Биљана Вуловић

СТЕФАН НЕМАЊА

(1113.-1200.)Немања је био син угледног српског

кнеза Завиде који је управљао Зетом са седиштем у Дукљи

данашњој Подгорици. После очеве смрти Немања је наследио управу над зетском облашћу, али је

истовремено радио на томе да уједини све српске кнежевине.

После дугих и тешких ратова успео је у

томе.Тако је постао господар свих српских

земаља.

Немањина престоница –град РАС и грб града Раса

АНА- супруга великог жупана Стефана Немање

Ана је вероватно византијског порекла.О њеном школовању нема података, али

је за оно време била изузетно образована.Док је

Немања ратовао она је подизала и васпитавала своју децу.Као мајка била је веома

брижна и пожртвована.На Благовести 1196. г.

Замонашила се. Година њене смрти је неизвесна (око 1200.), упокојила се у

манастиру Пресвете Богородице. Касније пренета

у припрату манастира Студенице. Изнад гроба су

налази њена фреска.

Велики српски жупан Стефан Немања и његова супруга Ана имали су два сина, Стефана и Вукана, и неколико кћери од којих је познато само име Ефимија. Већ у позним годинама Господ их обдари са још једним мушким чедом. Срећни родитељи гледали су дете са нежношћу и љубављу и захваљивали Богу на његовом дару.

Принц РАСТКО НЕМАЊИЋ

Родио се око 1175.г.Као дечак Растко је васпитаван од стране најбољих учитеља. По природи био је бистар, паметан и умиљат. Још као мали показивао је велику склоност ка књизи и читању. Кад би се вратио из игре са својим вршњацима, одмах је узимао побожне књиге и читао. Својом уздржљивошћу често би посрамио своје необуздане другове. Кад је мало одрастао Немања му повери на управљање област Хум.

Принц Растко Немањић, рад Стевана Тодоровића, који се чува у Цетињском

манастиру.

Прекло имена РАСТКО

Старо српско име Растислав- “Онај који расте или узраста у слави”. Растислав Немањић заиста се показао таквим, узрастајући из славе жупанског сина и хумског кнеза у славу смерног светогорског монаха Саве, да би достигао славу првог Архиепископа, Чудотворца и Просветитеља, који не престаје да расте из славе у славу, до данашњег дана.

Монах САВАПосле две године управе над облашћу Хум, родитељи га позваше у престоницу. Масе народа прекриле су град Рас

, жељне да виде и поздраве Растка. Баш када су родитељи намеравали да га ожене , на двор је стигла група монаха са Свете Горе. Растка је очарала прича

светогорскох монаха.И он чврсто одлучи да са њима оде на Свету Гору.

Једне ноћи док је тама обавијала Рас, Растко са руским калуђерима узјаха брзе коње и крете пут Свете

Горе.Пошто су на двору схватили да их је Растко преварио, послали су потеру за њим, не би ли га

повратили. Монах Теодосије ,записује речи које Немања упућује војводи коме је поверио потеру:”Знаш колики је

бол од љубави према деци и огањ што вазда гори и никад се не може угасити. Зато љубазни, ако си икад примио

какво добро од нас- сада је време да љубав покажеш. Ако се пожуриш да стигнеш и вратиш сина мојега, и тиме

утешиш срце моје и матери душу од смрти ослободиш, заслужићеш многа добра, више од првих, и ја ћу ти их

дати...”

Монах Сава се одриче повратка родитељском дому, рад Стеве Тодоровића, Народни

музеј, Београд.

Монах Сава

Света ГораНалази се у Грчкој. То

је једина монашка држава на свету.Терен је нераван и кршевит, неповољан за људски

живот.“Света Гора је царство без круне, држава без

војске, земља без жена, богатство без новца, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка, веза са

небесима без прекида, славопој Христу без

умора, смрт без жаљења.”- Владика

Николај

Света Гора Атонска

Симеон и АнастасијаНемања и Ана су замонашени истога дана на

Благовести 1196. г.,добивши имена Симеон и Анастасија. Симеон оде у свој манастир Студеницу, Анастасија у свој манастир Пресвете Дјеве.

“Јер видим како је све што је човечије ташто, како неће преостати ништа после смрти, неће преостати богатство, нити слава, јер кад дође смрт, све ово уништи.... Кратак је пут којим ходимо, дим је живот наш, пара, земља, прах. За мало се јавља, па брзо пропада. Зато је уистину све таштина. Јер је овај живот сенка и сан. Кад сав свет стечемо, онда се у гроб селимо, где су заједно цареви и убоги.”- говорио је тада Стефан Немања (по записима Савиним).

