novo

sads

kiNovi Sad • II godina • br. 102 • četvrtak, 26. 1. 2017. • 19 dinara

Najava novih ulaganja i poslova

Mirović: Uskoro agencija za dodatne privredne podsticaje

Tri dana nacisTičkog užasa u novom sadu

obeleženo 75 godina od mađarskog pogroma

Režiser Boris Malagurski

traMp napada kinU, eU propada

2

ДИГИТАЛИЗАЦИЈАДИГИТАЛИЗАЦИЈА digitalizacija.ns.rs

КУЛТУРЕ

26. JANUAR 2017.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Marija Magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov

redakcija@nsreporter.rs

FoTo-reporTer Miloš pavkov

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktor@nsreporter.rs

direkTor korporaTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Trg neznanog junaka 4/i,

novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333

office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

26. JANUAR 2017.

Mirović: Uskoro agencija za dodatne privredne podsticaje

Republički i pokrajinski premijeri u Inđiji otvorili nov nemački pogonstr. 10/11

evropskoj Uniji se crno piše

Intervju: Režiser i novinar Boris Malagurskistr. 14/15

venac plete, slavi slavU, svoga oca svetog savU

Prvi arhiepiskop srpski i najveći narodni prosvetiteljstr. 18/19

ponoćne batine laze telečkog

Prvo gostovanje SNP-a u Osijeku prepričavalo se decenijamastr. 24/25

Hobi Usrećio Mališane široM planete

Otac i sin Stefanovići izrađuju zdrave dečje igračkestr. 26/27

nikolić: za genocid nad srbiMa Ustanoviti pojaM “zatiranje” Obeleženo 75 godina od pogroma mađarskih nacista u Novom Sadu str. 4/6

sadržaj

Đoletova snaša s pajinog salaša

Salašarski divani iz srbobranskog atara str. 20/21

4 26. JANUAR 2017.

ObeleženO 75 gOdina Od pOgrOma mađarskih nacista u nOvOm sadu

Time ćemo označavati stradanje našeg naroda, kao što su Holokaust i Porajmos univerzalno prihvaćeni pojmovi koji se vezuju za stradanje jevrejskog i romskog naroda

Nikolić: Za genocid nad Srbima ustanoviti pojam „zatiranje”

526. JANUAR 2017.

Na komemoraciji povodom 75. go-dišnjice pogroma mađarskih nacista u Novom Sadu, u organizaciji Grada Novog Sada, Je-

vrejske opštine Novi Sad i Eparhije bačke, pored nekoliko hiljada gra-đana, bili su predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, predsed-nik Pokrajinske vlade Igor Mirović, predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, Njegovo preo-sveštenstvo episkop bački gospodin Irinej, vrhovni rabin Srbije gospodin Isak Asijel i drugi visoki gosti.

Patološka mržnja. Na platou ispred spomenika „Porodica” Jovana Soldatovića, nakon što je pozvao na minut ćutanja za žrtve zločina, prvi je govorio gradonačelnik Vučević.

– Na današnji dan pre tačno 75 go-dina Novim Sadom je vladao užas. Osim trajnog sećanja u našoj nacio-nalnoj svesti, istina o fašističkoj ra-ciji trebalo bi da nas ujedini u borbi protiv patološke mržnje i šovinistič-kog ludila. I ja verujem da se više ni-kada nećemo brojati, ni prebrojava-ti po krvnim zrncima, već samo po čestitosti. Verujem da će nam uvek biti važnije kakvi smo, a ne ko smo, i da ćemo na ružne reči odgovarati lepim. I verujem da ćemo u našem Novom Sadu uvek slobodno živeti i govoriti i srpski i romski i mađar-ski i da ćemo se uvažavati, razumeti, poštovati u svima našim razlikama – rekao je Vučević.

Odrastao sam uz priče o jezivom ledenom januaru, o tužnim sudbina-ma porodica koje su nestale pod le-dom, o čitavim generacijama okova-nim santama leda, o celom jednom gradu u hladnom Dunavu.

– Ta tri dana – 21, 22. i 23. janu-ar 1942. godine odredili su tragič-nu sudbinu mnogih novosadskih porodica, ali su odredili i sudbinu svih nas koji smo godinama kasnije stasavali. I dečački mi je bilo teško da shvatim zašto je racija morala da izabere baš moje komšije i baš moj grad, ali učeći lekcije o životu i o praštanju, naučio sam onu najvaž-niju – u životu ne sme biti izgovora za borbu protiv fašizma, nacizma i svih ideologija usmerenih protiv čo-veka.

Tuga s kojom živimo. Antifaši-zam i antinacizam su u tradiciji na-šeg naroda.

– I danas osećam bes i gorčinu jer nije sprečen užas koji je zauvek oko-vao Novi Sad, kao što ga svakog ja-nuara okivaju sneg i led i ova jeziva ledena tišina Dunava, kazao je gra-donačelnik. Osećam i tugu, nemer-ljivu i neizrecivu, zbog više hiljada pobijenih Novosađana, Srba, Jevre-ja, Roma, među kojima je bilo mnogo dece, starih i nemoćnih. Zbog svih nevinih žrtava čija je jedina krivica, u bolesnim umovima fašista, bila u tome što su pripadali drugom naro-du i drugoj veri. Danas, 75 godina posle događaja koji je opomena za čovečanstvo, našim gradom vlada-ju neki nov optimizam, želja da na-predujemo i razvijamo se, da radi-mo sve ono u čemu je zlo prekinulo hiljade naših sugrađana. To je tuga s kojom živimo, ali koja nas podsti-če da budemo bolji ako verujemo u sebe i u naše zajedništvo – rekao je Vučević.

Rane na biću naroda zaceljujemo praštanjem, pomirenjem, iskrenom posvećenošću da se zlo i bezumlje nikada ne ponove, rekao je zatim Nikolić.

– Iako nema srpske, jevrejske ili romske kuće u ovom gradu koja ne pamti svoje stradale pretke u janua-ru 1942. godine, prošlost ne možemo izmeniti, ali sadašnjost i budućnost valja nam graditi na razumu koji po-ziva na saradnju, na emocijama koje počivaju na praštanju, nikad na mr-žnji i osveti. Racija je sprovedena iz-među 4. i 29. januara 1942. godine, otpočela je u Šajkaškoj, nastavljena u Novom Sadu, a završila se u Bečeju. Za tri dana u Novom Sadu, u vodama Dunava nestale su hiljade i hiljade Srba i Jevreja, a pored njih ubijen je i jedan broj pripadnika drugih etnič-kih grupa, najvećim delom Roma.

Odnos prema stradanju. Se-ćamo se danas stravičnih zločina, ne zato da bismo bili ogorčeni ili da bismo popreko gledali komšije.

– Nema krivice čitavog naroda, samo pojedinaca, bolesnih umova zadojenih fašizmom i nacizmom, ideologijama koje dojučerašnjeg su-seda pretvaraju u zver. Podsećamo se na te događaje da bismo prepo-znali uzroke nesuglasica kako bi-smo ih u korenu presekli i sprečili katastrofalne posledice. Različitost je naše bogatstvo i naša prednost, a zajedništvo naša vrlina koja je izu-zetno dragocena. Trenuci iz prošlo-sti kada se u čoveku probudi zver, sad su za nama jer se na ovim pro-storima vekovima živi u zajedništvu

Autor: Eržebet Marjanov i Miloš Dukić Autor: Miloš Pavkov

Time ćemo označavati stradanje našeg naroda, kao što su Holokaust i Porajmos univerzalno prihvaćeni pojmovi koji se vezuju za stradanje jevrejskog i romskog naroda

Nikolić: Za genocid nad Srbima ustanoviti pojam „zatiranje”

6

NA LICU MESTA

26. JANUAR 2017.

i slozi. Srbija je u praksi uvek pri-menjivala i više od onog što od nje zahteva zakon.

Nikolić je kazao da bi Srbija u svoj pravni sistem trebalo da uvede usta-novu spomen-žrtve i da se podigne jedinstven spomen-kompleks u znak sećanja na sve nevine žrtve.

– Te žrtve podnete su u pokušaju istrebljenja čitavog srpskog naroda, jevrejskog, romskog i drugih brat-skih naroda s ovih prostora pre sve-ga tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Smisao je da se s najdubljim po-štovanjem odnosimo prema strada-nju i mučeništvu, da u istorijskom pamćenju nosimo sećanje na heroj-sku žrtvu kao najuzvišeniju vred-nost i da se oštro suprotstavljamo zaboravu i poricanju.

Svete žrtve. Imajući u vidu ge-nerički pojam za genocid nad pojedi-nim narodom, predlažem da se usta-novi jedinstven pojam – zatiranje.

– Time ćemo označavati srpsko stradanje, kao što su Holokaust i Porajmos univerzalno prihvaćeni pojmovi koji se vezuju za stradanje jevrejskog i romskog naroda. Zatira-nje neka označava pokušaj istreblje-nja srpskog naroda za vreme Prvog svetskog rata, ali i nacističkih reži-ma u Nemačkoj i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Srpski narod srazmerno broju stanovnika pripada narodi-ma koji su najviše stradali u istori-ji čovečanstva. Pre četiri godine u Čurugu, zajedno s predsednikom Mađarske, otvorio sam spomenik stradalima tokom Drugog svetskog rata, te da je na taj način otvorena nova stranica u bilateralnim odnosi-ma dveju zemalja. Sećajući se proš-losti, osnažili smo budućnost pri-jateljskih dobrosusedskih odnosa, tada sam citirao poruku zapisanu u Poslanici Rimljanima: „Koliko god je do vas, budite u miru sa svima” – rekao je Nikolić.

Pomen Jevrejske zajednice održao je vrhovni rabin Srbije Isak Asijel, koji je s prisutnima podelio priču o stradanju novosadskih porodica i poslao poruku da je stradanje više od 1.200 ljudi tokom mađarske ra-cije u Novom Sadu razlog za večno sećanje na nevine žrtve.

– Ko god da ubije jednu dušu, kao da je ubio ceo svet, a onaj ko održi

jednu dušu, spasao je ceo svet. Te svete žrtve u Novom Sadu ubijene su samo zato što su bili Srbi, Jevreji, Romi ili drugi – rekao je Asijel.

Erupcija zla. Vladika bački Iri-nej kazao je da je Novi Sad danas, pod injem, snegom i ledom, sa zale-đenim Dunavom, slika i prilika tra-gičnih dana koji su se desili pre 75 godina.

– Govori na ovakvim mestima, gde su ljudi stradali od nacističke ruke, uvek su slični, potresni i sadrže tri glavne teme – osudu zločina, pomen žrtvama, kao i želju da se slično ni-kada ne ponovi. Poslednjoj temi do-dao bih da je istorija učiteljica živo-ta ako postoje oni koji hoće da uče. Realnost govori da istorija podučava loše đake, među kojima su i višestru-ki ponavljači, pa imamo erupcije zla na istoku, u Africi, Evropi i celom svetu. Vera donosi nadu da će se bu-dućnost promeniti nabolje – istakao je Irinej.

Vence na spomenik „Porodica” po-ložili su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predstavnici pokrajinskih i republičkih vlasti, kao i jevrejske i romske zajednice. Takođe, vence su položili predstavnici ambasada Ru-ske Federacije, Kipra, Savezne Re-publike Nemačke, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.

Više od četiri hiljade žrta-va. Nakon toga građani su se uputili na Štrand, gde su delegacije Grada Novog Sada, Jevrejske opštine Novi Sad i Eparhije bačke položile cveće na spomen-obeležje žrtvama. Zbog zabrane plovidbe zaleđenim Duna-vom ovaj put nije bačen venac u Du-nav s broda Rečne flotile Vojske Re-publike Srbije.

Obeležavanje godišnjice pogroma mađarskih nacista januara 1942. go-dine, koji se još uvek po inerciji iz Brozovih vremena pogrešno nazi-va Novosadska racija, simboličan je znak sećanja na više od četiri hiljade žrtava koje su okupatori ubili i baci-li pod led Dunava. Akcija zločinaca, osim u Novom Sadu, sprovedena je u Šajkaškoj oblasti – u Čurugu, Gos-pođincima, Šajkašu, Đurđevu, Mo-šorinu, Titelu, Loku, Gardinovcima, Vilovu, Žablju, kao i u Bečeju, Srbo-branu i Temerinu.

I danas osećam bes i gorčinu jer nije sprečen užas koji je zauvek

okovao Novi Sad, kao što ga svakog januara okivaju sneg i

led i ova jeziva ledena tišina DunavaMiloš Vučević

726. JANUAR 2017.

Na završnoj svečanosti projekta „Energija je svu-da oko nas 2016” u Pokrajinskoj vladi, uručene su nagrade najuspešnijim učenicima, nastavni-cima mentorima i obrazovno-vaspitnim usta-novama na teritoriji AP Vojvodine. Dve najus-pešnije škole su Osnovna škola „Sveti Georgije” u Uzdinama i Hemijsko-prehrambena škola u

Čoki. Učenicima i mentorima ovih škola dodeljene su nagrade i diplome. Učenici koji su učestvovali u programu i nagradnom konkursu svoja rešenja mogli su da prikažu u različitim vidovima, za koje su se slo-bodno opredelili: modeli i makete, multimedijalne prezentacije, literarni radovi i likovni radovi.

„Energija je svuda oko nas” program je koji se u kontinuitetu realizuje u osnovnim i srednjim ško-lama Vojvodine od školske 2009/2010. godine, u saradnji s Centrom za razvoj i primenu nauke, teh-nologije i informatike iz Novog Sada, s kojim je Se-kretarijat potpisao i protokol o saradnji u decem-bru 2013. godine. U ovom programu polazilo se od činjenice da je vaspitanje i obrazovanje, kada je reč o racionalnom korišćenju energije, efikasnije ako se počne u ranom dobu. U programu nisu učestvovali samo učenici već i njihovi roditelji, nastavnici i škola, kao institucija koja ima ključnu ulogu u podsticanju najmlađih da se upoznaju s osnovnim pitanjima i problemima u vezi s korišće-njem energije, te da osmišljavaju načine za njeno racionalno ko-rišćenje i traganje za novim, dosad neiskorišćenim resursima iz svog okruženja.

