FORMA

SEMINARSKI RAD IZ OBLIGACIONOG PRAVATEMA: FORMA KAO USLOV ZA ZAKLJUENJE UGOVORA

www.maturski.org

SADRAJ

UVOD...................................................................................................................21. Razlozi za predvianje forme kao uslova za zakljuenje ugovora.......................52. Vrste formi..........................................................................................................62.1 Vrste formi po nainu ispoljavanja.....................................................................72.2 Konkurencija formi.............................................................................................82.3 Vrste formi prema pravnom dejstvu..................................................................92.4 Vrste formi po nainu nastanka........................................................................10 Zakljuak...........................................................................................................11 Literatura..........................................................................................................12

UVOD

Zakoni su najei izvor obligacionog prava, a na podruju bive Jugoslavije najznaajniji je Zakon o obligacionim odnosima (ZOO). Donesen je 30.03.1978. godine a u pravni sistem BiH je preuzet 1992. On ne regulira sve obligacione odnose (kao to su ugovor o poklonu, posluzi i ortakluku) pa sudovi mogu na ovakve sluajeve primjenjivati pravna pravila.ZOO ima 1109 lanova, od ega 453 lanova obuhvata opi dio. Tu se navode opa naela obligacija, od 26 261 lana gorovi o nastanku obaveza, tj. izvorima obligacija [ugovori, prouzrokovanje tete, stjecanje bez osnova (neosnovano obogaenje), poslovodstvo bez naloga i jednostrana izjava volje (javno obeanje nagrade i hartije od vrijednosti)], djejstvu, prestanku i raznim vrstama obaveza, te odredbe koje reguliraju promjenu povje-rioca ili dunika. U posebnom dijelu regulira obligacione i privredne ugovore [kao to su prodaja, zajam, zakup, ugovor o djelu, o graenju, o licenci, komision i dr.]. Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primjenjuju se i na druge poslove.

Forma je nain izraavanja sadrine ugovora, kroz unapred predviene spoljne, vidljive znake, preko kojih treba da se manifestuje volja. Zakon moe da propie formu ugovora kao jedan od uslova za zakljuenje ugovora ili stranke svojom voljom to isto mogu da ugovore.

Ukoliko zakon postavi kao uslov da se ugovor ima zakljuiti u odreenoj formi to vai i za sve izmene i dopune tog ugovora. Ali punovane su docnije usmene dopune ugovora sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno, ukoliko to nije protivno cilju zbog koga je forma propisana i nisu u suprotnosti sa njegovom sadrinom. Isto vai i za istovremene usmene odredbe kao i za usmene izmene tih odredbi. Punovane su i one usmene odredbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana iskljuivo u interesu stranaka.

Raskid formalnih ugovora po pravilu moe biti uinjen usmenim sporazumom, osim ako je za odreeni sluaj propisano neto drugo ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zakljuenje ugovora zahteva da i raskidanje bude obavljeno u istoj formi.Sadraj [sakrij]

1. Razlozi za predvianje forme kao uslova za zakljuenje ugovora

1. Zatitna funkcija forme

Forma omoguava strankama da ozbiljnije razmotre domaaj postupaka koje preduzimaju i da uvide znaaj izjava volje koje daju.

2. Dokazna funkcija forme

Raspodela dokaza u sporu se izvrava na taj nain to tuilac treba da dokae sve to tvrdi. To je veoma teko kod usmeno zakljuenih ugovora i zbog toga se esto sastavlja pismena isprava iako je ugovor neformalan.

3. Funkcija forme za dravnu kontrolu ugovora

Drava je naroito zainteresovana za ugovor o prometu nepokretnosti zbog poreza na promet, ali i za jo neke ugovore, pa zahteba da se, pored zakljuenja u pismenoj formi, ugovor overi u sudu ili optini.

2. Vrste formi

2.1 Vrste formi po nainu ispoljavanja

1. Pismena forma

Pismena forma je pismena redakcija ugovora na odreenoj ispravi, napisana rukom, pisaom mainom ili drugim sredstvom, i koju su svojeruno potpisale ugovorne strane. Elementi pisane forme su tekst izjave i potpisi. Tekst izjave ne mora da bude napisan na jednom papiru, moe svaka strana da svoj deo izjave svojeruno potpie, ali je potrebno da se na taj nain vidi postignuta saglasnost o bitnim elementima ugovora. ZOO predvia da je za zakljuenje dvostrano obavezog ugovora dovljno da obe strane potpiu jednu ispravu ili da svaka strana potpie primerak isprave namenjen drugoj strani.

