OKO I OKO I PROCES PROCES VIDJENJAVIDJENJA

Autor:Autor:MiliMilićć Jovana Jovana

Gradja oka:Gradja oka:

Oko je organ Oko je organ ččula vida, pribliula vida, približžno sfernog no sfernog oblioblikka prea preččnika oko 2.5 cm.nika oko 2.5 cm.

Spolja je obavijeno Spolja je obavijeno beonjabeonjaččomom, koja je , koja je na prednjem delu malo ispupna prednjem delu malo ispupččena. Ispod ena. Ispod nje se nalazi nje se nalazi roznjaroznjaččaa, a ispup, a ispupččenje je enje je zapravo komora ispunjena zapravo komora ispunjena ooččnom nom vodicomvodicom. Iza nje . Iza nje je je okrugli, obojeni deo okrugli, obojeni deo oka-oka-dudužžicaica ili ili irisiris, koji na sebi ima kru, koji na sebi ima kružžni ni otvor-otvor-zenicuzenicu ( (pupilapupila), ), ii on omogu on omoguććava ava da svetlost padne na da svetlost padne na ooččnono sosoččivoivo. .

Zenica se po potrebi moZenica se po potrebi možže e šširiti I skupljati iriti I skupljati ččime se kontroliime se kontrolišše kolie količčina svetlosti koja ina svetlosti koja pada na sopada na soččivo, a samim tim oko se ivo, a samim tim oko se šštiti titi od prekomernog nadraod prekomernog nadražžaja.aja.

Kontrola otvora zenice vezana je za Kontrola otvora zenice vezana je za simpatsimpatččke ke ii parasipati parasipatiččke ke žživce(ivce(žživci ivci autonomnog nervnog sistema, autonomnog nervnog sistema, funkcionifunkcioniššu van nase volje u van nase volje ii kontrole), pa kontrole), pa tako nadratako nadražživanje parasimpatiivanje parasimpatiččkih kih žživaca ivaca izaziva skupljanje zenice-izaziva skupljanje zenice-miozamioza, a , a stimulacija simpatickih stimulacija simpatickih žživaca dovodi do ivaca dovodi do grgrččenja radijalnih niti duenja radijalnih niti dužžice, ice, ššto to šširi iri zenicu zenicu ii to je to je midrijaza.midrijaza.

Pupilarni refleks:Pupilarni refleks:

* KKolicina svetlosti koja ulazi u olicina svetlosti koja ulazi u zenicu srazmerna je povrzenicu srazmerna je površšini ini zenice, a zenica oka zenice, a zenica oka ččoveka se oveka se momožže smanjiti na e smanjiti na 1,51,5 mm ili mm ili povepoveććati ati ččak do ak do 88 mm, pa se stoga mm, pa se stoga kolicina svetlokolicina svetlosstiti momožže e tridesetostrukotridesetostruko promeniti. promeniti.

* Ako nam sluAko nam sluččajno bljesne svetlo u ajno bljesne svetlo u oočči suzii suzićće nam zenice, e nam zenice, ššto je to je nazvano nazvano refleks zenice na refleks zenice na svetlostsvetlost tj. tj. ppupilarni refleksupilarni refleks. . Ovaj refleks je jako bitan jer ima Ovaj refleks je jako bitan jer ima zadatak da pomogne oku da se ono zadatak da pomogne oku da se ono neverovatnom brzinom prilagodi neverovatnom brzinom prilagodi promenama svetlosnih uslova.promenama svetlosnih uslova.

* VVažažnu ulogu u prilagodjavanju oka nu ulogu u prilagodjavanju oka svetlosnim uslovima okoline imaju svetlosnim uslovima okoline imaju ii fotohemijske supstancefotohemijske supstance ii biohemijske reakcije koje se biohemijske reakcije koje se dedeššavaju u unutraavaju u unutraššnjosti oka, njosti oka, unutar unutar ććelija specijalizovanih za elija specijalizovanih za vid.vid.

Gradja unutraGradja unutraššnjosti oka:njosti oka:

* OOččno sono soččivoivo izgradjeno je od vlaknaste izgradjeno je od vlaknaste pihtijaste mase, i tetivama je vezano za pihtijaste mase, i tetivama je vezano za cilijalne micilijalne miššiceice, koji imaju ulogu , koji imaju ulogu menjanja oblika somenjanja oblika soččiva tj. iva tj. aakomodacijekomodacije..

* Prostor iza soProstor iza soččiva ispuniva ispunjjava pihtijasta ava pihtijasta masa – masa – staklasto telostaklasto telo, a zadnja , a zadnja povrpovrššina je prekrivena finim spletom ina je prekrivena finim spletom nervnih vlakana – nervnih vlakana – mremrežžnjanjaččomom..

* Ovo podruOvo područčje je zapravo najvaje je zapravo najvažžniji niji deo oka jer se na njedeo oka jer se na njemmu formiraju u formiraju likovi likovi ii prizori. prizori.

* Vlakna mreVlakna mrežžnjace sanjace saččinjena su od jako injena su od jako osetljivih osetljivih ććelija elija šštapitapiććaa ii ččepiepiććaa, koji , koji plivaju u teplivaju u teččnosti koja se naziva nosti koja se naziva vidni vidni purpur.purpur.

* Na mreNa mrežžnjanjačči postoji jedno i postoji jedno specijalizovano malo udubljenje prespecijalizovano malo udubljenje preččnika nika 0.250.25 mm sastavljeno samo od sitnih mm sastavljeno samo od sitnih ččepica – epica – žžuta mrljauta mrlja – na kome se – na kome se formira najoformira najošštriji lik. Sreditriji lik. Središšnji deo nji deo žžute ute mrlje precnika 0.4mrlje precnika 0.4 mm naziva se mm naziva se fovejafoveja, , koja je koja je centar najocentar najošštrijeg vidatrijeg vida..

