TOPLI^KE NOVINE FEBRUAR 2015.

Skup{tina op{tine Pro ku -pqe usvojila je Odluku o buxetuza 2015. godinu, na osnovu kojeuku pan buxet, sa svim pove}awi -ma i smawewima, zajedno sa sred-stvima iz sopstvenih izvorain di rektnih korisnika iznosi1.455.165.858,00 dinara, sredstvakoja obezbe|uju nesmetano fun -kci onisawe svih korisnika bux-eta u ovoj godini.

U obrazlo`ewu Odluke o bu -xe tu za ovu godinu navodi se da }esmawewe rashoda kod direktnihi indirektnih korisnika bitiglavni zadatak lokalne vlasti unarednom periodu. U ciqu sma -we wa rashoda izvr{i}e se pre is -pitivawe op{tinskih odluka upogledu statusa pojedinih buxet-skih korisnika i restrukturi-rawe javnih preduze}a. Na dru gojstrani, Op{tina ima obaveze zaotplatu dugova i obaveza nas ta -lih u prethodnom periodu.

- Ono najvrednije {to zas lu -`u je i kritiku i pohvalu je pi ta -we kako }emo `iveti i raditi uovoj godini, a to su materijalnasre dstva. Buxet Op{tine Pro ku -pqe je usvojen, ocewen je kao do -ma }inski i pohvaqen od straneopozicionih odbornika. Po prviput buxet je transparentan i ja -san za sve gra|ane koji wegov na -crt mogu videti na sajtu Op{ ti-ne Prokupqe, rekao je predsed-nik Skup{tine op{tine Pro -kupqe Radoslav Mihajlovi}.

O aktivnostima koje su pret -hodile kreirawu buxeta za 2015.go dinu, govorio je pomo}nikpred sednika Op{tine MiodragLaki}evi}.

- U{tede koje smo ostvariliu pro{loj godini po~etni su ele-ment za kreirawe buxeta za 2015.godinu, kao i pove}awe lokalnihporeskih prihoda, ~ime smo do-bi li oko stotinu miliona za ula-gawa koja nismo mogli da ostva- rimo u prethodnoj godini. U tomsmislu predvideli smo priorite -te, kao {to su izgradwa vodovodau nasequ Gari} {to je vi{e dece -ni jski problem, koji }emo re {i -ti najkasnije do polovine ovego dine. [to se ti~e ulagawa u za -v r{etak zgrade Doma kulture,problem su nere{eni imovinsko-pravni odnosi, sudski proces je utoku, nadamo se da }e uskoro bitiokon~an kako bi objekat dobioupotrebnu dozvolu, {to je neop -ho d no za po~etak rada ove usta -no ve u novoj zgradi, rekao jeLaki}evi}.

On je tako|e najavio po~etakrada novog obdani{ta krajem ma -r ta, s obzirom da je objekat dobioupotrebnu dozvolu, a uskoro }ebiti nabavqen i deo inventarakoji nedostaje.

U toku ove godine predvi|enasu sredstva za otkup mosta koji jeOp{tini ponudilo Ministar s -tvo odbrane. Radi se o mostu kodGr~kog mlina, koji je ponu|en po

veoma povoqnim uslovima, dokbi izgradwa novog mnogo vi{eko{tala. Op{tina je poslala sa-glasnost Ministarstvu, tako da}e i ovaj dugoro~ni problem bitire{en tokom ove godine.

Laki}evi} je napomenuo daprava koja su u buxetu zacrtana,ne zna~i da }e biti iskori{}enaukoliko to nije opravdano, kao ida }e svaki dinar biti strogo ko -ntrolisan.

- Kontrolom tro{kova u pro -{loj godini uspeli smo da smaw-i mo izdatke, pre svega na zaradebu xetskih korisnika za skoro 50miliona. U 2015. godini idemo udrugi krug kontrole, gde }emopra kti~no svaki ra~un kontro -li sati. Buxetska kontrola }eu}i u sve ustanove, mesne zajed-nice, kod svih buxetskih koris-

nika, istakao je Laki}evi} i do -dao da u ovoj godini slede reor -ganizacija preduze}a, ustanova,nove odluke, sve u ciqu smawewatro{kova iz buxeta, kako nala`udr`avne institucije.

U nastavku sednice usvojenaje Odluka o anga`ovawu revizoraza obavqawe eksterne revizijezavr{nog ra~una buxeta za 2014.godinu, Odluka o utvr|ivawu do-prinosa za ure|ivawe gra|evin-skog zemqi{ta, Odluka o for mi- rawu Buxetskog fonda za razvojpoqoprivrede i Odluka o priz-navawu prava na jednokratnu no -v~anu pomo} za prvoro|eno dete.

Razmatrana su i usvojena re -{e wa o imenovawu upravnih inad zornih odbora ustanova uPro kupqu.

Q.M.

Odr`ana 22. sednica Skup{tine op{tine Prokupqe

Usvojen buxet za 2015. godinu

Topli~ki upravni okrug iMi nistarstvo za rad, zapo{qa v-awe, bora~ka i socijalna pitawa– Inspektorat za rad, odr`ali susastanak u Prokupqu sa pred-stavnicima lokalnih samoupravai privrednicima Toplice.

Prisutne je pozdravio na~e l -nik Topli~kog okruga dr Nebo j -{a Vukadinovi}, koji je istakaoda je ciq ovog sastanka pokreta -we aktivnosti u skladu sa refo -r mama koje se sprovode radibo qeg, doma}inskog pona{awa uekonomiji, kao i privla~ewenovih investicija i mogu}nostive}eg zapo{qavawa.

Predstavnici Ministarstvaza rad, zapo{qavawe, bora~ka isocijalna pitawa, direktor In-spektorata za rad Bojan Joci} ipomo}nik direktora Dejan Ko va -~evi} govorili su o sprovedenimaktivnostima u proteklom {es-to mese~nom periodu i o plano vi -ma i ciqevima rada Inspe kto-

rata u ovoj godini.- Ideja je da sa vama uspo sta -

vimo partnerski odnos, jer in-spekcija rada je jedan kontrolni

organ koji radi u skladu sa za-konom, ali nastojimo da pre sve -ga delujemo preventivno, rekao jeBojan Joci}.

Govore}i o proteklom peri-

odu, Joci} je istakao da je u in-spekciji rada koncipiran novina~in rada, tzv. rotiraju}a kon-trola, {to je dalo odli~ne rezu -

ltate. Za {estomese~ni periodobavqeno je 28.000 nadzora, 6.000nalagawa za otklawawe nepra vi -lnosti u radu, kao i 254 zabranerada. Oko 40.000 qudi je tokom

pro{le godine iz sive ekonomijepreba~eno u legalno zaposlewe.Zbog nepo{tovawa propisa, ne -odgovornog odnosa poslodavaca,tokom ovog perioda je 20 qudiizgubilo ̀ ivot na radnom mestu.

- Pro{le godine trudili smose da budemo preventivni, da nekoristimo ba{ sve zakonske mo -gu}nosti. Ove godine }emo apso-lutno koristiti sve odredbeza kona u onom represivnom delu,{to zna~i da }e se nepo{tovawezakonskih odredbi ka`wavati od800.000 do dva miliona dinara poprekr{aju, upozorio je Joci} idodao da je neophodan zajedni~kirad svih nadle`nih slu`bi, kakobi se ostvarili postavqeni ci -qevi, a to su suzbijawe sive eko -nomije, suzbijawe rada na crno iodgovornost prema radniku, kakobi se izbegao svaki vid opasno -sti od povreda na radnom mestu imaksimalno sa~uvali qudski`ivoti.

Q.M.

Predstavnici Inspektorata za rad o aktivnostima u ovoj godini

Suzbijawe sive ekonomije i rada na crno

TOPLI^KE NOVINEFEBRUAR 2015.

Ministar za rad, zapo{qa v-awe, bora~ka i socijalna pitawaRepublike Srbije AleksandarVulin predvodio je dr`avnu del-

egaciju na polagawu venaca i oda -vawu po~asti poginulim bo r ci -ma u Topli~kom ustanku.

Na sve~anosti posve}enoj 98.godi{wici od izbijawa Topli ~ -kog ustanka prisustvovali su ipredstavnici Vojske Srbije, pre -d stavnici javnog, privrednog idru{tvenog `ivota Topli~kogup ravnog okruga i Op{tine Pro -kupqe, predstavnici Udru`ewaza negovawe tradicija oslobod-ila~kih ratova, kao i mnogobro-jni gra|ani.

U ime dr`avne delegacije ve -nce na Spomenik Topli~animapalim u ratovima od 1912-1918. i`rtvama Narodnog ustanka 1917.godine polo`ili su AleksandarVulin, pripadnici Vojske Srbi -je, delegacija Topli~kog uprav -nog okruga i Op{tine Prokupqei Udru`ewe potomaka ratnikaod 1912-1920. godine. Govore}i o

Topli~kog ustanku ministar Vu -lin je rekao da je 98 godina pro -{lo od ne~uvenog herojstva,ne ~uvene borbe koja je zadivila

Evropu.- Svaki Srbin ve} u kolevci

zna da ceni svoju slobodu. Gvoz-deni puk je najodlikovanija i na-jslavnija jedinica vojske u is to- riji Balkana. Naknadna pametka`e i pita se da li se isplati -lo, vredelo i da li je bilo pre -skupo dizati ustanak. [ta je tadatrebalo uraditi. A na koju stra -nu sveta je tada trebalo da sta -nemo. Da li Srbi mogu i{ta daizaberu {to nije sloboda, rekaoje on i dodao da je jedna sloboda ida se o Topli~kom ustanku 98 go-dina }utalo.

Prema wegovim re~ima, 98 go-dina dr`ava nije bila u stawu dastane ispred Spomenika Topli -~a nima palim u ratovima 1912-1918. i `rtvama Narodnog us ta- nka 1917. godine.

- Dr`ava 98 godina nije bila ustawu da ka`e koliko se ponosi

Kostom Vojinovi}em i KostomPe }ancem, bra}om Vlahovi} iRa dovi}, koliko se ponosi sva -kim znanim i neznanim junakom.Da progovorimo, da se uspravimoi da stanemo u juna~koj Toplicitrebalo nam je 98 godina. Nekadazbog slovenskog bratstva, nekadazbog ideolo{kih bliskosti }u ta -li smo 98 godina i pravili se dane znamo ko su `rtve, a ko xelati,rekao je ministar i naglasio danema bratskog okupatora i danema te veze koja mo`e da u~iniistim okupatora i borca za slo-bodu.

Ministar je napomenuo datopli~ki ustanici nisu ustajalizbog dobre voqe i sre}e, ve} da suustajali da im unuci i sinovi neginu u bugarskim rovovima.

U nastavku svog govora Vulinje rekao da je za Srbiju Prvisvetski rat bio o~ajni~ka borbaza opstanak, da postoji i da nas-

ta vi da traje u granicama svojihpredaka.

- Zverstva bugarskog okupa-tora su bila takva da se ne daju

zaboraviti ni oprostiti. Zver-stva se ne smeju zaboraviti i zato{to je za mawe od mesec dana ubi-jeno skoro 18.000 `ena, staraca idece, rekao je on i dodao da sedr`ava Srbija ne stidi svojepro{losti i da hrabro gleda usvoju budu}nost.

Na kraju svog govora mini -star Vulin je rekao da je Srbijave~no zahvalna topli~kim us-tanicima.

D.B.

Obele`ena godi{wica po~etka Topli~kog ustanka

Sloboda je jedna

U Op{tini Prokupqe odr -`an je sastanak predstavnika Vo-jske Srbije i predsednika bo ra -~kih udru`ewa i organizacija.

Prisutne je pozdravio pred -sednik Op{tine Prokupqe Mi -roqub Paunovi} i ~lanica Op {- tinskog ve}a Milica Eri}, po -`e lev{i im uspeh u radu. Tomprilikom predsednik Paunovi}je izrazio zadovoqstvo zbog do -sada{we uspe{ne saradwe i na-glasio da }e lokalna samoupravai ubudu}e podr`avati sve wihoveaktivnosti.

