekim zemljama nakon1968. - godine politiËkog nasilja, atentata i urbane gerile - ko-je nisu dovele ni do Ëega.

Expo

I dok se u ©angaju odræava prva kineska izloæba svjetskihdostignuÊa - Expo- koja ima da dokaæe kako je Kina dostiglai prestigla Ameriku, javlja se parola o “odræivom razvoju”, jerje planet bræe i i teæe ugroæen toliko prenaglim industrijskimi tehnoloπkim napretkom (i zagaenjem atmosfere) negodruπtvenim revolucijama, koje su sve do jedne doæivjele ban-krot. Kaæu da su se u ©angaju na Svjetskoj izloæbi domaÊininaljutili na nizozemski pavoiljon, koji je prikazao male kuÊice

((pp))oogglleeddii

Razmiπljanje i proπlost

Jasna Tkalec

“KonaËno, πto je sve to?©ala? Sve zavjetno, sve πto

smo ljubili, k Ëemu smo teæili,Ëemu smo prinosili ærtve, æivotje obmanuo, historija je obma-nula, obmanula u svoju korist;ona treba ljude kao kvasac, asasvim joj je svejedno, πto Êebiti s njima kad dou k sebi,

ona ih je iskoristila - neka dok-rajËe svoj æivot u domu za in-valide. Sramotno, odvratno!”

Aleksandar Hercen1, “Proπlost i razmiπljanja”


i zelene poljanice s ovËicama ispred njih, dakle nastambe pomjeri Ëovjeka, jer danaπnja Kina - kao i danaπnji bogati arap-ski svijet - najveÊi su apologeti megalomanije i suvremenihtehnologija na svim podruËjima. Oni, uostalom, i æive i boga-te se od njihove primjene. Kinezi æele pokazati da oni mogugraditi bolje i viπe od Amerikanaca i ta ih megalomanija tje-ra da poËine iste greπke koje su veÊ uËinjene u Evropi, a di-jelom i u SAD-u: da razore stare gradske Ëetvrti, da otmu li-vade prirodi i da se sve viπe vinu prema nebu u zgradurina-ma, koje su same za sebe Ëitava naselja sa svim potrebnimmodernom Ëovjeku (ured, stan, bazen, teretana, plesna ikockarska dvorana, shopping i wellness centri) zaboravljaju-Êi da ta manija za ogromnim kao i za zapanjujuÊim tehnolo-πkim rjeπenjima moæda i nije po mjeri Ëovjeka ili, drugaËije re-Ëeno, moæda ne oplemenjuje veÊ osiromaπuje njegovu ljud-sku i misaonu suπtinu. No takva razmiπljanja nisu u modi.

S druge strane pred zemljama i kontinentima koje se uz-diæu i koje Êe prema procjeni nekih nobelovaca godine2050., poput Kine, dostiÊi 40 % svjetskog bruto proizvoda,dok Êe SAD spasti na 15%, a “matora” Evropa na svega 4%,evropski kontinent nema druge buduÊnosti nego da se uje-dinjuje. To nije viπe samo stari napoleonovski san, to je zah-tjev vremena i razvoja, ako ona - od koje je sve krenulo - æe-li uopÊe joπ neπto da znaËi. Evropu u kojoj su nastale moder-ne nacije, ali i nakazni i opasni nacionalizmi, toliko bogatuhistorijom, kulturom, stvaranjem, ali i uniπtavanjem, ratovi-ma, revolucijama i restauracijama te politiËkim i socijalnimzbivanjima, velikim idejama i joπ veÊim zabludama i pogreπ-kama, nije lako ujediniti. Mnogo je bilo lakπe ujediniti sjever-noameriËke dræavice, iako su i one vodile jedan veoma krvavgraanski rat protiv secesije Juga, a uzrok mu je kao i uvijekbio ekonomske prirode: toboænje osloboenje robova ustva-ri je bio zahtjev za slobodnom cirkulacijom radne snage po-treban za dotad nevien industrijski zamah.

Ujedinjenje Evrope

S Evropom je sve mnogo kompliciranije, mada se u jed-nom drugom vremenu, zasad stvari odvijaju daleko civilizira-nije. Meutim uvijek se iza ekonomske i politiËke neophod-nosti, iza slatkorjeËivosti i velikih ideja, krije velika pohlepa ibezduπno tlaËenje slabijih i slabih te neuniπtiva volja za supre-macijom. Balkan docet.

SebiËna je i uska Evropa malograana, koji su uvijek bilisupstrat najcrnje reakcije, joπ je gora Evropa velikih bogatsta-va, koja niπta ne vide i ne æele da vide pred sobom osim mo-guÊnosti vlastitog umnaæanja i potvruju staru poslovicu ka-ko apetiti s jelom rastu, dok Evropa radnika - ili reËeno rjeË-nikom “bivπih” - Evropa radnih ljudi, Evropa proletarijata, ma-da u istoj zajednici, ostaje vrlo razjedinjena i teπko nalazi za-jedniËki jezik, iako bi joj interesi u krajnjoj konsekvenci mora-li biti, a i jesu, zajedniËki.

Evropa prosvjetitelja, Evropa iluminista, koji su zapalilibaklju πto Êe planuti revolucijom , Evropa umjetnika, mislila-ca, pjesnika, boraca i stradalnika, Evropa genijalnih vizionarai izumitelja danas je priliËno pusto i nijemo mjesto. Generaci-ja heroja prokuπanih u ratu siπla je s pozornice, generacija“kapetana industrije” koji su bili veliki gazde, ali i veliki stva-raoci i tegljaËi industrijskog razvitka kako vlastite zemlje takoi okolnih zemalja, takoer je otiπla u historiju. Ostarjela Evro-pa prihvaÊa sve poroke πto joj nude gospodari imperija i pos-

luπno se daje lobotomirati od svog vambraËnog Ëeda - Sje-verne Amerike - i od kontinenta velikana postala je kontinen-tom kramara. UveÊavπi vlastite domove, vlastite ulice i autos-trade, ona kao da je smanjila svoje duhovne kapacitete, osi-romaπila interese, zaokupljena glupim, prizemnim zanimaci-jama skuËila vlastita poimanja, uËinila trivijalnim aspiracije,plitkima teænje i snove te omoguÊila kolosalni trijumf vulgar-nosti. A sve to u Ëasu kad je komunikacija postala munjevi-tom, brza i ugodna putovanja u daleke krajeve i zanimljivezemlje dostupna svima, kad je stvorena nova arhitektura, igraevinski materijali -sve do prozirnog cementa- automobi-li i kuÊanski aparati pretvoreni u dio domaÊeg pejzaæa, do-movi postali toplim ili ugodno ohlaenim uz muziËku kulisui permanentnu TV razonodu, roditelji osloboeni strepnje zaæivot djece, dok je istovremeno priliËno produæen æivot starihpokoljenja.

No za sve nabrojeno neophodan je novac i zaraditi ga pos-tao je jedini interes Evropljana, jedini imperativ suvremenogæivota, a na sve ostalo i na ostale dijelove svijeta, gleda sekao na æive slike plazma televizora u dnevnom boravku. Onepruæaju nove uæitke i nove moguÊnosti rada i zarada, a dase pri tom i ne pomiπlja na udubljivanje u suπtinsku zbilju ze-malja i svijeta kroz koje se juri i protrËava kao u maratonskojtrci. Najvaæniji je iskljuËivo maraton zarade, sve drugo je ne-vaæno, drugorazredno, nije vrijedno produbljivanja i uosta-lom nije “in” baviti se takvom vrstom razmiπljanja, jer su in-teresi i æivot usmjereni drugaËije. JuËeraπnjica je smetnuta suma, a historija se deformira prema momentalnoj politiËkojsvrsi. I realni predmeti i apstraktni pojmovi sluæe samo za jed-nokratnu upotrebu. Zatim se odbace, kako bi se proizveli no-vi, stvarni ili virtualni - potpuno svejedno, da bi i ti ubrzo zavr-πili na smetliπtu.

Ipak, ne samo zato πto je “historije uËiteljica æivota” (od ko-je nitko naæalost nikada niπta ne nauËi, kako je gorko primi-jetio GGrraammssccii i HHeeggeell prije njega) proπlost se ne moæe zane-mariti; ona je neophodna da bi se shvatila sadaπnjost, jer onaæivi s nama, ona je urasla u nas i iz nje su izrasle i izrastajunove, buduÊe generacije. Evo πta o tome kaæe jedan od rijet-ko mudrih Evropljana, marksistiËki profesor historije obrazo-van na Cambridgeu, Ëlan Britanske akademije i po mnogimanajveÊi æivuÊi povjesniËar - EErriicc HHoobbssbbaawwmm22:

“Za nekoga moje starosti æiveti u dvadesetom veku bila jejedna apsolutno jedinstvena lekcija o uticaju istinskih istorij-skih sila. Za trideset godina posle drugog svetskog rata sveti to kako je izgledalo æiveti u njemu promenilo se bræe i te-meljitije nego u bilo kom periodu srazmerne duæine u ljud-skoj istoriji. Oni stari kao ja …su prva generacija ljudi koji sustvarno æiveli kao odrasli ljudi pre neobiËnog lansiranja sve-

EErriicc HHoobbssbbaawwmm

135((pp))oogglleeddii

mirskog broda kolektivnog ËoveËanstva u orbite nezapam-Êenih druπtvenih i kulturnih prevrata, koje svet danas doæiv-ljava. Mi smo prva generacija koja je doæivela istorijski trenu-tak kad su pravila i konvencije, koje su povezivale ljudska bi-Êa u porodice, zajednice i druπtva, prestala da deluju. Ako æe-lite da znate kako je to izgledalo, samo mi moæemo to davam kaæemo. Ako mislite da moæete da se vratite nazad, mimoæemo da vam kaæemo da to ne moæe da se uradi…

Poπto je identitet definisan protiv nekog drugog , on po-drazumeva da se ne identifikuje s drugim. To vodi u katas-trofu. To je razlog zaπto interna historija neke grupe napi-sana samo za neku grupu -crnaËka historija za crnce, gayza homoseksualce, feministiËka samo za æene, ili bilo kojaetniËka ili nacionalistiËka istorija ne moæe zadovoljiti, Ëakkada je viπe od politiËki pristrane verzije jedne ideoloπkepodsekcije ili πire identitetske grupe. Nijedna identitetskagrupa, koliko god bila velika, nije sama na svetu; svet se nemoæe izmeniti kako se njoj dopada, niti se to moæe uËinitis proπloπÊu.

To je posebno nuæno istaÊi na poËetku novog veka, u do-ba posledica kratkog dvadesetog veka. Dok se stari reæimiraspadaju, dok stari politiËki oblici iπËezavaju i nove se dræa-ve umnoæavaju, manufaktura novih istorija, koje treba daodgovaraju novim reæimima, dræavama, etniËkim pokretimai identitetskim grupama, postaje globalna industrija. Dokljudska glad za proπloπÊu raste u jednoj eri planiranoj kaotrajni prekid sa proπloπÊu, medijsko je druπtvo hrani izmiπlja-njem verzija proπlosti za bioskop, “nasleem” i tematskimzabavnim parkovima u pomodnim drvenim kostimima. »aku demokratijama, gde autoritarna vlast viπe ne kontroliπe πtase moæe, a πta se ne moæe kazati o proπlosti i o sadaπnjosti,ujedinjene snage grupa za pritisak, ili pretnje naslovnicama,nepovoljnim publicitetom ili Ëak javnom histerijom, nameÊuizbegavanje, Êutanje, ili javnu autocenzuru zbog “politiËki ko-rektnog”.

Spreman sam da priznam, sa æaljenjem, da LLeennjjiinnoovvaaKominterna nije bila tako dobra ideja, niti je - ovaj put bezteπkoÊa, jer nikada nisam bio cionista - to bio projekt jevrej-ske nacionalne dræave TTeeooddoorraa HHeerrzzllaa. Bolje bi bilo da jeHerzl ostao uvodniËarska zvezda Neue Freie Presse. Ali akome pitate da se nosim sa tezom kako poraz nacionalsoci-jalizma nije vredeo 50 miliona mrtvih i bezbrojnih uæasaDrugog svetskog rata jednostavno to ne bih mogao. Gle-dam unapred na ameriËko svetsko carstvo, Ëije su dugoroË-ne πanse slabe, sa viπe straha i manje entuzijazma nego πtogledam unazad, na rezultate Britanske imperije, kojom jeupravljala zemlja, Ëija ju je skromna veliËina πtitila od mega-lomanije...

Ipak nemojmo se razoËarati u vremenima nezadovoljstva.Joπ je potrebno osuivati druπtvenu nepravdu i boriti se pro-tiv nje. Svet neÊe sam od sebe postati bolje mesto.”

Uzaludne ærtve

Tako historiËar. No ne treba zaboraviti da su historiËari uneËemu sliËni lijeËnicima-patolozima: oni seciraju minule do-gaaje kao patolozi mrtvo tijelo, traæeÊi uzroke bolesti i smr-ti. No tijelo je hladno, proπlost se dogodila, leπ je beæivotan -on viπe ne osjeÊa bol. Bol, patnju, znoj i suze, osjeÊali su pro-tagonisti dogaaja, kao πto je fiziËko stradanje protresalo æi-vo tijelo, mrvilo duπu, oduzimalo joj senzibilitet, gotovo za

sve drugo, osim za vlastite muke. Protagonisti historijskih do-gaaja lili su vlastitu krv, gubili vlastite i tue æivote, patili i na-nosili patnje svojim idejama i postupcima, kao i svojim zablu-dama i greπkama. Nanosili su bol i patnju i onda kad su ra-dili pravo i bili u pravu, jer kako je rekao LLeennjjiinn: “Revolucijanije πetnja Azurnom obalom”, pa Ëak je i evolucija tegobnai puna suprotnosti kao i svako odrastanje. Ljudski je æivot kra-tak, u mladosti ljudi bivaju poneseni idealima i idejama svo-ga vremana: uslovljeni sredinom, dogaajima, sticajem okol-nosti, oni se opredjeljuju ili hrle i hrupe u borbu, u okrπaj, naj-ËeπÊe duboko vjerujuÊi, nesebiËno se ærtvujuÊi i spremnopodnoseÊi iskuπenja. Naravno, veliki broj ostaje po strani, naj-ËeπÊe ne zbog sumnje, veÊ iz mlakosti i fiziËke ili umne inert-nosti, ili jednostavno iz straha, ali zar su to ljudi?

I dok ovi drugi æivotare i mijenjaju se po inerciji, oni prvi iliginu, propadaju, ili πto je katkada joπ teæe, kako je s gorËi-nom primjetio KKrrlleeææaa “…doæivljavaju ostvarenje vlastitih ide-ala”, πto je najËeπÊe veoma razoËaravajuÊe. KKrrlleeææaa je aludi-rao na izjalovljene nade, koje su uvijek daleko veÊe od onogπto pokaæe i pruæi realni æivot, kad cilj bude dostignut.

No joπ je gore, kad se nade slome, kad sve propadne, kadse ærtve Ëine uzaludne, sve postignuto bude sruπeno, a bu-duÊnost izgleda jedino kao razoËaranje i tama. O takvom jevremenu pisao Aleksandar Hercen nakon revolucionarne1848. godine u Evropi, koja je urodila opÊim porazom revo-lucija i restauracijom nakaradnih reakcionarnih ili diktatorskihreæima, u kojima je sloboda πtampe, govora i udruæivanja bi-la dokinuta, mnogo ljudi pogubljeno, joπ viπe otjerano u tam-nice i prekomorske zemlje, da ih smakne suha giljotina.Mnoge je nade pobudila februarska revolucija u Parizu1848, da bi sve potonulo u junskom pokolju na pariπkim uli-cama, nakon kojega su revolucionarni pokreti skrπeni u svimevropskim zemljama. Mnoπtvo se politiËkih izbjeglica kovitla-lo Evropom, Sardinskom kraljevinom i Belgijom da bi konaË-no naπlo utoËiπte u Engleskoj ili Americi. Teπko je bilo razo-Ëaranje revolucionara i naprednih umova Evrope nakon teburne i krvave godine.

Mazzini, Garibaldi, OOrrssiinnii te PPiiaannoorrii i PPiissaaccaannee33, velikomnoπtvo Nijemaca (i MMaarrxx i EEnnggeellss) i Rusa vrzmalo se Evro-pom slomljena srca i propalih nada. Ipak, nije sve bilo uza-lud. Iz tih se burnih dana rodio “KomunistiËki manifest”, Ga-ribaldi i Mazzini ponovo se zbliæili, πto Êe uroditi slavnom eks-pedicijom hiljadu crvenih koπulja, koja je oslobodila Siciliju iNapulj burbonske dinastije i ujedinila Italiju (naæalost pod Sa-vojcima). AAlleekkssaannddaarr IIII. Êe ipak morati (dvanaest godina kas-nije) ukinuti kmetstvo, dok su Habsburgovci kao kompenza-ciju za WWiinnddiisscchhggrraaeettzzoovvee i JJeellaaËËiiÊÊeevvee pokolje po BeËu, Mila-nu i Peπti (i krvavo guπenje seljaËkih nemira, ukljuËujuÊi odstrane „velikana“ JJeellaaËËiiÊÊaa u Hrvatskoj) morali to uËiniti od-mah. Nikad se mnogo ne izgubi, a da se bar neπto ne dobi-je i nikad se ne dobije mnogo, a da se bar neπto ne izgubi.To su kruti zakoni historije i s nuænom distancom oni su vid-ljivi u svim historijskim dogaanjima. A dogaaji su uvijekdramatiËni, katkad tragiËni, najËeπÊe krvavi i ostavljaju duboktrag na svojim protagonistima. O tome piπe Hercen u tri to-ma knjige “Proπlost i razmiπljanja”. Taj davni tekst - napisanprije viπe od sto i pedeset godina - Ëesto se Ëini kao da je pi-san danas i o danaπnjim ljudima. Sve se promijenilo, svijet jeneusporedivo drukËiji, samo su karakteri, ponaπanja i reagi-ranja ljudi na nadu, na radost i na uspjeh kao i na poraz, naslom, na bol, na gubitak iluzija i nadanja, na restauraciju i na-


zadovanje, ostali isti i dan danas. O tome svjedoËeHercenove rijeËi.

“Samo historija se ne vraÊa; æivot je bogattkanjem, nikada mu ne treba staro ruho.Sve su obnove, sve restauracije uvijek bi-le maskerade. Vidjeli smo dvije: niti su selegitimisti vratili vremenu LLuujjaa XXVVII., ni re-publikanci Thermidoru: ©to se jednom zbi-lo, jaËe je od pisma - ne moæe se izbrisati”.

“Pomirbe su, uopÊe, moguÊe samo onda,kad su nepotrebne , tj. kad je proπla liËna oz-lojeenost ili kad su se zbliæila miπljenja i ljudi samiuvidjeli da nema razloga za svau”.4

“»itav je moral sveden na to da onaj koji nema, morasvim sredstvima sticati, a onaj koji ima - Ëuvati i poveÊavatisvoj imutak; zastava koja se diæe na trænici, kad poËinje tr-govanje postala je bojni stijeg druπtva. »ovjek je de factopostao pripadnost vlasniπtvu; æivot se svodi na stalnu bor-bu za novac.5

“PolitiËko pitanje postaje od 1830. iskljuËivo pitanje gra-ansko, a vjekovnu borbu izriËu strasti sloja na vlasti. Æivotje postao burzovna igra, sve se pretvorilo u mjenjaËnicu i utrænice; novinske redakcije, izborne skupπtine, komo-re…Englezi su toliko navikli sve svoditi na svoje kramarskonazivlje da nazivaju svoju staru anglikansku crkvu - OldShop. Sve su se stranke i frakcije razdijelile u graanskomsvijetu na dva tabora: na jednoj su strani graani vlasnici,koji uporno odbijaju da napuste svoj monopolni poloæaj, ana drugoj neimuÊni graani, koji im hoÊe da istrgnu iz ru-ku njihov imetak, ali nemaju snage, pa je tako na jednojstrani skupnost, a na drugoj ovisnost.

Parlamentarna vladavina nije ono πto proizlazi iz volje na-rodnih osnova anglosaksonskog Common lawa- ona je naj-kolosalnije vjeveriËje kolo na svijetu…Na Ëitavoj evropskojsuvremenosti duboko leæe dvije crte, koje vidljivo proizlazeiz kramarske tezge: s jedne strane licemjerstvo i neiskre-nost, s druge isticanje i étalge. Pokazati ljepπu stranu robe,kupiti u pola cijene, smeÊe proglasiti remek-djelom, formubivstvom, izdavati se za neπto, mjesto biti neπto, ponaπati sepristojno, mjesto ponaπati se dobro, Ëuvati vanjsku respek-tabilnost mjesto unutarnjeg dostojanstva.”

Uvjereni u pobjedu, oni su proglasili temeljem novogadræavnog poretka opÊe pravo glasa. Ta im je aritmetiËkazastava bila simpatiËna, istinu je odreivalo zbrajanje…Re-publiku su Francuzi pretvorili u puku rijeË, jer je nisu voljeli.Tko poπtuje istinu, da li Êe taj pitati za miπljenje sluËajnogprolaznika? ©to bi se dogodilo da su KKoolluummbboo ili KKooppeerrnniikkstavili na glasanje Ameriku ili okretanje zemlje?6”.

Da li je ovome potrebno dodati neπto?11884488..“Od vremena SSookkrraattoovviihh ljudi nisu postali pametniji, nisu

postali pametniji ni od vremena GGaalliilleejjeevviihh, postali su samositniji”.

“Graanstvo se okoristilo radom (genija) i oslobodilo nesamo careva, ropstva, nego i svih druπtvenih stega, osim ulo-ga, potrebna da unajmi vladu, koji Êe ga braniti.

Od protestantizma ono je uËinilo svoju religiju - religiju ko-ja izmiruje svijest krπÊanina s zanatom lihvara.”

BBoorrbbaa“Na drugoj strani rijeke na svim su se prilazima i ulicama

gradile barikade. Joπ su mi pred oËima ti namrπteni ljudi ka-

ko dovlaËe kamenje, pomagala su im djeca, æene.Na jednu barikadu, zacijelo dovrπenu, uspeo se

mlad politehniËar, zasadio u nju barjak i zapje-vao tihim, bolno-veliËanstvenim glasom mar-seljezu; svi na radu su je prihvatili, i zbor tevelike pjesme, oreÊi se iza kamene barika-de, osvajao je duπu…Joπ uvijek je zvonilo nauzbunu…Meutim je preko mosta prodrn-

dala artiljerija”.“Joπ je u to vrijeme bilom moguÊe sve spri-

jeËiti, tad je joπ bilo moguÊe spasiti revoluciju,slobodu Ëitave Evrope, tad je joπ bilo moguÊe pomi-

renje. Tupa i nesposobna vlada nije to znala izvesti, reakci-ja je traæila krv, odmazdu za 24 februara, i u nacionalnojgardi naπla izvrπioce…”

“UveËer 26 juna 1848. zaËuli smo nakon pobjede reakci-je nad Parizom pravilne plotune u kratkim razmacima. ”Pato strijeljaju” - rekli smo u jedan glas i okrenuli se jedan oddrugoga. Pritisnuo sam Ëelo na staklo prozora. Za takve mi-nute Ëovjek zamrzi desetak godina, osveÊuje se Ëitav æivot.TTeeππkkoo oonniimmaa kkoojjii oopprraaππttaajjuu ttaakkvvee mmiinnuuttee!”7.

Vrijeme koje æivimo zaista malo πta ima dodati Herceno-vim rijeËima…

1 Aleksandar IvanoviË Hercen, (1812. -1879.). Pisac i revolucionar.Van-braËni sin imuÊnog ruskog plemiÊa Jakovljeva i njemaËke guvernante,odgojen je u kuÊi oca vlastelina i strica senatora kao posvojËe. Nasto-janja i ærtva dekabrista duboko se usjekla u duπu Hercena joπ u djeti-njoj dobi i inspirirala Ëitav njegov æivot. Rano zavrπivπi univerzitet pri-padao je krugu mladih obrazovanih Petrograana, koji su bili zanese-ni idejama socijalista-utopista, Francuske revolucije i ustavne republi-ke. Prognan u dvadeset drugoj godini u Perm i Vjatku, vratio se po-novo u Petrogad, no ponovno je izgnan u Niænji Novgorod. Tajno do-lazi u Petrograd da bi oteo Nataliju Aleksandrovnu, kojom se æeni us-prkos zabrane vlasti. Godine 1847. napuπta Rusiju i boravi u Rimu,gdje s MMaazzzziinniijjeemm i OOrrssiinniijjeemm sudjeluje u neuspjelom pokuπaju oslo-boenja Rima 1848., koji je predvodio GGaarriibbaallddii. Za vrijeme njegovogboravka u Rimu revolucija je pobjeivala. Na glas o februarskoj revo-luciji odlazi u Pariz i prisustvuje njenom slomu. Na poraz revolucionar-nih nada nadovezuje se i Hercenova liËna tragedija: U nesreÊi na mo-ru gubi majku i sina Kolju, a æenu mu pokuπava zavesti WWaaggnneerroovv pri-jatelj, badenski kvazi pjesnik i laæni revolucionar HHeerrwweegghh, kojem jeHercen velikoduπno ustupio stan u vlastitoj kuÊi i posudio golem no-vac. Skandal je sprijeËen, ali je dopro do Mazzinija, Garibaldija, i osta-lih karbonara te njemaËkih i ruskih emigranata, koji su se umijeπali udogaanja. Sve je to, nakon poroda djeteta, koje nije poæivjelo, dotu-klo Hercenovu æenu Nataliju. Ona umire u Nici, a ispraÊaju je u grobosirotjela te iste 1848. Godine, Garibaldijeva djeca. Hercen je poredromana i opseænog djela “Proπlost i razmiπljanja” izdavao i revolucio-narni Ëasopis “Polarna zvijezda”, Ëiji je simbol bio pentagram-odnos-no zvijezda petokraka: Svaki je krak simbolizirao po jednog od pet ob-jeπenih dekabrista.

2 Eric Hobsbawm, Interesantna vremena, CID, Podgorica, 2005. str.377-379.

3 Karbonari, suradnici Mazzinija i Garibaldija, poginuli straπnom smrÊu.Pisacane se pokuπao iskrcati u Napulju s talijanskom zastavom i revo-lucionarnim idejama, ali ga je, kao i njegovu posadu mladih ljudi, po-bila vojska burbonskog kralja. Orsini, neobiËno lijep potomak ËuveneplemiÊke porodice, bacio je pakleni stroj pod koËiju Napoleona III, aliga nije usmrtio. Giljotiniran je u Parizu, a Napoleon je III naredio da senjegova glava rastopi u kiselini, kako bi sprijeËio stvaranje kulta ærtve.Ipak se Napoleon III prestraπio te je u treÊem ratu za ujedinjenje Itali-je nastupio protiv Austrougarske, a na strani Savojaca i Garibaldija. Pi-anori je poginuo uz Garibaldija. U Hercenovom opisu tih ljudi, njiho-vog obrazovanja i ponaπanja, kao i izvjesnog fanatizma i spremnostina ærtvu, nemoguÊe je ne vidjeti izvjesne sliËne crte s nekim crvenimbrigadistima tipa Curcio, Morucci ili Moretti. Moæda je neminovno dase u zemlji u kojoj je utjecaj pape tako ogroman javljaju u raznim ge-neracijama i revolucionari “oËaja” takvog tipa.

4 Aleksandar Herzen “Proπlost i razmiπljanja” str. 143.5 Ibidem, str.330-331.6 Ibidim, str. 331.7 Ibidem, str. 409.

137((pp))oogglleeddii

Privatizacije, koje su se odvijale u Hrvatskoj u posli-jednjih 20-tak godina prema donesenim zakonima,uzrokovale su brojne nepravde uËinjene ovom na-

rodu. A Ëak ni brojne povrede zakona u toj sferi nisuuopÊe sankcionirane.

U nekim sredinama se kod nas pokuπava proguratijedna vrsta radniËkog dioniËarstva prema modelu ESOP-a, dok je u nekima to veÊ i realizirano. ©to nam ta vrstadioniËarstva Ëesto ustvari donosi?

DioniËarstvo - tekovina kapitalistiËkog sustavaZamjenom socijalistiËkog sustava s kapitalistiËkim, na-

πa je zemlja izmeu ostalog usvojila i sustav vlasniπtvaveÊih tvrtki na principima jedne od najveÊih tekovina ka-pitalizma, dioniËarstva. Postoji i burza, gdje se slobodnoprodaju i kupuju dionice raznih tvrtki, itd. No, πto se kri-je u pozadini svega?

Obmana prvaU nekadaπnjem - socijalistiËkom sustavu, tvrtke koje

nisu bile privatne nazivale su se druπtvenim, pri Ëemu suzapravo zaposlenici bili zakonski vlasnici tvrtki, koji su izsvojeg dohotka izdvajali i ulagali u tvrtku i tako ostvari-vali rast, razvoj, napredak i opstanak tvrtke. Iako su za-posleni radnici bili pravi vlasnici tvrtke, socijalistiËki poli-tiËki sustav svojom politiËkom regulativom im nije daoapsolutno pravo upravljanja tvrtkom, nego je ono bilopriliËno ograniËeno, a ponekad i dosta formalno, dok sustvarni upravljaËi bile politiËke strukture preko podobnihpojedinaca delegeranih iz svojih politiËkih redova.

Promjenom politiËkog sustava u zemlji 1990. godinedræavna vlast viπe nije pravno mogla utjecati na mnogo-brojne tzv. druπtvene tvrtke u zemlji, jer su one bile ne-ovisni gospodarski subjekti u vlasniπtvu zaposlenika, paje ista namjerno zamijenila teze: umjesto nedoreËenih inejasnih upravljaËkih prava vlasnika tvrtki u bivπem poli-tiËkom sustavu, proglasila je da su nedoreËena i nejasnavlasniËka prava zaposlenih u tvrtkama. Ovakvom zamje-nom teza (najobiËnijom obmanom ljudi) su sve druπtve-ne tvrtke (tj. tvrtke u vlasniπtvu zaposlenika) donesenimzakonima proglaπene dræavnim, πto zapravo znaËi uvlasniπtvu politiËke elite na vlasti (kopirajuÊi pri tom pos-

tupke nekih “socijalistiËkih” zemalja IstoËnog bloka,gdje su tvrtke stvarno i bile dræavne, iako su neke od tihzemalja usvojile pravedniji sustav razdiobe dionica unu-tar druπtva). Takvim postupkom je dræavna vlast zapra-vo izvrπila nacionalizaciju radniËkih tvrtki, i to upravo onavlast koja je najviπe kritizirala opÊu nacionalizaciju socija-listiËke dræave nakon II svjetskog rata.

Obmane u nizuKada politiËke strukture vlasti postaju vlasnici tako

ogromnog nacionalnog bogatstva, koje mogu prelas-kom na kapitalistiËki sustav privatizirati, tada je svakomejasno kakve zakone moæe vlast donijeti i kakva privatiza-cija dræavnih tvtki moæe uslijediti. ©to se sve dogaalo uprocesima privatizacije u posljednjih dvadesetak godinasvi znamo kroz brojne afere i uniπtavanja tvrtki za raËunbogaÊenja pojedinaca.

Ljudi okrivljuju neposredne sudionike tih afera, πto jepotpuno neprimjereno, jer je zapravo pogreπna procje-na dogaaja. Naime, ti ljudi rade samo ono πto im zako-ni omoguÊuju. Glavni krivci za veÊinu negativnosti u gos-podarstvu su politiËke strukture vlasti koje su donijele za-kone, te uspostavljaju i omoguÊuju takav sustav, u ko-jem svatko na vlasti i oko njih moæe raditi πto hoÊe, bezikakvih posljedica. VladajuÊe pak strukture putem javnihmedija trajno manipuliraju ljudima, bombastiËno iznose-Êi u javnost periferne dogaaje, a prikrivajuÊi suπtinu dje-lovanja vlasti i trajno obmanjujuÊi ovaj narod.

Afere u nizuNije uopÊe potrebno nabrajati krupne afere u privati-

zacijskom ciklusu u posljednjih dvadesetak godina, jer ihje bilo bezbroj. No, postoji Ëitav niz dogaaja za koje jav-nost uopÊe ne zna, jer se odvijaju u tiπini i bez prisustvajavnih medija.

‘Ilegalni’ vlasniciIako je kod nas sve ureeno zakonima, kao i u svim

drugim “ureenim” zemljama, mnogo smo puta suoËe-ni s namjernim ili sluËajnim nedoreËenostima zakona, alii s krπenjima zakona, a da za to nitko ne odgovara, jerne funkcionira pravna dræava (sluËajno ili namjerno?

OOTTUU––IIVVAANNJJEE IIMMOOVVIINNEE

Privatizacije i dioniËarstvo

Stjepan ©aban

138

Prema zakonu o vrijednosnim papirima tvrtka moæevrπiti spajanje vlastitih dionica, tako da njihova nominal-na vrijednost bude jednaka onoj, od kojih je nastala spa-janjem. No, dogaa se i to da neka tvrtka spoji dionice,Ëija je nova nominalna vrijednost spojenih dionica manjaod onih koje su spajane. To se normalnim jezikom nazi-va kraa, ali nikakvih posljedica za takvu krau nemajupoËinitelji takve krae. Pravna je moguÊnost, da tuæitepoËinitelja sudu privatnom tuæbom.

Vlasnici tue imovineSvi, koji rade u dræavnim tvrtkama znaju o neograni-

Ëenoj vlasti i moÊi uprava tih tvrtki, ali znamo i to da suone ovisne o politiËkoj promjeni vlasti u dræavi, a i o mo-guÊoj privatizaciji putem burze ili javnog natjeËaja. Tonjima nikako ne odgovara, pa se trude svim silama, danakon preuzimanja upravljaËke pozicije u tvrtki osigura-ju sebi neovisnost o politiËkoj vlasti dræave, a time i svo-ju trajnu poziciju u upravi.

Za neovisnost o politiËkoj vlasti i zaobilaæenje praveprivatizacije tvrtke, koja im zbog nekompetentnosti si-gurno oduzima upravljaËku poziciju u tvrtki, oni se sluæeraznim smicalicama, toboæe πtiteÊi dræavnu imovinu.Kao primjer moæemo navesti jednu takvu tvrtku, koju jevlast æeljela privatizirati putem burze, za πto ju je pret-hodno trebalo restrukturirati, tj. dovesti je u pozitivnoposlovanje u cjelini i onda plasirati dionice na burzu. Zaozbiljan posao restrukturiranja angaæirana je jedna vrlougledna inozemna konzultantska tvrtka, koja je izvrπiladetaljnu analizu svake njene interne tvrtke u pogledutroπkova i perspektive træiπta, s osnovnim ciljem, da sva-ka interna tvrtka mora realizirati dobit u najmanjem iz-nosu od 10%. One interne tvrtke, za koje se to ne moæeu narednom razdoblju osigurati, treba likvidirati. Upravakrovne tvrtke je u takvom pristupu uvidjela ozbiljnuopasnost da se restrukturiranjem tvrtka moæe stvarnodovesti u vrlo dobru poziciju i putem burze brzo privati-zirati, πto znaËi da bi oni sami sebi dali otkaz zbog svo-je nekompetentnosti. Radi toga je hitno otkazan vanjskikonzultant, zbog navodno nerealnih ciljeva u restruktu-riranju, kako bi ostavili tvrtku u dræavnom vlasniπtvu, da‘baulja’ πto dulje vrijeme, te kako bi uprava i dalje ‘ved-rila i oblaËila’ tuom imovinom i traæila brojne drugemoguÊnosti svog opstanka.

Za to im se ukazala jedna izvanredna prilika, koja je ikod nas u jedno vrijeme postala popularna, a to je tzv.radniËko dioniËarstvo prema modelu ESOP-a (EmployeeStock Ownership Plan).

Model privatizacije putem radniËkog dioniËarstva iz-gleda za uprave takvih tvrtki priliËno povoljan. Naime,prodajom dionica internih tvrtki radnicima tih tvrtki, sku-pio bi se novac na razini krovne tvrtke, kojim bi se mo-gla promijeniti vlasniËka struktura krovne tvrtke otku-pom njenih dionica od dræave, a dræava bi izgubilaupravljaËka prava nad krovnom tvrtkom veÊ sa 25% + 1dionicom u radniËkim rukama. Time prestaje tutorstvodræave nad upravom tvrtke, jer ona postaje privatna, Ëi-me uprava postaje neovisna o politiËkoj vlasti, i time osi-gurava svoj trajan poloæaj. To bi se realiziralo osniva-njem posebne interne tvrtke ESOP, gdje bi se prikupilepotrebne radniËke dionice otkupljene od dræave. No ima

li tu opasnosti od stvarnog upravljanja radnika, koje bimoglo ugroziti upravu? Sigurno da nema, jer bi veÊinskivlasnik internih tvrtki i dalje bila sada privatna krovnatvrtka zadræavπi veÊinski udio, tako da bi uprave internihtvrtki i dalje postavljala uprava krovne tvrtke kao veÊin-ski vlasnik. Sve bi bilo neovisno o dræavi, a ovisno o upra-vi krovne tvrtke. Uprava bi postavljala sama sebe i uprav-ljala sa svime.

Ovakva privatizacija s radniËkim dioniËarstvom ima joπËitav niz prednosti iz perspektive kapitalista pred ostalimnaËinima privatizacije:

Kao prvo, za ovakvu privatizaciju nema rezervacije fi-nancijskih sredstava.

Kao drugo, uprava krovne tvrtke odmah dolazi doogromnog novca kako za otkup dræavnih dionica krov-ne tvrtke, tako i za ciljane dokapitalizacije u internimtvrtkama.

TreÊe, krovna tvrtka kredit za otkup dræavnih dionicaotplaÊuje dividendom svojih elitnih internih tvrtki, a veÊi-na radnika Êe svoje kredite za kupovinu dionica otplaÊi-vati bankama, kao i svaki drugi kredit zbog slabe divi-dende.

»etvrto, sindikat, koji u suπtini podræava radniËko dio-niËarstvo, time zapravo podræava upravu.

Peto, za loπe poslovanje internog dioniËkog druπtvakrivi su si sami radnici i sami snose posljedice loπeg sta-nja. Za dobro poslovanje ode im dividenda na otplatudionica.

©esto, ako bi radnici internog dioniËkog druπtva æelje-li daljnim otkupom dionica preuzeti upravljanje svojomtvrtkom, krovna bi tvrtka jednostavnom dokapitalizaci-jom opet osigurala veÊinska upravljaËka prava.

Joπ jedna obmana?RadniËko dioniËarstvo svakako je mnogo bolje nego

πto je dosadaπnji sustav dræavnog vlasniπtva bez pravogvlasnika, a da li Êe i naπa stvarnost biti takva, to je neiz-vjesno, jer osnovni cilj ovakve privatizacije nije osiguranjeegzistencije i napretka tvrtke, nego iskljuËivo odræanjeuprave krovne tvrtke na vlasti za realizaciju svojih osob-nih ciljeva. Kao πto znamo, ovo bi bila veÊ treÊa po reduprivatizacija imovine u dræavnim tvrtkama, prodajomdionica istim onim vlasnicima kojima je svojevremenojednostavno oduzeta.

Da li je na pomolu samo nova obmana, ili je to moæ-da ipak napredak prema demokratskom upravljanjuekonomijom, to Êe se vidjeti u praksi. A dotle Êe sve bi-ti prema tezi naπih ‘bossova’: tko preæivi - preæivi.

Postoji li zabrinutost?Za navedene pojave u privatizaciji i manipulacije s dio-

nicama zabrinuti su samo pojedinci koji su shvatili svusuπtinu obmana, bilo od strane politiËkih struktura vlas-ti, bilo pak onih kojih se to samo osobno tiËe (upravatvrtki), iz bilo kojih razloga.

Drugi subjekti naπeg druπtva u cjelini ne mogu ni bitizabrinuti, jer nisu ni zainteresirani baviti se nekima dru-gima, jer su okupirani svojim osobnim interesima. ObiË-ni ljudi nisu ni svjesni zaπto se sve to dogodilo, jer su go-tovo uvjereni (ili su ih uvjerili) da vjerojatno niti nije mo-glo biti drukËije.

((pp))oogglleeddii

139

Ugledni hrvatski filozof Milan Kangrga (1923. -2008.) je istaknuo: “©to se pak same Europe ti-Ëe, postoji i ‘druga strana medalje’. Ni ta Euro-

pa - daleko od toga da bi je trebalo glorificirati! - nije,naime, svagda bila, niti uvijek jest na nivou onoga πtosmo ovdje nastojali ocrtati i πto smo nazvali ‘europ-skim duhom’. Ili drugaËije reËeno: ni ona nije uvijekdosljedno na nivou svog vlastitog principa! »estoupravo suprotno! Ni naπa ‘æarka æelja’ da se ‘pribliæi-mo Europi’ nema neke ‘aureole svetosti’. No, valja na-glasiti da ta Europa, sa svojim graansko-kapitalistiË-kim ustrojstvom, u kojemu je (super) profit osnovnadruπtveno-ekonomska kategorija, dobro zna svojevlastite - prije svega, dakako, materijalne - interese,kojima Êe u danom Ëasu podrediti i ‘neukusno’ pod-vrgnuti sve moguÊe ‘lijepe i visoke demokratsko-hu-manistiËke’ principe, na koje se inaËe javno Ëesto po-ziva i zaklinje. Tako Êe npr. vrlo mirno i posve ravno-duπno, posve ‘demokratski nezainteresirano’ proma-trati brutalno uniπtavanje Vukovara, pucanje topovi-ma po Dubrovniku, masovna ubojstva stanovnika Sre-brenice, ili diluvijalno srpsko iæivljavanje u pucanju naSarajevo, kao i ameriËko bombardiranje Beograda,odnosno Srbije…da ne nabrajamo sve druge zloËine.

S druge, pak, strane, naπa Êe ‘demokratska vlast’(…) kad doe Ëas - koji je takoreÊi ‘pred vratima’ - ras-prodavati naπu jadransku obalu i πtoπta drugo πto jeveÊ u toku, u bescjenje, svim moguÊim interesentimaiz Europe, a za puko ‘pokrivanje godiπnjih proraËuna’(kao πto je ©panjolska Nijemcima rasprodala glavninusvoje obale, pa je to sad - njemaËka obala). A takav‘ulazak u Europu’ bit Êe ili bi mogao biti najgore πtonam se moæe dogoditi.

Logika je ova: ako je nekadaπnji hrvatski plemenskipoglavica, tj. poglavnik za vrijeme NDH (…) mogaoItaliji tada - pokloniti Ëitavu Dalmaciju i teritorij sve doKarlovca, kako ne bi danas njegovi ‘zakoniti nasljedni-ci’ i poklonici, koji imaju apsolutnu vlast u svojim ruka-ma, i pljaËkaju zemlju nemilice na sve strane, kako onine bi mogli prodati (ipak se to viπe isplati!) jadranskuobalu tim istim Europljanima! Za ove novopeËene,beskrupulozne ‘biznismene’ zaista novog tipa, koji tr-

guju Hrvatskom na veliko i malo, to Êe biti doista uno-san posao: prodajeπ tuu (a ipak ovu ‘naπu dragu’ i li-jepu) obalu kao svoje vlasniπtvo! OdliËno! Samo πto Êerezultat te mafijaπke prodaje biti nepopravljiv: ta Êenaπa prekrasna obala postati zaista ‘europska’, naimeneotuivo privatno vlasniπtvo Europljana, te Êe na sva-kom koraku pisati: PPrriivvaattee!! Ne prilazi! Baπ europski!”(M. K. NNaacciioonnaalliizzaamm iillii ddeemmookkrraacciijjaa, Razlog, Zagreb,2002. str. 58 - 59.)

Pejorativno doæivljavanje euroskepticizma u hrvat-skoj javnosti pokazatelj je da za primanje u Europskuuniju njezina birokracija Hrvatskoj nameÊe poniæavaju-Êe uvjete. Euroskepticizam je sasvim suprotan uobiËa-jenoj tvrdnji da on podrazumijeva odbojnost premaeuropskim vrijednostima i nakanama Europske unije.

Euroskepticizam, kao doseg skepticizma na europ-ske vrijednosti, nastoji na istraæivanju njihova podrijet-la, svrhe i smisla. Meutim, pri usklaivanju sa steËe-vinama Europske unije ne postavljaju se pitanja ni onjihovu podrijetlu, ni o svrsi, ni o smislu, πtoviπe, ni oiskuπenjima njihova domaπaja na hrvatsku zbiljnost.Zbog toga se zahtjevi Europske unije u Hrvatskoj prih-vaÊaju kao neprijeporne vrijednosti koje je nuæno imi-tirati i reproducirati.

Euroskepticizam je europska vrijednost par exellen-ce, jer skepticizam, kao konstanta europskog filozof-skog miπljenja, uËi da svaki problem treba sagledavatiu alternativi izmeu onoga πto jest i onoga πto nije. Toizraæavanje sumnje u nuænost postojeÊega pokreÊerazmiπljanje o moguÊnosti onoga πto bi trebalo biti.

Euroskepticizam tumaËi da europske vrijednosti nisuzauvijek dane i da bi bilo pogubno prihvatiti ih kao“najveÊe dobro”, jer bi se ono moglo poistovjetiti s im-perativima meunarodnih vojnopolitiËkih i ekonom-skih institucija. Naæalost, u Hrvatskoj se one prihvaÊa-ju kao “najveÊe dobro” zbog Ëega spomenuti impera-tivi dolaze do izraæaja i zbog Ëega se narod pritom li-πava svijesti o toj Ëinjenici.

Euroskepticizam je bitan uvjet raskrËivanja promiπ-ljenoga puta u Europsku uniju buduÊi da kritikom, kaoplauzibilnom metodom, postavlja osnovu samosvjes-ne odluke na raskriæju izmeu onoga u Ëemu bi se Hr-

((pp))oogglleeddii

Europa -

Vinko Grgurev

kakva i Ëija?

140

vatska mogla potvrditi kao subjekt vlastite opstojnos-ti i iskuπenja da bude objekt bilo Ëijih interesa.

PrihvaÊanjem politike Europske unije kao “najveÊe-ga dobra” moguÊe je biti samo njezin objekt, meu-tim, euroskepticizam ne tumaËi ni da je ona “najveÊezlo”, jer bi se u biti ostalo na istome zaokretom u dru-gu krajnost. Euroskepticizam nadilazi krajnosti pret-postavljajuÊi da su europske vrijednosti prihvatljive nji-hovim rekonstituiranjem snagom vlastita uma.