Oblikovanje slike na mreOblikovanje slike na mrežžnjanjačči:i: Kao sto stakleno soKao sto stakleno soččivo moivo možže e

iizozošštriti sliku na listu papira, tako triti sliku na listu papira, tako ii na našš sistem so sistem soččiva u oku iva u oku izoizošštrava sliku na mretrava sliku na mrežžnjanjačči.i.

Iz mreIz mrežžnjanjačče ka mozgu polazi e ka mozgu polazi ooččnini nervnerv koji prenosi impulse, koji prenosi impulse, iz jednog oka do iz jednog oka do vidne hijazmevidne hijazme u mozgu gde se oni sreu mozgu gde se oni srećću sa u sa impulsima drugog oka, ukrimpulsima drugog oka, ukršštaju taju ii nastavljaju put preko nastavljaju put preko vidnogvidnog traktatrakta,, odakle vidnim odakle vidnim radijacijama stiradijacijama stižžu do u do vidnog vidnog dela kore velikogdela kore velikog mozgamozga u u kome sledi nihova obrada.kome sledi nihova obrada.

Slika je Slika je obrnutaobrnuta ii ookrkrenutaenuta u u odnosu na predmet, ali naodnosu na predmet, ali našša a svest zapasvest zapažža predmete u a predmete u pravom pravom ppolooložžaju uprkos obrnutoj aju uprkos obrnutoj slici u mreslici u mrežžnjaci iz razloga sto je njaci iz razloga sto je mozak uvemozak uvežžban da obrnutu sliku ban da obrnutu sliku dodožživljava kao normalnu.ivljava kao normalnu.

Sam kraj oSam kraj oččnog nerva na nog nerva na mremrežžnjaci je njaci je slepa mrljaslepa mrlja jer jer nema ni nema ni šštapitapićća ni a ni ččepiepićća.a.

RRecepcija nadraecepcija nadražžaja i put impulsa do vidnog dela u kori aja i put impulsa do vidnog dela u kori velikog mozgavelikog mozga

Specijalizovane Specijalizovane ććelije za vid – elije za vid – šštapici tapici ii ččepici – fotoreceptoriepici – fotoreceptori

Pre nego svetlost dopre do mrePre nego svetlost dopre do mrežžnjanjačče ona mora proe ona mora proćći kroz slojeve i kroz slojeve nehomogenog tkiva ispred mrenehomogenog tkiva ispred mrežžnjanjačče debljine nekoliko stotina mikrona, e debljine nekoliko stotina mikrona, ššto bi to bi smanjilo osmanjilo ošštrinu vida, medjutim u sredini mretrinu vida, medjutim u sredini mrežžnjanjaččee,, ta taččnije iznad foveje, ti nije iznad foveje, ti slojevi su malo pomaknuti, pa je slojevi su malo pomaknuti, pa je smanjenje osmanjenje ošštrine minimalnotrine minimalno..

ŠŠtapitapićći i ii ččepiepićći su sloi su složžene ene ććelije, a ono sto je bitno je da se u njima nalaze elije, a ono sto je bitno je da se u njima nalaze fotohemijske supstacefotohemijske supstace – u – u šštapicima je to tapicima je to rodopsinrodopsin, a u , a u ččepicima ih ima epicima ih ima nekoliko, koje se razlikuju po osetljivosti na odredjeni deo spektra nekoliko, koje se razlikuju po osetljivosti na odredjeni deo spektra ii koje se koje se konstantno konstantno svakog sata obnavljajusvakog sata obnavljaju, a samim tim se obnavlja , a samim tim se obnavlja i i deo deo ććelija elija osetljiv na svetlost.osetljiv na svetlost.

Crni pigmentCrni pigment – – melaninmelanin – koji se nalazi na mre – koji se nalazi na mrežžnjanjačči je jako bitan u procesu i je jako bitan u procesu vidjenja jer sprevidjenja jer spreččava da se svetlost odbija unutar oava da se svetlost odbija unutar oččne jabune jabuččice, ice, ššto nam to nam pomapomažže da jasno e da jasno ii o ošštro vidimo. Zapravo ima ulogu mratro vidimo. Zapravo ima ulogu mraččne komore u ne komore u fotoaparatu, da nema melanina mrefotoaparatu, da nema melanina mrežžnjaca bi bila difuzno osvetljena njaca bi bila difuzno osvetljena ii ne bi ne bi bilo kontrasta svetlo – tamno.bilo kontrasta svetlo – tamno.

RodopsinRodopsin je fotosenzitivni pigment ( vec pomenuti je fotosenzitivni pigment ( vec pomenuti vidni purpurvidni purpur), koji se pri ), koji se pri apsorbciji svetlosti raspada, apsorbciji svetlosti raspada, ii aktivira aktivira šštapice. Rodopsin se nizom slotapice. Rodopsin se nizom složženih enih biohemijskih reakcija pretvara u biohemijskih reakcija pretvara u vitamin Avitamin A koga ima dosta u pigmentnom koga ima dosta u pigmentnom sloju mresloju mrežžnjanjačče.e.