Potpisi stranaka su znaajni zato to je pismeni ugovor zakljuen kada su stranke potpisale tekst izjave. Za ispunjenje pisane forme dovoljno je da se potpie ona strana koja se ugovorom obavezuje.

Zahteva se i potpunost potpisa - da se potpis sastoji od punog imena i prezimena. Od zahteva potpunosti potpisa moe se odustati kada je rukovodei se odreenim standardom mogue individualizovati potpisnika. Snagu svojerunog potpisa kada je u pitanju nepismeno lice ima stavljane rukoznaka overeno od dva svedoka ili suda. Potpis pravnog lica stavlja se na taj nain to se naznai naziv pravnog lica uz potpis organa pravnog lica ovlaenog na potpisivanje isprave. Mesto stavljanja potpisa je na kraju ili ispod teksta izjave. Potpisnika prema opteprihvaenom stanovitu obavezuje samo tekst izjave koji se nalazi iznad njegovog potpisa. U sudskoj praksi prihvaeno je stanovite da se pismenom formom moraju obuhvatiti samo bitni elementi ugovora. Kao bitni se ne smatraju samo oni elementi koje zakon kao minimum predvia, ve i svi drugi o kojima, prema nameri stranaka treba da se postigne saglasnost. Ako se iz priznanice vidi saglasnost o bitnim elementima i ako je ona potpisana od prodavca, i predata kupcu treba reci da je u takvom sluaju ugovor punovazno zakljuen.

Ukoliko je u pitanju ugovorena forma, neformalnom saglasnou mogu se izvriti izmene i dopune svih elemenata ugovora.

Ugovor kome nedostaje forma, smatra se punovanim, ako su obe strane izvrile u celini, ili u pretenom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana ne proizlazi to drugo.

2. Forma javne isprave

Kada se pored pismene redakcije ugovora, zahteva i intervencija odreenog organa javne vlasti, tada ugovor ima formu javne isprave. Organ javne vlasti moe imati aktivnu ulogu, u kom sluaju se ona pred njim zakljuuje, ili moe biti potrebna samo overa koja znai da su stranke potvrdile da je to njihov akt. Intervencija organa dravne vlasti daje ispravi svojstvo javne isprave. Prema ZOO forma propisana zakonom za neki formalan ugovor, neophodna je i za punomoje potrebno za zakljuenje tog ugovora.

3. Realna forma

Zahtev relane forme znai da je za zakljuenje ugovora, pored saglasnosti volja potrebna i predaja stvari. Realna forma ogleda se u predaji stvari koja ima konstitutivno dejstvo u aktu zakljuenja ugovora. Prema klasinom uenju iz rimskog prava, postoje 4 realna ugovora zajam, ostava, posluga i zaloga, a u modernom pravu njima se dodaje i ugovor o prevozu robe.

Ova je koncepcija do donoenja ZOO bila primenjivana i kod nas. ZOO je ove ugovore svrstao u konsensualne i predaja stvari ne znai akt zakljuenja ugovora, ve akt njegovog ispunjenja.

2.2 Konkurencija formi

Konkurencija formi postoji kada se ugovor moe zakljuiti u jednoj od vie predvienih formi. Kod ugovora o poklonu postoji mogunost konkurencije pismene i realne forme.

2.3 Vrste formi prema pravnom dejstvu

Po svom pravnom dejstvu forme mogu biti:

1. Bitne (forma ad solemnitatem)

2. Dokazne (forma ad probationem)

Bitna forma je forma koja predstavlja bitan element ugovora. Ako se govori o formi predvienoj u zakonu, u pravu Republike Srbije misli na bitnu formu. Zakon predvia da se nee smatrati da je ugovor zakljuen iako je postignuta saglasnost volja kao sr ugovora. Forma kao konstitutivan element ugovora moe biti predviena i voljom stranaka.

Primeri bitne forme su: ugovor o jemstvu, ugovor o doivotnom izdravanju, ugovor o ustupanju imovine za ivota lica, ugovor o prometu nepokretnosti.

