ИНФОРМАТОР ОПШТИНЕ ’(() БРОЈ · 2019. 5. 10. · 119 9 ТРИБИНА У ОРГАНИЗАЦИЈИ —ПРИЈАТЕЉА ДЕЦЕ СРБИЈЕ — 220 0 БЕМУС

ОКТОБАР '((). БРОЈ +,

www.starigrad.org.yu

ИНФОРМАТОР ОПШТИНЕ

•• ТРАДИЦИОНАЛНА ТРАДИЦИОНАЛНА ДОБРОДОШЛИЦА ПРВАЦИМАДОБРОДОШЛИЦА ПРВАЦИМА

•• ПРИХВАЋЕН НАЦРТ СТАТУТА ГРАДА ПРИХВАЋЕН НАЦРТ СТАТУТА ГРАДА

•• ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉАМЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

uorg.yuwww.starigrad.oorgwww starigradd o

ИНФОРМАТОР ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД

Издаје Градска општина Стари град, Македонска F', Београд

Телефони редакције: (++/,''J-K+', ,,((-L'KФакс редакције: (++/,''J-K+'e-mail: [email protected]://www.starigrad.org.yu

РЕДАКЦИЈА: Светлана Кнежевић,Јасмина Никачевић, Ђорђе Чолаковић, Јелена Зимоњић

СТАЛНА САРАДНИЦА: Нађа Зајац

СЛОГ И ПРИПРЕМА ЗА ШТАМПУ: Иван Храшовец

ШТАМПА: Политика АД, Београд

ИЗ САДРЖАЈА

4 4 ПРЕДСТАВЉАМО НОВЕ ЧЛАНОВЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА: ЗОРАН ЈАНКОВ

8 8 ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ХОСПИСА

9 9 ОБЕЛЕЖЕН 1. ОКТОБАР _ МЕЂУНАРОДНИ ДАН СТАРИХ

1111 СА РАКИЈОМ ОД ТОПОЛЕ ДО ДОРЋОЛА

12 12 ВЕРАН МАТИЋ, Б 92

13 13 ОБЕЛЕЖЕН 15. ОКТОБАР _ МЕЂУНАРОДНИ ДАН СЛЕПИХ

16 16 КАКО ОСТВАРИТИ СВОЈА ПРАВА У ЗДРАВСТВУ

17 17 БАШТИНА: ЗГРАДА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА

19 19 ТРИБИНА У ОРГАНИЗАЦИЈИ �ПРИЈАТЕЉА ДЕЦЕ СРБИЈЕ �

20 20 БЕМУС _ ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

24 24 ГРАДСКО САОБРАЋАЈНО ПРЕДУЗЕЋЕ �БЕОГРАД� 116. ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

26 26 СТАРОГРАЂАНИ: УМЕТНИЧКА ПОРОДИЦА КАРАМАТИЈЕВИЋ

28 28 �ОРКА� ТОКОМ МЕЂУНАРОДНЕ НЕДЕЉЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА

29 29 ПРОЈЕКАТ � СВЕТ КОМЕ ПРИПАДАМ� ЗА ДЕЦУ ОМЕТЕНУ У РАЗВОЈУ

30 30 ТРАДИЦИОНАЛНИ ЈЕСЕЊИ КРОС СТАРОГ ГРАДА

НА СЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Прихваћен Нацрт На другом по реду заседању Скупшти-

не општине у новом сазиву одборници су једногласно прихватили извештај Адми-нистративне комисије о потврђивању ман-дата одборнику у СО Маскарели Драгињи са изборне листе Либерална демократска парија � Чедомир Јовановић. Већином гла-сова усвојено је и решење о именовању Оп-штинске изборне комисије у сталном саста-ву. Тако је за председника изабран Срђан Стефановић, дипломирани правник из Де-мократске странке, а његов заменик пос-тао је Рајко Јовановић, дипломирани прав-ник из Српске радикалне странке. За секре-тара ОИК изабран је Дејан Ковачевић, дип-ломирани правник и начелник Општинске управе, док је Славко Перовић, дипломира-ни правник и помоћник начелника изабран за заменика.

Одборници Скупштине општине једно-гласно су усвојили решење о избору пред-седника и чланова радних тела Скупштине, и то за: Комисију за борачка и инвалидска питања, Савет за прописе, Савет за архитек-туру и урбанизам и Савет за екологију . Јед-ногласно је усвојено и решење о именовању чланова Управног одбора СРПЦ �Милан Гале Мушкатировић� из реда запослених, и то Мирослав Грубић, професор физичке културе и Милош Бјелић, дипломирани ма-шински инжењер, док су већином гласова одборници усвојили решење о именовању чланова Надзорног одбора овог предузећа. Тако су Душан Грбић, комерцијални техни-чар и економиста Младен Голић именова-ни за чланове надзорног предузећа �Милан Гале Мушкатировић�.

Већином гласова �за�, одборници су име-новали чланове Управног одбора из реда запослених у ЈП �Пословни простор Стари град�, и то: Веру Илић, шефа Службе за пос-лове имовине, закупе и правне послове , Де-јана Шоћа, самосталног стручног сарадника

за послове имовине, закупа и правне пос-лове и Милицу Орлић, самосталног струч-ног сарадника за архитектонско�грађевин-ске послове. За члана надзорног одбора овог предузећа већином гласова поверење је дато Јасмини Ристић, самосталном струч-ном сараднику за архитектонско�грађевин-ске послове.

На седници одборници су већином гла-сова у начелу прихватили предлог мишљења на Нацрт статута града Београда, али са оп-штим и појединачним примедбама о којима је одборнике упознао секретар Скупштине општине Зоран Ђорђевић.

Општа примедба односи се на одред-бе као што су �предлаже мере�, �подстиче�, �стара се� и које остављају доста простора за произвољно и различито тумачење и то је посебно изражено у утврђивању надлеж-ности градских општина и Града тамо где се оне преплићу. Предлог је да се предвиди од-редба о решавању сукоба надлежности из-међу града и градских општина као што је то прецизирано у случају сукоба надлежности органа у граду.

У појединостима примедба на Нацрт статута града односи се на члан 25 а у оквиру тачке 4, у којем су две тачке које су иначе за-себне целине и предлог је да се једна од та-чака издвоји у посебну тачку који се односи на издавање дозвола за изградњу и реконс-трукцију објеката преко 800 метара квадрат-них. У члану 77 тачка 2 између осталог стоји да се стара о унапређењу општег оквира за привређивање и с обзиром да је ова надлеж-ност потпуно неодређена, предлог је одбор-ника СО Стари град да се прецизирају оп-шти оквири за привређивање, односно од-редбе у целини. У истом члану, тачка 3 стоји императивно предвиђање оснивања мес-них заједница, док се у одредбама главе IX � месна самоуправа, ово питање решава на другачији начин, то јест постоји као обавеза

2 | СТАРИ ГРАД | ОКТОБАР 2008

оснивања док се у другим предвиђа као мо-гућност, па је предлог да се оснивање месних заједница прецизира као могућност.

У тачки 13 члана 77 предвиђене су нове над-лежности градских општина у делу праћења стања и старања о опремању и одржавању вр-тића, основних и средњих школа. У предлогу стоји да је став да градским општинама тре-ба дати већу могућност да утичу на рад ових

установа. У тачки 28 члан 77 предвиђено је да општина прописује прекршаје за повреде прописа које доноси, али како градске опш-тине немају утврђене надлежности за доно-шења прописа стога је дат предлог да се Ста-тутом града јасно дефинишу области у који-ма локална управа има могућност да доноси прописе и прописује прекршаје. Између ос-талих примедби на Нацрт Статута града оно

што је највише заокупило пажњу одборника опозиционих странака јесте да се овим Нацр-том статута смањују надлежности приградс-ких општина у областима урбанизма, уређи-вања градског � грађевинског земљишта и изградње инфраструктуре и да се уместо де-централизације спроводи већа централиза-ција од старне Града.

Ј. Никачевић

Статута града

ОКТОБАР 2008 | СТАРИ ГРАД | 3

ХРОНИКА

Разговор водио: Ђорђе Чолаковић ✍

За Зорана Јанкова може се рећи да је �нови-стари� члан Општинског већа Старог гра-

да с обзиром на то да је од 1997. до 2000. годи-не био члан тадашњег Извршног одбора иза-бран испред Демократске странке и коали-ције �Заједно�. У то време Мирјана Божида-ревић била је подпредседница општине, док је председник био Јован Кажић. Истовреме-но, Јанков је тада био и председник Управног одбора Пословног простора општине Стари град. Сада је поново део руководства цент-ралноградске општине и то на сталном раду.

Да ли бис'е у*оре-или *ерио- Ва-ше0 нека-ашње0 и са-ашње0 ра-а у о*ш'ини? � Раније је било више службеника запос-

лених у Општини. Такође, од тада до данас донесено је више законских промена у фун-кционисању управе. Сада се општинска уп-рава налази на знатно вишем информацио-но-технолошком нивоу. Док се некада ради-ло уз помоћ �штапа и канапа�, данас се нијед-на општинска канцеларија не може замисли-ти без компјутера, клима-уређаја, обновље-ног ентеријера...

И*ак, на -ржавном нивоу 'а-а је још увек вла-ао Милошевић. Колико је 'о у'ицало на о*ш'ину? � Иако сам припадао општинској влас-

ти био сам опозиција у држави и било нам је теже него сада зато што је Милошевић још увек владао Србијом. Тадашњи председник државе законом је узео целокупну општинску

имовину, али се надам да ће та неправда уско-ро бити исправљена. Из тог периода у сећању су ми остала и даноноћна дежурства из пери-ода бомбардовања 1999. године. Било је опас-но поготово ако се има у виду да је новинс-ка кућа �Политика�, која се налази преко пута Општине, била потенцијална мета.

Вра'имо се у у -анашње време. Как-ви су Ваши *рви у'исци у ра-у ново0 сазива Ску*ш'ине о*ш'ине и О*ш-'инско0 већа и какве су вам 'рену'-не оку*ације у ра-у?-Атмосфера је позитивна и радна. Од

колега најбоље познајем оне страначке, а са осталима се тек упознајем. Још увек није поз-нат ресор којим ћу се бавити, али као еконо-миста могао би да прихватим готово све об-ласти осим правних послова. У периоду када сам био члан Извршног одбора почело се са интензивним улагањем у школство и здравс-тво у шта се сада још више улаже па не ви-дим разлога да се на том пољу поново више не ангажујем.

Поре- 'о0а ш'о с'е о*ш'ински фун-кционер за Вас се може рећи -а с'е и 'и*ичан С'аро0рађанин. Како 0ле-а-'е на комуналне *роблеме у свом жи-во'ном окружењу? � Рођен сам овде и цео радни век про-

водим на Дорћолу. Најпре сам био у Улици браће Барух, после сам се преселио у насеље �25. мај�, а сада живим у улици Мике Ала-са. Паркирање је на прво на листи пробле-ма. Овај део Дорћола није зониран тако да се многи се паркирају испод Душанове улице, па се моје комшије често жале због тога. Тај про-блем ћемо покушати да решимо у сарадњи са ЈКП �Паркинг сервис�. Јавне површине би та-кође требало боље уредити: фонтану која се налази између улица Панчићеве и Мике Ала-са, као и просторе између зграда... ¶

ПРЕДСТАВЉАМО НОВЕ ЧЛАНОВЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА _ ЗОРАН ЈАНКОВ

Поново у Старом градуБИОГРАФИЈАЗоран Јанков рођен је 1953. го-дине у Београду. Дипломирао је на Факултету за менаџмент у Београду. По занимању је само-стални привредник. Има 35 го-дина радног стажа, од тога 20 година у приватном сектору. У Општини Стари град био је од-борник у два мандата од 1996. до 2004. године. Од 1996. до 2000. године био је председник Управног одбора ЈП �Пословни простор општине Стари град�, а од 2000. до 2008. године био је на функцији заменика председ-ника Управног одбора овог јав-ног предузећа. Члан је Демок-ратске странке 1990. године. Ожењен је и има двоје деце.

Нови руководилац Одељења за комуналне послове и комуналну инспекцијуНови руководилац Одељења за комуналне послове и комуналну инспекцију у Oпштини Стари град од 1. новембра је Миодраг Јок-симовић. Јоксимовић је радио у Трговачкој школи као професор Одбране и заштите, а у општини Савски венац био је помоћник начелника штаба за оперативно-наставне послове. Нови члан општинског колектива био је ангажован и у скупштини Београда као помоћник секретара за комунално-инспекцијски надзор где је провео последњих осам година. Тренутно завршава специја-листичке студије из криминалистике на Полицијској академији. Јоксимовић је рођен 1958. године, ожењен је и има двоје деце. Није члан ни једне странке. Ђ. Ч.


ХРОНИКА

Oпштина Стари град је у протеклих осам година уложила много новца не само у

здравствене установе које се налазе на ње-ној територији већ и у оне широм Београда, а једна од њих је и Градски завод за плућне болести и туберкулозу. Овом Заводу који је-дини покрива Београд када су у питању ана-лизе туберкулозе, Стари град је упутио дона-цију и износу од 1.200.000 динара за реализа-цију рачунарске мреже. �Својим средствима купили смо педесет компјутера а захваљујући вашој помоћи повезали смо их у мрежу, што нам много значи� истакла је директорка За-вода др Драгана Мандић приликом посете председнице општине Мирјане Божидаре-вић и заменице др Ане Даниловић и уручила им захвалницу на досадашњој помоћи.

�За први долазак у наш Завод пацијенти-ма није потребан упут а осим стандардних услуга грађани могу посетити саветовалиш-те за астму, за хронични бронхитис и саве-товалиште за родитеље деце болеле од аст-ме и хроничног бронхитиса�, каже директор-ка Мандић.

Након обиласка Завода, представнице општине посетиле су Универзитетску дечју

клинику у Тиршовој којој је општина помог-ла при набавци три монитора за праћење виталних функција. Монитори се налазе на

кардиолошком одељењу на коме је иначе и највећи морталитет. Ј. Н.

НА СВЕЧАНОСТИ У АЕРОКЛУБУ

Златна �крилата� плакета општини

ПОСЕТА ГРАДСКОМ ЗАВОДУ ЗА ПЛУЋНЕ БОЛЕСТИ И ДЕЧЈОЈ КЛИНИЦИ У ТИРШОВОЈ

Хуманост � непрестано корачање

На свечаности поводом 84. рођендана Ваз-духопловне академије, која је одржана у Аероклубу, председници Oпштине Стари град Мирјани Божидаревић уручена је злат-на плакета за значајан допринос у оствари-вању циљева ове школе и подизању њеног угледа. Општина Стари град је у протеклих седам година уложила више од 30 милиона динара за сређивање Ваздухопловне акаде-мије. Радови су изведени на реконструкцији крова, уређењу фискултурне сале, санацији темеља и санитарних чворова. Уз помоћ Oп-штине у школи су урађени и грађевинско-за-натски радови, сређена је фасада, а окрече-не су учионице, кабинети и ходници.