U ime domaćina, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje,

propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, prisutne je pozdravio Mihalj Njilaš, potpredsednik Pokrajinske vlade, pokrajinski sekretar za obrazovanje. Skupu su se obratili i prof. dr Dragan Soleša, dekan Fakulteta za ekonomiju i inže-njerski menadžment – Fimek u Novom Sadu, prof. dr Slobodan Popov, predsednik Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike, koordinator projekta, Anđelko Glavašević, pred-sednik Saveza pronalazača Vojvodine i predsednica žirija Jasmi-

na Pastonjicki.U svom pozdravnom govoru Mihalj Njilaš na-

glasio je to da je u izgradnji energetski odgovor-nog društva jedna od polaznih tačaka edukacija mladih. Izuzetno je važno i to da se promovišu i prikažu njihov rad, njihove ideje i njihova razmi-šljanja, kojima doprinose podizanju svesti mladih o energetskoj efikasnosti, zaštiti životne sredine i upravljanju otpadom, kao i popularizaciji novih tehnologija u nastavnim i vannastavnim aktivno-stima.

– Ovaj program, sa zadovoljstvom možemo konstatovati, po-stao je jedan od prepoznatljivih u osnovnim i srednjim školama u Vojvodini, te svake godine ima sve više i više učesnika. I to, u stvari, jesu najvredniji rezultati ovog programa, jer energija – to ste vi, jedini pravi humani resurs energije – rekao je Njilaš.

Pokrovitelj ove manifestacije, koja se realizuje već sedmi put, jeste Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, dok je organizator i realizator Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i infor-matike.

Proglašeni najbolji učenici i škole koji racionalno koriste energiju

Dodeljene nagrade Energija je svuda oko nas 2016.

Vaspitanje i obra-zovanje o racio-

nalnom korišćenju energije efikasnije je ako se počne u

ranom dobu

8

vesti

26. JANUAR 2017.

četvrtak, 19. januarBoris Malagurski najsolidarniji novinar

Priznanje Najsolidarniji novinar za 2016. godinu, koje tradicionalno dodeljuje Sindikat Solidarnost, dobio je novinar i režiser Boris Malagurski iz Su-

botice. Prigodan poklon, monografiju “Mihajlo Pupin”, uručen mu je na maloj svečanosti u prostorijama Sin-dikata u Sremskoj 9.

– Veliko mi je zadovljstvo što sam dobio ovu nagradu, pogotovo što sam još uvek, bar po godinama, vrlo mlad novinar – rekao je Malagurski.

Pitanje svih pitanja je sloboda delovanja pa i u novi-narstvu – smatra Miša Starović iz Sindikata Solidar-nost.

– Sa slobodom neposredno je vezana solidarnost jer samo slobodan novinar može da se založi za pravdu i istinu. Boris Malagurski je pravi primer takvog novinara i samo možemo poželeti da nastavi tim putem – napo-menuo je Starović.

petak, 20. januarVučević s ministrom Šarčevićem

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sastali su se u Gradskoj kući, a potom su zajedno obišli OŠ “Nikola Tesla”.

– Definisali smo nekoliko pravaca u zajedničkom delovanju koji se tiču osnovnih i srednjih škola, ali i Predškolske ustanove i Univerziteta. Drago mi je što postoje jasna strategija i dobra volja ministra i njegovog tima da rešavaju složena pitanja koja direktno utiču na kvalitet obrazovanja. Nije slu-čajno što smo posetili baš OŠ “Nikola Tesla” jer je to škola koja upisuje sve više učenika, a neguje višejezičnost u nastavi. Zahvaljujući resornom mini-starstvu koje je obezbedilo oko 94 miliona dinara, i Gradu koji je izdvojio 34 miliona dinara, škola će tokom ove godine biti proširena novim učionicama, ali i sportskim terenima – rekao je Vučević.

subota, 21. januarBegečani u Novom Sadu

U okviru manifestacije „Selo u gradu“ na Spensu se predstavio Begeč. U organizaciji Porodičnog poljoprivrednog gazdinstva Popović, No-vosađanima su prikazani potencijali i dostignuća ovog sela. To je bila

i prilika da se pozovu mladi ljudi da ostanu na selu i svojim znanjem i inici-jativom doprinesu njegovom razvoju.

Novosađanima su se predstavili MZ „Begeč“, Kulturni centar „Begeč“ sa svojim sekcijama – folklornom i tamburaškom, Društvo žena „Jefimija“, re-citatorska sekcija, pevačka grupa, likovna sekcija „Beli labud“, aktiv za ne-govanje i čuvanje tradicije „Nikola Ninkov“, Crveni krst – ogranak Begeč, DVD Begeč, USR „Šveb“ i OZZ „Begečki povrtari“.

SedaM

NSdaNaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

nsreporter.rs

926. JANUAR 2017.

nedelja, 22. januarMališani s Kosmeta kod novosadskih vršnjaka

Udruženje građana „Novi Sad“ treću godinu zaredom organizuje pro-jekat “Svim srcem za osmeh deteta” u okviru kojeg organizuje sed-modnevni boravak dece s Kosova i Metohije kod svojih vršnjaka. U

susret obeležavanju školske slave Svetog Save došlo je 40 dece uzrasta 12, 13 i 14 godina iz opštine Gračanica, a domaćini će im biti vršnjaci iz osnov-nih škola „Dušan Radović” i „Žarko Zrenjanin”.

– Predvideli smo obilazak Sremskih Karlovaca, manastira na Fruškoj gori, posetu Ledenoj šumi, Vinterfestu, posetu muzejima, bioskopima... Biće za-bavno i edukativno, ali na prvom mestu su druženje i sticanje novih prija-teljstava – najavio je Goran Bajšanski iz Udruženje građana „Novi Sad”.

ponedeljak, 23. januar Mirović uručio rešenje o pomoći Hilandaru

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović primio je direktora Zaduž-bine manastira Hilandar Milivoja Ranđića i direktora Pokrajinskog za-voda za zaštitu spomenika kulture Zorana Vapu i tom prilikom uručio

rešenje o pomoći od sedam miliona dinara za uređenje enterijera Sinodika u manastiru Hilandar, stradalog u velikom požaru 2004. godine.

Predsednik Mirović je ukazao na značaj koji ima obnova ovog srpskog ma-nastira smeštenog na Svetoj Gori, sedištu čak 20 pravoslavnih manastira, a koji predstavalja važan deo na samo religijskog već i kulturnog identiteta naše zemlje.

– Ovo je pomoć zaštiti našeg kulturnog nasleđa i ujedno jedan od naših važnih zadataka – istakao je Mirović.

utorak, 24. januarGrip ipak jenjava

Po podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodi-ne, virus gripa je i dalje na epidemijskom pragu, ali po prognozama lekara, u narednom periodu

taj broj bi trebalo da se smanji. Uprkos tome, lekari ukazuju na to da bi i dalje trebalo raditi na prevenciji i jačanju imuniteta. Prema rečima epidemiologa Mi-oljuba Ristića, broj obolelih među školskom decom nije se smanjio ni tokom raspusta jer su deca ipak bila u nekoj vrsti kontakta, ali je ukupan broj obolelih u Novom Sadu ipak manji.

– U Novom Sadu, s obzirom na rezultate koje smo dobili prethodne nedelje, broj obolelih je dva-tri puta manji nego u periodu koji smo registrovali poslednje nedelje 2016. godine, tako da možemo reći da ćemo, ako ne ove, već sledeće nedelje izaći iz takozvanog epidemijskog praga – kaže dr Ristić.

sreda, 25. januarUskoro bez dodatnih dažbina na novosadskim fakultetima

Uskoro će biti ukinuti dodatni troškovi studenata na Novosadskom univerzitetu, najavio je rektor UNS-a Dušan Nikolić.

– U planu je da tokom ove godine iz pokrajinskog budžeta bude obezbeđen novac koji će potpuno pokri-vati troškove akademske zajednice. Mislim da uskoro na mnogim fakultetima studenti više neće morati da plaćaju dodatne dažbine, poput uplate ispita i overe semestra. O tome smo već zvanično razgovarali na sednici Senata – najavio je Nikolić.

Studenti Novosadskog univerziteta nekoliko puta su protestovali zbog dodatnih dažbina na fakultetu.

10 26. JANUAR 2017.

Opština Inđija, jedna od naj-razvijenijih opština u Srbi-ji, ima oko 50.000 stanov-nika i razvija se snažno i dalje. U tom sremskom mestu u utorak su premi-jer Aleksandar Vučić i am-

basador Nemačke u Beogradu Aksel Ditman presekli crvenu traku na otvaranju proi-zvodnog pogona auto-delova „IGB automo-tiv komp„ čija je vrednost četiri i po miliona evra, a zapošljava 600 novih radnika.

Do kraja godine 1.500 radnika. Pre-mijer Vučić je pozvao nemačke investitore da još više ulažu u našu državu i poručio im da nigde neće moći da nađu uslove za poslovanje kao u Srbiji, obučenu radnu sna-gu i garanciju pune bezbednosti i sigurnosti investicija.

– Ono što smo obećali u aprilu prošle godine, danas ispunjavamo. Ugovorom s vladom dogovoreno je 510 radnih mesta, a zaposleno je 600 radnika. Mi smo za to iz-dvojili 1.400.000 evra. Plaćena je prva tran-ša od 560.000 evra i ne kasni se u isplaći-vanju – rekao je Vučić izražavajući uverenje da će do kraja godine biće zaposleno 1.500 radnika.

Dve vlade na zajedničkom zadat-ku. On je istakao da je Srbija ponosna što je u njoj investitor za čijim proizvodom postoji sve veća tražnja. Vučić je pritom ukazao i na važnost mira i stabilnosti. On je, naime, kazao da je i na Svetskom ekonomskom fo-rumu u Davosu video da se mnoge stvari menjaju, neke nabolje, neke nagore, da niko ne zna šta će se dešavati u 2017. godini, da je region osetljiv, i zato je mir najvažniji, na čemu svi treba da rade.

– Ukoliko samo za trenutak skrenete po-gled s upravljača, voz može da isklizne iz šina – upozorio je premijer.

Svečanom otvaranju novog proizvodnog pogona prisustvovao je i predsednik Pokra-jinske vlade Igor Mirović kao i više narodnih poslanika. Obraćajući se prisutnima, Miro-vić je istakao da je otvaranje novog pogona u Inđiji još jedna potvrda zajedničkih rezul-tata koji se postižu širom Srbije.

– Danas u različitim krajevima naše ze-mlje imamo ovako kvalitetne, sjajne kom-panije s mnogo novih zaposlenih. To je naj-bolji pokazatelj da politika Vlade Srbije, koju snažno podržava Pokrajinska vlada, daje ve-like rezultate – kazao je Mirović navodeći da je to politika koja je donela stabilnost, mir, podsticaje za domaće i strane ulagače.

Takmičenje s najboljima. On je na-javio da će za nešto više od 30 dana u Voj-vodini biti formirana posebna agencija koja će na osnovu Zakona o ulaganjima davati dodatne finansijske podsticaje za ulaganje u pokrajini.

– Želimo da se takmičimo s drugim de-lovima naše zemlje, da dajemo dodatne ga-rancije i podsticaje i da kroz razvoj novih

industrijskih zona privučemo nove ulagače – istakao je Mirović i dodao da su u pripremi nove industrijske zone, u Titelu, Somboru i Šidu, i da više od 20 investitora čeka na ko-načnu odluku da investira u Vojvodini.

Novi pogon nemačke kompanije, koja us-pešno posluje u Inđiji od 2007. godine, iz-građen je za samo osam meseci na 7.800 kvadratnih metara u Severoistočnoj radnoj zoni.

– Za deset godina poslovanja izrasli smo u kolektiv od 2.200 zaposlenih, ukupnu in-vesticiju vrednu 16 miliona evra i privredni subjekat koji predstavlja pravi model uspeš-

nog poslovanja i snažan je oslonac u daljem razvoju lokalne zajednice – istakao je gene-ralni menadžer „IGB automotiva„ Dalibor Belić.

Srbija centar proizvodnje. Fabri-ka koja se bavi proizvodnjom grejača za sedišta i volane, senzora za okupiranost sedišta automobila i električnih kontrol-nih jedinica nalazi se na listi kompanija s najvećim brojem zaposlenih, od kojih više od 90 odsto čine žene. Ambasador Aksel Ditman rekao je da to što fabrika u Inđiji ima više od 2.000 zaposlenih predstavlja

Autor: Eržebet MArjanov

Mirović: Uskoro agencija za dodatne privredne podsticaje

REpUblički i pOkRAjinski pREMijERi U inđiji OtvORili nOv nEMAčki pOgOn

1126. JANUAR 2017.

snažan znak koliko nemačke kompanije imaju poverenja u Srbiju kao investicionu destinaciju.

Kompanija „I.G. Bauerhin Gmbh„ pose-duje sveobuhvatnu tehnologiju grejača za automobilska sedišta i senzora za zauzeća sedišta i kao lider u oblasti te pomenute pro-izvodnje obezbeđuje svojim kupcima visok kvalitet proizvodnje. U okviru kompanije proizvodne jedinice nalaze se u Nemačkoj, Češkoj, Kanadi, Meksiku, Kini i Srbiji, gde je fabrika i najveća i zapošljava najviše radni-ka. Godišnja proizvodnja „IGB automotiv„ je 20 miliona proizvoda. Grupacija drži 30

odsto svetskog tržišta u proizvodnji grejača za sedišta i 44 odsto evropskog tržišta.