- Ovaj sastanak je iniciralalokalna samouprava u saradwi saVojskom, sa `eqom da se obele -

`a vawe istorijskih datuma ubu -du}e organizuje na vi{em nivou,onako kako prili~i tim doga |a -jima i `rtvama ratova i da tobude u duhu tradicije i kulture

na{eg naroda, rekao je predsed-nik Op{tine Prokupqe.

Predstavnici Vojske Srbijepotpukovnik @eqko Petrovi} imajor Dejan Luki} su izneli plan

u~e{}a jedinica 3. brigade KoVu obele`avawu godi{wica isto -rijskih doga|aja oslobodila~kihratova Srbije na lokalnom nivouu 2015. godini. Od prisutnihpred stavnika bora~kih udru`e -wa zatra`eno je da se izjasne dali smatraju da nedostaje jo{ nekizna~ajni istorijski datum kojibi u{ao u plan u~e{}a Vojske uwegovom obele`avawu u narednojgodini. Tako|e je dogovoreno daje neophodno formirawe komi -sije koja bi brinula o istori-jskim spomenicima, o odr`avawumesta gde se oni nalaze, kao i opodizawu novih spomen obe le -`ja.

Q.M.

Sastanak predstavnika Vojske i bora~kih udru`ewa

Obele`avawe istorijskih datuma

Radnici JKP „^isto}a“ za -vr{ili su orezivawe drve}a i~i {}ewe {ibqa u ulici premagradskom grobqu i na delu putaprema Maloj Plani, a narednihdana te poslove nastavi}e i uuli ci Vasilija \urovi}a @ar -kog, od Duvanske stanice do`elezni~ke rampe. Drve}e, ~ijaje visina ispod 4,5 m, one mo -gu}ava nesmetano odvijawe sao-bra}aja, ~esto se de{ava da graneo{te}uju cerade kamiona, pa jeneophodno redovno orezivawe,

pogotovo na pomenutim pute-vima.

Prema re~ima direktoraJKP „^isto}a“, februar je meseckada se vr{e pripreme za pro le -}nu sadwu. U stakleniku RJ „Ze-lenilo“ pripremqeno je oko 50hiqada rasada cve}a, od kojih }evi{e od polovine biti zasa|enou gradskim parkovima, dok je os-tatak namewen prodaji.

- U okviru delatnosti na{egpreduze}a, a sigurno i jedan odgoru}ih gradskih problema je

briga i zbriwavawe pasa lutal-ica. Za re{avawe tog problemalokalna samouprava je u buxetuza ovu godinu izdvojila sredstva,koja }e biti usmerena za privre-meno zbriwavawe napu{tenih`i vo tiwa, rekao je direktor„^i sto}e“ Zoran Radovanovi}.

- Ovaj problem bi se najboqere{io kada bi se svi za to za-uzeli. Pored „^isto}e“, kojoj suti poslovi povereni, lokalnesamouprave, koja obezbe|uje sred-stva, potrebna je pomo} i raznihudru`ewa, organizacija, qubi te -qa `ivotiwa, kao i gra|ana, is-takao je Radovanovi}.

Prema wegovim re~ima, stru -~ni tim ovog preduze}a ima uplanu projekat koji bi okupiosve zainteresovane za zbriwa va -

we `ivotiwa, koji predvi|a iz-gradwu prihvatili{ta na peri -feriji grada, pored reke ili nanekom brdu, gde bi se izgradilo{etali{te i park.

- Bilo bi to idealno mesto za{etwu ku}nih qubimaca, gde biwihovi vlasnici, qubiteqi `i -votiwa, donosili hranu i poma-gali rad prihvatili{ta. Nadamose da }e ova ideja, uz podr{ku hu-manih qudi ubrzo biti realizo-vana, rekao je Radovanovi}.

Ina~e, javna komunalna pre-duze}a u Prokupqu o~ekuju pro-cenu Agencije, kako bi se sje di- nila i udru`ila kapital radiboqeg, efikasnijeg poslovawa iogromne u{tede koja bi na tajna~in bila ostvarena.

Q.M.

TOPLI^KE NOVINE FEBRUAR 2015.

Predsednik Op{tine Prokupqe Miroqub Paunovi} obi{ao jeradove na koritu reke Toplice. Radovi se obavqaju uzvodno od`elezni~kog mosta u du`ini od 1.500 metara. Sredstva u iznosu od4.716.981 dinar obezbedila je Vlada Republike Srbije.

- Na osnovu Uredbe Vlade Srbije o utvr|ivawu dr`avnog pro-grama obnove o{te}enih objekata za ure|ewe vodotoka, vodnih ob-jekata za za{titu od poplava, erozije i bujica i vodnih objekata zaodvodwavawe, pristupilo se sanaciji i ~i{}ewu reke Toplice, iz-javio je predsednik Paunovi} i dodao da su pro{logodi{we majskepoplave nanele {tetu privrednim i industrijskim objektima, poqo-privredi i imovini gra|ana u iznosu od 64 miliona dinara. Premawegovim re~ima, dve tre}ine gradskog grobqa nalazilo se tada podvodom.

- U ciqu za{tite od poplava, kao i za{tite qudskih `ivota i ma-terijalnih dobara, nastojima da {to boqe uredimo korito rekeToplice, objasnio je Paunovi} i dodao da je izvo|a~ radovaVodoprivredni centar „Morava“ iz Ni{a. Zavr{etak radova naToplici planiran je do kraja juna ove godine.

D.B.

Veliko interesovawe Prokup~ana vladalo je za tribinu na kojojsu Ugqe{a Mrdi} iz Ministarstva pravde i Nikola Jelenkovi} iSrbislav Filipovi}, stru~waci iz oblasti prava i ekonomije gov-orili na temu „Borba protiv korupcije“.

U svojim govorima oni su istakli da je od 2000. do 2012. godinekorupcija zahvatila skoro sve sfere na{eg dru{tva i da je borbaprotiv ovog zla krenula pre skoro dve i po godine.

- Korupcija je tokom vladavine biv{e vlasti nagrizala sve porena{eg dru{tva. Ona je bila prisutna u procesu privatizacije, upravosu|u, zdravstvu, {kolstvu i drugim oblastima. Nasle|e koje jeostavila biv{a vlast nije lako iskoreniti. Dolaskom nove garni-ture na vlast, jedan od prioritetnih zadataka bio je i bi}e borbaprotiv korupcije i kriminala, rekli su oni i dodali da se na ~elute borbe nalazi premijer Srbije Alekdandar Vu~i}.

Prema wihovim re~ima korupcija se mo`e iskoreniti jednomodlu~nom, efikasnom, beskompromisnom i doslednom borbom svihdr`avnih organa.

- Za borbu protiv korupcije nije dovoqno da se samo donesuodre|eni zakoni i propisi, ve} je neophodna dosledna, celovita isistematska borba protiv ovog zla, rekli su oni.

Narodni poslanik u Skup{tini Srbije dr Darko Laketi} ina~elnik Topli~kog upravnog okruga dr Neboj{a Vukadinovi} sunaglasili da zlo zvano korupcija i kriminal tokom vladavinebiv{e vlasti nisu zaobi{li ni Toplicu.

- U skoro svim javnim preduze}ima i ustanovama, dr`avnim idrugim instuticijama, organima i organizacijama bilo je slu~ajevanezakonitog rada. Nasle|e koje su ostavile prethodne garniturevlasti i danas optere}uje normalno funkcionisawe lokalnihsamouprava, podvukli su oni i naglasili da je dr`ava, na ~elu sa pre-mijerom Aleksandrom Vu~i}em, odlu~na da upotrebi sve mehanizmeu borbi protiv korupcije i kriminala. D.B.

Odr`ana tribina Borba protiv korupcije

Veliko interesovawe za predavawePredsednik obi{ao radove na koritu reke Toplice

Za{tita od poplava prioritet

Ure|ewe grada i pripreme za prole}nu sadwu

Pred prole}nu sezonu

TOPLI^KE NOVINEFEBRUAR 2015.

Povodom 1. marta, Svetskogdana civilne za{tite, odr`anaje sve~ana sednica Sektora zavan redne situacije Prokupqa.Na sednici su, pored zaposlenihiz Sektora za vanredne situa -cije, prisustvovali predsednikOp{tine Prokupqe MiroqubPaunovi} sa saradnicima, pred-stavnici Vojske Srbije, MUP-a,Crvenog krsta i drugih javnihinstitucija i ustanova.

Govore}i o zna~aju Civilneza{tite predsednik Paunovi} jerekao da civilna za{tita ponovodobija na svom zna~aju i da je uproteklom periodu bila nepo -trebno zapostavqena.

- Prvi mart se u svetu obe le -`ava kao Dan civilne za{tite saciqem da se uka`e na vitalanzna ~aj i ulogu civilne za{tite uslu~ajima nesre}a i katastrofa.Civilna za{tita, preko Sektoraza vanredne situacije, u Srbijiponovo dobija na zna~aju i inten-zivno se radi na wenom ja~awu iugledu, kako bi se uspostaviopra vovremeni i efikasni odgo -

vor dru{tva na izazove i rizikekojima smo kao dr`ava izlo`eni,rekao je Paunovi} i dodao dacivilna za{tita mora imative}i zna~aj u sistemu za{tite ispasavawa gra|ana i materijal-

nih dobara.Prema wegovim re~ima na{e

dru{tvo mora vi{e ulagati sred-stava kako bi se formirale do -bro opremqene i obu~ene spe -ci ja lizovane jedinice civilneza{tite.

Na~elnik Odeqewa za van re -dne situacije u Prokupqu Sr|anMitrovi} govorio je o radu ovogsektora u pro{loj i planovimaza ovu godinu.

- Pro{la godina obilovala je

mnogim poplavama {irom Srbi -je. Pripadnici Sektora za van re -dne situacije u saradwi sa dru -gim subjektima aktivno su u~e -stvovali u spa{avawu qudskih`ivota i materijalnih dobara,rekao je Mitrovi} i dodao da su

oni pro{le godine radili naformirawu, opremawu i obucimnogih specijalizovanih jedini -ca civilne za{tite.

- Popuna, izrada planova zadelovawe u vanrednim situaci-jama i opremawe specijalizova -nih jedinica civilne za{titejedan je od zadataka u ovoj godini,rekao je on.

Za izuzetan doprinos za{ ti -ti, spasavawu i razvoju civilneza{tite zahvalnice su dodeqenepredsedniku Op{tine Kur{um-lija Radoqubu Vidi}u, dr Alek-sandru Cvetanovi}u, 310. in ̀ i- werijskom bataqonu Vojske Sr-bije sa sedi{tem u Prokupqu,Op{tinskoj organizaciji Cr-venog krsta Prokupqe, Polici-jskoj upravi Prokupqa i do pi- sni{tvu RTS-a u Prokupqu.

^estitaju}i dobitnicimapredsednik Paunovi} rekao je dabi voleo da civilna za{tita imamawe posla, ali da weni pripad-nici budu dobro obu~eni i spre -mni da pravovremeno deluju uvanrednim situacijama.

D.B.

U~enici {kole u Babotincu, koja je izdvojeno odeqewe O[„Nikodije Stojanovi} Tatko“, drugo polugodi{te {kolske godinezapo~eli su u mnogo boqim i lep{im uslovima, zahvaquju}i dona-torima koji su imali razumevawa i izdvojili sredstva za renoviraweove {kole.

Tokom zimskog raspusta postavqeni su novi PVC prozori, staraulazna vrata zamewena su dvokrilnim aluminijumskim sa svet-larnikom, postavqen je laminat, okre~ena u~ionica, {to je potpunooplemenilo prostor za rad i u~ewe. Tako|e su nabavqene i noveklupe, stolice i katedra.