За време првих десет година Савиног

монаховања, Немања и Сава су измењали много

писама, позивајући један другог у

посету.И тако се Симеон опрости са својом земљом и

народом и оде на Свету Гору.

Монах Симеон стар 84 године , а Сава 27

година... Као снежна зима и расцветано пролеће, али срца

подједнако обасјаних љубављу.

Поред три цркве које је раније саградио, Симеон и Сава сазидаше још три, подигоше још конака, обновише манастир Просфору, засадише нове винограде и воћњаке...Сава је бринуо о своме оцу и изводио га у шетњу. Шетајући тако запазише један напуштени манастир и замолише монахе да ту подигну свој српски манастир. На рушевинама старог манастира ниче нова српска светиња, манастир ХИЛАНДАР.

СТРАДАЊА ХИЛАНДАРА

Долазилоје више пута до страдања Хиландара. Приликом упада турске војске на Свету Гору дошло је до незапамћеног дивљања: убијали су монахе, децу која су ту потражила уточиште, пљачкали драгоцености, а од непроцењиво вредних књига правили су фишеке за барут или њима ложили

ватру. Монаси су се тада већином разишли и тек после једне деценије почели да се враћају...

Затим пожари...

СМРТ СИМЕОНОВАСимеон се упокојио 1200.г. У манастиру

Хиландар.После његове смрти прилике у Србији

се променише.Старији син Вукан устаде на свога брата Стефана да му

преотме престо.Чувши за неслогу међу браћом,

Сава после 16 г. Реши да крене у Србију и пренесе

тело свога оца.Хиландарски монаси

неутешно су плакали.Тада се Симеон у сну јавио игуману рекавши да је

неопходно да га пренесу у Србију, а да ће из његовог гроба изнићи

лоза која ће рађати док благослов његов на

Хиландару буде почивао. Она и данас постоји...

Сава мири завађену браћу

Сава је остао у Србији око десет година.Путовао је по земљи, подизао цркве, манастире, поучавао народ...Изборио се за самосталност српске цркве

и постао први српски црквени старешина- Архиепископ.Када је учврстио веру у народу,

жељан нових духовних сазнања кренуо је да посети Свету Земљу-Јерусалим.

Свету Земљу посетио је два пута.

На повратку из Јерусалима , Сава се у Бугарском граду Трново , тешко разболео. Умро је у зиму 27. јануара 1235.г. Савино тело је

сахрањено у цркву Четрдесет Мученика у Трнову.

Манастир Милешева и саркофаг на месту на коме су почивале Мошти Светог Саве по доласку из Трнова.

Када су Турци поробили Србију, за српски народ и његову цркву настали су тешки и крвави дани.Народ је у великом броју долазио на гроб Светог Саве у

манастир Милешеву,ту ,пред његовим ковчегом тражили су и налазили утеху. Синан-паши се то није допало и зато нареди да се Савине Мошти пренесу у Београд и спале на Врачару 10. маја

1595.г.

Данас је на том месту никао велелепни храм....

Стефан Немања је оснивач српске државе и зачетник владарске лозе Немањића. Иако је био велики ратник и необично снажан и храбар човек, по души је био веома честит и милостив. У затишју између ратова подизао

је цркве и манастире.

Најстарији српски грб, Двоглави орао Немањића.Симбол висине, оштрог и далеког вида, духовног уздизања. Орао је знак јеванђелисте Јована- две главе симболизују духовну и световну власт.

Задужбине НемањићаСтефан Немања (1166-1196.)Студеница и Ђурђеви Ступови

Стефан Првовенчани (1196-1228.)Манастир Жича

Радослав (1228-1234.)Ктитор припрате уз Богородичну цркву

манастира Студеница

Владислав (1234-1243)Ктитор манастира Милешева

Бели АнђеоФреска из манастира Милешева

Урош (1243- 1276)Ктитор манастира Сопоћани

Драгутин (1276-1282.)Ктитор цркве Светог Ахилија у Ариљу

Милутин (1282-1321.)Манастир Грачаница

Стефан Дечански (1321-1331.)Манастир Дечани

Душан Силни (1331-1355.)Манастир Свети Архангели код Призрена

Урош (1355-1371)Манастир Матејча

Коришћена литература:Свети Сава српској деци, Љубомир Ранковић, Ваљево 1990.50 казивања о Светом сави, Борисав Челиковић;Свети Сава, принц и просветитељ, Цетиње- Београд 2010.