U sluaju spora kada pitanje ugovora doe do suda, poeljno je da se podnese pismena isprava, ali nije nuno. Ako je lice ne podnese, ono mora da dokazuje da je ugovor zakljuen u pismenoj formi, na ta je glasio i koje obaveze treba da proizvede.

Dokazna forma nije predviena u ZOO. Ali prema novijim istraivanjima izgleda da je ugovor o arbitrai primer dokazne forme u naem pravu. Dokazna forma je forma koja je predviena kao jedino sredstvo dokazivanja ugovora. Forma nije uslov punovanosti ugovora, on moe biti zakljuen i neformalno i strane mogu da ga ispune, drei se usmeno zakljuenog ugovora.

Njen znaaj se vidi samo ako doe do spora. U sluaju spora postojanje ugovora se moe dokazati samo podnoenjem pismene isprave. Dokazna forma postoji samo u onim sistemima u kojima nije priznata slobodna ocena dokaza ve dokaz pismene isprave iskljuuje iskaz svedoka.

Dokazna forma je vana u dva glavna pravna sistema francuskom i angloamerikom.

Dokazna forma je bila predviena i u naem pravu 1865. godine ali je posle ujedinjenja dolo do promene u zakonodavstvu, na insistiranje pravnika iz Hrvatske i Slovenije, koji su se zalagali za austrijski nain dokazivanja (slobodnu ocenu dokaza).

2.4 Vrste formi po nainu nastanka

1. Ugovorena forma

Kada je zakonom ostavljeno slobodno zakljuenje ugovora i nije predviena nikakva forma strane ugovornice mogu i same predvideti da e njihov ugovor moi da proizvodi pravna dejstva samo ako bude zakljuen u naroitoj formi.

Sporazum o formi treba da bude zakljuen pre ili najdocnije prilikom postizanja saglasnosti o sadrini ugovora. Pravno dejstvo ugovora se odlae do trenutka ispunjenja forme. Sam sporazum o formi moe biti i usmen ali se najee pismeno zakljuuje.

Ako se iz samog sporazuma ili po okolnostima sluaja vidi da su, ugovorivi odreenu formu, ugovornice htele samo da osiguraju dokaz svog ugovora ili da postignu to drugo, ugovor je postignut kada je postignuta saglasnost o njegovoj sadrini, a za ugovornike je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predvienu formu.

Ugovor za ije je zakljuenje ugovorena posebna forma moe biti raskinut, dopunjen ili izmenjen i neformalnim sporazumom. Strane mogu, samim izvrenjem, konvalidirati ugovor jer se u injenici makar i deliminog ispunjenja ogleda odricanje od predviene forme.

2. Zakonska forma

Ova je forma odreena zakonom i moe biti realna, pismena ili sveana (forma javne isprave). Ova je forma optom normom propisana kao uslov punovanosti ugovora i njegov je bitan sastojak. ZOO predvia i pravilo o konvalidaciji ugovora kome nedostaje forma. Ugovor za ije se zakljuenje zahteva pisana forma smatra se punovanim iako nije zakljuen u toj formi ako su ugovorne strane izvrile obavezu u celini ili u pretenom delu, osim ako iz cilja zbog kojeg je forma propisana, ne proizlazi to drugo.

ZAKLJUAK

Obligacioni ugovori su dvostrani pravni poslovi kojim se jedna strana drugoj obavezuje neto izvriti ili propustiti, a druga to prihvata (kontrahenti). Njihova pravno relevantna saglasnost volja moe biti usm-jerena na nastanak, promjenu ili prestanak obligacionog odnosa (u naem pravu relevantna je izjava volje ali se ni stvarna volja ne zanemaruje u potpunosti).Bitni elementi ugovora neophodni za njegovo sklapanje su objektivni (navedeni u zakonu kao takvi) i subjektivni, a razlikuju se u tome to subjektivne u sluaju spora svaka strana mora dokazati. Prirodni elementi se podrazumjevaju u ugovoru ali ih strane izjavom volja mogu iskljuiti. Sporedni elementi su osnovni uslov slobode ugovaranja i ostavljeni su u potpunosti na volju stranaka.

www.maturski.org

4