Ako je oko tj. mreAko je oko tj. mrežžnjanjačča dugo izloa dugo izložžena jakoj svetlosti znatno ena jakoj svetlosti znatno ćće se smanjiti e se smanjiti koncentracija fotohemijskih supstancikoncentracija fotohemijskih supstanci,, a pove a poveććati koncentracija vitamina A. U ati koncentracija vitamina A. U potpunom mraku depotpunom mraku deššava se suprotno tj. velika je koncentracija rodopsinaava se suprotno tj. velika je koncentracija rodopsina,, a a mala koncentracija vitamina Amala koncentracija vitamina A,, ššto moto možže izazvati e izazvati nonoććnu sleponu slepoććuu, koja mo, koja možže e nastati i kao posledica neunonastati i kao posledica neunoššenja dovoljne kolienja dovoljne količčine vitamina A hranom.ine vitamina A hranom.

Ukratko - osetljivost Ukratko - osetljivost šštapica i tapica i ččepica se moepica se možže znatno uvee znatno uveććati ili ati ili umanjiti, umanjiti, ččim dodje i do neznatnih promena u im dodje i do neznatnih promena u kkoncentraciji oncentraciji fotohemijskih supstancifotohemijskih supstanci..

disperzija svetlosti po mredisperzija svetlosti po mrežžnjanjačči da nema melaninai da nema melanina

Raspoznavanje boja – adaptacija na svetlo i na mrak:Raspoznavanje boja – adaptacija na svetlo i na mrak:☺ Adaptacija na svetlost i mrakAdaptacija na svetlost i mrak – nastaje kao posledica duge izlo – nastaje kao posledica duge izložženosti enosti

svetlu, pri svetlu, pri ččemu se velika koliemu se velika količčina rodopsina pretvori u vitamin A, samim tim se ina rodopsina pretvori u vitamin A, samim tim se smanji koncentracija fotohemijskih supstanci, a time i osetljivost oka na smanji koncentracija fotohemijskih supstanci, a time i osetljivost oka na svetlost. Pri adaptaciji na mrak desvetlost. Pri adaptaciji na mrak deššava se suprotni proces pri cemu osetljivost ava se suprotni proces pri cemu osetljivost receptora postaje toliko velika da ih i najmanja kolireceptora postaje toliko velika da ih i najmanja količčina svetlosti moina svetlosti možže nadrae nadražžiti.iti.

☺ ČČepici se adaptiraju na mrak brze od epici se adaptiraju na mrak brze od šštapica jer brze obnove fotosenzitivne tapica jer brze obnove fotosenzitivne pigmente, ali nikad ne dostignu nivo osetljivosti pigmente, ali nikad ne dostignu nivo osetljivosti šštapica u mraku. tapica u mraku. AAdaptacija daptacija na svetlo je znatno brza od adaptacije na mrak koja mona svetlo je znatno brza od adaptacije na mrak koja možže trajati od 10-e trajati od 10-20 minuta pa 20 minuta pa ččak i do 18 sati da se postigne maksimum osetljivosti.ak i do 18 sati da se postigne maksimum osetljivosti.

☺ Prema tome moPrema tome možže se ree se rećći da u odnosu na najvecu adaptacju na mrak i na i da u odnosu na najvecu adaptacju na mrak i na svetlo, mresvetlo, mrežžnjaca monjaca možže promeniti svoju osetljivost na svetlo e promeniti svoju osetljivost na svetlo ččak ak 500 000 do 1 500 000 do 1 000 000 puta000 000 puta, , ššto se deto se deššava automatski pri promeni osvetljenja.ava automatski pri promeni osvetljenja.

☺ AAdaptacija na svetlost i mrak modaptacija na svetlost i mrak možže se postie se postićći i promenom i i promenom veliveliččine zeniceine zenice, ili , ili nervnom adaptacijom.nervnom adaptacijom.

☺ Negativna naknadna slikaNegativna naknadna slika – posledica je ovih adaptacija (opticka varka) i – posledica je ovih adaptacija (opticka varka) i nastaje kada dunastaje kada dužže vreme bez prekida gledamo neki prizor. Svetli delovi e vreme bez prekida gledamo neki prizor. Svetli delovi adaptiraju mreadaptiraju mrežžnjanjačču na svetlou na svetlo,, a tamni na mrak, pa je razlika u toj promeni a tamni na mrak, pa je razlika u toj promeni osetljivosti vidljiva kada pogledano na beli papir i vidimo negativnu sliku.osetljivosti vidljiva kada pogledano na beli papir i vidimo negativnu sliku.

☺ Foto-pigmenti u Foto-pigmenti u šštapicima sadrtapicima sadržže e skotopsineskotopsine, koji omogu, koji omoguććavaju avaju skotopsko skotopsko vidjenjevidjenje – – vidjenje po mrakuvidjenje po mraku (oko je vi (oko je višše osetljivo na plavu boju zbog e osetljivo na plavu boju zbog susužženog spektra – razlikovanje nijansi crnog i belog), dok enog spektra – razlikovanje nijansi crnog i belog), dok ččepici sadrepici sadržže e fotopsinefotopsine, koji omogu, koji omoguććavaju avaju vidjenje po danuvidjenje po danu – – fotopsko vidjenjefotopsko vidjenje (razlikovanje boja) i (razlikovanje boja) i ččiji je spektar osetljivosti veiji je spektar osetljivosti veććii,, a maksimum funkcije se a maksimum funkcije se nalazi na talasnoj dunalazi na talasnoj dužžini ini zelene bojezelene boje (555 nm) š(555 nm) što znato značči da je broj fotona i da je broj fotona potrebnih da izazovu osepotrebnih da izazovu oseććaj svetlosti minimalan. Iz tog razloga zelena boja aj svetlosti minimalan. Iz tog razloga zelena boja ‘odmara o‘odmara očči’.i’.