Euroskeptik moæe s distancije uoËiti mnogo toga πtose u “centru” ne vidi i ne bi se htjelo vidjeti zbog ego-istiËnih interesa povlaπtenih krugova. Europske vrijed-nosti su bitno s onu stranu politoekonomske pragma-tike Europske unije, koja, stoga, ne bi smjela imati mo-nopol na njih. Euroskeptik nije puki recipijent koji ispu-njava “domaÊe zadaÊe” europskih “mentora”, negopotencira svoj um u oblikovanju (europske) buduÊnos-ti.

Euroskepticizam ne pretpostavlja izolaciju Hrvatske,naprotiv, nego zahtijeva to da se u odnose s drugimane ide kao “guske u maglu” (SSttjjeeppaann RRaaddiiÊÊ). Pokrovi-teljstvo svjetskih politiËkih moÊnika nad svim podruËji-ma (hrvatskoga) politiËkog æivota svjedoËi o tome daje, naæalost, takav sadaπnji hrvatski historijski put. Pos-loviËna frazeologija o priljevu “stranoga kapitala” idostupu europskim razvojnim fondovima govori o ne-razumijevanju kljuËnih pojmova znaËajnih za profilira-nje mjesta Hrvatske u svijetu.

Kako je profit svrha kapitala, onda bi se Hrvatskatrebala priupitati o svojem mjestu u svjetskim odnosi-ma s obzirom na otuivanje vlastita rada (svojih radni-ka) rasprodajom banaka, telekomunikacija, naftne in-dustrije, farmaceutske industrije, hotelskih naselja, u“perspektivi”, po neËijim zahtjevima, elektroprivrede,vodoprivrede, pa zatvaranjem poduzeÊa koja nemaju“træiπta”…? Nije li po tome Hrvatska zahvalan objektneokolonijalizma kojemu je i Europska unija u funkci-ji? Ako drugi, stoga, postaju vlasnici hrvatske i proπlos-ti i buduÊnosti, po Ëemu onda Hrvati mogu biti povi-jestan narod? Nije li euroskepticizam osnova shvaÊa-nja moguÊnosti nadilaæenja iskuπenja da se bude pukiobjekt europskoga kapitala odnosno subjekt vlastitepovijesne egzistencije?

Nijedna geografska karta Hrvatskenije moguÊa bez ucrta Bosne i Herce-govine, pa, ipak, u toj zemlji, u kojoj suHrvati konstitutivni unatoË padu njiho-va udjela u njezinu stanovniπtvu,promptno se prihvaÊa u Hrvatskoj podi-zanje strogo kontrolirane (πengenske)granice. Bræe-bolje su graevinski profi-teri isposlovali da se gradi Peljeπkimost, ali, zaπto se ne bi razmiπljalo i is-traæivalo u Hrvatskoj kakve demograf-ske, politiËke, socijalne, ekonomske,kulturne,… reperkusije moæe izazvati tagranica, odnosno, nije li ona buduÊirazlog (potpunog) iπËezavanja Hrvata uBosni i Hercegovini? Razmiπlja li se o to-me ne bi li ta “privremena” granica iz-meu “slobodnoga svijeta” i onoga s

onu stranu “europske kulture” imala uËinak granice iz-meu dvije Koreje, ili, prije, dvije NjemaËke, odnosnofamoznoga Berlinskog zida? Ne bi li trebalo ozbiljnorazmiπljati o toj hipotezi potvrujuÊi je ili opovrgavaju-Êi argumentima?

Zaπto bi Hrvatska trebala iskazivati vjerodostojnostinstitucijama Europske unije ako je Slovenija njezinaËlanica usprkos dugovima Ljubljanske banke? Nije lineisplaÊivanje uloga (hrvatskim) πtediπama gori postu-pak Ljubljanske banke od onoga πto je u Hrvatskojpoπtanskoj banci zbog kojeg se gone njezini Ëelnici?To πto je slovenska politiËka birokracija krπila elemen-tarnu logiku, od blokade spomenutih raËuna do odu-zimanja prava “izbrisanima” koji su desetljetnim ra-dom zaduæili Sloveniju, nije smetalo Europskoj uniji uprimanju Slovenije u svoj sastav radi povlaËenja crteod Italije do Maarske. Ni rjeπenje pograniËnog sporaizmeu Hrvatske i Slovenije ne bi smio biti niËiji pro-blem nego samo njihov koji nikada nije ni bio jer izme-u njih nikada nije ni bilo granice?

Eventualni izljev nafte iz tankera u TrπÊanskom za-ljevu ili sliËna nesreÊa indikacija je ograniËenosti tradi-cionalnoga poimanja pomorske suverenosti. Zbog cje-lokupnosti akvatorija najpoæeljnije bi bilo radi njegoveekoloπke zaπtite uspostaviti kondominij Italije, Sloveni-je i Hrvatske nad njime. Ima li razloga za bilo koji su-kob ako je logiËno da bi zajedniËko tijelo tih triju dræ-ava trebalo koordinirano upravljati tim podruËjem? Potome bi Hrvatska graniËila (i) s Italijom, a izlaz Slove-nije na “otvoreno” more ne bi bio upitan. Zbog Ëegahrvatska diplomacija ne bi htjela biti autonomna usvojim nastojanjima i kritiËna prema zahtjevima me-unarodnih “zaπtitnika”? Umjesto odluËnosti u svojimnastojanjima, Hrvatska se prema Europskoj uniji, kojojsmeta hrvatsko proglaπenje ZERP-a, postavlja podaniË-ki njegovim ukidanjem. Prije viπe desetljeÊa bih po zas-tavi drugaËijeg rasporeda boja na putu iz Zagreba uLjubljanu zakljuËio da sam uπao u Sloveniju. Nije li su-verenost Hrvata tada bila veÊa nego li danas kada mo-raju trpjeti poniæavanja na granici izmeu “slobodno-ga svijeta” i onoga u njegovu “predvorju”? Poruka jetakve granice da Hrvati i Slovenci nisu ni sposobni ni

((pp))oogglleeddii

141

mjerodavni sami razrjeπavati meusobne problememimo tutelacije “viπih” Ëinitelja.

Prokazivanje malverzacija u hrvatskim poduzeÊima ipolicijsko-sudsko procesuiranje njihovih protagonistajedan je od razloga sputanosti Hrvatske da promiËe usvijetu svoje legitimne interese. Premda valja stvari do-vesti u red, u tome, ipak, hrvatska dræava pokazujesvoju nedosljednost i moralnu upitnost. Ako je spo-sobna provoditi istragu i suditi “uglednim” i politiËkiutjecajnim menadæerima, zaπto onda nije bila sposob-na uspostaviti “mehanizme” po kojima ne bi ni bilemoguÊe kriminalne radnje? Nije li dræava objektivnopripomogla njihovu nastanku koncentriranjem vlas-niπtva u uzak krug izvan kojega je ostavljena obe-spravljena veÊina liπena Ëak i uvjeta za puki opstanak?

Bez radniËke demokracije (radniËkoga upravljanjarezultatima vlastita rada) politiËka demokracija je pri-vid demokracije! Mimo toga je moguÊ samo zaËaranikrug u kojem se nastoje prevladati nepravilnosti pot-vrdom svega onoga πto dovodi do njih. Uostalom, uËemu se oËituje autonomija Hrvatske ako hajku protivmenadæera, uz prethodne koncesije njihovu Ëinu, nijepovela sama, nego pod zapovijeπÊu Europske unije ra-di primanja u njezin sklop?

To πto je Hrvatska izvan Europske unije nije u uvjeti-ma njezine krize i krize njezina ameriËkoga pokrovite-lja nikakav nedostatak, nego prilika da se ta pojava sa-gleda sa distance i traæi izlaz iz nje suradnjom i s dru-gim svjetskim Ëiniteljima (Rusija, Kina, Indija, arapskisvijet, juænoameriËki svijet,…). Meutim, u naπoj malo-graanskoj politici prevladava atavistiËki prijezir pre-ma svemu izvan europskoga sjeverozapada i ameriË-koga svijeta izraæavanjem Ëak podaniËke adoracijeprema njima. Euroskepticizam je princip i metoda na-dilaæenja takve diskriminacije i omoguÊivanja da se od-nosi u svijetu i mjesto Hrvatske u njemu utvruju pre-ma najimpozantnijim dosezima europske duhovnosti.

___

Fama o topniËkim dnevnicima u vezi sa suenjemgeneralu AAnnttii GGoottoovviinnii rjeËito svjedoËi o ucjeni onogakoji je duæan podnijeti obrednu ærtvu moÊnima da bibio primljen u njihovo bratstvo. TopniËki dnevnici sevode na planiranim i osmiπljenim vojnim vjeæbama. Ta-da je nuæno evidentirati uporabu svakog eksploziva daod neuklonjenih ne bi stradavali ljudi. Rat je kaotiËnai shizofrena situacija pa bi smijeπno bilo oËekivati daÊe netko hitnuti onoliko granata koliko je propisanonekom “konvencijom”. Kome je do toga da u ratnommeteæu broji ispaljene granate?!

Neka hrvatska politiËka elita, koja se do besvijestihvali primanjem u NATO, pokaæe svoju dosljednost ipunopravnost Hrvatske u njegovu “sustavu sigurnos-ti” traæenjem i njegovih “topniËkih dnevnika”.

Naime, objavljena je hipoteza kako je uzrok poæarana Kornatu 30. kolovoza 2007. godine, u kojem je po-ginulo dvanaest vatrogasaca, a jedan je teπko ozlije-en, eksplozija projektila koji su piloti NATO-a odbaci-li prilikom vojne “kampanje” protiv Srbije i Crne Goreu proljeÊe 1999. godine. Na Ëelu te meunarodne mi-litaristiËke korporacije bio je potonji “ugledni” duænos-

nik Europske unije JJaavviieerr SSoollaannaa. Snaga te pretpostav-ke je u Ëinjenici πto je izbio skandal kada je neki od tih“neupotrebljenih” projektila baËen u jezero Garda krajVerone, blizu koje je baza Aviano. Najvjerojatnije imai u hrvatskom podmorju, pa i na kopnu, tih projektilabuduÊi da su ih Talijani nalazili u svojem vodnom po-druËju.

Moglo bi se “metodom ostatka” zakljuËiti ili baremozbiljno posumnjati da je rijeË o posebnom eksplozi-vu. Konfiguracija kamenjarskoga tla i kaloriËni poten-cijal niskoga raslinja pretpostavlja to da je poæar mo-gao gasiti onako kako je obiËavao i jaËe poæare gasitisvaki amater u ljetnoj odjeÊi. A meu propisno oprem-ljenim vatrogascima bilo je iskusnih profesionalaca.

Takvu katastrofalnu vatru nije moglo izazvati izlije-vanje ionako male koliËine goriva iz helikoptera kojinakon toga ne bi mogao letjeti. Dakle, buduÊi da senije mogao razviti takav poæar sagorijevanjem suhetrave na kamenjaru niti se πiriti zrakom punim vlage(vodenih Ëestica) zbog jakoga juga na otoku, onda jezacijelo bilo neËega “neobjaπnjivoga”, ali ne onoga pomiπljenju nekih “eksperata” da je to bila elementarnanepogoda kakva se pojavi “jednom u sto godina” (jerda jest kakve logike ima policijsko-sudsko zlostavljanje“odgovornih”?).

SudeÊi po nalascima odbaËenih projektila diljem Ita-lije najmoÊnija svjetska vojnopolitiËka korporacija (NA-TO) trebala bi Hrvatskoj pokazati odgovornost u is-traæivanju hipoteze da je rijeË o nekoj posebnoj eks-plozivnoj tvari najvjerojatnije iz njezina arsenala.

Nema niËega iz “tihe molitve” u rano prijepodnepremijerke JJaaddrraannkkee KKoossoorr na grobljima u Tisnom, Vo-dicama, ©ibeniku i Boraji, nego moæe biti samo u nje-zinu zauzimanju i u zauzimanju predsjednika dræaveIIvvee JJoossiippoovviiÊÊaa da se provjeri spomenuta pretpostavkaradi toga da istina o tragiËnom dogaaju na Kornatuizbije na vidjelo i da se dekontaminiraju ugroæena po-druËja kako se ne bi dogodila sliËna tragedija. Neka toHrvatskoj bude motiv da se pobrine za vlastitu sigur-nost i potvrdi svoju suverenost.

___

Euroskepticizam je Hrvatskoj nuæan radi nacionalnesamosvijesti. Naime, Hrvatska bi trebala promisliti omoguÊnosti nadilaæenja iskuπenja u koje je dospjelaneodgovornom politikom, da goleme dugove, kama-te i profite alimentira privatizacijom otoka na koje binjezini graani mogli pristupiti samo ako budu u sluæ-bi njihovih vlasnika obavljajuÊi i po æivot opasne poslo-ve. Uzak sloj nacionalne birokracije bogatio bi se utom posredovanju opravdavajuÊi svoj poloæaj upuÊiva-njem optuæaba na krive adrese i frazama o “povratkuHrvatske tamo gdje je uvijek pripadala” (da bude nausluzi od Kornata do Afganistana). Ako HrvatskaenergiËno ne bi nastojala na tome da se provjereodreene hipoteze i ako to ne bi prihvatile meuna-rodne institucije, onda nema smisla ni da Hrvatska bu-de u njima.

Vinko Grgurev je profesor filozofije iz Bjelovara.

((pp))oogglleeddii

11.. UUnnuuttrraaππnnjjaa mmaappaa

Nisu samo provincijske æeljezniËke staniËne zgrade saæutim fasadama i pelargonijama u prozorima, arhitektu-ra (bolnice, upravne zgrade, πkole, kazaliπta), gastro-nomski obiËaji (saherica, flekice sa zeljem, πmarn, Tafel-spitz, knedli i rezanci s makom), gradski parkovi i Ëeπkaprezimena porazbacana po beËkom telefonskom imeni-ku (kao zrnca maka po beËkoj kajzerici!) to po Ëemu seprepoznaje kakanijski pejzaæ.

Nisam struËnjak za povijesno razdoblje Austro-Ugar-ske monarhije, nisam Ëak ni amater, ali slutim da je mo-narhija u duπe svojih podanika utisnula vodeni æig, unu-traπnji pejzaæ, koordinate periferije i centra. Centar je os-vijestio svoju poziciju zahvaljujuÊi postojanju periferije,periferija je osvijestila svoju, zahvaljujuÊi postojanju cen-tra. U BeË se iz provincija iπlo u operu, a u Budimpeπti suse kupovali najnoviji modni πeπiri. Uostalom, nije li dijeteperiferije, sin poπtara iz Sarajeva, ispalio Kakaniji metaku Ëelo, i otada stvari u Evropi nisu viπe bile iste.

22.. HHrrvvaattsskkii kkaakkaanniijjsskkii rroommaann

Iz povijesti hrvatske knjiæevnosti zapamtila sam da suglavni junaci hrvatskih romana na prijelazu iz 19. u 20.stoljeÊe studirali u BeËu, Pragu ili Budimpeπti, i, osim hr-vatskoga, znali njemaËki, maarski i Ëeπki. Detalj da net-ko studira u BeËu djelovao je otmjeno i uzbuivao je mo-ju mladenaËku maπtu, iako su, istini za volju, svi ti likoviromana jedva sastavljali kraj s krajem. A ukoliko su ro-maneskni junaci bili i pisci, a neki jesu, njihove pjesme suse, na zavist okoline, znale pojaviti u praπkim, budimpeπ-tanskim ili beËkim novinama. I to je zvuËalo otmjeno.

Kakanijske metropole odavno su izgubile privlaËnosti sjaj, a i centar se u meuvremenu odselio. Sve u sve-mu, pretpostavljam da danaπnji praπki, budimpeπtanskii beËki pisci zavide onim svojim rijetkim zemljacima Ëijese autorsko ime ponekad pojavi u - “New Yorkeru”.

Dok sam prelistavala stranice nekolicine hrvatskih ka-kanijskih romana (a njih sam zadnji put listala u gimna-zijskim danima) imala sam osjeÊaj da se bavim genima,

a ne knjiæevnim tekstovima. Bilo je to poput otkriÊa ne-Ëega πto sam oduvijek znala, ali sam propuπtala da to-mu pridajem vaænost. Istodobno, knjiæevni kritiËar u me-ni gunao je ËitajuÊi nastavke te provincijske knjiæevnesoap-opere koja traje veÊ stotinjak godina. A moædasam gunala jer je ponovni susret sa starim knjigama upravilu razoËaravajuÊi.

Knjiæevni primjeri koji slijede spadaju u hrvatski knji-æevni kanon, i srednjoπkolsku obaveznu lektiru, i Ëini seda o njima mogu govoriti samo u primjerenom stilu — ustilu kratkih sadræaja nastavaka kakve TV-sapunice. Takosada mislim, u gimnazijskim danima mislila sam drukËi-je. U centru tih romana, dakle, uvijek stoji glavni muπkilik, a njegova æivotna sudbina ispripovijedana je u prvomili treÊem licu. Kompozicija romana je tipska, poput pe-largonija na prozorima austrougarskih æeljezniËkih stani-ca. Ti hrvatski knjiæevni junaci daleki su potomci Werthe-ra i Child Harolda, bliski roaci ruskih knjiæevnih junaka,tih koji Êe u knjiæevnoj kritici, a prema TurgenjevljevimZapisima suviπnoga Ëovjeka, dobiti ime — “suviπni ljudi”.Tip nervoznog, preosjetljivog, obrazovanog, neukloplje-nog ili iskljuËenog iz sredine junaka — poput Gribojedo-vljeva »atskog, Puπkinova Jevgenija Onjegina, Ljermon-tovljeva PeËorina, Turgenjevljevih junaka (Rudina, Lav-reckog, Kirsanovih i Bazarova), GonËarovljeva Oblomo-va i drugih - raπiren je u slavenskim knjiæevnostima i is-kljuËivo je muπka knjiæevna loza. Æenama tim romanimapripadaju tri tipske uloge: a) uloge mladih, lijepih, ple-menitih i rodoljubivih djevojaka, koje glavni junaci u pra-vilu ostavljaju; b) uloge fatalnih æena (Ëesto strankinja),koje se s junacima poigravaju; c) uloge nevoljenih, tihih“muËenica”, koje vjerno prate junake do kraja æivota.

33.. PPrrvvoo ssaammoouubboojjssttvvoo

Roman Ksavera ©andora Gjalskoga Janko BorislaviÊobjavljen je 1887 (veÊ smo dvadeset godina u Austro-Ugarskoj, dakle). Roman je zakaπnjelo romantiËarskodjelo o “faustovskim problemima duπe”, kako je tvrdilahrvatska knjiæevna kritika toga vremena. Janko Borisla-viÊ je hrvatski vlastelin, koji se studirajuÊi u inozemstvu,


Duh kakanijske provincijeDubravka UgreπiÊ

11

143

rastrzan sumnjama u predmet svog studija (teologija),vraÊa na svoje imanje u Hrvatsko zagorje. Tu se zaljublju-je u ljupku Doricu, iako je ljubav, misli BorislaviÊ, “varkaprirode”, koja od “Ëiste, svete djevice” Ëini tek “prosti or-gan za nastavljanje rodova”. Obuzet “intelektualistiË-kim” nemirima tadaπnjeg vremena, zadojen Schopen-hauerovom filozofijom, i, dakako, strahom od æena, Bo-rislaviÊ u svojim dugim unutraπnjim monolozima gorljivopolemizira s proËitanom lektirom. Ostavlja Doricu i odla-zi u svijet, gdje izbiva πest godina, tonuÊi u sve dublje ra-zoËaranje. Ljudska je “glupost”, “vjeËna i apsolutna”, inalazi se svugdje.

“Ha, ha, za to si, moj Diderote, Rousseau i vi drugiljudskim duhom osobito nadareni nesretnici, za to stenapisali folijante umnih izreka! Uzalud vam trud, jalovvam posao. Ah, glup je, glup je taj svijet”.

“Tjeran faustovskom svojom naravi, svojim unutar-njim ognjem, da ue u trag svim onim tisuÊkratnim niti-ma koje saËinjavaju tajnoviti izvor æivota” BorislaviÊ pu-tuje. RazoËaran napuπta Pariz (“Zato ste pred osamde-set godina toliko krvi prolili, oj Francuzi moji!”); zaustav-lja se nakratko u Engleskoj, gdje ne moæe podnijeti“ukoËenost ljudskog druπtva koja neumolno vreba nasav napredak da ga sputa i onda ljudskom duhu mir pri-redi“. Iz Engleske odlazi za Ameriku, ali ga tamo odbija“mjeπavina naslijeenih predrasuda, jagma i borba poje-dinih volja i æelja”. U povratku iz Amerike iskrcava se uNjemaËkoj, koja sliËi na “ogromnu kasarnu filistarskih fa-langi”. BorislaviÊ se vraÊa u rodno Hrvatsko zagorje, ali itu “zloÊa ljudska i glupost ljudska svoje orgije slavi”. Po-novno kreÊe na put, ponovo se vraÊa, doæivljava “duπev-ni slom”, reæe æile na rukama i umire.

44.. DDrruuggaa ssmmrrtt

I neπto kasniji roman Ksavera ©andora Gjalskog Rad-miloviÊ ((1894) ima sliËnu priËu. Ovdje junaka Radmilovi-Êa ne uniπtava “svjetska bol” nego zagrebaËka sredina,kamo RadimiloviÊ stiæe iz hrvatske provincije. RadmiloviÊobjavljuje svoje pjesme i novelete na Ëeπkom, poljskom,ruskom i drugim slavenskim jezicima, o njemu poneπtoznaju Ëak i u Parizu, ali je u Zagrebu nepoznat i nepriz-nat.

“Æalosno, æalosno da se takav pisac zapravo ne poz-naje!(...). Da je roen u Francuskoj, Rusiji ili NjemaËkoj,vjerujte mi, sav svijet bi ga poznavao. Ali, kako je tek hr-vatski knjiæevnik, radi na pragu Orijenta, na izmaku Ev-rope (...). Daπto, lako bi se to dogodilo ovdje i sa kakvimBourgetom, ili joπ kojim slavnijim celebritetom. Nema teevropske, svjetske slave, koja bi tako lako preskoËila naπvisoki zid, visoki zid sveopÊeg neËitanja”.

RRadmiloviÊa vrijeaju “kanibalski progoni” njegovihkolega, sredina koja dræi da knjiæevniËki posao nije vrije-dan poπtovanja i nepostojanje knjiæevno obrazovane Ëi-talaËke publike.

“— Ta kaæem vam, neka bi kojom sreÊom propali svinaπi knjiæevni zavodi, izginuli svi naπi knjiæevnici, to ovaondje gospoda ni Ëaskom ne bi poÊutjela i naπla, da imπto fali! Ali ne dao Bog, da prestane njemaËka lajpciπkanaklada sa svojim “Familienblatterima”, sa svojim “Buchfür Alle”, ili sa svojim funtromanima kalibra “Sibiriens

Holle”;— ah, ta zapali bi u oËaj!(....) Koliko je ovdje kras-nih Hrvatica, koje bi viπe nego po imenu poznavale jed-noga GunduliÊa, MaæuraniÊa, PreradoviÊa i koje Êe sepostidjeti, ako ih uloviπ, da ne poznaju ni Osmana ni»engiÊa?(...)Ah — ne dao Bog, da koju zateËeπ, te da nepoznaje kakovu njemaËku Elise Polko ili Marlitt! — Pa zato se trudimo, za to ærtvujemo i dane i noÊi — i mir i si-gurni opstanak— i zdravlje— ama sve! Oh, Boæe, gdje danaemo joπ volje da radimo dalje?— Kruha nam ne da-je taj rad, ne daje nam nikakve moralne i etiËke zadovolj-πtine, ne daje slave, ne daje ni narodu koristi, Ëemu da-kle da joπte radimo!”

RRadmiloviÊ iznajmljuje sobicu u skromnoj kuÊi u kojojæive djevojka Stanka i njezina bolesna majka. RadmiloviÊu Stanki nalazi srodnu duπu, ali se zaljubljuje u bogatu,lakomislenu i lijepu Olgu. Kada se Olga zaruËuje za pro-fitabilnijeg æivotnog partnera, RadmiloviÊ pada u oËaja-nje. Uz Stankinu pomoÊ ipak uspijeva zavrπiti roman“MuËenici”. RadmiloviÊ i Stanka vjenËavaju se, napuπta-ju Zagreb i odlaze u provincijsko mjesto. Iako je odvjet-nik po zanimanju, RadmiloviÊ se zapoπljava u mjesnojodvjetniËkoj kancelariji kao obiËan perovoa. Kada na-kladna kuÊa odbija njegov novi roman, RadmiloviÊ gaobjavljuje u vlastitoj nakladi, ali knjiæevni kritiËari doËeku-ju roman sa zlovoljom. RadmiloviÊ u nastupu bijesaspaljuje svoju knjigu, doæivljava æivËani slom i ubrzo um-ire, u ludnici.

Isti pisac, dva ista tipska kraja - duπevno rastrojstvo, lu-dilo i smrt. Krenimo dalje, i pogledajmo nude li kakanij-ski hrvatski pisci neko veselije romaneskno razrjeπenjenakon povratka glavnog junaka iz metropole u rodnumu provinciju.

55.. DDvvaa ssvviijjeettaa

Junak romana Vjenceslava Novaka DDvvaa ssvviijjeettaa (1901.)Amadej ZlataniÊ (hrvatski Mozart!), ostavπi rano bez ro-ditelja, nalazi roditeljsku brigu i podrπku u mjesnom ka-pelniku Janu Jahodi (»ehu, dakako). Jahoda otkriva udjeËaku nesvakidaπnji glazbeni talent i pokuπava kodmjesnih vlasti isposlovati za djeËaka stipendiju za praπkikonzervatorij.

“U malenih naroda - a to ste i vi Hrvati— propadajuËesto takovi roeni talenti i poradi siromaπtva i poradinerazumijevanja onih koji bi se imali za njihovu naobraz-bu brinuti”). Mjesne vlasti odbijaju Jahodinu molbu (“Pa-ne Jahoda, nijesu vam naπa djeca za to. To mi ostavlja-mo vama »esima”.

Kada Jahoda umire, Amadej prodaje u bescjenje svo-ju roditeljsku kuÊu i putuje u Prag, gdje polaæe prijemniispit i upisuje konzervatorij. Amadej zavrπava konzerva-torij s uspjehom, a njegovu kompoziciju pod naslovom“Adelka” (ime djevojke koja ga Ëeka kod kuÊe) izvodena zavrπnoj priredbi. S odliËnim recenzijama u praπkimnovinama i diplomom u dæepu Amadej se vraÊa u do-movinu. Dobiva skromno plaÊen posao mjesnog kapel-nika i æeni se Adelkom. Svoju kompoziciju πalje u Za-greb, ali je njezina izvedba doËekana s loπim kritikama(“©kolska-kako Ëujemo-radnjica, u kojoj su obraeni ve-Êinom poznati motivi “). Amadej tone u razoËaranje, ajedinu utjehu donosi mu pojava Irme Leschetizky, supru-

((pp))oogglleeddii

144

ge namjernika buduÊe æeljezniËke pruge (eto, ovdje iaustrougarske pruge i strankinje pune razumijevanja!).Amadej sve viπe vremena provodi kod Irme. A kada seAdelka teπko razbolijeva, Amadej shvati da je jedinoj is-tinski odanoj osobi nanio nepravdu.

SS namjerom da potisnu u “sjenu sve umiπljene talen-te” u mjestu, vlasti dovode tamburaπa RakovËiÊa. Rakov-ËiÊeve tamburice svima se sviaju viπe od Amadejeve oz-biljne glazbe.

“Kapelnik gosp. Z. odsvirao je na glasoviru jednu Cho-pinovu kompoziciju koja nije mogla ugrijati opÊinstvo.Moæda je to izvrsno za hladni sjever, ali na toplom jugusve je bujnije i srdaËnije, pa i glazba.”

Amadeja otpuπtaju s posla, a na njegovo mjesto dola-zi tamburaπ RakovËiÊ. MuËen oskudicom, Amadej dajeprivatne satove. Zauzimanjem Irme Leschetizky Amadejdobiva ponudu da proda svoje kompozicije berlinskomizdavaËu, ali pod uvjetom da se odrekne autorstva.Amadej pristaje (“Ja idem po svijetu bez imena, i zatome nitko ne moæe vidjeti”.). Adelka umire, Amadej pa-da u duπevno rastrojstvo i mjesne vlasti ga trpaju u lud-nicu, gdje ubrzo i umire.

VVjenceslav Novak joπ jednom razvija sliËnu temu, aliovoga puta iz perspektive u to vrijeme popularne teori-je hereditarnosti. U romanu Tito DorËiÊ (1906) opisujese nesretna sudbina ribareva sina, Tita DorËiÊa. Iako susvi u DorËiÊevoj obitelji bili ribari, otac nasilno tjera Titana posve drugi æivotni put. ©alje ga na πkolovanje u BeË(opet BeË!), gdje Tito tavori dane, posve nezainteresi-ran za okolinu i za studij prava. Uz oËevo mito nekakozavrπava studij, vraÊa se kuÊi i zapoπljava kao mjesni su-dac. Posao ga ne zanima. OËevi napori konaËno se sla-maju u trenutku kada Tito zbog nesposobnosti i nemar-nosti osuuje na smrt nevinog Ëovjeka. Tito DorËiÊ po-ludi i na kraju se utapa u moru, vraÊajuÊi se onamo gdjepripada.

Dodajmo ovdje da Êe vrijeme zbiljskih masovnih sa-moubojstava u Evropi doÊi koje desetljeÊe kasnije, po-taknuto opÊom recesijom i πlagerom Rezso SeressaSzomoru Vasarnap. PriËa se da je Seress uspio srednjo-evropskom melankolijom zaraziti ne samo srednjoev-ropljane nego i Amerikance. Odsluπavπi Seressov pre-tuæni πlager u New Yorku su se ljudi navodno bacali sBruklinskog mosta.

66.. JJooππ jjeeddnnoo ssaammoouubboojjssttvvoo

Roman Milutina Cihlara Nehajeva Bijeg (1909) hrvat-ska kritika smatra najboljim romanom hrvatskog moder-nizma. –uro AndrijaπeviÊ, glavni junak romana, gubi dvi-je godine studirajuÊi pravo u BeËu (opet BeË!), vraÊa seu Zagreb, gdje nastavlja studij. Stric, koji ga novËano po-maæe umire i ne ostavlja iza sebe oËekivano nasljedstvo.AndrijaπeviÊ ima zaruËnicu Veru Hrabarovu, ali strepi daÊe je zbog neoËekivanih novËanih nedaÊa izgubiti. Povi-jest AndrijaπeviÊeva pada zapoËinje u trenutku kada sezapoπljava kao nastavnik u senjskoj gimnaziji. U malomprimorskom mjestu AndrijaπeviÊu je sve dosadno i tue.

“Nisu ti ljudi zli, nisu odvratni. Ali prazni su, uæasnoprazni. I jednaki-jedan kao i drugi. Imaju gotovo jedna-ke navike, paËe i piju isti broj Ëaπa piva”.

©kola AndrijaπeviÊa ne zanima, a pisanje disertacije nepolazi mu za rukom. Vera ga nakon nekoliko godinastrpljivog Ëekanja napuπta i zaruËuje se za drugoga. An-drijaπeviÊ se sve viπe zaduæuje, sve viπe vremena provodiopijajuÊi se, i na kraju dobija otkaz. U posljednjem pis-mu, koje upuÊuje jedinom preostalom prijatelju, nagov-jeπtava svoje samoubojstvo.

“ Samo Êutim: valja svrπiti. Valja pobjeÊi dokraja-uteÊiiz toga æivota gadnoga, sramotnoga”(...)“Vidiπ, Ëini mise da sam ja uvijek bjeæao od æivota i od ljudi. Nikad senisam opro-uvijek sam se maknuo na stranu. A kad samdoπao u dodir s ovim æivotom naπih ljudi, æivotom u bi-jedi i sitnim prilikama, bjeæao sam od njih. Bjeæao sam iod sebe, ne hoteÊi vidjeti kako propadam; opijajuÊi se,samo ËekajuÊi konac”.

AndrijaπeviÊ, koji “nosi nesreÊu sebi i drugima”, zavr-πava æivot na identiËan naËin kao njegov knjiæevni pret-hodnik Tito DorËiÊ: jedne noÊi utapa se u moru.

Naivni Ëitalac bi nakon ove male statistike mogao zak-ljuËiti da su Hrvati krajem devetnaestoga i poËetkomdvadesetog stoljeÊa koristili more samo zato da bi se unjemu utopili. Na svu sreÊu, u meuvremenu se razvioturizam, koji je u zbilji iskupio smrt ovih nekoliko fikcio-nalnih ærtava, i preokrenuo destruktivnu opoziciju me-tropola-provincija, barem u ljetnim mjesecima, u koristprovincije. To se, dakako, dogodilo u zbilji, ne u knjiæev-nosti. 2

77.. PPrroovviinncciijjaa —— mmeettrrooppoollaa

Zaπto skidam praπinu sa starih knjiga, koje baπ nikomeniπta ne znaËe, osim srednjoπkolskim profesorima hrvat-ske knjiæevnosti? Knjiæevnost nije pouzdana pomoÊnicau detektiranju svakidaπnjice nekog povijesnog segmen-ta, niti je to njezin posao. Knjiæevnost se zabavlja unutarsvojih koordinata, svojih tema, svojih æanrova, svoga je-zika, a ako u njoj Ëitaoci i prepoznaju neku istinu to joπuvijek neÊe promovirati knjiæevnost u arbitra u pitanjimaistine i laæi. Pa ipak, svi navedeni prozni primjeri gotovonapadno proizvode isti ton, isti splet motiva o iπËaπenos-ti inteligentnog pojedinca iz sredine i njegovu stalnu ras-trzanost izmeu provincije i metropole. Junakov izboruvijek pada na povratak u domovinu, na periferiju, uprovinciju.

Uporno permutiranje teme periferije koja ædere svojudjecu, joπ se viπe usloænjava ukoliko uzmemo u obzirstvarni povijesni kontekst, rastrzanost Hrvatske izmeuAustro-Ugarske monarhije, snova o nezavisnosti i mogu-Êeg saveza sa juænim Slavenima. Danas zaboravljeni ro-man Ksavera ©andora Gjalskoga U noÊi (1886.) zapa-njujuÊe sliËi na suvremenu hrvatsku politiËku svakidaπnji-cu u posljednjih dvadesetak godina. »italac se pita nije lise 1991., u trenutku kada je Hrvatska postala nezavisnadræava, hrvatski politiËki æivot zaista vratio unazad, ili senaprosto nikamo nije ni micao?

Taj samosaæaljevajuÊi ton provincije zvoni sve do da-nas. Moæda su se juænoslavenske dræave s raspadom Ju-goslavije, baπ kao na regresijskoj psihoterapijskoj seansi,vratile stotinjak godina unazad. Moæda se naprosto ni-kamo nisu ni micale. One su jednako rastrzane izmeurazliËitih opcija, od onih pro-evropskih do onih antiev-

((pp))oogglleeddii

145

ropskih, od pro-rojalistiËkih do demokratskih, od prikla-njanja jaËim savezima do viπe nego evidentnog prikla-njanja crkvi: katoliËkoj, pravoslavnoj ili muslimanskoj.Kolonizirana mentalnost oËito traje duæe od kolonijal-nog statusa. Ponekad se Ëini da u graanima bivπih ka-kanijskih provincija trajno ËuËi sjenka kolonizatora-Boo-geymana, koja se jednom objavljuje u liku TurËina s fe-som na glavi i sabljom u ruci, drugi put Maara, zatimAustrijanca, pa Talijana, zatim Nijemca, pa Bugarina, fa-πiste i komuniste, Rusa, Srbina, Hrvata, strane banke,stranog kapitala, domaÊeg kapitala, Kineza, korumpira-nog politiËara, geografskog poloæaja, gubitka na geo-politiËkoj lutriji, sudbine ili konstelacije zvijezda na nebu.»ini se da imaginarne akupunkturne toËke na imaginar-nom nacionalnom tijelu uvijek reagiraju na isti naËin.Stalno buncanje o nezavisnosti i slobodi, ulijetanje iz jed-ne klopke u drugu, infantilizam, nedoraslost, agresiv-nost, pasivnost i submisivnost (dok se izmeu konfron-tacije i konformizma najËeπÊe bira konformizam) — stav-lja periferiju u poziciju historijske ærtve. S takvim psiho-gramom rijetko tko ostaje normalan, samo se trudi daodræi privid normalnosti.

Ostaje pitanje je li socijalistiËka Jugoslavija uspjelaemancipirati i deprovincijalizirati mentalitet svojih graa-na? »ini se da jest. Rat je bio zavrπen. Jugoslavija je izaπ-la iz rata na pravoj strani, kao pobjednica, πto je veÊ sa-mo po sebi bilo dovoljno da veÊini graana popravi vlas-titu sliku o sebi. Tito je rekao svoje historijsko NE Stalji-nu. Jugoslaveni su, za razliku od komunistiËkih susjeda,veÊ u πezdesetima imali pasoπ, daleko bolji standard i ot-vorene granice. Besplatno πkolovanje, obrazovanje i sa-moobrazovanje kao temeljne vrijednosti, komunistiËkavjera da je znanje moÊ, samoupravljanje, pokret nesvr-stanosti, turizam, meunarodni kazaliπni i filmski festiva-li, bujna izdavaËka industrija, postojanje viπe kulturnihcentara (Beograd - Zagreb - Sarajevo -Ljubljanja) — i op-Êi osjeÊaj da je æivot iz godine u godinu sve bolji - sve je

to bila praksa deprovincijalizacije. Pa ipak, tekstovi kojirazvijaju temu boljih i loπijih svjetova, periferije i centra,tiho niËu i u jugoslavenskim knjiæevnostima. Dodajmoovdje detalj: pasoπ. Da bi mogao uvjerljivo kontemplira-ti na temu periferije i centra, autor mora imati pasoπ ko-jim Êe nesmetano sjeÊi granice. Jugoslaveni su imali tajpasoπ.

88.. NNaarroodd kkoojjii vvoollii ddaa ssppaavvaa

Roman-esej srpskog Milovana DanojliÊa Dragi moj,PetroviÊu (1986.) sastoji se od deset kronoloπki poreda-nih pisama koje Mihailo Putnik, umirovljeni povratnik izAmerike, upuÊuje svome prijatelju, Steveu Petrovichu, uCleveland. Putnik ispisuje svoja pisma u namjeri da po-mogne Petrovichu, koji se pita da li da se i on vrati u sta-ri kraj. Poπiljalac pisama svakodnevno sjedi u kavani “Do-movina”, a ime mjesta je Kopanja. . Kopanja je drvenokorito iz kojeg jedu svinje.

“Opijen nepotrebnoπÊu”, u mjestu gdje “na jedna vra-ta ulazi pustoπ, na druga se iskrada dosada”, MihajloPutnik reflektira o razliËitim civilizacijama, o zabaËenos-ti, nepokretnosti, Ëamotinji i bezvoljnosti srpske provin-cije, tvrdeÊi da se i zemlja u rodnom kraju sporije okre-Êe, te da postoji posebna “slast umrtvljivanja”, “bolestspavanja”, “uæivanje u zapuπtenosti i ogluvelosti”, trenu-ci kada “zaboraviπ kud si poπao, πta si hteo, i ne æeliπ date iko na to podseÊa“.

Putnik poruËuje prijatelju da se nikako ne vraÊa, tvrde-Êi da se to πto ga vuËe prema domovini “ponajbolje useÊanju neguje i Ëuva“.

“A pravog æivota, za mene i za tebe, nema nigde.Teπko je tamo, teπko je ovde, najteæe je sa samim so-bom. Sva je mudrost - izabrati tegobu koja ti, trenut-no, odgovara. ©to se mene tiËe, najbolje bi bilo kad bihmogao, istovremeno, stajati na mnogim mestima, bitiovde i tamo, na rodnom tlu i u tuini, u obilju i siro-maπtvu, slobodi i stezi, kroz sve to, u istom Ëasu, pro-laziti, i iskuπavajuÊi jedno, procenjivati ono πto mu jesuprotno; biti u svom narodu (jer ga voliπ) i opet vrlodaleko od njega (jer ti je muËan), sluæiti i biti sluæen,imati i nemati, nikad samo na jednom mestu, s jednim,konaËnim izborom.”

Putnik je nemilosrdan prema emigantskim iluzijama odomovini. Opisuje “zemljake“, koji “kao da uæivaju uodræavanju svoje nevolje: krepe je svojom lenoπÊu i stra-hom, idu joj na ruku odviknutoπÊu od ozbiljnog miπlje-nja”; koji su “navikli da spavaju po pedeset ili sto godi-na, u snu koraËaju, u snu se mnoæe i hrane”. Putnik segrozi njihove gluposti, ravnoduπnosti i tvrdoglavosti (“Vi-Ëi, ne Ëuju, napiπi, neÊe proËitati. Imaju vaænija posla.Trude se da dostignu ono πto su, na poËetku, prevaziπ-li”); njihove poniznosti i privræenosti vlasti (““A obiËanËovek je uvek uz onog s batinom u ruci”.), njihove gru-bosti i zlovolje.

Putnik nadalje raπËlanjuje zablude “naπih ljudi” o sebisamima, i jetko opisuje njihove osobine, poput bahatos-ti, koja dolazi od potisnutog “osjeÊaja nevaænosti”. Onopisuje njihovu opsjednutost smrÊu (sprovodi traju po tridana kao i svadbe); njihovo siromaπtvo, kako se od “nei-maπtine, muke i neznanja razvila Ëitava siromaπka filozo-

((pp))oogglleeddii

Gerhard Marcks, Sova, drvorez, 1921.

146

fija“ i “sirotinjske veπtine”. Sirotinjske vjeπtine su “akro-batika pljuckanja u vetar” (“Protera pljuvaËku izmeudva prednja zuba, izbaci je potiskom jezika u dva prav-ca, pa ono πto mu ode ulevo doËeka na petu desne no-ge”); vjeπtina “ubijanja muva “; vjeπtina krae soljenki,ËaËkalica, salveta iz kavana i toalet papira iz javnih zaho-da; vjeπtina psovanja. Zemljaci su sumnjiËavi prema svi-ma i svemu (“SkapaÊe od gladi a neÊe okusiti ono πtodotle nije jeo“); zimomorni (“Sirotinja je zimomorna”);zaziru od “Ëistog vazduha” (“Promaja je za njih demon-ska pojava”); boje se eksploatacije (“I to ti je izrazito si-rotinjska ideja: misliti da je moguÊno æiveti ne troπeÊi æi-vot“); rasipni su i oblaporni.

“O praznicima, razvale se od praseÊeg i jagnjeÊeg pe-Ëenja, sarmi i kuvanih svinjskih nogu. Programi radija itelevizije tih dana liËe na prenose iz provincijske krËme.Grme πoferske pesme, odjekuje πtucanje i podrigivanje,a Ëuveni satiriËari daju uputstva za leËenje od mamurlu-ka. Umesto Alka Seltzera, preporuËuju rasol. Kad se na-jedu i napiju, povedu kolo. SkakuÊu postolja na kojimastoje radijski i televizijski aparati, drhte kredenci sa Ëaπa-ma koje se nikada ne iznose na sto! Kad se ∆ira oæeni-jo, Ëabar masti potroπijo.Vekovima misle na Ëabar mas-ti, mast im teËe niz brkove, sliva im se u san.”

Putnik nadalje raspreda o sluganskoj prirodi “zemlja-ka” i njihovoj “zastraπujuÊoj” sposobnosti prilagoava-nja stvarima (“Nema, sa Ëime se neÊe saæiveti”). On os-jeÊa oko sebe energiju mrænje (“Zloba im se skupila ugrËu oko usana, uvreæila se u zenicama, odomaÊila se ugovoru”), zgroæen je njezinom silinom (”Niπta te neÊespasti. Nijedan javni uspeh, nikakva poËast, ni bogatstvoni slava, neÊe ti dati siguran zaklon”.); njezinom dugov-jeËnoπÊu (““Dugo pamte, Ëekaju da vrate milo za drago,po sto godina love priliku. Svete se i neduænima, samoda bi zlo iz sebe izbili.“); i neiskorjenjivoπÊu.

“Mrzeti je prejak glagol. Naπ jeËovek izmislio jedan ljupkiji, srdaË-niji: mrzanËiti se. Pretpostavljamda za njega nisi Ëuo, a ne verujemda Êeπ mu u engleskom naÊi ekvi-valent. MrzanËiti se, znaËi disati samrænjom, mrzeti tiho, dugo i upor-no, po tradiciji, bez konkretnograzloga”.

Opis uËmalosti i nepokretnostiKopanjaca, Putnik zakljuËuje reËe-nicom, koja Êe se pokazati pogub-no proroËkom: “Ko bi hteo da nasprobudi morao bi nam objavitirat”.

99.. MMeettaaffiizziiËËkkaa ppaallaannkkaa

DanojliÊev roman u potpunostise rimuje s jednom drugom, rani-jom knjigom, s Ëetristotinjak stra-nica dugim filozofskim esejom Fi-losofija palanke (1969.) srpskogfilozofa Radomira Konstantinovi-Êa. Dok je DanojliÊev roman da-nas pomalo zaboravljen, Filosofija

palanke bila je i ostala kultna knjiga. KonstantinoviÊ jepromovirao novi pojam, staroj rijeËi palanka dao je no-vo, sloæenije znaËenje. Palanka, dakle, nije ni selo nitigrad, ona postoji negdje izmeu. Palanka je deteritori-jalizirano i dekonstektualizirano mjesto, koje se nalazisvugdje i nigdje. Palanka je stanje duha, koji pluta izme-u “plemenskog, kao idealno-jedinstvenog, i svetskogduha, kao idealno-otvorenog”. Palanka samu sebe do-æivljava kao zabaËeno, zaboravljeno, izuzeto iz povijes-nog vremena mjesto, i tada se æali na svoju zlu sudbi-nu, ali istodobno tu ukletu sudbinu pretvara u svoju pri-vilegiju. Zatvorenost i zaboravljenost znaËe sigurnost,dok vani, izvan kruga palanke, vlada opasan kaos otvo-renog svijeta. Krutost, okamenjenost, stalna priprav-nost na obranu, jaka plemenska svijest, infantilizam,formulaiËnost u miπljenju, strah od nepoznatog, strahod promjene, apologija ËistoÊe, nevinosti i jednostav-nosti, zatvorenost, kult mrtvih, sigurnost, normativnost,konzervativizam, statiËnost, antihistoricizam - samo suneke od oznaka palanaËkog svijeta. Korijen srpskog fa-πizma, na primjer, KonstantinoviÊ ne vidi u oponaπanjunjemaËkog faπistiËkog modela, ili bilo kojeg drugog, ne-go u palanci. Palanka je obrazac ur-faπizma.