Директор Ваздухопловне академије мр Горан Цвијовић нагласио је да је школа у својој историји имала успоне и падове, али да се нада да ћемо бити сведоци остварења циљева који ће је уврстити у ранг светс-ки угледних ваздухопловних академија.

Присутнима, међу којима су били и пред ставници Бео-градског универзи-тета и дипломатског ко ра, приказан је ис-торијат академије која се од 2005. го-дине до оснивања Ваздухопловне ака-демије две године касније звала �Ваз-духопловно-технич-ка школа�. До тада је била позната под називом Техничка школа �Петар Драпшин�.

Златна плакета за допринос у раду школе уручена је и Богољубу Лазаревићу, помоћ-нику министра просвете за средње обра-зовање, као и представницима компанија �Јат ервејз� и �Јат техника�. Златне значке

добили су Милан Мајсторовић, члан Опш-тинског већа Старог града, потпуковник Зо-ран Старчевић, начелник Музеја југосло-венског ратног ваздухопловства, Бојан Рис-тић, шеф одсека за средње образовање Министарства просвете и Радован Живко-вић, саветник у том министарству.

У знак захвалности, председници Мирјани Божидаревић је в.д. директора Клинике доц. др Милан Ђукић осим захвалнице уручио и ретко искрен поклон � слику коју су деца сама нацртала.


ХРОНИКА

Традиционална добродошлица

Традиционалном добродош-лицом ђацима првацима за-

вршена је овогодишња мани-фестација Дечја недеља у орга-низацији �Пријатеља деце Ста-ри град�. Са њима се у свечаној сали општине Стари град сусре-ла председница Општине Ми-рјана Божидаревић и након по-зоришне представе �Лаза, ма-терина маза� у извођењу �Пан театра�, поделила им поклоне. У пакету за прваке осим школ-ског прибора и прибора за цр-тање нашла се и �Нова смешна књига� коју је приредио Мирко Марковић. Поред овога прва-ци су добили распоред часова, еколошку слагалицу, �добро-дошлицу� и беџеве. Ове године у осам староградских основних школа први разред похађа 547 ученика.

Ј. Н.


ХРОНИКА

ИЗ ОДЕЉЕЊА ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВА И КОМУНАЛНУ ИНСПЕКЦИЈУ

�Туширање� и по хладном времену

АКЦИЈА ДОМА ЗДРАВЉА �СТАРИ ГРАД�

�Нека срце ваше, буде здраво као наше!�

Ученици основних школа �Браћа Барух� и �Скадарлија� подсетили су своје родитеље, баке и деке да се са превенцијом кардиоваску-ларних обољења почиње још у детињству и да је за здраво срце по-ред здраве исхране неопходна и редовна физичка активност. Они су 24. септембра, на Светски дан срца, вежбали испред Дома здравља �Стари град� у Симиној, али и на предавањима која су била посвеће-на тој проблематици. Малишанима су се са великим уважавањем и симпатијама придружили и одрасли, а слоган �Нека срце ваше, буде здраво као наше� порука је наше деце за све узрасте и сва времена.

Ђ. Ч.

Комунални инспектори Одељења за кому-налне послове и комуналну инспекцију Ста-рог града применом чл. 476 Одлуке о опш-тем уређењу града којом је прописано да су власници, односно корисници простора који се климатизује, дужни да обезбеде да се кондензат из клима уређаја скупља и од-води унутар простора који се климатизује, током ове летње сезоне вршили су контро-лу код оних код којих је уочена повреда на-ведене одредбе. Инспектори су поступали што по службеној дужности, што по прија-вама суграђана. Већина грађана поступила је по налогу комуналних инспектора, а про-тив оних који нису воде се поступци који су у току. То су: Скупштина Србије, Краља Ми-лана 14 (65 клима уређаја); зграда пред-седника Републике, Андрићев венац 1 (8 клима уређаја); Министарство тргови-не, Дечанска 10 (10 клима уређаја), Радио

Београд, Хиландарска 2 (64 клима уређаја); �Окулис�, Кнез-Михаилова 4 (2 кли-ма уређаја); �Дунав оси-гурање�, Кнез Михаилова 4 (4 клима уређаја); �Југо-техна�, Коларчева 7 (9 кли-ма уређаја) и �Дунав осигу-рање�, Коларчева бр. 7 (11 клима уређаја).

�Напомињемо да је стање на терену знатно боље него претходне године када је одредба почела да се примењује. Комунал-на инспекција ће и у наредном периоду на-ставити контролу�, каже Марко Денчић, по-моћник Одељења за комуналне послове и комуналну инспекцију.

Висина казне за приватно лице креће се од

5.000 до 500.000 динара, за одговорно лице у правном лицу од 250 динара до 25.000, за предузетнике од 2.500 до 250.000 динара док је за физичко лице предвиђена казна од 250 динара до 25.000 динара.


ђацима


ХРОНИКА

пише: Нађа Зајац ✍

Ако сте 11. октобра пролазили центром гра-да могли сте приметити необичан штанд

окићен балонима под именом BELHOSPICE. Његову активност помогла је Општина Ста-ри град донацијом од 100.000 динара и тиме међу првима препознала потребу активнос-ти везаних за палијативно збрињавање о којем се све више и код нас говори. Али, шта је то палијативно збрињавање?

Палијативно збрињавање је активна и свеобухватна брига о пацијентима који бо-лују од тешких и неизлечивих болести, што подразумева контролу симптома њихових болести као и психолошку, социјалну и ду-ховну подршку пацијентима и њиховим по-родицама. Палијативно збрињавање омо-гућава пацијентима да постигну најбољи мо-гући квалитет живота у последњим фазама њихових болести. У збрињавању учествују

тимови састављени од професионалаца раз-личитих профила (лекари, медицинске сес-тре, социјални радници, психолози, свеште-ници) али и обучени волонтери.

Шта је то хоспис?Хоспис је специјализована установа

која, у складу са дефиницијом палијативног збрињавања, обезбеђује најбољу могућу бри-гу за пацијенте. Хоспис не подразумева оба-везно установу у којој ће пацијенти боравити већ подразумева начин на који се води бри-га о овим пацијентима без обзира да ли су у кући, болници, старачком дому или у самом хоспису. Хоспис није азилна установа. У хос-писима пацијенти најчешће бораве 10 � 14 дана. Пацијенти не долазе у хоспис да би ту остали до краја свог живота већ да се реши неки од тешких симптома болести као што су нпр. бол, мучнина, гушење. Такође хоспис пружа психосоцијалну и духовну подршку

пацијенту који се нашао у тешкој ситуацији, са којом не може сам да се избори, али пружа и могућност породици да предахне. С обзи-ром на тежину болести дешава се да пацијен-ти у овим установама и умиру.

Колико коштају услуге BELhospice-а?Услуге BELhospice-а су за пацијента потпу-

но бесплатне! То је у складу са основним при-нципима хоспис/палијативног збрињавања.

Како BELhospice може да помогне?BELhospice располаже са два медицинс-

ка тима који посећују пацијенте у болница-ма са којима BELhospice сарађује, у кући где пацијент станује или старачком дому. Лекар обавља преглед пацијента, даје савете о тера-пији и даљем лечењу, разговара са пацијен-том и члановима његове породице, даје пре-поруку лекару који лечи пацијента о типу терапије и свему осталом што је битно за збрињавање пацијента.

Како пацијент може да се обрати за помоћ?Ако се пацијент лечи у КЦ Србије или

КБЦ Бежанијска коса онда пацијента може да препоручи доктор који га лечи. Наравно и сви остали пацијенти са територије града Београда могу директно да нам се обрате на наш телефон 011-334-3311 или путем имејла [email protected]

Да ли BELhospice може да посећује и пацијенте који живе ван територије Београда?Тренутно BELhospice ради само на тери-

торији града Београда. Да ли BELhospice збрињава и неуролошке пацијенте?За сада BELhospice збрињава само онко-

лошке пацијенте када је специфично лечење завршено.

Да ли BELhospice може да пропише терапију?Медицински тим BELhospice-а може да да

препоруку за терапију са којом се пацијент обраћа свом ординирајућем лекару у над-лежном Дому здравља. ¶

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ХОСПИСА

Бол је могуће савладати


ТЕМА

Председница општине Стари град Мирјана Божидаревић и Небојша Јовановић власник фирме �Галаберн� посетили су 25. септембра Друштво за бригу о старим лицима општине Стари град необичним поводом. Наиме, заједно са својим оцем Небојша води фирму која се бави увозом медицинске опреме, посебно оне везане за физикалну терапију. Ова мала породична фирма и раније је помагала избеглице и друге људе којима је помоћ била драгоцена, а хумана традиција се, изгледа, наставља и даље.

Бранка Мрваљевић, потпредседница Друштва каже да је у октобру било још активности вредних пажње. У Сокобањи је одржана је Прва олимпијада здравља и културе за људе трећег доба на којој је ста-роградска екипа освојила девето место од 159 општина колико их је учествовало.

У истом месецу Друштво је најсиромашнијим својим члановима по-делио 216 пакета са најосновнијим намирницама и уприличило го-дишњи одлазак на музички концерт на Коларцу који је организовао Радио Београд. С. К.

�У Србији по последњем попису живи 1.240.000 људи старијих

од 65 година. Индекс сиромаштва код ове групе је 9, 6 процената док је код осталих 6,6. Сваком четвртом старијем грађанину потребна је по-моћ у спремању хране, а сваком сед-мом у одржавању личне хигијене. То су упозоравајуће чињенице за сваког од нас да схватимо тежину проблема и потрудимо се да старима олакша-мо старост�, рекао је министар Ра-сим Љајић на отварању прославе Међународног дана старих који се код нас обележава од 1991. године. Љајић је том приликом најавио фор-мирање нове посебне јединице у ок-виру његовог ресора која ће решава-ти проблеме ове популације, а планира се и отварање двадесет домова за старе који би по квалитету услуга били на високом нивоу.

Тако су се у холу Дома Војске, где је 1. ок-тобра уприличена прослава, старим лицима и осталим посетиоцима на више од двадесет штандова представили београдски домови здравља, Београдски геронтолошки центар, дневни боравци и поједини приватни домо-ви за старе. Придружујући се акцији Градског секретаријата за здравље и многих удружења за бригу о Београђанима �трећег доба�, опш-тина Стари град и Дом здравља �Стари град� на свом штанду организовали су мерење

притиска, давали медицинске савете и вр-шили анкету колико Старограђани знају о патронажној служби. Један од учесника ово-годишње манифестације било је и Друштво за бригу о старим лицима �Стари град�, док је на штанду Дома здравља из Симине био при-сутан и најстарији пацијент, господин Мили-вој Коњевић који овог октобра слави свој 101. рођендан!

У склопу овог догађаја који је организо-вала Мрежа невладиних организација �Ху-манаС� у партнерству са Министарством рада и социјалне политике и Министарс-твом здравља, учествовала је и социјално

� хуманитарна организација �Ами-ти�. Она је реализовала уличну ак-цију са питањем о тешкоћама поро-дица које брину о остарелим и за-висним члановима и томе каква им је подршка потребна. Како кажу у �Амити� општа је констатација да су грађани резигнирано реаговали на постављено питање, али да своје ко-ментаре нису хтели да пишу на папи-ру. Они су углавном испољавали не-задовољство према држави и њеном односу према својим грађанима.

Ипак, из анализе неких написа-них одговора може се уочити да се многе породице које имају болес-не и старе чланове у кући суоча-вају и са додатним тешкоћама које

саме не могу да реше. Анкетирани указују да је потребно више сензибилитета и државе и друштва за нарастајуће проблеме породица које брину о својим немоћним и старим, али некада и не само старим члановима. Из свега се да закључити да се препоручују неопходна специјализована саветовалишта за ову про-блематику, више специјализованих сервиса за помоћ у кући, изградња већег броја домо-ва за смештај старих лица или повећање ка-пацитета постојећих, стварање могућности за привремени и повремени смештаја болес-ног члана, те веће материјалне олакшице. ¶


ОБЕЛЕЖЕН +. ОКТОБАР _ МЕЂУНАРОДНИ ДАН СТАРИХ

Више квалитетних домова за старије

ИЗ ДРУШТВА ЗА БРИГУ О СТАРИМ ЛИЦИМА ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД

Донација фирме �Галаберн�


ЈУБИЛЕЈ

ИЗ ЦРВЕНОГ КРСТА�СТАРИ ГРАД�

Први у Југоисточној ЕвропиМожда мало нас зна, али екипе прве помоћи Црвеног крста Стари град већ годинама пости-жу изузетне резултате на свим такмичењима. Након општинског, на градско такмичење пла-сирале су се три екипе: две у категорији ом-ладине и једна у категорији подмлатка. Еки-пе омладине су заузеле прво и друго место, а подмлатка друго. На Државном првенству прве помоћи Црвеног крста Србије екипе Старог гра-да су освојиле још једно прво и друго место. Но, то није све јер се успех ниже и ван граница Србије. Наиме, омладинска екипа прве помоћи учествовала је од 25. до 29. септембра 2008. го-дине у Словенији на првенству главних градова југоисточне Европе и усвојила убедљиво прво место.

Освајањем првог места на нивоу државе еки-па прве помоћи Црвеног крста Стари град стек-ла је по трећи пут право да представља нашу земљу на европском првенству које ће се од-ржати у Немачкој идуће године, а жеља чла-нова екипе је да понове успех из 2007. године када су у Ирској освојили прво место и постали

европски прваци прве помоћи.

Како је 13. септембар Светски дан прве помоћи, то се и ова организација одазвала организујући на Тргу Републике са другим организацијама Црвеног крста у Београду централну манифес-тацију током које су суграђани могли су да се упознају са техникама прве помоћи, опремом која се користи приликом спасавања, као и но-вим програмом везаним за безбедност на ку-палиштима. У организацији овог догађаја учес-твовало је тридесет младих волонтера, спа-силаца и чланова јединице за деловање у не-срећама. С. К

У оквиру Регионалне конференције пос-већене примарној здравственој зашти-

ти која је одржана средином октобра, ми-нистар здравља Републике Србије проф. др Томица Милосављевић и Министарство здравља из окружења, као најрепрезента-тивнији Дом здравља у Србији посетили су Дом здравља у Симиној. Приликом оби-ласка Дома здравља министар Милосавље-вић истакао је да је на првом месту у раду ових установа евиденција грађана који тре-ба да се лече код изабраног лекара.

