Okruženje ispit

8/13/2019 Okruenje ispit

1/22

Glava 4. Okruenje Evropske unije

4.1 Priroda EU i razvoj evropskih integracija

Evropska unija je zasnovana na principu dobrovoljnosti, ni jedna zemlja se ne prisiljava na prikljuenje,niti se spreava da napusti EU. Druga osnovna karakteristika je da jeEU od svog nastanka razvijala

otvorenu politiku i ekonomsku integraciju zemalja lanica.Nastanak:Jo 1929. U enevi , na skuptini Lige narodaAristide Briand i Gustav Stressman, francuski inemaki ministri spoljnih poslova, predloili su stvaranje zajednike evropske organizacije.

umanov plan- koji je 1950.godinedoveo do stvaranja Evropske zajednice za ugalj i elik. uman jepredloio da se formira nadnacionalna evropska institucija kojom bi se rukovodio menadment industrijeuglja i elika.

Motivi EU: Razlozi za stvaranje novog oblika evropske integracije nakon Drugog svetskog rata bili suviestruki: ekonomski, politiki, socijalni, psiholoki...

- Ekonomski: potreba da se primeni Maralov plan- Politiki: trebalo je spreiti potencijalni novi sukob izmeu Nemake i Francuske, kao iirenje komunizma sa Istoka

Ustavni temelji EU:6 drava osnivaa Belgija, Francuska, Nemaka, Italija,Luksembourg, Holandija

- 1951.godina-Pariski ugovoro osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik- cilj je biostvaranje zajednikog trita za ugalj i elik, to su bile kljune sirovine za vojnu industriju SRNemake i Francuske

- 1957.godine- Rimski ugovoro osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropskezajednice za atomsku energiju- stvaranje carinske unije izmeu zemalja lanica, zajednikotrite, slobodno kretanje dobara, usluga, ljudi, kapitala

Problemi EU: rigidno trite rada, finansijska usklaenost, visoki porezi.

*Proirenja EU*(bitno!)

Potreba za usklaivanjem ekonomske i monetarne politike intenzivirana je poetkom sadamdesetihgodina prolog veka kada su SAD ukinule konvertibilnost dolara, kao i naftnim krizama 1973.i 1979.

- 1972.godina-prikljuenje Danske, Irske i Velike Britanije-prvo proirenje- 1981.godina- zajednici pristupa Grka- 1986.godina- panija i Portugalija- 1995.godina- tri nove zemlje Austrija, Finska, vedska- 2004.godina najvee proirenje! Slovenija, Maarska, eka, Slovaka, Poljska, Estonija,

Letonija, Litvanija, Kipar, Malta

- 2007.godina- Bugarska i Rumunija-poslednje proirenje


2/22

Dananja struktura EU inicirana i usvojena u Mastrihtu 1992.godine, oslanja se na tri kljunastuba:*

1. stub: carinska unija, jedinstveno trite, zajednika poljoprivredna politika, strukturalnepolitike i monetarna unija

2. stub: zajednika spoljna i bezbednosna politika3. stub: saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova

4.2 Kljuna dokumenta EU

Jedinstveni evropski akt, Ugovor o EU iz Mastrihta, Cecchini izvetaj, Bolonjska deklaracija, Agenda2000, Evropska strategija zapoljavanja...

Jedinstveni evropski akt- 1986.godina potpisanod 12 lanica koje su u tom trenutku bile, a stupio nasnagu jula 1987.

- Cilj: formalno usvajanje jedinstvenog unutranjeg trita- Obuhvata propisekoji su proirivali mo Evropske zajednice na polje socijalne politike,

razvoj tehnologije i istraivanja i na okruenje.

- EU je ovim aktom prihvatila dva pristupa- harmonizacija i uzajamno prepoznavanje-kljuniza uklanjanje internih prepreka

Ugovor o EU iz Mastrihta- potpisan 1992.godine, do tada najradikalnija reforma dotadanje Evropskeekonomske zajednice. Ugovorom su postavljeni ciljevi Tri stuba!!!