1100.. PPeerriiffeerriijjsskkaa zzaabbaavvaa

Jedan od ishoda raspada Jugoslavije, rata i novih na-cionalistiËkih dræavnih projekata je uniπtenje zajedniË-kog jugoslavenskog kulturnog prostora, materijalnadestrukcija kulture (πkole, spomenici kulture, bibliote-ke, paljevine knjiga, i sl.), vandalizam (ruπenje pojedi-nih spomenika) i brisanje pojedinih kulturnih segmena-ta (razdoblja jugoslavenske kulture, na primjer). Svakadræava koja se iπËilila iz bivπe Jugoslavije remodelirala jesvoju nacionalnu kulturu. U burnom procesu remodeli-

ranja otpali su neki stvaraoci, ne-ka djela, neki opusi, neki su za-boravljeni, neki brutalno izbaËe-ni, neki degradirani, neki detroni-zirani, neki prevrednovani prematrenutnoj nacionalnoj ideologiji iinteresima. Neki loπi pisci i umjet-nici u tom vremenu prevrednova-nja nacionalne kulture postavlje-ni su na pijedestal estetskih vri-jednosti, samo zato πto su bili hr-vatski, srpski ili bosanski rodolju-bi. U nepunih dvadeset godinaod postojanja novih dræava nas-talih na tlu bivπe Jugoslavije kul-turni pejzaæ posivio je, suzio se iprovincijalizirao.

Zavisni domaÊi mediji bavili suse proizvodnjom politiËkih kliπejaizvuËenih iz praπnih devetnaes-tostoljetnih politiËkih ropotarni-ca, koje su ostrvljene mase upija-le kao boæju istinu. DomaÊi medi-ji i domaÊi politiËari buncali su onacionalnoj dræavi, o etniËki Ëis-tim i neËistim narodima, o rodol-

((pp))oogglleeddii

Oskar Schlemmer, PlesaËica, 1922.-1923.

147

jublju, o herojstvu, obrani domovine i domovinske Ëas-ti, o neprijatelju, o njegovim zloËinima nad nama, o od-vajkada represiranom nacionalnom identitetu. U istoto vrijeme mnogi strani mediji egzercirali su svoj goto-vo prirodan kolonijalizam, bavili se proizvodnjom kolo-nijalnih kliπeja koji su njihovim Ëitaocima djelovali ob-jektivno i uvjerljivo. Pisali su o straπnom, divljem, zapuπ-tenom, neciviliziranom Balkanu, o komunistiËkoj repre-siji Ëija je konzekvenca borba malih naroda za nacional-ni identitet i nezavisnost i istodobno uËvrπÊivali starementalne podjele Europe na njezin civilizirani zapadnidio i na njezin divlji necivilizirani istoËni dio. Tu je, da-kako, bilo i primitivno, egzotiËno i krvoæedno dijete -Balkan.

Tako se stvaraju kulturni tekstovi. Kulturni tekst jekonstrukt koji pretpostavlja ne samo materijalnu faktiË-nu kulturu nego i gomile ispisanih stranica i kilometrefilmske trake. Kulturni tekst je tako neka vrsta nad-tek-sta. Metropole stvaraju velike i produktivne kulturne tek-stove. BeË je jedan takav kulturni tekst. Balkan je kultur-ni tekst. Kakanija je kulturni tekst. Provincija je kulturnitekst.

Centar je inkluzivan, periferija je ekskluzivna, centar jekomunikativan, periferija je ekskomunikativna, centar jemultinacionalan, periferija je mononacionalna, centar jespuæva, periferija je kamen. Bilo kako bilo, provincija jeneodvojivi dio priËe o metropoli, kao πto je centar neod-vojivi dio priËe o periferiji. Samo u paru proizvode smi-sao.

1111.. FFlluuoorreesscceennttnnii rriibbiiËËii

Prije nekih desetak godina, godinu ne pamtim, za vri-jeme posjete BeËu, proπetala sam Donauinsel-om. Vrije-me je bilo toplo, obala naËiËkana desetinama restoran-ËiÊa i BeËanima koji su plesali salsu. Topla ljetna noÊ,rasplesana tijela i zvuk juænoameriËke salse bili su in-kompatibilni imageu BeËa na “lijepom, plavom Duna-vu”. Na obali sam ugledala i neobiËnu sliku: tri spodo-be s kacigama na glavama i upaljenim baterijama nakacigama dræale su u rukama pecaËke πtapove i bacaleu vodu fluorescentne udice. Slika svjetleÊih spodoba sasvijetleÊim ribarskim πtapovima urezala se moje pamÊe-nje tim viπe πto sam ubrzo otkrila da su spodobe mojizemljaci, i baπ kao u kakvom etno-vicu - Hrvat, Srbin iBosanac. Ispostavilo se da moji zemljaci æive u BeËu ida svaki vikend provode pecajuÊi na Dunavu. Probalasam pitu sa sirom, gucnula sam malko rakije iz boce(domaÊa, prava, πljiva). Oko nas su odjekivali senzualnizvuci salse.

— Zar buka ne smeta ribama? - pitala sam.— Nimalo...— potvrdili su ribiËi. BeË je najednom zasjao sjajem metropole. Da, zbog

salse, zbog imigranata koji su zajedno s BeËanima ple-sali salsu, zbog mojih zadovoljnih zemljaka, fluore-scentnih ribiËa. Zbog tolerantnih dunavskih riba kojimazvuk salse nimalo ne smeta. Prisjetila sam se da je Za-greb jedini meni poznati grad koji boluje od teπke hi-drofobije. Dok svi drugi gradovi koje poznajem teæeprema obalama svojih rijeka, Zagreb bjeæi od svoje Sa-ve prema podnoæju Sljemena, obliænjeg brda koje se u

novim hrvatskim udæbenicima barem se tako nadam,ne zove planinom. Jer, doπavπi na vlast, Franjo Tumanodmah je proglasio Zagreb metropolom. Istina, i sebeje proglasio “hrvatskim Georgeom Washingtonom”.Sa sluæbenog mjesta, iz usta prvog hrvatskog predsjed-nika, prokuljao je jezik provincije s teπkim kompleksommanje vrijednosti. To je naπ “mali Pariz”, naπ “maliBeË”, to je naπ hrvatski “George Washington“ — takogovori provincija. S tom retoriËkom figurom, lijepeÊi seza opÊe poznate reference poput ËiËka, provincija setrudi da se i ona ukrca u vlak povijesti i upiπe na mapu.

1122.. KKuullttuurraa kkaaoo uuttooppiijjaa

Dobar dio evropske kulture proizaπao je iz vorteksaovih temeljnih opozicija, iz dinamike izmeu centra iperiferije, metropole i provincije, palanke i svijeta. Udanaπnjem trenutku, u Ëasu kada su veliki utopijski sis-temi sruπeni, kada je iscrpljena politiËka i socijalnaimaginacija, kada je ideja demokracije iscrpila svojeznaËenje, kada je na mjesto svega zasjeo siv i hladanmehanizam novca, u vremenu gaπenja petostoljetneGutenbergove galaksije, i pojave nove, mlade, svepro-æimajuÊe Digitalne galaksije, u vremenu visokotehno-loπke barbarizacije, najednom se kao spasonosnaslamka pojavljuje Kultura. Kultura je najednom posta-la jezik, razlog i cilj. Kultura nadomjeπtava nemuπtostevropskog politiËkog jezika i sadræaja, i, gle, glavni sa-dræaj evropskog ujedinjenja najednom postaje kultu-ra. Kultura je ideoloπki Euro, sredstvo komunikacije.Kultura je diplomatski jezik i jezik diplomacije. Kulturaje polje borbe, istjerivanja nadmoÊi. Kultura je legalnirasadnik πovinizma, rasizma, nacionalizma, drugosti isupremacije. Kultura je transportno sredstvo (Samo skulturom moæemo krenuti u svijet) i eksportna vrijed-nost. Kultura je brand, kultura je nosilac nacionalnogidentiteta (Da nema Ive PogoreliÊa nitko ne bi znao zanas!), kultura je turistiËka industrija. Kultura to su dræ-ave. Irska je zemlja Jamesa Joycea, Francuska zemljaMarcela Prousta, Austrija zemlja Roberta Musila, kaoπto i mali Klagenfurt mjesto Musilova roenja. Ovo jenarod Ive AndriÊa, Miloπa Crnjanskog, urlao je EmirKusturica na beogradskom skupu, osuujuÊi proglaπe-nje nezavisnosti kosovskih Albanaca. A kosovski Al-banci odvojili su se, dakako, samo zato da bi mogliukrasti kulturu, svete srpske manastire. James Joyce,koji je pobjegao iz Irske, dovuËen je onamo nakonsvoje smrti i postavljen na tron irske knjiæevnosti i — ir-skog turizma. Danas se njegovo ime i lik koËi na suve-nirnim πalicama za kavu. »ak i mali Galway profitirana muzeju, kuÊici u kojoj je roena Nora, Joyceovaæena.

©to je, dakle, kultura? Kultura je fenomen koji sluæi zasve i svaπta, od pranja novca do pranja kolektivne nacio-nalne savjesti, i moæda ga najjasnije objaπnjava nedavnazgoda. Poznati violinist Joshua Bell, koji je samo dva da-na nakon koncerta u Bostonu, gdje su ljudi izdvajali vi-soke svote novca da bi ga sluπali, odsvirao isti repertoarna metro stanici, samo πto se nitko nije zaustavio da gasluπa, a u njegovu πeπiru naπao se bijedni utræak od jed-va trideset dolara.

((pp))oogglleeddii

1133.. PPrroojjeekktt KKaakkaanniijjaa

Projekt Kakanija — republika pisaca,, u okviru kojega idræim ovo slovo, prazan je papir, poziv na igru u kojojsudjeluju odrasli knjiæevnici. Mogao bi to biti i poziv nagradnju nove knjiæevne prakse, ili moæda i novog knji-æevnog utopistiËkog konstrukta. Ako se poigramo s pos-ljednjim, s knjiæevnom utopijom, republiku pisaca auto-matski zamiπljamo kao prostor slobode. Pokuπajmo tajprostor — Kakaniju - zamislit naËas kao prostor restrikci-je, kao prostor dekontaminacije ili deprivacije, zavisi, na-ravno, o tome kako tko gleda. Zamislimo, dakle, da nagranici knjiæevne republike Kakanije carinski sluæbenicizahtijevaju od knjiæevnika da ostave svoj pasoπ i potpiπuda Êe poπtovati kakanijska pravila ponaπanja. Jer Kaka-nija je knjiæevna republika, zar ne? Knjiæevnicima je u tojrepublici zabranjeno da se πepure kao predstavnici svo-je nacije, svoje dræave ( jer nisu knjiæevnici nogometaπi),svoga etniciteta, svoga religijskog i politiËkog uvjerenja,πto viπe, strogo je zabranjeno da se o takvim stvarimagovori. Jedina viza za ulazak u republiku knjiæevnosti jeknjiæevno djelo.

Pokuπajmo sada zamisliti razgovor izmeu dvojice Ka-kanijaca, jednog koji poπtuje pravila, i drugog koji ih na-ruπava.

— Hm, i vi ste pisac?— Da. Zar to nismo svi?— Jesmo, jesmo, svi mi ævrljamo po papiru, niπta dru-

go i ne radimo. Samo πto neki to Ëine uspjeπnije od dru-gih. Nije svejedno jeste li Englez ili Makedonac. Usput re-Ëeno, odakle ste vi?

— Iz Kakanije. Zar to nije evidentno?— Zaπto bi bilo evidentno?!Sigurno ste Litvanac, haj-

de, priznajte.— Ne, ja sam Kakanac.— Moæda ste Æidov, zato toliko i inzistirate na tome da

ste Kakanac?— Ja sam Kakanac.— OK. Kakanac. Nemam niπta protiv. Ja sam »eh, ma-

ma mi je Maarica, i nije me stid da to priznam. S kul-turno-povijesne toËke glediπta ja imam viπe prava da se-be zovem Kakancem od vas. Ali neÊemo biti maliciozni,zar ne. A na kojem jeziku piπete?

— Na knjiæevnom. — Pa svi smo pismeni, da nismo ne bismo bili ovdje.

Ipak, nije svejedno piπete li na jeziku jednog Shakespea-rea ili tamo nekog Koste Kostolopulusa. Hajde, priznaj-te, neÊu nikome reÊi.

— Na knjiæevnom.— E, vi ste ga baπ zapeli, kao da ste nekrπteni! Usput

reËeno, valjda vjerujete u nekog boga?— Vjerujem u Muze.— Isuse, koji ste vi dogmatik! I joπ ste se lijepo zaka-

muflirali u feminista. Razumijem, to je sada politiËki ko-rektno. Muze su bile æenske, pa morali smo i njima utom naπem poslu dati neku ulogu. Nego, recite vi meni,moj KakanËe, gdje vi meni stojite politiËki?

— Vjerujem u humanizam.— Humanizam?! Bla-bla-bla…VeÊeg dosadnjakoviÊa

od vas nisam veÊ davno sreo!Bojim se da bi takva utopijska Kakanija ubrzo ostala bez

svojih graana. Evropski pisci isuviπe su navikli da nose sasobom prtljagu svojih dræava, da budu njezini predstavni-ci, da budu predstavnici svoje povijesti, svojih politiËkih,nacionalnih, religijskih uvjerenja, svojih sredina i domovi-na. Suviπe su navikli na to da Druge, ma tko oni bili, nesmatraju svojima. Kada bi gore opisana knjiæevna republi-ka sa svojim pravilima zaista postojala, bila bi opasan testza Evropu, za njezine Ëvrste temelje i njezinu buduÊnost.

VeÊina pisaca cvjeta unutar svojih dræavnih, vjerskih,politiËkih, etniËkih, nacionalnih zajednica, unutar svojihklanova, svojih institucija, svojih izdavaËkih kuÊa, svojihËitalaca, svojih akademija, svojih poËasti, i rijetki su ti ko-ji odbacuju sve domovinske medalje i upuÊuju se u svijetkao prosjaci, oslonjeni samo na goli talent. A kako um-jetnost zavrπava kada se liπi svoga konteksta, najboljepokazuje primjer Joshue Bella. Svi Êe pljunuti na tebe, ili,πto je joπ straπnije, neÊe ni primijetiti. ©eπir Êe ti u svakomsluËaju ostati prazan.

Sve u svemu, knjiæevnici su samo ljudi, sama knjiæev-nost sloæena je, viπeznaËna stvar, kao πto su sloæeni od-nosi utjecaja i moÊi, meusobni odnosi izmeu periferi-je i centra, izmeu metropole i provincije, izmeu palan-ke i vanjskoga svijeta. Dobrohotni tvorci evropske kultur-ne politike i njezini realizatori zamiπljaju, Ëini se, taj od-nos kao u bajci. Konvencionalno razrjeπenje u bajci izgle-da otprilike ovako:

Princ sretne æabu. “Poljubi me”, kaæe æaba, “i pretvo-rit Êu se u princezu”. I princ je poljubi i æaba se pretvoriu princezu.

Odnosi bi, meutim, mogli krenuti i ovako:“Poljubi me”, kaæe æaba, “i pretvorit Êu se u princezu”. “Ne, zasada mi viπe odgovaraπ kao æaba”, odgovora

princ. Najmanje oËekivani oblik odnosa izmeu metropole i

provincije mogao bi izgledati ovako:“Poljubit Êu te, i pretvorit Êeπ se u princezu”! - kaæe

princ æabi. “Ne, hvala”, kaæe æaba, “zasada mi viπe odgovara da

ostanem æaba”.

VeljaËa 2010.

Dubravka UgreπiÊ je jedna od meunarodnonajistaknutijih hrvatskih knjiæevnica, kao i istraæ-ivaËica i povremena predavateljica na podruËjuhumanistike.

1 Ovaj tekst pisan je za projekt Kakanien —Neue Republik der Dich-ter Burgtheatra u BeËu 2010.

2 Romani Povratak Filipa LatinoviÊa (1932.) i Na rubu pameti (1937.)Miroslava Krleæe apsolutna su knjiæevna kruna hrvatske kakanijskeknjiæevne loze. Glavni junak romana Povratak Filipa LatinoviÊaponavlja putanju svojih prethodnika: on je slikar, Ëetrdese-tgodiπnjak, koji se iz Pariza, nakon dvadeset i tri godine izbivanja,vraÊa u rodni kraj, u Panoniju. Junak romana Na rubu pametiopisuje kako ga, baπ kao i njegove knjiæevne prethodnike, pos-tupno uniπtava zagrebaËka malograanska sredina. Krleæiniromani dostupni su na svim kakanijskim jezicima, i samo je torazlog zbog kojeg se naπao u fusnoti. Miroslav Krleæa deprovinci-jalizirao je hrvatsku knjiæevnost, nametnuvπi joj visoke knjiæevnestandarde. Ove standarde su Krleæini knjiæevni nasljednici rijetkokada dosizali, πto je jedan od odgovora na pitanje zaπto je kanon-ski Krleæa u Hrvatskoj i danas omraæeni pisac. U idealnoj knjiæevnojrepublici svi drugi hrvatski pisci, ukljuËujuÊi i gore spomenute, bilibi tek fusnota - Miroslavu Krleæi.


149

Moja je soba tako jadno mala,Ja ne bih u njoj izdržati mogoDa mi oči ne sanjaju budne.Al ne ropćem. Sudbìni velim: Hvala;Jer mojoj bijedi čudan sjaj je dala,I moje patnje nisu uzaludne.

Danas sam opet ručo samo čaj.Al vlažna blagost sja u mome oku:Ja opet mislim na svoj rodni kraj.I čežnja preobražava mi javu:Sa Quaija mjesto Seine čujem Savu,I Tuškanac mi šumi iz aleja.

Na domovini dvostruka je sjena:Baca je Pešta, i baca je Beč.Ona je sva u crno zavijena -Ne čuje, Majko, niko tvoju riječ!Šumòri, diše more, teče Drava,A između njih jedna zemlja spava.

Pod vedrim nebom slobodnog ParizaKoliko puta tuga me je srelaU vrevi Etoilea, Saint-Michelea!O bože moj, tu treba biti jak!U tome svjetlu još me više boliRođene moje grude gluhi mrak.

Udišem Pariz. Smjelim bijegom spasihSlobodnu dušu, ali ja sam sin,A mojoj majci sve su sjeđe vlasi.Ja žene nemam, a ni druga nemam.Što još imadem? Samo jezik svojU koji život svoga srca spremam.

Zanosi, misli, ritmovi i rime!Ja bezimen u bezimenu mnoštvuDaleko negdje stičem sebi ime.I muku mučim samca dezertera,Što zabranjenu domovinu sanjaNa hartiji, u potezima pera.

Pero ... ta mala, ta obična stvar,A kako živa, kako puna snage!Kad iz njeg teče novih riječi čar,Omamljuju me kao govor drage.Sva utjeha je u tom malom peru:Što pod njim niče, smije se i plače,I sja, i grije, i vraća mi vjeru.

O Hrvatska, o moja domovino,Ti moja bajko, ti moja davnino!Ti porobljeni, oteti mi kraju!Gle, jadni dezertèr ti daje dar,Bogatiji no kraljevi ga daju,I sav je ljubav, pobuna i žar.

Ja, skoro prosjak, duh slobode širim,Pa ma i nemô na svom grobu svijeću,Ja neću, neću, neću da se smirim.Ko svježi vjetar u sparinu pirim,A kada umor svlada duše lijene,Na otpor trubim ja trubač sa Seine!

Šta mi je plaća? Mržnja gmizavacaŠto svoje blato lijepe o moj glas.Al ja pred licem roda stojim vedar.Za hljeb slobode prilažem svoj klas;Zar nije zlatan, i bogat, i jedar?

PPooeezziijjaa

Dobriša CesarićTrubač sa Seine

(Matoš u Parizu)

150

RjeËnik postkomunistiËke tranzicije pun je Ëud-nih metafora: demokratsko obrazovanje, πko-la demokracije, ispit demokracije, demokraci-

ja koja raste i razvija se, ali koja ipak moæe biti u po-voju ili Ëiniti prve korake ili, naravno, bolovati oddjeËjih bolesti.1 Ovaj postkomunistiËki rjeËnik otkri-va paradoks koji ukazuje na vjerojatno najveÊi skan-dal suvremene historije: oni koji su tokom takozva-nih “demokratskih revolucija“ 1989.-1990. dokaza-li svoju politiËku zrelost, preko noÊi su postali dje-ca! Joπ juËer, oni su ruπili totalitarne reæime u Ëijuje postojanost i monolitnost Ëitav “slobodni“ i “de-mokratski“ svijet do samog kraja Ëvrsto vjerovao, iËije se snage plaπio kao nekog Ëudoviπta. U borbiprotiv komunistiËke napasti, taj svijet je mobiliziraosve svoje politiËke, ideoloπke i vojne snage, svojenajveÊe dræavnike i generale, filozofe i nauËnike,propagandiste i πpijune, a da nikad nije zaista upla-πio ovu totalitarnu zvijer. Ali usprkos tome, one ko-ji su tu zvijer pobijedili golim rukama, taj svijet na-ziva djecom. Ti ljudi su nedavno ponovo pokrenulihistoriju koja je leæala na samrtnom odru, i pomo-gli joj da se uspravi i ponovo prohoda. A danas i sa-mi moraju da uËiti hodati. Joπ juËer su Ëitavom svi-jetu pokazali πto je to hrabrost, politiËka nezavis-nost i historijska zrelost, a danas moraju svojim sa-mozvanim gospodarima dokazivati da su posluπniuËenici. Do juËer bili su spasonosni lijek za smrtnooboljelo druπtvo, a danas i sami boluju od djeËjihbolesti, koje moraju preboljeti kako bi opstali.Kakvo se to Ëudo desilo preko noÊi? Koji Ëarobnjakje od ovih ljudi napravio djecu?

Naravno, to je politika. Dijete, koje je najednomprepoznato u ovim zrelim ljudima, nije rezultat ranefaze psiholoπkog razvoja iz koje oni nisu izaπli, nitise radi o psihopatoloπkom fenomenu infantilne re-gresije. To dijete je politiËko biÊe, zoon politikon parexcellence.

Ideologija zvana tranzitologija

Ljudsko biÊe u obliku politiËkog djeteta predstav-lja skoro savrπeni poligon za novi politiËki poËetak.NeoptereÊeno proπloπÊu i u potpunosti okrenutobuduÊnosti, dijete je puno energije i maπte, posluπ-no je i spremno uËiti. Iz njega zraËi sloboda, ali onouopÊe nije slobodno. Dijete je zavisno; odrasli gamoraju usmjeravati i obrazovati. Meutim, samimtim je pogodnije za sluæenje druπtvu, πto je savrπenanova polazna toËka. Tako se neutraliziraju sve su-protnosti ogoljene iznenadnom erupcijom slobodeu jednom druπtvu, a prije svega suprotnosti izmeuvladara i podanika. Nema prirodnijeg i logiËnijeg od-nosa dominacije od onog izmeu djeteta i njegovogstaratelja, nema nevinijeg i opravdanijeg gospodar-skog odnosa od onog nad djecom. Djeci se slobodane oduzima, veÊ se privremeno suspendira, takoreÊi- odlaæe na odreeno vrijeme. Dijete, dok ga odga-jamo, uæiva odreenu vrstu odloæene slobode. Aukoliko se jednog dana ispostavi da je sloboda samovarka, uvijek moæete reÊi da je to bila samo bajka zadjecu. Represivna infantilizacija druπtava koja su senedavno oslobodila komunizma, osnovna je odlikatakozvanog postkomunistiËkog stanja. Ona dolazido izraæaja u ideologiji postkomunistiËke tranzicije,neobiËne teorije koja objaπnjava postkomunistiËkutranziciju u demokraciju. Tu se cinizam pretvara u(politiËku) nauku. Iz perspektive ove politiËke nau-ke, postkomunizam se shvaÊa, prije svega, kao tran-ziciona faza - to jest, kao proces prelaska iz “realso-cijalistiËkog“ druπtva u kapitalistiËko-demokratskodruπtvo.2 Politikologija nema razloga da ovu tranzi-

((pp))oogglleeddii

Djeca postkomunizma

dr.sc. Boris Buden

151

ciju tumaËi kao odreenu historijsku epohu. Tranzi-cija nema specifiËne karakteristike, recimo - jedin-stveni postkomunistiËki politiËki sistem, jedinstvenipostkomunistiËki naËin proizvodnje ili oblik vlasniπt-va. Zapravo, za politikologiju je koncept postkomu-nizma suviπan. »eπÊe se primjenjuje veÊ spomenutikoncept “tranzicije u demokraciju“, pa se tako Ëak iuvodi nova disciplina koja prouËava ovaj proces:“tranzitologija“. Ona se zasniva na ciniËnoj pretpos-tavci da ljudi koji su se sami izborili za slobodu sadamoraju nauËiti kako da u njoj uæivaju. Ovaj para-doks seæe mnogo dalje u proπlost od one historijskesituacije u kojoj su se naπla istoËnoevropska postko-munistiËka druπtva nakon 1989.

Koncept tranzicije uveli su tradicionalni politikolo-zi krajem πezdesetih i poËetkom sedamdesetih godi-na, kako bi objasnili razliËite promjene reæima, prijesvega u Juænoj Americi i Juænoj Evropi. Pod pojmomtranzicije prvobitno se podrazumijevao samo “vre-menski interval izmeu dva politiËka reæima“, πto jeminimalistiËka definicija iz 1984.3 Ova tranzicija jeuvijek predstavljala “tranziciju iz autoritarnog reæi-ma“, kao u naslovu knjige O’Donnella, Whiteheadai Schmittera. U to vrijeme, politiËka nauka je pro-mjenu reæima prouËavala retrospektivno. Pokuπava-la je izvuÊi pouke iz historijskog iskustva ex post. Po-litiËku nauku nije toliko interesirala buduÊnost, jer jeishod ovakve tranzicije bio manje-viπe neizvjestan.Rezultat nije uvijek bila demokracija; jedan autori-tarni reæim mogao je biti zamijenjen drugom vrstomautoritarne vladavine. U to vrijeme, joπ uvijek je bilozamislivo da Êe neku juænoameriËku vojnu diktaturuzamijeniti marksistiËka, pa Ëak i maoistiËka diktatu-ra. Na primjer, »ileanci su demokratskim putem iza-brali da sa AAlllleennddeeoomm krenu u svojevrsnu “socijalis-tiËku demokraciju“, ali ih je vojna hunta usmjerila upotpuno drugom pravcu.

U to vrijeme, za politiËku nauku svijet je i dalje biopriliËno sloæen: nisu postojala samo dva sukobljenaideoloπko-politiËka sistema i vojna bloka, veÊ i nizantikolonijalnih pokreta u tzv. treÊem svijetu, πto jeu politici otvaralo moguÊnost za neku vrstu neizvjes-nosti. U to vrijeme, izgledalo je kao da joπ uvijekpostoji izbor, kao da historija ima nerazrijeπen kraj.Krajem osamdesetih neπto se promijenilo i tranzito-logija je poËela drugaËije shvaÊati predmet svog is-traæivanja. Proces politiËke transformacije od tada jeunaprijed odreen. Cilj je veÊ bio poznat - ukljuËiva-nje u globalni kapitalistiËki sistem zapadne liberalnedemokracije. Od tada, tranzicijski koncept je skorouvijek primjenjivan na takozvana postkomunistiËkadruπtva i oznaËavao je prelazak u demokraciju, kojije otpoËeo historijskom preokretom 1989-1990. ikoji se, sa viπe ili manje uspjeha, joπ uvijek sprovodi,uglavnom u IstoËnoj Evropi. Ovo stanje je poznato“djeci komunizma“. Oni su odrastali uz logiku histo-

rijskog determinizma. Meutim, tada je pokretaËkasnaga klasne borbe usmjeravala druπtvo ka boljoj,besklasnoj buduÊnosti. U to vrijeme, biti slobodanznaËilo je prepoznati nepromjenjive zakone historijei prihvatiti ih. Put ka boljoj komunistiËkoj buduÊnos-ti nije bio samo dobro utaban, veÊ i nezaobilazan.

Sada im se govori da moraju proÊi kroz sliËnustvar, ali da ovog puta moraju bezuvjetno prihvati-ti OpÊi zakon historije. Cilj je odreen, a njegovodostizanje zagarantirano. Prema novoj tranzicionojideologiji, nema prevelikih prepreka na putu do de-mokracije, ukoliko strogo poπtujete objektivne, vanj-ske faktore - ekonomske, kulturne, institucionalneitd. Ponekad se spominje i geografski poloæaj. “Geo-grafija je jedini razlog koji daje nadu da Êe istoËno-evropske dræave slijediti put ka demokraciji i prospe-ritetu“, piπe jedan tranzitolog, koji politiku shvaÊasamo kao borbu za kontrolu nad vanjskim faktori-ma: “ako zaista budemo kontrolirali ekonomski rasti institucionalno okruæenje, vrlo je vjerojatno da Êedo demokracije doÊi.“4

Drugi idu joπ dalje. Naπ put ka demokraciji je odre-dila sama priroda. To je “prirodna tendencija, πtoznaËi da je priliËno lako dostiæna“5 »ak je i sama po-litika zasnovana na DDaarrwwiinnoovvoojj teoriji prirodnogodabira.6 Tvorac ove darvinistiËke teorije demokraci-je, TTuuttuu VVaannhhaanneenn, uveren je da je demokracija uni-verzalno mjerljiva, pa je tako kreirao takozvani In-deks demokratizacije (ID) koji prikazuje stupanj de-mokratizacije druπtva. SlijedeÊi tu ideju, napravio jei rang-listu demokratskih druπtava. Na ovom spisku,sastavljenom neπto prije sloma komunizma, πezde-set jedna dræava je klasificirana kao demokratska,pet dræava su takozvane “poludemokratske i osam-deset jedna je nedemokratska. Samo dræave koje suosvojile viπe od pet ID poena svrstane su u demo-kratske. One sa manje poena su autoritarne. Dvijekrajnje toËke, “autoritarna vladavina“ i “realiziranasloboda“ (tj. liberalna demokracija) odreuju pravuliniju historijskog razvoja: od autoritarnog reæima dodemokracije. Tranzicija je sada teleoloπki odreena -to jest, osmiπljena iz perspektive planiranog rezulta-ta - i sastoji se u uspinjanju uz ljestvicu demokratiza-cije, dok se ne dostigne vrh, koji predstavlja realizi-ranu slobodu u sistemu liberalne demokracije. Trebasamo poπtovati zakon prirode. Autoritarnost s jednestrane i sloboda (tj. samostalnost) sa druge. Ovadva pola takoer predstavljaju ideal prosvijeÊenog,suvremenog obrazovanja: razvoj nezrelog djeteta,joπ uvijek zavisnog od autoritarne figure, u samos-talnog, zrelog graanina jednog slobodnog druπtva.

Prema Vanhanenu, najvaæniji faktori koji utjeËu naIndeks demokratizacije jesu konkurencija i participa-cija. Njegova formula je jednostavna: πto je jedansistem demokratiËniji, utoliko je viπi nivo participaci-je i konkurencije. Ovo drugo oznaËava postojanje

((pp))oogglleeddii

152

politiËkih uvjeta za pluralizam interesa - tj. za politiË-ke i ideoloπke opcije. Pod “participacijom“ podrazu-mijeva se dobrovoljno uËeπÊe graana u politiËkomæivotu i donoπenju politiËkih odluka. Za potpunozrelu demokraciju potrebni su zreli demokrati, spo-sobni da samostalno razmiπljaju i djeluju.

U ovakvom konceptu, proces postkomunistiËketranzicije prikazuje se kao obrazovni proces i proiz-lazi iz ideje o obrazovanju kao pripremi za zrelost iodgovornost. Meutim, otkrivaju se i sve kontradik-cije ovakvog starog prosvjetiteljskog koncepta.

Obrazovna nezrelost i neodgovornost

Analogija izmeu historijskog razvoja ËovjeËan-stva i odrastanja djeteta (njegovog kontroliranog

obrazovanja), kao πto je dobro poznato, nastala jeu periodu prosvjetiteljstva. ProsvjeÊenje nije niπta

drugo, nego prelazak iz nezrelosti u zrelost, ili, ka-ko Ëitamo u prvoj reËenici Ëuvenog KKaannttoovvoogg esejaiz 1784., “izlazak Ëovjeka iz samonametnute nezre-losti“, koju on definira kao “nesposobnost koriπte-nja vlastitog razuma bez tueg usmjeravanja.“7 Uistom smislu u kojem je nezrelost “samonametnu-ta“, zrelost bi trebalo dostiÊi vlastitim djelovanjem.»ovjek se ne moæe jednostavno proglasiti zrelim -to jest, osloboditi tutorstva, pa bila taj tutor priro-da, bog ili neki gospodar, i to je prvobitno znaËe-nje ideje emancipacije kao osloboenja, puπtanjana slobodu iz oËinskog kaveza, skidanja okova.

Prosvjetiteljska ideja o prelasku u zrelost je reflek-sivna, tiËe se samostalne emancipacije. Naravno,

ovakvu tranziciju nikad ne bi trebalo mijeπati sa re-volucijom. Kantov koncept prosvjetiteljstva podra-zumijeva onu vrstu emancipacije koja se ne ostva-

ruje u revolucionarnim skokovima, veÊ kao reformamiπljenja (Denkungsart), kao trajno napredovanje.8

Poslije KKaannttaa, prosvjetiteljski ideal zrelosti - a snjim i razumijevanje emancipacije kao dugotrajnogprocesa s neizvjesnim ishodom - sve viπe se potisku-je. Na njegovo mjesto dolazi druga vrsta emancipa-cije. Sada se emancipacija shvaÊa kao Ëin oslobaa-nja od nepravedno nametnute dominacije. Ciljemancipacije nije viπe zreli pojedinac, veÊ druπtvoosloboeno dominacije. U ovom raskoraku, pojam“zrelosti“gubi znaËenjeemancipacije.

Zanimljivo je da se interesza ovaj koncept ponovojavlja tek 1945. godine. Na-ravno, to je bilo vrijeme his-torijske tranzicije: prelaskaiz faπistiËke diktature u de-mokraciju. TraumatiËno his-torijsko iskustvo masa, kojesu slijepo slijedile svoje fire-

re u katastrofu, ponovo je probudilo interes za ide-ju o samostalnim i odgovornim ljudima. “Zrelost“ jesada prepoznata kao preduvjet za demokraciju.99

Nakon duge historijske razdvojenosti, “zrelost“ i“emancipacija“ ponovo se spajaju. Ovo je utjecalo ina posljeratnu filozofiju. Na primjer, HHaabbeerrmmaass jepovezivao emancipatorski interes za znanje s intere-som za zrelost. Istovremeno, u pedagogiji je otkri-ven koncept “zrelosti“; ona je postala cilj obrazova-nja, sam princip emancipatorske obrazovne nauke.U postfaπistiËkoj tranziciji, ideal zrelih i odgovornihgraana smatran je krajnjim ciljem stvaranja novog,demokratskog druπtva. Nije ni Ëudo da proces post-komunistiËke tranzicije teæi istom idealu. Na kraju,ovo novo ureenje sebe doæivljava kao post-totali-tarno - osloboeno, u ideoloπkom i historijskomsmislu, oba “totalitarizma“, faπistiËkog i komunistiË-kog. Ta takozvana “dvostruka okupacija“ predstav-lja retroaktivno izjednaËavanje dvije ideologije i dvapolitiËka sistema, koja su se kroz historiju nemilos-rdno sukobljavala.

PostkomunistiËki ideal zrelog i odgovornog gra-anstva najviπe je primjenjivan u razvoju takozva-nog “graanskog druπtva“, koje je, kako se tvrdi,pravi noseÊi stup demokratskog æivota, druπtvenapodloga svih demokratskih vrijednosti, pravde ifunkcionalnih graanskih i ljudskih prava. Ovo gra-ansko druπtvo je navodno veoma slabo u istoËno-evropskim dræavama, osloboenim od komunizma.Ono je joπ uvijek takoreÊi “u povoju“, i zato se mo-ra prvo obrazovati, trenirati, razvijati i podsticati.10

IznenaujuÊe je da tada nitko nije postavio pitanje:tko su, ako ne istoËnoevropska graanska druπtva,ruπila te propale reæime? ©to je bila Solidarnost uPoljskoj, ako ne paradigmatiËna institucija jednogborbenog graanskog druπtva par excellence? Kakoto da je sada graansko druπtvo odjednom tolikooslabilo, ako je nedavno uspjelo svrgnuti komunis-te? Tko je uvio u pelene poljske radnike, sve onehrabre ljude koji su pokrenuli demokratsku revoluci-ju, izdræali brutalnu represiju kontrarevolucije i nasvojim pleÊima iznijeli teret demokratske borbe dokonaËne pobjede? Tko im je - i u Ëijem interesu -obuo djeËje cipele, rekao da boluju od djeËjih boles-ti i poslao u πkolu da polaæu ispite?

To su ciniËni ideolozi tran-zicije, tvorci postkomunistiË-ke transformacije, da ih ta-ko nazovemo. Meutim, nji-hov cinizam prati logiku do-minacije. Ako se “uËenjezrelosti i odgovornosti“ pro-pagira da bi se postigla do-minacija i to se pretvara ubeskrajni proces, Ëiji rezul-tat odreuju uËitelji, onda

((pp))oogglleeddii

153

zahtijevanje“zrelosti i odgovornosti“ viπe ne sluæi,kako kaæe RRoobbeerrtt SSppaaeemmaannnn, “proπirenju krugazrelih, veÊ proπirenju kruga onih koji su sada pro-glaπeni nezrelima“.11

Tako se ispostavlja da su te djeËje metafore, to-liko tipiËne za rjeËnik postkomunistiËke tranzicije,simptom novog odnosa moÊi. One jasno ukazujuna represivno sputavanje ili prisilno stavljanje podtutorstvo pravih protagonista “demokratskog pre-okreta“ i njihovu retroaktivnu desubjektivizaciju.Govorimo o odnosu za koji i dalje vaæe AAddoorrnnoovveerijeËi izgovorene na radiju na temu “Obrazovanjeza zrelost i odgovornost“, pri Ëemu se “pozivanjena zrelost i odgovornost u danaπnjem svijetu moæeispostaviti kao kamuflaæa za prisilno dræanje ljudi unezrelom stanju“.12

Ponovo pitam, u Ëijem se interesu to radi? Tkostavlja protagonist historijske promjene pod tutor-stvo, tko ih liπava statusa nosilaca tih promjena?To pitanje je staro koliko i prosvjetiteljski konceptzrelosti. HHaammaannnn ga je direktno postavio Kantu:“Tko je... sporni Ëuvar [der leidige Vormund]?“13

On je u toj ulozi vidio samog Kanta, ili toËnije, Ëu-vara je vidio u prosvjetitelju. Danas su to zapadnipromatraËi koji nisu sudjelovali u revolucijama1989-1990. BuduÊi da u tim dogaajima nisu “po-letno æeljeli sudjelovati“14, kako KKaanntt opisuje sta-nje svoje publike u vrijeme Francuske revolucije,oni su na svrgavanje komunizma reagirali ciniËnomæeljom za vlaπÊu i dominacijom. Zapravo, prepoz-nali su u tom historijskom dogaaju, kao i KantovipromatraËi propasti feudalnog apsolutizma 1789.,“napredak ka savrπenstvu“ u okviru “teænje Ëitavogljudskog roda“, ali su istovremeno smatrali da je tateænja odavno ispunjena u njihovoj stvarnosti, i daje tako, hegelovski reËeno, veÊ historijski izliπna.“Æelite bolji svijet, ali bolji svijet - to smo mi“ glasioje odgovor zapadnih promatraËa istoËnoevropskihrevolucija. U ovom smislu, oni se potpuno razliku-ju od ljudi koji su 1789. sa toliko entuzijazma do-Ëekali vijesti iz Pariza. Dok su ovi drugi prepoznalisvoje snove u revolucionarnoj realnosti drugih, pr-vi su u revolucionarnim snovima drugih vidjeli sa-mo svoju realnost.

Posljedica ove razlike bila je ogromna. Oni koji susvoju borbu za slobodu krunisali pobjedom u IstoË-noj Evropi, preko noÊi su postali gubitnici. Za to ni-je kriva crna magija, nego hegemonija. Hegemoni-ja je zapadne promatraËe pretvorila u pobjednike,ne samo nad komunizmom, veÊ i nad protagonis-tima revolucije koja je sruπila komunizam. OvakozvuËi hegemonija koja proglaπava svoju pobjedu:

Istina, pobjedniËka vojska nije okupirala teritori-ju gubitnika. Meutim, imajuÊi u vidu prirodu su-koba i njegov ishod, bilo je logiËno da Êe gubitniciprihvatiti institucije i uvjerenja pobednika. To je bi-

lo logiËno, naroËito zato jer je ishod predstavljaopobjedu zapadnih metoda politiËke i ekonomskeorganizacije, a ne pobjedu zapadnjaËkog oruæja.15

Nije sluËajno da MMiicchheell MMaannddeellbbaauumm, autor ovihrijeËi, i njegov kolega, politolog JJoohhnn MMiilllleerr, govo-re o oponaπanju kao najboljem putu za dostizanjedemokracije.16

Nije moglo biti gore: ne samo da je protagonisti-ma demokratskih revolucija oteta njihova pobjedai da su prozvani gubitnicima, nego su istovremenostavljeni pod tutorstvo i osueni da slijepo imitira-ju svoje staratelje, naivno se nadajuÊi da Êe ih topripremiti za samostalnost. U tome se ne otkrivasamo arbitrarnost novih vladara, veÊ i Ëudna logi-ka njihove vladavine.

Obrazovno zaglupljivanje

Izraz “djeca komunizma“, stoga, nije metafora.On oznaËava naËin podreivanja novom obliku“historijske nuænosti“ koji pokreÊe i kontrolira pro-ces postkomunistiËke tranzicije. Pod ovim pretpos-tavkama, prelazak u demokraciju otpoËinje kao ra-dikalna rekonstrukcija ni iz Ëega. Prema tome, Is-toËna Evropa je poslije 1989. liËila na hrpu historij-skih ruπevina, meu kojima æive iskljuËivo djeca,nezreli ljudi koji ne mogu bez tue pomoÊi da de-mokratski organiziraju svoj æivot. Sebe ne doæivlja-vaju ni kao protagoniste ni kao tvorce demokrati-je, za koju su se sami izborili i koju su sami stvori-li. Ta dostignuÊa su im oduzeta kroz ideju i praksupostkomunistiËke tranzicije, da bi im sada bila vra-Êena kao strano tijelo koje moraju ponovo usvoji-ti kroz dug, teæak i bolan proces. U Ëudnom svije-tu postkomunizma, demokracija se istovremenojavlja i kao cilj do kojeg valja stiÊi i kao izgubljeniobjekt. Tako je za “djecu komunizma“ bolja buduÊ-nost dostiæna samo iz melankoliËne perspektive.Nije ni Ëudo kada ih postkomunistiËka sadaπnjosttoliko podsjeÊa na komunistiËku proπlost. Ne pruæaim slobodu izbora. “Djeca komunizma“ ostaju onoπto su nekad bila: marionete u historijskom proce-su koji se odvija nezavisno od njihove volje i vuËeih sa sobom u bolju buduÊnost. Ovaj neobiËni oblikdruπtvenog æivota koji nazivamo “tranzicijom“ do-bro im je poznat. Kao πto svi oni znaju, takozvanirealni socijalizam predstavljao je, u vlastitom ideo-loπkom tumaËenju, neku vrstu prelazne faze izme-u kapitalizma i komunizma. Tako je jedna vrstatranzicije zamijenjena drugom. Meutim, i apsolut-na sigurnost i unaprijed data nuænost historijskograzvoja ostaju tranzicijske konstante.

Iz toga slijedi da se pitanje buduÊnosti u postko-munizmu veÊ smatra rijeπenim, a pitanje proπlostibesmislenim. Od djece komunizma se ne oËekujeda se kritiËki sjeÊaju komunistiËke proπlosti. Upra-

((pp))oogglleeddii

154

vo iz tog razloga su i proglaπeni djecom, kako seove proπlosti ne bi sjeÊali. Kao djeca, nemaju nikak-vu proπlost. Paradoksalno je da se samo u postko-munizmu stiËe utisak da komunizma nikad nije ni bi-lo. Joπ je 1991. JJeeaann--LLuucc NNaannccyy govorio o bijesu ko-ji ga obuzima kad sluπa te prazne priËe o “kraju ko-munizma“.1177 Tvrdio je da je apsurdno vjerovati da jehistorija konaËno raskrstila sa marksizmom i komu-nizmom:

Kao da historija, naπa historija, moæe biti tako ne-konzistentna, tako bajkovita, tako prozraËna da nasje 150 godina nosila na oblacima koji se mogu ras-prπiti u sekundi. Kao da se jedna greπka, Ëista, pros-ta i glupa greπka moæe tako ispraviti, regulirati,ukloniti. Kao da su hiljade takozvanih intelektualacabili obiËne budale, a posebno kao da su milioni dru-gih bili joπ gluplji i dozvolili da ih obuzme delirijumovih prvih.18

Nancy nije toliko ozlojeen i zabrinut zbog potis-kivanja komunizma kao historijske Ëinjenice, ni zbogbrisanja komunistiËke proπlosti uz svu njenu intelek-tualnu i politiËku kompleksnost. Njega viπe uznemi-rava ogromno neznanje, zbog kojeg postkomunis-tiËki svijet odbija razmiπljati o proπlosti i njenim tra-govima, ili da se zapita zaπto se sve to dogaalo?Nancy u tome vidi pravu, skoro epohalnu glupostpostkomunistiËkog preokreta.

Naravno, djeca nisu glupa. Meutim, ljudi iz mo-gu zaglupiti, ili, preciznije reËeno, mogu ih nauËitida budu glupi. Tako je prije sto godina FFrreeuudd pisaoo intelektualnim inhibicijama koje kultura kroz obra-zovanje nameÊe uËenicima kako bi ih uËinila πtoposluπnijim. Definirao je tri tipa takve blokade misli- autoritarnu, seksualnu i vjersku - koje proizvode triodgovarajuÊa “produkta obrazovanja“: dobre poda-nike, seksualno inhibirane i religiozne ljude. On jetumaËio ova tri oblika intelektualne atrofije (Ver-kümmerung), kako ih je takoe nazivao, kao efekteDenkverbota, zabrane koja se ljudima nameÊe u dje-tinjstvu, zabrane da misle o onome πto im je najza-nimljivije. U Freudovo vrijeme, to je prije svega bilaseksualnost, i njeno potiskivanje bilo je oËigledni ciljobrazovanja. Kada se Denkverbot uspjeπno provedena polju seksualnosti, seksualnost se prelijeva u dru-ge sfere æivota, postajuÊi tako najvaænija karakteris-tika cijele liËnosti.