- Tra`io sam uspe{ne i mo}ne firme, organizacije i pojedincekoji bi nam pomogli da na{u {kolu renoviramo. Krajem decembrajavili su nam se predstavnici kompanije LEONI, koja je doniralanajve}i deo sredstava, a zna~ajna sredstva dobili smo i od pro ku -pa~kih preduze}a „Toplicagradwa“ i „Jard“, istakao je profesorrazredne nastave Predrag Aritonovi}.

Za renovirawe ove {kole, u kojoj 20 u~enika poha|a nastavu,ulo`eno je oko 200 hiqada dinara, ~ime je ona dobila potpuno noviizgled.

Q.M.

Obele`en Dan civilne za{tite

Najboqima dodeqena priznawa

Stru~na slu`ba mesnih zajednica Op{tine Prokupqe organi-zovala je ure|ewe javnih stepeni{ta i platoa. Direktor Slu`beIvan Krstovi} rekao je da su sredstva u iznosu od 200 hiqada dinaraza ove radove obezbe|ena iz buxeta Op{tine.

- Prvi radovi na betonirawu platoa obavi}e se u Dun|erskojulici, a stepeni{ta u ulici Cara Du{ana. U ulici Veqka Mi-lankovi}a uradi}e se betonirawe platoa i stepeni{ta, izjavio jeKrstovi} i dodao da }e se sli~ni radovi u narednom perioduizvr{iti ispred {kola, obdani{ta i drugih objekata.

Direktor Stru~ne slu`be mesnih zajednica poziva gra|ane daprijave o{te}ewa na platoima ispred svojih zgrada i javnim ste-peni{tima kako bi se obavili radovi na tim povr{inama.

D.B.

Aktivnosti Stru~ne slu`be mesnih zajednica

UUrree||uujjuu jjaavvnnaa sstteeppeennii{{ttaa ii ppllaattooeeUz pomo} donatora

Renovirana {kola u Babotincu

Komeserijat za izbeglice imigraciju Republike Srbije po -ziva sve izbegli~ke porodice izBosne i Hercegovine i Hrvatskeda se prijave povereni{tvima zaiz beglice u op{tinama radi sta -m benog zbriwavawa. Prijavqi-vawe za stambeno zbriwavaweizbeglica traje do 18. marta ovegodine.

Na osnovu informacije Ko -me sarijata za izbeglice i migra -

ciju u Srbiji se od septembra2013. godine sprovodi projekat„Regionalnog stambenog zbriwa -vawa izbeglica iz biv{ih jugo -slo venskih republika“. Pla ni-rano je da se tokom pet godina,ko liko traje ovaj projekt, u Sr-biji stambeno zbrine 16.780izbegli~kih porodica.

Projekat stambenog zbri-wavawa izbegli~kih porodica,koji se finansira sredstvima

Evropske unije, vredan je 330miliona dinara.

Izbeglice iz Bosne i Herce-govine i Hrvatske, koje `ele dare{e svoje stambeno pitawe, za

bli`e informacije mogu da sejave Povereni{tvu za izbegliceOp{tine Prokupqe u ulici Top -li~kih junaka 4.

D. B.

TOPLI^KE NOVINE FEBRUAR 2015.

U organizaciji Nacionalneslu`be za zapo{qavawe Filija -la Prokupqe, a u saradwi sa Nar-odnim univerzitetom Ni{ iDo mom zdravqa Prokupqe, spro -vedena je obuka za 15 geronto do -ma}ica, koje su dobile potvrdu zapru`awe pomo}i u ku}i. Pola -znicama koje su uspe{no pro{leobuku sertifikate je uru~io or-ganizator obrazovawa odraslih uNSZ @arko Stojanovi}.

U sve~anoj sali Doma zdravqau Prokupqu uru~ewu su pris-ustvovali direktorka Doma zd -ravqa dr Mirjana Miladinovi},predstavnik Narodnog univer zi -teta Ni{, koji je i izvo|a~ obu -ke, kao i predava~i Vesna Ivi} iDragica Pani}.

Osposobqavawem za gero nto -doma}ice kandidat sti~e znawa ive{tine u komunikaciji sa sta -rim licima, pru`awu pomo}i

pri odr`avawu li~ne higijene,pomo}i pri ishrani, nabavcinamirnica, uzimawu lekova, odr -`avawu dobrog i stabilnog sta -wa osobe o kojoj brinu.

Tokom obuke koja je trajala160 nastavnih ~asova, polaznicesu ostvarile pravo na pla}aweprevoza prilikom dolaska i od-laska na obuku, kao i osiguraweza slu~aj povrede na radu iliprofesionalnog oboqewa.

Ovakva obuka prvenstveno je

usmerena na prihvatawe pozi-tivnog stava na relaciji gero -nto doma}ica – korisnik usluga,jer taj kontakt nije uvek lako nijednostavno ostvariti. Lagani,nenametqiv pristup }e vreme -nom stvoriti ose}awe zadovo-qstva, zavisnosti i zahvalnostikod korisnika ovih usluga. Pri-likom dobijawa sertifikata po-laznice su prisutnima i pra -kti~no pokazale ve`bu koju susavladale tokom obuke.

Q.M.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe Filijala u Prokupqu(NSZ), u saradwi sa Centrom za edukaciju iz Novog Sada, organizo-vala je obuku za zavariva~e. Prema re~ima organizatora obrazovawaodraslih u Filijali NSZ u Prokupqu @arka Stojanovi}a, poziv zaobuku bio je raspisan za sve op{tine Topli~kog upravnog okruga.

- Za obuku za zavariva~e javilo se sedam kandidata iz Prokupqa,@itora|e i Kur{umlije. Zainteresovanih za obuku za ovo zanimawenije bilo iz Blaca, izjavio je Stojanovi} i dodao da je obuka trajalaod 12. decembra pro{le do 25. februara ove godine. Obuka zazavariva~e obavqala se u prokupa~koj firmi „Atest 09“.

D.B.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe Filijala Prokupqe

ZZaavvrr{{eennaa oobbuukkaa zzaa zzaavvaarriivvaa~~ee

Dodeqeni sertifikati gerontodoma}icama

Pru`awe pomo}i starimastarima

Tokom pro{le godine preduze}a u Topli~kom upravnom okruguna inostrano tr`i{te plasirali su robu u ukupnoj vrednosti od165.508.177 dolara, navodi se u informaciji Regionalne privrednekomore Ni{a (RPK). Ukupna vrednost robe, koju su topli~ke firmeuvezle iz inostransta u 2014. godini, iznosi 88.724.281 dolara. Ost-vareni suficit privrede sve ~etiri op{tine Topli~kog upravnogokruga iznosi 76.724.281 dolar.

Sve ~etiri op{tine Topli~kog upravnog okruga, a re~ je oProkupqu, Blacu, Kur{umliji i @itora|i, imaju suficit u poslo-vawu sa inostranstvom, navodi se u Informaciji RPK i isti~e da senajvi{e robe izvozilo u Nema~ku, Francusku, Italiju, [paniju iRusku Federaciju. Najvi{e robe privrednici su uvozili izNema~ke, Ruske Federacije, Turske i Italije.

Od 474 firme sa podru~ja Ni{avskog, Pirotskog i Topli~kogupravnog okruga, koji su izvozili svoju robu na inostrano tr`i{te,prokupa~ka firma „LEONI“ nalazi se na drugom mestu.

D.B.

Dvadesetak biv{ih radnika nekada{weg Preduze}a zaproizvodwu mineralne vode i sokova „Milan Toplica“ u Tularuposetili su predsednika Op{tine Prokupqe Miroquba Paunovi}a.Tokom razgovora sa predsednikom oni su istakli da je nakon priva-tizacije preduze}a, koja je obavqena pre desetak godina, svih 170 rad-nika ostalo bez posla i da danas mnogi nisu u stawu da obezbedeegzistenciju svojim porodicama.

Od predsednika Paunovi}a radnici tra`e da se protiv odgov-ornih lica koji su u~estvovali u procesu privatizacije pokreneodgovornost za otu|ivawe imovine preduze}a, koja se prvenstvenoodnosi na vozni park, ma{ine i ambala`u.

- Mineralna voda preduze}a „Milan Toplica“ je bila jedna od trinajkvalitetnije u Kraqevini Jugoslaviji. Kvalitet vode potvr|en jei na me|unarodnim sajmovima u Londonu i Parizu tridesetih godinapro{log veka, kada je firma dobijala presti`ne nagrade, rekao jepredsednik Op{tine Paunovi} i dodao da je rukovodstvo Op{tineve} razgovaralo sa menaxmentom „Milana Toplice“, ali da do sadanisu dobili nikakav odgovor od wih vezan za obnovu proizvodwe.

Po wegovim re~ima, rukovodstvo lokalne samouprave nastoji daprona|e novog strate{kog partnera, kako bi se iskoristiliprirodni potencijali izvori{ta mineralne vode.

D.B.

Biv{i radnici Milana Toplice kod predsednika

Tra`i se novi partner

Povereni{tvo za izbeglice

Prijavqivawe traje do 18. marta

Privreda Toplice u 2014. godini

Zabele`en suficit u poslovawu sa inostranstvom

TOPLI^KE NOVINEFEBRUAR 2015.

Za lovce Lova~kog udru`ewa „Toplica“ iz Prokupqa zavr{enaje sezona lova na krupnu divqa~. Tokom ~etvoromese~nog lova onisu na Pasja~i i Vidojevici ustrelili tri vepra i devet sviwa.

- Tokom lova na krupnu divqa~, koji je trajao od 1. oktobra pro -{le do 31. januara ove godine, evidentirana su i tri slu~aja kriv-olova, izjavio je up ra-vnik Udru`ewa VladanLazi} i dodao da je to -kom februara dolinomreke Toplice bila ot vo -rena sezona lova na {o -tke i divqe patke.

Lazi} je rekao da to -kom ove godine kre}e iizgradwa uzgajali{ta zadivqa~.

- Uprava za {umeMi nistarstva poqo-privrede i za{tite `iv-otne sredine za iz -gradwu uzgajali{ta izd-voji}e 2,8, a Lova~koudru`ewe „Toplica“ 1,4miliona dinara, izjavioje on i dodao da projekat treba da se realizuje do kraja leta ove go-dine.

D. B.

Tokom pro{le godine savetodavci Poqoprivredno stru~neslu`be Prokupqa (PSS) ukupno su obi{li 1.220 poqoprivrednihgazdinstava u sve ~etiri op{tine Topli~kog upravnog okruga. Osimobilaska terena, savetodavcima se za pru`awe razli~itih saveta izoblasti poqoprivrede obratilo skoro 800 poqoprivrednika.

Nastoje}i da poqoprivrednike upoznaju sa novinama iz oblastiratarstva, sto~arstva, vo}arstva, za{tite biqa i mnogih zakonskihpropisa iz oblasti poqoprivrede, organizovali su 128 radionica,69 tribina i 75 predavawa.

Zainteresovanim poqoprivrednicima iz Prokupqa, Kur{um-lije, Blaca i @itora|e savetodavci su pru`ili stru~nu pomo} uizradi 13 biznis planova i organizovali 43 posete raznim poqo-privrednim udru`ewima.

Radi poboq{awa kvaliteta poqoprivrednog zemqi{ta, u 2014.godini za analizu su uzeti uzorci zemqe sa 3.000 parcela.

- Svakodnevni obilazak terena, davawe stru~nih saveta iz svihoblasti poqoprivredne proizvodwe, upoznavawe sa propisima kojeje donosilo Ministarstvo poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine,organizovawe stru~nih skupova, pored ostalog, imali su za ciq pri-menu novih tehnologija u proizvodwi, a samim tim i ve}u produk-tivnost u radu i kvalitet proizvoda, re~eno nam je u PSS.

D.B.

Rezidbom prvih ~okota u vinogradima obele`en je Sveti Tri-fun, slava vinogradara. ^lanovi Udru`ewa vinogradara „Toplica“iz Prokupqa rezidbu su obavili u vinogradima u Sokolici, Re-qincu, Novoj Bo`urni i drugim selima. Doma}in ovogodi{we slaveUdru`ewa vinogradara bio je Dejan Bulatovi} koji je rekao da jedobro {to se vinogradarstvom u posledwe vreme bavi sve ve}i brojmladih Prokup~ana.