�Без евиденције нема ни одговорности, а прави квалитет рада у домовима здравља моћи ће да се види када људи знају колики им је притисак, холестерол, колико је пре-вентивних прегледа обављено по школама�, рекао је Милосављевић и додао да грађани који имају преко 65 година имају право да их једном годишње посети лекарска екипа код куће. Дом здравља �Стари град�, како је истакао, са својих шест амбуланти задовоља-ва потребе великог броја грађана, нарочито оних најстаријих.

Овај Дом здравља који је укључен у про-јекат � Политика примарне здравствене за-штите на Балкану�, осим из министарства здравља Србије посетили су Ранко Шкрбић, министар здравља Републике Српске, др

Арбен Иванај, заменик министра здравља Албаније, др Марчеа Манук, заменик ми-нистра здравља Румуније, др Гордана Са-вовић, помоћник министра здравља Црне Горе и др Горан Черкез, помоћник минис-тра Босне и Херцеговине. Гости су најви-ше били заинтересовани за организацију рада и програме превентивног центра и лабораторију, док је у диспанзеру за жене проф. др Томица Милосављевић највише био заинтересован за програм скрининга за рак грлића материце и рак дојке. Гос-ти су били изненађени добром опремље-ношћу и изгледом свих одељења у Дому здравља, а директор др Љубиша Перишић истакао је да је �светски изглед� добио за-хваљујући великим улагањима општи-не Стари град у последње четири године. Он је такође нагласио да, захваљујући ра-зумевању његовог руководства на челу са

председницом Мирјаном Божидаревић, сви запослени имају одличне услове рада, а па-цијенти � највиши квалитет услуга.

Ђ.Ч. � Ј.Н.

МИНИСТАР ПОСЕТИО ДОМ ЗДРАВЉА У СИМИНОЈ

„Сениори“ – преглед код куће

Добровољни даваоци крви певали на рециЦрвени крст Стари град, у сарадњи са организацијама Црвеног крс-та Врачара, Савског венца и Пали-луле организовао је 27. септембра излет бродом за преко 200 добро-вољних давалаца крви. Вожња ре-ком трајала је преко три сата, па су се добровољни даваоци уз дру-жење, игру и песму пријатно заба-вили и опустили.

Ове четири организације, чији је је-дан од основних задатака окупљање и мотивисање добровољних дава-лаца крви, за првих осам месеци ове године прикупиле су 5628 је-диница крви, при чему су посебно били активни у току августа и сеп-тембра. Према информацијама Ре-публичког завода за трансфузију то је био период изразите несташице ове животне течности.

иииии


ХРОНИКА

Миодраг Мика Миловановић је �право дете асфалта� � припада четвртој гене-

рацији Миловановића који живе у Београ-ду. Потпредседник општине Стари град био је 1993. године, a oд новембра 2001. и члан Извршног одбора. Има годинама приватну фирму на Дорћолу. Све ово наводимо само као оправдање за наше прво питање: �И от-куд сада, Мико, да Ви �печете� ракију у селу код Тополе?�

� Почело је пре четири године. Први раз-лог је што сам тешко долазио до добрих ра-кија које волим да попијем с времена на вре-ме. Сметало ми је и што када нађем ваљану први узорак буде добар а следећи већ лош. Други мотив је био што ми је после операције на срцу саветовано да што више времена про-водим на отвореном простору и коригујем начин живота који је био доста стресан.

Миловановић даље прича да је игром случаја његов комшија у Тополи, где је Ми-кин отац пре тридесет година направио кућу,

Љубиша Петровић из села Јунковац, имао имање од неких �хектар и нешто� са којим није знао шта да ради. Мика је тада одлучио да докупи још један хектар па је за ове три године засадио око 1.500 стабала, што шљи-ве �чачанска родна�, око три стотине стаба-ла крушке �виљамовке� и стотинак стабала кајсије. Намера му је да за пет � шест годи-на, док не добије пун род у воћњаку, увежба прављење ракије и набави технологију тако да око 150 тона воћа обради и претвори у ове три врсте ракија: шљивовицу, виљамовку и кајсијевачу.

� Чекајући род нашег воћа пре четири године почели смо са куповином шљива, грожђа и кајсије. Прерађујемо их у једном објекту који смо саградили и где се класично вади кошчица и кожурица код шљиве и кај-сија, док код грожђа избацујемо петељке. Же-лим да истакнем да ми не правимо вино него одмах лозу и да је зато наша лоза изванред-ног квалитета. Имамо машине и добијамо

сасвим чисту најквалитетнију ракију � прича овај уметник �добре капљице�.

Наш суграђанин каже и да су ангажова-ли једног од врхунских технолога из �Руби-на� по чијој су рецептури и саветима одаби-рали плодове и вршили обраду и одлагање у каце на врење. Уједно су користили и нова средства � селективне квасце који поспешују врење у разним температурним условима.

� Наша технологија је на занатском нивоу. Имаћемо од десет до петнаест хиљада лита-ра ракије за годину дана јер од сто килограма воћа добије се десет литра ракије. И у начину печења и одлагању ракије такође смо послу-шали савет технолога, па смо добили врхунс-ку ракију коју смо истовремено и регистрова-ли под именом �Јунковача� � истиче Мика.

Он каже да им је циљна група ресторани, кафане и хотели из простог разлога што ко-личина од 15 хиљада литара на годину дана није довољна да уђе у трговачке ланце. Тре-нутно у Београду ова ракија се може пити у кафанама: �Пастув� на Хиподрому, у ка-фани �Царева ћуприја�, хотелима �Хајат� и �Интерконтинентал�.

�Јунковача� је ове године први пут учество-вала на фестивалима ракије. У Центру �Сава� на �Ракија фесту� почетком октобра добила је сребрну медаљу за ракију шљивовицу � про-шлогодишња берба, а на �Опленачкој берби� у Тополи учествовала је са шљивом, кајсијом и лозовачом и такође однела сребро. Мика каже да је битно знати да су ту били у конку-ренцији архивских ракија, дакле оних старих од петнаест и двадесет година, а које су одне-ле златне медаље. �Да је такмичење било и за младе ракије ми бисмо били златни�, поно-сан је отац �Јунковаче� и наглашава да су ла-бораторијске анализе у Бечеју показале од-личне хемијске резултате.

За крај остаје рећи само још једно: �Живе-ли!� И умерено, наравно. С. К.

СА РАКИЈОМ ОД ТОПОЛЕ ДО ДОРЋОЛА

Награде за ЈунковачуИгром случаја, мој комшија у Тополи где ми је отац купио кућу пре 30 година, имао је хектар земље у Јунковцу са којим није знао шта да ради

Миодраг Мика Миловановић

Стати на пут вештачкој ракији

�Хтео бих да укажем на један проблем који држава мора да реши. Наиме, у шећера-ни на Чукарици свако физичко лице може да купи етил алкохол од 96 посто, потом може у �Ароми� Крушевац да купи ароме у неограниченим количинама и да прави ве-штачку ракију. Држава би требало ове ка-нале да заустави. Суштина је да неко може да прави овакве ракије, оне нису штетне по здравље, али то је вештачки производ и то мора да стоји на етикети�, упозорава Миодраг Мика Миловановић.


ТЕМА

Разговор водила: Јасмина Никачевић ✍

У нашој земљи свака дванаеста жена обо-ли од рака дојке, а годишње их умре 1.300.

Уколико се открије на време, ова опака бо-лест излечива је у више од 90 одсто случајева. Међутим, код сваке четврте жене то је прекас-но. Фондација Б 92 покренула је велику хума-нитарну акцију за куповину покретног диги-талног мамографа којој се придружила и оп-штина Стари град донирајући износ од ми-лион динара. О покретању једне од највећих акција овог типа, њеној реализацији и даљим намерама, разговарамо са Вераном Матићем директором медијске куће Б 92 и председни-ком Управног одбора Фондације Б 92.

Ш'а вас је мо'ивисало -а ваша кућа *окрене ову акцију?У мисији Б 92 друштвена одговорност игра

велику улогу још од оснивања пре двадесет година. У овом тренутку радимо на четрна-ест акција од којих је борба против рака дој-ке најобимнија и најскупља. Када сам сазнао да је ово канцер од којег умире највећи број жена у нашој земљи и да смо у самом врху по смртности у Европи, а да је то болест која је апсолутно излечива у 95 одсто случајева уко-лико се на време открије, схватио сам да мо-рамо нешто да урадимо.

О раку вла-ају разне *ре-расу-е...Проблем је што у нашој земљи 75 одс-

то грађана мисли да је рак неизлечив, док са друге стране превенција у случају рака дојке

и рака грлића материце говори о готово апсолутном проценту излечивости. Тиме смо додатно били мотивисани да се укљу-чимо у акцију едукације која ће трајати не-колико година, односно све док се не ство-ре услови у здравственом систему да се превенција реализује на најбољи могући начин. Сазнали смо да су здравствене ин-ституције скромно опремљене, али у исто време и да не постоји систем едукације, па смо одлучили да прикупимо средства за пројекат који ће бити употребљив на не-колико начина: и као мини дијагностички покретни центар који може да дође и оба-ви посао и у најудаљенијем делу Србије, али да у исто време буде и едукативни центар који ће у сваком делу Србије, кроз локалне медије и удружења, учити попу-лацију о потреби превенције. То је та ино-вација � дигитални покретни мамограф.

Које з-равс'вене -ржавне инс-'и'уције су се *ри-ружиле овој акцији?Пројекат је неизводљив без стручне

институције каква је Институт за онко-логију и радиологију Србије, без Минис-тарства здравља и РЗЗО. Желимо да на-правимо одржив систем који ће функцио-нисати на свим аспектима, на најефикаснији могући начин.

Акција је ме-ијски -обро *ро*раће-на и ко- 0рађана, али и ко- *равних лица. Ко је о- њих новчано *омо0ао вашу акцију?Када смо правили стратегију за при-

купљање заиста велике количине новца, око 40 милиона динара, донели смо одлуку да ог-раничимо донације на максимално 1 милион, као и да не укључујемо грађане, тј. поједин-це. Желели смо да ангажујемо што више пре-дузећа, локалних самоуправа, синдиката, и слично, јер је и сам процес прикупљања сред-става, односно солидарност, такође важан процес учења. Додатну вредност чини едука-ција истих тих институција које би требало да даље шире идеју о неопходности превенције.

Мени је изузетно драго што је преко стотину институција учествовало у овој акцији и што се сви осећају делом великог пројекта хума-ности и што на најдиректнији начин помажу онима које је погодила тешка али излечива болест уколико се делује превентивно.

Која је цена а*ара'а и колико је -о са-а саку*љено сре-с'ава?Цена самог пројекта, уређаја и камиона

у који је смештен износи око пола милиона евра. Током прикупљања новца схватили смо да ће бити потребно финансирати и додатну едукацију за радиологе, јер постоји дефицит у овој струци. Прикупили смо довољно сред-става (у овом тренутку скоро 600.000 евра) и за уређај и за едукацију. Био бих најсрећ-нији када бисмо могли да прикупимо довољ-но средстава и за још један фиксни дигитал-ни мамограф како би и у самом Институту

ВЕРАН МАТИЋ, ДИРЕКТОР БK'

Рак дојке је излечив,ако се прегледате редовно

Прегледи и по домовима здрављаЖене од 40 до 70 године требало би сваке друге године да ураде преглед мамогра-фом, док се млађим женама препоручује ултразвучни преглед. На Институту за он-кологију годишње се уради око 18.000 кон-трола мамографом, а у читавој Србији пос-тоји 40 мамографа и ови прегледи с осим клиничко � болничких центара у Београду могу радити и у домовима здравља.


ТЕМА

Акцијом �Прошетајмо заједно� београдско удружење �Бели штап� обележило је 15.

октобар � Међународни дан слепих. Према подацима Савеза слепих и слабовидих у Ср-бији има око 7.000 слепих и 5.000 слабовидих особа, a већина њих не може самостално да се креће, што им додатно отежава живот.

�Овом шетњом желимо да дамо подршку предлогу Закона о самосталном кретању сле-пих и слабовидих уз помоћ пса водича, о чему се говори већ годинама, а што је пре пет годи-на прихваћено у Министарству за рад и со-цијалну политику. Акценат стављамо на то да слепе особе морају да науче да се саме крећу и зато молимо државу да обезбеди школовање преко потребних перипатолога, инструктора за самостално кретање слепих и слабовидих� кажу у удружењу �Бели штап�. Они су заједно са представницима медија и организација из Грчке, Италије и Хрватске шетали од Славије до Студентског културног центра и делили промотивни материјал. Упоредо са тим, ис-пред зграде СКЦ-а изведен је програм у којем је спроведена анкета �Ви о нама�.

Министар за рад и социјалну политику Расим Љајић, поводом Међународног дана слепих, уручио је штампач на Брајевом пис-му Градској организацији слепих Београд. Он је подсетио да не постоји јединствена база података особа са инвалидитетом и да је за њу потребан правни основ. Љајић је додао да је његово Министарство сачинило нацрт

закона који би требало да следеће године уђе у скупштинску процедуру. Према његовим речима Министарство помаже 44 организа-ције слепих и слабовидих особа, а у 2008. го-дини за ту популацију издвојено је око 14 ми-лиона динара.

Дан слепих обележава се у целом свету од 1992. године у складу са препорукама Ује-дињених нација и Светског савеза слепих. ¶

Ј. Н.

ОБЕЛЕЖЕН +J. ОКТОБАР _ МЕЂУНАРОДНИ ДАН СЛЕПИХ

Неопходно школовање перипатолога

постојао исти уређај који ће бити у покрет-ном дијагностичком центру.

Која је *ре-нос' у ме-ицинском смис-лу у о-носу на -ру0е а*ара'е и *ре0ле--е који су зас'у*љени у нашој з-равс-'веној заш'и'и? Дигитални мамограф је много прециз-

нији од аналогног мамографа, тј. открива рак када је много мање развијен у дојци. Такође, овај мамограф има много нижи ниво зрачења од постојећих. Посебно истичем и покретљи-вост уређаја смештеног у специјални контеј-нер камион.