Ono πto je tada bila seksualnost, u postkomunis-tiËkom svijetu je politika. Iako djecu komunizma nji-hovi uËitelji potiËu da se seksualno oslobode, da πtoje glasnije moguÊe izraze svoj, do tada potisnutiseksualni identitet, da bezrezervno usvoje sve seku-larne vrijednosti i da postanu (od dobrih podanikatotalitarne dræave) samosvjesni, slobodni pripadnicidemokratskog graanskog druπtva, njihovi oslobo-eni umovi nemaju πto traæiti u politiËkom domenu.Kao da tu nema niËega za razmiπljanje. Kao da su

na sva politiËka pitanja joπ davno dati toËni odgovo-ri; kao da jedino preostaje da smislimo kako da teodgovore najbolje sprovedemo, kako da oponaπa-mo, πto je vjernije moguÊe, zadate uzore i kako daposluπno sijledimo mudre savjete svojih staratelja.Kao da je dobro poznata dijalektika prosvjetiteljstvasada dosjpela u postkomunistiËki svijet. Od obrazo-vanja za zrelost i odgovornost, uvedenog da bi sebolje sluæilo novim vlastima, doπlo se do obrazova-nja za politiËku glupost. Kantov ideal je izvrnut na-glavaËke, i nade se polaæu upravo u one ljude kojinisu sposobni misliti bez tue pomoÊi. Tako je glu-post koju Nancy pripisuje postkomunistiËkom preok-retu zapravo rezultat ovog Denkverbota, nametnu-tog politiËkom razumu postkomunizma. U politiË-kom smislu, ljudi su u postkomunizmu stavljeni podtutorstvo, proglaπeni djecom, a na kraju pretvoreniu politiËke budale.

Zbog ovoga ne treba biti ozlojeen, veÊ bi to tre-balo uzeti kao motivaciju za sazrijevanje. Dijete, kaonajvaæniji politiËki Ëinilac u postkomunizmu,predstavlja mnogo viπe od prostog orua nove he-gemonije. Ono je od velike vaænosti za zamisao no-vog druπtvenog poËetka koji tako odluËno oblikujesvijet postkomunizma. Kao svojevrsni biopolitiËkikoncept tranzicionog druπtva, ono preuzima ulogusubjekta osloboenog svih zloËina komunistiËkeproπlosti, koji, kao moralno Ëist, moæe stupiti u bilokakve nove druπtvene odnose (ukljuËujuÊi i odnosdominacije). ©toviπe, kao “dijete“ on ne mora pre-uzeti odgovornost za zloËine samog postkomuniz-ma: za zloËinaËku privatizaciju u kojoj je bogatstvoËitavih naroda preko noÊi preπlo u vlasniπtvo nekoli-cine ljudi; za novu, postkomunistiËku pauperizacijumasa, uz sve druπtvene i individualne posljedice ko-je to za sobom povlaËi; za historijsku regresiju kojaje u pojedinim sluËajevima srozala postkomunistiËkadruπtva - ekonomski, kulturno i moralno - daleko is-pod nivoa koji su ta druπtva dostigla pod komuniz-mom; i na kraju, za sve nacionalizme, rasizme, faπiz-me, krvave graanske ratove, pa Ëak i genocide. Svese te stvari danas javljaju kao neizbjeæne djeËje bo-lesti, ili jednostavnije reËeno, kao neugodna ali bez-opasna prljavπtina na pelenama novoroenih liberal-no-demokratskih druπtava.

Ne zaboravite: suprotstavljanje i otpor

“Dijete“ je u postkomunizmu svojevrsna druπtve-na nulta toËka, na kojoj se svaka katastrofa, bilaona naslijeena iz proπlosti ili nova, tek stvorena,moæe ispraviti. Ono je primjer druπtvene nevinostikoja omoguÊava da se sve πto se desi, ukljuËujuÊi i“ono nedopustivo i ono πto se ne moæe tolerirati“,integrira u novu herojsku robinzonijadu, koja se pre-priËava kao univerzalno prepoznatljiva priËa o no-

((pp))oogglleeddii

155

vom nevinom poËetku. Kroz ideoloπki lik nevinogdjeteta, liberalno-demokratsko kapitalistiËko druπt-vo ulazi u doba bezuvjetne ideoloπke reproduktiv-nosti. Kolijevka tom djetetu moæe biti i najzabaËeni-ji otok, bez obzira na cijenu. Na kraju, infantilna ne-vinost ima konstruktivan efekat na Ëitavu individua-listiËku buræoasku ideologiju u doba globalizacije.PomoÊu nje se antagonistiËka, politiËka istina o his-toriji ËovjeËanstva moæe svesti na jedan pravni od-nos, na odnos izmeu poËinilaca i nevinih ærtava. Nahistoriju se gleda samo sa forenziËkog aspekta, kaona leπ koji moæe pruæiti korisne podatke za sudskiproces.

HHeeggeell je znao da je samo kamen, kao metafora“neËinjenja“, nevin.19 U ovom smislu, fantazija post-komunistiËkog druπtva o nevinom poËetku moguÊaje samo iz perspektive zaustavljenog historijskograzvoja. Sada, u trenutku historijske tranzicije, ne-sloboda se zamjenjuje slobodom kojoj su potrebnadjeca, ali toj djeci Êe sloboda biti uskraÊena.

Stoga nije ni Ëudo πto, kako tvrdi NNaannccyy, Ëovjek bi-jesno reagira na cinizam ovog vremena. U bijesuizazvanom postkomunistiËkim trijumfalizmom, onprepoznaje politiËki sentiment par excellence. Kon-kretno, reakciju na “ono nedopustivo i ono πto sene moæe tolerirati“20 To je izraz odbijanja, otpora ko-ji nadilazi granice razuma. Bijes o kojem Nancy go-vori je politiËki, i rezultat je svoenja politike na “tr-govinu utjecajem i postavljenjima“, koja u postko-munizmu odreuje okvir onoga πto je historijski mo-guÊe. Taj bijes otvara dimenziju politike koja se uka-zuje samo izlaskom iz tog okvira. Bijes je, dakle, pra-vi glasnik nastupajuÊe zrelosti koja jedino moæe sta-ti na kraj postkomunistiËkom tutorstvu.

Prema AAddoorrnnuu, “jedina prava konkretizacija zre-losti leæi u obrazovanju za protest i pobunu“.21 Svojgovor o obrazovanju zavrπio je upozorenjem - i to subile njegove posljednje javno izgovorene rijeËi, jer jeumro nekoliko tjedana kasnije - upozorenjem kojebi moglo posluæiti kao postskriptum ideologiji ipraksi postkomunistiËke tranzicije. Upravo se u æeljiza promjenom, koju toliko potiskujemo, naπi poku-πaji da promijenimo svijet susreÊu sa razornom silompostojeÊeg i bivaju osueni na propast. Tako “svat-ko tko æeli neπto mijenjati, to vjerojatno moæe uËi-niti samo ako vlastitu nemoÊ pretvori u aktivni diosvog miπljenja, a moæda i svog djelovanja“.22

Represivno infantilizirano dijete u nama je Ëistoutjelovljenje naπe politiËke i historijske nemoÊi u ide-alnom svijetu postkomunizma, koji u napadu epo-halne megalomanije sebe pogreπno doæivljava kaoostvarenje svih snova o slobodi. Jedini moguÊi izlaziz ove samonametnute nezrelosti je bunt i otpor.

Dr. Boris Buden je pisac i kulturni kritiËar.

Preveo Ivica PavloviÊ.

1 Ove djeËje metafore dugujem Dejanu JoviÊu, i njegovompredavanju pod nazivom ‘Problemi anticipativne tranzicioneteorije: Od tranzicije do tranzicije ka…, odræanom na skupuKoncept tranzicije, Zagreb, 22-23 april 2000.

2 Ovde se opet pozivam na predavanje Dejana JoviÊa. Zahval-jujem autoru πto mi je dostavio cijeli tekst.

3 Guillermo O’Donnell, Laurence Whitehead and PhilippeSchmitter, eds, Transitions from Authoritarian Rule: Tenta-tive Conclusions about Uncertain Democracies, Johns Hop-kins University Press, Baltimore MD, 1986,.

4 Adam Przeworski, Democracy and the Market: Political andEconomic Reforms in Eastern Europe and Latin America,Cambridge University Press, Cambridge, 1991.

5 John Mueller, ‘Democracy, Capitalism, and the End of Tran-sition’, u Michael Mandelbaum, ed., Postcommunism: FourPerspectives, Council on Foreign Relations, New York,1996.

6 Tutu Vanhanen, The Process of Democratization: A Compa-rative Study of 147 States, 1980-88, Crane Russak, NewYork, 1990.

7 Immanuel Kant, ‘An Answer to the Question: What is Enlig-htenment?, u Practical Philosophy, Cambridge UniversityPress, Cambridge, 1996.

8 Manfred Sommer, Identität im Übergang: Kant, Suhrkamp,Frankfurt am Main, 1988.

9 Ibid.10 Oni demokratski aktivisti u IstoËnoj Evropi koji su devedese-

tih pokuπavali da dobiju finansijsku podrπku Zapada za svo-je projekte, jednostavno nisu mogli da u svojim aplikacija-ma izbjegnu frazu “razvoj civilnog druπtva”. Kao da je ovafraza bila neki univerzalni kljuË koji je otvarao sefove “slo-bodnog i demokratskog svijeta”.

11 Robert Spaemann, ‘Autonomie, Mündigkeit, Emanzipation.Zur Ideologisierung von Rechtsbegriffen’, Kontexte 7, 1971citirano u Sommer, Identität im Übergang

12 T.W. Adorno, Erziehung zur Mündigkeit, Suhrkamp, Frank-furt am Main, 1970; T.W. Adorno, Hellmut Becker, ‘Educa-tion for Maturity and Responsibility’, History of the HumanSciences, vol. 12, no. 3, 1999.

13 Johan Georg Hamann, Briefwechsel, vol. V, ed. V.W. Ziese-mer and A. Henkel, Wiesbaden, 1955. Vidi Sommer, Identi-tät im Übergang.

14 Immanuel Kant, The Conflict of the Faculties [1798], trans.Mary G. Gregor, Abaris, New York, 1979.

15 Michel Mandelbaum, ‘Introduction’, in Mandelbaum, ed,Postcommunism.

16 Mandelbaum: ‘Tamo gjde vlada oπtra konkurencija, [imita-cija] je najbolja taktika za opstanak’; ibid. KomentirajuÊiproces istoËnoevropske tranzicije, Miler piπe: ‘Imitacija ikonkurencija nam u tome mogu pomoÊi.’ Mueller, ‘Demo-cracy, Capitalism, and the End of Transition’.

17 Jean-Luc Nancy, ‘La Comparution/The Compearance: Fromthe Existence of “Communism” to the Community of “Exis-tence”’, trans. Tracy B. Strong, Political Theory, vol. 20, no.3, avgust 1992.

18 Ibid.19 “Nevinost je, stoga, prosto neËinjenje, sama egzistencija ka-

mena, ali ne Ëak ni djeteta” , G.W.F. Hegel, Phenomenolo-gy of Spirit, trans. A.V. Miller, Oxford University Press, Ox-ford, 1977. Ako ovo upozorenje nije dovoljno, treba seprisjetiti Roselinijevog filma iz 1948. NjemaËka, godine nul-te.

20 Jean-Luc Nancy, ‘La Comparution’.21 Adorno and Becker, ‘Education for Maturity and Responsi-

bility’.22 Ibid.

((pp))oogglleeddii

156

prof. dr. Slavoj Æiæek

Zaπto se teologija iznova pojavljuje kao referent-na toËka radikalne politike? Ona se ne pojavlju-je da bi osigurala boæansko Veliko Drugo, koje

garantira konaËni uspjeh naπih nastojanja nego, upra-vo suprotno, kao zalog naπe radikalne slobode, bezVelikog Drugog na koje bi se mogli osloniti.

FFjjooddoorr DDoossttoojjeevvsskkii je bio svjestan da nam je Bogdao slobodu i odgovornost - on nije benevolentnigospodar koji nas vodi ka sigurnosti, nego onaj kojinas podsjeÊa da smo prepuπteni sebi. Bog o kojemgovorimo je najprije nalik Bogu iz stare boljπeviËke πa-le o komunistiËkom propagandistu koji se, nakonsmrti, nae u Paklu, gdje ubrzo uvjeri Ëuvare da gapuste da ode u Raj. Kada Vrag primijeti njegovo od-sustvo, ode do Boga, zahtijevajuÊi da On u pakao vra-ti ono πto pripada Satani. Meutim: Ëim se Boguobratio s “Moj Gospodaru”, Bog ga je prekinuo: “Pr-vo i prvo, nisam ja Gospodar, nego drug. Drugo, kak-ve to ludosti priËaπ? Ja ne postojim! I treÊe, budi kra-tak: zbog tebe Êu zakasniti na partijski sastanak”.

Ovo je vrsta Boga koju autentiËna ljevica treba: Bogkoji “postaje Ëovjek” - drug, jedan od nas, raspet za-jedno s druπtvenim otpadnicima - onaj koji ne samoda “ne postoji”, nego i sam to zna, koji prihvaÊa dabude izbrisan tako πto prelazi na ovu stranu, u ljubavkoja povezuje Ëlanove zajednice Svetog Duha (Partiju,emancipatorski kolektiv). Katolicizam Ëesto opisujukao kompromis izmeu “Ëistog krπÊanstva” i paganiz-ma - ali πto je onda krπÊanstvo u samoj svojoj ideji?Protestantizam? Ovdje bi trebalo otiÊi joπ dalje: jedinokrπÊanstvo vjerno osnovnoj ideji, ono koje povlaËi svekonsekvence iz svog centralnog dogaaja - smrti Bo-ga - je ateizam. ©panjolski anarhista BBuueennaavveennttuurraa DDuu--rruuttttii rekao je: “Jedina crkva koja πiri svjetlost je crkvakoja gori”. Bio je u pravu, premda ne u anti-klerikal-nom smislu u kojem je njegova misao izreËena. Religi-ja do svoje istine stiæe samo kroz samo-otkazivanje.

U “Intelektualna zvijer je opasna”, BBrreecchhtt tvrdi:“Zvijer je neπto snaæno, uæasno, razorno: rijeË emitirabarbarski zvuk”. IznenaujuÊe, on piπe: “KljuËno pita-nje, zapravo, glasi: kako moæemo postati zvijeri predkojima Êe se faπisti uplaπiti za svoju dominaciju?” Jas-no je da, za Brechta, ovo pitanje postavlja pozitivanzadatak, ne uobiËajeni lament o tome kako su se Ni-jemci, tako kulturni ljudi, mogli pretvoriti u nacistiËkezvijeri. “Moramo razumjeti da dobrota, takoe, morabiti sposobna da povrijedi - da povrijedi divljaπtvo”.Samo na ovoj osnovi moæemo formulirati jaz koji raz-dvaja istoËnjaËku mudrost od krπÊanske emancipator-ske logike. IstoËnjaËka logika prihvaÊa primordijalnuprazninu i kaos kao ultimativnu realnost i, paradok-salno, baπ iz tog razloga preferira organski druπtveni

poredak u kojem je svaki element na odgovarajuÊemmjestu. U samoj sræi krπÊanstva stoji potpuno druga-Ëiji projekt: onaj destruktivnog negativiteta, koji nezavrπava u kaotiËnoj praznini, nego se vraÊa (i orga-nizira) u novi poredak, i tako utiËe na realnost.

Iz tog razloga, krπÊanstvo je anti-mudrost: mudrostnam kaæe da su naπi pokuπaji uzaludni, da sve iona-ko zavrπava u kaosu, dok krπÊanstvo inzistira na ne-moguÊem. Ljubav, posebno ona krπÊanska, definitiv-no nije mudra. Zato PPaavvaaoo kaæe: “Uniπtit Êu mudrostmudrih” (Sapientiam sapientum perdam, kako njego-ve rijeËi glase na latinskom). Pojam “mudrost” ovdjebismo trebali uzeti doslovno: Pavao osporava mu-drost (u smislu “realistiËkog” prihvaÊanja stvari kakvejesu), ne znanje kao takvo.

Primijenjeno na druπtveni poredak, ovo znaËi daautentiËno krπÊanstvo odbacuje mudrost po kojoj jehijararhijski poredak naπa sudbina, mudrost po kojojsvaki pokuπaj da stvorimo drugaËiji, egalitaran pore-dak, nuæno zavrπava u destruktivnom uæasu. Agapekao politiËka ljubav znaËi da bezuslovna, egalitarnaljubav prema bliænjem moæe posluæiti kao temelj no-vog poretka.

Forma u kojoj se ova ljubav pojavljuje je ono πto bis-mo mogli nazvati komunizmom: napor da se ostvariegalitarni druπtveni poredak solidarnosti. Ljubav jeona univerzalna sila koja, u emancipatorskom kolek-tivu, direktno povezuje ljude u njihovoj singularnosti,i premoπÊuje njihove partikularne pozicije u druπtve-noj hijerarhiji. Uistinu, Dostojevski je bio u pravu kadaje napisao: “socijalista koji je krπÊanin treba se bojativiπe nego socijalista koji je ateist” - da, trebaju ga sebojati njegovi ili njeni neprijatelji.

SSvveettii PPaavvaaoo nam je ostavio iznenaujuÊe relevantnudefiniciju borbe za emancipaciju: “Naπa borba nije pro-tiv krvi i mesa, nego protiv voa, protiv vlasti, protiv vla-dara tame ovoga svijeta - kosmokratoras - protiv du-hovne pokvarenosti ispod neba” (Efescima, 6:12). Ili,prevedeno na danaπnji jezik: “Naπa borba nije protivkonkretnih, korumpiranih individua, nego generalnoprotiv moÊnika, protiv njihove vlasti, protiv globalnogporetka i ideoloπkih mistifikacija koje ga odræavaju”.

Moramo rezolutno odbiti liberalno-viktimistiËkuideologiju koja reducira politiku na izbjegavanje najgo-reg, na odbijanje svih pozitivnih projekata i prihvaÊa-nje najmanje loπe opcije. Kako je gorko primijetio AArrtt--hhuurr FFeellddmmaannnn, æidovsko-beËki pisac, cijena koju obiË-no platimo za opstanak je - naπ æivot.

(New Statesman, travanj 2010.)Preveo Andrej Nikolaidis

Prof. dr. Slavoj Æiæek jedan je od najistaknuti-jih suvremenih filozofa. »lan je Savjeta NovogPlamena.

((pp))oogglleeddii

KKrrππÊÊaannsskkii ssoocciijjaalliizzaamm

157

Proπlo je 30 godina od smrti JJoossiippaa BBrroozzaa TTiittaa, Ëijase uloga i znaËaj za istorijski iskorak jugosloven-skih naroda, kako vreme odmiËe, sve viπe potvr-

uje. Iz danaπnje perspektive, nakon raspada Jugoslavi-je, zloËina, masovnog izmeπtanja stanovniπtva i mate-rijalne destrukcije, Tito se pomalja kao liËnost svet-skog formata, koji je razu-meo moÊ koju je imao i ko-ju je znao da primeni i naunutraπnjem i na spoljnomplanu. Bio je majstor, kakoistiËe NNoorraa BBeellooff, politiËkogpublic relationa, odnosnomarketinga, kada to joπ nijebila posebna disciplina. UËi-nak aktuelne politiËke elitena ovim prostorima, poseb-no u Srbiji, viπe je nego spo-ran. Region se vraÊa u ev-ropski civilizacijski krug uzpomoÊ meunarodnih faktora, prevashodno SAD, EUi NATO. U Srbiji je, svakako, najveÊe osporavanje Tito-vog naslea, jer je upravo ona ruπila Titovu ili, kakokaæu, Brozovu Jugoslaviju. Njegova opozicija je sadana vlasti. Ona se nije dokazala kao demokratska opo-zicija, jer se pokazala antikomunistiËkom, nacionalis-tiËkom i retrogradnom. Nije nadahnula nove demo-kratske vrednosti niti je negovala toleranciju i koegzis-tenciju.

DDoobbrriiccaa ∆∆oossiiÊÊ i njegov krug, koji simboliπe dominira-juÊu politiËku ideologiju Srbije kroz Ëitav XX vek, rato-vima Ëiji je inspirator samo je pokazao svoje pravo li-ce. Svi su oni bili deo Titovog reæima i njemu odani svedok Jugoslavija nije krenula putem decentralizacije itræiπne privrede. Upravo su oni zaustavili prvu privred-nu reformu 1965. godine, Ëime su se kasnije neki, po-put MMiihhaajjllaa MMaarrkkoovviiÊÊaa, i hvalili. Nije sluËajno da su sesvi oni naπli u glavnim odborima stranaka koje su bilinosioci njihovog nacionalnog programa. VeÊ 20 godi-na taj krug pokuπava da ospori glavnu tekovinu Tito-ve Jugoslavije, a to su republiËke granice definisanejoπ na Drugom zasedanju AVNOJ-a, 1943., i ponovo

potvrene ustavom iz 1974. godine. Pretenzije Srbijena rekompoziciju Balkana joπ nisu iπËezle i glavni surazlog regresije Balkana. I danas je isti taj krug glavnaprepreka evropeizacije Srbije, najpre ––iinniiÊÊeevvoojj vladi,a sada TTaaddiiÊÊeevvoojj..

Josip Broz Tito danas moæe da posluæi kao modelpolitiËara i dræavnika koji jejednu relativno malu zemljuuzdigao na svetsku pozorni-cu i pribavio joj takav statuskoji joπ uvek ima rezonancuu svim krajevima sveta. Ma-lo je verovatno da Êe iko vi-πe na Balkanu ponoviti ta-kav podvig i takvo umeÊe.Uspeo je da Jugoslaviju svr-sta meu veoma mali brojdræava koje su imale auten-tiËni antifaπistiËki pokret, apotom joj namenio ulogu

zemlje koja je uspela da se suprotstavi SSttaalljjiinnoovviimm as-piracijama. Tito je bio prvi disident, odnosno prvi ot-padnik od socijalistiËkog bloka.

Profesor beogradskog Filozofskog fakulteta TTooddoorrKKuulljjiiÊÊ tvrdi da je Zapad na njega gledao kao na “aktiv-ni virus kadar da zarazi dræave lagera teænjom za ne-zavisnoπÊu od Moskve”. Tito je bio prvi koji je uneo tajvirus raskola u lager, jer je 1948. godina bila prva pu-kotina u Zidu koji je pao 1989. KKuulljjiiÊÊ navodi da je Ti-to odbacivao lagerski model socijalizma, ali je ostaokomunista (ni komunistiËki disidenti manjeg kalibra ni-su bili borci za vladavinu prava i viπepartijski reæim, ne-go za istinski socijalizam). KKuulljjiiÊÊ dalje tvrdi da „ako zasuπtinski uËinak disidentstva uzmemo nagrizanje ev-ropskog socijalizma iznutra, a ne izvana, onda je TTiittookao svetski ugledni dræavnik bio disident bez premca.Na Zapadu su ga zvali komunistiËki MMaarrttiinn LLuutteerr“. La-ko i bez prave analize druge Jugoslavije, poËelo se sanjenim osporavanjem. Malo ko Êe se danas setiti Haπ-ke konferencije o Jugoslaviji (1991.), koja je nove dræ-ave priznavala upravo prema ustavu iz 1974. Srbija ni-je prihvatila jugoslovenski dræavni okvir koji je tada po-

MMeemmeennoo

Titov duh

dr.sc. Sonja Biserko

158

nuen svim njenim republikama. Taj dokument je naj-viπe iπao u prilog upravo srpskim intersima. Sada, dva-deset godina kasnije, Srbija je napravila ceo krug da biponovo bila na svojim republiËkim granicama, minusKosovo. Sve novostvorene dræave su svoju dræavnost ipostojeÊe granice dobile zahvaljujuÊi ustavu iz 1974.godine, ukljuËujuÊi i Kosovo. Druga Jugoslavija je naπ-la optimum za jugoslovenske narode za kojim se tra-galo tokom celog XX. veka. Druga Jugoslavija je ima-la znaËajnu meunarodnu ulogu.

Zajedno sa NNeehhrruuoomm i NNaasseerroomm, TTiittoo je stvorio Pok-ret nesvrstanih, kao odgovor na pretenzije dva domi-nirajuÊa planetarna bloka. Tito je posebnu imao ulogui u dræanju Pokreta dalje od Moskve, koja se smatralaprirodnim saveznikom Nesvrstanih. Gotovo neposred-no pre smrti putovao je na samit Pokreta na Kubi(1978.) da bi spreËio ruski monopol. Za takvo dræanjeimao je podrπku Zapada, posebno SAD-a. U evrop-skim forumima, poput Ekonomske komisije UN za Ev-ropu sa sediπtem u Æenevi, Jugoslavija je imala znaËaj-nu ulogu u posredovanju izmeu dva bloka, a njenipredstavnici (VVllaaddiimmiirr VVeelleebbiitt i JJaanneezz SSttaannoovvnniikk) su 21godinu dræali funkciju generalnog sekretara te komisi-je. U dokumente KEBS-a jugoslovenski predstavnici suuveli pitanje manjina, a Jugoslavija je slovila kao zem-lja koja je imala reπenja za manjine koja se i sada spo-minju i primenjuju. Imala je vaænu ulogu u svim UN fo-rumima (UNCTAD, GATT, ECOSOC), a njena novinskaagencija TANJUG bila je jedna od vodeÊih u svetu. Nakulturnom planu Jugoslavija je takoe obezbedila zna-Ëajno mesto na meunarodnoj sceni.

Ne samo da je bila poznata po sopstvenim umetniË-kim dostignuÊima, veÊ i kao domaÊin brojnih prestiæ-nih meunarodnih kulturnih manifestacija poputFEST-a, DubrovaËkih letnjih igara, BITEF-a i mnogihdrugih. To je naslee koje se joπ uvek pamti u svetu,ali i u svim bivπim jugoslovenskim republikama. UgledJugoslavije u nesvrstanim zemljama joπ uvek ima rezo-

nancu, πto VVuukk JJeerreemmiiÊÊ veπto koristi. On se laænopredstavlja kao naslednik Tita, laæno baπtini nesvrsta-nu politiku samo zato da bi spreËio dalje priznavanjeKosova. Jednom dræavniku je na poklon odneo marπ-alovu uniformu. Nedavno je na Kubi odræao govor ve-liËajuÊi Nesvrstane, za πta je dobio ovacije. Gle simbo-like - upravo tamo gde je Tito poslednji put imao prili-ku da brani Nesvrstane od uticaja Rusije.

MMiillooππeevviiÊÊ se do kraja krio iza Jugoslavije, tako sebranio i pred Haπkim sudom. Srbija je, polaæuÊi pravona Jugoslaviju, pokuπala da ostvari svoje teritorijalnepretenzije, da bi na kraju potroπila sve πto je Jugosla-vija predstavljala. Povodom 30-godiπnjice Titove smr-ti, u svetu (Velika Britanija, Francuska, NemaËka i dr.)je pripremljeno viπe prigodnih emisija koje evocirajuseÊanja na njegovu liËnost i ulogu. »ini se da njego-vo delo u svetu ima mnogo viπe poπtovalaca nego ubivπoj Jugoslaviji. I Zagreb i Beograd su pripremili dveserije u kojima se banalizuje njegova liËnost, a goto-vo se niπta ne govori o njegovom znaËaju za Balkan.Kako stoji u jednom od komentara povodom paralel-nog prikazivanja u Beogradu i Zagrebu, “zajedniËkacrta dokumentarnih serija je oËigledan antititoizam,ali joπ vaænije - antikomunizam“, koji je, kako kaæe au-tor DDrraaggaann IIlliiÊÊ, „postao paravan za tranzicionu pljaË-ku“. Ceo svet je sada u potrazi za novom paradig-mom, a u opticaju su svi koncepti, ukljuËujuÊi i MMaarrkk--ssoov.

Svako vreme traæi preispitivanje onoga πto je bilo.Zato bi bilo uputno vratititi se na jugoslovensko iskust-vo koje se u nedostatku perspektive sve ËeπÊe pomi-nje. Ne zato da bi se „ponovila“ Jugoslavija (jer to ni-je moguÊe), veÊ da bi se napravio uvid u to iskustvo,koje oËigledno ima svoje istorijsko utemeljenje, i moæeposluæiti kao orijentir.

(Helsinπka povelja, mart-april 2010.)

Dr. Sonja Biserko je predsjednica Helsinπkogodbora Srbije.

MMeemmeennttoo

Tito s Kurtom Waldheimom, generalnim sekretarom UN-a

Tito s Nehruom, premijerom Indije

159

OOmmeerr KKaarraabbeegg:: Da li su se nakon 30 godina od Tito-ve smrti stekli uslovi za objektivan sud o njegovoj isto-rijskoj ulozi?

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: Trideset godina od smrti Josipa Bro-za Tita duæe je vreme nego πto je trajala prva Jugosla-vija i viπe od polovine vremena koliko je trajala drugaJugoslavija. To bi podrazumevalo moguÊnost distance.Ona je, meutim, joπ uvek viπe hronoloπka nego istorij-ska, jer se u interpretacijama Titove uloge mnogo viπeogleda naπe nego njegovo vreme. Razlozi za to subrojni i ja Êu za ovu priliku pomenuti samo jedan. Mis-lim da je u svim istoriografijama naroda bivπe Jugosla-vije izvrπeno svojevrsno nasilje nad proπloπÊu. Mi nemoæemo govoriti o Josipu Brozu tako πto Êemo ga liπi-ti istorijskog konteksta. Na sreÊu, takav trend u jugo-slavenskim istoriografijama nije pratila istoriografija usvetu. Do sada je o Titu objavljeno viπe od hiljadu knji-ga, snimljeno je nekoliko desetina dokumentarnih fil-mova, za njega u svetu postoji konstantno interesova-nje. PoËetkom maja u Beogradu Êe se odræati nauËniskup posveÊen tridesetogodiπnjici Titove smrti. Prijavilose 80 uËesnika, od toga 37 istoriËara iz inostranstva.Htela bih da se nadam da je to poËetak kritiËkog, nauË-nog pristupa Titovoj liËnosti i uvod u toliko neophodnidijalog.

TTvvrrttkkoo JJaakkoovviinnaa:: Rekao bih da se, na æalost, nisustekli uvjeti, πto je paradoksalno ne samo zbog togaπto je proπlo toliko godina nego su se u tom vremenudogodile i velike promjene, sruπili su se svjetovi - pao jeBerlinski zid, nestala je Jugoslavija. Stvari bi se, Ëini se,mogle lakπe istraæivati, meutim, to uopÊe nije rezulti-ralo, sigurno mogu reÊi sa hrvatske strane, vaænijim pri-nosima, kad govorimo ne samo o Titu nego i o TitovojJugoslaviji. Ta istraæivanje su ne samo malobrojna ne-go i manjkava.

OOmmeerr KKaarraabbeegg:: Kako se Tito ponaπao u trenucimavelikih istorijskih lomova?

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: Istorijska liËnost ne bira okolnosti ukojima Êe delovati, vrlo Ëesto okolnosti nju nalaze. Mis-lim da Tito spada u takve istorijske liËnosti koje je isto-rija uoËi Drugog svetskog rata, tokom Drugog svet-skog rata i 1948. godine na izvestan naËin naπla. U da-

naπnjim interpretacijama Titove uloge, naroËito u kriti-kama, naglaπava se njegov hedonizam. Meutim, vrlomalo se govori o teπkoÊama vladanja sa kojima se onsuoËavao, naroËito 1948. godine. To je bio veliki isko-rak s obzirom da je on bio Ëovek koji je pripadao tomideoloπkom svetu i koji je iziπao iz tog okvira. Proboj,koji je on uËinio, u ideoloπkom i vojno-politiËkom mo-nolitu, koji je nastao nakon blokovske podele sveta,bio je izuzetno vaæan trenutak koji je celu Jugoslavijudeprovincijalizovao, otvorio je prema svetu i na nekinaËin je humanizovao u realsocijalistiËkom svetu. Titoje Ëovek balansa u jednoj zemlji ekonomskih i socijalnihprotivreËnosti, nacionalno heterogenoj, multireligij-skoj, u zemlji izmeu dva bloka i uz to Ëovek jakog ins-tinkta vlasti. Sve je to kondenzovano u njegovoj liËnos-ti i zato se on otima svakoj banalizaciji. Zbog svega to-ga Tito je za istraæivaËe vrlo intrigantna liËnost, ne sa-mo za one u bivπoj Jugoslaviji nego i u svetu.

OOmmeerr KKaarraabbeegg:: Da li se naËin Titove vladavine moæesmatrati diktaturom?

TTvvrrttkkoo JJaakkoovviinnaa: Svakako, u odreenim elementimaapsolutno. S druge strane, on je bio na Ëelu svega, paje onda na kraju, vjerojatno potpuno nepotrebno, iimenovan doæivotnim πefom dræave, πto mislim da munije koristilo i da uopÊe nije koristilo imidæu Jugoslavi-je. On je, meutim, imao instinkt za vlast, instinkt zaprepoznati kakva je bila atmosfera u druπtvu, kakva jebila atmosfera u krugu suradnika oko njega. U tom jesmislu on bio gotovo maestralan. Naravno da se moæe

MMeemmeennttoo

SSiinnee iirraa eett ssttuuddiioo::

Titovo djelo 30 godina kasnije

Donosimo zanimljiv razgovor povjes-niËara dr. Latinke PeroviÊ i dr. TvrtkaJakovine u Mostu radija SlobodnaEvropa (svibanj 2010.). Razgovor jevodio Omer Karabeg.

S Anthony Edenom, britanskim premijerom

160

reÊi da je bio diktator, ali u to vrije-me je i Evropa, postratna Evropa, umnogo Ëemu funkcionirala priliËnonedemokratski. Sjetimo se ©panjol-ske, Portugala, GrËke, Italije, kojaje bila nestabilna demokracija, da-kle Ëitavo okruæje nije baπ bilo po-sebice demokratsko. Takav je biosvijet, pa naravno da se jedna ne-razvijena Jugoslavija nije mogla po-naπati bitno drukËije.

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: To je po samojdefiniciji bila diktatura. U svim pro-gramskim dokumentima partija navlasti je sebe definisala kao diktatu-ru proletarijata. Naravno da je tovlast bez konkurencije, bez proverena izborama. U tom smislu to jebio poseban tip mekπe diktature. Aπto se tiËe institucije doæivotnogpredsednika, o kojoj je govorio ko-lega Jakovina, to je bio dokaz daJugoslavija nije naπla reπenje, to je bila odbrana jednogsistema koji se nije dao odbraniti.

OOmmeerr KKaarraabbeegg:: A da li je, s obzirom na istorijskeokolnosti, u to vreme uopπte bila moguÊa demokrati-zacija jugoslavenskoga druπtva?

TTvvrrttkkoo JJaakkoovviinnaa:: U hladnoratovskom kontekstu ka-kav je tada bio, pogotovo kada je postalo jasno da ni-ti jedna strana nije æeljela intervenirati, da niti jednastrana nije æeljela ulaziti u rat, kao πto nisu uπle u ratniti zbog Berlina, niti zbog Maarske, niti zbog »ehos-lovaËke, nisam siguran da je prava demokratizacija Ju-goslavije uopÊe bila poæeljna, jer bi to izazvalo nape-tosti. To su bila nekakva vanjska ograniËenja. Je li semoglo viπe i bolje, naroËito u kasnijim godinama kadaje opasnost od izravne intervencije slabila, vjerojatnose moglo. Meutim, mnoge stvari su se mogle dogo-diti, pa se nisu dogaale. A i tada je bilo ograniËenja.Spomenuo bih primjerice razgovor BBrreeæænnjjeevvaa i Tita, ka-da se Tito 1977. godine zaustavlja u Moskvi na putu uKinu s kojom Sovjetski Savez ima vrlo loπe odnose. Bre-ænjev kaæe Titu da on zna da Tito u Kini neÊe govoritiprotiv sovjetskih interesa. Meutim, jedno Ëetiri putamu istiËe gdje se πto i u kojima jugoslavenskim novina-ma objavilo πto je bilo kritika Sovjetskog Saveza i navo-di primjere iz Vjesnika i Politike. Dubinska demokratiza-ciju u Jugoslaviji Moskvi bi sigurno jako smetala, takoda ja mislim da je vrlo teπko bilo oËekivati klasiËnu de-mokratizaciju.

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: Ja mislim da istoriËar ne moæe svojesadaπnje vreme da projektuje u proπlost. Mora voditiraËuna o okvirima u kojima je funkcionisala Jugoslavijai u kojima je delovao Josip Broz Tito koji je bio na nje-nom Ëelu. Te okvire nije odreivala Jugoslavija, niti jeona bila bitan Ëinilac u njihovom odreivanju u blokov-ski podeljenom svetu. Meutim, ne treba zaboraviti daje period Druge Jugoslavije bio najduæe razdoblje mirana Balkanu - pola veka bez ratova. To je vreme najdi-namiËnijeg privrednog razvoja i modernizacije zemlje.Drugo, Ëesto se gubi iz vida koji je tip demokratije kod

nas bio ukorenjen. Ja sad neÊu go-voriti o svim juænoslavenskim narodi-ma, ja govorim o srpskom narodu -liberalna demokratija ovde nikad ni-je imala tradiciju. To je bila jedna na-rodna demokratija. Princip samou-prave nisu izmislili ni Josip Broz Tito,ni EEddvvaarrdd KKaarrddeelljj. To je jedan odprincipa pomoÊu koga su se Srbiodræali pod Turcima, na osnovu ko-ga je nastala prva politiËka stranka,princip koji je funkcionisao u Kralje-vini Srbiji.

OOmmeerr KKaarraabbeegg:: Kako se Tito od-nosio prema pojedinim nacijama ubivπoj Jugoslaviji? Recimo, neki kru-govi u Srbiji ga optuæuju da je forsi-rao Hrvate na raËun Srba.

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: Nacionalisti ni ujednom od naroda bivπe Jugoslavijenisu mogli prihvatiti Tita jer je nudiomoguÊnost suæivota tih naroda. »es-

to se govori o njegovim antisrpskim interesima, meu-tim, vrlo je teπko zamisliti da bi neko mogao da uprav-lja zemljom gotovo pola veka, a da bude u sukobu saveÊinskim narodom. Gubi se iz vida da su Srbi na nekinaËin istorijski korespondirali sa Titom. Prvo, u njego-voj ideologiji nije bilo ni kapitalizma ni liberalne demo-kratije, a u Srbiji to nikada nije bila dominantna ideolo-gija. Drugo, Tito je obnovio Jugoslaviju u kojoj se srp-ski narod naπao u jednoj dræavi. TreÊe, on je bio Ëovekideoloπki oslonjen na Rusiju. »etvrto, stvorio je tip par-tije hegemona koji je znala politiËka istorija Srbije. Onane zna za pluralnu demokratiju, opozicija je uvek bilamarginalna. Taj tip dosta centralizovane, unitarne dræ-ave kakvu je on balansirajuÊi bio sklon da zagovara,bio je osnov za njegov sporazum sa srpskim narodom.Mislim da bi teπko bilo dokazati njegovu vezanost zaHrvate, Srbe ili bilo koji drugi narod. Pre bi se moglogovoriti da je on na neki naËin bio Ëovek sveta. On jebio stalno u dijalogu sa svetom. I zbog toga nije bioprovincijalan.

OOmmeerr KKaarraabbeegg:: Gledano sa danaπnje distance, kak-ve je bila Titova uloga u svetu u drugoj polovini 20.veka?

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: Svet je sam o tome neπto rekao. Onje njega video kao vaænog partnera u antifaπistiËkoj ko-aliciji. Video ga je kao vaænog generatora procesa raz-laganju ideoloπkog i vojno-politiËkog monolita kakav jebio Sovjetski Savez. Video ga je kao relativno uravno-teæenu liËnost, mekog diktatora u jednom prostoru ko-ji je bio turbulentan, istorijski optereÊen etniËkim suko-bima. Video ga je kao modernizatora koji je central-nom vlaπÊu omoguÊio da Jugoslavija od zaostale,agrarne zemlje postane srednjerazvijena zemlja.

TTvvrrttkkoo JJaakkoovviinnaa:: Gledano iz perspektive onoga πtonam se danas dogaa sa provincijalizacijom i uopÊenemanjem nikakve vizije koja, barem iz hrvatske pers-pektive, ne prelazi istoËne obale Sjedinjenih Dræava iBruxelles, impresivna je bila ta politika koja je gledalasvijet u cjelini i koja je bila u stanju pratiti i problemati-

MMeemmeennttoo

Proboj, koji jeTito uËinio, u ideoloπ-kom i vojno-politiË-kom monolitu, koji jenastao nakon blokov-ske podele sveta, bioje izuzetno vaæan trenutak koji je celuJugoslaviju deprovin-cijalizovao, otvorio jeprema svetu i na neki naËin je humani-zovao u realsocijalis-tiËkom svetu.

”

“

161

zirati odnose izmeu Vijetnama i Kamboe, ili Kine iSovjetskog Saveza. Ono πto je meni æao je da se dije-lovi tih iskustava, barem πto se tiËe Hrvatske, a mislimi nekih drugih sredina, nisu do kraja saËuvali, preradilii onda se od njih krenulo dalje. Kad je rijeË o politici ne-svrstavanja, ona je Ëesto bila kritizirana kao odvajanjeJugoslavije iz europskog konteksta i orijentacija nazemlje TreÊega svijeta. Meni se Ëini da je ta kritika ma-lo presnaæna jer je Jugoslavija zagovarala globalni ka-rakter Pokreta nesvrstanih i inzistirala da πto viπe eu-ropskih zemalja ue u taj pokret kako bi on dobio naglobalnoj razini. S druge strane, nakon izlaska iz klasiË-noga hladnoga rata, kada se krenulo prema detantu,a pogotovo kad je doπlo do rjeπavanja europskoga pi-tanja usvajanjem Helsinπkog dokumenta o sigurnosti isuradnji u Europi, Pokret nesvstanih je bio jedino pra-vo vanjskopolitiËko oruæje koje je Jugoslaviji davalovaænost na meunarodnoj sceni. Ta politika sigurno ni-je bila antizapadna, niti je u Sjedinjenim Dræavama bi-lo kritizirano ono πto se u tom pok-retu dogaalo. Mislim da je ta poli-tika Ëinila Tita puno vaænijim i vidlji-vijim od onoga njegovog tradicio-nalnog vienja kao borca u antifa-πistiËkoj borbi i komunistiËkog liderakoji je prekinuo sa Staljinom. Dakle,πto se tiËe utjecaja, πto se tiËe vidlji-vosti na meunarodnoj sceni lideramale zemlje, mislim da je to neπtoπto se davno nije na taj naËin vidje-lo.

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: Vrlo je teπko od-vojiti njegovu ulogu na meunarod-noj sceni od napora u unutraπnjojpolitici. Teπko je sve to objasniti sa-mo njegovom liËnoπÊu. On je sim-bolizovao teænje intelektualne ko-munistiËke elite u Jugoslaviji. On jeimao odliËne ministre spoljnih pos-lova, on je imao sjajne diplomate,to su bili ljudi koji su proπli jednu vr-lo dugu, ozbiljnu æivotnu i profesio-nalnu πkolu i koji su dobro poznava-li i Istok i Zapad. To je bio maksi-mum koji se mogao iscediti iz jednemale, siromaπne zemlje koja je zais-ta dobila neverovatnu ulogu i imalaogroman meunarodni kredibilitetu svetu. To je jako teπko simulirati.To je neπto πto je bilo autentiËno. Aπto se tiËe tumaËenja da je Pokretnesvrstavanja bio iskakanje iz Evro-pe, rekla bih da je nesvrstanost biladeo projekta zapadne politike u po-deljenom svetu. I mislim da je baπto znaËilo deprovincijalizaciju Jugo-slavije najpre kroz spoljnu, pa ondai unutraπnju politiku - to je bio isko-rak u svet. I na kraju, to je rezultira-lo i otvorenoπÊu granica.

OOmmeerr KKaarraabbeegg:: Rekli ste da je Ti-

to, na izvestan naËin, ostavio konfederalnu formulu.Da li se na njoj jugoslavenska zajednica mogla daljerazvijati?

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: Ja liËno mislim da je Tito ideoloπkibio bliæi formuli unitarne i centralizovane Jugoslavije.Ali tu je pobedio njegov instinkt i odgovornost dræav-nika. On je bio na Ëelu viπenacionalne zemlje i znao jeda mora traæiti nekakvu ravnoteæu i nekakav balans,pa je pristao na konfederalnu formulu dræave. Meu-tim, u deceniji koja je nastala nakon njegove smrti, taformula se potroπila i osloboeni su krajnje ekstremnipolitiËki pravci koji su doveli do raspada Jugoslavije najedan uæasno brutalan i krvav naËin. »etiri miliona lju-di je promenilo mesto boravka. Pitanje je da li smo tomogli izbeÊi. Ne moæemo svojim prethodnicima stavlja-ti na duπu odgovornosti koje su, zapravo, naπe vlasti-te.

NNaasslleeddnniiccii -- nnaajjvveeÊÊaa ooddggoovvoorrnnoosstt

OOmmeerr KKaarraabbeegg:: Da li bi sudbinaJugoslavije bila drukËija da se Titoranije povukao i odredio nasledni-ka?

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: To veÊ spada uneke pogodbene analize. »injenicaje da se on nije povukao. »injenicaje da je na inicijative - to mogu sa si-gurnoπÊu da kaæem i o tome sampisala - koje je dobijao iz Srbije dabar ide na to razdvajanje funkcijapredsednika Republike i predsedni-ka SKJ oÊutao. »injenica je da jedoæiveo duboku starost dok se izanjegovih lea vodila borba za vlastkoja se legitimisala nacionalnim as-piracijama i teænjama. Ali smatramda on, kao Ëovek jednog vremena,nije ni mogao iziÊi iz svoje koæe.Ono πto je verovatno na nekim vrlopreciznim istorijskim terazijama nje-gova najveÊa odgovornost - to sunjegovi naslednici u svim bivπim ju-goslovenskim republikama koji subili Ëvrsto ukotvljeni u vlasti, imalivrlo slabu osetljivost na brze pro-mene koje su se deπavale, i bavili semalim, provincijalnim temama, ane svetom koji se brzo menjao. Za-hvaljuÊi njima Jugoslavija je izgubilakondiciju za racionalno reπenje svo-ga pitanja - ja neÊu da kaæem svogopstanka - ali u svakom sluËaju mis-lim da se moæe govoriti pod kojimuslovima se moglo izbeÊi ono πtonam se dogodilo.