Sveti Trifun obele`en je i u „Topli~kim vinogradima“ u seluGojinovac kod Prokupqa, koji se prostiru na povr{ini od skoro 35hektara. Rezidbi prvih ~okota, osim vinogradara, prisustvovao je ijerej Crkve Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila u Konxequ Ne-mawa Simi}.

- Primer porodice Kova~evi} iz Gojinovca trebalo bi da pod-stakne i druge da pomognu razvoj svog rodnog kraja. Velelepni vino-gradi koji su podignuti u proteklih nekoliko godina zaustavili sumigraciju mladih iz Gojinovca, Prekadina, Dowe Kowu{e i drugihokolnih sela, rekao je Simi} i po`eleo vinogradarima dobar iberi}etan rod. D.B.

I ove, kao i prethodnih godina, po~etkom februara krenula jeregistracija poqoprivrednih gazdinstava, koja }e trajati do 31.marta. Poqoprivrednici, koji su tokom pro{le godine bili reg-istrovani, potrebnu dokumentaciju za obnovu registracije poqo-privrednog gazdinstva dobi}e na ku}nu adresu.

Savetodavac u Poqoprivredno stru~noj i savetodavnoj slu`biProkupqa (PSS) Sne`ana Jovi} rekla je da poqoprivrednici kojine dobiju ovu dokumentaciju ili `ele prvi put da registruju svojadoma}instva, potrebna dokumenta mogu da dobiju na {alterima fil-ijale Uprave za trezor u Prokupqu (biv{a zgrada SDK).

Pomo} prilikom popuwavawa dokumentacije poqoprivred-nicima pru`aju zaposleni iz Stru~ne slu`be mesnih zajednica, uzgradi Op{tine Prokupqe i prostorijama Poqoprivredno stru~neslu`be.

D.B.

Poqoprivredno stru~na slu`ba u pro{loj godini

Savetodavci svakodnevno na terenuVinogradari obele`ili svoj praznik

Rezidbom obele`ili slavu

Krenula registracija poqoprivrednih gazdinstava

Registracija do kraja marta

Lova~ko udru`ewe Toplica Prokupqe

ZZaavvrr{{eennaa sseezzoonnaa lloovvaa nnaa kkrruuppnnuu ddiivvqqaa~~

Pokret gorana, Javno komunalno preduze}e „^isto}a“ i Stru~naslu`ba mesnih zajednica Op{tine Prokupqe vr{i}e besplatnupodelu sadnica za po{umqavawe privatnih poseda.

Predsednik Pokreta gorana Prokupqa Miro Ili} rekao je da }ezainteresovanim licima besplatno deliti topole, bagrem i~etinare.

- Koliko }e pojedinac mo}i da dobije sadnica zavisi}e od povr -{i ne koju ̀ eli da po{umqava. Neophodno je da zamqi{te bude pete,{este i sedme kategorije, rekao je on i naglasio da podela sadnicatreba da se izvr{i u prvoj polovini marta. Prema wegovim re~ima,deo sadnica topole deli}e se iz rasadnika JKP „^isto}a“.

D.B.

Aktivnosti Pokreta gorana

Besplatne sadnice za po{umqavawe

TOPLI^KE NOVINE FEBRUAR 2015.

Na 37. Sajmu turizma, koji jeod 19. do 22. februara odr`an uBeogradu, svoje turisti~ke po-tencijale prezentovalo je blizu1.100 izlaga~a iz zemqe i 50 ze-maqa sveta. Na ovoj najve}oj tur-i sti~koj manifestaciji u Sr -bi ji, koja je odr`ana pod slo ga -nom „Iskoristi trenutak“, pred-stavqeni su i turisti~ki po te-ncijali Prokupqa, Blaca i Kur -{umlije.

Tokom ~etvorodnevnog tra-jawa Sajma {tandove topli~kihop{tina obi{li su na~elnikTopli~kog upravnog okruga drNeboj{a Vukadinovi} i predsed-nik Op{tine Prokupqe Miro-qub Paunovi}.

Na ovogodi{woj smotri tur-isti~kih potencijala Prokupqese predstavilo u dobrom svetlu.Mnogobrojni posetioci iz zemqei inostranstva mogli su se uver-iti kojim turisti~kim i drugim

potencijalima raspola`e na{aop{tina.

- Lokaliteti Plo~nik, mana-stir u Ajdanovcu, odmarali{tena Belom Kamenu, etno-selo naGrepcu kod sela Klisurica, ne-taknuta priroda, jezera, gostoqu -bivost Prokup~ana i druge ku l -turno-istorijske znamenitostije ono {to turisti mogu da vide uprokupa~koj op{tini, rekao jepredsednik Paunovi} i naglasioda je bio prijatno iznena|en in-te resovawem posetilaca na {ta -ndu Op{tine Prokupqe.

Predsednik Op{tine je iz ra -zio veliko zadovoqstvo {to je na[estom me|unarodnom sajmu vi -na svoje proizvode mnogobrojnimposetiocima predstavila vinar-ija „Topli~ki vinogradi“ iz selaGojinovac kod Prokupqa.

Paunovi} je istakao da je po -nu da kvalitetnih belih i crnihvina vinarije „Topli~ki vino-

gradi“ nai{la na veliko inte re -sovawe doma}ih i stranih pose -tilaca.

Prema wegovim re~ima na re -dne godine treba obogatiti ipro {iriti sadr`aj ponuda, na -pra viti jo{ kvalitetniju pre ze -ntaciju svih potencijala kojimo gu da se pru`e doma}im i inos-tranim turistima.

Na~elnik Topli~kog upra v -nog okruga dr Neboj{a Vukadino -vi} izrazio je veliko zado vo-qstvo sadr`ajem koji su na Sajmuponudile topli~ke op{tine.

- Prirodne lepote, \avoqavaro{, o~uvana `ivotna sredina,razvoj seoskog turizma i etnospe cijaliteti, zdravstveni i lo -vni turizam, Prolom i Lukovskabawa, mnogobrojne turisti~kemanifestacije, bogato kulturno-istorijsko nasle|e treba na pra -

vi na~in iskoristiti za razvojraznih oblika turizma, izjavio jena~elnik Vukadinovi} i dodao dati potencijali jo{ nisu u dovo-qnoj meri u potpunosti isko ri -{}eni.

Prema wegovim re~ima tur-isti~ki potencijali Toplicemogu se jo{ boqe prezentovati iiskoristiti kroz udru`ivawe uklastere, kao {to to ve} postojiu zapadnoj i centralnoj Srbiji iVojvodini.

Na~elnik Okruga je posebnopohvalio nastup „Topli~kih vi -nograda“ na Sajmu vina velikomponudom kvalitetnih vina.

Direktor Turisti~ke organi-zacije Prokupqa Goran [qivi}rekao je da su zadovoqni nas-tupom na Sajmu i posetom koju seimali na zajedni~kom {tandu saOp{tinom Blace.

D.B.

Udru`ewa p~elara „P~e li -ca“ i „Jastrebac“ iz Prokupqaorganizovali su predavawe nakome je stru~wak iz oblasti p~e -la rstva Veroqub Umeqi} izKragujevca govorio na temu „Iz-imqavawe“ i „Prole}ni razvoj ipriprema p~ela za glavnu pa{usa DB ko{nicama“. Osim p~e -lara iz Prokupqa predavawu suprisustvovali i p~elari izBlaca, @itora|e, Kur{umlije iMero{ine.

- Pro{la godina nije bila na-jboqa za p~elare i zbog toga jenaophodno preduzeti dodatne me -re kako bi se poboq{alo stawe uko{nicama i p~eliwacima. Vre -me kada je p~elarstvo za mnogebio hobi je pro{lo. Stru~nim,si stematskim i strpqivim ra -dom u p~eliwacima mogu se ost-va riti dobri prinosi meda,iz javio je Umeqi}, koji se 45 go-dina bavi p~elarstvom, a napisaoje nekoliko kwiga o toj temi.

Umeqi} je posebno bio im-pre sioniran velikim odzivomp~e lara koji su do{li na preda -vawe, a posebno interesovawem

mladih da se bave ovom granompoqoprivrede.

Predsednici udru`ewa „P~e -lica“ i „Jastrebac“ Vuki} Joksi-movi} i Dragan \or|evi} iz ra -

zili su zadovoqstvo zbog ve-likog interesovawa Prokup~anaza ovo predavawe.

- U posledwe vreme p~e lar -

stvom se po~eo baviti sve ve}ibroj na{ih sugra|ana. Zbog togaje obaveza na{ih udru`ewa daorganizujemo {to vi{e ovakvihpredavawa, na kojima bi emine -

ntni stru~waci iz oblasti p~e -larstva mogli da prenose svojastru~na znawa, rekli su oni i do-dali da je stalna edukacija p~e -lara neophodna kako bi se dobiodobar i kvalitetan med i drugip~eliwi proizvodi.

Savetodavac u Poqopriv re -dno stru~noj i savetodavnoj slu -`bi Prokupqa Du{ka Petrovi}rekla je da u narednom periodutreba raditi na formirawu aso-cijacije p~elarskih dru{tava nanivou Topli~kog upravnog ok -ruga.

- Tokom ove godine nasto ja -}emo da sva p~elarska udru`ewau Toplici organizujemo u jednujedinstvenu asocijaciju. Na ovajna~in mnogo je lak{e konku ri -sati za dodelu sredstava i orga-nizovati plasman na doma}e iinostrano tr`i{te, izjavila jeona.

D.B.

Turisti~ka organizacija na Sajmu turizma

Prezentovani turisti~ki potencijali Prokupqa

Prokupa~ki p~elari

Veliko interesovawe za predavawe

TOPLI^KE NOVINEFEBRUAR 2015.

U Op{tini Prokupqe odr -`a na je Osniva~ka skup{tinaUd ru`ewa srpsko-francuskogpri jateqstva „General [arlTranije“. Inicijatori osnivawaovog Udru`ewa bili su zamenikgradona~elnika francuske Op{ -tine Epon Ivica Jovi} i pred se -dnik Saveza Srba u FrancuskojRomeo Milo{evi}. Svojim pris-ustvom i obe}awem da }e pod r`a -ti Udru`ewe u budu}em radu,po dr{ku su pru`ili i po~asnikonzul Francuske u Ni{u Sa{aMi qkovi} i direktorka Fran-cuskog instituta u Srbiji sa se -di{tem u Ni{u Kler Bortolusi.Na Skup{tini su usvojeni ciqe -vi i zadaci Udru`ewa, donet jeakt o osnivawu, predstavqen pre -d log Statuta i izabrani organiUdru`ewa.

Za predsednika Upravnog od -bora Udru`ewa srpsko-fran-cuskog prijateqstva „General[arl Tranije“, sa sedi{tem u\ure \akovi}a 47 u Prokupqu,iza bran je Oliver Pajevi}, a zawe govog zamenika Dejan Bulato -vi}.

- Drago mi je da vas pozdravimsa ovog mesta i po~astvovan samda ste moju inicijativu i inici-jativu Udru`ewa Srba u Francu -skoj pod nazivom „Srbija“ ovakozdu{no prihvatili. Osnovniciq formirawa ovog udru`ewaje uspostavqawe mosta saradweiz me|u Srbije i Francuske i we -nih gra|ana. @elimo da francu -s koj javnosti i na ovaj na~in po -ka`emo pravu sliku Srbije, on-akve kakva je oduvek bila, ~es-tita, doma}inska, slobo doqubi-va i prijateqska prema svim nar-o dima, rekao je zamenik grado na -~e lnika francuske Op{tineEpon Ivica Jovi} i ovom pri-likom prisutne upoznao sa Ud ru -`ewem „Srbija“, koje ve} 10 go di-na postoji i radi u gradu Eponu,a koje su osnovali qudi sa dale -ko se`nim ciqevima i pogledimai `eleli pre svega da se prijate-qstvo izme|u dva bratska naroda,Srba i Francuza, jo{ vi{e u~ -vrsti.