С обзиром на мобилнос' а*ара'а, у који -ео Србије ће *рво би'и у*о'-ребљен и -а ли 'о зависи о- броја оболелих у неком -елу земље?Овај део пројекта направиће стручни ти-

мови које ће формирати Министарство, РЗЗО и Институт за онкологију. Не осећам се ком-петентним да се бавим овом темом. Улога Б 92 биће медијска промоција пројекта, потре-бе превенције и информисања грађана о пре-венцији и могућностима прегледа, како би се створили услови да се почне са скрининзима на рак дојке.

Да ли ваша фон-ација *ланира *окре-'ање још неке акције и *рема коме би била усмерена?Имамо четрнаест акција на којима ради-

мо и стално се отварају нове. Једна од нај-већих биће везана за заштиту човекове око-лине и тренутно конципирамо сегменте који ће бити најближи грађанима, а у исто време и најефикаснији. До 1. новембра биће довршен аутобус за трансфузију крви и настављамо са промоцијом повећања давалаштва. Промо-висаћемо донаторство органа и транспланта-цију као најинтензивнији облик солидарнос-ти са оболелима чији живот може бити сачу-ван само уз помоћ трансплантације. Један од наших пројеката јесте и �Доктори кловнови� који помажу деци да боље поднесу боравак у болницама. Градимо и даље �сигурне куће� као сегмент борбе против насиља у породи-ци. Укључујемо се у акције против насиља у школама ...

Општина Стари град је место где се нала-зи наш културни центар �Синема Рекс�, који је стециште сличних акција и у којем се про-мовишу вредности наше фондације на нај-ширем плану. И у томе нам је, као и у свим овим акцијама, јако помогла Општина Стари град, која је прави пример локалне самоупра-ве изузетно одговорне према заједници. ¶


ТЕМА

Светски дан менталног здравља који се обележава 10. октобра био је прилика да

се подсетимо да 450 милиона људи има неки ментални поремећај, да је 70 милиона људи у свету зависно од алкохола, 24 милиона особа болује од шизофреније, 50 милиона се лечи због епилепсије. Уз то сваке године између десет и двадесет милиона људи покуша само-убиство, а милион људи се убије. Епидемио-логија душевног здравља сведочи да ће свака четврта особа на планети током свог живота

имати неки ментални поремећај. Број ду-шевних поремећаја у порасту је свуда у свету, па и у нашој земљи која је готово две деценије била �измештена� из дефиниције нормал-ног живљења, каже неуропсихијатар Дома здравља �Стари град� примаријус др Снежа-на Кузмановић.

Ко је �нормалан�?�Када говоримо о менталном здрављу

треба рећи да је тешко, просто немогуће

дефинисати га. Оно не постоји као апсолут-на категорија и најбоље је описати га као тежњу ка постојећим нормативима, ка про-сечном функционисању, као одсуство поре-мећаја психичких функција или можда као осећај субјективног благостања и прилагође-ност социјалним нормама.

Ментално здравље зависи од биолошке, генетске предиспозиције, од утицаја најб-лиже околине (родитеља) у најранијем де-тињству и од околности у којима којима осо-ба живи. Ако говоримо о околностима у који-ма ми живимо и нашем менталном здрављу, онда говоримо о менталном здрављу нације. Иначе, ментални поремећаји су глобално гле-дано у порасту. Много је разлога за то: светс-ка економска и финансијска нестабилност, тероризам као најекстремнији облик агре-сивности, страх од глобализације, a након две деценије стресног живљења, политичких промена, санкција и бомбардовања, квали-тет живота наших грађана битно је нарушен у свим сегментима�, истиче др Кузмановић.

�Ако говоримо о агресивности треба рећи да је она повећана на светском нивоу и то на свим релацијама: у породици, на рад-ном месту, у целом друштву. Агресија, као је-дан вид деструктивног понашања може се са-гледати и као позитивна реакција. Када је не бисмо имали у себи не бисмо могли одгова-рати на опасности које нас окружују. Питање је само како је каналишемо, да ли је усмерена у позитивном смеру, здрава и корисна или је

Тип �А�Амерички кардиолози Фридман и Ро-зенман дефинисали чувени тип �А�, од-носно портрет особе склоне менталном обољењу, чији су кандидати за коронарну болест, а чију личност карактеришу бес и пригушивање негативних емоција.

У Србији постоји 46 болничких установа у којима се лече особе са менталним поре-мећајима, просечна дужина лечења пси-хијатријских пацијената креће се од 31 до 153 дана, а о менталном здрављу нашег народа брине 947 психијатара.

ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СВЕТСКОГ ДАНА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Душевна болест није заразна, али равнодушност јесте

др Снежана Кузмановић


ТЕМА

негативна, болесна и деструктивна�.

Разумети сопствено бићеРезултати најновије међународне студије,

која је рађена у протекле четири године и у којој је учествовало више од 5.000 испитани-ка из целе Европе, укључујући и 640 испита-ника из Србије, сведочи да распрострање-ност анксиозних поремећаја у нашој попула-цији износи 24 одсто, заступљеност агорафо-бичних поремећаја износи 12,4 одсто, свака десета особа у нашој земљи пати од паничног поремећаја, а осам година након бомбардо-вања чак 18 одсто особа у општој популацији

има симптоме посттрауматског карактера.Истичући да слоган овогодишњег Светс-

ког дана менталног здравља гласи �Душевна болест није заразна, али равнодушност јес-те�, др Кузмановић каже да статистика о рас-прострањености менталних поремећаја у на-шој земљи сведочи да су у порасту различити посттрауматски стресни поремећаји, депре-сија, злоупотреба супстанци, у првом реду ал-кохола, али и дувана, наркотика и седатива.

�Поред тога што смо сви били конти-нуирано и хронично изложени стресови-ма, реаговање појединаца и његов доживљај и разумевање реалности је различито и

индивидуално. За једну особу стресни до-гађај може представљати изазов, шансу за развој, обогаћење сопствене личности, док код друге изазива доживљај катастрофе и повлачење, одустајање, осиромашење. Бор-ба против менталних болести треба да буде борба за ментално здравље. Уместо одус-тајања, равнодушности и најпримитивнијих реаговања у виду агресије и насиља, разуме-вање сопственог бића води ка разумевању других, толеранцији, задовољству, бољим односима са околином�, истиче др Снежана Кузмановић.


ТРИБИНА У СВЕЧАНОЈ САЛИ ОПШТИНЕ

Уважени психијатри гости општине и Дома здравља

Поводом обележавања Светског дана менталног здравља 10. октобра, у свеча-ној сали општине, одржана је трибина, на којој су гости били проф. др Томислав Сед-мак, психијатар , др Тиа Деспотовић, пси-хијатар и Десимир Ивановић, психотерапе-ут. Обзиром на велики пораст менталних поремећаја у целом свету, али и на тренд превенције истих на свим нивоима друшт-ва, а нарочито у институцијама и радним организацијама , трибина је управо бави-ла посвећена овој проблематици. Др Тиа Деспотовић је говорила о значају тимског рада и осећаја припадности радној орга-низацији, као и од коликог је значаја пози-тиван начин размишљања свих запослених за успех једне фирме. Др Седмак је своје излагање базирао на људској агресивности

и њеним коренима. Психотерапеут, дипл. Инг. Десимир Ивановић је представио своју књигу �Да ли сам ја нормалан� и из-нео 10 постулата о људској нормалности. Модератор трибине Прим Др Снежана Куз-мановић, психијатар , је на крају позвала све присутне и заинтересоване суграђане да се активно укључе у рад превентивног центра и анти стрес програме које органи-зује служба опште медицине и служба пси-хијатрије дома здравља.

Овом догађају, између осталих, присуст-вовали су и др Ана Даниловић, заменица председнице општине Стари град и др Љу-биша Перишић, директор Д.З. Стари град.

Ђ.Ч.

дипл. инг. Десимир Ивановић, психотерапеут

др Тиа Деспотовић. психијатар


ХРОНИКА

Пише: Јасмина Никачевић ✍

Народна Скупштина Републи-ке Србије на заседању 2005.

године донела је три важна закона из области здравствене заштите и здравственог осигурања, и то: За-кон о здравственој заштити, Закон о здравственом осигурању и Закон о коморама здравствених радника. Доношење ових прописа од посеб-ног је значаја будући да се на ос-нову њих уређују најважнији сег-менти људског постојања � живот и здравље.

Право на живот основно је људ-ско право које у члану 2. прокла-мује и штити Европска конвен-ција за заштиту људских права и основних слобода. Само здрав чо-век може да делује и доприноси оп-штем напретку. Ипак, болест и ош-тећење здравља неминовне су, пра-теће појаве живота. Од система и организације здравствене зашти-те зависи здравље становништва у целини, а држава кроз ову врс-ту законодавне активности иска-зује друштвену бригу о здравственој заштити својих грађана. У том циљу Република Србија ,Законом о здравственом осигурању пред-виђа обавезно и добровољно здравствено осигурање као и путеве њиховог остварења. У том смислу проширена је листа групација становништва које су изложене повећаном ризику оболевања (оболели од ХИВ-а, мона-си, монахиње, лица ромске националности која због традиционалног начина живота не-мају стално пребивалиште, односно борави-ште у Републици) и њихова здравствена за-штита се обезбеђује из обавезног здравстве-ног осигурања.

По узору на европски моделТежња законодавца била је да направи

модеран европски закон и да угради европ-ске стандарде из међународних докумената у

домаћи правни систем, јер је овим законом предвиђено да сваки грађанин има право да здравствену заштиту остварује уз поштовање највишег могућег стандарда људских права и вредности, односно да има право на физички и психички интегритет и на безбедност сопс-твене личности, као и на уважавање морал-них, културних, религијских и филозофских

убеђења. Ова зашти-та посебно се одно-си на дете до 18 годи-на живота које има право на највиши мо-гући стандард здравља и здравствене зашти-те. На основу Конвен-ције о правима детета која предвиђа да држа-ве чланице признају право детета на најви-ши ниво здравствене и медицинске зашти-те и на рехабилитацију и да настоје да нијед-ном детету не буде ус-краћено право на так-ву здравствену зашти-ту. При том се захтева да се државе чланице залажу за потпуно ос-тваривање овог права са нагласком на развој примарне здравстве-не заштите, сузбијање болести и потхрање-ности, обезбеђење од-

говарајуће заштите мајке пре и после рођења детета, развој превентивне здравствене за-штите, итд.

Права и дужности пацијенатаЗаконом о здравственој заштити утврђе-

на је читава лепеза пацијентових пра-ва, и то:право на доступност здравствене

КАКО ОСТВАРИТИ СВОЈА ПРАВА У ЗДРАВСТВУ

Заштитник пацијената самосталан у свом раду

Како правилно да се жалитеНакон примљене примедбе пацијента заштитник права пацијената у наредних пет дана треба да формира налаз и мишљење у које укључује и изјаве лица против кога је поднета пријава. У наредна три дана Заштитник је дужан да извештај, односно одговор, проследи пацијенту, а уколико пацијент није задовољан може да се жали начелнику и управи, и у крајњем случају � дравственој инспекцији.

Радно време Заштитника пацијентових права у Дому здравља �Стари град� је од 7 до 14 часова, понедељком до 16 часова, соба 713. Телефон на који пацијенти могу да се јаве је 3215 � 729.


ТЕМА

заштите;право на информације; право на обавештење; право на слободан избор; право на приватност и поверљивост информација; право на самоодлучивање и пристанак; пра-во на увид у медицинску документацију; пра-во на тајност података; право пацијената над којим се врши медицински оглед; право на приговор и право на накнаду штете.

У Закону о здравственој заштити посеб-но су нормиране дужности пацијената, јер су корелат правима пацијената. Пацијенти тре-ба да знају да их осим права очекују и одређе-не дужности, као и то да се морају придржа-вати општих аката здравствене установе о ус-ловима боравка и понашања у њој, да потпи-шу писмену изјаву у случају да захтевају да се прекине лечење и поред упозорења доктора или стоматолога на могуће последице због такве одлуке, а ако одбију да дају писмену изјаву о томе ће се сачинити службена белеш-ка која се чува у медицинској документацији

Заштитник пацијентових праваИнституција заштите права пацијената,

тј. адвокат пацијентових права, у Закону о здравственој заштити постоји у од 2002. годи-не. Од 2005. године сви домови здравља мају Заштитника пацијентових права. Пацијен-тов адвокат у Дому здравља Стари град, Сло-боданка Радуловић, каже да се број пригово-ра смањио у односу на период од пре две или три године, јер су грађани у почетку имали и нереалне захтеве.�Сада месечно бива подне-то три до пет пријава, али пацијенти се често јаве и телефоном с питањима или предлози-ма�, каже Слободанка Радуловић.

�Ове године у периоду од јануара до јуна месеца поднето је двадесет писаних пригово-ра, пет усмених и путем телефона уз обавез-но достављање личних података. Пацијен-ти се углавном жале на некоректне поступ-ке здравствених радника, посебно прили-ком заказивања прегледа, али и приликом заказивања путем телефона. Затим приго-вори се односе и на време чекања, као и у вези са наплаћивањем здравствених услуга које се обично односе на стоматолошке услу-ге и партиципацију (20 динара). Затим има приговора који се односе на надокнаду ште-те за изгубљене личне ствари на Одељењу физикалне медицине и рехабилитације и незадовољство у изради протетских радо-ва. Имајући у виду све ово дошли смо до за-кључка да грађане треба више информисати о њиховим правима, а посебно о праву на ин-формацију и право на обавештавање�, истиче Слободанка Радуловић. ¶

Прва болница у граду подигнута је 1868. године на месту на ком се, за време аус-

тријске опсаде Београда почетком 18. века, налазио шатор за лечење рањеника. Реч је о згради која се налази у улици Џорџа Вашингтона.

Средства за изградњу прикупљена су пу-тем добротворног бала са лутријом, који је одржан 1865. године у хотелу �Српска кру-на�. Овај бал приредио је Одбор београдских жена на челу са кнегињом Јулијом, а много-бројни гости приложили су том приликом вредне дарове. Међу даровима били су злат-ни предмети, накит, одевни предмети, слика руског цара Николаја Првог, књига �Робин-сон Крусо�, штампана у Будимо, док су �обич-ни� људи слали суве шљиве, дуван, сабље, па чак и ручно израђен кавез за птице.

Плац за изградњу болнице поклонио је општини кнез Михаило, а један део земљиш-та придодао је и трговац Илија Коларац.

Пројекат зграде је урадио немачки архи-тект Јан Неволе, а у одређеним изворима као могући пројектанти помињу се још и Јован Френцл и Коста Шрепловић.