Najgori lopovi opet žele vlast. Pre-mijera Vučića je prilikom dolaska na otva-ranje novog pogona ispred fabrike dočekao ogroman broj građana. On se kratko zadr-žao s njima i tom prilikom rekao da su dr-žavom pre samo nekoliko godina upravljali tajkuni i najgori lopovi, a da ti isti sada žele da se vrate na vlast i drže pridike.

– Prete nam jer smo poštenjem, radom i trudom uspeli da nadoknadimo sve ono što su krali i pljačkali i uspeli da vratimo Srbiji

nadu – naveo je Vučić.On je dodao i da bi oni koji su razarali

zemlju godinama i decenijama, uništavali industriju u Inđiji, Vojvodini i Srbiji, danas ponovo da se vrate na vlast.

– Moja je poruka za njih, ali i za vas: nismo ih se nimalo uplašili, mogu da viču, da izmi-šljaju, da izvlače neistine, borićemo se ne za sebe, kao što su se oni borili samo za sebe, već za zemlju, našu decu, za našu buduć-nost, a vi se spremite, uskoro krećemo, po-bedićemo ih ponovo – istakao je premijer.

Koridori na redu. Kasnije, nakon otva-ranje novog proizvodnog pogona i protokola Vučić je odgovarao na pitanja novinara. Pre-mijeru je postavljeno nekoliko pitanja, izme-đu ostalog i o tome kada će biti završen Kori-dor 10. On je odgovorio da će, uprkos nekim problemima s jednom stranom kompanijom, biti završen ove godine, a na proleće 2018. i najveći deo Koridora 11. Vučić je izrazio za-dovoljstvo zbog toga što je to pitanje postav-ljeno jer, kako je objasnio, to pokazuje da se u Srbiji nešto menja. Takvo pitanje, kazao je Vučić, nekada se nije smelo ni postaviti jer jer se znalo da ništa i neće biti urađeno, već je služio samo za jalova obećanja.

Premijer je, odgovarajući na pitanje novi-nara da komentariše prisustvo Veselina Šlji-vančanina na tribini u organizaciji SNS-a u Beški, rekao da će to uraditi kada bude kao lider stranke koju vodi davao izjave, ali da svakako osuđuje upade i pokušaje prekida-nje nečijih tribina.

Samo tražimo pravdu. Upitan šta će Srbija uraditi u slučaju Ramuša Haradinaja ako ne bude izručen, on je rekao da će dr-žava iskoristiti sve pravne instrumente na-vodeći pritom da o tome treba da se izjasni i međunarodna zajednica, čijom reakcijom dosad nije bio zadovoljan.

– Mislim da su tu stvari potpuno jasne, ali o tome mora da se izjasni međunarodna za-jednica. Videćemo šta će oni reći. Dosad ni-sam bio baš srećan njihovom reakcijom. Ali možda će biti drugačije – naveo je Vučić.

On je rekao da to nije samo pitanje naci-onalnih i državnih interesa nego i elemen-tarne ljudskosti i pravde.

– Mi samo tražimo pravdu, kao što traži-mo pravdu za tuđe žrtve, hapsimo one koji su činili zločine, a nose naše ime, tako ćemo tražiti i za druge – naglasio je.

U pripremi su nove industrijske zone u Titelu, Somboru i Šidu, a više od 20 investitora čeka na konačnu odluku da investira u VojvodiniIgor Mirović

Mirović: Uskoro agencija za dodatne privredne podsticaje

RepUblički i pokRajinski pReMijeRi U inđiji otvoRili nov neMački pogon

12 26. JANUAR 2017.

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

� 1326. JANUAR 2017.

U saradnji između Srpskog na-rodnog pozorišta i beograd-skog Narodnog pozorišta u

subotu na sceni „Jovan Đorđević” od 20 sati biće premijera verističke opere Pjetra Maskanjija „Kavalerija rustikana”. Na premijeri će dirigova-ti maestro Dejan Savić, kao gost iz Narodnog pozorišta, a maestro Alek-sandar Kojić dirigovaće 2. februara. Režiju Ivana Stefanutija, koju je za Narodno pozorište u Beogradu 2006. godine premijerno preneo Mateo Ma-coni, za ovu zajedničku saradnju NP

iz Beograda i SNP-a preneće Alek-sandar Nikolić, gost iz Beograda. Scenografiju i kostime Ivana Stefa-nutija adaptiraju Saša Senković, sce-nograf, i Mirjana Stojanović Maurič, kostimograf.

Učestvuju operski solisti iz Beogra-da i Novog Sada: Nikola Kitanovski, Saša Petrović, Valentina Milenković, Svitlana Dekar, Nora Čonkić, Željko R. Andrić... Opera se izvodi na itali-janskom jeziku, uz prevod na srpski, a reprizna izvođenja su 31. januara i 2. februara.

Premijera Kavalerije rustikane u SNP-u

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Ste-fanović, posle sveča-ne promocije 13. kla-se polaznika Centra za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Ka-

menici, rekao je povodom pucnjave kod OŠ „Đura Daničić” da očekuje da sve okolnosti brzo budu rasvetljene i da se pronađu poči-nioci ili će, u protivnom, uslediti smene u kriminalističkoj policiji.

– Očekujem čeličnu pesnicu i snažan od-govor policije te da se ceo slučaj razreši u najkraćem mogućem roku. Načelnik Mi-lorad Šušnjević mi je rekao da istraga već daje rezultate, ali detalje nećemo saopšta-vati dok ceo slučaj ne bude rešen – rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zatražio je od pripadnika Policijske uprave u Novom Sadu da pod hitno otkriju i uhap-se učesnike u pucnjavi koja se desila usred bela dana kod Osnovne škole „Đura Dani-čić” na Podbari.

– Ovo je slučaj bez presedana. Užasnula me je činjenica da su se neki vandali dr-znuli da pucaju u podne ispred škole dok iz nje izlaze đaci. Srećom pa nema tragič-nih žrtava. Ne zanima me da li je u pitanju bio mafijaški obračun ili nešto drugo, jedi-no što me zanima jeste da počinioci budu što pre privedeni pravdi i da nijedno dete više u Novom Sadu ne plače i nema tra-ume zbog rafalne paljbe kojoj je bilo sve-

dok. Grad Novi Sad će i dalje preuzimati sve mere u okviru svojih nadležnosti kako bi omogućio bezbedno odrastanje i život svim sugrađanima. Od policije očekujem brzu i efikasnu akciju u slučaju današnje pucnjave ispred OŠ „Đura Daničić” – re-kao je Vučević.

Prema rečima očevidaca, napadač je ra-falno pucao iz crnog automobila i odmah se udaljio, dok je beli džip u kome je bio napad-nuti, nekontrolisano nastavio kretanje, pre-

šao s kolovoza na trotoar između dva drveta i udario u ogradu u Ulici Dušana Vasiljeva.

Novosađanin N. U. (37) povređen je uto-rak oko 12.30 sati u pucnjavi kod OŠ „Đura Daničić” u Ulici Dušana Vasiljeva u Novom Sadu. U to vreme deca su izlazila iz škole i posvedočila da se čulo desetak pucnjeva. Dva hica su pogodila žrtvu i napravila joj prostrelne rane ruke. Trenutno se nalazi u Urgentnom centru KCV i njegovo stanje je stabilno.

MafijašKi obračuN bez PreSedaNa Na NovoSadSKiM ulicaMa

StefaNović: očeKujeMčeličaN odgovor Policije

14 26. JANUAR 2017.

IntervjuRežiser i novinar

Boris Malagurski

Režiser, producent i televizij-ski voditelj Boris Malagur-ski, nazvan srpski Majkl Mur, sa 29 godina stigao je da emigrira u Kanadu i vrati se u Srbiju, da napravi karijeru s obe strane Atlan-

tika. Autor je dokumentarnog film „Težina lanaca” u kome analizira ulogu SAD, NATO-a i Evropske unije u raspadu SFRJ, u filmu „Pretpostavka pravde” bavi se stradanjem francuskog navijača Brisa Tatona u Beogra-du. Sagovornici su mu bili Noam Čomski, Oliver Stoun, Karla del Ponte, Luis Makenzi, Novak Đoković, a njegove radove emitovali su Raša tudej, Euročenel i mnogi drugi.

Da li je novi američki predsednik za-držao ranije stavove u inauguracionom govoru?

– Smatram da je Tramp održao vrlo preci-zan govor u kojem je ostao dosledan onom što je izražavao tokom predizborne kampa-nje. On je stao na binu s establišmentom Va-šingtona i indirektno im rekao da su dobili otkaz, kao što je govorio učesnicima svog rijaliti programa „Šegrt”. Najavio je da će se Amerika okrenuti sebi i da će se manje baviti drugima, što je svakako dobra vest

za sve kojima je dosta imperijalističkog po-našanja SAD.

Gde će biti uperene Trampove spolj-nopolitičke strele?

– U Kinu, apsolutno. Tramp je doživljava kao velikog ekonomskog protivnika, mislim da će njegova administracija subverzivno de-lovati prema Pekingu. Više im neće biti cilj da od Rusije prave velikog neprijatelja, već naprotiv, da se s njima što brže pomiri. Već je ponudio Moskvi da ukine sankcije ukoli-ko Rusija smanji nuklearni arsenal, tako da Tramp ne želi da tamo previše gubi vreme. Provokacije Pekinga već su počele telefon-skim razgovorom s predsednicom Tajvana. Ali konfrontiranje s Kinom je pogrešno jer će ta zemlja za samo deceniju i po biti vo-deća ekonomska sila i ona donekle već sad drži u šaci američku ekonomiju.

Zašto se Tramp ruga Evropskoj uniji i njenoj perspektivi?

– Zato što je potpuno jasno da posle Breg-zita EU i nema perspektivu. Evropska unija može već ove godine propasti ako Brisel ne-što dramatično ne promeni. Ali mislim da hoće i da će reformisati EU. Sada je carin-ska i policijska kontrola na granici Nemačke i Austrije mnogo rigoroznija nego između

Tramp neće spasavati Brisel, ne zanimaju ga toliko ni Rusija ni Balkan, već prvenstveno Kina

Evropskoj uniji se crno piše

Autor: Zoran Surla

1526. JANUAR 2017.

Austrije i Slovenije. Dakle, Evropa bez gra-nica više ne može da funkcioniše. Evropa se dosad, poput Amerike, ponašala kao velika zelena zona. To je aluzija ne zelenu zonu u Bagdadu, deo grada gde je američka ambasa-da, bivša Sadamova palata, rezidencije, ba-zeni, Mekdonalds... I sve je zaštićeno viso-kim zidom. A van zida, u crvenoj zoni, vlada apsolutno rasulo. EU je dosad pokušavala da od sebe stvori zelenu zonu, a od ostatka sveta, ne računaju SAD, Kanadu i Australiju, globalnu crvenu zonu. Ponašala se tako da je iz crvene zone uzimala i privatizovala, a nikog nije puštala u zelenu zonu. Pošto ta igra više ne prolazi, EU je u strašnim pro-blemima. Britanija je to na vreme shvatila i izlazi iz broda koji tone, a u tome ima Tram-povu podršku. Izvući će je iz svih ekonom-ski problema koje može imati, spašće Veliku Britaniju, ali Evropsku uniju neće.

Koliko onda EU ima snage i volje da primi Srbiju?

– Nema ni snage ni volje. Šte je to radio bivši američkih pred-

sednik na kraju mandata?– Bilo je vrlo zabavno gledati Obamu po-

slednjih dana, njegove mere protezale su se od izuzetno pozitivnih poput smanjenja ka-zne Čelsi Mening za špijunažu, do ekstre-mno negativnih kao što je izazivanje sukoba s Rusijom i sankcije Miloradu Dodiku. To je gest osvete jer je dobio poziv, zvaničan ili ne, na inauguraciju Donalda Trampa. Ali to je potpuno nelogično jer sankcije su uvek kontraproduktivne kao što se pokazalo i na primeru Vladimira Putina. Obama se poka-zao kao vrlo slab predsednik, na kraju kra-jeva, zašto nije zatvorio Gvantanamo? Bar neko svoje obećanje da je ispunio.

Da li možemo očekivati ekspanziv-niju kinesku spoljnu politiku?

– Ko želi da priča o toj zemlji, prvenstveno mora biti svestan mentaliteta njenih ljudi. Za razliku od osvajačkog, kolonizatorskog Zapada, Kinezi su gradili odbrambeni zid jer nikad nisu bili osvajački narod. Njihova po-zicija trenutno je vrlo čvrsta jer su uzeli sve što valja iz komunizma i kapitalizma, a taj spoj deluje kod njih vrlo uspešno. Činjenica da grade vrlo jaku srednju klasu, učvršćuje ih do te mere da im SAD ne može ozbiljno nauditi.

Ali čuju se komentari da kineska eko-nomija usporava, da BDP ne raste kao ra-nije, da su strašni ekološki problemi, da ruralni krajevi nisu dovoljno razvijeni...

– Ekonomski bum je poslednjih decenija u Kini bio strahovit i to je donelo znatne probleme, ali ih oni konstantno rešavaju. Nažalost, vidimo da deca zbog velikog za-gađenja moraju još uvek da nose maske kad idu u školu, ali ako nemaju svoje rešenje, oni ga kopiraju.

Kad će biti slomljena Islamska dr-žava?

– Posle pada Alepa, teško je više govoriti o Islamskoj državi kao suverenom teritoriju. Sada su rascepkani, i kao država, bar kakva je bila, više ne postoji. Da li će ona u bliskoj budućnosti biti potpuno uništena ili ne, čak

nije toliko ni bitno jer ih je veliki broj boraca već napustio. Ali je zato zabrinjavajuće što su se mnogi vratili u Evropu, raspršili su se i po celom svetu. Gotovo je nemoguće sto-procentno se zaštititi od mogućeg teroriz-ma. Oni su sad opasniji od same Islamske države na prostoru Iraka i Sirije.