Govore}i o Srbima koji su,ve }inom kao emigranti, u Epondo{li jo{ pre 40 godina, Jovi} jeistakao da su se oni pokazali kaodobri radnici, sposobni i vrsnistru~waci, te da su zato dobijaliodgovorne poslove i uspeli da seuklope u `ivot i mentalitetFra ncuza, tako da se danas ne ose -}aju strancima.

- Sada{wa generacija mladihSrba u Francuskoj, koja se {ko -

lo vala na francuskim univer zi -tetima, do{la je danas i na po li -ti~ke pozicije, te mo`e dapomo gne svojoj zemqi. Na{e vezeubu - du}e bi}e bazirane na poli -ti ~koj, ekonomskoj, privrednoj ikulturnoj saradwi, a ovo udru ̀ e -

we predstavqa}e ~vrstu sponu,most i temeq bratimqewa Eponai Prokupqa i sve ono {to bude -mo radili u okviru Udru`ewabi}e u tom ciqu, naglasio je Ivi -ca Jovi}.

Predsednik Op{tine Pro ku -pqe Miroqub Paunovi} izrazioje zadovoqstvo {to }emo u na{emgradu, kao jednom od retkih u Sr-biji, imati udru`ewe koje }e ne-

govati tradiciju bratstva ivelikog prijateqstva izme|usrpskog i francuskog naroda.

- To prijateqstvo datira jo{iz vremena Prvog svetskog rata,~iju smo stotu godi{wicu obe le -`ili i vezano je za veliku pomo}francuske vojske savezni~koj vo-jsci tokom prebacivawa vojnika

iz Albanije na ostrvo Krf. Tadaje Francuska spasila `ivote sto-tine hiqada srpskih vojnika iomo gu}ila im da se kroz neko-liko godina kasnije vrate u svojudomovinu kao oslobodioci, re -kao je predsednik Paunovi} poz-

dravqaju}i prisutne i dodao da jeProkupqe u Prvom svetskom ra -tu oslobo|eno u naletu neza dr -`i ve srpske pe{adije, junakaDru gog gvozdenog puka i francu -ske kowice, kojima je komandovaolegendarni general [arl Tra ni -je, ~ije ime nosi udru`ewe koje jesada formirano.

Predsednik Op{tine Pro ku -pqe Miroqub Paunovi} ovom

prilikom je istakao i to da }ebu du}e veze ova dva prijateqskagrada biti potkrepqene konkre -t nim programima i planovima zauspostavqawe saradwe, pre svegana privrednom planu, kako bifrancuske privrednike pozvalida ula`u u razvoj na{ih predu -ze}a.

- Pre svega mislim na na{ebogatstvo u mineralnoj vodi i zd -ravoj hrani, jer mi smo nadalekopoznati kao najve}i proizvo|a~ivo}a, vi{awa i {qiva, ali se na -dam da }e na{a saradwa sa bra ts -kim nam francuskim narodomus lediti i na poqu prosvete, ku -lture i sporta. @eqa nam je da ina{i |aci posete Francusku,koja je bila i druga domovina ~i -tavoj jednoj generaciji siro~adiiz Prvog svetskog rata, koje je{kolovala francuska dr`ava,podvukao je Paunovi} i dodao daje Srbija zahvaquju}i tome do-bila vrsne stru~wake {kolovanena Sorboni, koji su veoma brzopodigli ratom opusto{enu Sr-biju, te da srpski narod to pamtii nikada ne}e zaboraviti, a kaodokaz tome je i spomenik u Beo -gradu, koji }e zauvek podse}atina taj period.

Nadaju}i se uspe{noj sarad -wi i obnavqawu uspomena na ve-liko zajedni~ko juna{tvo i bra -tstvo Srba i Francuza, predsed-nik Paunovi} je obe}ao da }e Op -{tina Prokupqe, kao i on li~nopomo}i novoosnovanom Udru ̀ e -wu srpsko-francuskog prijate-qstva „General [arl Tranije“ uProkupqu.

Prisutne je pozdravio naro-dni poslanik iz Toplice DarkoLaketi}, koji je izrazio zadovo-qstvo da se jedno ovakvo udru ̀ e -we osniva u Prokupqu.

- Drago mi je da na{i gostinisu zaboravili svoju domovinu inadam se da }e ova saradwa dos ti -}i vrhunac, ne samo kao saradwaizme|u dve op{tine, Prokupqa iEpona, ve} i Srbije i Francuske,dodao je Laketi}.

Prenose}i pozdrave grado na -~elnika Epona Gi Milera, Jovi}je preneo i wegovu `equ da u~e -stvuje u formirawu udru ̀ e wa.Ovo su podr`ali osniva~i i iz-abrali Gi Milera za po~asnog~lana Udru`ewa srpsko-fran-cuskog prijateqstva „General[arl Tranije“.

Nakon formirawa Udru`ewagosti iz Francuske organizovalisu tradicionalni zalogaj prija -teqstva i poslu`ili francuskihleb, sir i vino.

Novoformirano udru`ewe jedobrovoqno, nevladino, nestra -na~ko i neprofitno udru`ewegra|ana na neodre|eno vreme,koje je osnovano radi ostvariva -wa ciqeva u oblasti obnove, ne-govawa i {irewa prijateqstva,duhovnih, nau~nih i kulturnihvidova saradwe.

L.S.

Osnovano Udru`ewe srpsko-francuskog prijateqstva „General [arl Tranije“

Temeq bratimqewa Epona i Prokupqa

TOPLI^KE NOVINE FEBRUAR 2015.

Po~etkom februara bugarskadelegacija iz op{tine Boi~in-ovci boravila je u zvani~noj po -seti op{tini Kur{umlija.

Predsednik op{tine Kur {u -mlija Radoqub Vidi} po`elev{idobrodo{licu gostima i bugar -skom predsedniku Svetlinu

Sretenievu odr`ao je radni sas-ta nak na kome je diskutovano ouspostavqawu prekograni~ne sa -radwe Srbija - Bugarska.

Tim povodom predsednik Vi -di} bugarskoj delegaciji prezen-tovao je prirodne potencijalekojima raspola`e kur{umlijska

op{tina, stawe u kur{umlijskojprivredi, turisti~ke i poqo-privredne resurse, istakav{i daop{tina Kur{umlija po prviput u~estvuje u programu preko-grani~ne saradwe, te da se nada}e pomenuta saradwa rezulti-rati konkretnim aktivnostima unarednom periodu.

Dogovoreno je da op{tinaKur {umlija formira projektni

tim koji }e imati zadatak dapripremi konkrsnu dokumenta -ciju, a idejni projekti odnosilibi se na o~uvawe ekologije,ure|ewe re~nog korita reke To -plice, izgradwu keja kao i pro-jekti iz oblasti sporta.

Op{tina Kur{umlija pla -nira izgradwu mawih sportskihterena i rekonstrukciju pos-toje}ih.

Zavr{eni su radovi na rekonstrukciji vodovodne mre`e u nasequVeqkovi}e, u ulici Miodraga Markovi}a, saop{tili su iz lokalnesamouprave. U pitawu je rekonstrukcija mre`e du`ine 365m.

Tako|e suna glasili dase zavr{avajuradovi na vo -dovodnoj mre -`i u uliciB r a n i s l a v aNu {i}a gde seradi o izradinove vo dovo -dne mre`e du -`ine 210m saiz radom no -vih pri kqu -~aka.

Javno pre-duze}e komunalnih delatnosti "Toplica" je zavr{ilo radove naizradi atmosferske kanalizacije u ulici Filipa Filipovi}a.

Radovi su obuhvatili umetawe korigovanih cevi pre~nika f400,du`ine 165m.Radi se o za t vo -

renom tipu ki -{ne kanalizacijesa revizionim{aht poklopcimai prihvatnom re -{etkom. Vredno -st izvedenih ra -dova iznosi pri-bli`no miliondinara.- Ovim putem su

re{eni proble -mi koji su imalistanovnici teuli ce zbog ~estih

izlivawa, isti~u u ovom preduze}u.

Javno preduze}e komunalnih delatnosti "Toplica" i u ovoj go-dini nastavqa sa nabavkom opreme i prikqu~nih ma{ina za voznipark. Tako je nakon nabavke seka~ice za asfalt, nabavqena i rota-ciona kosa~ica za traktor tipa IMT 627716.

Ova kosa~ica spada u klasu diskovnih kosa~ica sa dowimhidrauli~nim pogonom i sistemom vezivawa za traktor u ta~ke.Radni zahvat kosa~ice je 1,70m, a vrednost nabavke je 247.291,67 di-nara.

- Nakon ovoga, trudi}emo se da ve}im zelenim povr{inama vra-timo stari sjaj uklawawem korova i rastiwa i na taj na~in ovaj gradu~inimo lep{im za `ivot, ka`u u ovom preduze}u i dodaju da jeraspisan tender i za nabavku auto~istilice.

Bugarska delegacija iz Boi~inovaca u poseti kur{umlijskoj op{tini

Saradwa na ekolo{kom planu

JPKD Toplica ovih dana radi na ure|ewu zelene pijace uKur{umliji i promeni starih limova na tezgama. Pokriveni su imre`asti dodaci za vo}e i izra|ene su nove metalno-drvene tezge,saop{tilo je JPKD “Toplica”.

U saop{tewu se ka`e da su ranije trgovci sami pokrivali tezge}ebadima i ciradama, dok je danas pija~ni prostor adaptiran isre|en tako da slu`i trgovini za koju je namewen.

Iz Komunalnog preduze}a navode da je po~ela izrada atmos-ferske kanalizacije, kako bi se uklonila voda koja se zadr`avaposle ki{nih dana i topqewa snega.

Rekonstrukcija vodovodne mre`e u nasequ Veqkovi}e

Radovi u zavr{noj fazi

SSrree||iivvaawwee zzeelleennee ppiijjaaccee

JPKD Toplica nabavila rotacionu kosa~icu

Oprema za ure|ewe grada

TOPLI^KE NOVINEFEBRUAR 2015.

Delegacija Regionalne priv -re dne komore Ni{ boravila jekrajem februara u zvani~noj po -seti Op{tini Blace i bla~kimprivrednicima. Delegaciju, na ~e -lu sa predsednikom RPK dr Dra ga -nom Kosti}em, ~inili su i ge ne-ralni sekretar Vladimir Dodi},rukovodilac marketinga SZ Pi -rot Aleksandar Simo no vi} i Vla -dica Krsmanovi}, direktor hla d-wa~e „Lenada”.

Predstavnike Regionalne pri -vredne komore Ni{ primio jepredsednik SO Blace ZlatkoDimitrijevi}, a goste je pozdra -vio i po`eleo im dobrodo{licupredsednik Op{tine Ivan Bu r -gi}. Tokom razgovora sa Dimi tri -jevi}em delegacija RPK pred -stavila je plan rada, nakon ~ega suobi{li Mlekaru „Lazar“, Desti-

leriju „Mimi“, konfekcijuIvkovi}, mlin „Timotijevi}“ ipreduze}e „Midi organik“ izDoweg Grgura.

- Ciq na{e posete je pred-stavqawe nove strategije Regio -na lne privredne komore Ni{,no vih usluga koje smo uveli za na -

{e ~lanice i ukazivawe na pred-nosti u saradwi sa Komorom, iz ja -vio je dr Dragan Kosti},predsednik RPK i dodao da je za-

datak Regionalne privredne ko-more da olak{a poslovawepo sto je}ih privrednih subjekata.

Kosti} je tako|e naglasio da je

Regionalna privredna komoraNi{ Vladi Republike Srbijepredlo`ila deset mera, od ~ega supet za olak{awe investirawa ipet mera za olak{awe poslovawa,kako bi se napravile spe ci jalnemere za razvoj juga Sr - bije, sobzirom da je ovaj deo dr ̀ ave u na-jnezavidnijem polo`aju.