TTvvrrttkkoo JJaakkoovviinnaa:: ©to znaËi da nijeodredio nasljednika? Kada je tajtrenutak bio? Znam da se 70-ih go-dina govorilo o povlaËenju - baremje to zagrebaËka priËa - gradila se

MMeemmeennttoo

On je simbolizo-vao teænje intelektu-alne komunistiËke eli-te u Jugoslaviji. Imaoje odliËne ministrespoljnih poslova, sja-jne diplomate, ljudekoji su proπli jednuvrlo dugu, ozbiljnu æi-votnu i profesionalnuπkolu i koji su dobropoznavali i Istok i Za-pad. To je bio maksi-mum koji se mogaoiscediti iz jedne male,siromaπne zemlje ko-ja je zaista dobila ne-verovatnu ulogu iimala ogroman me-unarodni kredibilitetu svetu.

”

“

162

vila Zagorje ne bi li se on vratio u Zagreb, pa na taj na-Ëin naglasio federiranje zemlje. Ja ne mislim da bi bilobitno drugaËije i da je odredio nasljednika. Mislim dabi se procesi nastavili kretati u istome pravcu.

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: Slaæem se sa kolegom Jakovinom.Mislim da je ideja o traæenju naslednika Titu na nekinaËin aistorijska. Tito nije bio nikakav monarh, on jesvoju harizmu stekao u Drugom svetskom ratu i nakonnjega. U viπenacionalnoj Jugoslaviji njega viπe nije mo-gao da zameni pojedinac.

BBaallkkaannsskkaa ttrraaddiicciijjaa nnaassiilljjaa

OOmmeerr KKaarraabbeegg:: KritiËari Titove vladavine, kada govo-re o njegovim tamnim stranama, na prvo mesto stav-ljaju surovi obraËun sa informbirovcima. Da li je tajobraËun morao biti tako surov?

TTvvrrttkkoo JJaakkoovviinnaa:: Na ovakvo pitanje naravno da je od-govor - ne, nije trebao biti tako surov. Vjerojatno supostojali i drugi modeli. Meutim, pokuπajmo sebipredstaviti tu 1948. godinu. Moæemo samo zamislitiπto se dogaalo u glavama Ëetiri ili pet vodeÊih politi-Ëara u Beogradu kada su se naπli pre izazovom ne dapreu Rubikon, nego da preu ponore koji su postoja-li u njihovima glavama i da prihvate novu situaciju. Mito, zapravo, joπ nismo do kraja osvijetlili. Naravno danije trebao Goli otok. Problem je bio πto Goli otok nijebio samo mjesto izolacije ili logor za one koji su bili naStaljinovoj strani, nego se tamo dogaalo svaπta i saonima drugima. Meutim, mi govorimo o jednom sas-vim drugom vremenu i sasvim drugaËijoj zemlji. Nemislim nikoga braniti na bilo koji naËin, nego naprostomi se Ëini da parametre iz 21. stolje-Êa teπko moæemo primjenivati naono πto se dogaalo 60 ili 50 godinaranije.

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: 1948. godina je,kao i svaki istorijski dogaaj, viπesloj-na, ima viπe perspektiva. Ako pos-matrate istorijat bavljenja 1948. go-dinom, najpre imate Êutanje o tome,pa πaputanje, pa poËetkom 70-ih go-dina proπloga veka prve doktorskedisertacije, pa onda dolaze knjiæevnadela o Golom otoku i o Informbirou,a zatim i vrlo obimna literatura sa-mih GolootoËana, njihova seÊanja injihovi memoari. Sada je teæiπte nametodu koji je vladao na Golom oto-ku. Mi, kao istoriËari, nikada pred so-bom nemamo istovremeno sve pers-pektive. Kako proces sazreva, tako otkrivate razliËitedimenzije dogaaja. Tako je to i sa 1948. godinom.Meni se Ëini da je MMiilloovvaann ––iillaass u svojim memoarimato vrlo dobro opisao. On govori o lepezi motiva ljudikoji se izjasnili za rezoluciju Informbiroa. Tu su, pre sve-ga, bili ljudi jakih uverenja, jake dogme, ljudi koji suceo æivot proveli u tom uverenju. Drugo, tu su bili, ka-ko on kaæe, ljudi koji su kalkulisali raËunajuÊi da Êe bezsumnje pobediti SSttaalljjiinn. A onda, tu su bili i razliËiti ka-rijeristi. A kad je reË o metodatama, –ilas ih tumaËi du-

gom balkanskom tradicijom nasilja, naime Ëinjenicomda su se svi konflikti, i politiËki i etniËki, reπavali silom.I mislim da je to vrlo bitno za tumaËenje Golog otoka.To je ona kultura nasilja koja je bila modus operandi iu ratovima 90-tih godina. Naravno da postoji Goliotok, da postoji teror, ali postoje i drugi logori Ëiji smomi savremenici. To je Keraterm, to je Omarska, to jeManjaËa. Mi tek dobijamo seÊanja tih stradalnika, nji-hove ispovesti. HoÊu da kaæem da je taj metod nasiljaneπto πto odreuje politiËku kulturu 19. i 20. veka naBalkanu.

LLiiËËnnoosstt ii bbeezz kkuullttaaOOmmeerr KKaarraabbeegg:: Da li je Tito bio harizmatska liËnost?TTvvrrttkkoo JJaakkoovviinnaa:: Apsolutno, a s obzirom da je bio loπ

govornik na javnim skupovima, posebno kad je Ëitao,onda je to tim fascinantnije. NaveπÊu vam dva primje-ra. Kada je JJoohhnn FFoosstteerr DDuulllleess, ameriËki dræavni tajnik,1955. godine doπao na Brijune, on javlja predsjednikuSAD-a EEiisseennhhoowweerruu da je dan proveden na Brijunimabio jedan od najugodnijih kojega je imao u æivotu, aJohn Foster sigurno nije bio osoba koja se mogla lakozavesti atmosferom s obzirom da su i njegov ujak idjed bili dræavni tajnici. Neπto sliËno kasnije je govorioi GGeeoorrggee KKeennnnaann koji je takoer bio vaæno ime. To jeutoliko interesantnije s obzirom da on nije bio Ëovjekosobitoga obrazovanja, a nije bio niti sklon preveli-kom, sad Êu namjerno peæorativno reÊi, „filozofiranju“.Dakle, moj odgovor na vaπe pitanje je - da, on je bio ja-ko karizmatiËan, a ta karizma nije bila marketinπki stvo-rena, kao πto je to sluËaj sa mnogim danaπnjim lideri-ma, nego je bila izvorno njegova.

LLaattiinnkkaa PPeerroovviiÊÊ:: On je imao hariz-mu, to je nesporno. Mislim da je tovaæno imati u vidu jer se danas mno-go priËa o dve stvari - o njegovomkultu i o njegovoj vlasti kao autori-tarnoj. ©to se tiËe kulta, koji je biostvaran od rata, taj kult je bio Ëinilackohezije, nekakve ravnoteæe, nekak-vog balansa. Meutim, teπko je stvo-riti kult koji Êe nadæiveti vlastitu liË-nost. HHrruuππËËoovv je posle 20. kongresagovorio: „Nema kulta liËnosti, ali ne-ma ni liËnosti“. To ne vaæi za Tita.Danas nema kulta, ali je ostala liË-nost koja intrigira, polarizuje, zahte-va istraæivanje. ©to se tiËe autoritar-nosti njegove vlasti, naπa su druπtvaautoritarna - ja, naravno, govorim osrpskom duπtvu. To je seljaËko druπt-

vo koje je poznavalo taj tip vladanja koji je bilo vrlo teπ-ko eliminisati. Mislim da je on kao liËnost posedovaoveliku zrelost, veliku ravnoteæu. Imao je ogromnu moÊkoja mu je delegirana i on je uvek, i u tome vidim nje-govu najveÊu odgovornost, mogao da korespondira di-rektno sa masama preko glava stvarnih ili fiktivnih in-stitucija, ali on je, s obirom na moÊ kojom je raspola-gao, njome dosta ekonomisao i nije preπao to πto jepredstavljalo granicu za opstanak jedne civilizovane za-jednice kakva je bila druga Jugoslavija.

MMeemmeennttoo

163

Proπlost jeste objektivna, ali slika proπlosti nijestatiËna jer nema samo saznajnu nego i druπt-venointegrativnu i identitetsku ulogu. SeÊanje

je zahvat u proπlo uvek iz nove sadaπnjice, a ovuperspektivu nameÊu najmoÊnije grupe. Grubo reËe-no interesi organizuju zaborav. Zaboravlja se onoπto je za vladajuÊe grupe nekorisno. Nove generaci-je takoe traæe novu sliku proπlosti jer je novoj bu-duÊnosti potrebna nova proπlost. ReËju, proπlost ni-je nepomiËna i otuda πto pojedinci i grupe stalno ko-riguju svoje nade. KljuËno je pitanje ko πta pamti izaπto pamti? Asimetrija opaæanja poËiva na asime-triji interesa, ali i na asimetriji seÊanja. Ovde to bitrebalo pokazati na primeru Tita.

Slika Tita zavisi od postuliranja autentiËnog poËet-ka. Proπlost se uvek centrira oko osnovnog dogaa-ja i nultog Ëasa koji treba prepoznati. Da li je to uSrbiji bila 1945., 1990. ili 2000. godina? Oko razliËi-tih poËetaka zguπnjavaju se razliËita seÊanja. Svakidatum skopËan je s drugaËijim iskustvom, ali i dru-gaËijim nadama. Da bi se upadljivije markirao, popravilu se svaki osnovni dogaaj i personalizuje, tj.vezuje za kljuËnu liËnost (Tito, MiloπeviÊ, –iniÊ).Ipak je samo od Tita izveden eponim (naziv nastaoprema imenu neke osobe), pa je titoizam ostao oz-naka za jugoslovensku verziju socijalizma. Nakonpersonalizovanja istorijski sadræaji se reorganizuju iprilagoavaju izmenjenim potrebama grupa i poje-dinaca i njihovim nivoima razumevanja.

Ali uspeh u nametanju æeljene proπlosti ne zavisisamo od ponude nego i od traænje, tj. od spremnos-ti druπtva da prihvati objektivno znanje. Tako u kri-zi hladna istorija uzmiËe pred mitskom snagompamÊenja koje se lakπe emocionalizuje. Kod nesta-bilnih druπtava vidljiviji su diskontinuiteti u pamÊe-nju (nakon ratova i revolucija), kod stabilnijih manje,iako se i ovde menja potreba koju kolektivno pam-Êenje ima. Ako se ima na umu dræavna nestabilnostzapadnog Balkana, ne bi trebalo da nas Ëude menesluæbenog seÊanja. Ali zaokreti istoriËara su manjeprirodni. Ako je u sluæbenom pamÊenju i donekle ra-zumljiva konverzija, u nauci nije. Bar kada je u pita-

nju Tito, utisak je da je kod domaÊe istoriografijeovaj deo proπlosti manje ono πto je bilo, a viπe je os-miπljavanje onog πto je danas korisno. Nove nacio-nalne dræave u sklopu vlastitog normalizovanog et-nocentrizma gledaju na Tita novim naoËarima. Titose viπe ne procenjuje sa stanoviπta doprinosa Jugo-slaviji nego novoj nacionalnoj dræavi. Novi antitois-tiËki okvir seÊanja nije manje emocionalizovan odstarog apologetskog titoizma. VeÊ dvadeset godinaje ritualno kultivisanje neduænosti vlastite nacije injenog statusa ærtve glavni okvir kulture seÊanja.Skoro da se halucinantno ponavlja prigovor o kolek-tivnoj krivici Drugih i slika proπlosti u Ëijem je srediπ-tu mit o kolektivnoj neduænosti sunarodnika. Zaπtoje to vaæno? Zato πto πarm statusa ærtve jaËa ose-Êajni etnocentrizam koji uglavnom kroji negativnikontekst seÊanja na titoizam, jer su nacionalni hero-ji po pravilu ærtve zavere internacionalistiËkih dæela-ta - komunista.

Pa ipak, nije samo etnocentrizam izmenio okvir se-Êanja na Tita. Proπlost je postala sloæenija i zbog slo-ma socijalistiËkog partijskog monizma. Slom hlad-nog rata jeste oslobodio neophodni prostor za raz-liËito javno seÊanje, ali su, kako izgleda, viπe odmrz-nuti mitovi i samoviktimizacije nego istina. Joπ viπeod toga, mitovi o proπlosti bili su oruæje meuetniË-kog rata, koji je nakon Dejtona preπao u hladni ratseÊanja izmeu novih balkanskih dræava, a delom iu graanski rat seÊanja unutar novih dræava. Osimtoga, pluralizam je otvorio i nelagodnu nepregled-nost. Da bi proπlost postala preglednija trebalo je is-tu personalizovati, pa je u sklopu ovog redukciona-listiËkog napora vaæno emotivno srediπte postalo se-Êanje na Titovu aktivnost. Razbijanje Jugoslavije biloje nezamislivo bez kastriranja Titove harizme, ali je inakon toga na novi naËin Tito bio potreban. Tito jesada kao negativni junak postao mehanizam za re-dukciju sloæenosti. Kao πto se ranije karijera gradilaveliËanjem Tita kao heroja, tako je sada salonskipostalo pisati o njemu kao o antiheroju i upropasti-telju. Gnoseoloπka nepravda zbog veliËanja “najve-Êeg sina naπih naroda” sada je namirivana provalom

MMeemmeennttoo

Tito izmeuamnezije i nostalgije

prof. dr. Todor KuljiÊ

164

osvete Titovih bivπih lakeja. U novoj kulturi seÊanjane moæe se slepi patriotizam zamisliti bez antititoiz-ma.

Samorazumljiva detabuizacija i demitologizacijaTita verovatno nije ni mogla izbeÊi njegovu novu in-strumentalizaciju. Iako su rat i tranzicija brutalnoobelodanili razliku izmeu stabilnog autoritarnogsocijalizma i demokratskog haosa, ipak je organizo-vana selektivna proπlost priliËno uspeπno preusmeri-la nedaÊe savremenosti na komunistiËku vlast. Uzkritiku Tita iπla je i pauπalna demonizacija SFRJ πtosu neke grupe oseÊale kaopovredu vlastitog ukusa iseÊanja. Orkestrirani priti-sak liberalizma, nacionaliz-ma i klerikalizma je povre-enost ove vrste uglavnomuspeπno potisnuo ili pret-vorio u neodreeni oseÊajgubitka sigurnosti u no-vom riziËnom druπtvu. Paipak, kao da u poslednjihnekoliko godina postajusve jasnije razlike izmeurealnosti titoizma i novih is-konstruisanih slika proπlos-ti koje su propuπtene kroz filtere po-tiskivanja, uproπÊavanja i tumaËenjaraznovrsnih ideoloπkih aparata seÊa-nja. Dok su ratnih 1990-ih godinaukazivanja na ove razlike vaæila kaoneoboljπeviËka i jugonostalgiËarska,danas se odnos prema titoizmu do-nekle menja. Ali u novom smeru. Ia-ko radnici na πtrajkovima katkad no-se i Titovu sliku, minula je opasnostod povratka socijalizma. Tito je pos-tao brend bezopasnog neslaganja ipostmoderni simbol neodreene al-ternative.

Da li kod seÊanja na titoizam vaæiKKuunnddeerriinnaa opaska da je borba protivvlasti uvek borba pamÊenja protiv zaborava? Bar zasada to tako ne izgleda. »ak ni otvorena titostalgijanije danas borbena niti je opasna po kapitalizam, jernema organizovane levice koja bi iskoristila ovaj re-santiman. Viπe je reË o neodreenoj Ëeænji obe-spravljenih nego o smiπljenom protestu levice kojabi se pozvala na neke tekovine titoizma. Tito je sa-dræaj turistiËke ponude, a ne oruæje antikapitalizma.Premda neravnomerno, nostalgiËno seÊanje na tito-izam prisutno je u svim novim balkanskim dræava-ma. Titostalgija je deo opπte jugonostalgije, a ovousmeno seÊanje jeste oblik otpora sluæbenom antiti-toizmu. Ljubljanski sociolog kulture MMiittjjaa VVeelliikkoonnjjaapokuπao je da objasni kako se i zaπto danas seÊamoTita (Velikonja 2008). Tito se πirom bivπe Jugoslavi-je iskazuje u masovnoj kulturnoj produkciji i njegovoime joπ uvek se dobro prodaje. Tito je prisutan u tr-govinama suvenira, a proslave Titovog roendasvedoËe o neuzdrmanom mestu Tita u domaÊoj kul-

turi seÊanja. Slika Tita joπ uvek je politiËki simbol, ar-tefakt masovne kulture i deo svakodnevnog diskur-sa i prakse. Premda se nostalgiËni diskurs o Titu ko-leba izmeu melanholije, melodrame i kiËa, ipak ti-tostalgija slaveÊi proπlost kritikuje sadaπnjicu i viπenam govori πta je danas loπe, nego πta je bilo boljeu proπlosti (Velikonja 2008:28). Tito-simbol je danasreferentni okvir smisla, koji osmiπljava ili obesmiπlja-va iskustvo. PamÊenje Tita je simboliËki okvir koji is-kazuje potrebe odreenih grupa. Tito je simbol si-gurnosti kod sirotinje ili totalitarizma kod elita. Dok

demonizaciju titoizma plan-ski kanaliπu moÊni, titostal-gija se spontano budi kodpodvlaπÊenih.

2.Da se ne bi ostalo samo

na gornjem utisku, treba iz-neti neke konkretne nalazeraznih istraæivanja. Opπti jezakljuËak da danas Brozakao pozitivnu figuru opaæaveÊina sredoveËnih i starijihgraana, a to naroËito vaæina Kosovu (Velikonja 2008:39). U privatnom seÊanju

mnogih Albanaca na Kosovu 2005.Tito je slovio kao “dobri otac” u smis-lu pater patriae i garancije sigurnos-ti, a njegovo doba kao period relativ-nog „obilja“ (Schwandner-Sievers,Ströhle 2007: 224-225). SliËni nalazidobijeni su u istraæivanju u Srbiji iz2002. (SpasiÊ 2003: 100) i u Vojvodi-ni iste godine (IliÊ 2002: 87-89). Tito,meutim, viπe nije “opasan” jer seorganizovana seÊanja na njega reak-centuju. Kako? ReËit primer reak-centovanja je hrvatska praksa seÊa-nja. U Kumrovcu je Ulica Josipa Bro-za Tita preimenovana u Ulicu Josipa

Broza, dok je osnovna πkola Marπal Ti-to preimenovana u πkolu Josip Broz (Velikonja2008:50). Joæa je u Hrvatskoj deËak sa Sutle, a nijeTito - heroj sa Sutjeske, Broz nije Jugosloven nego jeHrvat. A to πto joπ uvek postoje brojna mesta seÊa-nja na Tita (Memorijalni park i muzej u Kumrovcu,KuÊa cveÊa u Beogradu, muzej u Drvaru, spomenzbirke na Brionima i na Visu) viπe svedoËi o turistiË-kom nego o alternativnom Titu. Jer svaki proseËniburæoaski um intuitivno oseÊa da se imalo markant-na proπlost na træiπtu brendova moæe na razliËite na-Ëine reklamno iskoristiti.

Poπto je minula opasnost od obnove socijalizma,savremenom kapitalizmu nimalo ne πkode nazivi uli-ca i trgova s Titovim imenom. Nazivi ili nisu brisaniili su ponovo uvedeni u mnogim gradovima i mesti-ma bivπih jugoslovenskih republika: Zagrebu, Ljub-ljani, Rijeci, Sisku, ©ibeniku, Podgorici, Baru, Karlov-cu, Jajcu, Zenici, Mostaru, Herceg Novom, Umagu,Mariboru, Jesenicama, Kopru, Ulcinju, Sarajevu, Ze-

MMeemmeennttoo

Spomenik u Mexico Cityju

165

nici, Tuzli, Subotici, Ljubljani, Skopju, Tetovu, Ohri-du itd, zatim na teritoriji grada Beograda u Æelezni-ku, Meljaku, BoleËu, Brestoviku, Leπtanima, UmËari-ma, ZaklopaËi, Viπnjici, Slancima, Boljevcima i SurËi-nu (ToπoviÊ,I.,DikoviÊ,J.: 2009). Titove ulice joπ uvekpostoje u Nju Delhiju, Moskvi, Sao Paolu, Akri, naKipru (Kako ti se danas zove ulica? 2009.) i u 12 op-πtina u Italiji (Maknite ime zloËinca Tita s ulica u Ita-liji: 2009.), Adis Abebi, Lusaki, Susu, Alæiru, Kairu,Omsku i Meksiko Sitiju (Park prijateljstva 2004.). Ti-to ne samo πto dobija nove ulice nego se njegovoime koristi kao zaπtita manjina, kao npr. u Plaπkomu Hrvatskoj gde je marta 2005. nova srpska vlastpreimenovala ulicu 143. domobranske pukovnije uulicu Marπala Tita (Preimenovanje ulica ogorËilo Hr-vate u Plaπkom 2005.). Dok Srbi koriste Tita da bineutralizovali znaËaj “Oluje”, za Hrvate je seÊanjena Domovinski rat nenadmaπivo, πto ih ne spreËavada Tita svojataju i instrumentalizuju na drugi naËin.Simbolizacija Tita je πarolika. VeÊ sami nazivi Tito,Broz ili Marπal nagoveπtavaju razliËite smislove koji-ma se proπlost domiπlja.

Drugim reËima, nije na delu toliko negovanje au-tentiËnog seÊanja na Tita nego udovoljavanje potre-bama novog medijskog druπtva Ëije je naËelo kon-strukcija mita ili brenda. Reditelji VV..BBrreeππaann i GG.. MMaarr--kkoovviiÊÊ su Tita karikirali, ironizirali i demonizovali u fil-movima “Marπal” i “Tito i ja”. Postoje i drugaËijamesta seÊanja. Tako su ugledna mesta okupljanjamladih kafe “Tito” u Sarajevu, luksuzni restoran“Marπal” u Podgorici, bar “Tito” u centru Umaga,“Broz” kafe u Skopju, kafe “Tito” i “Nostalgija” baru Ljubljani, bar “29 novembar” u Mariboru, “Tito”kafe u Beogradu i sl. U Skopju je metalski zavod “Ti-to” zadræao ime, a u Labinu je 2005. otkriven novispomenik Brozu (Velikonja 2008: 75). Tito je ideali-zovan kao simbol prijateljstva, solidarnosti, napret-ka i sigurnosti, ali i kao simbol patnje i propasti dru-πtva kao npr. kod etiËara SS.. SSttoojjaannoovviiÊÊaa koji koristiironiËnu metaforu Titonik. Lako je pojmljivo da jenostalgija jaËa πto je stvarnost crnja (Velikonja2008: 95; GoluboviÊ 2003: 50). Na neki naËin nos-talgija jeste i æal za dobom koje je bilo ispunjeno na-

dom. Da li se Tito danas pamti samo zbog toga πtonam je nudio lepu buduÊnost, za razliku od savre-menog oporog neoliberalizma koji realistiËno nudisamo riziËno druπtvo? Moæda, ali razlika izmeu ti-toizma i tranzicije jeste sloæenija od razlike izmeuiluzije i realizma.

Zaπto? Zato πto je titostalgija i rezultat egzaktnogporeenja konkretnih aspekata druπtvene sigurnos-ti u tranziciji i u socijalizmu: rata i mira, progona imeuetniËke trpeljivosti, uposlenosti i nezaposle-nosti, besplatne i skupe zdravstvene zaπtite i πkolo-vanja, zatvorenih i otvorenih granica, umerene i vi-soke stope kriminala i sl. Dakle, treba razlikovatitoplu jugostalgiju od hladnog i realistiËnog poree-nja titoizma sa sadaπnjicom. Premda je u osnovimutna Ëeænja, nostalgija privlaËi jer je “disidentska”,ali i zato πto se protivi hegemonoj demonizaciji pro-πlosti (Velikonja 2008: 127; SpasiÊ 2003: 104).Upravo zato πto je reË o romantiËnom okviru protes-ta protiv tegoba u svetu koji se brzo menja, nostal-gija ne moæe biti subverzivna kritika sadaπnjice, od-nosno ne moæe jasno problematizovati teleologijutranzicije i njenu neistoriËnu dogmu da æivimo u ko-naËno osloboenom svetu. Kao πto nijedna nostal-gija nije operativna ni programska, nego je viπe maπ-tovita, elegiËna i nesvesna, tako ni titostalgija nemamnogo zajedniËkog sa realnom ocenom titoizma.Prihvatanje ili odbacivanje jugonostalgije veÊ jasnopokazuje stupanj i usmerenost nezadovoljstva pos-tojeÊim. Nostalgija je, dakle, vaænija kao pokazateljnezadovoljstva sa postojeÊim nego kao osnova kriti-ke postojeÊeg. Prosto reËeno kritika je hladna i kon-kretna analiza, a nostalgija je topla i mutna Ëeænja.

3.Kakva je buduÊnost titoizma? Kod seÊanja na tito-

izam bar za sada je upadljiv raskorak izmeu mno-go iskustva i malo tumaËenja. Sloæeno poluvekovnoskoro nepregledno iskustvo jugoslovenskog socija-lizma redukovano je na nedopustivo malo obrazacatumaËenja. Kao da se sve redukcije sloæenosti mogusvesti na u osnovi dva obrasca. S jedne strane je he-gemona demonizacija titoizma u sluæbenom poret-ku seÊanja i kod razbuene nacionalne istoriografi-

je, a s druge strane je vidljiva manje iliviπe romantizovana titostalgija kodobiËnog Ëoveka. Iako ni u ovom pogle-du nije ista situacija u svim bivπim repu-blikama, u celini uzev, mnoπtvo razno-vrsnog iskustva ne prati dovoljno razliËi-tih tumaËenja. Pogotovo nedostaju vi-πeslojna tumaËenja koja uoËavaju ambi-valentnosti i Ëuvaju se od izglaËanihzakljuËaka. Istini za volju ni ova situaci-ja ne bi trebalo mnogo da Ëudi. Nije reËsamo o enormnoj politizaciji domaÊe in-teligencije, nego o opπtijem stanju dru-πtva. Premda skoro pola veka mira nazapadnom Balkanu zasluæuje sloæeniju idiferenciraniju teorijsku i pojmovnumreæu objaπnjenja nego πto to nude he-gemoni priliËno jednostrani i preteæno

MMeemmeennttoo

166

antitotalitarni pristupi, ipak bi od raspale dræave i oddruπtva u krizi bilo nerealno oËekivati da vlastitu po-luvekovnu jugoslovensku i socijalistiËku proπlost tu-maËi πirokim spektrom hladnih objaπnjenja. Trauma-tiËna kriza raa ekstremna tumaËenja i emotivna se-Êanja: demonizaciju jednako koliko i nostalgiju.

Da li Êe moæda kultura seÊanja EU u buduÊnostiuravnoteæiti sliku titoizma? Ova slika verovatno ne-Êe ostati statiËna, ali ne samo zato πto Êe restaura-cija kapitalizma pojaËavati zaborav i kritiku socijaliz-ma, nego i otuda πto Êe nove generacije sa novim is-kustvima drugaËije gledati na proπlost. Ukoliko sekultura seÊanja bude i dalje doterivala u briselski ko-rak, biÊe i vienje titoizma “evropeizovano”. Kako?U novoj globalizaciji EU verovatno Êe najpre izblede-ti iz seÊanja jugoslovenstvo. Ono πto je pre dvadese-tak godina bila normalnost, sada je skoro smeπno.EU integriπe nacionalno, a ne jugoslovensko, zatoπto ne ulazi Jugoslavija u EU nego nove nacionalnedræave. Dalje, EU ne povezuje socijalistiËke nego sa-mo kapitalistiËke dræave. Ovaj proces osigurava i Re-zolucija 1481. Parlamentarne Skupπtine Saveta Ev-rope od 26. januara 2006. o meunarodnoj osudizloËina totalitarnih komunistiËkih poredaka (Rezolu-cija 2006.) kao politiËki korektni okvir nacionalistiË-kog i liberalnog demonizovanja socijalizma. Iako urezoluciji nema govora o faπizmu, sam atribut tota-litaran veÊ dovoljno nagoveπtava njegovu srodnostsa socijalizmom. Doduπe u Rezoluciji se titoizam iz-riËito ne pominje, ali nije ni izuzet iz kategorije “to-talitarnih komunistiËkih reæima u Srednjoj i IstoËnojEuropi”. Tri godine kasnije je Parlamentarna skupπti-na OEBS-a u Viljnjusu, i pored protivljenja Rusije, us-vojila rezoluciju u kojoj se osuuju zloËini nacizma istaljinizma. U rezoluciji se poziva da se 23. avgust(datum kada su 1939. godine SSSR i NemaËka pot-pisali Ugovor o nenapadanju sa tajnim protokolom)proglasi za Dan seÊanja na ærtve nacizma i staljiniz-ma u Evropi (OEBS osudio zloËine nacizma i staljiniz-ma uprkos ruskom bojkotu 2009.). Antitotalitarnerezolucije evropskog parlamenta koje sugeriraju is-tororodnost komunizma i nacizma veÊ samim tim“briselizuju” i titoizam.

S obzirom na paralelnu postupnu sinhronizaciju se-Êanja u udæbenicima istorije unutar EU, da li trebaoËekivati samo pamÊenje titoistiËkog antistaljinizma(kao prvog virusa unutar socijalistiËkog bloka), a nei njegovih socijalnih uËinaka? Verovatno, jer ako senastavi danaπnji antitotalitarni kurs tokom vremenaÊe samoupravni titoizam biti trivijalizovan kao obiËniboljπevizam, istovetan sa breænjevizmom i kadariz-mom. Tranzicijsku pravdu prate tranzicijski imperati-vi seÊanja. Uz podrπku domaÊih konzervativaca i libe-rala treba oËekivati da sluæbeni poredak seÊanja EUdodatno banalizuje titoizam, demonizujuÊi ga nekao samoupravni socijalizam nego kao totalitarni ko-munizam. Osnovano je pretpostaviti da πto je dræavavazalnija, to Êe se morati revnosnije dokazivati i u“briselizaciji” proπlosti. Ali ni ovaj proces nije izvesan.

Ukoliko EU ostane pre svega interesna zajednica,tj. zona slobodne trgovine, Brisel Êe biti manje zain-

teresovan za glajhπaltovanje proπlosti. ©to bude viπejaËalo politiËko jedinstvo EU, to Êe usklaivanje pro-πlosti biti vaænije. Grubo reËeno, slika proπlosti Êe sebræe ili sporije menjati u zavisnosti od toga da li Êeprevladati ekonomska ili politiËka komponenta je-dinstva EU.

Bilo kako bilo, teπko je oËekivati da Êe samo naiz-gled demokratska pluralizacija proπlosti, iza koje seskriva neravnomerna, ali uporna standardizacija i πa-blonizacija kulture seÊanja EU, podstaÊi objektivnijei celovitije sagledavanje prirode titoizma. NeÊe bitismetnja doterivanju u korak seÊanja Ëak ni to ako Ti-to ostane u KuÊi cveÊa. Verovatno vladajuÊi krugoviu Srbiji neÊe morati izmeπtati Tita kao πto su to uËi-nili Bugari kada su uklonili GG..DDiimmiittrroovvaa iz istoime-nog mauzoleja 1990. Ali ne zbog toga πto ga viπepoπtuju, nego zato πto se Tito bolje moæe instru-mentalizovati nego Dimitrov. Moæda Êe ta prilika bi-ti veÊ 2011. ako Beograd postane domaÊin Samitanesvrstanih. Kao πto ruski kapitalizam ne izmeπtaLLeennjjiinnaa iz mauzoleja, jer je ovaj prokrËio Rusiji putka super sili, tako su i srpski i hrvatski politiËari sves-ni da je riziËno odreÊi se Tita, jer je bio brend svet-ski ugledne Jugoslavije Ëiji smo delovi nekada bili.Da li onda treba oËekivati progresivnu demonizacijui trivijalizaciju jugoslovenskog socijalizma, ali moædane i Tita, jer Êe on verovatno biti pamÊen kao disi-dent socijalizma i kao svetski ugledni dræavnik? Teπ-ko je reÊi. Upotreba Tita nepredvidiva je u istoj me-ri u kojoj je seÊanje na njega danas ambivalentno.

Prof. dr. Todor KuljiÊ predaje sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. »lan je Savjeta Novog Plamena.

IIzzvvoorrii ii lliitteerraattuurraa:

GGoluboviÊ, Z, SpasiÊ,I, PaviÊeviÊ,–. 2003: Politika i svakodnevni æi-vot - Srbija 1999-2002, Beograd, IFDT.

GoluboviÊ, Z. 2003: Promene u Srbiji 2000.godine: uzroci oËekiva-nja, postignuÊa, u GoluboviÊ Z., SpasiÊ,I.,PaviÊeviÊ,–., Politika isvakodnevni æivot: 25-55.

IIliÊ, V. 2002: Prevladavanje proπlosti u Vojvodini, Zrenjanin, Gradskabibl. ”Æ.Zrenjanin”.

KKako ti se danas zove ulica? 2009: Press Online 4.10.2009.MMaknite ime zloËinca Tita s ulica u Italiji 2009: Livno Online10.10.2009.

OOEBS osudio zloËine nacizma i staljinizma uprkos ruskom bojkotu2009: Danas 4. 07. 2009.

PPark prijateljstva 2004: u Lexikon Yu mitologije, http://www.lek-sikon-yu-mitologije.net/read.php?id=5712

Preimenovanje ulica ogorËilo Hrvate u Plaπkom 2005: Vjesnik 23oæujka 2005.

RRezolucija 1481. Parlamentarne Skupπtine Saveta Evrope od 26. ja-nuara, 2006 o meunarodnoj osudi zloËina totalitarnih komunis-tiËkih poredaka http://www.facebook.com/to-pic.php?uid=8582788315&topic=3919

SSpasiÊ, Ivana 2003: SeÊanje na nedavnu proπlost, u GoluboviÊ,Z.,SpasiÊ,I.,PaviÊeviÊ,–., Politika i svakodnevni æivot 99-141.

Schwandner- Sievers, Stephanie/Ströhle, Isabel 2007: Der Nachhalldes Sozialismus in der albanischen Erinnerungskultur im Nachkri-egskosovo, in Brunbauer, U.,Troebst,S. hg. Zwischen Amnesieund Nostalgie: Die Erinnerinung an den Kommunismus in Südos-teuropa, Köln, Böhlau 217-237.

TToπoviÊ I., DikoviÊ. J. 2009: Desetak beogradskih naselja s Titovomulicom 2009: Danas 22.4.2009.

VVelikonja, M. 2008: Titostalgia - A Study of Nostalgia for Josip Broz,Ljubljana, Mirovni inπtitut.

MMeemmeennttoo

167

OSNOVNE KARAKTERISTIKE NOVIH SOCIJALNIH POKRETA U LATINSKOJ AMERICI

Ukoliko situaciju socijalnih pokreta unutar LatinskeAmerike druge polovine dvadesetog stoljeÊa odredi-mo, prije svega, odnosima zavisnosti - vidjet Êemo dase ta zavisnost reflektira i na strukturu onih snaga ko-je se suprostavljaju svakoj “revolucionarnoj promjeni”.Stvaranje “domaÊe dominantne klase” unutar jednogπireg odnosa zavisnosti o “vanjskoj metropoli”, unutarodnosa gdje je i sama “vladajuÊa klasa” zavisna - iza-ziva specifiËne oblike strukturiranja onih slojeva kojispadaju u “kategoriju ugnjetenih”. Poπto dominirajuÊeklase u zavisnim druπtvima podræavaju oblike vlastitezavisnosti (o vanjskoj metropoli), kao jedini garant za-dræavanja svoje vladajuÊe pozicije unutar nacionalnihrazmjera, tada je i akcija na ruπenju njihove dominira-juÊe uloge nuæno upuÊena na πire podruËje sukoba svanjskim faktorom. A todovodi do internacionali-zacije klasnih (socijalnih)konflikata na ovom podru-Ëju.Nas ovdje, prije svega,zanimaju neki suvremenioblici socijalnih pokreta uLatinskoj Americi.

Kada govorimo o socijal-nim pokretima u LatinskojAmerici, tada moramo po-Êi od Ëinjenice da su se ti-jekom druge polovine dva-desetog stoljeÊa (Ëiji “mi-ris” i dalje æestoko osjeÊa-mo) uvjeti socijalnih konfli-kata u Latinskoj Americibitno izmijenili. Na taj na-Ëin, umnogome je odre-en i sam karakter tihpokreta. Povezanost re-presivnih aparata naovom podruËju s transna-

cionalnim financijskim grupama, Ëiji je pritisak popri-mio radikalne forme, oπtro je utjecala na strukturira-nje tradicionalnih kanala artikulacije (uobliËavanja) po-litiËkih interesa - kao πto su sindikati i klasiËne politiË-ke stranke, podreujuÊi ih najËeπÊe svojim interesima.

Kao posljedica tih procesa javile su se i nove forme(novi oblici) izraæavanja socijalnog otpora (oponira-nja). Radi se o sadræajnim i pojavnim promjenamaunutar tih socijalnih gibanja, odnosno o novim forma-ma svakodnevne borbe i otpora. ©irina tih formi ka-rakterizira suπtinu otpora kao odgovor na sustavnougroæavanje osnovnih interesa gotovo svih socijalnihskupina (osim privilegirane manjine “odabranih”). Po-vlaπtena manjina izvlaËi korist i svoje interese najËeπÊeostvaruje i πtiti kroz razliËite oblike “otvorenih” ili“prikrivenih” diktatura (ili autokratskih modela vlada-nja). Ono πto je za nas interesantno jest Ëinjenica daje karakter otpora takvoj (nepodnoπljivoj) stvarnosti

veoma razliËit unutar po-jedinih podruËja LatinskeAmerike.

Gradski socijalni pokre-ti su u svakom sluËaju no-vijeg datuma (povijesnogledajuÊi) u LatinskojAmerici. Za nas je, moæ-da, ovdje najinteresantni-je povezati ih s dosadaπ-njim iskustvima socijalnihpokreta unutar LatinskeAmerike - koji, inaËe, nisubili oslonjeni na Grad (ni-su nosili urbani pred-znak). Upravo je »ile bioonaj primjer koji je donioiskustvo jedne nove kom-ponente “revolucionar-nog pokreta” u LatinskojAmerici. Prije svega se ra-di o pojavi znaËajne mase(graana) organiziranih

MMeemmeennttoo

Socijalni pokreti u LatinskojAmerici u drugoj polovini dvadesetog stoljeÊa

mr.sc. Marin JurjeviÊ

168

unutar tzv. “divljih naselja”. Dakle, na odreen naËin,“ilegalno” u odnosu na vaæeÊu strukturu i “propisanu”nomenklaturu. Formira se specifiËan pokret nazvan“pokret naseljenika” (“movimiento de los poblado-res”).

GRADSKI SOCIJALNI POKRETI - ISKUSTVO »ILEA

Unutar ovog pokreta koegzistirale su razliËite politiË-ke tendencije korespodentne najznaËajnim politiËkimstrujanjima u »ileu - od demokrπËana, preko Pokretarevolucionarne ljevice (“Movimiento de Izquierda Re-volucionaria” - MIR) pa do AAlllleennddeeoovvoogg “Narodnog je-dinstva” (“Unidad Popular”). Na rubu tzv. “upostavlje-nog reda” formiraju se “narodni logori” (“campamen-tos populares”). U stvari, radilo se o gradskom teritori-ju koji je bio ilegalno zauzet (“okupiran”) od strane na-roda te se, na odreen naËin, moæe govoriti o raanjuili uspostavjanju “novih naselja” koja imaju karakter“narodnih Ëetvrti” (ili “narodnih predgraa” - poπto seuvijek radilo o zonama koje su “opkoljavale” centralnujezgu grada). Ta naselja ne javljaju se samo na oπtromrubu “uspostavljenog reda” nego i “protiv uspostavlje-nog reda” (traæeÊi njegovu radikalnu izmjenu).

“Okupacija” gradskih terena javlja se u »ileu od1964. godine - kada na izborima trijumfira KrπÊanskademokracija (“Democracia Cristiana”). DemokrπÊani,koji su bili nesposobni da apsorbiraju rastuÊe socijalnezahtjeve - odgovaraju policijskom represijom s direkt-nim ciljem da se “pokret” zaustavi, zakoËi. Doduπe,demokrπÊani su pokuπali realizirati jedan svoj programkao “alternativu” postojeÊem “pokretu” - odnosno,trebalo je realizirati plan stvaranja tzv. “hitnih nastam-bi”. Taj plan bio je poznat pod imenom “Operation si-tio” - ali je veoma brzopropao.

U tim “narodnim kvarto-vima” (“barrios popula-res”) uspostavljaju se razli-Ëiti oblici samoorganizira-nosti s ciljem samostalnogrjeπavanja pitanja “sigur-nosti, discipline i pravde”.Izmeu ostalog, formirajuse “nadzorni komiteti”(“comites de vigilancia”),oblici “Narodne milicije”(“Milicias Populares”),“radniËke brigade” (“Bri-gadas de Trabajadores”),“komiteti nezaposlenih”(“Comites de Parados”),“zdravstvene brigade”(“brigadas de sanidad”)itd. Dolazi do pojave svo-jevrsnog samoupravljanjau πkolama unutar tih nase-lja. Uspostavljaju se insti-tucije “narodne pravde”(“justicia popular”)...koje

imaju vaæno znaËenje u oblikovanju svakodnevnog æi-vota u tim naseljima. Tako je npr. alkohol, u veÊini na-selja, bio strogo zabranjen, a alkoholizam strogo kaæ-njavan uz obvezatnu reedukaciju prekrπitelja uspos-tavljenih pravila i normi.

Osim ove problematike, unutar naselja se postavljai pitanje borbe protiv “kulturnog konzervatizma” kojije bio na djelu “izvan naselja” - odnosno, instaliran udruπtvu od strane programera “postojeÊeg racionali-teta”. “Kulturna revolucija” je ipak bila svedena na po-litiËke oblike osmiπljavanja æivota u ovim naseljima - ane na stvaranje “novih koncepata kulture” u πiremsmislu. Iako su tu pomaci (u stvarnosti) bili slabaπni -zanimljiv je bio pokuπaj animiranja æena putem “Cen-tara domaËica” (“Centros de Amas de Casa”)...s obzi-rom na tradicionalno podreen poloæaj æena u latin-skoameriËkom (“maËistiËkom”) druπtvu.

Stranke politiËke ljevice ne reagiraju na jednak naËinu odnosu na ovaj pokret.

KomunistiËka partija (“Partido Comunista”) i Socija-listiËka partija (“Partido Socialista”) baziraju svoje dje-lovanje i svoje akcije unutar onih okvira koji odreujui politiËku akciju DemokrπÊana (na vlasti)...dok, s dru-ge strane, Pokret revolucionarne ljevice (“MIR”) prih-vaÊa koncept oruæane borbe (nasilje). Naime, Pokretrevolucionarne ljevice smatra da se nasuprot represiv-nog buræoaskog (autokratsko-diktatorskog) aparatatreba inicirati masovni otpor (koji ne iskljuËuje ni pri-mjenu nasilnih metoda). Pod impulsom (i u rascjepudihotomije) - izmeu ove dvije razliËite orijentacije(poπtivanja “demokratskih pravila politiËke igre” i zah-tjeva za “direktnom akcijom” mimo uspostavljenih “le-galnih kanala i institucija” - kao jedinog puta izraæava-nja politiËkog aktivizma i politiËke volje) odvijat Êe se ipokret “okupiranja terena” i formiranja “narodnih na-

selja”. Neposredno uoËiizbora 1970. godine - “ur-bano pitanje” tako posta-je jedno od temeljnih pi-tanja socijalne borbe u»ileu. Karakter nasilja ko-jeg poraa tadaπnja situa-cija otvorit Êe “revolucio-narnoj ljevici” (“MIR”)moguÊnost jaËeg utjecajana one pokrete koji suinaËe bili karakteriziranispecifiËnim nejasnim obli-kom organiziranosti (ibaπ tada “revolucionarnaljevica” postavlja pitanjestranaËke organiziranostina prvo mjesto).

Prvi valovi “okupacije”od strane naroda izazvalisu æestoku reakciju insti-tucija vlasti tijekom 1969.i 1970. godine. Uglav-nom se radilo o sukobuspecijalnih policijskih pos-trojbi s tzv. “revolucionar-

MMeemmeennttoo

169

nim borcima” (“militantes revolucionarios”) - koji seorganiziraju unutar samog pokreta. DemokrπÊani, su-oËeni s nemoguÊnoπÊu zaustavljanja tog pokreta (na-roda sa socijalne margine) - a kako u potpunosti ne biizgubili svoju socijalnu bazu - i sami se pokuπavaju ukl-juËiti u pokret.

Kada na vlast dolazi Allendeova “Vlada narodnogjedinstva” - oko 10% stanovnika Santiaga (tada je onimao oko 300,000 æitelja) bilo je organizirano u okvi-ru takvih “okupiranih naselja”.

Zanimljivo je da nova, Allendeova vlada, koËi daljnju“okupaciju” - i izrauje program tzv. “socijalnih nas-tambi”. Iako “logori” nisu postali jezgro istinske “kul-turne transformacije” - oni su, ipak, sa svim onim πtosu novog donijeli, predstavljali znaËajan izvor socijal-nih (i kulturoloπkih) promjena, naravno, u odreenim(limitiranim) aspektima, sluËajevima i dometima. Tasocijalno-inovatorska praksa u “logorima”, a vezanoza institucije “narodne pravde” itd. - zamire nakonpobjede Allendeove ljevice, poπto nova vlast razara tu“strukturalnu logiku” okupiranih naselja - obuhvaÊaj-uÊi je svojim socijalnim programima i institucijama. Ta-mo gdje Dræava nema dovoljno utjecaja ili dovoljnomoÊi - zadræava se stara struktura.

“Pokret naseljenika” se sada, objektivno, artikulirana taj naËin da, s jedne strane, postaje dio politike no-ve vlasti (i uklapa se u nju - ona ga “upija”) koja na-mjerava zadovoljiti postojeÊe kolektivne potrebe - a sdruge strane, sam “pokret” postaje, u novim uvjeti-ma, izrazit faktor socijalne mobilizacije koja je neop-hodna da bi se “osvojili” i oni centri moÊi koji su bilibliski dræavi (i njenoj administraciji) - a suprostavljali suse ovakvoj politici. Ipak, generalno gledajuÊi, osim kodonih naselja koja su pod direktnim utjecajem “Pokre-ta revolucionarne ljevice” (MIR) - veza “pokreta nase-ljenika” s organiziranom radniËkom borbom bila jeveoma slaba. Praksa æivljenja u naseljima koja su bilapod utjecajem “Pokreta revolucionarne ljevice” bila jeusko vezana uz “revolucionarnu akciju” tog pokreta,tako da je dolazilo i do nasilnih zauzimanja tvornica,formiranja tzv. “Komiteta koordinacije” izmeu nase-ljenika i radnika i sliËno. Zanimljiva je bila i pojava“Cordonesa”, narodnih organizacija radnika u indus-trijskim zonama Santiaga - koji su povezivali radnikesvih tvornica u odreenim djelovima grada sa svrhomorganiziranja proizvodnje i preuzimanja tvornica usvoje ruke. Prvi “cordon” se pojavio (za vrijeme Allen-deove vladavine) u srpnju 1972., ali je trajao vrlo krat-ko. U ËvrπÊoj formi obnavljaju se u svibnju i lipnju1973. s primarnim ciljem organiziranja obrane (prednaletom puËistiËke desnice), distribucije i na dosta nis-koj razini - politiËke organizacije.