У време када је саграђена, болница се на-лазила на периферији града, без улице и без броја. Први пацијенти примљени су 1881. го-дине, а у саставу болнице тада су се налази-ли унутрашње и хируршко одељење, као и лабораторија.

Први управник био је др Јован Валента, док је након њега на том месту био др Лаза К. Лазаревић. Лазаревић је иначе откупио суседну зграду у којој је отворено Одељење за лечење стараца, које представља прву ге-ријатрију на свету. У образложењу властима за отварање геријатрије навео је да �старост није ни здравље ни болест� и �да их је пот-ребно одвојити од осталих�.

Након Првог светског рата, у дворишту су биле привремено смештене и бараке које су биле у служби дечје поликлинике и школског диспанзера.

У зграду прве болнице двадесетих година 20. века уселило се очно и ушно одељење али, како се често каже Очна клиника. Спомиње се и да је болница крајем двадесетих и триде-сетих година 20. века служила као затвор.

Занимљивост у вези са овом зградом свакако су и подземни тунели који су пове-зани са Римским бунаром са једне стране Вишњичком бањом са друге. Сматра се да се на не утврђеној дубини налазило и језер-це пијаће воде, коју је болница користила за своје потребе.

Зграда прве болнице је заштићени споме-ник културе. У овој згради тренутно се нала-зи седиште Српског лекарског друштва, Му-зеј српске медицине, а привремено је на овом месту и служба медицине рада Дома здравља Стари град. ¶

ЗГРАДА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА

Прва варошка болница


БАШТИНА

Временске промене и утицај на здравље

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СТАНОВНИКЕ СТАРОГ ГРАДА

Влада Републике Србије, Министарство здравља и Републички завод за здравс-твено осигурање у сарадњи са Домови-ма здравља финансирају пројекат по-моћи старим и болесним особама и осо-бама са посебним потребама. На тери-торији наше општине наше старије суг-рађане обилазиће три екипе � лекара и медицинских техничара. Уз идентифика-ционе картице Дома здравља Стари град долазиће у ваше домове по претходној најави и обављаће прегледе суграђана и разговоре са њима.

Најлепше вас молимо да им омогући-те да савесно ураде свој посао. Унапред хвала,

Ваш Дом здравља

ДРАГЕ СУГРАЂАНКЕ,

У нашем Дому здравља поново органи-зујемо скрининг на рак грлића матери-це. Ако имате више од 30 година јавите се на тел. 3215 � 647 и закажите превен-тивни Папаниколау преглед код гинеко-лога сваког викенда од 8. новембра. до 28. децембра.

Одвојите 5 минута за своје здравље!

ДР ДЕЈАН СТЕВАНОВИЋ спец. опште медицине

ДР БОЈАНА СТОИМЕНОВ, лекар опште медицине

Временске промене последњих дана, не-уобичајене за овај период године, допри-

неле су порасту инфекција горњег респира-торног тракта код становништва. Оне подле-жу обавезној пријави болести и достављају се Градском заводу за јавно здравље који проглашава епидемије. Последње недеље септембра и прве недеље октобра удвостру-чен је број пријава таквих инфекција на те-риторији општине Стари град.

Пацијенти често оваква стања називају гри-пом који се обично се јавља почетком феб-руара и почиње нагло, скоком телесне тем-пературе до 40°С, општом малаксалошћу, осећајем језе, јаком главобољом , боловима у зглобовима, итд., и смирују се после три до пет дана.

Кад је реч о прехладама или назебима, оне почињу постепено са осећајем печења и бола у грлу, цурењем и осећајем запушенос-ти носа , кашљем, са или без умерено пови-шеном телесном температуром (до 37.5°С). Лечење оваквих инфекција се састоји из примене назалних деконгестива (капи за нос), дијафоретика (септолете), аналгети-ка и у највећем броју случајева се завршава спонтано и без компликација (каже се� лечи-ли га � не лечили, траје недељу дана�). Анти-биотике никао не узимати на своју руку, већ само уз консултацију са својим лекаром .

Оваквим инфекцијама више су погођени па-цијенти са хроничним обољењима која ути-чу на општи имунитет организма те је код њих, као и код старије популације, превен-ција посебно важна (адекватно облачење, конзумирање топлих напитака, одмарање и избегавање затворених простора , поготово у присуству већег броја људи), уз обавезно узимање редовне терапије ¶

Редовна контрола је најбитнија: Др Дејан Стевановић, спец. опште медицине ЗАЈЕДНО ПРОТИВ КАРЦИНОМА!Секција Опште медицине Српског лекар-ског друштва постала је члан Европског удружења лекара породичне медицине WONCA-e. У периоду oд 4 до 7. септембра одржан је конгрес у Истанбулу, на којем је узело учешће преко 3000 лекара опште-по-родичне медицине Европе.

Ради што бржег равноправног укључењу у европске стандарде, Дом здравља Ста-ри Град имао је свог представника, прим, др Невенку Радосављевић, која је са успе-хом представила свој рад �Malign Diseases Prevention Planning� (Планирање превен-ције малигних обољења).

Рад је намењен пацијентима, да преузму личну одговорност за елиминацију фак-тора ризика, да стекну навику редовнијег одласка матичном лекару ради контроле здравља.

Такође намењен је и здравственим радни-


ЗДРАВА СТРАНА

ПАТРОНАЖНА СЛУЖБА ДОМА ЗДРАВЉА �СТАРИ ГРАД�

Бесплатни обиласци по кућама

Поливалентна патронажна служба Дома здравља �Стари град� је превентивна служ-ба у којој ради тринаест виших медицинских сестара. Делокруг рада патронажних сес-тара чине кућне посете: трудници, породиљи и новорођеном детету, деци у првој, другој и четвртој години живота, старијим од 65. година, особама оболелим од шећерне болести, оболелим од туберкулозе и инвалидним и хендикепираним осо-бама са посебним потребама.

Својим радом у породици више медицинске сестре из патронажне службе мотиви-шу и врше обуку чланова породице кроз стицање одређених вештина за очување здравља и подстицај здравог раста и развоја деце. Такође преко ове службе може се добити помоћ у остваривању права из здравственог и социјалног осигурања.

Молимо Вас поштовани суграђани да дозволите нашим патронажним сестрама да Вас посете у Вашем стану. Све патронажне сестре имају идентификационе картице и обавезне су да се представе и идентификују приликом кућне посете.

Напомињемо да су све кућне посете ове службе бесплатне.

ШТА РАДИМО ДА ОЧУВАМО ВАШЕ ЗДРАВЉЕ?

СИСТЕМАТСКИ ПРЕГЛЕДИАко имате од 19 до 35 година � YZ[\]^ _ `Za b][c\d; Ако имате од 35 до 50 година YZ[\]^ _ [eZ b][c\Z; Ако имате више од 50 година fedgZ b][c\Z

ЦИЉАНИ ПРЕГЛЕД НА КАРЦИНОМ ДЕБЕЛОГ ЦРЕВАА� ко имате преко 50 година пожељно је да урадите тест на неприметно крварење у столици! (Поседујемо најсавременији тест који не захтева припрему и можете га урадити одмах!)

ОБАВЕЗНЕ ВАКЦИНАЦИЈЕАко имате 30, 40, 50, 60 година � проверите код изабраног лекара да ли сте заштићени `h]ace aZad\_fd! Законом је прописана редовна вакцинација!Ако сте оболели од шећерне болести � и примате инсулин, обавезна је вакцинација `h]ace iZ`dacacfd j!Ако имате неко хронично обољење или � сте старији од 65 година пожељно је да се сваке јесени вакцинишете `h]ace bhc`d!

цима, како би едуковали грађане да напус-те штетне навике и да их позову на систе-матске прегледе.

Малигна обољења погађају појединца, по-родицу и целокупну заједницу.

Потреба дугог скупог лечења, одсуствовање са посла, инвалидност и нехумано болна стања прате ова обољења. Лекару породич-не медицине превентива представља вели-ки изазов, као и рана дијагностика, савре-мена терапија и палијативно збрињавање.

Код жена најзаступљенији су карциноми: дојке, дебелог црева , плућа, грлића мате-рице, тироидне жлезде, а код мушкараца

карцином : плућа, дебелог црева, мокраћ-не бешике, простате, дларyнxа и коже.

Лекари у нашем дому здравља труде се да уоче факторе ризика за настанак појединих карцинома и едукују пацијенте за њихо-во елиминисање, као што су престанак пу-шења, елиминација стреса, смањење гојаз-ности, повећање физичке активности

У оквиру систематских прегледа најчешће се препоручују: код жена гинеколошки и пре-глед дојки, а код мушкараца скрининг пре-глед мокраћне бешике, простате и дебелог црева. Код пушача препоручује се једном годишње РТГ плућа и ларингоскопија.


ЗДРАВА СТРАНА

ВЕЛИКИ УСПЕХ СТУДЕНТА МОЛЕКУЛАРНЕ БИОЛОГИЈЕ БЛАГОЈА ШОШКИЋА

Други на Олимпијади из биологијеОно што је толико желео уписао je � Благоје Шошкић, од ове јесени, студент је молеку-ларне биологије. А како и не би! Био је ђак генерације у Првој београдској гимназији и није било такмичења из биологије са кога се није вратио као победник. Овог таленто-ваног момка први пут смо срели на додели награде ђацима генерације у јуну када им је председница општине Стари град Мирја-на Божидаревић уручила лаптоп рачунаре, a када је најавио своје учешће на Биолош-кој олимпијади која се сваке године одржа-ва у Санкт Петербугу.

Шошкић каже да је овог септембра при-стигло пет стотина радова, а да је према оцени стручне комисије рад који је он на-писао освојио друго место. Овај млади

будући истраживач наглашава да га инте-ресује генетика, посебно истраживања ве-зана за имунолошки систем � онко-генети-ка и истраживања везана за рак. У свом на-грађеном раду будући генетичар се бавио детекцијама, односно мутацијама у гену које доводе до тромбозе у венама које су чести узрок инфаркта.

� У Институту за молекуларну генетику и генетички инжењеринг омогућили су ми да обавим истраживања које сам обавио на пет узорака крви, а своја запажања забе-лежио сам у раду који је добио друго место на Олимпијади у Русији � каже Шошкић.

Са пута се, сада већ студент, Благоје вра-тио препун утисака везаним и за сам град у

којем је провео десет незаборавних дана. Само такмичење је трајало два дана, а дру-жење и, наравно, како је рекао ноћни жи-вот, било је испуњено највише временом проведеним са Русима. С. К.

У организацији Пријатеља деце општине Стари град, а под покровитељством општине Ста-ри град, у ОШ �Вук Караџић� одржан је Дечји хепенинг � дан у кадa се на једном месту уче-ници основних школа са општине својим програмом представљају вршњацима, родитељи-ма и свима који их воле. Осим ученика основних школа у програму су учествовали малиша-ни из Предшколске установе �Дечји дани�, млади из Друштва за бригу о деци са посебним потребама и деца из Звечанске улице. После изведене тачке сваки учесник добијао је од екипе Црвеног крста Стари град слатко освежење. Ј. Н.

У ДВОРИШТУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ �ВУК КАРАЏИЋ�

Дар онима који их воле


ДЕЧЈА СТРАНА

У оквиру обележавања �Дечје недеље� у ор-ганизацији �Пријатеља деце Србије� у оп-

штини Стари град одржана je трибина �Деца и медији� на којој су средњошколци и основ-ци из Београда, Инђије, Нове Пазове, Но-вог Пазара и Прокупља заједно са новинари-ма тражили одговор на питање � када и како су деца у центру медијске пажње? Осим ове, на трибини је отворен и велики број нових тема, а заједнички закључак је да би их убу-дуће требало стално организовати.

Посебна пажња посвећена је значају и улози средстава јавног информисања у про-моцији и заштити права детета и превенцији неумесног реаговања када се у школи или на општини догоди нешто што медији, занема-рујући интересе младих, третирају као сен-зацију. Новинарка Бранка Оташевић пита-ла је школарце којим би темама у вези са де-цом испунили једночасовну емисију на теле-визији или једну страницу у новинама па су тако прво наведени насиље, алкохолизам и

наркоманија, а тек онда образовање и промо-ција успеха младих у био којој области.

Као најчешћа, примећена је злоупотре-ба деце у политичке сврхе када у току кам-пање челници странке држе малишане у на-ручју. Потом је типична слика о деци у којој су представљена на театралан начин као на-паћена, злостављена, болесна, са циљем да изазивају сажаљење грађана.

Чињеница је да нас, када отворимо новине или укључимо телевизију, запљусну политичка и страначка догађања из земље и света, затим црна хроника, крађе и убиства, па да тек онда на крају можемо чути нешто лепо, на пример о успеху младе особе на неком такмичењу. За-што су таква дешавања увек на последњој стар-ни? Вероватно зато што је једно од лоших но-винарских гесла: �Лоша вест је добра вест�. И управо зато омладина има искривљен систем вредности и радије коментарише скандалозне текстове таблоида. Свуда у свету, не само код нас, медији пласирају оно што је интересантно не би ли повећали тираж, једногласна је оцена ученика на трибини �Деца и медији�.

Нино Брајевић, председник Удружења новинара Србије обраћајући се овим мла-дим људима између осталог рекао је да треба знати да су више него икада медији у рукама младих људи од којих зависи медијска култу-ра, било да су њени конзументи или ствара-оци. Драган Јањић, помоћник министра за културу задужен за медије истакао је да је оно што се нуди младој читалачкој публици ис-под сваког нивоа у интелектуалном смислу, па се пита: � Да ли је могуће да децу интере-сује то што се на фотографији певачице виде гаће?� Према његовим речима годишње се из буџета потроши око пола милиона евра на едукацију, превасходно младих, који конзу-мирају медијски садржај у највећој мери. Но-вине, радио и телевизија мање су опасне од свима доступног Интернета који важи за нај-више коришћену, а најмање ограничену ме-дијску сцену. Гледаност телевизије и тираж новина зависе од занимљивости садржаја који нуде, а у њему је најмање емисија и чла-нака образовног типа захваљујући поремеће-ном систему вредности у земљи.

Надежда Гаће, председница независног удружења новинара Србије, истакла је да држава мора системски да решава проблем поремећених вредности и да мора да инсис-тира да средства јавног информисања раде на афирмацији позитивних примера. �Држа-ва не сме да меша државне са страначким ин-тересима�, рекла је Надежда Гаће и додала да �само политичари више лажу од новинара�.