Predsednik SO Blace Zla tkoDimitrijevi} je naglasio da ovaposeta zna~i aktivno ukqu ~i vaweprivrede Blaca i novo poglavqesaradwe sa Regionalnom privred-nom komorom Ni{ i sa jo{ nekimstrukturama veza nim za evropskefondove i Repu bliku Bugarsku, u~emu se o~ekuje i velika pomo} odstrane RPK. Dimitrijevi} je is-takao da je Op{tina Blace lideru privrednom preduzetni{tvuTopli~kog okruga, {to privla~ipa`wu investitora i obezbe|ujedobar pri jem kod organa poput Re-pu bli~ke privredne komore iMinistarstva privrede.

Delegacija Regionalne privredne komore Ni{ posetila Blace

Prednosti saradwe sa komorom

Donatorska konferencija uorganizaciji Op{tine Blace, Hu-manitarne organizacije„Pru`ena ruka“, Centra za soci-jalni rad, Crvenog krsta Blace iDoma za sme{taj odraslih lica izTrbuwa odr`ana je po~etkom feb-ruara. Medijski su organizacijupodr`ali svi lokalni mediji, alii Radio Televizija Srbije.

Ciq konferencije bio jeprikupqawe pomo}i pojedincimai porodicama u te{kom materi-jalnom stawu na teritorijiop{tine Blace. Konferenciji urestoranu „Emona“ odazvali su sebrojni bla~ki privrednici, pred-stavnici javnih ustanova i pre-duze}a.

Sakupqeno je 310.000 dinara u

novcu, 90.000 dinara u robi, avi{e od 20 donatora preuzelo jeblanko ugovore o donaciji, pa seo~ekuje priliv jo{ izvesne svotenovca. Sva prikupqena sredstvabi}e preusmerena za re{avaweproblema i unapre|ewe polo`ajanajugro`enijih pripadnika na{elokalne zajednice.

Donatori prisutni na kon-ferenciji imali su priliku dapogledaju video prezentaciju kojaim je pribli`ila uslove `ivotaqudi koji `ive na rubu egzisten-cije. Nakon toga govorio jepredsednik Op{tine Blace IvanBurgi}, narodni poslanik ZoranJozi}, a potom i Borivoje Per-ovi}, predsednik Organizacionogodbora Donatorske konferencije.

U svojim obra}awima oni su na-glasili potrebu da se obezbedisva mogu}a pomo} za one kojima jeona neophodna i naglasili da }e sehumanitarne akcije nastavitikroz najrazli~itije aktivnosti.

S obzirom da je sve ve}i brojzainteresovanih da upute pomo}socijalno ugro`enim licima, ak-

cija se nastavqa prikupqawemnov~anih sredstava, garderobe,hrane, sredstava za higijenu,name{taja, gra|evinskog materi-jala i svega ostalog {to bipolo`aj ovih qudi u zajedniciu~inilo dostojnim ~oveka iolak{alo im `ivotne uslove.

U zgradi Visoke poslovne{kole u Blacu 27. februara je od -r`an ~etvrti sastanak Upravnogodbora Evropskog PROGRESa.Sa stankom je predsedavala Kance-larija za evropske integracijeVlade Srbije, a u radu su u~estvo-vali predstavnici ministarstavaRepublike Srbije, 34 lokalne sa -mo uprave koje u~estvuju u reali -zaciji Evropskog PROGRESa,predstavnici razvojnih agencija iprojekata, civilnog dru{tva, kaoi donatori - predstavnici Evrop -ske unije i Vlade [vajcarske. Uuvodnom govoru prisutnima se ob -ratio i po`eleo dobrodo{licupredsednik Op{tine Blace IvanBurgi}.

Na sastanku u Blacu Upravniodbor Evropskog PROGRESa jeodobrio finansirawe 40 proje ka -ta za izradu tehni~ke dokume nta -ci je, ukupne vrednosti 608.984ev ra. Od tog iznosa Evropska uni -

ja i Vlada [vajcarske finansir-aju 538.230, a 70.754 evra sufinan-siraju op{tine. Podr`ani pro je-kti odnose se na objekte socija l -

ne, komunalne i ekonomske infra-strukture.

Upravni odbor je odobrio ikriterijume za podr{ku lokalnimsamoupravama za razvoj planovadetaqne regulacije, za {ta }e bi -

ti izdvojeno 280.000 evra. Lokalnesamouprave ukqu~ene u razvojniprogram Evropski PROGRES mo -}i }e da podnesu do tri projekta za

izradu planova detaqne regu-lacije, pri ~emu }e podr`ani pro-jekti mo}i da ra~unaju na bes po-vratna sredstva u iznosu do 15.000evra.

Na sastanku je predstavqen

kvartalni izve{taj za period od17. septembra do 31. decembra2014. godine. U tom periodu su ob-javqena ~etiri javna poziva zafinansirawe predloga projekata,stvoreni su uslovi za po~etak iz-gradwe zgrade Odeqewa Ekonom-skog fakulteta iz Subotice uBu janovcu, odobreno je 20 part-nerskih projekata organizacijacivilnog dru{tva i lokalnihsamouprava i 16 projekata za un-apre|ewe registra poreskih ob-veznika, izra|ena je nova in ter-net prezentacija Programa isproveden likovni konkurs zau~enike sredwih {kola.

Evropska unija i Vlada [vaj-carske podr`a}e aktivnosti Ev -ro pskog PROGRESa sa ukupno24,46 miliona evra. Odobreniprojekti ima}e za ciq ja~awe lo -kalne administracije, stvarawepovoqne sredine za razvoj infra-strukture i privrede, kao isprovo|ewe socijalne inkluzije ipolitike zapo{qavawa.

Pomo} socijalno ugro`enima

Finansirawe 40 projekata

TOPLI^KE NOVINE FEBRUAR 2015.

U Narodnoj biblioteci „RadeDrainac“ predstavqen je 51. brojTOK-a, jedinog ~asopisa za kul-turu i umetnost u Toplici.

- Ponosimo se trajawem ovog~asopisa, jer on u svom izla`ewunema prekida. [to se ti~e ovogbroja treba re}i da je on nastajaona druga~ijim ure|iva~kim prin-cipima, tematski je okrenut Ve-likom ratu i u vezi sa wimdo nosi neke nove ~iwenice kojedosad nisu bile poznate. To je deoistorije koji nam je posebno drag.Nismo izostavili ni one doga -|aje po kojima je TOK poznat, ato su detaqi u vezi sa Drain ~e -vim kwi`evnim susretima i wi-hovim gostima. Pored toga, ~a so- pis kao neizostavne delove svogsadr`aja preporu~uje i poeziju,prozu, aforizme, rekao je glavnii odgovorni urednik TOK-a Dra-gan Ogwanovi}, isti~u}i da je

zabele`io i nagradu za najboqukwigu topli~kog pisca.

Me|u brojnom publikom napromociji su bili i pesnici kojisu kazivali svoje stihove objav -qe ne u ovom broju. To su RatkoZe ~evi}, Dane Stojiqkovi}, Mi -li voje Krsti}, Milo{ Stoji q -ko vi}, Marina Ili} i drugi.Po red pesnika, o svojim sadr`a -jima koji su se na{li u 51. brojuTOK-a govorili su i ostali au-tori.

Urednik poezije Qubi{aKra si} pohvalio je rad Kwi ̀ e -vne omladine Prokupqa, reka v -{i da je wihova aktivnost nazavidnom nivou i da je lepo gle-dati kako ovi mladi qudi kora -~aju kroz umetnost izrastaju}i uprave pesnike.

Govore}i o srpskoj prozi,Mi lka To{i}, urednik proze uTOK-u, naglasila je da u woj nema

vedrine i smeha i da se tradici o -nalna slika srpske proze uga si -la. Ona je iz ovog broja izdvojilaredove @ivke Man~i} Lodike,istakav{i da je ona posedovalaneophodan minimum mira i sk la -da sa samom sobom i svetom, kojije ovde pokazala i koji se kroz re-dove wenog teksta mo`e osetiti.

Na promociji je istaknuto ito da TOK prati trendove, pa su

se tako u wemu na{li i prevodi,ali i tekstovi koji nam govore daje ~itawe dobro za sve jer otkla -wa stres. U 51. broju ~asopisaTOK, jedinog ~asopisa za kultu -ru i umetnost u Toplici, mo`etena}i i zanimqive sadr`aje o li -kovnoj umetnosti, ekologiji, psi-hologiji, turizmu i drugim ob la-stima svakodnevnog `ivota.

L.S.

Novi Tok obradovao ~itaoce

Autori predstavili radove

Pod pokroviteqstvom Op { -tine Prokupqe, a u organizacijiUmetni~ke galerije „Fil art“, u~ast Dana dr`avnosti prikazanje dokumentarno-igrani film„Ratne crtice“ autora ZoranaGruji}a. Projekciji filma o Ce -rskoj bici prisustvovao je pred -sednik Op{tine Prokupqe Mi -roqub Paunovi}, kao i generalMile Jeli}, komandant 3. bri ga -de Kopnene vojske, koja nastavqatradiciju legendarnog Gvozdenogpuka.

Pozdravqaju}i prisutne,pre dsednik Paunovi} je naglasioda je u Cerskoj bici, kao prvoj ve-likoj pobedi srpskih vojnika uVelikom ratu, po~ela legendaDru gog gvozdenog puka, sastav qe -nog uglavnom od Topli~ana i we-govog komandanta Milivoja Sto -janovi}a Brke, kome je StanislavBini~ki posle pogibije u Kolu -barskoj bici posvetio ~uveni„Mar{ na Drinu“.

- Herojstvo i juna{tvo na{ihpredaka ostavqalo je zaprepa{ -}e we na licima protivnika, anama zalog za budu}nost i borbuza pravedan `ivot i po{ten rad,koji u ovim vremenima ne mo`ebez hrabrosti koju nosimo u na -{im genima i istorijskom pam -}ewu, rekao je predsednik.

- Drago mi je da smo uspeli daokupimo ovako vi|eno i va`nodru{tvo oko doga|aja koji govo -ri o na{oj slavnoj ratnoj isto -riji, rekao je vlasnik Galerije i

doma}in, Prokup~anin Bo`idarFilipovi} i dodao da je to ujedno

i najboqi na~in da se obele`edve godine uspe{nog rada prveprivatne galerije u gradu. Fil-ipovi} se na poseti zahvalio

posebno generalu Jeli}u i ovomprilikom uru~io mu je poklon,

umetni~ki obra|enu ~auru topo -vske granate.

Pre samog po~etka projekcijeigrano-dokumentarnog filma

„Ra tne crtice“, prokupa~ku pub-liku sa detaqima nastanka fi -lma upoznao je rediteq i scena -rista filma Zoran Gruji}, is ti -~u}i veliku podr{ku Dru{tva zanegovawe tradicija oslobodi la -~kih ratova, ogranak u Loznici.

Pri~a filma je zasnovana nazapisima sa~uvanim u dnevnikulozni~kog sve{tenika Jovana M.Bo{kovi}a, koji je sa vojskomSr bije pre{ao Albaniju i Solu -nski front. Wegov ratni dne v -nik objavqen je 1932. godine u[apcu, a film pri~a o onome{to se desilo lozni~kom odredui proti kao u~esniku te bitke naJadru 12. i 13. avgusta 1914. go-dine.

Pripadnici Vojske Srbije saposebnim interesovawem razgle -dali su kolekciju starog oru`jai izrazili interesovawe da toizlo`e u Klubu Vojske u Ni{u,kako bi i Ni{lije imale pri-liku da se upoznaju sa postavkomGalerije „Fil art“.

L.S.