Koliko je otupela oštrica neoosma-nizma na Balkanu nakon rušenja ruskog aviona i vojnog angažovanja Turske u Si-riji?

– Ako je Ankara ikad imala ozbiljne snove da povrati uticaj na Balkanu, jasno je da sad ta ideja polako odumire. Rusija će ovde ima-ti veći uticaj nego ranije iako nije na mestu priča da će joj Tramp prepustiti Balkan. Me-đutim, isto tako je izvesno da će američke kandže ovde ipak manje biti stegnute, čime će Moskva imati više prostora za svoju po-litiku. A to je za ovaj prostor najbolje – da se nalazi između dve zone uticaja od kojih nijedna nema kompletnu kontrolu. Pritom mi moramo biti mudri da se ne opredelimo ni za jednu stranu, da ostanemo neutralni. Jer stoprocentno svrstavanje uz jednu stra-nu obično nije izlazilo na dobro.

Vekovna želja Rusije je da zavlada Bosforom i Dardanelima, da u Carigra-du osnuje svoj treći Rim. Koliko je ta po-litika danas aktuelna u Kremlju?

– Nisam siguran da Putin pretenduje na prostore van zone uticaja, Rusija pre svega gleda na države s kojima se graniči u smi-slu garancija da neće biti napadnuta. Baze NATO-a okružile su tu zemlju u Evropi i delu Azije. Konkretno, Putin ne želi da mu neko preti iz baltičkih država i Ukrajine, ali mislim da ni on njima nije pretnja.

Koliko su Srbi na Kosmetu sigurni u svoju egzistenciju?

– Teško je odvade procenjivati stanje u kome se nalaze Srbi na Kosmetu, iako nema sumnje im je teško. Zato je teško i da im bilo ko iz Beograda govori kako da se ponašaju. Mislim da su oni u konstantnoj opasnosti, da svaki međunarodni događaj koji se ne sviđa vlastima u Prištini, može biti iskori-šćen kao povod za nov napad na Srbe. Čak i kad mi nemamo nikakve veze s tim, kao što je hapšenje Haradinaja u Francuskoj. Srpski voz, koji bi trebalo da poveže dva grada u Srbiji – Beograd i Kosovsku Mitrovicu, bio je izgovor Albancima da kažu kako Srbija opet destabilizuje situaciju. Njima ne smeta da s tablicama takozvane Republike Kosovo idu našim auto-putevima, ali im smeta ako tamo stiže voz s natpisom „Kosovo je Srbi-

ja”, što piše i u našem Ustavu. Stvarno ne mogu da shvatim takvo ponašanje, a tek nas čeka nova kulminacija kad prijem Prištine u Unesko ponovo dođe na red. S druge strane, taj voz i motivi u njemu jesu pokušaj da se svetu pokaže da je Kosmet i njegovo nasleđe srpska baština. Nije lako ni Beogradu koji pokušava da povrati koliki-toliki uticaj na-kon 1999. godine, ali još je teže kosmetskim Srbima, kojima se sve obija o glavu. Šta god da uradimo, njima je najteže.

Da li je pobeda Trampa hladan tuš za Albance s obe strane Prokletija?

– Svakako će morati da se dobro zamisle nakon Trampove pobede, imajući u vidu i da je u Albaniji podignut spomenik Hilari Klin-ton. Velika Albanija je bila projekat demo-krata koji je bio stopiran za vreme Bušove administracije i revitalizovan kod državne sekretarke Klinton i predsednika Obame. Mislim da će se sad taj proces usporiti mada ne i ukinuti. I to je dovoljno da dole izazo-ve frustracije, ali smatram da ne sme da se ustukne pred ekstremizmom i pogromima. A Albanci treba da shvate da za takve po-teze više nemaju potporu jer svet kreće u drugačijem pravcu. Treba da se zapitaju da li da sruše taj spomenik Hilari Klinton i da napuste snove o Velikoj Albaniji.

Da li je običan šiptarski živalj na Ko-smetu još uvek slepo pokoran svojim vo-đama ili se i tu nešto menja pod uticajem globalizacije, ako ništa drugo?

– Najviše bih voleo da se dogodi pomirenje između Srba i Albanaca. Jer ni Amerikanci ni njihovi saveznici ne žele ni Albancima dobro, inače ih ne bi gađali osiromašenim uranijumom kao i Srbe. Stopa raka je među mladima na Kosmetu alarmantna. Razgo-varao sam s običnim ljudima Albancima u Prištini i oni su priznali da im je bilo bolje dok su živeli u Jugoslaviji, da im nedostaju njihove komšije Srbi, da su na vlasti mafija-ši... Ali, naravno, nisu smeli to da kažu pred kamerom. Međutim, nisu još uvek u stanju da se trgnu protiv svojih vođa, pogotovo što i dalje mnogo poštuju hijerarhiju i u porodici i u državi iako ipak manje nego pre dvade-setak godina.

Reklo bi se da će i Republici Srpskoj biti nešto lakše s novom američkom ad-ministracijom?

– Dodik ima dosta greška na unutrašnjem planu, ali na vanjskom postupa vrlo mudro. Stvari izgledaju sve bolje i bolje za Repu-bliku Srpsku jer Balkan neće biti pretera-no na Trampovom dnevnom redu. Projekat unitarizacije BiH, a s njim ukidanje RSp, u stvari je počeo u Klintonovo doba, nastav-ljen za vreme Obame i Klintonove. A pošto ona nije dobila izbore, taj projekat polako jenjava i zato je Obamin potez protiv Do-dika samo lični čin, njegov poslednji poli-tički trzaj na Balkanu. U stvari, samo će povećati Dodikovu popularnost, a to nije nužno dobro za demokratiju u RSp. Uvek zagovaram jaku vlast i jaku opoziciju. Oba-mine sankciju vidim kao pahulju koja će se s dolaskom Trampove administracije pola-ko otopiti.

Srpski voz, koji bi trebalo da poveže dva grada u Srbiji – Beograd i Kosovsku Mitrovicu, bio je izgovor Albancima da kažu kako Srbija opet destabilizuje situaciju

16 26. JANUAR 2017.

17

Izreka da je najhladnije između Svetog Jovana i Svetog Save obistinila se ove godine. Tem-peratura koja je stalno ispod

nule i nekoliko centimetara snega stvaraju idiličnu sliku, mada je bo-lje reći da je to samo podsetnik na nekadašnje zime kad je grad bio beo od kraja novembra do počet-ka marta. Pogledajte noćnu ra-zglednicu Novog Sada koja sigur-no neće predugo potrajati...

Foto: Miloš Pavkov

Noćna zimska idila

26. JANUAR 2017.

18 26. JANUAR 2017.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. januara sla-ve Svetog Savu, prvog srp-skog arhiepiskopa i najvećeg svetitelja naše crkve i našeg naroda. Rastko Nemanjić bio je treći i najmlađi sin

velikog župana Stefana Nemanje, rodona-čelnika najsjajnije srpske srednjovekovne dinastije.

Osam vekova trajanja. Ne zna se tačno da li je rođen 1175. godine, ali se kao sasvim pouzdano uzima da je 1192. godine krenuo u romantično bekstvo iz roditelj-skog doma iz Raške u skromne svetogor-ske manastire u Svetoj Gori Atoskoj.

– Tako su možda prošle i 842 godine od rođenja Rastka Nemanjića, ali je izvesno da je već proteklo 825 godina od rođenja du-hovnika Save, potonjeg prvog srpskog arhi-jereja i najvećeg svetitelja našeg. Osamsto dvadeset pet godina od delatnosti čiji će re-zultati preskočiti i u treći milenijum posle Hrista, više od osamsto godina od stvaranja srpske duhovnosti, formiranja nacije i drža-ve – tog neprevaziđenog podvižničkog dela jednog srednjovekovnog genija koji je osta-vio najdubljeg traga u celokupnoj duhovnoj i ne samo duhovnoj istoriji svog naroda.

Pre i posle Nemanjića. Vladarska loza Nemanjića bila je za srednjovekovnu Srbiju toliko značajna da naš narod o svo-joj sudbini sve od dolaska na Balkan pa do vladavine te slavne dinastije gotovo da ni-šta i ne zna.

– Kao da nam istorija s Nemanjićima i počinje, kao da pre njih nismo bili već pet vekova na Balkanskom poluostrvu, a dotle u maglama i snegovima kaspijskih i zakar-patskih stepa. Kao da pre njih nismo ima-li istorijsko pamćenje, kao da nismo imali mudrost, pismenost, pesništvo i saznanje, duhovnu baštinu i običaje, i snove i nadanja, i želje i verovanja. A sve nam je to zasenila blistava svetlost dinastije Nemanjića. U toj lozi najznačajniji su su bili osnivač srpske srednjovekovne države veliki župan Stefan Nemanja i njegov najmlađi sin Rastko Ne-manjić, u monaštvu narečeni Sava, rodo-načelnik srpske pismenosti i duhovnosti, srpske nacije i države, te samostalnosti, ta-kozvane autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Neutoljiva žudnja za duhovnim. Oko raznih momenata i događaja u burnom i čudesno dinamičnom životu najmlađeg Nemanjinog sina i mlađeg brata Vukana i Stevana (docnije krunisanog i otud nazva-nog Prvovenčani) ispletena je prava niska legendi i predanja.

– U srpskoj istoriografiji jedno vreme se mnogo koketiralo s tezom da je rani odla-zak tog najmlađeg srpskog princa na goru Atosku i u tamošnje manastire isplanirao i organizovao sam njegov otac, iz razloga po-litičkih i nadasve utilitarnih. Što bi za ono vreme u Evropi bio logični sled događaja

Autor: Đorđe Randelj

Venac plete, slavi slavu, svoga oca Svetog Savu

Prvi arhiepiskop srpski i najveći narodni prosvetitelj

1926. JANUAR 2017.

– da jedan sin vlada državom, drugi or-ganizuje i vodi vojsku, a treći se bavi duhovnim, književnim, naučnim i dr-žavnopravnim poslovima.

Taj tako unapred isplanirani i ve-što režirani odlazak u duhovni centar pravoslavnog hrišćanstva savremena istorijska nauka danas uglavnom ne priznaje.

– U njega nije mnogo verovao ni je-dan od najboljih poznavalaca srpske srednjovekovne istorije i književno-sti profesor Beogradskog univerziteta dr Dimitrije Bogdanović. I zaista, svi spisi i hronike, himnografski tekstovi i biografije Savine, a pogotovo dvojice njegovih savremenika i monaške bra-će Teodosija i Domentijana, podrobno opisuju Rastkovu neutoljivu žudnju da živi svetim, isposničkim životom. „Da posveti život rodu, otadžbini i slobo-di“, kako je već pevao veliki pesnik naš Vojislav Ilić Mlađi u najlepšoj pesmi o Rastku Nemanjiću „Ko udara tako po-zno u dubini noćnog mira“.

Uz pomoć oca. Bilo kako bilo, tek Rastko je u ranoj mladosti, krišom i iznenada, a na savete i uz pomoć ru-skih kaluđera-putnika, utekao iz Raške u Svetu Goru.

– Potom je primio postrig 1192. godi-ne u ruskom manastiru Pantelejmonu pa je kasnije i zamonašen u obližnjem Vatopedu, baš tamo gde je pet godina kasnije dočekao i svog već ostarelog oca Stefana Nemanju, sad već i monaha Simeona, a potonjeg srpskog svetitelja Sv. Simeona Mirotočivog. Uz duhovni ugled i, što je tad valjda bilo još važnije, uz veliki očev autoritet, ali i uz izdaš-nu finansijsku potporu srpske države, uspeo je Sava da od vizantijskog cara Aleksija Trećeg Anđela dobije tapiju na opusteli manastir u okolini ruskih sve-tinja. Tu je podigao i osnovao potpuno nezavisni srpski manastir Hilandar.

Svetionik Hilandar. Bilo je to pravo srednjovekovno utvrđenje, pra-vi grad-tvrđava od manastira, kao re-cimo naš Kalemegdan ili Petrovaradin-ska tvrđava.

– Čitav srednjovekovni grad u kojem se mogao organizovati kompletan ži-vot i zadovoljiti sve potrebe manastir-skog bratstva: ne samo molitvene, pod-vižničke ili naučne, nego je bila rešena i obrada okućnice, vinograda, smeštaj i naročito odbrana od razbojnika i gu-sara na obali Sredozemnog mora, a ka-snije i od turskih zavojevača. A u tim tamnim vekovima maleno grčko polu-ostrvo u Egejskom moru zvano Atos ili Sveta Gora i tamošnji manastir Hilan-dar bili su počesto jedina svetiljka koja je pomagala da se vidi, ili bar nazre, naše srpsko ime i vera hrišćanska.

Veliki župan Stefan Nemanja, od-nosno sad već starac Simeon, umro je

oko 1202. godine, a Sava se s njegovim svetim moštima vratio u Srbiju 1204. godine.

– Prema predanju, Sava je odmah po povratku nad kovčegom i moštima Svetog Simeona Mirotočivog izmirio svoju zavađenu braću Stefana i Vuka-na, a pouzdano se zna da je potom i petnaest godina bio iguman i arhi-mandrit u manastiru Studenica. Bila su to vremena velikih stradanja i isku-šenja, kad je mlada srpska država bila okružena neprijateljima sa svih stra-na: ugarski kralj sa severa, latinski car s juga, Mleci i epirski despot sa zapada, bugarski car Boris i odmetnik Drago-mir Strez s istoka… Kao mudar i vešt diplomata, Sava je odigrao presudnu ulogu pomažući svom srednjem bratu Stefanu da osnaži, učvrsti i obezbedi državu.