Raspoznavanje boja:Raspoznavanje boja:

☺ Postoji viPostoji višše teorija o vidjenju boja, a e teorija o vidjenju boja, a najpoznatija je najpoznatija je trihromatska teorijatrihromatska teorija,, koju je koju je postavio Young, a propostavio Young, a prošširio Helmholtz i koja irio Helmholtz i koja danas nosi ime danas nosi ime Young-Helmholtzova Young-Helmholtzova teorijateorija..

☺ Ona se zasniva na Ona se zasniva na ččinjenici da postoje tri vrste injenici da postoje tri vrste ččepica osetljive na razliepica osetljive na različčite intervale talasnih ite intervale talasnih dudužžina u veina u veććem procentu, em procentu, ššto zapravo znato zapravo značči i da se dele prema osnovnoj boji na koju su da se dele prema osnovnoj boji na koju su najvinajvišše osetljivi, pa razlikujemo: e osetljivi, pa razlikujemo: ččepice epice osetljive naosetljive na crvenu, plavu i zelenu bojucrvenu, plavu i zelenu boju..

☺ Medjutim, Medjutim, ččepici nemogu sami da odgonetnu epici nemogu sami da odgonetnu boju, tj. nijansu, pa se to prepoznavanje boju, tj. nijansu, pa se to prepoznavanje dedeššava i vidnom delu kore velikog mozga i to ava i vidnom delu kore velikog mozga i to po sistemu kontrasnihpo sistemu kontrasnih ( (komplementarnihkomplementarnih)) boja: boja: crveno-zeleno, plavocrveno-zeleno, plavo-ž-žuto.uto.

☺ OOseseććaj bele bojeaj bele boje izazva izazvaćće podjednak e podjednak nadranadražžaj sve tri vrste aj sve tri vrste ččepica, jer je bela epica, jer je bela kombinacija svih talasnih dukombinacija svih talasnih dužžina spektra.ina spektra.

☺ Potpuno slepilo za boje se retko javlja, dok se Potpuno slepilo za boje se retko javlja, dok se daltonizamdaltonizam – slepilo za odredjene boje – slepilo za odredjene boje (crvenu i zelenu, plavu ili ljubicastu) javlja kod (crvenu i zelenu, plavu ili ljubicastu) javlja kod 4% mu4% mušške populacije.ke populacije.

Raspoznavanje crta i granica, uoRaspoznavanje crta i granica, uoččavanje poloavanje položžaja i dimenzija:aja i dimenzija:

Gledanjem u praznu belu povrGledanjem u praznu belu površšinu ne inu ne nadranadražžuju se nervne stanice u kori velikog uju se nervne stanice u kori velikog mozgamozga,,,medjutim ako imamo crno-belu ,medjutim ako imamo crno-belu sliku, dosliku, doćći i ćće do nadrae do nadražžaja neuronaaja neurona,, ali ali samo podrusamo područčja ja dudužž o ošštrih granica trih granica vidne slikevidne slike, , ššto znato značči da nai da našš mozak mozak razlikuje razlikuje samo ivicesamo ivice kontrastnih kontrastnih povrpovrššii, a ne jednoli, a ne jednoliččnene povrsine povrsine. . Analogno tome Analogno tome jajaččina nadraina nadražžaja aja zavisizavisićće od jae od jaččine kontrasta.ine kontrasta.U kori mozga ne samo da se registruju U kori mozga ne samo da se registruju kontrastne povrkontrastne površši vei većć i i njihov polonjihov položžajaj (horizontalan, vertikalan, pod uglom), ve(horizontalan, vertikalan, pod uglom), većć i i dudužžinaina. Ulogu u tome imaju neuronski . Ulogu u tome imaju neuronski stubistubićći i vidnoj kori, i i vidnoj kori, ččijim se sloijim se složženim enim mehanizmom nadramehanizmom nadražživanja dobijaju ivanja dobijaju podaci o slici.podaci o slici.Zanimljlivo je da se i pri pomeranju Zanimljlivo je da se i pri pomeranju posmatrane crte ili predmeta posmatrane crte ili predmeta odredjenih dimenzija oseodredjenih dimenzija oseććaj za realneaj za realne dimenzije ne menja.dimenzije ne menja.

Stapanje treperave svetlosti na mreStapanje treperave svetlosti na mrežžnjanjačči – gledanje TV-a:i – gledanje TV-a:

Treperavo svetlo je svetlo Treperavo svetlo je svetlo ččija ija jajaččinaina naizmeninaizmeniččno raste i no raste i opadaopada. Trenutni bljesak svetlosti . Trenutni bljesak svetlosti nadranadražžuje receptore tokom 1/10 do uje receptore tokom 1/10 do 1/5 sekunde. obzirom na trajanje 1/5 sekunde. obzirom na trajanje nadranadražžaja, viaja, višše uzastopnih bljeskova e uzastopnih bljeskova ce se stopiti i dati utisak neprekidne ce se stopiti i dati utisak neprekidne svetlosti. Na ovom nedostatku oka je svetlosti. Na ovom nedostatku oka je zasnovana TV i filmska tehnologija. zasnovana TV i filmska tehnologija. Slike na filmskom platnu se Slike na filmskom platnu se pojavljuju brzinom od 24 slike u pojavljuju brzinom od 24 slike u sekundi, dok se na ekranu TV-a sekundi, dok se na ekranu TV-a smenjuje 60 slika u sekundi.smenjuje 60 slika u sekundi.Frekfencija pri kojoj se bljeskovi Frekfencija pri kojoj se bljeskovi stapaju zove se stapaju zove se kriticna kriticna frekfencijafrekfencija stapanjastapanja, i ona se , i ona se menja u zavisnosti od osvetljenosti menja u zavisnosti od osvetljenosti prostorije.prostorije.Uz slabu svetlost stapanje moUz slabu svetlost stapanje možže e nastati i na frekfenciji od svega 2 do nastati i na frekfenciji od svega 2 do 6 bljeskova u sekundi. To je jedan od 6 bljeskova u sekundi. To je jedan od razloga zamrarazloga zamraččivanja bioskopske ivanja bioskopske sale. Pri jakom svetlu frekfencija sale. Pri jakom svetlu frekfencija dostidostižže svoje svojuu granicnu vrednost od granicnu vrednost od ččak 60 bljeskova u sekundi.ak 60 bljeskova u sekundi.