U Galeriji Fil-art povodom Sretewa

Ratne crtice o Cerskoj bici

Savet Drain~evih kwi`ev -nih susreta Prokupqe objavio jekonkurs za dodeqivawe Dra in -~eve nagrade za poeziju, koja seve} tradicionalno dodequje uok viru jedne od najve}ih kwi -`evnih manifestacija u na{emgradu, ali i zemqi „Drain~evisusreti pesnika“. Oni nose nazivpo velikom i zna~ajnom srpskompesniku Radu Draincu, a ove go-

dine planirani su za mesec maj ibi}e odr`ani po 50. put.

- Za nagradu mogu da kon ku -ri{u zbirke pesama, wihovo pr -vo izdawe, objavqene 2014.godi ne na srpskom govornom pod -ru- ~ju, istakao je direktor Nar-odne biblioteke „Rade Drainac“i ~lan Saveta Drain~evih kwi -`e vnih susreta Dragan Barjakta -re vi}, nagla{avaju}i da ova

ma ni- festacija ima velikuva`nost i zna~aj, jer afirmi{esavremenu poeziju.

Autori i izdava~i, koji suzainteresovani za ovaj konkurs,treba da po{aqu kwige pesama utri primerka na adresu Narodnabiblioteka „Rade Drainac“ Pro -kupqe, 21. srpske divizije bb.Rok za prikupqawe je 15. april2015. godine.

L.S.

Objavqen konkurs za dodeqivawe Drain~eve nagrade

SSuussrreettii ppeessnniikkaa uu mmaajjuu

TOPLI^KE NOVINEFEBRUAR 2015.

Ro|eni Kur{umli~anin Bog-dan Radulovi} iliti „divqi ~o -vek“, kako ga iz simpatije zovupri jateqi, kroz poeziju koju pi -{e otkriva svoju lirsku prirodu,koja oplemewuje sve ono {tonagonski izbija iz qudskog bi}a.Wegove eruptivne emocije imajutri izvori{ta: qubav prema za -vi ~aju, qubav prema `eni iprema prirodi. Te tri qubavi seu wegovim stihovima spajaju ustalno nadahnu}e i podse}aju nasna ~uveni Remboov stih koji ka -`e da se i u prirodi mo`e bitisre}an kao pokraj `ene.

Prema mi{qewu brojnih kri -ti~ara, poeziji ovog pesnika, kojise ponosi mestom svog ro|e wa,selom Zagr|e kod Ivan Kule ne -daleko od \avoqe varo{i, tre base uvek iznova vra}ati sa no vim`arom, jer on je pesnik `ivota.

Silno povezan puno}om `iv -qe wa, on stihom tra`i smisao`ivota i ~vrsto se nada da su ju -tra puna rose i dobrog qudskogzbli`ewa. Urawaju u wegove pe s -ni~ke pejza`e beli~aste magledalekih snova, zrcali se u zele-nilu voda, te mu pesma podse}a nazapis.

- Povremena narativnost Ra -du lovi}eve poezije wegov je me -tod. On se ne odri~e pesni~ke

tra dicije, naprotiv. Vaqaju se ne-prozirne magle asocijacija, stihsazreva isklesan i od bru {en, tepostaje zapis, sve~an kao slovospomenika, zapisao je o po ezijiovog pesnika dr Pavle Bla`ek.

Da bi ostao veran prirodi,Bogdan Radulovi} govori wenimjezikom i metaforama Sunca,Meseca, neba, vetra. Taj jezik je~ist, jednostavan, ali i oboga}enepitetima.

Srpski pesni~ki Turgewev,kako ga jo{ zovu, do`ivqajno jeispisao zave{tajnu poeziju pri -ro de i smestio u zbirku pod na -zivom „Ludi potok“, a ona namstihovnim prizivom vra}a veru upesni~ku re~ i wene meleme.

I svoje pri~e, koje je stavio ukwigu pod nazivom „Orlov let“,Radulovi} pi{e sa istim `arom.Wegov svet u wima je divqina odkoje se ~ovek otu|io, a prema we-go vom mi{qewu ne bi bilo zgo -reg da joj se koliko toliko vrati.

Svoje pri~e preporu~uje kroznekoliko wih. Ka`e „Jastrebovooko“ oslikava prirodu punu di-vqine, gde se nadme}u jastrebovii golubovi, a u su{tini se, premami{qewu pisca, sli~no doga|a iu qudskom `ivotu. U ~udesnojpri~i u kojoj su na sceni jedanPaun i bik @erowa, dva ~oveka

Rado{ i Slavko ~ine zla jedandrugome. Kada atmosfera pretida se pretvori u krv i zlo~in,jedan ~ovek miri protivnike isve se zavr{ava u najboqem redu.

I kad zlo preti svima i kad nas-taje mir, iz pozadine se ~uje smehonih koji znaju da se zlu i tu|ojnesre}i raduju.

L.S.

Sretewski susreti, koji su ove godine odr`ani u vidu pesni~kogmaratona, a pod nazivom „Deseti, a prvi“, okupili su veliki broj pes-nika iz cele Srbije.

- Veoma smo zadovoqni odzivom pesnika koji su do{li na ovuna{u sve~anost u velikom broju. Ove godine kao va`nu novinu Sus-reta, koji su obele`ili zna~ajan jubilej 10. godina postojawa, moramoda pomenemo nagradu za najboqe stvaraoce, koju po prvi put dodequ-jemo. Tako je prvi laureat Sretewske poveqe pesnik iz ProkupqaMilivoje Krsti}, a Sretewsko odli~je pripalo je pesnikiwi izPara}ina Haxi Gordani Vojinovi}, istakao je urednik Kwi`evnogprograma Doma kulture Sa{a Milovanovi}.

Pored dobit-nika sretewskihpriznawa, qu bi -teqima poezijena ovom pes ni~ -kom maratonupred stavili su sei ostali u~esni -ci iz Kragujevca,Lapova, ]uprije,Blaca, Ale ksin -ca, Para}ina, Ku -r {umlije i, na ra-vno, grada doma -}ina.

Organizatori manifestacije bili su prokupa~ki Dom kulture iKwi`evno dru{tvo „Rade Drainac“, a ̀ iri, koji je odlu~ivao o kva li -tetu poezije koju su napisali i kazivali weni autori, radio je u sa stavupesnik Qubi{a Krasi}, aforisti~ar Dragan Ogwanovi} i urednikKwi`evnog programa Doma kulture Sa{a Milovanovi}.

L.S.

Sretewski susreti odr`ani kao pesni~ki maraton

Sretewska poveqa Milivoju Krsti}uU Narodnom muzeju Toplice, a u organizaciji Narodne bib-

lioteke „Rade Drainac“, povodom Sretewa odr`ana je Revija kazi-vawa epske poezije, na kojoj su u~estvovali u~enici osnovnih isredwih {kola.

Ispred organizatora ovog doga|aja Zoran Cvetkovi} je naglasioda je razlog wegovog odr`avawa podsticaj mladih nara{taja da sebave, prou~avaju i ~itaju narodnu epsku poeziju, koja je prema we-govom mi{qewu malo zastupqena u {kolskom programu.

U Reviji su u~estvovale sve osnovne i sredwe {kole iz na{eggrada sa po jednim u~enikom, koji su se takmi~ili u dve kategorije,mla|oj i starijoj.

@iri u sastavu direktorka Doma kulture Tijana Petrovi} iglumci Milica Radovi} i Du{an Man~i}, odlu~ili su da je ovo-godi{wi dobitnik u kategoriji osnovnog obrazovawa u~enik Os-novne {kole „Mili} Raki} Mirko“ Veqko Veqovi}, a u kategorijisredwih {kola u~enica prokupa~ke Gimnazije Sara Dini}.

Reviju kazivawa epske poezije svojim guslawem uveli~ao je gus-lar Milo{ Ga{evi}, koji od ranog detiwstva svira ovaj instrument.

L.S.

Nadmetawe u~enika u kazivawu epske poezije

Recitatori povodom Sretewa

Povodom Me|unarodnog danamaterweg jezika u Osnovnoj{koli „Ratko Pavlovi} ]i}ko“odr`an je javni ~as, koji je sau~enicima drugog i sedmog raz -reda pripremila profesorkasrpskog jezika Dragana Pet ro -vi}, uz asistenciju nastavnikamuzi~ke kulture AleksandraMa rinkovi}a i profesorke raz -redne nastave Srbijanke Milo -savqevi}.

- U~enici su kroz kazivawenarodnih umotvorina, pevawenarodnih lirskih pesama i ci-tate onoga {to su o potrebi o~u -vawa srpskog jezika i }irilicegovorili Stefan Nemawa, VukKaraxi}, Isidora Sekuli}, Ni -kola Tesla, ukazali na potrebuo~uvawa srpskog jezika i }iril-ice kao obele`ja nacionalnog ikulturnog identiteta, rekla jeorganizatorka ovog ~asa Dra-gana Petrovi}. Ona je istakla daje za potrebe ~asa ura|ena i an-keta me|u u~enicima sedmog iosmog razreda, ali i me|u na{im

sugra|anima.- Ve}ina u~enika se izjasni -

la da se u komunikaciji prekointerneta i mobilnog telefonaslu`i latinicom, a gra|ani,uglavnom pripadnici sredwe istarije generacije }irilicom,dodala je Petrovi}eva.

U~esnici ovog ~asa uradilisu jo{ jedno zanimqivo is tra -`ivawe. Oni su u glavnoj ulicifotografisali izloge proda v -nica, poslasti~ara, banaka, kla-dionica i drugih radwi ipo t vrdili da su nazivi u ve}inislu~ajeva ispisani latinicom,iako zakon propisuje da morajubiti na }irilici.

Ono {to su pokazala istra -`ivawa na nivou Srbije presli -kalo se i na Prokupqe, gde }i -rilica polako gubi bitku snaletom latinice, a za to smosami odgovorni i svakoga danatreba kod svakog pojedinca darazvijamo svest o potrebi o~u v-awa materweg jezika i pisma.

L.S.

Kur{umli~anin Bogdan Radulovi} o qubavi prema prirodi

Ludi potok i Orlov Let

Povodom obele`avawa Me|unarodnog Dana materweg jezika

U ciqu o~uvawa }irilice

TOPLI^KE NOVINE FEBRUAR 2015.

Radni~ki univerzitet „Tihomir Stankovi}“ u Prokupqu je 27.februara oganizovao dodelu sertifikata mladim Romkiwama kojesu uspe{no zavr{ile obuku za frizere, manikire i pedikire. Obuku je poha|alo 10 Romkiwa u periodu od 8. do 26. februara 2015.godine u frizersko-kozmeti~arskom salonu “MIP“ u Prokupqu.Sertifikate je polaznicama uru~ila direktorka Radni~kog uni-verziteta „Tihomir Stankovi}“ Qiqana Krasi}.

Dodeli sertifikata prisustvovali su i predsednik Udru`ewaRoma „Carina“ Sa{a Ali{anovi} i zastupnica frizersko-kozmeti~arskog salona „MIP“ u Prokupqu Zorica Milovanovi}.Prema re~ima direktorke Krasi} projekat „Znawem do boqeg`ivota mladih Romkiwa“ je uspe{no realizovan i predstavqapo~etak saradwe Radni~kog univerziteta sa Udru`ewem Roma „Ca-rina“.

- Svim stru~no osposobqenim Romkiwama `elim puno sre}e iuspeha u `ivotu i da im ova obuka pomogne da br`e do|u do posla, na-glasila je Krasi}eva.

L.S.

Pod pokroviteqstvom Op{tine Prokupqe, Dom kulture i Muzi~ka{kola u Prokupqu organizuju sedmi po redu Festival de~ijegstvarala{tva - FEDES 2015. i tim povodom raspisuju nagradni

LITERARNI KONKURS

za u~enike mla|ih i starijih razreda osnovnih {kola za najboqiliterarni rad na teme

za sve razrede:1. Iz godine u godinu rastemo uz FEDES2. I Topli~ani vole {alu i smeh3. Junaci iz kojih sija dobrota (izbor iz ]opi}evih dela)4. U Toplici, ba{ti mog detiwstva

Uslovi konkursa:- u~esnici mogu biti u~enici osnovnih {kola,- izbor kwi`evnog `anra je slobodan, - radovi moraju biti dostavqeni u tri primerka do dve kucane

strane.