Pravno uređenje. Nejasni su mo-tivi ponovnog Savinog odlaska u Svetu Goru 1217. godine.

– Mislilo se da je Srbiju napustio iz revolta prema Stefanovom krunisa-nju latinskom krunom, ali je već dve godine kasnije Sava uspeo da u Nikeji, tadašnjem značajnom istočnohrišćan-skom centru, izdejstvuje status autoke-falnosti za srpsku crkvu i za sebe lič-no položaj prvog srpskog arhiepiskopa. Organizovao je srpsku crkvu u jedana-est episkopija, brzom akcijom i veštom diplomatijom istisnuo grčke vladike iz Ohridske arhiepiskopije, a istovreme-no organizovao i razvijao delatnost velikih manastira. I konačno, Sava je jednim za ono vreme veoma moderno kodifikovanim zakonskim zbornikom Nomokanonom (ili: Krmčijom) reguli-sao pravno uređenje srpske crkve i tako je Srbija već početkom 13. veka postala pravna država.

Putovanja u Svetu zemlju. Ar-hiepiskop Sava Nemanjić gradio je ma-nastire od Žiče do Jerusalima.

– Sva njegova i za naše današnje ar-šine veoma brojna, naporna pa i rizič-na putovanja do Vizantije ili do Pale-stine i svetog grada Jerusalima imala su i diplomatske motive – da se preva-ziđe raskol s Ohridskom arhiepiskopi-jom. Savino drugo putovanje u Svetu zemlju, s kojeg nam je u književnu i istorijsku baštinu ostavio i prve srp-ske putopise, bilo je u korist i za račun bugarskog cara. Cilj je bio velik i zada-tak istorijski: da se kod aleksandrijskog i jerusalimskog patrijarha izdejstvuje samostalnost bugarske crkve jer se to od direktno zainteresovanog nikejskog patrijarha, kao prvog konkurenta Bu-garima, naravno, nije ni moglo očeki-vati.

Žiža oslobodilačke misli. I ta Savina misija je uspela i on je, već

u poznim godinama, a usred zime, u povratku iz Palestine, potegao do ta-dašnje bugarske prestonice Trnova da tamo lično odnese dobre i važne ve-sti.

– I baš tamo se, u Trnovu, usred tog zimskog putovanja, naš prvi ar-hiepiskop naprečac razboleo i umro 27. (ili po starom, julijanskom kalen-daru 14.) januara 1235. godine pa je i sahranjen u tamošnjoj crkvi Četrde-set mučenika.

Posle dve godine njegov sinovac kralj Vladislav Nemanjić preneo je Savine svete mošti u svoju zadužbinu – manastir Mileševu. Tu su one ubrzo, a naročito za viševekovne turske vla-davine na ovim prostorima, kako veli profesor Dimitrije Bogdanović, postale predmet narodnog i političkog kulta, žiža oslobodilačke misli, opasnost za tuđinsku vlast. Zato su spaljene, ne bi li s njima nestao izvor nepokornosti srpskog naroda.

U svesti ljudi. To je učinio viso-ki turski zvaničnik Sinan-paša Silni, pre više od četiri veka, 1594. godine na brdu Vračaru, koje je danas gotovo u centru Beograda.

– „Al’ ne spali slave Svetitelja Save“, kako i danas kaže jedan stih iz školske himne „Uskliknimo s ljubavlju Svetite-lju Savi...“ posvećene prvom srpskom svetitelju i prosvetitelju – pa konačno i utemeljivaču srpskog književnog jezi-ka. Taj svetitelj je ostao da živi u svesti srpskog naroda, a baš tamo na mestu gde su spaljene njegove svete mošti i baš na dvestagodišnjicu Prvog srpskog ustanka i početka moderne srpske istorije, gradi se i dovršava velelepni spomen-hram Svetom Savi, najveća pravoslavna crkva na Balkanu i jedna od najvećih na svetu.

Poluvekovna zabrana. Praznik Svetog Save jedan je od najvećih hra-movnih i porodičnih praznika u našem narodu.

– A još od 5. januara 1840. godine, odmah po vaskrsu srpske države, tada još i neoslobođene od Turaka, taj dan je proglašen školskom slavom. U odlu-ci Popečiteljskg prosvještenija, pred-stavnici državne i crkvene vlasti pro-pisali su da se Sveti Sava proglašava za patrona svih naših škola i da se od tada 14/27. januara u svim školama ima najsvečanije proslavljati. I tako je bilo 105 godina, do kraja Drugog svetskog rata i tako se ponovo nastavilo, ali tek odnedavno, posle poluvekovne zabra-ne u komunističkom režimu. I na taj dan u svim hramovima i školama, a danas ponovo:

Sve što srpskim duhom diše,srpski zbori, srpski piše,venac plete, slavi slavu,svoga oca Svetog Savu.

Rastko Nemanjić, u monaš-tvu nare-čeni Sava,

rodona-čelnik je

srpske pi-smenosti i duhovno-sti, nacije i države te samostal-nosti Srp-ske pra-

voslavne crkve

26. JANUAR 2017.20

Ponekad, eto, na salašu čujemo što malo ko zna. Pohodili smo kod Paje Belića, njegov sa-laš je na Segedinskom putu između Srbo-brana i “Zastave”. Ta

“Zastava” vam je nekadašnje bogato imanje koje je u posleratnim godina-ma često znalo da posvađa Srbobrance i Bečejce. Zemlja “Zastave” i sve što uz nju ide čas je bila u posedu PIK-a Bečej, a čas Elana, pa je to bio razlog za razmirice.

Preteča pola enke. Paja Belić je u svom selu poznat po bećaršagu. Umeo je da se iskrade od svoje Dare i na biciklu odjezdi u “Balkan” il’ “Kod Ćope” il’ “Kod Jelice”. Naravno, tamo ga je čekô njegov Ujkica Radica Kastro-la. Muzika je bila njihovo carstvo, znali su da zapevaju da se sve ori na ulicu, a Paja, kojeg su u Srbobranu zvali i Ple-sač, još je i igrao kô lud. Neki vele da je Paja Plesač bio preteča Pola Enke, jer je Dajana bila njihova himna, i Pajina i Ujkicina.

Sad kad znamo nešto o glavnom ju-naku naše priče, možemo i na njegov salaš. Trskom je pokriven, ima pro-stranu dnevnu sobu, pa spavaće sobe, kujnu i, dabome, dovoljno velik špajz da u njega stanu šunke, kobasice, sla-nina, mast ali i crveni i beli luk, krom-pira na džakove i kiselog kupusa sve do leta. Tu u špajzu je i polica s flašama rakije od raznog voća, zatim ima vina i dosta dunsta od kajsije i šljiva.

Nema salaša bez bagrema. Tu je i bagra, cvet neizbežnog salašar-

skog drveća bagrema, koji se koristi, uz zovu i lipu, za čajeve.

Paja je, doduše, retko pio čaj, volô je, a i sad voli, neke druge jače napitke, al’ reduša Dara je znala često da se osveži onim od lipe il bagrema. Ne kô Engle-zi tačno u pet, već kad joj se prohte. Ispred soba je konk, tu su i štala i svi-njac, al nije daleko od konka ni bunar s đermom. Voda je ladna jer je bunar dubok iskopan, pa se iz njega pije voda, ali se hladi ovčje kiselo mleko, a leti di-nje i lubenice i sve što treba.

Od našeg domaćina saznajemo da je punih 80 godina tu na salašu. I da je njegov rod jedan čuveni Laloš – Đole Balašević.

– Dolazio je često kô deran, sigrali smo se ovde i valjda je tu i smislio onu njegovu ljubavnu pesmu.

Ljubio sam snašu na salašu, stasnoBeše mirisna kô majska ruža...

Sve volem. Nema mi dugo mog braše Đoleta, još onomad otkako je posto poznat i čuven, valjda nema vre-mena, priča Paja.

– Išô sam zato ja u Novi Sad, svra-tio kod njega u Cvijićevu, al’ nije bio kod kuće. Rekli su mi da je na putu, kô što je i normalno za njega. E, al’ volô bi da ga vidim opet, rođaci smo po babi. Njegova baba Melanka i moja mama Katica, devojački Srđanov, bile su sestre. Tako da smo rod, i ne tako dalek!

Đoletova mama Vera i otac Jovica bili su mi zdravo dragi a zaista se po-nosim da mi je Đole rod. Ne volem da dosađujem nikom, al’ ako slučajno pro-čita ovo što divanimo, lepo bi bilo da se još jednom s njim razgovorim.

Đoletova snaša s Pajinog

salašaBalaševićeva baba

Melanka i moja mama Katica, devojački

Srđanov, bile su sestre. Tako da smo Đole i ja rod, i

ne tako dalek!

SalašarSki divani iz SrbobranSkog atara

Autor: Jovan tanurdžić

2126. JANUAR 2017.

Čujem da su mu žena i deca vrlo ta-lentovani. Taki smo mi svi u rodu, pri-ča nam Paja i dodaje:

– Ja sam imô sluha, pevao sam bolje od Lazice, nekadanjeg violiniste veo-ma omiljenog u Srbobranu. A što se tiče tancovanja, tek tu sam bio maher. Eh, kako su me gledale devojke i žene, dolazile da igramo zajedno... Al’ izda-le me noge sad, a pamtim još dobro. I volem sve. Kô majmun!

Kafana i žena. Na salašu se odva-jkada mnogo radilo. Leže se sa kokoš-kama da se može ustati s petlovima. Elektrike ionako nema, a i čemu. Bog je napravio duži dan leti kad je više po-sla, a zimi toliko da se namiri stoka i završe sitni poslovi. I mnogo vremena za priče u dugu zimsku noć.

Tako je bilo i kod Paje. Ustao bi u zoru pa kad namiri stoku, on bi, za razliku od svojih komšija, odlazio u selo.

– Voleo sam društvo, svi to znaju, kafana je bila moja druga kuća. Il’ što se u pesmi Tome Zdravkovića čuje:

Kafana je moja sudbinaOna me je sebi uzelaKafana je moja istinaŽeno jedina.

Bolje neg’ u Parizu. Zapeva setno Paja ispod glasa i odmah se seti dana u srbobranskim bircuzima.

A kad je o bircuzu reč, nezaobilazna su njegova druženja s Ujkicom Radi-com Kastrolom. Bio je to tandem za sve sentomaške zabave, znalo se za njih dvojicu i šorom i sredom. A kad bi došô iz Pariza i Pajin sestrić Puniša, danima i noćima nije se išlo na salaš.

– Čekala me je moja pokojna Dara i sve je bilo kako treba. Nekad se ljutila na naše uncutarije, neću kasti, al’ je i opraštala. Nije lepo doći kući posle tri dana pijančenja, sad mi je jasno. Imala je Dara srce kô ova naša ravnica. Širo-ko, bogato i čestito. Pre nekoliko me-seci napustila me moja Dara i mnogo sam tužan. Za koji mesec proslavili bismo zlatnu svadbu, al’ nije nam se dalo. Bolest i starost bili su brži. Taki je život, znam, šta da se radi. Neko ode pre, neko kasnije na onaj svet. Al’ sa-moća ubija.

Svud po ravnici sada je sneg, svi sa-laši miruju.

– Ne vidi se ni Segedinac, ni salaš komšije Koste... Sve je belo. I mora tako kad su ovake zime, mora zbog žita. Sad mu je toplo i dobro napre-duje. Kukuruz je obran, a bio je velik i izdžikô u nebo, meso se već suši po šupama i tavanima, a ostalo je i lanjske šunke malo. Gladni na salašu sigurno nećete ostati.

Pitamo Paju što se ne preseli u selo.

– Izdržao sam 80 godina ovde, pa di

ću sada. Kad bih ošô sa salaša, umro bih za dve nedelje. To ti je kao da išču-paš biljku iz korena, oma se osuši – kaže Paja tiho ali odlučno.

Pucanj pred beogradskim da-mama. Al’ ajd’ da pričamo nešto lep-še.

– Toliko godina, toliko provoda i lumpovanja, pa da nije ostalo nešto za sećanje pod stare dane. Jel’ znate da samo volô konje, i to one trkačke. Povedu me jednom na beogradski Hi-podrom, dabome, išlo se čezama. A u Beogradu na trkalištu svega – i konja i čeza, mladog lepog sveta i predrat-nih gospođa sa šeširima... Najavljuju se trke, a ja da se našalim, kažem da će pobediti riđan iz Pačira. Gledaju me svi, kao da sam neki stručnjak za trke, pa još dodam – ako grešim, ubiću se, i to oma!

Vidim vrte svi glavu oko mene, ne izgledam ko neki fićfirić, al’ opet, ništa im nije jasno.

– Kad, krene trka, izlete galoperi iz boksa, a moj riđan zakaže. Ja to ona-ko odoka rekô za njega da će pobediti. Završi se trka, niko ne gleda pobed-nika nego mene. A ja izvadim pištolj, stavim na slepoočnicu i opalim. Ču se pucanj, svi se razbežaše... Bože dragi, stiže i hitna pomoć, eto ti i milicije. Jedva sam im objasnio da je to dečji pi-štolj plašljivac, puca, al’ niko ne može da strada. Međutim, moja šala nije se svidela Beograđanima, zamalo da me ne uhapse, izazivô sam uznemirenje javnosti, kako se to govorilo.

Kod svoje Dare. Salašari su svoj vek provodili na salašu, tako su naučili od starih, tako im je najbolje.

– U selo se išlo samo na pijacu, ne-kad nedeljom u crkvu i o praznicima. Na pijacu se kretalo rano ujutro, obavi se šta treba pa zatim u crkvu i kući na ručak pa nazad na salaš. Tako su svi radili, al’ kod mene je bilo malko dru-gačije. Sednem na moj bicikl marke “rog”, i sada me služi, hvala bogu, pa u bircuz na po jednu. Nikad nisam pio dve, već jednu po jednu, pa duboko u noć. Polako, laloški... Znao sam da ću dobiti malko grdnje od moje Dare kad se vratim, al’ sam baš bio zadovoljan.