- Osnovni principi prema ovom ugovoruo Princip udruivanja, naglaava da je EU dobrovoljni savez dravao Princip ugovornosti, naglaava da drava dobrovoljnim pristupom ulazi u odreene

ugovorne odnose iz kojih crpi svoja prava ali i obaveze

o Princip delotvornosti, znai da se na nivou EU obavljaju oni poslovi koje jedelotvornije da se obavljaju na nivou Zajednice, nego na nivou drava lanica

o Princip postepenog razvoja, ukazuje da se EU razvijala postepeno i u dva pravca: poirini, prijemom novih lanica i po dubini: unapreivanjem veza meu postojeimlanicama.

4.3 Institucije EU

etiri glavne institucijeEU:Evropski komitet, Savet ministara, Evropski parlament, Evropski sudpravde

Evropska komisija- Rukovodi politikom EU i nadlena je za praenje i sprovoenje zakona, pregovara otrgovini i upravljanju budetom. Inicira zakone ali ih ne donosi!

Komisija ima 20 podkomisija koje slue interesima EU i oko 20.000 lanova i ostvaruje veliki brojkontakata sa ekspertima i konsultacija sa interesnim grupama.

Primat zakona EU nad nacionalnim zakonima na znai da su svi nacionalni zakoni usaglaeni sazakonima EU. Komisija pokuava da ih usaglasi, usled neuspeha, pokree prekrajne postupke protivdrava lanica.


3/22

Savet ministara-osnovan u Briselu,predstavlja jedinu instituciju koja moe da donese zakon!

Za razliku od Komisije iji lanovi slue interesima Unije, lanovi Saveta ministara slue svojojnacionalnoj dravi.

Odluke donose konsenzusom (jednoglasno usvajanje, donoenje odluke) ili kvalifikovanom i prostom

veinom, mnoge odluke, ipak, zahtevaju kvalifikovanu veinu 62 od 87 glasova i potvrivanje veinezemalja lanica.

Evropski parlament- uestvuje u donoenju zakonskih odredbi unutar Unije, ima 785 poslanika, koje od1979.godine neposredno biraju graani drava lanica, na vremenski period od 5 godina. Moe daraspusti Komisiju i da postavlja pitanja podkomisijama za vreme Question Time, kada zaseda Evropski

parlament.

4.4 Politika EU u oblasti konkurencije

Odnosi se na pitanja strukture i podrke industrijama od strane EU i vlada drava lanica. Osnoveantimonopolske politike u EU nalaze se u lanovima 81 i 82 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice iuveliko korespondiraju ermanovom antimonopolskom zakonu SAD.

Kao protivna zajednikom tritu zabranjuje se sledea praksa: svi sporazumi izmeu preduzea i svakazajednika akcija koja bi uticalana trgovinu izmeu drava lanica tako da se sprei konkurencija uokviru zajednikog trita. lan 82 dalje zabranjuje svako neprimereno iskoriavanje dominantnepozicije u okviru zajednikog trita

4.6 EU i perspektive Srbije i Balkana

Za lanstvo u EU zemlje kandidati moraju ispuniti dva kljuna uslova: funkcionalnu trinu privredu ikonkurentnu privredu.

to se tie prvog kriterijuma- u Srbiji je jo mnogo zatienih oblasti, odnosno barijera za ulazak- izlazakna trite

Drugi kriterijum- podrazumeva da se naa preduzea pre ulaska u EU pripreme za udar konkurencije saZapada

*Prvi ugovorni korak sa EU Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju 29.04.2008.godina*

*Zahtev za prijem u lanstvo 22.12.2009.godina*


4/22

Glava 6. Regulative

6.1 Regulative i njihov znaaj u svakodnevnom i poslovnom ivoru

Regulacija-pod ovim pojmom podrazumevamo sve aktivnosti Vlade, odnosno drave i njenih institucija, koje na bilo koji nain utiu na privredu , vanprivredu i ivote graana.