VeliVeliččina slike na mreina slike na mrežžnjanjačči i oi i ošštrina vida – percepcija dubine:trina vida – percepcija dubine:

Ako je udaljenost predmeta od oAko je udaljenost predmeta od oččnog nog sosoččiva 17m i udaljenost od soiva 17m i udaljenost od soččiva do iva do slike na mreslike na mrežžnjanjačči 17mm, odnos velii 17mm, odnos veliččine ine predpredmmeta prema velieta prema veliččini slike biini slike bićće e 1000:1, zbog 1000:1, zbog ččega predmet veliega predmet veliččine 1m ine 1m na udaljenosti od 17m stvara sliku na na udaljenosti od 17m stvara sliku na mremrežžnjanjačči velii veliččine 1mm. Iz ovoga sledi ine 1mm. Iz ovoga sledi da bi slika tada bi slika taččkastog izvora svetlosti na kastog izvora svetlosti na beskonabeskonaččnoj udaljenosti, kad bi se noj udaljenosti, kad bi se izoizošštrila na mretrila na mrežžnjanjačči bila beskonai bila beskonaččno no malena. Medjutim zbog nesavrmalena. Medjutim zbog nesavrššenosti enosti oka to nije moguoka to nije mogućće. e. NnajveNnajvećća oa ošštrina trina ljuckog oka koja omoguljuckog oka koja omoguććuje uje razlikovanje dva tarazlikovanje dva taččkasta izvora kasta izvora svetlosti iznosi 26 sekundi tj. ugao svetlosti iznosi 26 sekundi tj. ugao izmedju zrakova koji dopiru iz tih izmedju zrakova koji dopiru iz tih izvora mora minimalno biti 26 izvora mora minimalno biti 26 sekundi, jer ce se u suprotnom oni sekundi, jer ce se u suprotnom oni videti kao jedna tavideti kao jedna taččka.ka.PPostoje 3 naostoje 3 naččina za procenu udaljenosti ina za procenu udaljenosti predmeta tj. percepciju dubine:predmeta tj. percepciju dubine:

1)1) PPrema relativnoj velirema relativnoj veliččini predmetaini predmeta – – ako znamo da je ako znamo da je ččovek visok 180cm, ovek visok 180cm, njegovu udaljenost monjegovu udaljenost možžemo proceniti na emo proceniti na osnovu veliosnovu veliččine slike na mreine slike na mrežžnjanjačči, i, ššto to nanašš mozak automatski procenjuje, na mozak automatski procenjuje, na osnovu veosnovu većć poznate veli poznate veliččine predmeta.ine predmeta.

2)2) PPrema paralaksi zbog pokretarema paralaksi zbog pokreta – ako – ako gledamo u daljinu potpuno mirnih ogledamo u daljinu potpuno mirnih oččiju, ne iju, ne opaopažžamo paralaksu zbog pokreta, amo paralaksu zbog pokreta, pokrenemo li glavu u stranupokrenemo li glavu u stranu slike predmeta slike predmeta bliskih oku brzo bliskih oku brzo ćće pree prećći preko mrei preko mrežžnjanjaćće, e, dok dok ćće slike udaljenih ostati skoro potpuno e slike udaljenih ostati skoro potpuno mirne. Ova osobina oka je bitna jer se na taj mirne. Ova osobina oka je bitna jer se na taj nacin mogu odrediti relativne udaljenosti nacin mogu odrediti relativne udaljenosti razlirazliččitih predmeta i samo jednim okom.itih predmeta i samo jednim okom.

3)3) PProcena udaljenosti stereopsijomrocena udaljenosti stereopsijom (binokularna paralaksa) – ova metoda sli(binokularna paralaksa) – ova metoda sliččna na je prethodnoj samo je prethodnoj samo ššto se predmeti to se predmeti posmatraju sa oba oka. Naposmatraju sa oba oka. Našše oe očči vide i vide razlirazliččito, jer su na medjusobnoj udaljenosti ito, jer su na medjusobnoj udaljenosti od 5cm, pa svako stvara svoju sliku. Zraci od 5cm, pa svako stvara svoju sliku. Zraci predmeta blizih oku padaju na periferni, dok predmeta blizih oku padaju na periferni, dok zraci udanjenih predmeta padaju na zraci udanjenih predmeta padaju na centralni deo mrecentralni deo mrežžnjanjačče. Zato se ovom e. Zato se ovom metodom mometodom možže veoma precizno odrediti e veoma precizno odrediti relativna udaljenost bliskih predneta, dok je relativna udaljenost bliskih predneta, dok je na udaljenosti vena udaljenosti veććoj od 60m ova metoda oj od 60m ova metoda procene neupotrebljiva.procene neupotrebljiva.O nesavrsenosti naO nesavrsenosti naššeg oka govori i greeg oka govori i grešška ka koju najkoju najččeeššce pravino pri proceni velice pravino pri proceni veliččine ine ččasovnika na tornju. asovnika na tornju. ZZbog visine na kojoj se bog visine na kojoj se nalazi nalazi ččasovnik se vidi u skraasovnik se vidi u skraććenju, a mi enju, a mi samo donekle imamo predstavu o njegovoj samo donekle imamo predstavu o njegovoj pravoj velipravoj veliččini, koja je skoro uvek par puta ini, koja je skoro uvek par puta vevećća nego a nego ššto mi to predpostavljamo.to mi to predpostavljamo.