I eto, prođe 80 leta na salašu.– Brzo, kô da je tol’ko dana bilo, a

ne godina. Još malo pa ću opet u selo, kod moje Dare. Gde je ona, i meni je najbolje. Al’ neko će me valjda odne-ti tamo, neću moći sam na taj put do groblja – kaže setno Paja.

Nema se tome šta dodati, svi isto razmišljamo, al’ opet gledamo da to ne bude tako skoro. Ljudski je. Zato smo se i oprostili s Pajom uz nadu i želju da se još koji put vidimo. Šta je bolje nego popričati s dobrim čovekom, sa salašarskim srcem i dušom?

Ja sam imô sluha, pe-vao sam bolje od

Lazice, ne-kadanjeg

violini-ste veoma omiljenog u Srbobra-nu. A što se tiče tanco-vanja, tek tu sam bio

maher

22 26. JANUAR 2017.

JKP „Vodovod i kanalizacija“ u 2017. godini, prema programu rada, planira da najviše ulaže u infrastrukturu, da radi projek-tnu dokumentaciju i održava vo-dovodne i kanalizacione mreže, što je i njihova obaveza. Prioritet

u izradi tehničke dokumentacije bile su i lane a i sada su mreže koje su u preduzeću označene kao one koje imaju najviše hava-rijskih kvarova. Takvih mreža ima u svim naseljima i delovima grada.

Rekonstrukcija mreže. Odmah s po-četka proleća trebalo bi da krenu radovi i rekonstrukcija distributivne cevi za vodu odnosno prstena od Rumenačke do Privred-nikove ulice, koji preseca Rumenačku ulicu i pruža se ispod pruge i preko livade ulazi u Privrednikovu ulicu.

Cev, promera 600 milimetara, spaja dis-tributivnu mrežu i zato je važno da bude rekonstruisana iako, kako kaže glavni in-

ženjer u JKP “Vodovod i kanalizacija” Iko-nija Karadžić, na njoj nema priključaka za potrošače. Taj posao je već ugovoren kra-jem prošle godine pošto je javna nabavka za izvođača radova završena čim je Grad odobrio novac.

– Čekamo da otopli i radovi će odmah ot-početi. Veoma nam je važan taj posao jer se radi o havarisanom prstenu fi-600 koji nam godinama stvara probleme. Grad nam je za to dodelio 60 miliona dinara u rebalan-su budžeta. Time ćemo smanjiti gubitke na distributivnoj mreži jer cevovod je na vrlo velikim dubinama pa je i teško pratiti ko-liko vode izađe iz sistema. Cev je čelična i veoma stara, verovatno je godište Vodovo-da. Popravkom i podizanjem cevovoda na standardnu dubinu imaćemo veliku uštedu jer smo godišnje imali po četiri-pet havarija – objasnila je Karadžićeva.

Čardak i Sajlovo. Prema njenim reči-ma, preduzeće je planiralo da ove godine

radi i rekonstrukciju manjih mreža za koje postoje već urađeni projekti, i to u Ulici đur-đevdanskoj u Sremskoj Kamenici i u delu Rumenačkog puta u zaleđu.

– Pre dve godine smo na tom potezu ura-dili sekundarni vod, a ove sezone ćemo raditi vodove s desne strane Rumenačkog puta. Naselje Sajlovo nije legalno naselje i još uvek nema glavnu vodovodnu mrežu, a ima sprovedenu kanalizaciju i trebalo bi da rešavamo i taj problem što hitnije. U Srem-skoj Kamenici ćemo raditi još i kanalizaciju na Čardaku. U 2016. godini povezali smo na sistem gradske kanalizacije, a trebalo bi ura-diti drugi deo, što zapravo spada u kapitalne investicije u vrednosti od 40 miliona dinara – navela je Karadžićeva.

Takođe, ono što građanima može biti za-nimljivo jeste u izgradnji mreže učestvuju oni koji nisu platili komunalno opremanje za svoje objekte, a u njihovim delovima grada još nije planirano komunalno opremanje.

– Naročito je to zanimljivo za manje ulice mada cena projektovanja i izgradnje najče-šće bude prepreka da se građani odluče na taj potez – rekla je Ikonija Karadžić.

Popovica dobija vodu. U Sremskoj Ka-menici, tačnije na Popovici, ove godine pla-nirano je da se završi prva faza i započne izgradnja druge za vodosnabdevanje mešta-na koji žive ili sezonski borave u tom delu naselja.

– U toku su još uvek radovi prve faze na izgradnji vodosnabdevanja Popovice. Čim se završi ovaj deo posla, prelazi se na dru-gu fazu, a to je verovatno iduće godine sve dok se ne uradi kompletna vodovodna dis-tributivna mreža za čitavo naselje u zoni rezervoara. Građani u tom vikend ili stam-benom naselju dosad nisu imali nikakve mogućnosti za snabdevanje vodom. Ovom izgradnjom u dve faze rešićemo vodosnab-devanje za 300 kuća – napominje glavni in-ženjer u preduzeću.

Prema programu rada preduzeća u 2017. godini, u planu je da se rekonstruiše kana-lizaciona mreža u ulicama Matice srpske, Koste Hadži mlađeg i u Zemljane ćuprije.

Podbara na redu. To je projekat koji je deo veće tehničke dokumentacije koju smo u prethodnom periodu uradili za čitavu Pod-baru što se tiče vodovodne i kanalizacione mreže.

– U pitanju je fazna gradnja i kad god se ukaže prilika, započećemo radove u poje-dinim delovima Podbare. Činjenica je da u tom delu grada postoji problem s budućom gradnjom objekata pa se spram toga odvija i naša dinamika izgradnje. U suštini, radimo u delovima gde je okončana stanogradnja i uklapamo se s planovima Grada za asfaltira-nje ulica da ne bismo došli u situaciju da tek asfaltiranu saobraćajnicu nanovo raskopa-vamo. To su sve investicije koje rešavaju du-gogodišnje suštinske probleme – objasnila je Karadžićeva.

Program rada JKP „VodoVod i KanalizaciJa“ za 2017. godinu

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Vodosnabdevanje u svim delovima grada

2326. JANUAR 2017.

Stranu o ekologiji omogućio vam je

I velike spavaonice kao Novo naselje i Liman mogu biti dobra mesta za male zelene oaze. Ne mislimo pritom na prostor između zgrada, nego na terase! I ne samo to, za uzgoj različitih biljaka možete da koristite kućni otpad, što bi se reklo – jednim udarcem dve muve. Kompostira-nje je neprekidan proces u prirodi, ali može se primeniti i u zatvorenom prostoru.

Biootpad iz domaćinstava čini gotovo trećinu ukupnog otpada nekog naselja, a to je sasvim dovoljno da ga pretvorimo u kom-post – hranu za biljke. Recept je jednostavan: u običnu plastič-nu kantu sakupite otpatke od salate i luka, ljuske od jaja, talog od kafe, vrećice čaja, stari hleb, ostatke ubranih plodova, otpat-ke preostale posle čišćenja voća i povrća... Uz to idu i grančice, lišće, trava, sasušeno cveće, piljevina, papirnate maramice... Ali mleko, cigarete i ostatke pečene i kuvane hrane nikako ne treba stavljati u kompost. Takođe, ne idu meso ni kosti jer biste uskoro mogli imati trulež i grozan smrad.

Pronađite običnu plastičnu kantu koja može da se dobro zatvo-ri.

– Veličina kante, naravno, zavisi od vaših potreba, ali one od deset litara su sasvim dobre. Postavite je tako da nije izložena suncu, zatim na dnu i sa strane izbušite rupice širine pet milime-tara. Trebalo bi da su udaljene najmanje deset centimetara jedna od druge. Rupe služe da se kompost prozrači i da višak tečnosti može oticati. Ako su rupice veće, može da iscuri i vredan sadržaj.

Pošto je kanta pripremljena, na redu je slaganje materijala.– Vrlo je bitan raspored. Na dno kante stavite grančice deblji-

ne između pet i deset centimetara, one služe da višak vode lakše

iscuri. Na grane stavite tanke slojeve iskidanih komada kartona, najbolje onaj od jaja ili smeđi ambalažni. Zatim ide sloj od neko-liko centimetara suvog lišća, ali izbegavajte orahovo jer sadrži otrove. Sloj lišća prekrijte zemljom, ali se potrudite da ne bude iz kese. Dakle, nemojte koristiti kupovnu zemlju za sadnju biljaka jer je ona sterilna, što znači da nema ni dobre bakterije koje bi obavljale proces razgradnje.

Nakon lišća i zemlje ređajte kućni biootpad sa sledećim sloje-vima zemlje. Ona je završni sloj, a vlagu ćete obezbediti tako što nalijte vode. Tako pripremljen materijal ostavite sedam do deset dana, ali ga svaka tri-četiri dana treba promešati kako bi se svi slojevi jednoliko razgradili.

Svakog zanima da li se sa terase oseti neugodan miris zbog komposta. Ukoliko se držite pravila i ne stavljate u kantu ono što se ne preporučuje i ako se masa redovno promeša, nikakvih teš-koća ni loših mirisa neće biti.

Nakon nekoliko nedelja kompost je potpuno pripremljen i spre-man za prihranu vaših biljaka. Osim toga, u njega sad možete svakodnevno da bacate biootpad iz stana. Kad vam kompost za-treba, samo ga promešajte, odvojte zreli deo od nerazgrađenog i prihranite svoje biljke. One će vam zbog toga biti veoma zahval-ne, a vi ćete videti kako bolje napreduju.

Ako ne možete sve odmah da potrošite, zreo kompost stavi-te u tekstilne vreće na tamno i suvo mesto kako biste napravili dovoljno mesta za nov kompost u kanti. Sigurno će se i komšije i prijatelji obradovati ako im poklonite kvalitetan kompost. Ako ostane viška, uvek možete da ga rastresete u grmove i cveće po-red zgrade ili odnesete na Frušku goru.

Kompostiranje na terasiAutor: Isidora Filipov

24 26. JANUAR 2017.

historia magistra vitae est

Dvadesetdvogodišnji reditelj ušao je noću u sobu deceniju mlađe glumice i odigrao najzanimljiviju životnu ulogu

pardona svima pa i Telečkom. Zbog njene obesti naročito su trpele glu-mice Jovanka Kirković i Draga Deja-nović Dimitrijević.

Foter između dve vatre. Do-duše, imala je pokriće za takvo po-našanje.

– Vanredno impozantna fizička po-java, lepog lica i kao ugalj crne kose i očiju, darovita za glumu s velikim uspehom igrala je sve fahove. Meseč-ni prihod je to potvrđivao – dobijala je 70 forinti, njen muž Mita i Ljubi-ca Kolarović bili su posle nje najbolje plaćeni glumci sa 50, dok je Teleč-ki dobijao samo 40. Ružićka je vrlo dobro znala zbog koga publika puni SNP i zato se tako ponašala.

Međutim, Telečki je bio tvrd orah.

– Foter, kako su svi zvali upravnika Đorđevića, pisca himne Bože pravde, savetovao ga je da bude diplomata jer su glumci velika-mala deca pa bi sva-ki veliki sukob mogao ozbiljno naru-šiti ugled pozorišta u povoju. Osim Ružićke, koja Telečkog nije trpela ne samo što je mlađi već i zbog toga što je znatno obrazovaniji od svih njih, ni Kolarović, sklon da dva-tri dana pije i karta se, umesto da dođe na probe, ništa više respekta nije poka-zivao prema reditelju. Oboje su sva-šta pričali o Telečkom, i pred njim i njemu iza leđa, olajavali su ga i pred upravnikom Đorđevićem, ali on je mudro ostajao gluv i nem. I još ne-što vrlo važno za ovu priču – Ružićka je Kolaroviću bila svastika.

Glasan razgovor. Tako je ova vesela družina, opterećena nepre-mostvim antagonizmima, počet-kom aprila 1863. godine krenula u Osijek.

Ponoćne batine Laze teLečkog

Prvo gostovanje SNP-a u Osijeku prepričavalo se decenijama

Pripremili: Isidora Filipov i Miloš Dukićć

Odmah po osnivanju 1861. godine, Srp-sko narodno pozo-rište imalo je veselu glumačku družinu. Glavnu reč vodila je 26-godišnja mutika-

šica Draginja Ružić, što ne čudi jer su od nje koju godinu stariji bili samo Paja Marinković i Marko Subotić.

Hirovi primadone. U trupi su još bili Ružićkin šest godina mlađi muž Dimitrije Mita, po 22 godine imali su Dimitrije Kolarović i Nikola Nedeljković, a dve godine starija od njih bila je Kolarovićeva sestra Lju-bica.

– Ostali glumci, i po vrednosti i po

ugledu, zaostajali su za ovim prva-cima. Šta tek reći za reditelja Lazu Telečkog, koji je tad imao jedva 20 godina, a i umro je vrlo mlad sa 32 – piše Luka Dotlić u knjizi “Iz našeg pozorišta starog”.

Upravnik SNP-a Jovan Đorđević bio je tek nešto iskusniji sa 35 godina.

– Đorđević je Telečkom poverio i da ga zastupa u upraviteljskim dužnosti-ma na gostovanjima kako bi pojačao njegov autoritet. Razlog je bio jedno-stavan – trebalo je nekako obuzdati Ružićkine primadonske hirove. U sve se mešala, od glumačkih podela i na-meštanja bine do toga gde će ko spa-vati na gostovanjima. I na probama i na predstavama sve je moralo biti njoj podređeno, čitala je bukvicu bez

2526. JANUAR 2017.

– Tek što je svanulo prvo jutro na gostovanju, kad Kolarović upade u sobu Draginje i Mite Ružića:

– Telečki je noćas bio u sobi tvoje sestre Sofije – rekao je uzrujano Ru-žićki.