PolitiËka je akcija, ukoliko je i postojala, na podruËju“okupiranih zona” bila u direktnoj sprezi s aktivnoπÊuveÊ formiranih i organiziranih (stranaËkih) politiËkihsnaga. Iako su dugo tzv. “marginalni sa rubova druπt-va” bili proglaπavani “novim revolucionarnim subjek-tom” Latinske Amerike - praksa je pokazala da oni, sa-mi po sebi, izvan “vezanosti” za odreene etablirane(organizirane) politiËke snage - nisu bili sposobni odi-grati neku veÊu politiËku ulogu, iako su njihov sponta-

nitet, autohtonost i direktna akcija “oplemenili” mno-ge sterilne i okoπtale politiËke pokrete i stranke Latin-ske Amerike.

OD “POKRETA PREDGRA–A” DO “URBANE GERILE”

Represija, na koju su ovi pokreti okupacije gradskihteritorija, ili tzv. “pokreti predgraa”, bili pokuπaj od-govora (ali, najËeπÊe, ne i artikuliranog do razine poli-tiËkog osvjeπÊivanja” samog pokreta), pokuπala je pro-naÊi nove modalitete proteæiranja one stvarnosti kojaje reproducirala postojeÊe stanje. Sam “periferijski tip”latinskoameriËkog kapitalizma, odreen specifiËnomsocijalnom strukturom, uvelike je odreivao i bit pok-reta koji mu se postavljaju nasuprot.

Uvjeti æivota koji su individuu sveli na razinu gologpreæivljavanja postavili su imperativ organizirane soci-jalne borbe, organiziranog otpora protiv takve vrsteredukcije koja dokida elementarne uvjete ljudskog(dostojanstvenog) æivljenja. Utoliko Êe se i ovi pokretijaviti kao pokuπaj (ma koliko heterogen) artikulacijeinteresa ugroæenih slojeva druπtva koji Êe se suprosta-viti postojeÊem “racionalitetu represije”.

“Periferijska industrijalizacija” izazvala je ogromnemigracije sa sela prema gradu, stvarajuÊi od centralnihnacionalnih gradova Latinske Amerike specifiËne zonepolitiËkog naboja kao direktnu posljedicu koncentraci-je totalno osiromaπenih dijelova stanovniπtva. Iz te Ëi-njenice proiziÊi Êe i “fenomen predgraa”. U predgra-ima Bogote, poËetkom osamdesetih godina proπlogstoljeÊa, æivi 30% stanovniπtva, predgraima Lime60% stanovniπtva, predgraima Caracasa 70%, a ne-ki gradovi, sami po sebi, gotovo u potpunosti popri-maju karakter predgraa. U gradu Buenaventuri npr.,na zapadu Kolumbije, u predgraima æivi Ëak 80%stanovniπtva. Kakva je socijalna struktura stanovnikatih predgraa?

Ona je πarolika, ali sve stanovnike povezuje Ëinjeni-ca da su nezaposleni ili “poluzaposleni”.

Tako je 1977. godine 50% latinskoameriËkog grad-skog stanovniπtva zaraivalo manje od minimalno po-trebne nadnice za osiguranje gole reprodukcije æivota.ProsjeËno 3,5 osobe iz jednog domaÊinstva trebale suraditi kako bi domaÊinstvu bio osiguran egzistencijalniminimum. Stanovnici predgraa su Ëesto po individu-alnim interesima razjedinjeni, jer se bave poslovimakoji su izvan postojeÊih organiziranih formi rada. Nji-hov konflikt, kao “cjelini”, s dominirajuÊim sustavom -zajedniËki je samo aspekt teritorijalne povezanosti.(Naime, ta je struktura specifiËna i ponajËeπÊe tipiËnasamo za Latinsku Ameriku, jer se radi o “skupinama”npr. uliËnih glazbenika, zabavljaËa, ËistaËa cipela, “vo-lontera” na ogromnim smetiπtima itd., tako da je iz-van Latinske Amerike teπko naËi sliËnu strukturu onihkoji nastanjuju ta predgraa - samo u uvjetnom smis-lu pojma predgraa, poπto su to nerijetko samo “pok-retni obruËi” koji steæu grad bez osnovnih popratnihoblika i sadræaja koji karakteriziraju neku nastambu).

Unutar ovakve situacije javit Êe se i teorije o nuænos-ti “terora odozdo” kao odgovora na “teror odozgo”.

MMeemmeennttoo

170

Na tu direktnu akciju mase raËunaju mnoge politiËkesnage i tu Ëesto nastaje problem. Povezivanje grado-va u Latinskoj Americi s revolucionarnom borbom naπ-lo je svoj poseban izraz u teoriji i praksi “urbane ge-rile”. Teorijska osnova te gerile po prvi put je sistemat-ski izloæena u djelu AAbbrraahhaammaa GGuuiilllleennaa “Strategije ur-bane gerile” (“La estrategia de la guerrilla urbana”,Montevideo 1966.) i usko je povezana uz pojavu“Pokreta za nacionalno osloboenje” (“Movimientode liberacion nacional”) - “Tupamaro”. InaËe, πto jevaæno, to je bilo doba neposredno nakon uniπtenjapokreta CChhee GGuueevvaarree u Boliviji (“Nacionalno-oslobodi-laËka vojska” - “Ejercito nacional de liberacion” - ENL)1967., kada i otpoËinje dekada gerilskih urbanih bor-bi koja se nadovezala na dekadu ruralnih gerilskih bor-bi. Sve te urbane akcije uglavnom su naiπle na oπtrureakciju represivnog aparata koji ih je vrlo brzo guπio,poËevπi od “tupamarosa”, pa do akcija MIR-a u »ileu,preko “Revolucionarne narodne vojske” (“Ejercito re-volucionario del pueblo” - “Montenerosi”, peronistiitd.) pa do suvremenih gerilskih pokreta.

U tom svjetlu zanimljiva je kasnija oπtra antiurbanaorijentacija (koja se proteæe i do danaπnjih dana) ne-kih pokreta poput “Sendero luminoso” (“Svjetla puta-nja” - pokreta koji svoju teoriju i praksu bazira na kom-binaciji promaoizma i stavova jednog od najznaËajni-jih marksista Latinske Amerike, peruanca JJoossee CCaarrlloossaaMMaarriiaatteegguuiijjaa, 1894-1930.) u Peruu. Iako je gradskagerila, donekle, bila reakcija na teoriju i praksu “fokiz-ma” (koncepta uspostavljanja “revolucionarnih æariπ-ta” iz koji se onda revolt trebao πiriti i prenositi na πi-roke slojeve - a πto je bilo u srediπtu Cheove teorije re-volucionarne akcije u Latinskoj Americi) sama je, naj-ËeπÊe, zavrπavala u neostvarivanju ambicija odigrava-nja upravo identiËne uloge “revolucionarne jezgre” ili“æariπta”. OËito je, kao πto smo veÊ napomenuli, novasituacija zahtijevala i primjenu novih metoda negiranjapostojeÊeg stanja.

Tako se u »ileu situacija mijenja. Viπe nema lijeveopozicije kao jednog samostalnog oblika oponiranjapostojeÊem-veÊ najmanje tri znaËajne struje nastojeartikulirati svoju akciju nasuprot tada vladajuÊoj hunti,i to s bitno razliËitih pozicija i s bitno razliËitim ciljevi-ma.

To su bili:1) Dio tzv. stare ili tradicionalne desnice koja nije bi-

la zadovoljna. Naime, ovaj je sektor doæivio krupnepromjene na politiËkom planu i transformacije kojimaje bio podloæan bile su direktna posljedica agresivnogprodora “nove desmice” koja se bitno razlikovala odtradicionalne (“gospodske”) desnice. Naime, “novadesnica” u svom programu i djelovanju nosi anticrkve-no i antikrπÊansko usmjerenje s bitnim karakteristika-ma nacistiËke ideologije (antisemitizam i sl.) i poziva-njem na paganizam. U uvjetima krize koja izbija u svojæestini 1983. doπlo je, transformacijom ekonomskogsloma, do razbijanja i raspadanja socijalnog bloka ko-ji je podræavao diktaturu na viπe dijelova. Tako je doπ-lo do sukoba stare liberalne desnice i nove desnice ko-ja je bila u ekspanziji. Tako se i “stara desnica” naπlau “opoziciji”.

2) Blok poznat kao “Demokratski savez” (“AlianzaDemocratica”) u kojem su glavnu rijeË imali demokrπ-Êani. Ovaj blok okuplja najznaËajnije kadrove iz starogpolitiËkog sustava koji je prethodio dolasku Allendeana vlast (bili su na vlasti izmeu 1964. i 1970.). Kadaje Allendeovo “Narodno jedinstvo” (“Unidad Popu-lar”) osvojilo vlast - integrirali su se u opozicioni blokdesnice. Æeljeli su eliminirati ljevicu zadræavajuÊi staripolitiËki model, bez pribjegavanja diktaturi. “Novadesnica”, koja se dijelom javila unutar ovih snaga i ko-ja je zahtijevala ne samo eliminiranje vlade “Narodnogjedinstva” veÊ i eliminiranje postojeÊeg politiËkog sus-tava, nikada nije uspjela doÊi do jaËeg izraæaja. PPiinnoo--cchheettoovv dræavni udar su shvatili samo kao eliminiranjeljevice s vlasti - pa su se poslije i oni naπli u opozicijidiktaturi vojne hunte, pokuπavajuÊi zauzeti pozicijesliËne nekim europskim sliËnim politiËkim (demokrat-skim) snagama (na neki naËin koketirajuËi Ëak i sa so-cijaldemokratskim politiËkim tendencijama) - ali izriËi-to odbijajuÊi bilo kakvu suradnju s politiËkim snagamakoje su unutar opozicije predvodili komunisti.

3) Blok “Demokratski narodni pokret” (“Movimien-to Democratico Popular” - MDP) u kojem je glavnusnagu predstavljala KomunistiËka partija »ilea. Ovaj sepolitiËki blok formirao krajem 1983., a u javnosti jeprisutan od poËetka 1984. godine. Osim KomunistiË-ke partije tu su joπ: SocijalistiËka partija (Partido Socia-lista - frakcija Almeyde), elementi “nove ljevice” iz πez-desetih godina, “Pokret revolucionarne ljevice” (“Mo-vimiento de Izquierda Revolucionaria” - MIR), nekedruge frakcije socijalista i politiËke grupe krπÊanskogpodrijetla koje su nekada participirale u “Narodnomjedinstvu”. Iako je ovaj blok dosta heterogen, moæe sereËi da on okuplja grupe i snage koje su politiËki ivojno poraæene 1973. godine - ali koje ne prihvaÊajuideologijski poraz i pretendiraju povratku na stare po-zicije (vlasti). Njih Êe u daljem tijeku razvoja situacije u»ileu odbacivati kako snage diktature tako i demokrπ-Êani, zatim “tradicionalna desnica”, ali i onaj dio kojiÊe aspirirati na “socijaldemokratske politiËke pozicije”.Problem je, naime, bio u centralnoj ulozi komunistiËkeopcije u tom bloku. Pitanje nasilja, inaËe, centralno jepitanje unutar ovog bloka, poπto su u njemu domini-rale snage koje su smatrale kako je nenasilan put os-vajanja vlasti (Allende) kao koncept (i praksa) doæiviosvoj krah i doπao do objektivnih granica 1973. godine- te su se ograniËenja tog modela i iskusta “Narodnogjedinstva”, po njima, trebala kritiËki preispitati. TakoÊe pozivanje na nasilje kao metodu dobrim dijelomodreivati pozicije unutar ovog opozicionog bloka -πto Êe dovesti do mnogih neprevladivih prijepora naljevici - koja se sve viπe unutar sebe dijeli na “demo-kratsku” i na radikalnu varijantu.

ISKUSTVO NIKARAGVE

Centralna je Amerika u drugoj polovini dvadesetogstoljeÊa bila u srediπtu interesa, i to prije svega zbogzbivanja u Nikaragvi i Salvadoru, ali i πire.

Nikaragvanska je revolucija u svom politiËkom vidu(osvajanju vlasti) „iznesena“, πto je interesantno, s ve-

MMeemmeennttoo

171

Êinskim uËeπÊem studenata i „neproleterskih radnika“u njoj. Iako se „revolucionarni procesi“ ne oslanjaju to-liko na gradove koliko na prostore izvan njih, odazivje bio daleko veÊi meu gradskim strukturama stanov-niπtva nego meu seljacima.

Tabela uËeπÊa u „nikaragvanskoj revoluciji“ (socijal-na struktura sudionika) izgleda ovako:

Studenata....................................................... 29%Zanatlija............................................................. 22%Radnika,nadniËara.............................................. 16%Sluæbenika......................................................... 16%TehniËara,struËnjaka,profesora,uËitelja..................7%Sitnih trgovaca......................................................5%Seljaka............................................................... 4,5%Ostalih............................................................... 0,5%

————-100,0%

Odaziv je, oËito, najveÊi bio meu slojevima koji su,najËeπÊe, bili izloæeni obaranju svoga socijalnog statu-sa i opÊe razine æivljenja. Dakle, meu onim struktura-ma stanovniπtva, unutar zavisnog i periferijskog kapi-talizma, koje su najËeπÊe bile izloæene tragiËnoj pers-pektivi poluproletarizacije. U revoluciji, πto se dobnestrukture tiËe, sudjelovalo je izrazito mlado stanovniπt-vo. Meu sudionicima revolucije Ëak je 30% bilo mla-ih od 20 godina. U trenutku politiËkog trijumfa Ëak72% sandinistiËkih snaga nije bilo napunilo niti 25 go-dina. ©to se tiËe poginulih (u prvom dijelu izvoenjarevolucije, odnosno u periodu do osvajanja vlasti),mladi su takoer u veÊini. U trenutku smrti Ëak 71%sandinista bilo je staro izmeu 15 i 24 godine. To je,inaËe, tri puta viπe od uËeπÊa ove dobne skupine u de-mografskoj strukturi Nikaragve (tog vremena) - u ko-joj je ta dobna skupina tada Ëinila jedva 20% stanov-niπtva.

Naravno, specifiËnost ove revolucije odreena je iosobenoπÊu centralnoameriËkog podruËja i procesakoji su se odvijali unutar njega. Zato odnos prema ni-karagvanskoj revoluciji ne moæe biti uspostavljen, sobzirom na dosadaπnja europska „revolucionarna is-kustva“, a naroËito ne ukoliko se veÊ izgraene shemepokuπavaju prosto „prenijeti“ u ovo (politiËko) pod-neblje. Tako su „trockistiËke snage“ (organizirane u vi-πe manjih stranaka razasutih po zemljama LatinskeAmerike), pozivajuÊi se na „strane modele“, prigova-rale sandinistima kako nemaju „pravog socijalnog pro-grama“ i da se nedovoljno jasno i odluËno izjaπnjava-ju za socijalizam. Posebno se pokuπavaju izvesti teze ovezi izmeu SSaaddiinnoonnoovvaa (AAuugguussttoo CCeessaarr) koncepta ipogleda na svijet i sadaπnjeg stanja u Nikaragvi - gdjese posebna teæina stavlja na „domorodaËko pitanje“(„pitanje Indiosa“).

“KOZMI»KI INDIOSI” I RAZLIKE IZME–U SANDINISTA I FRONTA “FARABUNDO MARTI”

Sve znaËajnija uloga indiosa, kao autohtonog latin-skoameriËkog stanovniπtva, u socijalnim pokretimatog podneblja - neupitna je Ëinjenica. ©to se Nikarag-

ve tiËe, polazi se od toga kako je na Kongresu Indio-sa Latinske Amerike 1982. godine prevladala tzv. stru-ja “indiosa kozmiËara” nad marksistiËkom strujom i tuse, onda, pokuπava uspostaviti “kontinuitet” izmeuSandinova koncepta i te struje. U Latinskoj Americi su,inaËe, bile izraæene struje unutar revolucionarnih giba-nja koje su zagovarale takav koncept revolucije naovom podruËju unutar kojeg bi Indiosi (neki ih naziva-ju i “indijancima”) predstavljali osnovni revolucionarnisubjekt, a sama ta teorija je poprimila specifiËnu “ras-no-klasnu” komponentu. Te teorije (koje imaju veze is konceptom revolucije jednog od najznaËajnijih mark-sistiËkih teoretiËara Latinske Amerike - JJ..CC..MMaarriiaatteegguuii--jjaa) danas ponovno oæivljavaju, a ponegdje, kao u Gva-temali, imamo i pokuπaja njihove primjene u revolu-cionarnoj praksi.

Ti tzv. “KozmiËki Indiosi” nisu pobornici klasne bor-be, veÊ koncepcije koja priznaje “velike planetarne si-le” kao odreujuÊu snagu u Svemiru. Tom je koncep-tu, navodno, bio blizak i Sandino koji je svoju borbu,prije svega, odreivao “boæanskim poticajem”. Sandi-no je zaista bio teozof koji svoju akciju smjeπta unutardjelovanja “velikih duhovnih sila” u Univerzumu. No,teπko je izvoditi vezu izmeu suvremenog politiËkogtrenutka u Nikaragvi i takvog Sandinovog glediπta. Ia-ko se Sandino uistinu izjaπnjavao protiv “socijalnog ka-raktera” njegova pokreta, i makar se u tom pogleduoπtro raziπao s FFaarraabbuunnddoomm MMaarrttiijjeemm (salvadorski re-volucionar marksistiËke orijentacije i nekad bliski su-radnik Sandina) - teπko je ne priznati duboku socijalnudimenziju njegove borbe, a joπ je teæe odricati danassandinistima socijalni karakter njihove akcije i svihonih promjena koje su na djelu u Nikaragvi.

Na temelju ovog pokuπava se izvrπiti i komparacijaizmeu sandinistiËkog pokreta danas i revolucionar-nog pokreta u Salvadoru kojeg predvodi Front Fara-bundo Marti (Frente Farabundo Marti para la Libera-cion Nacional). NajËeπÊe, tu se radi o dogmatskompristupu nikaragvanskim revolucionarnim zbivanjima injihovom karakteru, i to baπ s pozicija “provjerenihmodela” revolucije koji ne dopuπtaju “otklone”. »estose nastoji konfrontirati radikalnost salvadorskih revo-lucionara “reformizmu” nikaragvanskih voa revoluci-je (sredine osamdesetih godina proπlog stoljeÊa), priËemu se zanemaruju bitne razlike koje postoje unutarsamih salvadorskih revolucionarnih snaga koje tvoreFrente Farabundo Marti (sastavljen od viπe razliËitihpolitiËkih opcija). Te su razlike na drastiËan i tragiËannaËin doπle do izraæaja u dogaajima oko ubojstva ko-mandantice AAnnee MMaarriijjee i samoubojstva komandantaMarciala (Marcial je bio prvi Ëovjek, a Ana Marija dru-gi Ëovjek “Fuerzas Populares de Liberacion - Farabun-do Marti” - jedne od organizacija unutar Fronta. Radi-lo se o sukobu izmeu “tvrde” i “meke” struje unutarpokreta, “nepomirljivih” i “pregovaraËa”. MMaarrcciiaall jebio blizak maoizmu i vezivao se uz “tvrdu liniju”, aAna Maria je izjednaËavana s “umjerenima”). Uosta-lom, socijalni sadræaj promjena u Nikaragvi i smjer re-volucionarnih preobraæaja najbolje se moæe “testirati”u odnosu na snage koje se takvom “tijeku stvari” stav-ljaju nasuprot.

MMeemmeennttoo

172

ANTISOMOSIZAM

Nakon trijumfa sandinista, nikaragvanska buræoazi-ja doæivljava duboku krizu. Ta se kriza mogla uoËiti joπza vrijeme sukoba “sandinizma” i “somozisma”. Odtrenutka kada je SandinistiËki front za nacionalno os-loboenje (Frente Sandinista de Liberacion Nacional),osamdesetih godina proπlog stoljeÊa, osvojio kontrolunad polugama dræavne vlasti - ta je kriza poprimiladrastiËne razmjere. U periodu antisomozistiËke borbedobar dio buræoazije bio je u opoziciji naspram Soommoo--zzee. Godine 1974. formiran je Demokratski savez oslo-boenja (Union Democratica de Liberacion - UDEL) naËelu s PPeeddrroomm JJ.. CChhaammoorrrroomm. Kada je Chamorro ubi-jen, buræoazija joπ intenzivnije staje u opoziciju nas-pram “somozizma“. Godine 1976. osniva se ©irokiopozicioni front (Frente Amplio de Oposicion - FAO).Jedna i druga organizacija imale su reformistiËke plat-forme. Traæi se pacifistiËki izlaz iz krize i oslonac naSjedinjene AmeriËke Dræave i Organizaciju ameriËkihdræava (Organizacion de Estados Americanos - OEA).Ovaj buræoaski “opozicioni blok” bio je bez πire podrπ-ke podreenih i potlaËenih slojeva (klasa), koji su lis-tom bili uz FSLN (sandiniste). Taj problem “nedostat-ka narodne baze” doÊi Êe joπ viπe do izraæaja nakontrijumfa sandinista - naspram kojih buræoazija takoer“odlazi u opoziciju”. Kao znaËajna snaga koja bi nika-ragvanskoj buræoaziji trebala osigurati “narodnu ba-zu” - u tom trenutku u prvi plan izbija Crkva.

Konflikt buræoazije isandinistiËkog pokreta(uz sva ograniËenja ra-bljenja ovakvih tradicio-nalnih pojmova) bio je,u stvari, konflikt okoprojekta “novog druπt-va”. Ono πto se za bu-ræoaski blok “realizira-lo” ili se tek trebalo rea-lizirati - jest “demokrat-ska revolucija” protiv(Somozine) diktature sciljem uspostavljanja li-beralnog kapitalizmabaziranog na slobod-nom poduzetniπtvu.Nasuprot tome, za “na-rodni blok” - ono πto se“realiziralo” ili se tektrebalo realizirati - bilaje autentiËna “narod-na” ili “klasna revoluci-ja” orijentirana dubokoantiimperijalistiËki i an-tikapitalistiËki, Ëiji bi ciljbio uspostavljanje dru-πtva baziranog na vlastii interesima naroda.

Nakon dolaska sandi-nista na vlast djelujudva baziËna bloka opo-

zicije sandinistiËkoj vlasti:1) prvi, buræoasko-reformistiËkog tipa i2) drugi, onaj koji je direktno predstavljao somozis-

tiËke snage.Obje ove grupe svoju unutarnju politiËku slabost (ko-

ja je izraæenija kod druge grupe) nadomjeπtaju interna-cionalizacijom svojih aktivnosti, tako da u to vrijemevanjski faktor (Sjedinjene AmeriËke Dræave) postaju zanjih “kljuËan faktor”. SomozistiËke grupe imaju svojvlastiti politiËki izraz preko organizacije La Fuerza De-mocratica Nicaraguense - FDN (Nikaragvanska demo-kratska snaga) koja je formirana 1981. Ovu organiza-ciju predvodi SStteeaaddmmaann FFaaggootthh - a okuplja Miskito In-diose iz frakcije Misurasata (Misurasata je organizacijas atlantske obale Nikaragve, formirana 1979. godineuz pomoÊ FSLN - a koja se kasnije, jednim svojim dije-lom, okrenula prema “kontrarevolucionarnim pozicija-ma”). Oni se nastoje u javnosti odreÊi somozistiËkogpredznaka tvrdeÊi kako se u stvari bore protiv “komu-nistiËkog totalitarizma” sandinista koji vode Nikaragvuu “sovjetsku orbitu” - πto je ipak bilo nedovoljno daprekrije njihovo jasno prosomozistiËko usmjerenje.

Samom sukobu sa sandinistima æele dati “unutarnjikarakter” prikrivajuÊi veze s inozemstvom i ovisnost oinozemstvu (to je vrijeme æestokih ideologijskih suËe-ljavanja RReeaaggaannoovvee administracije i sovjetskih interesana tim prostorima). Istovremeno se sukobu æeli dati is-kljuËivi karakter “graanskog rata”. InaËe, somozistiË-ke snage uglavnom djeluju iz baza u Hondurasu, ajednim dijelom i iz Kostarike. FDN odbacuje bilo kak-

vu moguÊnost prego-varanja ili politiËkogsporazuma s FSLN - in-zistirajuÊi na vojnomrjeπenju sukoba.

S druge strane stojireformistiËki buræoaskiblok. Ovaj blok uklju-Ëuje dva osnovna sek-tora koji se razlikujupo tome da li djelujuunutar ili izvan nika-ragvanskog teritorija.Prvi objedinjuje buræ-oaske frakcije okuplje-ne u Vrhovnom savje-tu privatnih poduzetni-ka (Consejo Superiorde la Empresa Privada- COSEP) i u Demokrat-skom koordinativu(Ramiro Sacasa Guer-rero). Drugi sektor(vanjski) sastoji se, uosnovi, od Demokrat-sko-revolucionarnogsaveza (La Alianza Re-volucionaria Democra-tica - ARDE) koji je os-lonjen na vojne snage(manje od somozistiË-

MMeemmeennttoo

173

kih). Djeluju iz Kostarike, a na Ëelu mu je EEddeenn PPaassttoo--rraa (Ëuveni i legendarni Comandante Zero - nekadaπnjipripadnik najuæeg vrha sandinistiËkog vodstva koji se“odmetnuo” od sandinista i preπao “u neprijateljski ta-bor”).

ARDE se sastojala od nekoliko grupacija: Revolucio-narnog fronta sandino (FRS - Frente RevolucionarioSandino - na Ëelu s Edenom Pastorom), Nikaragvan-skog demokratskog pokreta (MDN - Movimiento De-mocratico Nicaraguense - na Ëelu s AAllffoonnssoomm RRoobbee--lloomm) i jedne frakcije Misurasata predvoene BBrrooookkllyy--nnoomm RRiivveerroomm (od ARDE se odvojila Nikaragvanska de-mokratska unija - La Union Democratica Nicaraguen-se na Ëelu s FFeerrnnaannddoomm CChhaammoorrrroomm koji je, osim to-ga, predvodio Nikaragvanske revolucionarne oruæanesnage - FARN - Las Fuerzas Armadas RevolucionariasNicaraguensas, prisajedinivπi ih kasnije FDN-u, Ëija susnaga izvorno i bili). AntisandinistiËka opozicija je, da-kle, bila veoma kompleksna, sloæena i jedinstvena (barπto se ovih snaga tiËe) samo u jednome: u odbaciva-nju bilo kakve moguÊnosti pregovaranja sa sandinisti-ma (FSLN). Oni su veliku nadu polagali u djelovanjeKatoliËke crkve u Nikaragvi, koja je u najveÊem dijeluimala podudarne stavove s njihovim stavovima - i kojaje sebe takoer smatrala opozicijom u odnosu na san-dinistiËku vlast prigovarajuÊi joj totalitarizam. militari-zam, prokomunizam, ugroæavanje indiosa na atlant-skoj obali itd. Stoga se i oni pozivaju na “unutarnjupobunu”, graanski rat itd.

U to vrijeme je povezivanje sandinistiËke vlasti s ta-daπnjim SSSR-om bila jedna od kljuËnih karika ideolo-gijske borbe. Tako je RRoobbeelloovv “Nikaragvanski demo-ratski pokret - MDN” tada javno priopÊavao: “ruski im-perijalizam ima jednu vojarnu u Centralnoj Americi;glavni grad - centar terora: Managvu i 138,000 kilo-metara kvadratnih zemlje preko kojih rasprostire svo-je pipke na Salvador, uznemirava i sije sjeme terora uHondurasu i Kostariki. Duænost je svakog Nikaragvan-ca, svakog Centralnoamerikanca, svakog Amerikanca,svakog ljudskog biÊa koji i dalje æeli biti zbilja slobodanda upregne sve snage kako bi sprijeËio napredak po-robljavanja marksistiËko-lenjinistiËke diktature”.

KATOLI»KA CRKVA I REVOLUCIONARNA GIBANJA U NIKARAGVI

ReformistiËki buræoaski blok, u to vrijeme, ukljuËuje,na unutarnjoj razini, iznad svega odreene djelove ka-toliËke hijerarhije predvoene nadbiskupom ManagveMMiigguueelloomm OObbaannddoomm yy RRiivveerroomm - ujedno i predsjedni-kom Episkopalne konferencije (Conferencia Episco-pal). Naravna stvar, i u KatoliËkoj crkvi u Nikaragvipostoje unutarnja strujanja i, uostalom, ono πto se na-ziva “narodnom crkvom”.

Crkva je veoma znaËajan element zbog toga jer bu-ræoazija nema baze u narodu - te ona preuzima uloguokupljanja naroda na opozicionim programima. Ta nuæ-nost stvaranja “hegemonije nad masom” je veoma bit-na. Nju preuzima Crkva u Nikaragvi zajedno s funkci-jom predvodnika opozicije.

Akcija ovog dijela KatoliËke crkve u Nikaragvi izrazito

je politiËka, buduÊi da joj je cilj promijeniti odnos snagaizmeu buræoaskog bloka (njegovog “reformistiËkogkrila”) i “narodnog bloka”. Cilj je, dakle, tada (osamde-sete godine proπlog stoljeÊa) bio - odvojiti sandinizamod podrπka masa. Naravno, to je prikriveno zahtjevomza “demokracijom”, “punim pluralizmom” itd.

Utoliko se Crkva u Nikaragvi, u tom burnom razdob-lju nadolazeÊih revolucionarnih promjena, otvorenostavila na stranu onih koji su bili “kontra” relativno ra-dikalnih zahtjeva koja su ta gibanja, kao svoju politiË-ku i socijalnu platformu, sadræavala u konkretnom dje-lovanju sandinista. U isto vrijeme, Crkva se unutar se-be obraËunava sa svojim tzv. “lijevim”, “narodnim kri-lom”, tako da ta hijerarhija istovremeno predvodi bor-bu “prema vani” (usmjerenu prema sandinistiËkomFSLN) i “prema unutra” (usmjerenu prema vlastitim re-dovima - unutar kojih su se, po njima, odreene “crk-vene snage” previπe pribliæile socijalnom konceptumarksizma). O ulozi Crkve u to vrijeme - u Nikaragvi,govori i Izvjeπtaj organizacije Pax Christi Internacional:

“Crkva politiËke opozicije nam izgleda iskljuËivo ve-zana za politiku Socijal-krπÊanske stranke (Partido So-cial Cristiano) i Udruæenja poduzetnika (COSEP).Crkvatakoer igra vaænu ulogu u ameriËkoj strategiji kojacilja destabilizaciji i ruπenju sandinistiËke revolucije. Naopoziciji se pretendira, ili se neprestano inzistira, kakoje FSLN odabrao KatoliËku crkvu kao privremenog sa-veznika da bi poslije, u buduÊnosti, provodio antikleri-kalnu politiku. Svejedno; u svjetlu najnovije evolucijemoæemo se zapitati nije li sve to upravo obratno odonoga kakvim se æeli prikazati. Naime, Ëini nam se dase dio Crkve koji je sada u opoziciji u poËetku bio pri-druæio FSLN-u i to iz taktiËkih razloga, s ciljem da nak-nadno provede svoj krπÊansko-demokratski projekt...”(PAX CHRISTI INTERNACIONAL, Derechos Humanos.Informe de la Mision Nicaragua, Octubre de 1981.)

UMJESTO ZAKLJU»KA

Zbog svega navedenog teπko je govoriti o Nikaragvi iuopÊe problemu revolucionarnih promjena na tlu La-tinske Amerike πablonski, bez iscrpnijeg uvida u speci-fiËnost svake latinskoameriËke zemlje ponaosob. Uko-liko govorimo o urbanom i ruralnom aspektu socijal-nih pokreta na ovom podruËju, teπko je napraviti oπ-tru podjelu meu njima. NajËeπÊe se radi o dva aspek-ta istog procesa koji u odreenim momentima viπe ak-centira ovu ili onu svoju dimenziju unutar svojeg cjelo-vitog kretanja i razvoja. Tek promatrajuÊi ove proceseiz latinskoameriËkog, a ne iz nekog drugog (recimoeuropskog) rakursa, moÊi Êemo, eventualno, doÊi i dosagledavanja suπtine tih gibanja. Optika naπeg gleda-nja, dakle, ne moæe biti podeπena samo na osnovuunaprijed zadanih ideologijskih parametara, koji sugotovo uvijek rezultat nekih revolucionarnih iskustavaiz tue proπlosti i koja su se uglavnom odvijala u sas-vim drugim povijesnim okolnostima, u sasvim drugimgeografskim ambijentima i tradicijama.

Mr.sc. Marin JurjeviÊ je sociolog i saborski zastupnik SDP-a.

MMeemmeennttoo

174

UUlloommaakk iizz kknnjjiiggee UUbbiijjaannjjee nnaaddee ((KKiilllliinngg HHooppee))WWiilllliiaammaa BBlluummaa

Kada je predani marksist SSaallvvaaddoorr AAlllleennddee doπao natri posto od pobjede na Ëileanskim predsjedniËkimizborima 1958, Sjedinjene Dræave su odluËile da se

sljedeÊi izbori 1964. ne mogu prepustiti sudbini, ili demo-kraciji.

Washington je to shvatio vrlo ozbiljno. Na poËetku ra-da administracije predsjednika KKeennnneeddyyaa 1961. ustanov-ljeno je izborno povjerenstvo, sastavljeno od najviπih duæ-nosnika Ministarstva vanjskih poslova, CIA-e i Bijele kuÊe.U Santiagu je uspostavljeno paralelno povjerenstvo sas-tavljeno od ljudi iz ambasade i CIA-e.

“Intervencija vlade SAD-a u »ileu 1964. je bila napad-na i gotovo besramna,” rekao je jedan obavjeπtajni Ëas-nik strateπki postavljen u to vrijeme. “Slali smo ljude nasve strane, veÊinom iz Ministarstva vanjskih poslova, alitakoer i CIA-e, i to pod svakakvim krinkama.” Sveukup-no, do 100 ameriËkih tajnih agenata je bilo posveÊenooperaciji.

PoËeli su postavljati temelje za godinama udaljene iz-bore, otkrilo je istraæno povjerenstvo Senata, “uspostav-ljanjem operativnih odnosa sa kljuËnim politiËkim stran-kama i stvaranjem propagandnih i organizacijskih meha-nizama sposobnih za utjecanje na kljuËne dijelove sta-novniπtva.” Poduzimani su projekti “za pomoÊ obuËava-nju i organiziranju ‘anti-komunista’ “ meu seljacima, sta-novnicima slumova, sindikalno organiziranim radnicima,studentima, medijima, itd.

Nakon usmjeravanja sredstava prema nekolicini ne-lje-viËarskih stranaka, izborni tim se naposljetku odluËio zaËovjeka centra, EEdduuaarrddaa FFrreeiiaa, kandidata KrπÊanske de-mokratske stranke, kao najizglednijeg da sprijeËi dolazakAllendea na vlast. CIA je financirala viπe od pola ukupnihtroπkova kampanje stranke, πto je jedan od razloga zaπ-to je Agencijina cjelokupna izborna operacija premaprocjenama oπtetila ameriËku dræavnu riznicu za 20 mi-liona $ - mnogo viπe po biraËu nego kampanje Johnsonai Goldwatera zajedno te iste godine u Sjedinjenim Dræa-vama. VeÊina potroπnje je bila usmjerena na propagan-du.

*****Operacija je uspjela. Uspjela je iznad oËekivanja. Frei je

dobio 56 posto glasova prema Allendeovih 39 posto.CIA je smatrala “kampanju anti-komunistiËkog zastraπi-vanja najuËinkovitijom akcijom”, zabiljeæilo je povjeren-stvo Senata. To je bila taktika usmjerena prvenstvenoprema »ileankama. Stvari su se odvile tako da je Allendepobijedio Freia za 67,000 glasova kod muπkaraca (u»ileu muπkarci i æene glasaju odvojeno), ali je kod æenaFrei ostvario prednost od 469,000 glasova... dokazujuÊi,joπ jednom, s kakvom izuzetnom lakoÊom se moæe ma-nipulirati miπljenjem masa, u svim druπtvima.

©to je to u vezi Salvadora Allendea zahtijevalo svu tugrozniËavu aktivnost? Kakvu prijetnju je predstavljao ovajËovjek protiv koga su primijenjeni veliki tehniËki i eko-nomski resursi najjaËe svjetske nacije? Allende je bio Ëov-jek Ëiji je politiËki program, kako ga opisuje izvjeπtaj pov-jerenstva Senata, bio “preraspodjela dohotka [dva postopopulacije je dobivalo 46 posto dohotka] i preoblikova-nje Ëileanske ekonomije, poËevπi s nacionalizacijom glav-nih industrija, posebno kompanija bakra, znaËajno proπi-renje agrarne reforme i poboljπanje odnosa sa socijalistiË-kim i komunistiËkim zemljama.”

Kreatori ameriËke politike su mogli od Ëovjeka preda-na takvom programu oËekivati da Êe povesti svoju zem-lju na put neovisan od prioriteta vanjske politike SAD-a imultinacionalnih kompanija. (Kao πto je njegov kasnijipredsjedniËki mandat potvrdio, isto tako je bio neovisani od bilo koje druge zemlje.)

*****“Ne vidim zaπto trebamo stajati sa strane i gledati ka-

ko zemlja postaje komunistiËka zbog neodgovornostivlastitog naroda.”

Tako je govorio HHeennrryy KKiissssiinnggeerr, glavni savjetnik pred-sjednika SAD-a za pitanja nacionalne sigurnosti. Bilo je to27. lipnja 1970, na sastanku Odbora VijeÊa za nacional-nu sigurnost (odbor za tajne operacije - nap. prev). Na-rod koji je Kissinger sumnjiËio za skoraπnju neodgovor-nost bili su »ileanci, za koje se bojao da bi konaËno mo-gli izabrati Salvadora Allendea za svog predsjednika.

Sjedinjene Dræave nisu stajale prekriæenih ruku. Na

MMeemmeennttoo

Srp i ËekiÊ utisnuti na Ëeluvaπeg djeteta

SALVADOR ALLENDE GOSSENS

1908.-1973.Prije 40 godina postao je predsjednik »ilea i zapoËeo demokratske socijalistiËke reforme, a 11. rujna 1973. svrgnut je u puËu koji je

reæirala ameriËka CIA.

175

ovom sastanku dan je pristanak za poveÊanje sredstavaza anti-Allende operaciju “kvarenja”, koja je veÊ bila u ti-jeku, u iznosu od 300.000 $. CIA je uvjeæbavala svojudezinformacijsku teπku artiljeriju na Ëileanskom izbor-nom tijelu, ispaljujuÊi projektile na kojima je bilo ispisano: “Pobjeda Allendea znaËi nasilje i staljinistiËku represiju.”

Crna propaganda je bila primijenjena kako bi oslabila Al-lendeovu koaliciju i potporu πireÊi razdor izmeu Komu-nistiËke partije i SocijalistiËke partije, glavnih Ëlanova ko-alicije, te izmeu KomunistiËke partije i [dominantno ko-munistiËke] CUTCh.

Ipak, 4. rujna Allende je osvojio veÊinu glasova. 24. lis-topada, Ëileanski Kongres se trebao sastati kako bi iza-brao izmeu njega i drugoplasiranog, Jorgea Alessandriaiz Konzervativne nacionalne stranke. Po tradiciji, bilo je si-gurno da Êe Allende postati predsjednik.

Sjedinjene Dræave su imale sedam tjedana da sprijeËenjegovo stupanje na duænost. 15. rujna predsjednik NNii--xxoonn se sastao s Kissingerom, ravnateljem CIA-e RRiicchhaarr--ddoomm HHeellmmssoomm i dræanim tuæiteljem JJoohhnnoomm MMiittcchheelllloomm.Helmsove vlastoruËne zabiljeπke sa sastanka su postaleslavne: “10 posto πansi, moæda, ali spasimo »ile! ... bezzabrinutosti za povezane rizke ... raspoloæivo 10,000,000$, i viπe ako bude potrebno... neka gospodarstvo vriπti.’’

Odbor 40 je odobrio sredstva zapodmiÊivanje Ëlanova ËileanskogKongresa kako bi glasali za AAlleessssaann--ddrriiaa, no od toga se uskoro odustalozbog neizvedivosti. Pod snaænim pri-tiskom Richarda Nixona, ameriËkinapori su usmjereni na poticanje Ëi-leanske vojske da izvrπi dræavni udari otkaæe glasovanje u Kongresu. U is-to vrijeme, Nixon i Kissinger su CIA-ijasno dali do znanja da atentat naAllendea ne bi bio nepoæeljan. Je-dan dokument Bijele KuÊe je ras-pravljao o raznim naËinima kako bito moglo biti izvedeno.

*****U meuvremenu, Agencija je bila

u aktivnim konzultacijama sa viπe Ëi-leanskih vojnih Ëasnika kojima je pri-jedlog dræavnog udara bio prihvat-ljiv. (TeπkoÊu pronalaæenja takvihËasnika CIA je opisivala kao problemsavladavanja “apolitiËne, ustavno

orijentirane inercije Ëileanske vojske’’.) ZajamËena im jepuna podrπka Sjedinjenih Dræava, osim izravne vojne in-tervencije. Neposredna zapreka s kojom su se Ëasnici su-oËili je bilo odluËno protivljenje vrhovnog zapovjednikavojske, Renea Schneidera, koji je zahtijevao da se poπtu-je ustavni proces. Morao je biti “uklonjen”.

U rano jutro 22. listopada CIA je dala “sterilizirane”strojnice i streljivo pojedinim urotnicima. (Ranije su dalisuzavac.) Tog istog dana Schneider je smrtno ranjen upokuπaju otmice (ili “otmice”) na putu na posao. BazaCIA-e u Santiagu je brzojavila u srediπnjicu da je generalustrijeljen istom vrstom oruæja koju je dostavila vojnimurotnicima, iako je Agencija kasnije pred Senatom tvrdi-la da stvarni atentatori nisu bili oni isti kojima je dalaoruæje.

Atentat nije pomogao namjeri urotnika. Samo je pos-luæio okupljanju vojske oko ideje ustavnosti, a vrijeme jeistjecalo. Dva dana kasnije Ëileanski Kongres je potvrdioSalvadora Allendea. 3. studenog je stupio na duænostpredsjednika.

Sve je bilo spremno za sukob dvaju eksperimenata. Je-dan je bio Allendeov “socijalistiËki” eksperiment usmje-ren na podizanje »ilea iz gliba nerazvijenosti i ovisnosti,te bijede zbog oskudice. Drugi je bio, kako ga je ravna-telj CIA-e WWiilllliiaamm CCoollbbyy kasnije oznaËio, “prototip ili labo-ratorijski eksperiment za isprobavanje tehnika velikih fi-nancijskih ulaganja u nastojanju da se diskreditira i sruπivlada.”

Iako je bilo nekoliko znaËajki ovog eksperimenta kojesu bile specifiËne za CIA-u, u cjelosti je to bila moÊda i naj-raznovrsnija intervencija koju su Sjedinjene Dræave ikadapoduzele. Usput je uvedena nova rijeË u jezik: destabili-zacija.

“Niti matica, niti vijak neÊe stiÊi do »ilea pod Allende-om”, upozoravao je ameriËki veleposlanik Edward Korryprije potvrde. »ileansko gospodarstvo, izvanredno ovis-no o Sjedinjenim Dræavama, bilo je slaba toËka zemlje na

koju je bilo lako udarati. Tijekom slje-deÊe tri godine novi programi vladeSAD-a za pomoÊ »ileu su se vrlo brzoi iznenadno smanjili i gotovo nestali;sliËno se dogodilo i sa zajmovima Iz-vozno-uvozne banke SAD-a i Meua-meriËke razvojne banke, u kojoj suSAD praktiËki imale pravo veta; Svjet-ska banka nije uopÊe odobravala no-ve zajmove »ileu u razdoblju 1971-73. Financijske potpore i jamstva vla-de SAD-a za ameriËka privatna ulaga-nja u »ileu su naglo smanjeni i ameriË-ka poduzeÊa su obavijeπtena kakotrebaju stegnuti ekonomsku omËu.

Ono u πto se ovaj bojkot pretvoriobilo je, na primjer, mnoπtvo autobusai taksija koji su ostali izvan upotrebezbog nedostatka rezervnih dijelova,kao i sliËne teπkoÊe u industriji bakra,Ëelika, elektriËne energije i nafte.AmeriËki dobavljaËi su odbijali prodatipotrebne dijelove unatoË ponudi»ilea da unaprijed plati u gotovini.

MMeemmeennttoo

Doktrina, pomnouzgajana desetljeÊi-ma, da”komunisti”mogu doÊi na vlastsamo putem snage iobmane, da oni mo-gu povratiti tu moÊsamo kroz terorizira-nje i ispiranje mozgo-va narodu, pa je, pre-ma tome, samo jed-na stvar gora odmarksista na vlasti, ato je marksist na vlas-ti koji je doπao donje putem izbora.

”

“

176

Multinacionalna kompanija ITT, kojoj nije trebalo reÊiπto da Ëini, navodi u memorandumu iz 1970. : “RealistiË-nija nada za one koji æele opstruirati Allendea je ta, da Êebrzo pogorπanje gospodarstva potaknuti val nasilja kojiÊe dovesti do vojnog puËa.”

Usred skorog nestanka ekonomske pomoÊi, i suprotnovlastitom upozorenju, Sjedinjene Dræave su poveÊale svo-ju vojnu pomoÊ »ileu tijekom 1972. i 1973. kao i obuËa-vanje Ëileanskog vojnog osoblja u Sjedinjenim Dræavamai Panami. Allendeova vlada, uhvaÊena izmeu dva zla, jebila nesklona odbiti ovu “pomoÊ” iz straha od izazivanjanezadovoljstva kod svojih vojnih voa.