ПРОЈЕКАТ ЗА ПРИПАДНИКЕ НЕВЛАДИНОГ СЕКТОРА СТАРОГ ГРАДА

Подизање капацитета удружења грађана Општина Стари град подржала је са 100 000 динара пројекат �Подизање капацитета удру-жења грађана са територије општине Стари град и обука за писање пројеката� у организа-цији Асоцијације за конзеративну политику. Он има задатак да упозна припаднике невла-диног сектора са територије општине Стари град о постојању разних фондова и програма који су на располагању нашој земљи.Током пројекта полазници ће се упознати са техника-ма писања и конкурисања за донације.

Молимо све заинтересоване да се пријаве за семинар на имејл адресу [email protected]. Тачан термин одржавања семинара биће накнадно објављен. Ђ. Ч.

ТРИБИНА У ОРГАНИЗАЦИЈИ �ПРИЈАТЕЉА ДЕЦЕ СРБИЈЕ �

Зашто су лепе вести увек последње?

Учесници: Бранка Оташевић, Нино Брајевић, Надежда Гаће и Драган Јањић


ДЕЧЈА СТРАНА

Слоган овогодишњег Бемуса био је �Четр-десет година касније: И музика се види�,

а по ономе штоје публика могла доживети намеће се закључак да он више није искљу-чиво одређен стваралаштвом које уобичаје-но називамо �озбиљном� или �класичном� музиком.

Прича о Бемусу постоји још од октоб-ра 1969. године када је објављено да почиње �јединствена музичка манифестација у част 25. годишњице ослобођења Београда�. Тада-шње прве музичке свечаности отворила је Београдска филхармонија уз звуке Симфо-нијске поеме �Београд� Драгутина Гостуш-ког, а фанфаре из ове поеме још увек про-дорно оглашавају музичке свечаности гра-да и данас. Тај први Бемус по много чему је и касније служио као узор. Имао је богато оп-ремљену програмску књигу у којој је уводни текст написао Живојин Здравковић, први ди-ригент Бемуса и први председник Организа-ционог одбора фестивала, а у њој је објављен и есеј композитора и једног од твораца фес-тивала, горепоменутог Драгутина Гостушког.

Како се касније показало ова манифестација је утрла пут богатој међународној сарадњи на којој се могла чути и Бечка и Словачка фил-хармонија, симфонијски оркестар Холанд-ског радија као и многи други гости из инис-транства, што је, уз балет, постала програмс-ка традиција.

Историја Бемуса приповеда да је почетку постојао и редовни протокол отварања фес-тивала, подизање застава у Пионирском пар-ку, концерт Репрезентативног оркестра Дома ЈНА и фанфаре са балкона Народног позо-ришта (касније пресељење испред Колар-ца). Но, у својој другој декади, уместо фести-вала општег типа, Бемус се определио за ре-несансну, барокну и савремену музику, пре свега за дела класика двадесетог века. Публи-ка која је на почетку била резервисана пре-ма свему непознатом, модерном и домаћем пре свега, почела је захваљујући Бемусу да прихвата нове вредности. Почетак осамде-сетих обележила је највећа посећеност фес-тивала. За 13. Бемус каже се да је �интересо-вање публике ишло тако далеко да су дворане

често биле сувише мале да приме све заинте-ресоване, па су у неким случајевима студенти пуштани у дворану и без улазница�. Већ 1982. године гостовање Бољшој театра са ансамб-лом од 400 уметника који је извео опере �Бо-рис Годунов� и �Евгеније Оњегин�, као и Вер-дијев �Реквијем�, пет вечери заредом пунило је Центар �Сава�.

Деведесете су донеле културну блокаду земље, па се тако оне најтеже � 1993. године, до последњег дана није зна-ло да ли ће манифестација бити од-ржана. Тридесета годишњица музич-ких свечаности која је организова-на 1998. године, и поред гостовања Руског државног симфонијског ор-кестра, енглеског гудачког кварте-та �Бриндизи� и младих уметника из Израела, протекла је добрим делом у атмосфери великих тензија, ишче-кивања, страха. Због препорука стра-ним држављанима да не путују у нашу земљу распоред осталог програма Бе-муса био је драстично измењен а сви већ уговорени концерти били су от-казани. Дошао је једино немачки ди-ригент Луц Келер и извео концерт са Београдском филхармонијом, после којег је добио велики аплауз публике и пољупце чланова ансамбла.

И тако смо стигли и до четрдесето-годишњице овог значајног београд-ског музичког хепенинга. Под сло-ганом �Бемус 40 година касније: И

музика се види� музика Зорана Ерића у из-вођењу Београдске филхармоније отворила је овогодишњи богат програм.

Како Општина Стари град већ годинама помаже ове свечаности тако је Удружењу ком-позитора Србије дато 495.998 динара за пок-риће надокнаде композитору Ерићу и дело �Између чинова�. Велико интересовање иза-звало је премијерно извођење опере Исидо-ре Жебељан �Маратонци�, рађене према мо-тивима комедије Душана Ковачевића. Гост јубиларног Бемуса био је и Будимпештан-ски фестивалски оркестар који је наступио са славним диригентом Иваном Фишером а велику пажњу побудио је и џез трубач Душ-ко Гојковић. У част јубилеја гостовао је и ба-лет Бориса Ејфмана, највећег руског савреме-ног кореографа са представом �Дон Кихот� и �Руски Хамлет�.

Интегрално издање �Охридске легенде� Стевана Христића у интерпретацији Симфо-нијског оркестра РТС-а затворило је 40. из-дање Бемуса.

С. К.

БЕМУС _ ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

Музика која се видиБемус више није искључиво одређен �озбиљном� музиком � Велику пажњу изазвали �Маратонци� Исидоре Жебељан, рађени по мотивима писца Душка Ковачевића

Са отварања овогодишње манифестације


КУЛТУРА

Жири за доделу награде �Ђорђе Јовано-вић� у саставу Љубиша Јеремић, председ-ник, Радивоје Микић и Гојко Тешић, одлу-чили су да овогодишњу награду добије ака-демик Светозар Кољевић за збирку огледа �Вавилонски изазови� у издању Матице ср-пске. Према речима Мирка Марковића, ди-ректора библиотеке, у овој књизи осведо-чени зналац књижевности захватио је и на импресиван начин осветлио тему сучеља-вања различитих култура у српској књи-жевности у делу Иве Андрића, Милоша Црњанског, Александра Тишме и Слобода-на Селенића. Потом је, примајући награду, и сам аутор открио неколико детаља о �ин-тернационалној теми� подругљивости:

� Традиција подругљивог приказивања људи чији говор, понашање и језик не ра-зумемо, представља неисцрпну ризницу предрасуда не само у популарним вице-вима него и у делима великих европских

писаца. Французи су, рецимо, напирлита-на културна пренемагала код Шекспира и Толстоја. Талијани су мафиози у енглеској

ренесансној књижевности и новијем аме-ричком филму, а Французи кажу да Руса треба само мало �загребати� да бисте отк-рили Татарина � каже Кољевић.

У српској књижевности траг �интернаци-оналне теме� посебно се виде у делу �Се-обе� Милоша Црњанског који су у знаку личне и националне судбине, па и �Роман о Лондону� који открива поноре који деле различите културе. Андрић се, пак, суоча-ва с том темом већ на Башчаршији, где се у исто време чују откуцаји различитих сато-ва, дана, месеци, па и година.

Директор библиотеке �Ђорђе Јовановић� овом приликом је нагласио да је за пос-ледњих пет година Општина Стари град уложила знатна средства и модернизовала библиотеку која је данас врло пријатно мес-то како за оне најмлађе, тако и за све друге љубитеље литературе. Он је уједно најавио да ће ових дана Библиотека отворити своје одељење и у Народном позоришту.

С. К.

У наставку богатих међународних актив-ности током реконструкције Народног

музеја у Београду, у Краљевској академији уметности у Лондону ће од октобра 2008. до марта 2009. године бити реализована изложба �Византија 330 � 1453� на којој ће бити представљена и дела из збирки На-родног музеја. Позајмицу из Србије за из-ложбу �Византија� чини 29 уметничких дела и предмета (24 из Народног музеја у Београду и пет из Музеја примењене умет-ности). Како је у питању избор ремек-де-ла и предмета од великог историјског зна-чаја, они на добар начин представљају кул-турну баштину из Србије и збирке Народ-ног музеја.

Народни музеј је заступљен делима ср-пске и византијске уметности од касне ан-тике до касне Византије. У оквиру првог сегмента изложбе који обележава осни-вање Цариграда од стране цара Констан-тина Великог изложени су Глава цара Конс-тантина, откривена у његовом родном гра-ду Нишу (око 330 године ) и Београдска ка-меја из истог периода. Међу посебним де-лима византијске уметности издвајају се плочице пореклом из манастира Хиландара

(друга половина XI века) израђене у техни-ци ћелијастог емаља на злату и двојна ико-на са представама Богородице Одигитрије

и Благовести са оковом пореклом из Охрида (трећа четвртина XIV века).

На лондонској изложби Народни музеј представљају и предмети и инсигније који су припадали српским владарима и власте-ли. Запон хумског кнеза Петра, сина кне-за Мирослава и прстен краљице Теодоре откривен у манастиру Бањска, изузетни су примерци златарства. Поред њих издваја се и тањир цара Душана са натписом и пред-ставом двоглавог орла. Остава из Маркове вароши код Прилепа, уз накит � наушнице, венац и наруквице, садржи и реликвијар са представом светих ратника, а излаже се и и вредан и редак комад текстила из Народног музеја: одежда бугарског цара Ивана Алек-сандра (1331-71) украшена златовезом.

Дела из Београда: скулптура, иконе, емаљ, накит, посуде, звона, помажу да се до-чара сва разноврсност примењене уметнос-ти у Византији и земљама њеног културног круга којима је припадала и Србија. Уз ори-гинална дела, на овој изложби публика ће моћи да види и копије фресака из фонда Га-лерије фресака.

Изложбу �Византија 330�1453� ће прати-ти богато опремљен каталог на коме је ра-дило више од стотину аутора у коме ће кроз тринаест есеја бити приказан више од хиља-ду година дуг ток историјског и културног

развоја византијске уметности.С. К.

НАГРАДА �ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ� ДОДЕЉЕНА СВЕТОЗАРУ КОЉЕВИЋУ

Вавилонски изазови

ВЕСТИ ИЗ НАРОДНОГ МУЗЕЈА

Византија у Лондону


КУЛТУРА

На седници Општинског већа Старог гра-да одржаној 18. септембра општина Ста-

ри град је са 60.000 динара помогла Првом београдском певачком друштву да отпутује на манифестацију �Мокрањчеви дани� у Не-готину. Хор Првог београдског певачког друштва је у јубиларној 155. години свога пос-тојања недавно одржао и турнеју по Русији, а повод гостовања било је учешће на престиж-ном Пасхалном фестивалу. Хор из Србије на-ступио је као једини аматерски хор, а њего-во путовање такође је потпомогнуто од стра-не Општине.

Савез драмских уметника Србије добио је од Општине Стари град 150.000 динара за покриће дела трошкова пута у Сједињене Америчке Државе, где је у сарадњи са Конгре-сом српског уједињења планирано извођење позоришних представа �Јазавац пред судом� �Живео живот Тола Манојловић и �Мостови � На Дрини Ћуприја� у којој учествују наши еминентни глумци.

Удружење грађана �Натан� добило је на последњој седници Општинског већа 104.000 динара за покриће трошкова одржавања кон-церта оркестра и оргуља у цркви Св. Петра у оквиру пројекта �Музика у Старом граду�.

За изложбу �Нове тенденције у примење-ној уметности�, општина Стари град додели-ла је 40.000 динара Удружењу ликовних умет-ника примењених уметности и дизајнера.

Донације спортуЗа покриће дела трошкова организације

државног првенства Србије и међународ-ног такмичења у параглајдингу, клубу сло-бодног летења �Арес� из Београда додеље-но је 120.000 динара. Ова средства биће ис-коришћена за куповину горива за транспорт и припрему такмичења.

Фудбалском клубу ГСП �Полет� Општи-на је помогла са 100.000 динара за покриће трошкова куповине спортске опреме (тре-нерки јакни, дресова...)

Општина се укључила и у помоћ око ор-ганизације 60. међународне бициклистичке трке �Трофеј Београда�. Опредељена средс-тва од 60.000 динара покриће део трошкова и уплаћена су на рачун Бициклистичког са-веза Београда.

Средства су добили и Стонотениски клуб Стари град и Савез спортова Стари град � за организацију Јесењег кроса Старог града.

Ђ.Ч. � С.К.

СА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Помоћ култури

ЗАХВАЛНОСТ БИТЕФ-а И УЛУПУДУС-аНа адресу Oпштине Стари град и њене председнице Мирјане Божидаревић недавно je стиглa захвални-ца Битеф фестивала на подршци 42. београдском интернационалном театарском фестивалу. По-ред позоришних посленика, Oпштини је израз за-хвалности упутило и Удружење ликовних и при-мењених уметника Србије � Секција за теорију, критику и историју уметности. Наиме, њима је општина одобрила помоћ за организовање из-ложбе �Нове тенденције у примењеној умет-ности� одржаној од 9. до 19. септембра 2008. године. Ђ. Ч.

ице ни-омо-а-и-у, е

ЗАХИ УЛНа адМирјаца Биинтерред пхвалмењкритопшложносгод

Пелене за оболеле од мултипле склерозеУдружење оболелих од мултипле склерозе �Београд� броји око 750 чланова од којих је половина корисник пелена. Дејан Малетић, технички секретар Удружења каже да су уз помоћ наших људи који живе у Шведској и који су покренули ову акцију обезбедили пе-лене за наредна четири месеца, а захваљујући донацији општине Стари град у вреднос-ти од 100 000 динара биће покривени трошкови њиховог транспорта.

Средином октобра Градско саобраћајно предузеће �Београд� прославило је 116.

рођендан. Од једног трамваја на коњску вучу до садашње 144 линије укупне дужи-не 1.900 километара ГСП је превалио дуг

ГРАДСКО САОБРАЋАЈНО ПРЕДУЗЕЋЕ �БЕОГРАД� ++L. ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

Трамвајем у Европу


КУЛТУРА

Изложбом�Живот у Србији уочи електри-фикације� Музеј науке и технике обеле-

жио је деветнаест година од оснивања. Ис-тог дана, 16. октобра, навршило се и 115. го-дина од када је у Београду почела са радом прва јавна термоцентрала у Србији, из које је данашње градско језгро добило електрич-ну енергију за кућну употребу и јавну расвету. На простору ове прве електричне централе, у Скендер � беговој 51, данас се налази Музеј науке и технике (тренутно у процесу реконс-трукције и доградње.

Временска одредница �уочи електрифи-кације� за градска домаћинства у Србији оз-начава период од 1893. до почетка тридесетих година 20. века. До 1931. електрифицирани

су скоро сви градови. У приватним кућама и становима могућност употребе електрич-не енергије тиме још увек није била свима доступна. До почетка Другог светског рата електрифицирана је скоро трећина домаћин-става у Србији.

Поставком изложбе сценски је оживљен амбијент градске куће из периода двадесе-тих година 20. века. Крајем 19. века формира се дом с просторном структуром која је задр-жана до данас. Кућне активности, које су кас-нијом електрификацојом углавном претрпе-ле значајне промене и биле задовољене на квалитетнији начин, репрезентоване са 110 предмета из девет збирки Музеја.

Каталог изложбе осветљава период ране, почетне индустријализације у коме се ства-рају услови за електрификацију Србије. Про-цес преображаја и модернизације Србије до појаве електрификације не би био правил-но схваћен, па с тога ни правилно оцењен без познавање опште друштвене историје � по-литичке, правне, културне и социјалне, као и без сагледавања начина социјално � култур-них обликовања и преображаја друштва. Ју-наци овог процеса јесу људи, чија су друштве-на обележја, културна посебност, начин жи-вота, навике и обичаји одредили брзину и правац преображаја.

Аутори изложбе су Зорица Циврић и Да-ниела Пејовић, кустоси Музеја. Аутор пос-тавке је Дарко Недељковић. Изложбу је 16. октобра отворио Божидар Ђелић, министар за науку и технолошки развој. Изложба ће бити отворена до краја новембра. С.К.

�Сатира фест� у сали OпштинеШести међународни фестивал хумора и сатире �Сатира фест 08� под називом

�Радоје Домановић � сто година после� од-ржан је 11. октобра. Фестивал је органи-зовао Београдски афористички круг који је окупио сатиричаре и књижевне крити-чаре из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Румуније и Србије. Селектор манифестације био је књижевни критичар Александар Баљак.

Фестивал је одржан у свечаној сали Oпштине Стари град а на седници Општинског већа Београдском афористич-ком кругу додељено је 100.000 динара за покриће трошкова манифестације. С. К.

пут, а у градском превознику напомињу да су сада све ближи компанијама из развије-них земаља. На линији Калемегдан � Сла-вија 14. октобра 1892. године пошао је први трамвај којег су вукли коњи. Пре Београда, овакав трамвај имали су Њујорк, Париз и Берлин . Само две године касније наш град је увео електрични трамвај од Теразија до Топчидера, иако су само Цирих и Фран-кфурт имали таква возила. Први аутобус београдским улицама прошао је 1928. го-дине. Пред почетак Другог светског рата Београђане је превозило дванаест аутобус-ких и десет трамвајских линија. У возном парку ГСП било је 241 возило. На првомајс-кој паради 1947. године појавио се и први тролејбус.

Највеће успехе градски превозник беле-жи осамдесетих година прошлог века. Го-дине 1990. ГСП је имао 1.150 возила по реду вожње и 400.000 продатих маркица за запос-лене. Данас у возном парку ГСП-а има 1.200 возила, а на улицама свакодневно изађе 944 возила ГСП-а од чега 697 аутобуса, 150 трам-ваја и 97 тролејбуса који радним даном пре-возу око 1,6 милиона путника.

Иако влада мишљење да су аутобуси у лошем стању, њихова старост је на нивоу превозника из земаља Европске уније. У ГСП Београд подсећају да све информације о јавном превозу могу да добију на њихо-вом сајту, путем три контакт телефона, али и говорног аутомата.

J. Н.

У ГАЛЕРИЈИ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ САНУ

Живот без струје


КУЛТУРА

Пише: Ђорђе Чолаковић ✍

У скромном стану од 55 квадрата у згради у Дринчићевој улици, бораве Наташа и

Тара Караматијевић, мајка и ћерка, које живе од сликања и дизајнирања накита и себе сматрају и чуварима уметничке традиције четири генерације породице Караматијевић.

Наташа Караматијевић (рођена 1949.), сликарка, историчар уметности, ликовни пе-дагог, за собом има 10 самосталних и 83 ко-лективних изложби у Београду. Већ 15 годи-на редовни је учесник ликовне колоније у Си-севцу, где се инспирисала средњевековном предањима, као и 99. међународне колоније у Врујцима.

Њена ћерка Тара Караматијевић (не-давно прославила 40-ти рођендан) сликар-ка, поетски реалиста и неосимболиста, по

образовању је конзерватор. Има 10 самостал-них и 30 колективних изложби у Београду. На Милешевској колонији је освојила награду за сликарство ��Плакета Бели анђео��. Недавно је боравила у Паризу на 7. салону уметности (трајао од 11 � 26. октобра), где је представља-ла Србију.

Многе њихове слике продате су у хума-нитарне слике, а приход је упућиван болес-ној деци.

Наташа и Тара су Београду дале више од 30 мултимедијалних ревија накита од по-лудрагог камена и кристала са ременицен-цијом за средњи век: наруквица, огрлица, минђуша и прстења. Ове презентације са ма-некенкама одржане су на најеминентнијим местима у Београду: Конаку кнегиње Љу-бице, Етнографском музеју, Амбасади Чеш-ке Републике, Галерији �73�, Дипломатском

клубу, Руском дому, хотелу �Интерконтинентал�...

Ослонци стваралачке по-етике Наташиног накита почивају у коренима наше

У ПОСЕТИ УМЕТНИЧКОЈ ПОРОДИЦИ КАРАМАТИЈЕВИЋ

Духовно богатство не познаје материју

Наташа и Тара Караматијевић

Једна од мултимедијалних презентација накита


СТАРОГРАЂАНИ

средњовековне уметности и гранају се, обух-ватајући широк дијапазон племенитих, ле-пих мисаоних фресака.

Проучавајући дејство кристала и камења на људски организам, Наташа се бави и њи-ховом лековитошћу.

� Камен заиста поседује моћ и делује на људску природу. Он утиче на наше етерично тело исто као и биоенергија. Тако на пример: горски кристал зацељује ауру око нас и омо-гућава слободан проток енергије кроз наше тело. Малахит је добар за реуму, жад лечи дијабетес, висок крвни притисак и циркула-торне проблеме, тигрово око одржава кон-центрацију и спречава заборавност. Розенк-варц отклања безразложне страхове, аметист је против мигрене, појачава отпорност орга-низма и отклања лоше последице карме. Ћи-либар поспешује јачање коштане масе (и код деце и код особа у годинама) и авентурин � доноси срећу у љубави.

-Лепота жене која носи огрлицу биће из-раженија само ако се добро ускладе боје

њених очију, коже и камена од којег је огрли-ца направљена, уз одговарајућу боју хаљине. Многим женама изузетних црта лица накит не пристаје зато што не поседују духовну ле-поту � каже Наташа.

Зграда у Дринчићевој, у близини Битеф театра, у којој живе саграђена је 1949. године. На овој адреси су од 1964. а Наташа, иако њи-хов стан захтева реновирање, не намерава да се сели са Старог града иако се не могу похва-лити својом економском ситуацијом.

� Духовно богатство није исто што и ма-теријално. Ово је време где су све моралне вредности потчињене материјалним вред-ностима, али ја се борим да сачувам духов-не вредности и да се бавим уметношћу иако се од уметности живи теже. Најважније је да човек цео живот буде искрен и поштен пре-ма себи и својој околини и да буде доследан својој мисли водиљи и својој креативнос-ти, да буде весео, раздраган (да у њему буде и дете и човек) � истиче Наташа Караматије-вић ¶

Свештеничко-сликарска породица с кореном из 19. векаПородица Караматијевић је свештеничка и датира из средине 19. века, из Нове Варо-ши. Најстарији знани предак је Јован Кара-матијевић. За време Другог светстког рата, породица је много страдала, а међу њима је и сестра Наташиног оца Ната Караматије-вић, којој је народ нововарошког краја по-дигао споменик и посветио називе локал-ног дома здравља и обданишта.

Наташин отац је Првослав Пиво Карама-тијевић био је продекан и редовни профе-сор Архитектонског факултета. Бавио се цр-тањем, графиком и ликовном педагогијом. По њему је названа улица на Вождовцу у насељу Браће Јерковић, а у Пљевљима на-града за културу носи његово име, док је у родном месту Новој Вароши, по њему на-звана гимназија.

Наташин деда Јевстатије Караматијевић, поред свог свештеничког позива, пре Другог светског рата истраживао је где се налазила српска национална мисао од 1389-1804. За време Другог светског рата, на капи је носио и крст и петокраку

Заједно са својом женом Јефимијом, учитељицом, основао је Дом кнегиње Зорке � шко-лу за сиромашне ђаке.

Вера Караматијевић (девојачко презиме Штенцел), Наташина мајка, је била сликар пејза-жиста и пастелиста. Њен отац Драгутин је био ђенералштабни пуковник краљеве гарде, по вероисповести протестант, који је из љубави према супрузи прихватио православље.

Карл Ернст Драгутин, Наташин прадеда био је један од оснивача винковачке гимназије, професор историје и латинског језика и био је ожењен мађарском грофицом Лаором Мокри.

Јевстатије Караматијевић


СТАРОГРАЂАНИ

Свако ко је икада имао или волео неку жи-вотињу зна да и оне осећају бол, патњу и

стрес и да је наша одговорност да станемо на крај окрутностима широм света. С тим у вези од стране Генералне скупштине Уједиње-них нација усвојена је и Универзална декла-рације о добробити животиња коју је покре-нуло Светско друштво за заштиту животиња, а с тим у вези у нашем граду покренуто је и

потписивање петиције за њено усвајање. Ак-цију под именом �Животиње су ми важне� је, као и обично, покренула агилна органи-зација за поштовање и бригу о животињама �Орка�.

Поред овога �Орка� је уприличила и из-ложбу дечјих литерарних и ликовних радо-ва и тако обележила Међународну недељу за-штите животиња. Ова група активних бораца

за права животиња већ неколико година од-ржава и семинаре �Добробит животиња и ми� у просторијама на Теразијама, програм акре-дитован од стране Завода за унапређење об-разовања и васпитања Србије од 2007. годи-не. Како кажу у �Орки� циљ им је да васпи-тање и образовање о добробити животиња постане део наставних програма.

Обележавање недеље заштите животиња била је прилика да ова организација подсети да се сваке године користи око 60 милијар-ди фармских животиња како би се произве-ло млеко, месо и јаја, а већина њих узгаја се на индустријским фармама где нису испуње-не њихове основне потребе. Осим ове су-морне статистике у �Орки� кажу да на свету живи око 600 милиона паса и готово исто то-лико мачака од чега су чак 80 одсто њих лу-талице или непожељне. �Орка� истиче да ту-жилаштво, уз полицију и ветеринарску инс-пекцију има кључну улогу у спровођењу чла-на 269. Кривичног закона Србије према којем је мучење, повређивање и убијање животиња кривично дело које се гони по службеној дужности. За ово кривично дело предвиђена је новчана казна или казна затвора до шест месеци затвора, односно до три године.

Универзалну декларацију о добробити жи-вотиња, кажу из �Орке�, треба усвојити јер ће се унапређивањем добробити животиња унап-редити и добробит људи који зависе од њих.

Посебна новина је да ће се кроз ову акцију представити и рад Правног саветовалишта за заштиту животиња путем којег се грађани могу информисати како препознати и прија-вити злостављање животиња. Акција ће ујед-но бити и прилика да заинтересовани грађа-ни усвоје напуштену животињу. С. К.

ИЗ САВЕЗА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ +K+'�+K'(.

Парастос војницима погинулим у одбрани Београда 1915. године.И ове године, 9. октобра, у организацији Савеза потомака ратника Cрбије од 1912. до 1920. године општинске организације �Мајор Драгутин Гавриловић � Стари град�, неколико десетина Београђана сакупило се у цркви Ружица на Калемегдану да својим присуством ода пошту и захвалност војни-цима палим у одбрану Београда 1915. го-дине. Јунацима који су на обали Дунава и Саве под командом легендарног коман-данта мајора Драгутина Гавриловића бра-нили част Србије парастос је одржао јереј Душко Јовичић.

Историја каже да су те 1915. године не-мачке трупе биле неколико пута бројчано надмоћније, а војном техником и тешким

топовима још и више. Од 5. до 15. октобра трајала је одбрана главног града у којој је изгубило животе око 6 000 српских војни-ка и грађана Београда, а многи житељи су се повукли из града и крили по подрумима, те је престоница остала готово пуста. И Не-мци и Аустроугари су напад на Београд ску-по платили тешким људским губицима. За-нимљиво је да је поред споменика својим погинулим војницима у Топчидеру, немач-ки командант дао да се постави и скроман споменик српским херојима.

Сам Драгутин Гавриловић, пак, трагично је завршио свој живот 1945. године. Желећи да ода почаст својим изгинулом војници-ма у одбрани Београда 1915. године, он

је обукао своју стару официрску унифор-му, али су га млади �скојевци� напали и на смрт претукли. Сахрањен је у скромној по-родичној гробници на београдском Новом гробљу. Ђ.Ч.

�ОРКА� ТОКОМ МЕЂУНАРОДНЕ НЕДЕЉЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА

Мучење животиња је кривично дело


ТЕМА

�Свет коме припадам � природна среди-на за децу са психофизичким сметња-

ма у развоју� је пројекат настао из потребе

да се усклади квалитет заштите деце са пси-хофизичким сметњама у развоју са њиховим најбољим интересом и најбољим интересом

њихове природне породице. Циљ про-јекта је да дете са сметњама у развоју буде �виђено�, те да се интензивирањем активности и социјалних контака-та кроз ангажман волонтера и осталих учесника оно приближи природној сре-дини, породици и локалној заједници. На путу ка овом циљу акценат je на про-моцији принципа једнаких могућности и превенцији институционализације.

Активности су започете у мају и у овом облику ће трајати девет месеци. Реализују се са децом која су на сме-штају у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине, Звечанска 7 у Београ-

ду и њиховим родитељима. Одабрани и обу-чени волонтери обогаћују свет детета које расте у институцији, а у партнерству са ро-дитељима стварају се предуслови за повра-так детета у природну средину. Значајан део активности у пројекту усмерен је на медијс-ку кампању и повезивање свих ресурса ло-калне заједнице за бригу о деци са сметња-ма у развоју са намером да дух квалитет-није и заједничке бриге о деци постане део свакодневице.

Пројекат је одобрен и финансиран од Министарства рада и социјалне политике � Сектор за особе са инвалидитетом и реали-зује се кроз сарадњу три организације: Цен-тар за заштиту одојчади, деце и омладине, Друштво за помоћ МНРО Савски венац и Друштво за помоћ особама ометеним у раз-воју Стари град.

На представљању овог пројекта присуст-вовао је и Жарко Анђелковић, заменик сек-ретара Градске општине Стари град.

Ј. Н.

ПРОЈЕКАТ � СВЕТ КОМЕ ПРИПАДАМ� ЗА ДЕЦУ ОМЕТЕНУ У РАЗВОЈУ

Да буде виђено КОНЦЕРТ ПОСВЕЋЕН ДРУШТВУУ великој дворани Задужбине Илије М. Коларца 19. октобра је одржан Концерт посвећен особама ометеним у развоју у сарадњи Друштва за помоћ особама ометеним у развоју �Стари град� и организације Удружења фул-брајтових стипендиста Србије. На кон-церту је своје интерпретаторске веш-тине, поред изврсних музичких тале-ната, показао и Максим Хмељевски, аутистични младић који изузетно сви-ра клавир. Концерту је присуствовао члан Општинског већа градске општи-не Стари град, Ристо Рацо.

ИЗЛЕТИ У СРЕМСКЕ КАРЛОВЦЕ И ФЕКЕТИЋУ сарадњи са Железницом Србије, корисници Друштва били су не-давно на целодневном излету у Сремским Карловцима, возом

�Романтика�. Великом броју деце придружило се 50 чланова и још толико пријатеља организације.

Такође, на позив Друштва за помоћ мајци и детету �ИЗИДА� из Малог Иђоша, домаћина фестивала �Глумом у свет� 18. октобра корисници Друштва отпутовали су у Фекетић, где су чланови њихове драмске секције извели �Аналфабету� Бранислава Нушића, још једном показали своје глумачко умеће и покупили симпатије публике. Захваљујући љубазности донатора превоза, предузећу �Ласта�, у повратку су посетили замак �Дунђерски�.


ТЕМА

Јесењи крос Старог града, 18-ти по реду, од-ржан је 1, октобра на Доњем граду на Кале-

мегдану у организацији атлетског клуба �Ко-мета� и под покровитељством општине Ста-ри град. Крос је отворила председница опш-тине Стари град, Мирјана Божидаревић, по-часни председник организационог одбора кроса, а испред Савеза спортова Старог гра-да, говорио је Милош Мирковић.

Око 1000 ученика је испред ��Капије Кар-ла ВИ ��, обасјане сунцем, истрчало своје трке на стазама од 300-800 м, Пехаре најмлађи-ма су уручили истакнути атлетичари нашег клуба, Александра Пешић и Кристијан Сто-шић. Преко 80 медаља и 11 пехара је уручено овом приликом, као дар Организатора кро-са, најуспешнијим школама и појединцима, међу којима је било и истакнутих атлетичара из свих београдских клубова.

Најуспешнија Основна школа по броју освојених медаља и пехара (у обе конкурен-ције) је ОШ ��Дринка Павловић��, а најуспеш-нија Средња школа (у обе конкуренције) ��Прва Београдска Гимназија��.

Најуспешнији у Меморијалној трци 5. раз-реда ��Проф. Никола Поповић�� су били уче-ници ОШ ��Дринка Павловић��, а код ученица ОШ ��Вук Караџић��.

У најјачој трци основаца 8. разреда, ��Лиги Шампиона�� тријумфовала је ОШ ��Дринка Павловић��, у обе конкуренције, и однела у своју ризницу још два пехара.

Захваљујући сарадњи са Градским секре-таријатима за саобраћај, омладину и спорт, ЈКП �Београд пут�, �Зеленило Београд�, �Београдска тврђава�, Заводу за заштиту спо-меника града, Полицијској станици �Стари град�, Дому Здравља Стари град, Хитној по-моћи и чуварима Београдске тврђаве, орга-низација кроса прошла је у најбољем реду.

Ђ.Ч.

ИЗ САВЕЗА СПОРТОВА �СТАРИ ГРАД�

Бициклом у музејУз учешће више од педесет бициклиста средином октобра одржана је рекреа-тивна вожња бицикла од Старог града до Сурчина. Била је то још једна прилика да се покаже да спорт и култура итекако иду заједно, поготово кад је Музеј вазду-хопловства у питању, а који се показао и као изузетан домаћин. Мало је познато да је Иван Сарић, творац првог авиона у Србији, био и први шампион у бициклиз-му. Музеј чува његов бицикл и авион, а Савез спортова Стари град се постарао да као организатор грађанима приближи нека нова сазнања. Захваљујући донацији општине Стари град ова акција је одржана први пут и представља пробу за слич-не подухвате који би имали за циљ да грађанима приближе здрав живот.

Ј. Н.

ОДРЖАН ТРАДИЦИОНАЛНИ ЈЕСЕЊИ КРОС СТАРОГ ГРАДА

Хиљаду ученика на писти


СПОРТ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИМОВИНСКОmПРАВНЕ И СТАМБЕНЕ ПОСЛОВЕруководилац одељења3226-906, 3220-721/лок.240

Одсек за имовинско �правне послове: локал 334

Одсек за откуп и укњижбу станова: локал 261�откуп станова: локал 236� укњижба непокретности: локали 354 И 313

� евиденција непокретности у друштвеној својини: лок. 354

Одсек за стамбене послове:локал 285Стамбени послови: локали 288 и 236

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ГРАЂЕВИНСКЕ ПОСЛОВЕруководилац одељења:3222-209, 3220-721/лок.260Одсек за грађевинске послове:локал 263Одсек за управно-правне послове: локал 268

ОДЕЉЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ И КОМУНАЛНУ ИНСПЕКЦИЈУруководилац одељења:3227-104, 3220-721/лок.380

КОМУНАЛНА ИНСПЕКЦИЈА3225-512, 3220-721/лок.279

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ГРАЂЕВИНСКУ ИНСПЕКЦИЈУруководилац одељења3220-719, 3220-721/лок.273Управно-правни послови:локал 271

Послови грађевинске инспекцијеруководилац групе3220-017 и 3220-721/лок.310

ГРАЂЕВИНСКИ ИНСПЕКТОРИ3220-721, локали 269 и 291

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ОПШТУ УПРАВУруководилац одељења3223-564, 3220-721/лок.384 и лок. 382

ОДСЕК ЗА ЛИЧНА СТАЊА ГРАЂАНА3225-553, 3220-721/лок.301

МАТИЧАРИ3220-721/лок.276

ПОПИС СТВАРИ УМРЛИХ ЛИЦА3220-721/лок.265

СЛУЖБА ПРАВНЕ ПОМОЋИ3223-152, 3220-721/лок.245

ПИСАРНИЦА3220-721/лок.353

ОДЕЉЕЊЕ ЗА СКУПШТИНСКЕ ПОСЛОВЕруководилац одељења3223-995, 3220-721/лок.206

Служба за финансијске и заједничке послове� руководилац службе

3222-828, 3220-721/лок.235� рачуноводство

3226-022 и 3220-314

Одељење за буџет,привреду и друштвенеделатностируководилац одељења3225-515, 3220-721/лок.264

Повереништво за избеглице3223-513, 3220-721/лок.248

Послови приватног предузетништва3221-576, 3220-721/лок.246

Послови буџета и друштвених делатности: 3223-122

Послови из области радних књижица: 3220-721/лок.351

Послови из области борачко-инвалидске заштите: 3220-721/лок.250 и 252

РЕФЕРАТ ЗА ОДБРАНУ:3224-402, Војни одсек: 4441-218

ЈАВНО ПРАВОБРАНИЛАШТВООПШТИНЕ: 3225-573

ЈП �ПОСЛОВНИ ПРОСТОР ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД�

www.poslovniprostorstarigrad.co.yu

3248-893 и 3220-910, факс 3374-102

ПОРЕСКА УПРАВА СТАРИ ГРАДдиректор филијале: 3222-301

начелник теренске контроле: 3284-688

начелник наплате: 3300-632

порез на имовину физичких лица: 3300-688

УПРАВА ЈАВНИХ ПРИХОДА ГРАДА БЕОГРАДА o ОДЕЉЕЊЕ СТАРИ ГРАД: 3300-542

ПРОСТОРИЈЕВАН СЕДИШТА ОПШТИНЕ

�Дорћол�Дубровачка 6, 2631-424

�Калемегдан�, �Перо Поповић Ага��Трг Републике�, �Чукур-чесма�Улица Змаја од Ноћаја 9, 2624-023

�Варош-капија�, �Обилићев венац�, �20. октобар�Маршала Бирјузова 58, 2637-018

�Теразије�, Теразије 453242-448

�Лола Рибар�, �Моша Пијаде�Кнеза Милоша 4/2, 3230-228

�Скадарлија�Цетињска 32, 3244-442

�Доњи град�Тадеуша Кошћушка 36, 2630-791

�Ђуро Стругар�Будимска 11, 3231-219

�Ђуро Ђаковић�, �Дунав�Гундулићев венац 41, 3225-577

ЈП за стамбене услуге ХИТНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ . . . . . 462-630КВАРОВИ ВОДОВОДА . . . . . 3613-126Одгушења у згради . . . . . . . . 4442-415Одгушења на улици . . . . . . . 3612-956

ГРЕЈАЊЕ, Београдске електранекварови . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3180-211рекламације . . . . . . . . . . . . . . 3180-209

ДОМ ЗДРАВЉА, Симина 27 2627-255помоћ у стану . . . . . . . . . . . . . 3284-874

Стоматолошка служба дежурна 24h,Обилићев венац 30 . . . . . . . . . 635-236

СОС телефон за жене и децу жртве насиља . . . . . . . . . . . . . 3347-007

ПОЛИЦИЈА, одељење Стари Град Мајке Јевросиме 33централа . . . . . . . . . . . . . . . . . 3239-732начелник . . . . . . . . . . . . . . . . . 3000-207командир речне полиције . . 3002-002

Градски центар за обавештавање . . 985

СИДА Инфо, омл. ЈАЗАС . . . . 3248-235

Центар за социјални рад,Господар Јевремова 17а . . . . 2626-064

Друштво за помоћ особамаометеним у развоју . . . . . . . . 2629-787

Друштво за бригу о старим лицима,Добрачина 11 . . . . . . . . . . . . . 2629-662

Општински Црвени крст,Студентски трг 18 . . . . . . . . . . 2628-882

Општинска организација инвалидарада, Капетан Мишина 4 . . . . 637-693

Биро за нађене ствари . . . . . 2182-302

Савез пензионера општине,Цетињска 9 . . . . . . . . . . . . . . . 3242-112

Клуб за породицу �Д�, Страхињића бана 75/2 . . . . . 3347-495

Корисни телефони

Урбанистички завод Београда . . . . . . . . . . .3331-500

ЈП Стамбено Стари град, Светогорска 35 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3228-213

Савез спортова Старог Града, Кнез Михаилова 2/II . . . . . . . . .063-437-539

�Пријатељи деце��Дечји савез општине Хиландарска 7а 3223-377

Народна техника Стари град Кнеза Милоша 4/2 . .3346-543

Центар за културу Стари градКапетан Мишина 6а . .626-338

Библиотека �Ђорђе Јовановић�,Змај Јовина 1 . . . . . . . .637-664Студентски трг 19 . . . . .620-867Мике Аласа 44 . . . . . . .187-338

Кућа Ђуре Јакшића . .3230-302

Добровољно ватрогасно друштво �Стари Град�, Краља Петра 71 . . . . .2623-476

Служба за комуникације и координацију односа са грађанима Беоком, www.beograd.org.yu. . . . . . . . . 3246-796 и 3083-807

Документационоинформативни центар �Веритас� . . . . . . . . . .3236-484

Македонска F', Београдтелефон: (++/,''(-g'+

www.starigrad.org.yue-mail: [email protected]ПИБ: +('L)KgLJматични број: (g('g+'Jрачун буџета општине: )F(�+FLLF(-(L

ОПШТИНА СТАРИ ГРАД

КОЛ ЦЕНТАР ОПШТИНЕ 3036-841

Наручивање докумената на кућну

адресу 3602-380

Председница општинеМирјана Божидаревић

[email protected] и 3227-016

Заменица председнице општинеАна Даниловић


Начелник oпштинске управеДејан Ковачевић


Заменик начелника oпштинске управе Мило Ковачевић

[email protected]

ЧЛАНОВИ ОПШТИНСКОГ ВЕЋАМајсторовић Милан, Ристо Рацо, Иван Шебек, Зоран Јанков,

Бранка Аранђеловић, Славко Димовић 3222-626 и 3220-721/лок.212

Слободан Петровић3221-114 и 3220-721/лок.214

Секретар Скупштине општинеЗоран Ђорђевић

[email protected]

Заменик Секретара Скупштине општинедр Жарко Анђелковић

[email protected]

ВАМА НА УСЛУЗИ

Кроз тврђаву и варош води вас мр Бранко Работић

На платоу вртића �Лептирић� 17. октобра малишани ове предшколске установе завршили су осликавање мурала, а аутор целе идеје је Мишко Павловић, сликар и асистент на Факултету ликовне уметности. Наиме, Павловић је пре двадесетак година учествовао под руководством Чеде Васића (тада доцента на Факултету ликовне уметности) на осликавању мурала испред вртића �Лептирић�, али су се стара добра времена некако опет вратила... � Пошто живим у овом крају приметио сам у да су пос-ледњих година ти мурали остарeли и да је му-рално сликарство уопште, изумрло, па сам ре-шио да их обновимо. У вртићу су се сложи-ли са мојом идејом и тако да се у сарадњи са Градским секретаријатом за културу и пре-дузећем �Јуб боје� кренуло у посао новог ос-ликавања . Скице су направиле студенткиње Академије уметности БК, Факултета ликовних уметности и Факултета примењене уметнос-ти, а мурали су завршени дечјим цртежима � каже аутор целе приче.Овом догађају присуствовали су Снежана Нешић, директор ПУ �Дечји дани� и Чедомир Васић, сада ректор Универзитета уметности.

Ђ. Чолаковић

ОБНОВЉЕНИ МУРАЛИ У ДВОРИШТУ ВРТИЋА �ЛЕПТИРИЋ�

Као пре 20 година

СЛИКЕ СТАРОГ ГРАДА

Documents

ИНФОРМАТОР ОПШТИНЕ ’(() БРОЈ · 2019. 5. 10. · 119 9 ТРИБИНА У ОРГАНИЗАЦИЈИ —ПРИЈАТЕЉА ДЕЦЕ СРБИЈЕ — 220 0 БЕМУС