Bez obzira na njen odnos s Lazom, možda Draginja i ne bi toliko uzela za zlo da mlada glumica Sofija Popović nije tad imala samo 12 godina!

Ružićka u prvom trenutku nije po-verovala, ali je Kolarović nastavio da priča:

– Sofija je u sobi pored moje, ženu i mene probudio je glasan razgovor. Oslušnuli smo bolje, ali nismo raza-brali o čemu se priča. Ženski glas je sigurno Sofijin, a za muški bih rekao da je Lazin.

Tuča u Građanskoj kasini. Draginja je, naravno, otišla kod se-stre.

– Jeste, dolazio je Telečki, ali nije dugo ostao. Nemaš zbog čega da se uznemiravaš, sestrice, ništa nije bilo. Samo smo pričali. Nemoj od toga pra-viti pitanje – zamolila je Sofija stariju sestru.

Ružićka se, međutim, odmah dogo-vorila s Kolarovićem da ode do Teleč-kog i ispita o čemu se radi, pa će onda odlučiti šta da preduzmu.

Kolarović je Lazu pronašao u Gra-đanskoj kasini i bez pardona počeo da vređa i psuje.

– Šta ćeš ti noću u sobi devojčice? Praviš se čistunac, a krišom se uvla-čiš u sobu poštene devojke s nečistim namerama. Zapamtićeš ti mene!

Telečki je morao da reaguje, ako ništa drugo, onda zbog glumaca Ko-ste Hadžića i Todora Markovića, koji su ovo slušali sa strane. Kolarović je samo to čekao, počeo je još glasnije da viče, mlatara pesnicom Lazi ispred lica i da ga hvata za prsa. Telečki ga nekako odgurne, ali Kolarović pono-vo jurne i nekoliko puta ga udari pe-snicom po licu. Izbi tuča, a tek tad priđoše okrvavljenom Lazi ona dva glumca i nekako otmu stolicu od po-mahnitalog Kolarovića, koji je oči-gledno krenuo da dotuče reditelja.

Slučaj pred Upravnim odbo-rom. Telečki je odmah poslao tužbu Upravnom odboru Društva za Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, a kao svedoci potpisali su je Hadžić i Marković.

– Laza je tražio da se ratoborni glu-mac što pre odstrani iz družine te da Đorđević odmah dođe u Osijek. I u drugom taboru već su kovali zaveru protiv Telečkog, iako je Sofija prekli-njala sestru da ništa nije bilo, da su samo pričali o njenim ulogama. Ru-žićima i Kolarovićevima priključili su se i glumci Nikola Nedeljković, Marko

Subotić, Nikola Zorić i Jovan Putić.I po Osijeku se već zuckalo o deša-

vanjima u trupi SNP-a pa je ugledni posednik David Milanković, organi-zator gostovanje Novosađana, morao da demantuje svakakve glasine koje su još bacale so na ono što se stvarno dogodilo. Predstave su i dalje igrane po rasporedu, ali nekako na silu.

U Novom Sadu slučaj je pred Uprav-ni odbor iznesen već 26. aprila.

– Predsedavao je Stevan Branko-vački a glavni referent bio je Đor-đević. Pročitana je Lazina tužba i Kolarovićev odgovor, koji je u među-vremenu stigao. Stariji članovi Od-bora gledali su na postupak Telečkog kroz patrijarhalnomoralističku priz-mu tog vremena i smatrali ga glav-nim krivcem.

Neoborivi argumenti. Među-tim, Đorđević je ponovio da sama So-fija tvrdi da ničeg nečasnog nije bilo te da je Telečki više od godinu dana član SNP-a i da ga niko ne zna kao ženskaroša niti napasnika.

– Sofija je, iako već razvijeno de-vojče, još uvek u stvari dete jer ima samo 12 godina. Teško se može pret-postaviti da je Laza toliko pokvaren i animalan da bi učinio ono za šta ga Kolarović optužuje. A svi znate da već dve godine upravo s njim muku mučimo jer mu na srcu ne leži napre-dak naše kuće. I još nešto je zabora-vio – Telečki je u srodstvu s Popovi-ćima, njemu su Ružićka, Kolarovićka i Popovićeva sestre. Nisu doduše bli-zak rod, ali srodstvo postoji, a ono u ovom slučaju nešto znači – zaključio je upravnik.

Uspeh Đorđevićeve besede bio je potpun.

– Razoružani i pokolebani, morali-sti su se povukli, za Foterov stav gla-sala je velika većina članova Uprav-nog odbora – 12 : 3. Kolaroviće je otpušten jer je neprijateljski i gadnim načinom napao Telečkog i fizički ga povredio. Da bi se donekle zadovoljili moralisti, Laza je dobio pisanu opo-menu jer je svojom posetom Sofiji po-sle ponoći dao povoda Kolaroviću za njegov prestup. Osim toga, Ružićka je kažnjena strogim ukorom jer reži-sera javno ponižava nazivajući ga đu-bretom i balavcem, uz pretnje da će ga izbaciti iz družine. I glumci koji su podržali Kolarovića kažnjeni su pisa-nim ukorom jer su lažno svedočili o događaju kome nisu prisustvovali.

Radikalne mere. Osječku afe-ru nakratko je prekinula iznenadna smrt mladog člana družine glumca Evgenija Bonija 30. aprila.

– Đorđević je očekivao reakciju ka-žnjenih glumaca, pa je odmah nare-dio da se okonča gostovanje u Osije-

ku i upute se u Vršac. Dočekao ih je 2. maja u Novom Sadu i objasnio da je Upravni odbor radikalnim mera-ma hteo da zavede red jer nijedan po-jedinac ne sme biti iznad kolektiva. Preporučio im je da se sutradan od-more, a da 4. maja održe probe Lud-nice i Hercega Vladislava i isto veče ih odigraju u Jelisaveti.

Većih rasprava na tom sastanku nije bilo, izgledalo je da su umor od puta i Đorđevićev autoritet prete-gnuli. Ali...

– Sutradan je šestoro kažnjenih glumaca otišlo u redakciju Đorđevi-ćevog Srpskog dnevnika i predalo mu peticiju s izjavom da ne mogu pred publiku jer su u slučaju Telečki – Ko-larović okvalifikovni kao lažljivci te su tražili da zajedno s Lazom izađu pred Odbor kako bi se sve konačno razjasnilo. Upravnik im je odgovorio da će nastojati da to bude već 5. maja, ali da dan ranije moraju na probu i uveče na predstavu.

Glumačke vrednosti. Među-tim, kažnjeni glumci, kao ni Sofija Popović, nisu došli na probu.

– Upravnik je odredio da se uloge podele preostalim glumcima pa su sa skrpljenim podelama ipak odigrani Ludnica i Herceg Vladislav. Ružić-ku je, na zaprepašćenje, odlično za-menila mlada Bečkerečanka Marija Cvetković, kojoj je Foter tekst dao samo dan ranije. Tako je nova eki-pa otputovala i u Vršac, a Ružićevi i Kolarovićevi su nakon kraćeg samo-stalnog pokušaja, nastavili karijere u zagrebačkom HNK, koje je osnovano samo godinu dana pre SNP-a.

Ali priči ovde nije kraj. Đorđević se pokazao ne samo kao sjajan uprav-nik kome su ugled i prosperitet kuće, a ne sujeta, na prvom mestu, nego i kao vrstan pedagog. Već godinu dana kasnije vratio je u Srpsko narodno pozorište Ljubicu i Dimitrija Kola-rovića, a u septembru 1865. godine i Draginju i Mitu Ružića. Glumačke vrednosti pretpostavljao je ljudskim slabostima i zarad dobrog glumca štošta je otrpeo. Kako dobar primer za sve struke i sva vremena.

Izbi tuča, a tek tad

okrvavlje-nom Lazi priđoše

dva glum-ca i neka-ko otmu

stolicu od pomahni-

talog Kola-rovića, koji je očigled-no krenuo da dotuče reditelja

26 26. JANUAR 2017.

Otac i sin stefanOvići izrađuju zdrave dečje igračke

HObi usrećiO mališane širOm planeteIgračke bez eksera, veštačkih materijala, dlaka i boja, koje se ne kvare i ne raspadaju, nego se i nasleđuju, izrađuju se u našem komšiluku

2726. JANUAR 2017.

Stefan Stefanović Gile i Kosta Stefanović Kole pravi su majstori u izradi drvenih igrača-ka za decu različitog uzrasta. Stefan kaže da je odmalena voleo drvo

kao materijal i njegov miris i struktu-ru, iako se u ovaj posao uključio nešto posle očevog pionirskog rada. Kaže da je bio kao Grunf iz Alana Forda, a za izume koje je pravio koristio je gomi-lu eksera. Stefanovići nisu pomodari kada je u pitanju izbor modela igračke koju će izrađivati. Ima i takvih starin-skih s kojima su se, kažu, igrale i naše bake i dede. Najvažnije je da usrećuju mališane i da su bezbedne.

Igračke bez eksera, veštačkih mate-rijala, dlaka i boja, koje se ne kvare i ne raspadaju, nego se i nasleđuju, izra-đuju se u našem komšiluku. Ne može se reći da je hobi penzionera Koleta prerastao u biznis, ali ono što je sigur-no to je da njih dvojica vraćaju prave vrednosti u dečje živote pored mora industrijskih igračaka koje se štancuju i vrlo često su napravljene od materi-jala opasnih po dečji život.

Ručna izrada. Porodični biznis krenuo je kao hobi.

– Otac je pre nekoliko godina oti-šao u penziju zbog bolesti i trebalo je da nađe neku zanimaciju koja bi mu ispunila vreme jer mu je nedostajao svakodnevni posao. Opredelio se da se okuša u radu s drvetom i da pra-vi igračke. U početku je to bio zaista samo hobi i ispunjavanje vremena. Ne-koliko godina pošto je on krenuo, i ja sam ostao bez posla i u početku sam gledao kako otac radi i svidelo mi se pa sam se odlučio i da ja to pravim. Do tada sam radio u kancelariji i ovo je bila kvalitetna promena jer nisam spreman da sedim u jednoj stolici či-tav radni vek. I tako sam i ja krenuo u dečji svet mašte – kaže Stefan, koji se inače bavi i muzikom i nastupa na svirkama po novosadskim kafićima.

Prilikom izrade raznih slagalica, vo-zova, aviona, bagera, ova dva majstora koriste alat, i to modelarsku testericu, šlajfericu, bušilice, čekiće, šmirglu. Ali najviše vremena posvećuju završnici u izradi i svaki komad buduće igračke do detalja obrađuju ručno. Gile kaže da za ovakvu vrstu hobija ili unosnog po-

sla ima profesionalnog alata, ali Kole i Gile se razonode i strpljivo obrađuju drvene elemente kojima će se dečaci i devojčice jednom igrati.

– U stvari, vrlo malo alata koristimo prilikom izrade igračaka. Samo neko-liko mašina, a ostalu obradu drveta ra-dimo ručno – objasnio je Stefan.

Mašta, a pomaže i internet. Materijal za izradu igračaka nabavlja-ju već godinama kod istog dobavljača. On nije samo prodavac drvene građe nego i pravi repromaterijal, daske, oklagije, drške za vile, ašove, lopate, sekire i drugi alat.

– Kod njega naručujemo ono što nam treba tako da i taj proces proi-zvodnje nije standardan ni komerci-jalan. Tako kupljene daske uobličava-mo u konkretne elemente za igračke – kaže Stefan.

Ideje za igračke uglavnom nalaze na internetu jer je to po svetu rasprostra-njen biznis i ljudi se time vrlo ozbiljno bave. Jasno je da se u nekim drugim zemljama ručno rađene igračke, po-gotovo one od prirodnih materijala, veoma cene, mnogo više nego moder-ne i popularne plastične i polugume-ne lutke, medvedi i likovi iz crtanih filmova.

– Ima dosta modela koje smo sami smislili i često sebi dajemo tu slobo-du da ih sami kreiramo. Ponekad je to kombinacija ideje s interneta i naše mašte. Prilagođavamo i menjamo na igračkama ono što smatramo da nije korisno ili imamo bolju i jednostav-niju ideju da je izvedemo. Tako nešto dodamo, nešto oduzmemo i bude ori-ginalan proizvod. Obično to otac od-lučuje jer Kole je glavni majstor. On pravi i crteže u fotošopu i najviše je posvećen poslu od samog početka i ideje pa sve do finalnog proizvoda. Ja sam tu da prema crtežima izrađujem igračke – objasnio je Stefan.

Prvenci auto i avion. U počet-ku je put do kupaca bio dug i trnovit. Danas, kaže Stefan, imaju razne mu-šterije i krug kupaca se polagano ali sigurno širi.

– Drvene igračke kupuju isključivo ljudi koji umeju taj rad i ideju da cene. Kupci su, bili oni stariji ili mladi, oni koji žele da im se deca igraju igračka-ma napravljenim od prirodnog mate-

Otac i Sin StefanOvići izrađuju zdrave dečje igračke

HObi uSrećiO mališane širOm planeteIgračke bez eksera, veštačkih materijala, dlaka i boja, koje se ne kvare i ne raspadaju, nego se i nasleđuju, izrađuju se u našem komšiluku

rijala jer su bezbednije i mnogo bolje utiču na razvoj dečje mašte i inteli-gencije kao i motorike od najmlađeg uzrasta pa do školaraca – objasnio je Stefan.

Prve igračke koju je otac Kole na-pravio Stefan se i ne seća sa sigurno-šću, ali kaže da misli da su bili autići i aviončići.