Oko kao fotoaparat:Oko kao fotoaparat:

OOptika oka jednaka je optici ptika oka jednaka je optici fotoaparata, jer fotoaparata, jer ii oko ima oko ima slisliččan sistem soan sistem soččiva iva ii zaklona zaklona sa razlisa različčitim otvorima itim otvorima ii mremrežžnjanjačču koja odgovara filmuu koja odgovara filmu

Sistem soSistem soččiva u oku iva u oku ččine:ine: GraniGraniččna povrna površš izmedju izmedju

vazduha vazduha ii prednje povr prednje površšine ine rorožžnjanjaččee

GraniGraniččna povrna površš izmedju zadnje izmedju zadnje povrpovršši roi rožžnjanjačče e ii o oččne vodicene vodice

GraniGraniččna povrna površš izmedju o izmedju oččne ne vodivodicce e ii prednje povr prednje površši soi soččivaiva

GraniGraniččna povrna površš izmedju izmedju zadnje povrzadnje površši soi soččiva iva ii staklastog telastaklastog tela

Pojednostavljeno oko:Pojednostavljeno oko:

Kada se algebarski saberu sve Kada se algebarski saberu sve prelamajuprelamajućće povre površši oka i oka ii smatraju smatraju jednim sojednim soččivom, optika normalnog ivom, optika normalnog oka se znaoka se značčajno pojednostavljuje ajno pojednostavljuje ii ššematski je to ematski je to pojednostavljeno pojednostavljeno okooko..

Ukupna optiUkupna optiččka jaka jaččina oina oččnog nog sosoččiva kada je s obe strane iva kada je s obe strane okruokružženo tekueno tekuććinom iznosi samo inom iznosi samo 15 dioptrija15 dioptrija. Kada bi isto so. Kada bi isto soččivo ivo bilo van oka, okrubilo van oka, okružženo vazduhom, eno vazduhom, bilo bi jako bilo bi jako 150150 dioptrijadioptrija. Razlog . Razlog ovog velikog smanjenja dioptrije su ovog velikog smanjenja dioptrije su tekutekuććine u oku, koje okruine u oku, koje okružžuju ouju oččno no sosoččivoivo, č, čiji je indeks prelamanja iji je indeks prelamanja slican indeksu prelamanja soslican indeksu prelamanja soččiva, iva, pa mala razlika znatno smanjuje pa mala razlika znatno smanjuje prelamanje svetlosti na povrprelamanje svetlosti na površšini ini sosoččiva.iva.

Bitna karakteristika soBitna karakteristika soččiva je iva je ššto se zakrivljenost, a time to se zakrivljenost, a time ii jacina, mojacina, možže menjati da bi se e menjati da bi se postigla akomodacija.postigla akomodacija.

Akomodacija oka:Akomodacija oka:

JaJaččina oina oččnog sonog soččiva se voljom kod dece iva se voljom kod dece momožže povee poveććati od ati od 15 do pribli15 do približžno 29no 29 dioptrijadioptrija, , ššto znato značči da je ukupna i da je ukupna akomodacija akomodacija 14 dioptrija14 dioptrija. Sa staro. Sa starošćšću u momoćć akomodacije se svede na svega 2 akomodacije se svede na svega 2 diopdioptrtrije u dobu od 45-50 godina, jer ije u dobu od 45-50 godina, jer sosoččivo gubi elastiivo gubi elastiččnostnost i to je i to je prezbiopijaprezbiopija. Iz ovog razloga starije osobe . Iz ovog razloga starije osobe moraju nositi bifokalne naomoraju nositi bifokalne naoččare. are. Akomodacija je zapravo moAkomodacija je zapravo moćć so soččiva iva da pomoda pomoćću cilijalnih miu cilijalnih miššiićća promeni a promeni oblik i od umereno konveksnog oblik i od umereno konveksnog postane znatno konveksno sopostane znatno konveksno soččivo.ivo.Sistem miSistem miššiićća i opni koje obavijaju soa i opni koje obavijaju soččivo ivo se slose složženim mehanizmom opusti ili stegne enim mehanizmom opusti ili stegne u zavisnosti od cilijalnog miu zavisnosti od cilijalnog miššiićća.a.Pri kontrakciji cilijalnog miPri kontrakciji cilijalnog miššiićća soa soččivo ivo ćće imati okruglasti oblik i najvee imati okruglasti oblik i najvećuću momoćć prelamanja, i obrnuto. prelamanja, i obrnuto.Kada je moKada je moćć prelamanja ve prelamanja većća, oko a, oko izoizošštrava sliku blitrava sliku bližžih predmeta viih predmeta višše e nego oko nego oko ččija je moija je moćć prelamanja prelamanja manja.manja.Cilijalni miCilijalni miššiićć je uglavnom pod kontrolom je uglavnom pod kontrolom parasimpatickog nervnog sistema.parasimpatickog nervnog sistema.