Vjerojatno niπta nije prouzroËilo viπe nezadovoljstvameu stanovniπtvom od nestaπica, malih dnevnih neprili-ka kad Ëovjek nije mogao dobiti omiljenu hranu, ili braπ-no ili ulje za kuhanje, ili toiletni papir, plahte ili sapun, ilijedini dio potreban za pokretanje auta ili TV-a; ili, najgo-re od svega, kada nikotinski ovisnik nije mogao dobiti ci-garetu. Dio nestaπica je proizlazio iz toga πto je »ile biodruπtvo u tranziciji: razne pretvorbe u dræaveno vlasniπt-vo, eksperimenti s radniËkom kontrolom, itd. No, to je bi-lo neznatano u usporedbi s uËinkom smanjenja pomoÊi ipostupanjem sveprisutnih ameriËkih korporacija. Jedna-ko efektni su bili dugotrajni πtrajkovi u »ileu, koji su seuvelike oslanjali na financijsku potporu CIA-e za njihovoproduæavanje.

U listopadu 1972, na primjer, udruga privatnih vlasni-ka kamiona je zapoËela obustavu rada usmjerenu na pre-kidanje toka hrane i drugih vaænih roba, ukljuËujuÊi u svojembargo Ëak i novine koje su podræavale vladu (suptil-nost nije bila uobiËajena u ovoj ultra-polariziranoj zemlji).Na krilima navedenoga doπlo je do zatvaranja trgovina,bezbrojnih sitnoburæoaskih doprinosa pogorπanju situaci-je u smislu javnog nezadovoljstva - kada su trgovine bileotvorene mnogi su kupovali odreene ro-be, npr. cigarete, kako bi ih kasnije mogliprodati na crnom træiπtu onima koji su simogli priuπtiti viπe cijene. Tada je veÊinaprivatnih autobusnih poduzeÊa prestalavoziti, te su kao dodatak tome, mnogiprofesionalni radnici i bijeli ovratnici, veÊi-nom neskloni vladi, napustili poslove, sa ilibez CIA-ine pomoÊi.

Cilj velikog dijela ove kampanje bio jeiscrpljivanje strpljenja javnosti uvjeravajuÊije da “socijalizam ne moæe funkcionirati u»ileu”. Bilo je i gorih nestaπica za veÊinu

populacije prije vlade Allendea, npr. nestaπica hrane, sta-nova, zdravstvene njege i obrazovanja. Najmanje polovi-ca populacije je trpjela od pothranjenosti. Allende, koji jebio doktor medicine, objasnio je svoj program besplat-nog mlijeka naglaπavajuÊi da “ Danas u »ileu postoji viπeod 600,000 djece koja su mentalno bolesna jer nisu bilaadekvatno hranjena za vrijeme prvih osam mjeseci svogæivota, buduÊi da nisu primala dovoljno potrebnih protei-na”. Financijska pomoÊ nije bila jedini CIA-in doprinosπtrajkaËkoj sceni. Viπe od 100 Ëlanova Ëileanskih profesio-nalnih asocijacija i cehova zaposlenika bili su diplomantiπkole koja je voena od strane AmeriËkog instituta za slo-bodni razvoj rada u Front Royalu, Virginiji - “ Mala anti-crvena πkolska zgrada”. AIFLD, CIA-ina glavna organiza-cija rada u Latinskoj Americi, takoer je asistirala u obli-kovanju nove profesionalne asocijacije u svibnju 1971.:Konfederacije Ëileanskih profesionalaca. Specijalisti zarad iz AIFLD imali su viπe od desetgodiπnjeg iskustva upoticanju ekonomskih nemira (ili dræanja radnika mirni-ma kad je prilika bila za to pogodna). CIA-ini struËnjaciza propagandu imali su odluËujuÊu ulogu u izazivanju

nereda i nestaπica, koje su pogorπanezbog poticanja na histeriËno kupovanje.Sva tehnika, sva medijska zasiÊenost, ras-poloæive organizacije stvorene za razliËiteprilike, tako efikasno uposlene 1964. i1970., uæivale su neograniËenu potporuod strane medija : naslovnice i priËe kojesu πirile glasine o svemu - od nacionaliza-cija do loπeg mesa i nepitke vode...”Eko-nomski kaos! »ile na rubu propasti!” naj-ËeπÊe se moglo proËitati u novinama...po-dizanje duha graanskog rata, kada se za-pravo ne priæeljkuje taj rat... doslovno

MMeemmeennttoo

177

alarmantne priËe, koje bi svuda u svijetu bile oznaËenekao ustaniËke...u usporedbi sa ovim Ëileanskim tabloidi-ma, najgori od londonskih dnevnih tabloida ili NationalEnquirer iz SAD-a po ozbiljnosti su bili na razini Ëasopisaza stomatologiju.

***Vladini planovi za nepredviene situacije vjerojatno su

bili dostupni CIA-i kroz njezinu infiltraciju u razne strankekoje su tvorile Allendeovu Ujedinjenu Narodnu koaliciju(UP). CIA-ini agenti na viπim poloæajima Allendeove Soci-jalistiËke partije su bili “plaÊeni da prave pogreπke u svo-jim poslovima”. Za Washington, provala je bila taktiËkipotez agencije da se domogne dokumenata. Papiri suuzeti iz domova nekoliko zaposlenika Ëileanske ambasa-de; sama ambasada, koja je neko vrijeme bila ozvuËena,opljaËkana je u svibnju 1972. od strane nekoliko osobakoje su u sljedeÊim mjesecima bile umijeπane u aferu Wa-tergate.

U oæujku 1973. Ujedinjena narodna koalicija je pobije-dila sa oko 44 posto glasova na kongresnim izborima uusporedbi sa 36 posto tri godine ranije. Bio je to najveÊirast koji je ta partija ostvarila ikad u »ileu nakon πto je bi-la na vlasti viπe od dvije godine. Opozicijske stranke su ra-nije javno izrazile svoj optimizam u vezi s ostvarenjem dvi-je treÊine kongresnih mjesta jer su tako bile u moguÊnos-ti opozvati s duænosti Allendea. Sada su suoËene sa joπtri godine njegove vlasti uz nepostojanje perspektive,unatoË njihovim najveÊim i potajnim naporima, da sprije-Ëe porast popularnosti.

Tijekom proljeÊa i ljeta destabilizacijski proces je eskali-rao. Zbio se Ëitav niz πtrajkova i demonstracija, s jednimduæim - onim od strane vozaËa kamiona. Magazin Timeje prenosio: “ Dok je veÊina zemlje preæivljavala na krat-kim obrocima, vozaËi kamiona su, izgleda, dobro oprem-

ljeni za dulji period. “ Reporter je upitao grupu vozaËa ka-miona koja je kampirala i veËerala “obilno zajedniËko je-lo od mesnih odrezaka, povrÊa, vina i empanada” odakleim novac. “Od CIA-e”, odgovorili su kroz smijeh.

Bilo je takoer i dnevnih sabotaæa i nasilja, ukljuËujuÊiatentate. U lipnju, neuspjeli napad na predsjedniËku pa-laËu izveden je od strane vojske i organizacije Patria y Li-bertad. U rujnu je vojska pobijedila. “»isto je”, rekao jeSenatov istraæni odbor, “CIA je primila istraæna izvjeπÊa oplanovima grupe koja je izvela uspjeπni napad 11. rujnakroz mjesec lipanj, kolovoz i rujan 1973.”

AmeriËka uloga tog kobnog dana bila je kljuËna i u sje-ni. Udar je poËeo na pacifiËkoj obali u luci Valparaiso saslanjem Ëileanskih mornariËkih trupa u Santiago, dok subrodovi ameriËke mornarice bili prisutni u podmorju, to-boæe da sudjeluju u zajedniËkim manevrima sa Ëilanskommornaricom. AmeriËki brodovi bili su izvan Ëileanskih vo-da, ali su bili spremni na znak. AmeriËki WB-575 avion-zraËni komunikacijski sustav kontrole, upravljan od stra-ne ameriËkih Ëasnika zraËnih snaga, kruæio je zrakom. Uisto vrijeme, ameriËki izvidniËki i borbeni zrakoplovi spus-tili su se u ameriËku bazu u Mendozi, u Argentini, neda-leko od Ëileanske granice.

Washington ne poznaje veÊu herezu u TreÊem svijetuod nezavisnosti. U sluËaju Salvadora Allendea nezavis-nost je doπla u posebno provokativnom kostimu- mark-sist koji je ustavno izabran, nastavio je poπtivati ustav. Tonije iπlo. Uzdrmalo je same temelje na kojima je anti-ko-munistiËki toranj izgraen: doktrina, pomno uzgajanadesetljeÊima, da”komunisti” mogu doÊi na vlast samoputem snage i obmane, da oni mogu povratiti tu moÊ sa-mo kroz teroriziranje i ispiranje mozgova narodu, pa je,prema tome, samo jedna stvar gora od marksista na vlas-ti, a to je marksist na vlasti koji je doπao do nje putem iz-bora.

MMeemmeennttoo

178 RReecceennzziijjee

Svjetlana Diodato

Uosamdeset sedmoj godini æivota uvlastitoj kuÊi u Tiasu kraj Lanzarotea,na Kanarskim otocima, 18 juna 2010.

preminuo je JJoosséé SSaarraammaaggoo, portugalski no-belovac.

Saramago je najveÊi predstavnik suvreme-ne portugalske knjiæevnosti. Nakon πto mu jedodijeljena Nobelova nagrada 1998., meu-narodna se javnost upoznala i s drugim za-nimljivim portugalskim autorima, kao πto suLLoobboo AAnnttuunneess i CCaarrddoossoo PPiirreess, te je tako i ovaknjiæevnost male zemlje s velikom historijom dobila zasluæ-eno mjesto na meunarodnoj literarnoj sceni.

Korijeni Saramagovih romana nalaze se u onoj kulturi Pi-rinejskog poluotoka koja se uvijek kretala po oπtrom briduizmeu historije i sna, izmeu stvarnosti i fantazije i koja jeprodubljivala istinu izgraujuÊi ujedno vlastite oblike vizio-narstva poput baroknih arkada. Knjiæevni stil Saramaga sas-vim je poseban, jer mu je proza neprekidan unutarnji dija-log s dugim periodima bez interpunkcija i vlastitim reËeniË-nim ritmom sloæenog literarnog zdanja.

Ono πto karakterizira ovog nobelovca je njegovo nepoπ-tovanje priznatih autoriteta, koje ga je u godinama najve-Êih literarnih uspjeha natjeralo na svojevoljno izgnanstvo izPortugala na Kanarske otoke (inaËe je bio pobornik iberiz-ma - pokreta ujedinjenja ©panjolske i Portugala), dovelo dosvae s dræavom i izazvalo bjesomuËne napade Vatikanazbog mnogih djela, a najviπe zbog “Drugog æivota Sv. Fra-nje”, te zbog “Memoriala”.

“Trebalo bi rijeË nada izbaciti iz rjeËnika””,, tvrdio je vjeËnibundæija Saramago. ”Treba nam realizam, neophodno jemijenjati stvari, a ne nadati se. Joπ je manje potrebno vjero-vati. Koliko bi samo ratova ËovjeËanstvo sebi priπtedjelo danije bilo religija i vjere!” I zavrπio je πalom:”I ja bih veÊ odav-no umro bez moje supruge Pilar, a ne bez vjere…”.

Æivot i djelo SaramagaSaramago je sin seljaka, koji se 1924. preselio u Lisabon

i zaposlio kao policajac, bjeæeÊi od oskudice. I u Lisabonuporodica nije imala sreÊe, drugi sin umro je joπ u djeËjemuzrastu, a sam José Saramago bio je prisiljen prekinuti stu-dije na TehniËkom fakultetu zbog siromaπtva. Da zaradi ipreæivi bavio se najrazliËitijim poslovima, radeÊi kao kurir,agent osiguravajuÊih druπtava, novinar, neprekidno mije-njajuÊi zanimanja, dok konaËno nije naπao stalno mjesto uizdavalaπtvu.

Godine 1944. oæenio se Idom Reis, a 1947. dobio kÊer.Brak nije dugo potrajao. Te je iste godine napisao i svoj prviroman “Zemlja grijeha”, kojeg se kasnije odrekao kao raz-metnog sina. Njegova su djela bila podloæna kasapljenjucenzure u SSaallaazzaarroovvoomm Portugalu, prema kojem je od sa-mog poËetka ispoljavao oπtro neprijateljstvo, kao i premaguπenju slobode misli i izraæavanja opÊenito. Zbog toga je

njegova knjiæevna πutnja potrajala gotovo tri-deset godina. Od 1959. tajni je Ëlan Komu-nistiËke partije Portugala, i uprkos progonanikad nije pao u krvave ruke Pide, politiËkepolicije SSaallaazzaarroovvoogg reæima. »lan KomunistiË-ke partije ostao je do kraja æivota (za sebe jegovorio da je „slobodarski komunist“), a od1989. do 2009. bio je kontinuirano i kandi-dat crveno-zelene Demokratske koalicije je-dinstva na izborima za Evropski parlament.

©ezdesetih je godina stekao slavu kao knji-æevni kritiËar u novinama “Saera Nova”. Go-dine 1965. objavio je prvu zbirku pjesama

pod naslovom “MoguÊi stihovi”.Od 1971. radi u izdavaËkoj kuÊi, a zatim postaje urednik

novina “Diario de Lisboa”. U tim godinama objavljuje pjes-me, kronike, kazaliπne komade, romane i pripovijetke.

Od 1974, kad je Ëuvena “Revolucija karanfila” bez ærtavasruπila Salazarovu diktaturu, Saramago postaje knjiæevnik upravom smislu rijeËi. Njegovo osnovno zanimanje je pisanjete uzima udjela u stvaranju novog knjiæevnog post-revolu-cionarnog stila. Ubrzo dolazi u sukob s KatoliËkom crkvomPortugala zbog djela “Evanelje po Isusu” i “SljepoÊa”. Ovoposljenje djelo donijet Êe mu Nobelovu nagradu godinu da-na nakon πto je nobelovcem postao DDaarriioo FFoo (koji se, ina-Ëe, baπ ove godine uËlanio u Partito della Rifondazione Co-munista), s kojim ga je vezivalo istinsko prijateljstvo. Vatikanmu nije nikad oprostio, te je i smrt velikog pisca popraÊenau vatikanskoj πtampi otuænim komentarima o njegovomnepopravljivom (i neoprostivom) ateizmu. Izloæen bjeso-muËnim napadima, u polemici s portugalskom dræavom,definitivno se dobrovoljno povlaËi na Kanarske otoke. No,nakon izjave kako ponaπanje Izraela prema PalestincimapodsjeÊa na Holokaust, æestoko je napadan od svjetskih jev-rejskih organizacija te se NNooaamm CChhoommsskkyy, GGoorree VViiddaall, HHaa--rroolldd PPiinntteerr i drugi istaknuti intelektualci i pisci obraÊaju ot-vorenim pismom svjetskoj javnosti u obranu Saramaga.

Meu njegova poznatija djela ubrajaju se “Udæbenik sli-karstva i krasopisa” (1980), “Zemlja nazvana Alantejo”,“Uspomene iz manastira” (1982) te “Godina smrti Riccar-da Reisa”, “Opsada Lisabona” i “Splav od kamena”. “Bilje-ænice”, koje Einaudi nije æelio objaviti zbog uvrede BBeerrlluussccoo--nniijjaa, u Italiji je publicirao Bollati Berlinghieri, a mogu se pro-Ëitati i na Saramagovom blogu. Moæda bi trebalo zauvijekzapamtiti njegove nedavne rijeËi o demokraciji: ”Na ovomse svijetu stavlja na diskusiju i dovodi u pitanje sve osim de-mokracije. Previπe smo licemjerni da prevrnemo i taj oltar!A dovoljne bi bile tri kapi istinske demokracije dnevno, pada æivimo sretno!”

Tako je ovog neumjerenog juna 2010. zauvijek otiπao sasvog otoka u ocean vjeËnosti joπ jedan stvaralac i borac pro-tiv sljepila i zabluda ljudskog bivstvovanja, joπ jedan svjedoksurovog dvadesetog vijeka, neumoran u razobliËavanju zla,Ëije je jedino oruæje bila rijeË. »ovjek je nestao, ostala je ri-jeË. »itajte ga!

José Saramago (1922.-2010.)

179RReecceennzziijjee

José Saramago: „Biljeænica“Biljeænica sadræi razmatranja koja je SSaarraammaaggoo napisao u svom prebivaliπtu u

Lanzaroteu na Kanarskim otocima u razdoblju od rujna 2008. do kraja oæujka 2009.To nije ni roman, ni kazaliπno djelo, ni zbirka pjesama: ovim posljednjim æanrom Sa-ramago se, prema vlastitim rijeËima, vrlo malo bavio. Ipak, onaj tko Êe se prihvatitiËitanja stranica Biljeænice posumnjat Êe u to, jer - u tim munjevitim i britkim redovi-ma, koji nam ocrtavaju nemilosrdnu povijest bolesti i daju dijagnozu naπeg vreme-na - ima ipak tako mnogo poetiËnog! Ako ovoj kronici mjere vrijeme i odreuju br-zi tok suvremena zbivanja u svijetu (od posljednjih poteza za predsjednikovanjaGG..WW.. BBuusshhaa do neobuzdanosti predsjednika talijanske vlade, od financijske krize ko-ja je potresla træiπta na Zapadu do polemika o Guantanamu, od ograniËenja slobo-

de koja podnosi talijanski anti-mafijaπki pisac i novinar RRoobbeerrttoo SSaavviiaannoo sve do posljednjeg bombardiranja Gaze), na njuse nadovezuju isto tako trenuci Ëiste nepatvorene poezije neobiËne ljepote na stranicama koje opisuju noÊ u kojoj jeOObbaammaa pobijedio na ameriËkim izborima, ili na stranicama posveÊenim sjeÊanju na FFeerrnnaannddaa PPeessssoouu, ili pak u napisu uËast Lisabona, ili pak u epizodi povratka u Kulu Belém sa statuom slona po kojem je njegov posljednji roman dobio ime(Put slona, Einaudi, Torino 2009.). Stalno se mijenja ton kao nebo nad Lanzaroteom, neukroÊen i nepredvidiv: od zna-laËke gramatike lirske proze, u kojoj je svaka rijeË briæljivo izvagana i stavljena na pravo mjesto kako bi razmiπljanje za-dræalo svoj ritam, do naglih provala negodovanja, bijesa i psovki upuÊenih najnovijim udarcima na demokraciju, na vjer-sku slobodu ili na ljudska prava, koje smo doæivjeli i stalno doæivljavamo kako u Evropi tako i preko oceana, a naroËitoga izazivaju prijetnje slobodi izraæavanja, koju portugalski nobelovac brani pun æestine i bijesa pisca, jer mu je, joπ od SSaa--llaazzaarroovvoogg reæima, gdje ju je dobro upoznao, znana sva pogubnost cenzure. ”Ovo je æivotno djelo”, definicija je PPiillaarr ddeellRRiioo, koja ga prevodi na πpanjolski jezik i æivotna mu je drugarica bila viπe od petnaest godina. To je poziv i upozorenjeda ne treba mijeπati utopije s najslabijim nadama.

Gubitak iluzijaSvakog dana nestaju æivotinjske i biljne vrste, jezici,

zanati. Bogati su sve bogatiji, a siromaπni sve siromaπ-niji. Svaki dan jedna manjina zna viπe, dok druga znamanje. Neznanje se πiri na zastraπujuÊ naËin. Znanstve-no istraæivanje doπlo je do avolskih vrhunaca. Multina-cionalne kompanije vladaju svijetom. Ne znam da li sje-ne ili slike sakrivaju realnost. O toj se temi moæe ras-pravljati u beskonaËnost, ali jasno je da smo izgubili kri-tiËku sposobnost analize onoga πto se dogaa na svije-tu. Zato se Ëini kako smo zatvoreni u Platonovoj πpilji.Napustili smo vlastitu odgovornost za miπljenje i za dje-lovanje. Postali smo inertna stvorenja bez sposobnostignuπanja, bez volje za antikonformizam i za protestira-nje, πto je toliko godina bila naπa karakteristika. Pribli-æavamo se kraju jedne civilizacije i ne svia mi se onaπto se nazire. Neoliberalizam je po mom mnijenju novitotalitarizam preobuËen u demokraciju, od koje nije os-talo niπta drugo do li privid. TrgovaËki centri su simbolitog novog svijeta. A za to vrijeme nestaje jedan drugimali svijet. Svijet malih tvornica i svijet zanatstva. Jasnoje da sve sudbinom mora umrijeti, ali postoje ljudi koji,dok su æivi, nastoje stvoriti vlastitu sreÊu, a ti ljudi biva-ju eliminirani. Gube bitku za preæivljavanje, ne podnoseda æive po zakonima ovog sistema. Oni odlaze kao po-bijeeni, ali je njihovo dostojanstvo netaknuto, jedno-stavno oni se povlaËe, jer neÊe ovakav svijet.

Ne nezaposlenostiTeπka ekonomska i financijska kriza koja potresa svi-

jet ispunjava nas tjeskobnim osjeÊajem da smo doπli dokraja epohe, i da se ne vidi kakva Êe biti epoha koja jepred nama.

©to Ëinimo mi, koji nemoÊni prisustvujemo tlaËitelj-

skom napredovanju velikih ekonomskih i financijskihcarstava, nezasitnih u svojoj poæudi da se dokopaju πtoviπe novca i πto viπe moÊi svim legalnim i ilegalnimsredstvima koja im stoje na raspolaganju, bilo da su tasredstva prljava, poπtena ili pak kriminalna?

Moæemo li ostaviti krizu u rukama struËnjaka? Nisu libaπ oni, bankari, globalni politiËari, direktori velikih mul-tinacionalnih kompanija, πpekulanti uz sudjelova-nje sredstava masovnog informiranja, s bezobrazlukomonog koji misli da vlada svim znanjima, upravo ti koji sunam posljednjih trideset godina nareivali da πutimokad smo blago protestirali, tvrdeÊi kako ne znamo sve,i kad smo zbog toga bili izvrgnuti poruzi? To je bilo raz-doblje apsolutne moÊi Træiπta, tog entiteta koji se aro-gantno smatrao samoprilagodljivim i samoregulativ-nim, predodreenim od neumitne Sudbine da pripremii zauvijek brani u prvom redu naπu liËnu i kolektivnu sre-Êu, iako se stvarnost pobrinula da to negira u svakomsatu, koji je prolazio.

A πta Êemo sad kad broj nezaposlenih svakog Ëasaraste? Da li Êe konaËno doÊi kraj poreznih rajeva i πifri-ranih raËuna? Da li Êe se istraæivati bez okoliπanjaogromni bankarski depoziti ili prekontrolirati financijskiinæinjering, oËito nezakonit, kao i mutni transferi novËa-nih sredstava, koji su u najveÊem broju sluËajeva samograndiozno recikliranje prljavog novca, poteklog od tr-govine drogom ili drugih ilegalnih aktivnosti? I kakva serjeπenja krize predlaæu, koja su vjeπto pripremljena nakorist upravnih odbora, a uvijek na πtetu radnika?

Tko Êe rijeπiti problem nezaposlenih, problem miliju-na ærtava takozvane krize, koji zbog πkrtosti, zloÊudnos-ti ili gluposti moÊnika i dalje ostaju nezaposleni, i koji za-sad preæivljavaju zahvaljujuÊi bijednoj pomoÊi dræave,dok veliki rukovodioci i administratori poduzeÊa namjer-

Odlomci iz „Biljeænice“ Josea Saramaga


Liberalizam je izaπao iz krvavog 20. stolje-Êa_kao najmanje kompromitirana ideologija.Zato je u posljednjih nepunih dvadesetak godi-

na, koliko je proπlo od pada komunistiËkih reæima,ideja o Ëvrstoj i gotovo neizbjeænoj vezi izmeuekonomske i politiËke slobode, tj. da slobodno træ-iπte oslobaa i ljude i druπtvo, ideologija liberaliz-ma izborila izuzetno dobru poziciju na svjetskompolitiËkom nebu i u svijesti πirokih slojeva ljudi.

Meutim, svojom knjigom „Doktrina πoka: UzletkatastrofiËnog kapitalizma“ (originalni naslov „TheShock Doctrine: The Rise of Disaster Capitalism“),kanadska novinarka Naomi Klein razornim argu-mentima razbija tu idiliËnu sliku. Svima onima kojivjeruju da liberalizam nema okrvavljene ruke, taknjiga se moæe preporuËiti kao sredstvo otreænje-nja. U stilu najboljeg trilera, Klein ocrtava zastraπu-juÊi mozaik novije povijesti - ciniËno iskoriπtavanjepolitiËkih kriza u raznim dijelovima svijeta za pro-vedbu ekonomskih πok-terapija koje su otvorile putfundamentalnim druπtvenim promjenama bez istin-ske demokratske podrπke - jednom rijeËju, metodanazvana „πok terapija“.

„©ok terapija“ zapravo ukazuje na jednu tezu ko-ju je joπ 1982. formulirao liberalni ekonomist i do-bitnik Nobelove nagrade MMiillttoonn FFrriieeddmmaann (umro2006.), sa Ëikaπkog sveuËiliπta (University of Chica-go), koja je veÊ tada naveliko provoena u djelo odsamoga Friedmana i njegovih sljedbenika, tzv. Chi-cago Boys, kao savjetnika razliËitih uzurpatora vlas-ti, puËista i diktatora. Ta teza bila je odgovor naproblem koji je stajao na putu da se Friedmanoveekonomske teorije mogu provesti u praksi, a to jevladavina naroda. Friedmanova osnovna misao jebila da træiπte treba biti πto slobodnije a utjecaj dræ-ave πto manji. Dræava se, po Friedmanu, ne smijemijeπati kao πto je to preporuËivao JJoohhnn MMaayynnaarrddKKeeyynneess. I upravo su Keynesova regulirana mjeπovi-ta ekonomija i “New Deal” politika bile veliki grije-si ekonomije 20. stoljeÊa, koje treba suzbijati radi-kalnim reformama kako bi se træiπte oslobodilo ivratilo u „prirodno“ stanje.

NNaaoommii KKlleeiinn,, ““TThhee SShhoocckk DDooccttrriinnee::

The Rise of Disas

Lasse Horne Kjaeldgaard

no gurnutih u steËaj uæivaju u milijunima, koji su garan-tirani njihovim bankovnim ugovorima?

Ono πto se svaki dan obistinjuje je u svakom pogleduzloËin protiv ËovjeËnosti, i iz te perspektive to treba pro-matrati u javnim raspravama, kao i u svijesti ljudi. To ni-poπto nije pretjerivanje. Naime, zloËini protiv ËovjeËnostinisu samo genocidi, etnocidi, logori smrti, torture, kolek-tivna ubojstva, namjerno izazvana glad ili masovne zara-ze, ili poniæavanje kroz sistem represivan po identitet ær-tava. ZloËin protiv ËovjeËanstva je i ono πto ekonomskai financijska moÊ, uz otvoreno ili prikriveno sudjelovanjevlada, hladno priprema na πtetu milijuna ljudi cijelogasvijeta, koji riskiraju da izgube sve πto im je joπ ostalo, ku-Êu kao i uπteevinu, poπto su veÊ izgubili svoju mrπavumoguÊnost privreivanja, odnosno svoj posao.

Kazati “ne nezaposlenosti” je etiËki imperativ i moral-na duænost. Kao πto je istina da tu situaciju nisu stvoriliradnici, jednako tako radnici ne trebaju plaÊati gluposti greπke sistema.

.Kazati “ne nezaposlenosti” znaËi zaustaviti spori alineumoljivi genocid na koji sistem osuuje milijune ljudi.Znamo da se moæe iziÊi iz ove krize i da to ne znaËi træ-iti mjesec. Znamo da imamo glas i da ga moæemo upo-trijebiti. Pred arogancijom sistema zahtijevamo svojepravo na kritiku i na protest. Oni ne znaju sve. Prevarilisu se. Pogrijeπili su. NeÊemo trpjeti da budemo njihoveærtve.

Razaranje ili civilizacija (iz grupnog pisma)Ne: sada smo mi, mi graani, ti koji trebaju biti spa-

πeni, i trebali bismo s brzinom i smjeloπÊu zagovaratitranziciju s ekonomije rata na ekonomiju globalnog raz-voja, u kojoj bi kolektivna sramota od tri tisuÊe milijunadolara, koji se dnevno ulaæu u oruæje dok viπe od πezde-set tisuÊa ljudi umire od gladi, bila prevladana. (...) No-vi kapitalizam? Ne! Doπlo je vrijeme za promjenu na ko-lektivnoj i individualnoj razini. Doπlo je vrijeme za pra-vednost.

Revolucija miraKulturoloπki, mnogo je lakπe navesti ljude na rat ne-

go na mir. Tokom historije, ËovjeËanstvo je uvijek bilosklono smatrati rat najefikasnijim sredstvom za rjeπava-nje sukoba, i oduvijek su oni koji vladaju koristili kratkarazdoblja mira za pripremanje buduÊih ratova...

Govorio sam o kulturi. Mozda bi bilo jasnije da samgovorio o kulturnoj revoluciji, iako je poznato da se ra-di o otrcanoj rijeËi, mnogo puta upotrebljenoj u pro-jektima koji su joj promaπili suπtinu, istroπili je u kon-tradikcijama i izvitoperili joj smisao, koristeÊi je u po-duhvatima Ëiji su joj ciljevi bili radikalno suprotni. Umeuvremenu, ti nemiri nisu uvijek bili jalovi. Otvorilisu se prostori, proπirili se vidici, mada mi se Ëini da jeveÊ odavna vrijeme da se shvati i proglasi kako je jedi-na revolucija istinski dostojna tog imena revolucija mi-ra, ona koja bi preobrazila Ëovjeka sklonog ratu u Ëov-jeka podizanog za mir, jer bi za mir bio odgajan i obra-zovan. To bi zaista bila velika mentalna, pa prema to-me i kulturna, revolucija cijelog ËovjeËanstva. Na krajukrajeva, bio bi to toliko puta navijeπtan, zaista noviËovjek.

Problem je bio u tomeπto je rijetko ili nikada dola-zilo do demokratskog odo-bravanja takvih radikalnihreformi. I πto se onda Ëini-lo? Pa, Ëekala se kriza jer,kao πto sam Friedman piπe:„Samo kriza, aktualna ilidolazeÊa, omoguÊuje stvar-ne promjene. Kada takvakriza nastupi, ono πto Êe sedesiti ovisi o tome koje suideje na raspolaganju. Naπaje osnovna duænost razvijatitakve ideje i odræavati ih uæivotu dok politiËki nemo-guÊe ne postane neizbjeæ-nim.“ U sjeni gubitka orijen-

tacije, panike i desperacije koji dominiraju u kriznimsituacijama, dolazi se s obeÊanjima o gotovo Ëarob-noj „terapiji“ i reformama koje bi u normalnim okol-nostima bile potpuno neprobavljive. Radi se o tomeda se izvuËe korist iz kaosa.

U knjizi „Doktrina πoka“, Klein prikazuje kako jetaj taktiËki recept primijenjen uzastopno u zemljamakao πto su »ile, Argentina, Urugvaj, Brazil, Poljska,Kina, Rusija, Irak... Ona tvrdi da je koriπtenje doktri-ne πoka s ciljem liberalizacije, deregulacije, prisilneprivatizacije i uvoenja neutaæivog „slobodnog træiπ-ta“, najartikuliraniji i najsnaæniji trend u posljednjihtrideset godina.

Klein nalazi poËetak toga trenda u »ileu, koji jeposluæio kao neka vrsta laboratorija, u kojem suFriedman i njegivi sljedbenici mogli u praksi iskuπatisvoje teorije na narodu koji to nije mogao odbiti.Odmah nakon dræavnog udara 11. rujna 1973., ko-ji su Amerikanci velikoduπno podræali, „ChichagoBoys“, a kasnije i sam Friedman, radili su kao eko-nomski savjetnici generala PPiinnoocchheettaa. Gorka terapi-ja koju su oni predloæili provoena je uz upotrebu si-le, hapπenjima, patrolama smrti i torturom, a s jed-nim od osnovnih ciljeva da se oslabe radniËki sindi-

kati. Oblik korporatizma koji je iz toga nastao bio jeuzajamno podræavanje policijske dræave i velikihkompanija, koji su stajali zajedno u nemilosrdnojborbi protiv treÊeg faktora moÊi - radnika. Rezultatje bio drastiËna preraspodjela nacionalnog bogat-stva - naravno na πtetu radnika. IznenaujuÊe, Nao-mi Klein identificira sliËan proces u Kini, gdje jeDDeenngg XXiiaaooppeenngg joπ 1980. pozvao Friedmana dadoe i iznese svoje træiπno-fundamentalistiËke teori-je.

Neoliberalna ortodoksija kasnije je stvorila teoret-sku kiËmu ekonomskog programa „Washingtonskikoncenzus“, koji su Svjetska Banka (WB) i Meuna-rodni monetarni fond (IMF) koristili kao smjerniceza njihovo djelovanje u krizom pogoenim ekonomi-jama. Program je u velikom stilu koriπten u propa-lom Sovjetskom Savezu i njegovim satelitima, gdjeje postojao Ëitav niz nacionalnih ekonomija koje jetrebalo reformirati u jednom dahu. Problem je bioπto tada, nasuprot bogatoj literaturi o prelasku izkapitalizma u socijalizam, nije postojala nikakva vje-rodostojna literatura o obrnutom procesu.

U sluËaju Poljske, plan su saËinili ameriËki ekono-mist JJeeffffrreeyy SSaacchhss i njegov kolega DDaavviidd LLiippttoonn izIMF-a, za samo jednu noÊ: program je bio natipkanna 15 stranica, i bio je, prema Sachsovim rijeËima,prvi kompletan plan u povijesti za prelazak jedne so-cijalistiËke ekonomije na træiπnu ekonomiju. Terapijaje zapravo bila jedan veliki ekperiment s elementimaπoka. Rezultat je bio da je vizija sindikata Solidar-nost o radniËkom suvlasniπtvu poduzeÊa preteknu-ta, i zamijenjena valom privatizacija koji je, doduπe,naiπao na demokratski otpor, ali nije zaustavljen.

Loπije je krenulo u Rusiji u kojoj je GGoorrbbaaËËoovvlljjeevvaaideja da se ugleda u skandinavski model ismijana.Umjesto toga, primjenilo se πok terapiju, u kojoj jeod dræave opljaËkano sve πto je vrijedilo, dræavnapoduzeÊa su prodana za djeliÊ njihove stvarne vri-jednosti, a stvorene su, s jedne strane, nevjerojatnoimuÊna nad-klasa korumpiranih oligarha, a s drugepermanentna klasa obespravljenih. Ponovljena jekorporativno-policijska metoda iz »ilea.

I tako bi se moglo nastaviti s nabrajanjem primje-ra, a najinteresantnije bi bilo osvrnuti se na primje-nu „doktrine πoka“ i njenim stvarnim protagonisti-ma u naπem vlastitom dvoriπtu, pod okriljem rata. UspecifiËnom se je obliku, nakon 11. rujna, doktrinaπoka i njena ideja da se ostvaruje korist na strahu ikaosu - vratila u svoju kolijevku, u SAD. Prema Klein,rat protiv terora nije neki sluËajan rat u kojem semoæda moæe i pobijediti, nego permanentan dio no-ve globalno-ekonomske arhitekture. To njeno upo-zorenje usporeuje se s upozorenjem koje je ameriË-ki predsjednik DDwwiigghhtt DD.. EEiisseennhhoowweerr svojevremenoformulirao u vezi s vojnoindustrijskim kompleksomu Americi. A tome generalu s pet zvjezdica nipoπtose ne moæe prigovoriti naivni pacifizam. Analogno,ne treba biti antikapitalist ili antiglobalist da bi setakva upozorenja posluπalo.

(Politiken, 1. lipnja)


ter Capitalism

182 MMeemmeennttoo

Uknjizi Dugo dvadeseto stoljeÊe: novac, moÊ i isho-diπta naπega vremena (The Long Twentieth Cen-tury: Money, Power, and the Origins of Our Times,

1994.), AArrrriigghhii usredotoËuje svoju pozornost na ispitiva-nje sistemskih kapitalistiËkih ciklusa akumulacije: njihovuimanentnu logiku, uzajamni odnos novih i starih sila (ele-menata sistemskog kontinuiteta i diskontinuiteta), te fak-tore hegemonijske konsolidacije.

Arrighi identificira roenje modernog meudræavnogsistema u talijanskom kasnosrednjovjekovnom podsiste-mu dræava, kao preteËeg Ëetiri glavne karakteristike suv-remenog, kapitalistiËkog svijeta: impulsa za stjecanje pro-fita ili akumulaciju kapitala, funkcioniranja “ravnoteæesnaga”, “obrambeno-proizvodne industrije” (ratovanje idræavno funkcioniranje, samoperpetuirajuÊi sistemvojnog “kejnezijanizma” ili komercijalizirano nasilje), terazvijene mreæe diplomacije (u poËetnoj fazi najËeπÊe an-gaæirane za prikupljanje informacija povezanih s robnomrazmjenom i upravljanjem ravnoteæom snaga, podupr-tom “diplomacijom batine”).

Kroz cijelu knjigu Arrighi isprepliÊe analizu dvaju glav-nih oblika πirenja moÊi - “teritorijalizma” (koji teritorijalnoπirenje promatra kao centralni politiËki zadatak) i kapita-lizma (koji teritorijalno πirenje prvenstveno promatra kaopotencijalni instrument za akumulaciju kapitala). Talijan-ski gradovi-dræave bili su prva ilustracija te nove kapitalis-tiËke logike, te su temeljili svoju moÊ na dominaciji nadtrgovinskim tokovima, ili konkretno na svojem evrop-skom monopolu nad trgovinskom razmjenom s Indijomi Kinom (uz posredovanje islamskog svijeta). Ujedinjenenizozemske provincije, s teæiπtem na jaËanju svoje trgo-vaËke pozicije umjesto na πirenju kolonijalnih teritorija,drugi su jasan primjer te neteritorijalne kapitalistiËke logi-ke (rani moderni merkantilizam).

Arrighi takoer odmah pojaπnjava da te razlike nema-ju a priori utjecaja na intenzitet prisile, kako to suviπe jas-no pokazuje povijest kapitalistiËkog nasilja. Nadalje, “ka-pitalistiËka i teritorijalistiËka logika moÊi nisu djelovale izo-lirano jedna od druge nego meusobno povezano (…)Uslijed toga stvarni ishodi znatno odstupaju, Ëak dijame-tralno suprotno, od onoga πto bi implicirala pojedina odtih logika uzeta apstraktno.” On to, nadalje, potvruje is-

tiËuÊi da se najekspanzionistiËkijim druπtvom pokazalakapitalistiËka Europa, a ne, primjerice, teritorijalistiËka Ki-na. Meutim, vaæno je napomenuti da su se nova terito-rijalna otkriÊa i kolonijalna osvajanja zapadnoevropskih si-la odvijala slijedom trgovaËkih putova i u skladu s novo-nastalom logikom profita. Za uzvrat, ta osvajanja ojaËalasu i generalizirala samu logiku koja ih je potakla. Od svo-jega zaËetka, kapitalizam je gazio preko kostiju i duπa mi-lijuna “niæih” (tj. slabijih) ljudi. I samo moderno ropstvobilo je proizvod iste kapitalistiËke logike koja je kasnijeuniverzalno kodificirala najamni radni odnos. Iako je rop-stvo postojalo mnogo prije klasiËne antike, punu πirinu iintenzitet doæivjelo je u ranoj fazi kapitalizma koji je rop-stvo u cijelosti integrirao u svoje procese akumulacije ka-pitala (npr. kroz triangularnu trgovinu robljem), u prvo-me redu kao naËin za nadoknaivanje pomanjkanja od-govarajuÊe radne snage u kolonijama. Arrighi istiËe dase “najraniji poËeci pokreta za slobodnu trgovinu iz de-vetnaestoga stoljeÊa mogu povezati s atlantskom trgovi-nom robljem” (str. 244).

On tvrdi da je to πto HHaabbssbbuurrggoovvccii nisu prigrlili novipost-srednjovjekovni modernizam dovelo do relativno br-zog odlaska ©panjolske sa scene kao dominantne sile.Druga polovica 16. i prva polovica 17. stoljeÊa bili su obi-ljeæeni naglim porastom militarizacije i nasilnim odmjera-vanjem snaga. Taj sistemski kaos doveo je do klasnih bu-na, kao i do vjerskih (ideoloπkih) trvenja, Ëitavoga nizavjerskih reformacija i restauracija. Westfalijskim mirom iz1648. konaËno je inaugurirana “ureena meunarodnaanarhija” zasnovana na meudræavnom “pravu”, relativ-nom dræavnom suverenitetu i ravnoteæi snaga. Takoersu uspostavljene znatne trgovinske slobode mimo politiË-

PPooddssjjeeÊÊaannjjee nnaa kkllaassiikk -- GGiioovvaannnnii AArrrriigghhii::

Dugo dvadeseto stoljeÊe(povodom nedavne autorove smrti)

mr.sc. Mladen JakopoviÊ

George Arnald, Uniπtenje L'Orienta u bitci kod Aboukira

183MMeemmeennttoo

kih granica. Upravo ta “reorganizacija politiËkog prosto-ra u interesu akumulacije kapitala” po Arrighiju oznaËa-va roenje kapitalizma kao svjetskog sistema. Za razliku

od talijanskog sistema gradova-dræava koje su dobrofunkcionirale kao regionalni podsistem u sklopu πiregsrednjovjekovnog sistema, sistemska borba 16. i 17. sto-ljeÊa (osobito Tridesetogodiπnji rat) prisilila je evropske si-le da racionaliziraju svoje odnose radi oËuvanja zajedniË-kih klasnih interesa.

BuduÊi da su kolonijalni “kasni pridoπlice morali radikal-no restrukturirati politiËku geografiju svjetske trgovine”(str. 49), oni su usvojili novu strateπku sintezu “teritorija-listiËkog” i “kapitalistiËkog” pristupa. Britanija, geografskizaπtiÊena of autodestruktivnih kontinentalnih sukoba,kanalizirala je svoje resurse prema prekomorskim koloni-jalnim osvajanjima i trgovini, te je relativno brzo ostvarilasvjetsku premoÊ i uspostavila novi meudræavni sistemkoji Êe postati poznat kao “slobodnotrgovinski imperijali-zam”. Jedna od bitnih posljedica tog novog sistema bilaje da su “u uvjetima slobodne trgovine i razmjene strada-li milijuni Indijaca”, kako to usput napominje Arrighi (citi-rajuÊi PPoollaannyyjjaa).

Jedno od najveÊih krπenja uspostavljenih vestfalijskihmeudræavnih principa dogodilo se za vrijeme usponaekspanzionistiËke napoleonske Francuske, kako izravnimnapadom na dræavni suverenitet tako i ograniËenjem tr-govinskih i imovinskih prava. Arrighi opisuje kako je bri-tansko predvodniπtvo pobjedniËkog protunapoleonsko-ga saveza, te kasnija obnova i nadogradnja vestfalijsko-ga sistema (formalizirana na BeËkom kongresu 1815. ikongresu u Aix-la-Chapelle 1818.), potvrdilo i produbilobritansku hegemoniju nakon destabilizirajuÊe ameriËke

secesije, kao i Francuske revolucije.PodsjeÊajuÊi na MMaacchhiiaavveelllliijjeevvee i GGrraammsscciijjeevvee koncep-

te, Arrighi istiËe “koalicijsku” narav meunarodne hege-monije koja se temelji kako na prisili tako i na pristanku,te na sustavu dræava. Osim voenja svijeta u svome smje-ru, dominacija neke sile moæe se manifestirati u njezinojsposobnosti da povuËe “druge dræave na njezin put raz-vitka” (str. 29). Upravo je to po njemu uvelike karakteri-ziralo britansku strategiju (npr. s njezinim jednostranim,samovoljnim uvoenjem neregulirane, “slobodne” trgo-vine).

Pogotovo nakon gaπenja otvoreno reakcionarne Svetealijanse (“MMeetttteerrnniicchhoovvoogg doba”), evropski savez kojimje dirigirala Britanija stupio je u prvi plan kao novi “sus-tav” meunarodnoga upravljanja. Arrighi tvrdi da je bri-tanska dominacija nad novim transkontinentalnim eko-nomskim træiπtima poduprla razvitak i izvoz liberalne ka-pitalistiËke ideologije u kojoj je koncepcija “bogatstva na-cija” sluæila za legitimaciju svjetskog sistema u nastajanjukoji je potkopavao stare nacionalne granice “nevidljiviminstrumentima vladavine nad drugim suverenim dræava-ma” (str. 56). Revolucionarna previranja dovela su u prviplan obnovljeni interes za oËuvanje zajedniËkih interesavladajuÊih. Meutim, “stvaranje dijelom teritorijalistiËke adijelom kapitalistiËke imperijalne strukture u devetnaes-tome stoljeÊu (…) pokazuje da kreiranje i πirenje kapita-listiËke svjetske ekonomije nije toliko ukljuËivalo smjenupredmodernih imperijalnih teænji koliko njihov nastavakdrugim, uËinkovitijim sredstvima.” (str. 58)

U kombinaciji sa sazrijevanjem NjemaËke kao velike si-le, koje je zapoËelo 70-tih godina devetnaestoga stoljeÊa,pojava Sjedinjenih Dræava - superiornih po veliËini, resur-sima i potencijalima - snaæno je destabilizirala postojeÊi“Pax Britannica”. Uglavnom su ta dva kontrahegemonij-ska izazova gurnula svijet u novu fazu sistemskog kaosa.Osobito je nova eksterno ekspanzionistiËka narav nje-maËkog imperijalizma dovela do krvavih ishoda u 20. sto-ljeÊu. NjemaËka je zakasnila s ekspanzionistiËkim koloni-jalnim apetitima, koje je u ranijim razdobljima veÊ bilabrutalno utaæila Britanija (preteæno) u prekomorskim po-druËjima, te Sjedinjene Dræave na kontinentu. RoenjeSjedinjenih Dræava kao novoga hegemona ne moæe seodvojiti od straπnoga genocida na autohtonim ameriË-kim stanovniπtvom.

Sjedinjene Dræave dugo su dræale vrata svojeg doma-Êeg træiπta zatvorena za strane proizvode, usredotoËivπise na endogenu, autocentriËnu razvojnu strategiju. Upotpunosti su se ukljuËile u meunarodna zbivanja tek uDrugome svjetskom ratu (makar oprezno i nedosljedno),”predvodeÊi meudræavni sistem prema obnovi naËela,normi i pravila vestfalijskog sistema, da bi potom nasta-vile upravljati i preureivati sistem koji su obnovile” (str.65), zgrnuvπi usput goleme ratne kredite. SliËno kao i usluËaju postnapoleonske Britanije, hegemonistiËka silapostala je utjelovljenje opÊeg interesa. Ta objedinjujuÊavizija dovela je do izgradnje institucija Bretton Woodsa,OpÊega sporazuma o trgovini i carinama (GATT), kao imeunarodnog dolarskog sistema. Osim tih inovacija(ukljuËujuÊi i kolosalan uspon i πirenje golemih, vertikalnointegriranih transnacionalnih korporacija), naËelo apso-lutnog dræavnog suvereniteta bilo je neformalno ograni-

Prikaz potpalublja britanskog broda s robljem


PoËeo je u Zagrebu 2.V. ove 2010 godine i trajao do 25.maja - a filmski se program odvijao gotovo cijelog mjese-ca. Ovogodiπnja tema festivala bio je “socijalizam” i u ok-

viru te tematike dovedeni su mnogi zanimljivi i svjetski ËuvenipredavaËi, pobornici socijalizma i marksistiËki mislioci. Upore-do s tim dogaanjima odvijao se i filmski program autorskihfilmova iz bivπe zemlje, kao i iz nekih drugih podruËja, zanim-ljivih za navedenu tematiku. Tako je specifiËan i festival latino-ameriËkog filma, a filmski festival prate i manifestacije poputizloæbe koja je otvorena u staroj zgradi Muzeja suvremeneumjetnosti na Katarinskom trgu s porukom: UUmmjjeettnnoosstt uuvviijjeekkiimmaa ppoosslljjeeddiiccee……

Ono πto je joπ prije nekoliko godina izgledalo nemoguÊe ujednoj konzervativnoj i zatvorenoj sredini, u kojoj se koalicijaklimave ljevice mogla odræati na vlasti vrlo kratko vrijeme na-kon desetogodiπnjeg razdoblja oπtrog nacionalistiËkog reæi-ma, koji se laæno predstavljao za demokraciju, ovih je godinapostalo moguÊe i stvarno. Oni koji su tako reÊi bili joπ u povo-jima ili veoma mladi kad se raspala bivπa zemlja i nestale idejekoje su je inspirirale, danas su protagonisti novih zbivanja naljevici, razumiju njen obnovljen jezik, prate razvoj dogaaja usvijetu usklaeni su s novim ponaπanjima i oblicima kontesta-cija kapitalizma.

Kad bi se æeljelo biti zloban, moglo bi se primijetiti da sve topotvruje davnu PPaassoolliinniijjeevvuu misao da je i kontestacija i sub-verzija postala dio sistema, i da na kraju sluæi mladima da bu-du moderni i ostalima da na njihovom osjeÊaju da su suvreme-ni i borbeni zarauju novce.

Ma koliko se jedna takva konstatacija moæe Ëiniti umjesnoms obzirom na svjetsku situaciju, ipak treba kazati da progovo-riti danas, u danaπnjem Zagrebu, o socijalizmu, na koga je ko-liko juËer ovdje pucano iz svih oruæja (u stilu GGooeebbbbeellssoovvee izja-ve “Kad Ëujem rijeË kultura, hvatam se za piπtolj!”), dovesti svete ugledne ljude i svjetski poznate mislioce i marksiste ovamo,Ëuti ih i pokuπati s njima voditi dijalog, predstavlja zaista ogro-man iskorak, za koji je Ëak premalo kazati da je pohvalan.Moæda bi ga trebalo nazvati epohalnim, jer obiljeæava kraj raz-doblja mraka, te dokazuje da se misao i ideja ne mogu ubitiËak ni poπto doæive najveÊi debakl i blamaæu u jednoj genera-ciji.

Tema “socijalizam” svakako najavljuje nastupanje jednognovog vremena i jedne nove generacije mladih, obrazovanih

Subversivefilm festival

Svjetlana Diodato

Ëeno tijekom hladnoratovskog razdoblja, πto je bio glav-ni izvor ameriËke politiËke legitimnosti u poslijeratnomrazdoblju (osobito zato πto su Sjedinjene Dræave bile jedi-na sila sposobna poraziti Sovjetski Savez), ali Ëesto i izgo-vor za globalno nasilno uvoenje kapitalistiËkih odnosa,πto je dovelo do velikih sukoba i krize ameriËke legitim-nosti (pogotovo u 60-tim i 70-tim godinama dvadeseto-ga stoljeÊa). Nadalje, SAD su pokrenule regulatorni trend(uvelike kao odgovor na razdoblje britanske deregulaci-je), dok je MMaarrsshhaalllloovv plan stvorio novu priliku za proπire-nje globalnih træiπta i preureenje razvijenog svijeta na nji-hovu vlastitu sliku i priliku, pri Ëemu je nastanak vojnoin-dustrijskog kompleksa predstavljao novo sredstvo zaodræavanje i internalizaciju ekonomske potraænje. Vojno-industrijski kompleks je za uzvrat pruæao snaæan poticajza agresivnu ameriËku vanjsku politiku.

U zadnjem dijelu knjige Arrighi se takoer bavi novimglobalnim razvitkom - usponom neoliberalizma, premdamu moæda ne posveÊuje onu paænju koju zasluæuje. Spe-cifiËnost “ameriËkog” sistema globalnog upravljanja je utome πto su SAD predvodile i regulatorni trend nakon Dru-gog svjetskog rata i neoliberalnu preobrazbu koja je proi-ziπla iz sistemske krize 70-tih godina dvadesetoga stoljeÊa.Nadalje, moglo bi se teoretizirati (kao πto to, Ëini se, pot-vruje Ëuveni argument DDaavviiddaa HHaarrvveeyyaa o ”akumulacijiputem otimanja” u The New Imperialism) da smo svjedo-ci povratka na izraæenije teritorijalistiËku politiku vodeÊesvjetske sile, πto je djelomiËni ”obrat” prouzroËen ratovi-ma za resurse i usponom novih nekooperativnih reæima.

Arrighi zakljuËuje svoj pregled sistemskih ciklusa akumu-lacije i svjetskog upravljanja, njihovih tendencija i protuten-dencija, analizom i spekulativnim prikazom uspona Japa-na i “azijskih tigrova” (ali ne i Kine). On razmatra moguÊ-nost razvitka Japana u hegemonistiËku silu (popularnapredodæba u ranim 90-tim godinama dvadesetoga stolje-Êa) koja se nije ostvarila. Meutim, “pripadnost” Japanadominantnoj trijadi (zajedno s SAD i EU) ukazuje na nakontinuiranu ekonomsku snagu Japana, kao i na njegovuduboku integraciju u glavne svjetske politiËke i kulturnetrendove (kao “poËasni Ëlan Zapada” - str. 353), πto gastavlja u povoljan poloæaj prema politiËki i druπtveno ma-nje integriranoj Kine, koja je joπ u procesu izgradnje snaæ-nog i sveobuhvatnog sistema meunarodnih saveza (te sestoga ponekad Ëini “nepristrana” u tom kontekstu).

Arrighijev prikaz kapitalistiËkog razvitka upeËatljiv je nesamo zbog njegovog odliËnog oslikavanja golemih i brzihsistemskih inovacija i promjena; on takoer oslikava te-meljni kontinuitet njegova osnovnog poriva za ostvariva-nje profita, te osnovne naËine i pravila djelovanja. Meu-tim, Arrighi opetovano propituje granice njegova rasta,oËito evocirajuÊi MMaarrxxoovvuu vjeru u promjenu i potencijal zaprevladavanje postojeÊeg sistema. Arrighi upozorava:“nema razloga pretpostaviti da u sadaπnjim, jednako kaoi u proπlim hegemonskim tranzicijama, ono πto se u jed-nome trenutku Ëini malo vjerojatnim ili Ëak nezamislivimne bi moglo postati vjerojatnim i vrlo realnim u nekomkasnijem trenutku, pod utjecajem eskalirajuÊega sistem-skog kaosa” (str. 76). To je, u najmanju ruku, poziv na ot-vorenost i razmatranje, ako ne na akciju.

(Meunarodna politika, br. 1137, sijeËanj-veljaËa 2010.)


osporavatelja, Ëiji je naËin shvaÊanja druπt-vene stvarnosti u oËitoj kontradikciji sasredinom, popriπtem joπ uvijek neimeno-vane tragedije i poraza velikih misli pro-tekle epohe, koje naæalost ovdje nisu us-pjele zaæivjeti. Poraæena generacija, kao ijugoslavenski samoupravni socijalizam,koji je nesumnjivo izgubio bitku s kapita-lom na sramotan i poniæavajuÊi naËin, de-finitivno silazi s pozornice, na koju se pe-nje mladi naraπtaj, odluËan da sluπa i raz-miπlja o socijalizmu odnosno marksizmuXXI. stoljeÊa i da Ëuje i one koji mu u da-nima krize najavljuju joπ teæu sutraπnju, alii otvaraju zaboravljene perspektive i velikenade. Pa ako i novog PPiinnoocccchhiiaa, kako go-vori cvËak, oËekuju teπka iskuπenja, kadasu to ljudi lako postizali neπto πto je vrijed-no?

Kapitalizmu je da se afirmira bilo potrebno gotovo pet stolje-Êa - u tome su se sloæili u svojim izlaganjima i SSaammiirr AAmmiinn i TTaarriikkAAllii. Put u socijalizam XXI. stoljeÊa bit Êe dug i tegoban, a pretho-dit Êe mu decenije krize, ratova, pa moæda i ratnog sukoba zas-traπujuÊih razmjera. Po rijeËima Samira Amina, revolucije se do-gaaju na periferijama, ali ovoga puta bit Êe na potezu juæna po-lutka svijeta, u kojoj Êe se neminovno dogoditi i veÊ se dogaa-ju (Venezuela, Bolivija, Brazil) veoma vaæne druπtvene promjene.U diskusijama su sudjelovali i SSllaavvoojj ÆÆiiææeekk, MMiicchhaaeell LLeebboowwiittzz,GG..MM.. TTaammaass i dr., a u Profilu je predstavljena i nova knjiga TTaarriikkaaAAlliijjaa. On sam govorio je o suvremenim sukobima u svijetu, krizikapitalizma, ulozi Evropske Unije i MMF-a, Ëiji svi potezi idu u ko-rist buræoaskih klasa, a osiromaπuju radne mase, o dogaajima uGrËkoj, finacijskoj krizi koja je opustoπila SAD i dovela do agoni-je automobilske industrije, oblicima kontestacije u Evropi, jer EUnije demokratska zajednica naroda veÊ kapitalista, koji su ekspo-nent politike SAD-a, o dogaanjima u Juænoj Americi kao i u Azi-ji i specifiËnim situacijama, kao πto je ona u Kini. Kina je momen-talno “vlasnik” ameriËkih dugova i stoga ona moæe pritiskatiSAD, a ne obrnuto. S druge strane, vrtoglavi industrijski rast Ki-ne doveo je u toj zemlji do pojava koje imaju malo ili niπta sa so-cijalizmom te se KP Kine odluËila okrenuti ne samo izvozu, koji jeogroman, nego i unutarnjem rastu i pozabaviti se podizanjemstandarda zdravstvenog i socijalnog osiguranja, povratkom nabesplatno πkolstvo itd. Jasno je da se po tom pitanju stavovi raz-likuju, kao i stavovi o parlamentarnoj demokraciji, koju SSaammiirrAAmmiinn nimalo ne cijeni.

No moæda sve te varijante u diskursu gledanja udaljuju od za-dane teme: socijalizma, koji i Samir Amin i svi drugi izlagaËi videkao cilj stremljenja i borbe, kao viπi stupanj ljudske civilizacije. Na-glaπavajuÊi kako su faze najæeπÊeg druπtvenog mraka, uoËi sud-bonosnih dogaanja - porodile Ëudoviπta poput etniËkih i religioz-nih ratova i dræava zasnovanih na tim principima, postaje jasna sjedne strane prekarnost sadaπnjeg momenta i kriza kapitalizma,koja nije izuzetak, veÊ njegova katakteristika, a s druge strane joπje oËitija neophodnost borbe i stalnog napora da se nadie kapi-talizam i stvore zaËeci druπtva po mjeri Ëovjeka. To je neophod-no za milione eksploatiranih i iz milion drugih razloga, kao πto sunezaposlenost i prekarnost rada mladih, rastuÊa financijska kriza,klimatske promjene, ekoloπki postulati, manjak energije i potre-ba za drugim energetskim izvorima, na to ukazuju i prljavi impe-rijalistiËki ratovi, koji se odvijaju u kontinuitetu, iako se predstav-

ljaju kao mirovne misije i “borba za demo-kraciju”. Sve to dokazuje da se ËovjeËan-stvo nalazi pred epohalnom dilemom, iliÊe doÊi do neminovnih promjena ili mu pri-jeti katastrofa, kao πto je kazala RRoossaa LLuu--xxeemmbbuurrgg: ” Socijalizam - ili barbarstvo”.

Imati priliku sluπati ovakva miπljenja irazmiπljanja danas i ovdje zaista je iskorakiz vremena i mjesta i za to treba odati priz-nanje organizatorima Festivala subverzije.Ujedno je filmski pokazao da je umjetnostu rahmetli Jugoslaviji imala vaæno mjesto iostavila tragove i na fimskom platnu. Tusu filmovi DDuuππaannaa MMaakkaavveejjeevvaa, ÆÆiivvoojjiinnaaPPaavvlloovviiÊÊaa, PPuurriiππee ––oorreevviiÊÊaa, BBrraannkkaa BBaauuee--rraa, AAnnttee BBaabbaajjee, VVaattrroossllaavvaa MMiimmiiccee, EEmmiirraaKKuussttuurriiccee, kao i retrospektive crtanog fil-ma DDuuππaannaa VVuukkoottiiÊÊaa i BBoorriivvoojjaa DDoovvnniikkoovvii--ÊÊaa itd. Ova je obimna fimska produkcija,

koja obuhvaÊa razdoblje duæe od dvije decenije, viπe-manje poz-nata starom pokoljenju, dok je za mlade generacije ona otkriÊebogatog filmskog opusa, koji na izvjestan naËin govori i o slobo-di stvaralaπtva u zemlji, stvalaπtva za koje tvrde da je bilo strogokontrolirano i osporavano...

U tom smislu, izloæba u okviru Festivala subverzije u prostorija-ma bivπeg muzeja suvremene pokazala je kako jedna od najslav-nijih epizoda gerilskih umjetniËkih protestnih akcija GGuueerriillllaa AArrttAAccttiioonn GGrroouupp,, koja je djelovala od 1969. do 1971. u New Yorkui pronosila ideju kako se umjetnici osjetljivi na druπtvena pitanjamoraju udruæiti i djelovati izvan fetiπiziranih granica, imala odje-ke i sljedbenike i na ovim prostorima. Umjetnici su veÊ od krajapedesetih ne samo slijedili veÊ i stvarali u sinergiji s dogaanjimana svjetskom planu. Tako su rijeËi MMllaaddeennaa SSttiilljjiinnoovviiÊÊaa u Tekstunogom:” …Pitanje je kako manipulirati onim πto te manipulira,tako oËigledno, tako drsko, ali ja nisam neduæan - ne postoji um-jetnost bez posljedica” uzete za svojevrsni motto izloæbe, kojamultimedijalno pokazuje oblike umjetniËke subverzije na tlu bivπeJugoslavije i πire. UkljuËila je vrlo mnogo imena i radova starih imladih umjetnika kao πto su na primjer AAnnddrreejjaa KKuulluunnËËiiÊÊ ili SSaannjjaaIIvveekkoovviiÊÊ te radovi DDaavviiddaa MMaalljjkkoovviiÊÊaa, DDiimmiittrriijjaa BBaaππiiËËeevviiÊÊaa MMaannggee--lloossaa, i drugih. Veoma zanimljivu postavu anti-filma, s nepoznatimali vrlo upeËatljivim kratkim filmom Makavejeva i joπ nekolikomladih reæisera, predstavila je kustosica AAnnaa JJaanneevvsskkii, ukljuËujuÊiradove sa zagrebaËkog Geff-a (Genre film festivala) s poËetkaπezdesetih godina, pod naslovom “»im ujutro otvorim oËi, vidimfilm. Eksperiment u jugoslavenskoj umjetnosti πezdesetih i se-damdesetih”. Taj je bijenalni filmski festival “okupljao filmske en-tuzijaste, od kojih Êe kasnije postati poznati filmski reditelji te ki-no klubovi iz cijele Jugoslavije”. Ova postava veÊ prikazana u Beo-gradu, Splitu i Varπavi, svjedoËi o ne malom prostoru umjetniË-kog istraæivanja, iskaza vremena na koje se odnosi.

Sve je to prilog diskusiji voenoj ne samo rijeËima Ëuvenih mis-lilaca, veÊ i umjetnika-stvaralca s raznim umjetniËkim jezicima osocijalizmu, juËer, danas, sutra. Moæe se dometom smatrati πtoje veÊ i iz provokativnih priloga izloæbe na Gornjem gradu jasnoda je revolucija na ovim prostorima poraæena, kao πto je jasnokroz usta Samira Amina i Tarika Alija sluπateljstvu bilo reËeno ka-ko je revolucija u Jugoslaviji, pored one Oktobarske, Kineske i Vi-jetnamske, bila jedan od najznaËajnijih dogaaja proteklog sto-ljeÊa, i da nove snage novog milenija kreÊu putevima koje je onaotvarala.

186 IInn mmeemmoorriiaamm

BBIILLJJAANNAA KKOOVVAA»»EEVVII∆∆--VVUU»»OO

pprrooff.. ddrr.. ÆÆaarrkkoo KKoorraaÊÊ

Ponekada nas smrt jedne osobe suoËi sa svim istinama vremenau kome æivimo. Natera nas da se ozbiljno zapitamo koliko smoljudskosti saËuvali u vremenima ratova, zloËina i neopisivih laæi, ko-je su postale zvaniËan govor velikog dela Srbije. I tek onda da shva-timo, koliko malo ljudi na javnoj sceni Srbije su poslednjih dvade-set godina, ostali dosledni sebi i svojim ljudskim naËelima onda, ka-da su ona bila podvrgnuta najteæim proverama.

Biljana KovaËeviÊ-VuËo, bila je jedan od malobrojnih beskompro-misnih boraca za istinu u MiloπeviÊevoj Srbiji, koja tu istinu nije æe-lela. Ona je svoju veru u princip ljudskosti branila po svaku cenu,Ëak i onda, kada je bilo viπe nego oËigledno da je u toj borbi priliË-no usamljena. Sa nepokolebivom straπÊu, ona je u svim javnim nas-tupima æelela da pokaæe, da su ljudska prava vaænija od pseudois-torijskih argumenata kojima se ona ograniËavaju, a da nacionalistikriju svoju bezobzirnost prema ljudskom æivotu, iza velikih politiË-kih fraza bez smisla. Kao odliËan pravnik, ona je prihvatala sve pri-like da brani ugroæena ljudska prava, na sudu ili van njega, javnoili privatno. Nikada nije odustajala. Bilo joj je potpuno jasno da jepoπtovanje ljudskih prava, a pre svega osnovnog, prava na æivot,sræ borbe protiv nacionalistiËke politike.

Nije bilo ozbiljnije kritiËke javne rasprave u Srbiji ili na prostorubivπe Jugoslavije o ratu i ratnoj politici Srbije, da je nisu pozivali dauËestvuje. Ona bi uvek, sa karakteristiËnom æestinom, iznosila svo-ja uverenja, koja Êe jednom biti osnova nekoj buduÊoj generacijipravnika u Srbiji, da je bilo i ozbiljnih pokuπaja da se demaskira na-cionalistiËki populizam pravnim argumentima. Njena liËna hra-brost bila je egzemplarna. Nikada nije pravila ustupke. U vremeni-ma kada se tako mnogo njenih kolega Ëudoviπno angaæovalo dastvori jednu pseudo pravnu nauku, da bi opravdali zloËine, ona jebranila ne samo pravnu nauku, veÊ i samu moguÊnost da se ospo-ri ta pseudo nauka.

Platila je visoku cenu te borbe. Postala je omiljena meta tabloi-da, za koje je ubica Ulemek Legija bio heroj a laæ istina. Neprekid-no je napadana, da bi sve πto uËini ili kaæe, bilo unapred diskredi-tovano. Oni koji su se doslovno obogatili na krvi svoga naroda, na-padali su æenu koja niπta nije stekla materijalno. Bila je siromaπna

u doslovnom smislu te reËi i svojim sinovima, ostavila je samo svoj Ëastan æivot. Ali to nijespreËilo svakog pretencioznog kolumnistu, da je kritikuje kao „ekstremnu“. Nikada nisu nimogli da slute, da je njena svakodnevna borba za svoja uverenja, iscrpla njene bioloπke sna-ge.

Umrla je u bolnici, zbog teπke infekcije posle operacije. Kada sam je poslednji put video ubolnici, bila je utuËena i svesna da joj se smrt pribliæava. Ali joπ uvek je bilo vatre u njenimoËima. Da sam mogao ili æeleo tada da razgovaram o politici, siguran sam da bi sa jedna-kom æestinom kao i ranije, branila sve u πta je verovala. Ona je bila jedan od najveÊih bora-ca koje sam upoznao u æivotu. NedostajaÊe mi njena æestina i istinoljubivost.

Svaala se, ponekada vikala na sve nas, ali nije odstupala. U vremenu smrti i laæi, ona jebila princip æivota. I zato Êe najviπe nedostajati onima na koje su se njene reËi i odnosile. Ovavisoka, mrπava æena, bila je prirodni zaπtitnik ærtava rata i obespravljenih. Nije uspela da zaπ-titi sebe, ali mnoge jeste. I previπe za jedan æivot.

Zbogom æestoka Biljo, najzad si naπla spokoj, koji si svojom borbom toliko zasluæila.(PeπËanik, 20.4.2010.)

Biljana KovaËeviÊ-Vu-Ëo bila je istaknutademokratska aktivist-kinja i intelektualka,odvjetnica, osnivaË ipredsjednica Komite-ta pravnika za ljud-ska prava, kao i Ëlani-ca Savjeta Novog Plamena.

187IInn mmeemmoorriiaamm

MMaarrkkoo VVeeππlliiggaajj

U svojoj 79. godini umro je KKeenn CCooaatteess, utjecajan li-jevi mislioc, vodeÊi svjetski struËnjak za samoupravlja-nje, i Ëlan Savjeta Novog Plamena. Taj britanski labu-rist bio je Ëak deset godina Ëlan Europskog parlamen-ta (1989-1999.), a pet je godina bio predsjednik Sav-jeta za ljudska prava Europskog parlamenta. No punoje zanimljiviji njegov æivotni put i zalaganje za lijeveideje za koje se borio cijeli æivot, pa se tako nakonzavrπetka 2. svjetskog rata pridruæuje KomunistiËkojpartiji Velike Britanije, koju napuπta 1948. godine na-kon sukoba SSttaalljjiinn - TTiittoo u kojem staje na pozicije ju-goslavenskih komunista. Prije toga Coates je odbionovaËenje u britansku vojsku i slanje u borbu protivantikolonijalnih pokreta koji se javljaju diljem Britan-skog Imperija. Umjesto toga morao je pet godina ra-diti kao rudar u rudnicima Nottinghama i Derbya, patamo i razvija interes za sindikalni pokret i radniËko sa-moupravljanje, koje Êe biti predmet njegova interesacijeli æivot. Definitivno razoËaranje u sovjetski „socijali-zam“ doæivljava 1956. godine nakon intervencije sov-jetskih trupa u Maarskoj. Kao uvjereni marksist okre-Êe se nakon toga trockizmu, pokretu dosta utjecaj-nom meu lijevom britanskom inteligencijom togavremena. PoËinje takoer i intenzivnije bavljenje ideja-ma samoupravljanja, zbog Ëega je i kritiziran od dog-matskih „marksista“. Tako pokreÊe Institut za radniË-ku kontrolu (Institute for Workers’ Control), u kojemse bavi istraæivanjima kako poveÊati ulogu radnika uupravljanju poduzeÊima. U tome dobiva i potporu ne-kih utjecajnih britanskih sindikata, a kraÊe vrijeme i di-jela politiËke elite u formi Bullock Reporta o uvoenjuindustrijske demokracije.

Tijekom πesdesetih godina proπlog stoljeÊa Coates jejedan od voa kampanje protiv rata u Vijetnamu, i tudolazi u kontakt s BBeerrttrraannddoomm RRuusssseelloomm i njegovommirovnom zakladom, na Ëijem Êe Ëelu Coates biti dokraja æivota. Tih godina studira i sociologiju na SveuËili-πtu u Nottinghamu i ureuje internacionalni socijalistiË-ki Ëasopis u okvir angaæmana u trockistiËkoj »etvrtojInternacionali. Paralelno je i Ëlan Britanske laburistiËkestranke, πto dovoljno govori o tadaπnjem profilu laburis-ta, koji su od svoga osnivanja uvoenje druπtvenogvlasniπtva nad sredstvima za proizvodnju imali za jedanod ciljeva inkorporiranih i u stranaËke dokumente i sta-tute. Upravo kao laburistiËki Ëlan Europskog parlamen-ta u razdoblju 1989.-1999. god. Coates je doæivio vrhu-

nac svoje politiËke karijere, posebno se angaæirajuÊi naproblematici nezaposlenosti, pa je tako snaæno i podu-pirao politiku pune zaposlenosti u Europi. U svom je ra-du nastojao ukljuËiti sindikate i civilno druπtvo u rjeπava-nje problema nezaposlenosti i suradnju s odgovaraju-Êim institucijama. Bio je i veliki zagovornik europskih in-tegracija, ali ne Europe kapitala, nego Europe rada. Os-tao je i zapamÊen kao jedan od ljudi koji su odigralikljuËnu ulogu u uspostavljanju prvih kontakata izmeuEuropskog parlamenta i vlasti tadaπnjeg SSSR predvo-ene MMiihhaajjlloomm GGoorrbbaaËËoovvoomm poËetkom 90-tih godina. IzLaburistiËke stranke istupa 1998. godine dolaskomTToonnyyaa BBllaaiirraa na Ëelo laburista, nezadovoljan ideoloπkimzaokretom tzv. „TreÊeg puta“ i napuπtanjem tradicio-nalnih naËela LaburistiËke stranke, odnosno prihvaÊa-njem neoliberalnih ideja.

Zadnje godine svog æivota proveo je radeÊi kao direk-tor zaklade „Bertrand Russell Peace Foundation“, gdjeje ureivao i njezin sluæbeni Ëasopis “The Spokesman“(koji je pokrenuo sam BBeerrttrraanndd RRuusssseellll), te objavljujuÊiËlanke i publikacije o politiËkim i ekonomskim temama.U Spokesmanu je, unatoË raskrπÊivanju s „TreÊim pu-tem“, nastavio suraivati i s principijelnijim, misleÊim la-buristima, ukljuËujuÊi i laburistiËke parlamentarne zas-tupnike.

Ken Coates bio je i autor viπe knjiga i publikacija izpodruËja politiËke psihologije, demokratskog i huma-nistiËkog socijalizma, ljudskih prava i povijesti sindikal-nog pokreta (npr. Essays on Industrial Democracy;Workers’ Control: A Book of Readings and Witnessesfor Workers’ Control; Empire no more; Workers’ Con-trol: Another World Is Possible itd.).

Do kraja æivota ostao je snaæan pobornik radniËkogsamoupravljanja, kao modela koji moæe biti alternati-va nehumanom neoliberalizmu. Kao nekadaπnji posje-tioc KorËulanske ljetne πkole i prijatelj vodeÊim praksi-sovcima, takoer je bio zagovornik demokratske ljevi-ce na podruËju istoËne Europe, i u tom je smislu poz-dravio i poËetak izlaæenja Novog Plamena kao vjesni-ka boljih vremena za istinsku ljevicu. Svojim æivotnimputem i dosljednoπÊu pokazao je da se i unutar insti-tucija vladajuÊeg sistema - ali uvijek u bliskom dodirusa socijalnim pokretima - moæe voditi borba za radni-ke i njihova prava i drukËije druπtvo. U danaπnjim vre-menima ekonomske krize, ideje za koje se Ken Coateszalagao doæivljavaju svoju renesansu i njegov gubitakveliki je udarac za intelektualnu ljevicu od koje se traæismislena alternativa postojeÊem vladajuÊem poretku.

KKEENN CCOOAATTEESS1930. - 2010.

188

„Kad god vidite pticu u kavezu, ribu u posudi ili ne-ljudskog si-savca na lancu, gledate specizam. Ako vjerujete da pËela ili æabaimaju manje prava na æivot i slobodu negoli Ëimpanza ili Ëovjek,ili smatrate da su ljudi superiorni drugim æivotinjama, potpisujetespecizam. Ako posjeÊujete vodene zatvore i zooloπke vrtove, ide-te u cirkuse gdje se izvode “toËke sa æivotinjama”, nosite ne-ljud-sku koæu ili dlaku, ili jedete meso, jaja ili proizvode od kravljeg mli-jeka, vi prakticirate specizam. Zagovarate li ‘humanije’ klanje pili-Êa ili manje okrutno zatoËivanje svinja, vi odræavate specizam.“ -piπe u svojoj knjizi Specizam (2004.) ameriËka spisateljica, uredni-ca i zagovornica prava æivotinja JJooaann DDuunnaayyeerr.

Premda postoji veÊ gotovo Ëetrdeset godina (skovao ga je RRii--cchhaarrdd DD.. RRyyddeerr 1970. godine), sam pojam specizam πiroj je jav-nosti joπ priliËno nepoznat. Poput nekih drugih civilizacijski pros-kribiranih ‘-izama’ i specizam upuÊuje na izvjesnu zadrtost: dok,primjerice, seksizam diskriminira æene u odnosu na muπkarce unjihovim pravima ili vrijednosti samo na osnovi njihova roda, a ra-sizam to isto Ëini prema ostalim rasama u odnosu na vlastitu, spe-cizam predstavlja ‘propust da se, s obzirom na pripadnost vrsti ilikarakteristike tipiËne za neku vrstu, bilo kojem svjesnom biÊu pri-da jednak obzir i poπtovanje’ (J. Dunayer). Drugim rijeËima, spe-cizam je diskriminacija na osnovi vrste. ©to to praktiËno znaËi? Iz-dizanjem vlastitih, pristranih vrsnih preferencija na razinu ideolo-gije odnosno naËela, raa se specizam. Svatko ima pravo na stavda, primjerice, ne voli ovu ili onu vrstu æivotinja (recimo, zmije ilipauke), a oboæava neku drugu (npr. maËke, pse ili delfine), ili daga ne-ljudske æivotinje opÊenito ne zanimaju. No, pretvaranje to-ga vlastitog pristranog stava u racionalizaciju kojom se nekim ilisvim vrstama æivotinja, ukljuËujuÊi i ljudskoj, pridaju vrjednija svoj-stva i samim tim posebna prava i poloæaj u odnosu na ostale,predstavlja izraz specizma. U skladu s time, i svaki pokuπaj da setemeljem nalaæenja uporiπta u religijskim spisima ili neËijim filozof-skim domiπljajima misleÊe i osjeÊajne individue (πto sve æivotinjesposobne doæivljavati i jesu), a ovisno o njihovoj vrsti ili karakteris-tikama tipiËnim za neku vrstu, rangiraju na nekakvoj vrijednosnojljestvici prema vlastitim pristranim kriterijima, u svojoj sræi jest Ëinnegativne diskriminacije i samim time predstavlja specizam.

Poloæaj u kojem se u veÊini druπtava danaπnjice nalaze ne-ljud-ske æivotinje izraz je specistiËkog stava da su ljudi superiorna vrs-ta kojoj pripada povlaπteni status u odnosu na sve ostale æivotinj-ske vrste. Otud proizlazi i praksa da se ne-ljude gleda samo usvjetlu njihove iskoristivosti za ljudske svrhe - oni su suvremeno

roblje ljudskog druπtva. Ne-ljude se nevine zatvara. Ne-ljude je do-puπteno prisilno razmnoæavati i uzgajati. Ne-ljude se smije nekaæ-njeno ubijati (osim kad predstavljaju neËije vlasniπtvo pa se timeljudima nanosi materijalna ili emocionalna πteta). Ne-ljude je do-puπteno loviti. Ne-ljude se smije primoravati na izvoenje zabav-nih toËaka za ljudsku razonodu. Ne-ljude se smije uprezati u te-æak rad ili koristiti kao pomagalo invalidnim ljudima. Ne-ljude sesmije muËiti, rezati, injektirati kemikalijama, bakterijama i virusimada bi se zadovoljila ljudska radoznalost. I to sve na milijardamanapaÊenih misleÊih i osjeÊajnih individua. Bez specistiËkog stavada je sve ovo dopuπteno samo zato πto je rijeË o pripadnicimadrugih vrsta, to ne bi bilo moguÊe.

Ovakav stav i praksu prate i podupiru zakoni i propisi koji sa-mo naizgled, formalno i u naslovu, iskazuju namjeru πtititi ne-lju-de od ljudskog zlostavljanja. U stvarnosti, zakoni o ‘zaπtiti’ ili ‘do-brobiti’ æivotinja samo ozakonjuju specizam i specistiËko zlostav-ljanje u industriji hrane, odjeÊe, zabave i znanosti, dok tek perifer-no i prividno iskazuju skrb za patnju æivotinja. Nasuprot tome, ne-specistiËki bi stav i praksa podrazumijevali davanje svih onih te-meljnih i primjenjivih prava ne-ljudskim æivotinjama koja ljudi za-htijevaju i sami za sebe: prvenstveno prava na æivot i slobodu. Ta-koer, sve ono πto ne-ljudi proizvode (mlijeko, jaja, med, perje,dlaka...) njihovo je vlasniπtvo i moralo bi postati neotuivo, kao ikad je rijeË o ljudskom vlasniπtvu. Isto vrijedi i za ne-ljudske nas-tambe.

Kao i svaki ‘-izam’ koji iskazuje zadrtost, i specizam proizlazi izskuËenog, neintegralnog pogleda na svijet te kao takav ne uviasuptilne poveznice fine tapiserije æivota i prirode. On stoga stvarapraksu koja naposljetku ugroæava i samu opstojnost ljudske vrstete uravnoteæenog okoliπa. Odustanak od specistiËkog svjetona-zora ne predstavlja tek Ëin benevolentnog iskazivanja skrbi pre-ma ne-ljudskim æivotinjama, veÊ ukazuje na moralnu zrelost sta-va koji spoznaje neprocjenjivu vaænost cjelovitog pristupa æivljenjui preuzima vlastitu odgovornost za dobrobit trenutno zasuænje-nih ne-ljudi, za sebe i vlastito zdravlje, za boljitak druπtva u koje-mu æivimo te za planetarni eko-sustav koji dijelimo sa svim osta-lim vrstama na Zemlji.

Mr. sc. Zoran »iËa je etnolog i povjesniËar, suradnik In-stituta za etnologiju i folkloristiku u Zagrebu.Viπe o specizmu i pravima æivotinja proËitajte na

www.prijatelji-zivotinja.hr

PPrraavvaa ææiivvoottiinnjjaa

Specizam

mr.sc. Zoran »iËa

189

KRV ÆIVOTINJA»ovjek æivi od krvi æivotinja, Ëiju krv pije bez obzira

na to da li su Ëetvoronoæne ili dvonoæne. Ovo, kakodvonoπci loËu krv svog vlastitog Ëopora, to je vuËje odvuËjeg. (1919.)

MESOÆDERIU mesoæderu javlja se suÊut nad krvavom pasjom

strvinom samo zato, jer nije “apetitlih“, jer se ne dapojesti, kao isto tako odvratno razmesareno prasen-ce, na primjer. (1917.-1919.)

KROPOTKINSKO »OVJEKOLJUBLJEPokraj sve romantiËne i savrπeno mutne i neodree-

ne gluposti rodoljubnog osjeÊaja, u njemu ima i do-bronamjerne pozitivnosti, maglene i njeæne, koja sejavlja u srcu, a kada se izgovori, izgovara se sa tremo-lom: to su u naπim najiskrenijim srcima osjeÊaji socijal-ne, Kropotkinove prirode jednoga Ëlana Druπtva zazaπtitu æivotinja, koji æali konja kada ga koËijaπ bije bi-Ëalom do krvi. (1926.)

MESOÆDERSKA CIVILIZACIJAProlaze ljudi i nose u svojim mraËnim crijevima sku-

hane kokoπje glave, æalosne ptiËje oËi, kravlje butove,konjska stegna, a sinoÊ joπ te su æivotinje veselo ma-hale repom i kokoπi kvocale su u predveËerje svojesmrti u kokoπinjcima, a sada se sve svrπilo u ljudskimcrijevima, i to se micanje i æderanje u jednu rijeË zove:æivot po zapadnim evropskim gradovima u sutonu jed-ne stare civilizacije. (1932.)

STRAH l TREPET ÆIVOTINJAOd religioznog straha pred takozvanim “veliËan-

stvom prirode“ do dekadentne, ateistiËke slike o svije-tu Ëovjek se giba joπ uvijek kao strah i trepet æivotinjaslabijih od sebe, i, piπuÊi danas lirske pjesme o tihim æi-votima, Ëovjek joπ uvijek jede ribe, krave, svinje, srne,kokoπi i razne druge æivotinje, a ti su animalni motivijoπ uvijek neobiËno draga tema naπeg suvremenog sli-karstva. Od altamirske πpilje do svojih poznatih junaπ-tava izmeu Ëetrnaeste i osamnaeste, Ëovjek je joπ uvi-

jek lovac i ratnik, a umjetnost koju pronosi sobomkroz ove mraËne vjekove neprekidno je krvavo i æalos-no ogledalo bitaka, rasparanih utroba, odsjeËenih gla-va i mesarskih klaonica: od Homera do Stendhala pa-tos gologa noæa stoji u prvom planu knjiæevne i likov-ne historije. To ljudsko u nama joπ je uvijek krvavo odutrobe naπih bliænjih, koje ubijamo po svom æivotinj-skom nagonu, i od toplih crijeva slabijih æivotinja koji-ma se hranimo kao pravi ljudoæderi i lovci: Cromag-nardi i Zapadnjaci, Kanibali i civilizirani Evropljani, gos-podari strojeva i oklopnjaËa i otrovnih plinova, koji uglavi nose gitare Pabla Picassa. (1933.)

JAKA ÆIVOTINJA»ovjek je nevjerojatno jaka æivotinja: pojeo je sve

druge æivotinje oko sebe, i samoga sebe ædere, ispava u blatu i u vodi, a gavrani mu kljucaju oËi.(1934.)

RAT I NASILJE KAO INERCIJA DAVNIH MRA»NIH SNAGA

S nama kao ljudima stvar stoji tako, da se viπe nekreÊemo Ëetvernoπke, veÊ smo dvonoπci kroz nekolikogeoloπkih naslaga. Dugo, veÊ neshvatljivo dugo, hoda-mo na straænjim nogama, i knjige piπemo veÊ mnogohiljada godina, i vatru smo izmislili, i krov smo nad gla-vom izmislili: da je ovo ljudoædersko æderanje zapravostvar joπ iz onog vremena, dok smo se hranili ljudskimmesom, a danas veÊ mnogo hiljada godina jedemodruge æivotinje, i to meusobno æderanje zapravo jeinercija nekih davnih snaga u naπoj krvi, a to bi treba-lo veÊ jedamput zaustaviti, te mraËne snage u nama!(1934.)

GASTRONOMSKI IDEALIU tom naπem blatu, kroz koje pretjeËu vode masne

i guste kao krvava juha, gdje se sve davi u svojim vlas-titim izmetinama, sve naπe ideje prilagodiπe se sitoj,malograanskoj stvarnosti: peËeni piceki, prasetina naraænju, srnetina na lovaËku s vrhnjem i brusnicama, πl-juke, fazani, jarebice, janjci, purani, rizling, rojiËka, ge-miπt, πnapsl, “pe.-ve.-veltanπaung“. (1938.)


Miroslav Krleæa o izrabljivanju æivotinja i razvoju civilizacije

190

UBOJSTVOZaπto, na primjer, prepolovljene govee ili praseÊe

strvine po mesarskim izlozima ne djeluju s podraæajemna bljuvanje ili s pobunom crijeva? One krvave, ranja-ve krpetine æivotinjskog mesa nesumnjiv su dokaz od-vratnog, upravo podlog ubojstva, ali taj kriminalni pre-rez svinjske utrobe u kobasiËarskom izlogu ima svojkakav-takav, viπe-manje danas joπ ipak relativno stva-ran i mesoæderskim prilikama uslovljen smisao: pra-vom, nepatvorenom, mesoæderu takav je prerez mas-ne i raskrvarene svinje lijep jer se prije svega moæe po-jesti. (1938.)

OD BILJOÆDERA DO MESOÆDERA l NATRAG»ovjek se hrani mesom (danas), da bi iz mesa izjeo

sve one vegetativne supstancije, πto su ih krave ili pti-ce izjele iz trave. Da bi se poËeo hraniti izravno bilj-nom hranom, za to Ëovjeku, kao roenom biljoæderu,oËito joπ uvijek nedostaje dovoljno mudrosti i snalaælji-vosti. Ako je historijska istina da se je Ëovjek jednogadana odvojio od svoje majmunske obitelji, zaputivπi sevlastitom stazom (ljudskom), to je bila nesumnjivo ve-lika, individualno smiona, da, upravo junaËka odluka,kao πto se kasnije nesumnjivo pokazalo, od historij-skog znaËenja. Pitamo se zaπto je Ëovjek, kao tipiËanbiljoæder (majmun), postao karnivor? Naπao se iz trop-ske u nordijskoj klimi, i to po svoj prilici ne tako izne-nada, ali to je bilo joπ na poËetku njegove ovozemalj-ske egzistencije, kada mu memorija kao ni pticama ni-je bila naroËito jaka strana, te tako u vrtlogu vremen-skih protjecanja nije odmah ni primijetio da su minulastoljeÊa i da se sunce polagano gasilo i da su njegovetropske πume uslijed izmjene klime prerasle u crnogo-ricu. äta se dogodilo s njim? Bez njegove vlastite kriv-nje, u novonastalim klimatskim, nordijskim relacijama,njegova se tropska majmunska narav prilagodila kani-balskim prilikama iz klimatskih imperativa, i on je iznuæde poËeo da peËe meso na æaru i tako postao ovoπto je i danas: lovac, strijelac, ratnik, vojskovoa, poli-tiËar, u jednu rijeË: “Ëovjek brbljavac“, “Ëovjek maj-stor“, “Ëovjek glupan“ i u posljednjoj konzekvenciji“natËovjek Drugog svjetskog rata“. U dilemi da li da

krepa od gladi ili da se hrani svojim bliænjima, on sepriklonio kanibalizmu, a to je, po svoj prilici, bila jed-na od prvih, ljudski praktiËnih primjena razuma i logi-ke. Kao razumno biÊe ovaj kanibal zapravo je izumiomesoæderstvo, jer mu je njegova “zdrava ljudska pa-met“ objasnila da Êe prezimiti samo u onom sluËajubude li izjeo nekoliko svojih spiljskih sustanara, πto jekasnije kao “miles gloriosus“ primijenio i na sve svojesusjede.

Isto tako kao πto mu danas njegova “zdrava ljudskapamet“ imperativno nalaæe, da mu kao “Ëovjeku“ nijeviπe u interesu da se uzajamno proædire, on Êe po za-konu tromosti svoga duha na razmiπljanje o toj dilemi,naæalost, po svoj prilici, izgubiti joπ nekoliko sljedeÊihstoljeÊa. No ipak Êe jednoga dana doÊi vrijeme kadaÊe ga njegova ljudska pamet vratiti u predstanje u ko-me se veÊ nalazio dok joπ nije bio mesoæder i tako muosigurati njegove majmunski bezazlene i naravne æi-votne uslove. I onaj zvjezdani put, u svakom sluËajuprogresivan i antiprogresivan istodobno, put je blije-dog majmuna od biljoæderstva do kanibalizma i opetnatrag, od kanibalizma do vegetarijanstva, kada Êeumjesto u beËkim πniclima uæivati u pudingu od trave.Na taj naËin vjerojatno je da Êe se ovaj progresivno za-Ëarani krug jednoga dana po svoj prilici ipak zatvoritiu obliku harmoniËne sinteze.

Iz retrospektive od nekoliko sljedeÊih desetaka mile-nija pokazat Êe se da je Ëovjeku pod zvijezdama bilosueno samo to da se u tropskim klimatskim relacija-ma kao majmun hrani bananama i smokvama, da bise u jednom “prelaznom periodu“, kada je u glacijal-nim prilikama zapeo u ledu na nekoliko milijuna godi-na, pretvorio u mesoædera, i tako rezigniravπi ponov-no naπao svoju stazu do vegetarijanstva u jednom“boljem“ ili “najboljem“ leibnizovskom raju zemalj-skom. (1940.)

ME–U ZVIJERIMAMeu zvijerima koje nas sile da i sami budemo zvi-

jeri, da bismo mogli ostati siti, tu je koeficijent svegaπto je ljudski dostojno Ëovjeka sveden na minimum!(1958.)


PPoossjjeettiittee nnaaππuu iinntteerrnneettssttrraanniiccuu

wwwwww..rriiffiinn..ccoomm

Æelim se pretplatiti na “Novi Plamen”

•• nnaa ggooddiinnuu ddaannaa (80 kuna, 20 eura, 30 USA$)

Ime i prezime

Adresa

Svima koji poπalju ispunjeni pretplatniËki listiÊ, uredniπtvo Êeposlati ispunjenu uplatnicu. (Adresu i æiro-raËun pogledajte uimpresumu, str.1)

��PRETPLATITE SE

PPiieerrrree BBoonnnnaarrddVVeelliikkaa ddnneevvnnaa ssoobbaa ss ppoogglleeddoomm nnaa vvrrtt

artportal

U ratovima u Iraku iAfganistanu do sada je

izgubilo æivot preko milijun ljudi.

U svijetu od gladigodiπnje umire oko

40 milijuna ljudi.

‘’Treba uskliknuti, u vremenu kada neki imaju smionosti neo-evangelizirati u ime ideala liberalnedemokracije koja se konaËno finalizirala kao ideal ljudske povijesti: nikada se dosad u povijesti Zemljei ËovjeËanstva nisu nasilje, nejednakost, iskljuËivanje, glad, tj. ekonomsko tlaËenje, doticali toliko ljud-skih biÊa. Umjesto da slavimo advent ideala liberalne demokracije i kapitalistiËkog træiπta u euforiji krajapovijesti, umjesto da slavimo ‘’kraj ideologija’’ i kraj velikih emancipatornih diskursa, nemojmo nikadazanemariti ovu oËitu makroskopsku Ëinjenicu, sastavljenu od bezbrojnih singularnih toËki patnje: nikak-va razina napretka ne dopuπta nam da ignoriramo kako nikada prije, u apsolutnim brojkama, nije tolikomuπkaraca, æena i djece bilo podjarmljeno, izgladnjelo ili istrijebljivano na planeti.’’

Jacques Derrida

Documents

Novi plamen14