– Bili su potpuno jednostavni, danas autiće i avione izrađujemo malo kom-plikovanije, a u međuvremenu je na-stala čitava kolekcija raznih prevoza, slagalica, čigri i drugih interesantnih igračaka. Potpuno su bezbedne za ma-lišane i ne mogu da se povrede, raseku ili ubodu – navodi Stefan.

Prema njegovim rečima, ukoliko se igračka pokvari, tačnije raspadne, pri-maju reklamaciju i popravljaju je.

– Većina igračaka ne može da se po-kvari, a moguće je jedino ako ih prese-ku testerom. Najmlađi mogu da oštre zube jer za neke igračke ne koristimo baš jako drvo – priča kroz osmeh Ste-fan.

Bezbednost na prvom mestu. Stefanovići vode računa i o bojama koje nanose na igračke. Boje su bez-bedne za decu i u slučaju da se igračka oguli, mališani se ne mogu otrovati.

– Sve boje koje koristimo bezbed-ne su i one na kutijama nose oznaku da su za igračke. Prošle su standarde EU, nemaju nimalo hemije, u pitanju su akrilne boje na bazi vode. Sve igrač-ke koje farbamo takođe i lakiramo la-kom na bazi vode – garantuje mlađi Stefanović.

Stefan kaže da imaju stalne mu-šterije koje ih uvek pronađu ili na Li-manskoj pijaci ili na nekoj od tezgi na sajmoviva i manifestacijama na koji-ma izlažu ljudi koji se bave izradom lepih predmeta. Međutim, njihovi vo-zići, avioni, autići, tangrami, azbuka i abeceda nalaze se širom planete za-hvaljujući Novosađanima koji žive u belom svetu.

– Mušterije nisu samo Novosađani nego ih imamo i iz Srbije. Dobar glas daleko se čuje, rekao bih. A imamo i kupce koji žive u Švajcarskoj, Švedskoj, Kanadi, Engleskoj, Americi, Australiji, Nemačkoj koji kad dođu u Novi Sad kod rodbine, obavezno nas potraže, kupe i ponesu naše igračke u dijaspo-ru – naveo je Stefan.

U nekim zemlja-ma ruč-

no rađene igračke, pogoto-

vo one od prirodnih materija-la, veoma

se cene, mnogo

više nego moderne i popular-ne plastič-ne i polu-gumene

lutke, medvedi i likovi iz

crtanih fil-mova

28 26. JANUAR 2017.

Odigran MeđunarOdni kOšarkaški turnir gradOva za juniOrke i juniOre na SpenSu

novosadske ekipe na čelu tabele

turnir gradova U18 RE-GIONAL YOUTH BA-SKETBALL GAMES ušao je u treću godinu održavanja i Novi Sad je u nedelju, 22. janua-ra bio domaćin. Ove go-

dine na međunarodnom prijateljskom turniru gradova učestvovali su košar-kašice i košarkaši koji su predstavljali Novi Sad, Pečuj, Osijek, Tuzlu, Suboti-cu, Beograd i Temišvar. Bilo je ukupno 130 učesnika turnira, među koje se, po-red igrača, ubrajaju i treneri i sudije.

Odlična košarka igrala se ceo dan u kategoriji juniorki U17 2000. i juni-ora U18 1999. godište u Maloj i Veli-koj Sali SPC Vojvodina. Koliki je zna-čaj ovog turnira za juniorski uzrast u muškoj i ženskoj kategoriji, govori i podatak da su se u ovoj sezoni ta-kmičenju priključili mladi igrači iz Beograda i Temišvara.

Priključile se i devojke. Prvi put su na prijateljskom međunarod-

nom turniru učestvovale i devojke.– Pokrenuli smo od ove sezone i

žensku selekciju, što je isprva bila ideja, a sada su se stvorili i uslovi. Turnir je sve kvalitetniji jer je ovo treća sezona i dobro smo se među-sobno organizovali među gradovima – rekao je predsednik Košarkaškog saveza Novog Sada Zlatko Bolić.

U nedelju se igralo IV kolo u No-vom Sadu, a do kraja takmičenja ostalo je još jedno u kom će doma-ćin biti Subotica, a na kraju se igra plej-of u Pečuju.

Sve utakmice su odigrane u ferplej maniru, veoma kvalitetno i s poka-zanim igračkim i košarkaškim zna-njima, bez povreda i grubosti pa je publika prvenstveno uživala u ko-šarci, u izuzetnim potezima pojedi-naca i lepim akcijama ekipa. Sudije su bile odlične i pravične, što je za mlade igrače i te kako bitno jer se na taj način posvećuju igri, koriguju po-našanje i grade ispravan stav prema protivniku.

Bolja igra domaćih. Prošlo-godišnji pobednik prijateljskog me-đunarodnog turnira gradova bila je ekipa Lasla Ratgebera iz Pečuja. Na čelu tabele ove sezone su Novosađa-ni u muškoj konkurenciji i, kako Bo-lić kaže, nedostižni su jer imaju dve pobede i jedan poraz i igraju u Su-botici, za razliku od prošlogodišnjeg prvaka, koji ima tri poraza i odmara se na sledećem takmičenju, budući da ima neparan broj ekipa. Na dru-gom mestu su Subotičani, a na zače-lju su Tuzlaci.

U ženskoj konkurenciji Novosa-đanke su izjednačene s ekipom iz Pe-čuja, te se u poslednjem kolu i pred plej-of očekuje oštra borba za najvi-ši plasman. Trećeplasirane su devoj-ke iz Beograda, a na začelju su ekipa ŽKK “Banovići”.

Turnir su otvorili načelnik Upra-ve za sport Vlastimir Mastilović, potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije Dušan Projović, predsednik Košarkaškog saveza Vojvodine Dar-

Autor: Marija Magdalena idei trifunović

2926. JANUAR 2017.

ko Karan i predsednik Košarkaškog saveza Novog Sada Zlatko Bolić.

Projović je tom prilikom rekao da je turnir veoma dobro osmišljen i or-ganizovan i da se na ovaj način šire prijateljstva i druženja, kako igrača na prvom mestu tako i trenera ekipa koji razmenjuju iskustva i nadogra-đuju svoja znanja, a i sudija koji do-laze iz gradova učesnika.

Od dogovora do tradicije.

Prema rečima Zlatka Bolića, turnir se i dalje igra po jedan dan u svim gradovima učesnika, i to najviše zbog troškova ekipa. Međutim, i po-red toga što se utakmice igraju i pre i po podne, turnir i samo takmičenje ne gubi na kvalitetu, naprotiv, mo-tivacija igrača je na veoma visokom nivou.

– Bitno je istaći da je za juniorski uzrast veoma važno da odmeravaju snage s vršnjacima iz regiona i stiču iskustva u tom uzrastu i van svoje dr-žave – napominje Bolić kao iskusan

bivši vrhunski košarkaš.On je podsetio kako je i od koga po-

tekla ideja o Turniru gradova.– Idejni tvorac je Laslo Ratgeber,

jedan od najboljih evropskih trenera i osnivača Košarkaške akademije Ra-tgeber u Pečuju. Pre tri godine raz-govarali smo o konceptu turnira i ja-sno je bilo da smo išli linijom lakšeg materijalnog učešća i osmislivši da učesnici budu iz gradova koji su blizu jedni drugima zbog troškova putova-nja. Polagano se širimo, ali i dalje su to sve gradovi učesnici iz komšiluka – rekao je Bolić.

Međunarodni prijateljski košar-kaški turnir gradova Novi Sad, Pe-čuj, Osijek, Tuzla, Subotica, Beo-grad, Temišvar organizovan je u okviru međunarodne regionalne sa-radnje gradova s kojima Grad Novi Sad ima sporazum o saradnji i pri-jateljstvu. Turnir je održan uz po-dršku Sekretarijata za sport Grada Novog Sada i Košarkaškog saveza Vojvodine.

Odigran MeđunarOdni kOšarkaški turnir gradOva za juniOrke i juniOre na SpenSu RAST PROMETA NA NOVOSADSKOJ PRODUKTNOJ BERZI

CENA KUKURUZA SKOČILA, CENA ŽITA PALA

Nakon prazničnog perioda domaće tržište agrar-nih proizvoda vraća se u kolosek. Preko berze je tokom ove nedelje prometovano 1.120 t robe, što je za 3,8% više nego prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 34.592.250 dinara i za 77,91% je viša nego prošle nedelje.

Tržište kukuruza bilo je uglavnom stabilno. Ugo-varan je po prosečnoj ceni od 16,03 dinara bez PDV-a (17,63 din./kg sa PDV-om). Što znači da je prosečna cena za 0,69% viša nego prethodne sedmice.

Cena hlebnog zrna je u padu. Ovonedeljni pon-der iznosi 17,56 dinara (19,31 sa PDV-om), što je za 2,44% niže od prethodne registrovane.

Najveća cenovna promena zabeležina je na trži-štu soje. Zrno je poskupelo za 2,23%, a kilogram je koštao 44,60 dinara (49,06 sa PDV-om). Sojina sačma sa 44% proteina s isporukom tokom febru-ara prometovana je po 44 dinara (52,80 sa PDV-om).

Berzanski indeks PRODEX je 19. januara bio na nivou od 205,76 procentnih poena, što predstav-lja rast od 0,69 poena. U Čikagu je u odnosu na prethodnu nedelju pšenica pojeftinila za 0,65%, dok je kukuruz poskupeo za 2,23%.

U Čikagu je soja skuplja za 3,70% nego prethod-ne sedmice, a sojina sačma je poskupela za 7,40%. U Budimpešti je u odnosu na prethodnu nedelju kukuruz pojeftinio za 0,43%.

U Parizu je pšenica pojeftinila za 0,15%, dok je kukuruz skuplji za 1,19% nego prethodne nede-lje.

v. d. direktorMiloš Janjić

novosadske ekipe na čelu tabele

30

sport

26. JANUAR 2017.

Ivana Španović i paraolimpijci vratili su se s olimpijskim odličjima, ostali Novosađani

upisali su samo učešće u Riju

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić

Početak nove godine doneo je niz odličnih vesti iz naše košarke. Naime, srpski ko-šarkaš Nikola Jokić ne pre-staje da oduševljava u NBA. Kanali su preplavljeni njego-vim majstorijama, rampa-

ma, koševima i fantastičnim asistencijama. Statistika govori da je učinak 22-godišnjeg rođenog Somborca upravo fascinantan, pro-sek od preko 14 poena, sedam skokova i četi-ri asistencije po meču doneli su niz pobeda njegovom Denveru.

Nagetsi igraju kao nikad, a Jokić je priča za sebe. Veoma je atraktivan, korak je do Olstar meča, a Amerika ume to da ceni pa se već sada pominje i nov ugovor. Naravno, mnogo izdašniji od ova tri miliona dolara po godini. Imponuje Nikola i svojim ponaša-njem, dečačkim osmehom, načinom na koji se igra košarke.

Dabome, neki su u svetu basketa izne-nađeni, a mi iz Srbije znamo da naši igrači imaju dušu, talenat i kada se spoji to s mar-ljivošću, eto vam jednog novog Divca, Sto-jakovića ili Danilovića. U Nikoli Jokiću su sve te osobine i može se reći da je Denver imao sreće da dobije takvog igrača, ali već na leto očekujem pravu pomanu za ugovo-rom mladog Somborca. I to ugovorom koji se meri desetinama miliona dolara. Jokić ovakvim igrama postaje i stožer igre naše reprezentacije i zato smo svi radosni, a se-lektor Đorđević i oduševljen.

U ovoj kolumni o lepom iz mog ugla u istu ravan s Jokićem stavljam i fenome-nalne rezultate Crvene zvezde u Evroligi. Sjajno Zvezda igra, bez straha, borbeno, u atmosferi kojom nadoknađuje mane u od-nosu na visokobudžetske klubove. Pobediti Real, CSKA, Fenerbahče, dvaput Makabi – izuzetan je bilans, koji je malo ko očekivao. Očigledno je trener Dejan Radonjić sve slo-žio kako treba i stvorio tim i igru primere-no ulicama imati apsolutni prioritet u radu i da se intenzivno radi na rasvetljavanju svih okolnosti tog slučaja. kvalitetu pojedinaca.

To je kolektiv u kojem svako zna koja mu je uloga.

Posebno bih istakao da gro tima čine do-maći igraći. Velika sezona za Kuzmića i Si-monovića, vrhunac igara Lazića i Jovića. Stranci se sjajno uklapaju, ali nisu kao u drugim timovima, oni igrači od kojih sve zavisi. Koji puštaju kišu! Sjajna atmosfera u dvorani ima posebnu važnost. Volters i Dženkins kao i novopridošli Tompson ose-ćaju se kao kod kuće, kao da su domaći igra-či. Uz sve trener Dejan Radonjić je stasao u kategoriju svetskih. S razlogom ga neki po-rede i s legendarnim Rankom Žeravicom.

Dobra klupska sezona naših timova i sjajne partije pojedinaca uvek su bile dobra uver-tira za reprezentativne nastupe. Ne samo seniorske nego i one mlađih kategorija kako u muškoj tako i u ženskoj konkurenciji. Jer valja odbraniti status vodeće košarkaške

sile, uz SAD. Đorđević svakako zna šta ga čeka i njegovo umeće je dobro poznato, ali naslednik Marine Maljković na klupi naših najboljih devojaka tek treba da dokaže da li je dorastao za tako odgovornu funkciju.

Jokić fascinirao NBA, a Zvezda Evropu

Srpski košarkaš Nikola Jokić ne prestaje da oduševljava majstorijama, rampama, koševima i asistencijama u najjačoj ligi na planeti iako su mu tek 22 godine

Košarkaši Crvene zvezde fenomenalno igraju u Evroligi, pobedili u Real, CSKA, Fenerbahče i dvaput Makabi. Malo ko je očekivao ovakav bilans s visokobudžetnim klubovima

3126. JANUAR 2017.

ISSN 2406-2022