Na pole|ini rada obavezno napisati li~ne podatke:- ime i prezime,- uzrast – razred,- ime {kole,- ime pedagoga – nastavnika i broj telefona.

Konkursom je predvi|eno {est nagrada (po tri nagrade za mla|ii stariji uzrast), a najuspeliji radovi bi}e nagra|eni na sve~anostiu okviru Festivala koji }e se odr`ati od 20. do 24. aprila 2015.

Konkurs je otvoren od 24. februara do 24. marta 2015. godine.Radove doneti ili poslati u Op{tinu Prokupqe, Tatkova 2,Prokupqe, sa naznakom za FEDES 2015.

Organizacioni odbor Festivala

Pod pokroviteqstvom Op{tine Prokupqe, Dom kulture i Muzi~ka{kola u Prokupqu organizuju sedmi po redu Festival de~ijegstvarala{tva - FEDES 2015. i tim povodom raspisuju nagradni

LIKOVNI KONKURS

za u~enike mla|ih i starijih razreda osnovnih {kola za najboqilikovni rad na teme

za sve razrede:1. Kolo, kolo, naokolo2. Izme|u sna i jave3. Svet budu}nosti4. U Toplici, ba{ti mog detiwstva

Uslovi konkursa:- u~esnici mogu biti u~enici osnovnih {kola,- primaju se radovi u bilo kojoj tehnici.

Na pole|ini rada obavezno napisati li~ne podatke:- ime i prezime,- uzrast – razred,- ime {kole,- ime pedagoga – nastavnika i broj telefona.

Konkursom je predvi|eno {est nagrada (po tri nagrade za mla|ii stariji uzrast), a najuspeliji radovi bi}e nagra|eni na sve~anostiu okviru Festivala koji }e se odr`ati od 20. do 24. aprila 2015.

Konkurs je otvoren od 24. februara do 24. marta 2015. godine.Radove doneti ili poslati u Dom kulture - Bioskop, Koste Voji-novi}a 1, Prokupqe, sa naznakom za FEDES 2015.

Organizacioni odbor Festivala

Ove godine na prole}e decu u~esnike, ali i sve one koji Festi-val de~ijeg stvarala{tva smatraju najlep{om i najveselijom mani-festacijom u gradu, o~ekuje ba{ on. Dobro poznati FEDES premaranijim ocenama `irija mo`e parirati mnogo ve}im festivalima,koji traju i mnogo vi{e godina.

Da se wemu ve} raduju u~esnici koji }e posle obradovati one upublici svedo~e deca iz De~ijeg hora Doma kulture i solisti koji suve} po~eli vredno da rade na pripremama za ovaj va`an doga|aj. Bi}eto sedmi po redu FEDES , a za De~iju pesmu ve} je izabrano 16 pe-sama, ~iji su autori topli~ki pisci i kompozitori, jer ova mani-festacija od po~etka ra~una i oslawa se na sopstvene snage ipromociju pravih vrednosti Toplice.

U okviru FEDES-a ve} po tradiciji bi}e organizovano itakmi~ewe u~enika Muzi~ke {kole na odsecima klavira, harmonike,gitare i violine u izvo|ewu klasi~ne muzike. U ovom delu programau~estvuju i u~enici izdvojenih odeqewa iz Blaca, Kur{umlije i@itora|e.

U okviru ove manifestacije bi}e odr`ano i ve~e narodne muzikekoje uvek bude dobro prihva}eno od strane publike. To je takmi~eweosnovaca u pevawu starih, izvornih, pomalo zaboravqenih pesama iizvo|ewu kompozicija na narodnim instrumentima.

Raspisan je konkurs za takmi~ewe u likovnom i literarnom stvar-ala{tvu i poslat svim osnovnim {kolama Topli~kog okruga saprelepim temama za ovogodi{wi FEDES, kome }emo svi da se radu-jemo od 20. do 24. aprila. L.S.

FEDES na prole}e

Promocija talenta i ma{tovitostiDodela sertifikata mladim Romkiwama na Radni~kom univerzitetu

Br`e do posla

TOPLI^KE NOVINEFEBRUAR 2015.

TOPLI^KE NOVINE • Osniva~ i izdava~: Op{tina Prokupqe, Slu`ba za odnose sa javno{}u, ul. Nikodija Stojanovi}a 2

• Glavni i odgovorni urednik: Mirjana Mari} • Redakcija: Qiqana Mirovi}, Lidija Stamenkovi}, Dragan Bjeli}, Milan

Krsti}, Nina \or|evi}, Zorica Milivojevi} • Lektura: Dragana Stankovi} • Foto: Dragi Stojkovi} • Dizajn i tehni~ko

ure|ewe: PRADO - Prokupqe • [tampa: Prado, Prokupqe

Volonterski centar Prokupqe nastavqa sa aktivnostima u ok -vi ru realizacije projekta „Nasiqe nema opravdawa“, koji se ve} vi -{e od dva meseca sprovodi u ciqu edukacije mladih o ovom problemu.

U okviru sprovedenih aktivnosti, za prokupa~ke sredwo{kolceorganizovane su radionice u prostorijama Volonterskog centra, gdesu psiholozi Jelena \or|evi} ^elebon i Marija Sto{i} odr`alepredavawe na temu „Vr{wa~ko nasiqe“.

U Narodnom muzeju Toplice krajem januara odr`ana je premijerapredstave „Nasiqe nema opravdawa“ rediteqa Zijaha Sokolovi}a,kao i dve reprize, {to je bila prilika da veliki broj sredwo{ko-laca vidi ovu predstavu.

Posebnu pa`wu i edukaciju omladine zahteva pojava vr{wa~kognasiqa, koji je jedan kompleksan problem, tako da su i aktivnostiprokupa~kih volontera usmerene na taj deo projekta.

Predsednica Volonterskog centra Prokupqe Sla|anaMilosavqevi} je istakla da je ovo jedan dugoro~ni projekat, koji }ese u etapama realizovati u narednom periodu.

- Ciq nam je da {to ve}i broj sredwo{kolaca, kome je namewenovaj projekat, u~estvuje u radu radionica, kako bi ste~ena znawa ovr{wa~kom nasiqu prenosili na svoje vr{wake. Ovakav videdukacije pokazao se kao najuspe{niji, jer mladi najvi{e veruju svo-jim vr{wacima. Zbog toga smo organizovali i drugi krug radionicaza vr{wa~ke medijatore s ciqem da edukujemo mlade, koji }e ste~enoznawe o problemima vr{wa~kog nasiqa {iriti me|u omladinom,istakla je Milosavqevi}. Q.M.

U prostorijama Doma zdravqa odr`ana je konferencija za{tampu, na kojoj se govorilo o realizaciji projekta koji finansiraMinistarstvo zdravqa Republike Srbije. Re~ je o projektu ranogotkrivawa karcinoma dojke, koji }e zajedni~ki realizovati Domzdravqa i Op{ta bolnica „Dr Aleksa Savi}“.

Direktorka prokupa~kog Doma zdravqa dr Mirjana Miladinovi}izjavila je da u Srbiji godi{we od karcinoma dojke oboli skoro 4.000`ena, a da 2.000 `ena godi{we podlegne bolesti.

- Dom zdravqa nastoji preventivno da deluje u suzbijawu bolesti.Realizacijom ovog projekta nastojimo da smawimo broj obolelih`ena od ove bolesti, rekla je direktorka Doma zdravqa i naglasilada ova zdravstvena ustanova nikada nije prekidala saradwu saOp{tom bolnicom.

Direktorka Op{te bolnice „Dr Aleksa Savi}“ u Prokupqu drSwe`ana Arsi} rekla je da }e sistematskim pregledima bitiobuhva}ene `ene od 50 do 69 godina starosti.

- Pozivi za snimawe na mamografu `ene }e dobijati na ku}nuadresu. Ova snimawa do kraja godine obavqa}e se u prokupa~koj bol-nici, rekla je Swe`ana Arsi} i dodala da se ovakav projekat po prviput radi u Prokupqu.

Ona je naglasila da pojedine slu`be Bolnice, kao {to su O~no,U{no i druge ve} rade u Domu zdravqa i da }e u najskorije vreme bitiotvoreno i Ko`no odeqewe. D.B.

Zdravstvene usluge za gra|ane Prokupqa i Toplice bi}e bli`ei dostupnije otvarawem ambulanti u prokupa~kom Domu zdravqa,koje su pre tri godine izme{tene prilikom odvajawa Doma zdravqaod Op{te bolnice.

- Pored specijalisti~kih ambulanti ORL, o~ne i neurolo{ke,uskoro }e u Domu zdravqa po~eti da radi i ambulanta za ko`nebolesti, tako da }e pacijentima biti pribli`ene i ove specijal-isti~ke usluge, rekla je direktorka Op{te bolnice dr Swe`anaArsi}. Ona je tako|e napomenula da }e ambulanta za ko`ne bolestii daqe raditi u okviru Op{te bolnice.

Saradwa izme|u Bolnice i Doma zdravqa }e prvenstvenopoboq{ati zdravstvene usluge i pribli`iti ih gra|anima, s timciqem i postoje specijalisti~ke ambulante i u Bolnici i u Domuzdravqa. Osim toga, ambulanta u kojoj zdravstvene usluge ostvarujume{tani naseqa Gari} uskoro }e biti preseqena u krug Bolnice,u prostorijama Ko`nog odeqewa.

Q.M.

Tokom februara meseca Udru`ewe Roma „Carina“ je uz pomo} do-natora obezbedilo pakete sa osnovnim ̀ ivotnim namirnicama za na-jugro`enije porodice romske nacionalnosti koje `ive u ovomnasequ.

Prema re~ima Sa{e Ali{anovi}a, predsednika ovog udru`ewa,pakete sa hranom dobilo je 45 najugro`enijih porodica, od ukupno138 koliko je nastaweno u ovom prokupa~kom nasequ.

- U nasequ Carina stanovni{tvo romske i srpske nacionalnosti`ivi zajedno od kada postoji ovo naseqe i nikada se nije desilo dado|e do konflikta, ve} nam je prioritet da i na{a deca, kao i star-ije genercije, negujemo dobre kom{ijske odnose, jer je to za dobrobitsvih nas, rekao je Ali{anovi}.

Da su slo`ni kada su zajedni~ki interesi u pitawu, govori i~iwenica da su nedavno volonteri ovog udru`ewa organizovali ak-ciju ~i{}ewa gradskog grobqa Guba, a u planu je i niz novih akcija uciqu boqeg i kvalitetnijeg `ivota gra|ana.

Udru`ewe Roma „Carina“ aktivno radi i trudi se da ovoj popu-laciji obezbedi i u~e{}e u drugim sferama dru{tva, a posebnapa`wa posve}ena je kulturi i obrazovawu. Tako je krajem februara,u saradwi sa O[ „Nikodije Stojanovi} Tatko“, u Narodnom muzejuToplice odr`ano Ve~e romske kulture, u okviru obele`avawaMe|unarodnog dana materweg jezika. Tim povodom su mladi Romi pub-lici predstavili svoje pesme, igre, recitovawe, a kroz dramskiprikaz pokazali su i talenat za glumu.

Svojim projektima, koji su planirani za ovu godinu, ~lanoviUdru`ewa Roma „Carina“ nastoja}e da u aktivnosti ukqu~e {to ve}ibroj dece i omladine romske populacije.

Q.M.

Dom zdravqa i Op{ta bolnica zajedno u projektu

Preventivom protiv bolesti

Aktivnosti Volonterskog centra Prokupqe

Radionice za vr{wa~ke medijatore

Aktivnosti Udru`ewa Roma Carina

U ciqu bli`ih i kvalitetnijih zdravstvenih usluga

U Domu zdravqa jo{ jedna ambulanta