Fiksacijski pokreti oFiksacijski pokreti oččijuijuTo su najvaTo su najvažžniji pokreti oka koji omoguniji pokreti oka koji omoguććavaju da avaju da oočči fiksiraju jedan deo vidnog polja. Fiksacijske i fiksiraju jedan deo vidnog polja. Fiksacijske pokrete kontrolisu dva razlipokrete kontrolisu dva različčita nervna mehanizma: ita nervna mehanizma:

- voljnivoljni – kada hotimice pokre – kada hotimice pokreććemo oemo očči ne bi li i ne bi li pronapronaššli li žželjeni objekateljeni objekat

- van nase voljevan nase volje – odr – održžava pogled na jednom ava pogled na jednom pronadjenom predmetu.pronadjenom predmetu.MMehanizam fiksacije: oehanizam fiksacije: očči normalno vri normalno vršše 3 vrste e 3 vrste neprekidnih, gotovo neprimetnih pokreta:neprekidnih, gotovo neprimetnih pokreta:

- - NNeprekidno podrhtavanjeeprekidno podrhtavanje u uččestaloestaloššcu od 30 do cu od 30 do 80 cikla u sekundi (nastaje naizmenicnom 80 cikla u sekundi (nastaje naizmenicnom kontrakcijom mikontrakcijom miššiićća oka)a oka)

- SSporo zanoporo zanoššenje oenje oččnih jabunih jabuččica u jednom ili ica u jednom ili drugom smerudrugom smeru

- NNagli trzajiagli trzaji koje kontroli koje kontrolišše mehanizam fiksacije e mehanizam fiksacije van nase voljevan nase voljeOOčči imaju automatsku sposobnost da se odmah i imaju automatsku sposobnost da se odmah fiksiraju na istaknute objekte u vidnom polju, Ova fiksiraju na istaknute objekte u vidnom polju, Ova sposobnost se mosposobnost se možže izgubiti oe izgubiti oššteteććenjem nekih enjem nekih nerava.nerava.SSakadiakadiččni konjugovani pokreti oni konjugovani pokreti oččijuiju: kad se : kad se prizor neprestalno pomiprizor neprestalno pomičče pred oe pred oččima npr. pri ima npr. pri vovožžnji automobilom, onji automobilom, očči fiksiraju jedan za drugim i fiksiraju jedan za drugim istaknute objekte u vidnom polju skaistaknute objekte u vidnom polju skaččuućći s jednog i s jednog na drugi brzinom od 2 do 3 skoka u sekundi. Ti na drugi brzinom od 2 do 3 skoka u sekundi. Ti skokoviskokovi se zovu se zovu sakade ili trzaji.sakade ili trzaji.

TTokom okom ččitanja osoba obiitanja osoba običčno napravi no napravi po nekoliko trzaja za svaki red. U po nekoliko trzaja za svaki red. U ovom sluovom sluččaju nema pomeranja aju nema pomeranja prizora, ali su oprizora, ali su očči naui nauččene da trene da tražaže po e po vidnoj slici da bi izvukle bitnu vidnoj slici da bi izvukle bitnu informaciju. Sliinformaciju. Sliččni trzaju javljaju se pri ni trzaju javljaju se pri gledanju slike.gledanju slike.PPokreti praokreti praććenjaenja: veoma razvijen : veoma razvijen mehanizam u kori mozga automatski mehanizam u kori mozga automatski detektuje smer kretanja posmatranog detektuje smer kretanja posmatranog predmeta, i postupno dovodi do predmeta, i postupno dovodi do pokretanja opokretanja oččiju u istom smeru. iju u istom smeru. UUkoliko se predmet krekoliko se predmet krećće goree gore--dole, dole, nanašše oe očči i ćće u potpunosti posle par e u potpunosti posle par sekundi oponasekundi oponaššati kretanje predmeta, ati kretanje predmeta, ššto samo govoto samo govorri o velikoj nesvesnoj i o velikoj nesvesnoj sposobnosti nasposobnosti naššeg mozga da eg mozga da procenjuje i raprocenjuje i raččuna.una.OOptokineticki nistagmusptokineticki nistagmus – je pokret – je pokret prapraććenja koji se zasniva na enja koji se zasniva na izraizraččunavanju smera i brzine kretanja unavanju smera i brzine kretanja prizora, a zatim se prizor prati sve dok prizora, a zatim se prizor prati sve dok oočči ne dodju do krajnjeg dela prizora, i ne dodju do krajnjeg dela prizora, tada poskotada poskočče i gledaju novu tacku u e i gledaju novu tacku u prizoru. Ove pokrete koristimo kada prizoru. Ove pokrete koristimo kada ččitamo spisak glumaca na kraju filma.itamo spisak glumaca na kraju filma.

fuzija vidnih slika:fuzija vidnih slika:

Da biDa bi percepcija percepcija i i percepcija dubinepercepcija dubine imale vise smisla, vidne slike iz oba oka imale vise smisla, vidne slike iz oba oka se stapaju na se stapaju na korespodentnim korespodentnim tataččkama obekama obe mremrežžnjanjačče.e. Stapanje Stapanje nastaje u oba oka usled dva mehanizma nastaje u oba oka usled dva mehanizma u vidnom sistemu: kod beba – zbog u vidnom sistemu: kod beba – zbog nasledjenih pokreta onasledjenih pokreta oččiju, i sa razvitkom iju, i sa razvitkom vidnog sistema razvija se i sposobnost vidnog sistema razvija se i sposobnost fiksacije, fiksacije, ččime se poveime se poveććava taava taččnost nost fuzije.fuzije.PPostoje ostoje tri vrste fuzijetri vrste fuzije: : vertikalnavertikalna, , horizontalna i torzionahorizontalna i torziona (jednako (jednako zavrtanje oba oka oko optickih osizavrtanje oba oka oko optickih osi).).ŠŠto je predmet blize oku, veto je predmet blize oku, većća je a je razlika izmedju dve slike koje se razlika izmedju dve slike koje se stvaraju u nastvaraju u naššim oim oččima, pa je stoga ima, pa je stoga nemogunemogućće da sve korespodentne e da sve korespodentne tataččke u vidnoj slici budu ke u vidnoj slici budu istovremeno podudarne, iz istovremeno podudarne, iz ččega ega sledsledii da da ššto je prednet blize oku, to je prednet blize oku, manji je stupanj podudarnosti.manji je stupanj podudarnosti.

☺ DA LI STE ZNALI? DA LI STE ZNALI? ☺ BoBoččna fatamorganana fatamorgana – fatamorgana se – fatamorgana se

javlja na zagrejanom asvaltu, ali ze isto javlja na zagrejanom asvaltu, ali ze isto tako motako možže javiti i na uspravnim e javiti i na uspravnim zagrejanim zidovima zgrada. ovo je zagrejanim zidovima zgrada. ovo je primetio jedan francuski pisac primetio jedan francuski pisac posmatrajuposmatrajućći zid tvrdji zid tvrdjaave koji mu se ve koji mu se odjednom uodjednom uččinio izuzetno gladak. svetlost inio izuzetno gladak. svetlost ne odbija sama povrne odbija sama površšina zida veina zida većć samo samo sloj zagrejanog vazduha ispred njega.sloj zagrejanog vazduha ispred njega.

☺ VVeešština posmatranja fotografijetina posmatranja fotografije – – fotoaparat je jedno veliko oko, koji fiksira fotoaparat je jedno veliko oko, koji fiksira na plona pločči perspektivni izgled predela koji i perspektivni izgled predela koji bi se pojavio u nabi se pojavio u naššem oku. Da bi od em oku. Da bi od snimka dobili isti vidni utisak , kao pri snimka dobili isti vidni utisak , kao pri samom posmatranju predela moramo: - samom posmatranju predela moramo: - posmatrati snimak jednim okom, i na posmatrati snimak jednim okom, i na odredjenom rastojanju – koje je pribliodredjenom rastojanju – koje je približžno no jednako fokusnoj daljini objektiva ( 12-15 jednako fokusnoj daljini objektiva ( 12-15 cm kod amarerskih aparata) ne bi li dobili cm kod amarerskih aparata) ne bi li dobili reljefnu prostornu sliku sa jasno vidljivim reljefnu prostornu sliku sa jasno vidljivim planovima.planovima.

☺ NNajbolje mesto u bioskopuajbolje mesto u bioskopu – – prethodprethodnna pravila vaa pravila važže i za gledanje e i za gledanje pokretnih slika. Postoji posebna formula pokretnih slika. Postoji posebna formula za izraza izraččunavanje najboljeg mesta sa unavanje najboljeg mesta sa kojeg bi kojeg bi ono sto se prikazuje na ono sto se prikazuje na filmskofilmskomm platnplatnuu delovalo kao prostor. To je delovalo kao prostor. To je najnajččesce na sredini platna i udaljenosti esce na sredini platna i udaljenosti od 18 koraka, od 18 koraka, ššto se dobija mnoto se dobija množženjem enjem šširine slike sa 3.irine slike sa 3.

☺ SStereoskoptereoskop – je aparat koji poput – je aparat koji poput nanašših oih oččiju sliva dve slike u jednuiju sliva dve slike u jednu ali ali prostornuprostornu, , ššto se postito se postižže staklenim e staklenim ispupispupččenim prizmama koje se nalaze enim prizmama koje se nalaze u njemu. I nau njemu. I našše oe očči ukoliko ih i ukoliko ih uveuvežžbamo na specijalan nabamo na specijalan naččin in gledanja mogu videti kao stereoskop.gledanja mogu videti kao stereoskop.

☺ ŽŽivi portretiivi portreti – u – uččinilo vam se nekada inilo vam se nekada da vas oda vas očči nekog portreta prate, ma i nekog portreta prate, ma sa koje strane ga posmatrali? sa koje strane ga posmatrali? OObjasnjenje je u tome da se zenica na bjasnjenje je u tome da se zenica na očima očima portreta nalazi uvek u sredini portreta nalazi uvek u sredini ooččiju, a baiju, a bašš tako mi vidimo o tako mi vidimo očči i ččoveka oveka koji gleda pravo u nas!koji gleda pravo u nas!

☺ PPosledica kontrastaosledica kontrasta – na preseku – na preseku belih traka pojavljuju se i belih traka pojavljuju se i iissččezavaju ezavaju sive kvadratne pege, a trake su sive kvadratne pege, a trake su zapravo potpuno bele! zapravo potpuno bele!

☺ Zaključak – da naše oči nisu tako Zaključak – da naše oči nisu tako nesavršenenesavršene bili bi uskraćeni za bili bi uskraćeni za uživanje u mnogim umetničkim uživanje u mnogim umetničkim delima, iluzijama, i prirodnim delima, iluzijama, i prirodnim fenomenima od kojih su mnogi jos fenomenima od kojih su mnogi jos uvek misterija za ljudsku svest.uvek misterija za ljudsku svest.

jos neke zanimljive optijos neke zanimljive optiččke varke:ke varke: