ČULO VIDA

Svetlost je elektromagnetni talas Talasna dužina bele svetlosti je 400-700 nm

Kada svetlost prelazi iz jedne optičke sredine u drugu, dolazi do njenog prelamanja. Ta prelomna moć meri se dioptrijom (D).

D=1/f f (fokus) u metrima!!!!

Kada svelost prolazi kroz oko, prolazi kroz razne sredine gde dolazi do njenog prelamanja, sve dok ne padne na mrežnjaču gde su smešteni receptori za prijem svetlosnih informacija.

Anatomija

Svetlosno-prelomni delovi oka:1. Cornea (rožnjača)

- sastavljena od lamelarne strome I avaskularnog epitelnog pokrova- kiseonik prima iz vaazduha I delom iz okolnih tkiva (sočiva!!!)- sadrži taktilne I bolne receptore- inervacija n V – nn.cilijares

2. Humor aquosus (očna vodica)3. Lens (sočivo)

- avaskularno- sastavljena od elastične

membrane I komplikovanog sistema transparentnih vlakana

- u mladosti kapsula je elastična- razmene sa očnom vodicom:

glukoza, O2 - laktati4. Corpus vitreum (staklasto telo)

- želatinozna konzistencija- gusta mreža submikroskopskih

vlakana, između je hijaluronska kiselina

- metabolizam – komunikacija sa očnom vodicom

Svetlosno-prijemni deo oka:1. Retina (mrežnjaca)

Kardinalne tačke složenog optičkog sistema oka(različiti indeksi prelamanja, sferne površine)

F – žižaH – hautpunktK – knotepunkt (K putuje ka F2 u gušćoj sredini)

Prelomna moć

distanca od rožnjače (mm)

dioptrija ukupna dioptrija

Prednja površina rožnjača 0 +48.2+43

Zadnja površina rožnjače 0.5 -5.9Prednja površina sočiva 5.6 (5.2) +5.4

+17Zadnja površina sočiva 7.2 8.47

Pojednostavljeno najveću prelomnu moć u oku nose rožnjača i sočivo. Pošto rožnjača ne menja svoj oblik prilikom gledanja dalekih i bliskih predmeta, ne menja se ni njena dioptrija.

roznjaca socivo okodaleki predmeti 43 D 17 D 60 Dbliski predmeti 43 D 28 D 71 D

Priča je sasvim drugačija sa sočivom. Prilikom posmatranja dalekih predmeta sočivo je istanjeno i njegova prelomna moć je manja, iznosi oko 20 D. Pri posmatranju bliskih predmeta sočivo se ispupčava i povećava se njegova prelomna moć na čak 30 D. Ova moć prilagođavanja se izražav kao akomodaciona moć sočiva i iznosi oko 10 D (kod dece 14 D) .

Presbiopia

- staračka dalekovidost- sočivo gubi svoju elastičnost- nije viče u stanju tako lakao da se ispupčava- njegova akomodaciona moć smanjuje ispod 10 D

Emetropno oko je normalno oko.

Hipermetropija je dalekovidost- očna jabučica je skraćena- fokus je iza retine- koriguje se sabirnim sočivima- ne bi trebao da vidi daleke

predmete, ali kompenzuje sa akomodacijom, povećeva ispupčenost sočiva, napreže cilijarni mičić (gleda blizu a vidi daleko)

- akomodaciona snaga je nedovoljna pri posmatranju bliskih predmeta

Miopia je kratkovidost- očna jabučica je izdužena- fokus je ispred retine- koriguje se rasipnim sočivima- greška se ne može ispraviti akomodacijom, cilijarni mišić potpuno opušten, sočivo

istanjeno, ali još uvek nedovoljno da vidi daleke predmete

Određivanje oštrine vida

- Oštrina vida je sposobnost čovečjeg oka da uočava razdvojenost bliskih tačaka

- ugao koji u čvornoj tački oka zaklapaju zraci povučeni od posmatranih tačaka

- minimun separabile – najmanji ugao pod kojim se dve tačke vide odvojeno (60 sekundi)

- Najjednostavnije se određuje pomoću Snellenovih tablica

- Na njima se nalaze tzv. optotipi (brojevi, slova, simboli) različite veličine poređane u redove. Pored svakog reda nalazi se broj koji označava ono rastojanje u metrima, sa kojeg normalno, emetropno oko razlikuje optotipe u tom redu.

Ispitanik treba da sedi 6 metara udaljen od tablice i da pri pregledu drži jedno oko zatvoreno. Treba da krene sa čitanjem optotipa od većih ka manjim. Poslednji red koji uspe da pročita treba da bude onaj koji se inače redovno vidi sa 6 metara udaljenosti, ili red ispod (sa manjim optotipima). Tada osoba ima normalnu oštrinu vida. Ako uspe da pročita samo red iznad onog što treba da se čita sa 6 metare (veći optotipi) onda ta osoba ima problem sa oštrinom vida.

Najudaljenija tačka jasnog vida je u beskonačnosti.

Najbliža tačka jasnog vida je na 10 cm.

Prilikom prelamanja svetlisnih zraka kroz sabirno sočivo lik predmeta je:- obrnut (inverzan)- reverzan- umanjen- realan

Prilikom prelemanja svetlosnih zraka kroz rasipno sočivo lik predmeta je:- uspravan- uvećan- imaginaran

Prilikom posmatranja bliskih predmeta:- očne jabučice konvergiraju- zenice se skupljaju (mioza)- sočiva se ispupčava- dioptrija sočiva se povećava- cilijarni mišići se kontrahuju- zonularne veze se opuštaju

MREŽNJAČA

Nakon prelamanja kroz svetlosno-prelomni deo oka svetlost pada na mrežnjaču.

Retina ima 10 slojeva.

Prvi sloj retine je pigmentni sloj. Tu se nalazi pigment melanin, koji daje mrku boju ovom sloju.

Drugi sloj čine receptorske ćelije.

- Prijemni deo ovih ćelija je usmeren suprotno od izvora svetlosti, te prima svetlost koja se odbija od pigmentnog sloja.

- To su štapići i čepici koji se međusobno razlikuju po mnogim osobinama, te imaju i različite funkcije.

-40 mV-50 mV

-60 mV-70 mV-80 mV-90mV

štapići čepićištapićast oblik čepićastviše – 125 miliona broj manje – 5 milionaperiferno položaj centralno vid u sumraku, nijanse sivog funkcija kolorni vid, vid u bojiperiferni vid, mutan preciznost centralni vid, oštarRodopsin (cis-retinal+skotopsin)

vidni pigmentFotopsin

(cis-retinal+opsini)sporija ali bolja adaptacija na mrak brza ali kratko traje

Receptori

spoljašnji segment- pločasta struktura sa receptornim proteinima- invaginacije spoljašnje membrane- svaka nova nastaje u bazalnom delu- potrošene “otpadaju” na vrhu- “putovanje” traje oko 3 nedelje- resorbuju se sa strane pigmentnog sloja- ujutru “jedemo” čepiće- uveče “jedemo” štapiće

- u mraku su otvreni kanali zaNa+

- kada upalimo svetlo - Na+ ne ulazi- K+ pasivno izlazi- K+ aktivno ulazi- Na+ aktivno izlazi

Na+

Na+

Na+

Na+

K+

K+

foton deluje na rodopsin (skotopsin+cis-retinal) i dovodi do konforamcionih promena: cis-rodopsin → trans-rodopsin

rodopsin prelazi u nestabilne forme↓batorodopsin↓lumirodopsin↓metarodopsin I↓metarodopsin II↓skotopsin se odvaja od all-trans-retinala↓all-trans-retinal aktivira G-protein↓aktivira se fosfodiesteraza (PDE)↓cGMP se pretvara u GMP↓zatvaraju se Na+ kanali, Na+ ne ulazi a K+ i dalje izlazi↓hiperpolarizacija

Horizontalne ćelije- prenose signale horizontalno sa

štapića I čepića na bipolarne ćelije- omogućavaju lateralnu inhibiciju- poboljšavaju kontrast

Bipolarne ćelije- prenose signale vertikalno sa štapića

I čepića na ganglijske ćelije- mogu biti depolarizacijske (direktno

sa štapića I čepića) I hiperpolarizacijske (sa horizontalnih ćelija)

- takođe poboljšavaju kontrast

Amakrine ćelije- različiti tipovi (30), različite funkcije- ponašaju se kao interneuroni koji

pomažu u početnoj analizi vidnih signala

Ganglijske ćelije- primaju informacije od bipolarnih I

amakrinih ćelija- generišu akcioni potencijal)

- njihovi aksoni formiraju n. opticus.

Očno dno

Fovea centralis- sadrži samo čepiće - tu je najjasniji vid- čepići su tanji od štapića

- na jednu ganglijsku ćeliju dođe jedan čepić – receptivno polje ganglijskih ćelija je najmanje u fovei centralis

- ovde je retina najtanja- svi ostali slojevi su razmaknuti- nema krvnih sudova, ishrana se obavlja difuzijom

Macula lutea- žuta mrlja- ima više čepića od štapića

Periferija- ima više štapića od čepića- više receptornih ćelija šalje

informacije na jednu ganglijsku ćeliju – receptivno polje ganglijskih ćelija najveće je na periferiji

Macula caeca- slepa mrlja- ne sadrži receptore- papila n. optici- fiziološki skotom

Kolorni vid

Trihromatska teorija –Helmholtz

tri boje (red-green-blue)→tri čepića→tri opsina

Ispitivanje se vrši Išiharinim tablicama

Slepila za boje- protanopia – red- deuteranopia – green- tritanopia – blue

Put

n. opticus↓chiasma n. optici (ukrštavaju se vlakna iz nazalnih polovina retine)↓tractus opticus↓corpus geniculatum laterale↓radiatio optica↓optička kora

Perimetrija

Perimetrijom se ispituje širina vidnog polja. Širina vidnog polja je skup tačaka koje vidimo jednim okom kada je pogled fiksiran. Primetri se sastoje od metalnog luka čiji položaj se može menjati okretanjem oko centralne osovine. Na luku su označeni stepeni od 0 do 90 idući od centra ka periferiji. Na određenoj udaljenosti ispred luka nalazi se oslonac za bradu, kao I oslonac za zigomatičnu kost ispitanika. Kada se podesi ovaj oslonac, ispitanik jedni okom (drugo oko je zatvoreno) gleda pravo u tačku ispred seba, ka centralnom delu luka. Tada ispitivač sa periferije luka polako pomera štapić sa određenom bojom prema centru luka. Kada ispitanik uoči o kojoj se boji radi, ispitivač zaustavlja pomeranje štapića I očita dobijeni rezultat sa spoljašnje strane luka. Isti postupak se ponavlja I za druge boje I u drugim smerovima (meridijanima).

Na osnovu očitanih vrednosti može se zaključiti da je vidno polje najšire za belu boju. To I nije tako nelogično, naime kada svetlosni zraci dolaze sa periferije, oni padaju na periferni deo mrežnjače gde se mahom nalaze štapići. Ovi receptroi nisu podešeni za prijem boja, već primaju samo nijanse sivog – pai belu boju.

Oblik vidnog polja liči na položeno jaje. Nije kružnog oblika, jer svetlosnim zracima stvaraju prepreke određeni detalji na licu. Tako sa medijalne strane “smeta” nos, od dole zigomatična kost, a od gore arkusi. Sa spoljašnje strane ništa ne zaklanja pogled te je tu vidno polje kružbog oblika.

Potrebno je uočiti se dva vidna polja poklapaju 60%. Drugim rečima, mi predmete posmatramo sa dva oka (čime dobijamo i na dubini, tj. trodimenzionalnosti) a ono što vidimo levim I desnim je u 60% slučajeva zajedničko.

Polje pogleda je skup tačaka koje vidimo jednim okom kada je samo glava fiksirana, a očima možemo da kolutamo.

Oštećenja

n. opticus amaurozachiasma po sredini bitemporalna hemianopsijatractus opticus homonimna hemianopsija kontralateralnaarea 17 kortikalno slepiloarea 18, 19 vidne agnozije