Menaderi- moraju da budu upoznati sa velikim brojem regulativa koje utiu na njihove svakodnevneposlovne odluke u vezi finansija, marketinga, kadrova...moraju da ih potuju i primenjuju

Zakonodavstvo- obuhvata mnotvo intervencija koje utiu na sve uesnike u privrednom ivotu:

- Kontrole cena- el.energija, telefonske usluge, kablovska...)- Osiguranja upotrebne bezbednosti (farmaceutski proizvodi, igrake, hrana)- Strandarda proizvodnih karakteristika i tehnologije (automobilski sigurnosni standardi)- Kontrolisanja otrovnih odliva i drugih zagaivaa (izduvni gasovi, otpadne materije)

Znaaj regulativaobezbeivanje potenih konkurentnih odnosa, zatita potroaa i drugih interesnihgrupa. Dravni organi definiu prirodu i domet konkurencije, kontroliu da li reklame sadre istinite

informacije, Vlada ima uvid u kvalitet proizvoda koji se mogu izneti na trite...

Dravna intervencija u privredi moe biti primenjena putem- pravosua i zakona, specijalizovanihVladinih agencija

6.2 Razvoj regulativa SAD

I period: formiranje prvih regulativa tokom kasnih 1800-tih godina, nastalih kao rezultat delovanja

interesnih grupa

- Tada su farmeri uspeli da izdejstvuju da drava oformi ustanove za kontrolu otkupa ita- Poev od 1830-tih vlada je poela da namee pravila za specifine delatnosti, koje su od

znaaja za javni interes- eleznicaje bila pionir velikog biznisa- kako se ubrzano razvijala,

ameriko dravno zakonodavstvo nastojalo je da osigura da e se eleznike kompanijepridravati propisanih pravila poslovanja

II period: vreme Nju Dila- kada je Ruzveltova administracija proirila regulaciju na industriju elektrineenergije, hranu, lekove, avio, teretni prevoz, osiguranje, komunikacije

- Najjvei cilj je bio da izvue ameriku ekonomiju iz depresije- Ameriki kongresje tada formirao 3 osnovna tipa regulatornih agencija

o Funkcionalne agencije- regulisale su posebne odnose unutar industrije, pitanjazaposlenih radnika ili finansijskih transakcija ( Nacionalni odbor radnikih odnosa,Komisija za sigurnost i razmenu...)

o Ekonomske agencije- regulisale su poslovanje celokupne industrijeo Socijalne agencije-pod imenom Sistem socijalne bezbednosti, regulisala drutvenapitanja u industrijskoj delatnosti. Ovakve agencije su poele snanije da se razvijaju

tek 1960-tih godina

III period-poeo 1960-tih godina regulacija je proirena na potroake proizvode, okruenje i usloverada u pogledu bezbednosti i zdravlja radnika, nova socijalna regulativa je uvela u politiku i noveinteresne grupe


5/22

IV period- 1970-tih- nastao uvoenjem ekonomske deregulacije- u nekoliko industrija, ukljuujuielektrinu energiju, prenos prirodnog gasa, telekomunikacije, aviotransport i drumski saobraaj

*Dva razliita trenda regulacije- istovremenosu se odvijala, socijalna regulacija zapoeta tokom 1960-tih godina je proirivana, a istovremeno je u nekoliko industrija osnaivana deregulacija!

Razvoj regulativa u Srbiji

1945.-2000. Godine srpska, odnosno tadanja jugoslovenska drava je formulisala i sprovodila veomarazgranatu i detaljnu regulativu u svim oblastima razvoja privrede i drutva

-Slom socijalizma i demokratska tranzicija u koju je Srbija stupila 2000-te godine uveli su zemlju u

proces radikalnih reformi ekonomskog sistema, Srbija je danas u procesu kompletiranja institucionalnogokvira za trinu ekonomiju, posebno kada je re o konkretizaciji naela vezanih za vlasnitvo koja suregulisana novim Ustavom, usvojenim 2006.

-strani investitori u svojim preporukama, ponavljaju da sutina usvajanja novih regulativa nije samo udonoenju zakona,nego i u njihovom kvalitetu, jasnost, preciznost regulativnih odredbi, prepoznatljivostpo meunarodnim standardima,da regulative budu kvalitetne i sprovodive

6.3 Vrste regulativa

I teorija o nesavrenosti trita- regulacija treba da pobolja ekonomsku efikasnost tako to epopravljati nesavrenost trita. Postoji 5 vrsta nesavrenog trita: prirodni monopol, efekti okruenja,javna dobra, asimetrine informacije i moralni hazard

II teorija Politika ekonomija propisa- cilj regulacije je da zatiti kompanije, a u drugim sluajevima dapreraspodeli njihove prihode kroz unakrsna subvencionisanuja

Prirodni monopol- ako ukupnu koliinu proizvoda moe proizvesti jedna firma uz nie prosenetrokove, nego ako bi tu koliinu proizvele dve ili vie firmi

- Reguliu se: cene i obim proizvodnje- Dva vana pitanja: da li postoji prirodni monopol i drugo da li e se njegovom ekonomskom

regulacijom ostvariti znaajna ekonomska efikasnost

Efekti okruenjamogu se analizirati kroz dva osnovna tipa, novane i nenovane efekte

I Novani efekat: prisutan je kada aktivnost jednog ekonomskog agenta utie na drugeekonomske agente kroz promene u cenama dobara i usluga

II Nenovani efekat: deava se kada aktivnost jednog ekonomskog agenta direktno utie napreference iliproizvodne mogunosti drugog ekonomskog agenta. (otpadi jedne kompanije mogu zagaditivodu, koja je potrebna drugoj kompaniji)

Javna dobra- ono koje troenjem od strane jedne osobe, ne umanjuje svoju raspoloivost za druge. Kadaosoba troi javno dobro kao to je:jabuka, onda ono nije raspoloivo za potronju od strane drugih .Osnovni problem javnih dobara je Free- riding, slobodni jahai, ne doprinose stvaranju javnogdobra.( Ukoliko, oni koji koriste javno dobro treba za to da plate ma osnovu toga koliko oni to dobrovrednuju, ljudi mogu potceniti vrednost javnog dobra ili izbei plaanje, oslanjajui se na plaanje drugih)


6/22

Asimetrine informacijenejednaka informisanost dve strane.Kupac i prodavac, primer trite polovnihautomobila. Regulisanjem, poboljati informisanost (Drutvo za zatitu potroaa, pribavljanje posebnihdozvola i sertifikata)

-Negativna selekcija kada prodavac ima nepotpune informacije od kupaca (osiguranjenpr.)Kupac je bolje upoznat sa rizicima vezanim za njegovo zdravlje i ivot.

Moralni hazardSkriveno delovanje, kojima jedna strana u ekonomskom odnosu pribavlja sebi korist, adruga strana zbog toga ima negativne posledice (Trite osiguranja)

Politika ekonomija propisa Ostvarivanje ciljeva interesnih grupa ili ekonomska efikasnost? Propisise donose kako bi se korigovali nedostaci trita, meutim kroz kontakte sa kompanijama, donosiocizakona poinju da shvataju komp.probleme, kao svoje, propisi tako vremenom poinju da slueinteresima kompanija, a ne ostvarivanju ekonomske efikasnosti!

-Unakrsno subvencionisanje regulative kojima se, vri preraspodela dohotka jedne grupe

potroaa na raun druge grupe. Jedna grupa potroaa plaa vie, a druga manje nego to je nabavnacena usluga.

o Neodrivo je kada postoji konkurencija.o Niske poreske stope za potroae sa niskim dohotkom

8.GlavaLobiranje

8.1 Aktivnosti u primeni politikih strategija

Politike strategijecilj: je odravanje ili poboljanje konkurentnosti kompanije

- U procesu odabira kljuan kriterijumje efikasnost (poruka lobista da bi bila efikasna, morada bude kratka, fokusirana, koncizna)

- Vana odluka, da li e bitijavna ili u senci(skrivene od javnosti)- Lobiranje podrazumevada se zakonodavcima ukae na to da su interesi njihovih glasaa, ili

interesi njihove politike, u skladu sa interesima kompanije i njenih ulagaa- Lobiranje predstavlja pristup nalaenja veza u birakom telu, prilozima, kampanjama i

preko linih veza- Lobiranje se usmerava na komisije, odbore Skuptine i njihovo osoblje, kao i na druge

nosioce politike vlasti

Iskljuenje potroaa mogue Nema iskljuenja

Rivalitet postoji Privatna dobra Zajednika dobra

Nema rivalitetaJavna dobra

(pozorina predstava)

ista javna dobra(park,ulina rasveta- svi

mogu da uivaju, nema nirivaliteta!)


7/22

- Lobiranje je strateko prenoenje politikih vanih informacija dravnim funkcionerima- Pored lobiranja- kompanije uestvuju u radu poslovnih saveza, trgovinskih udruenja i ad

hoc koalicija

- Izborne strategije podrazumevaju, priloge kampanjama, koje daju kompanije kako biobezbedile pristup mestima odluivanja, koja su od njenog poslovnog interesa

8.3 Informacije, pristup i nivoi u lobiranju

Lobiranjem se pruaju dve vrste informacija: tehnike i politike

- Tehnike sastoje se od podataka i predvianja posledica alternativnih odluka (najboljepredstaviti osoblju, pre nego samom lanu politikog tela)

- Politikeutiu na mogunost izbora potroaa i glasaa i na politike interese funkcioneraLobiranje se po pravilu usredsreuje na one lanove koji imaju strateke poloaje i koji mogu da dajusvoju podrku drugima. Vano je da kad se lobira kod lana visokog politikog organa, poput lanaVlade, da se informacije daju na nekoliko nivoa, od lobiranja na vrhu do niih nivoa

Principi lobiranja:

1. Dobro poznavati institucionalne naine na koje se odreeno pitanje iznosi pred odreenatela, poznavati naine i strukturu rada

2. Potrebno je dobro poznavati interese i ciljeve politiara i prema njima uobliiti svojepotrebe

3. Poruke da budu direktne, jasne4. Da ne priaju samo lobisti, ve da sasluaju od funcionera i osoblja njihove interese,

brige, strateke savete5. Lobiranje treba da se zapone od lanova niih tela, kako bi se obezbedilo vie glasova

podrke lobiranom predlogu6. Odravanje kontakta i nakon ostvarenog pristupa

Kontrola lobiranja:

- Zakon o lobiranju postoji jo od 1946. u SAD, mada je to i dalje neregulisana oblast- Ameriki zakon o etici u Vladiiz 1978.-odnosi se na problem zaaranog kruga u kome

zvaninici naputaju slubu u Vladi i odlaze da lobiraju svoje bive poslodavce. Ovaj Zakonograniava, kontakte bivih zvaninika uprave i lanova zakonodavnih timova u periodu od 2godine, a bive lanove i osoblje Kongresaspreava da lobiraju 1 godinu od kada im isteknemandat i jo 2 godine u onim oblastima u kojima su imali punu odgovornost

- 1995.godineZakon o obelodanjivanju lobiranja- zahteva da prijave prihod koji dobijaju itrokove, da se registruju i oni koji lobiraju odbore i osoblje lanova Kongresa. Podnoenjetromesenih izvetaja o aktivnostima

- Zakoni i pravila Doma i Senata zabranjuju poklone lanovima Kongresa iznad 50$, aplaene slubene rukove u vrednosti do 100$

Lobiranje u EUiza scene i manje transparentno

- Lobiranje se takoe odvija na nivou nacionalnih drava lanica EU. Oblici lobiranja zaviseod institucije u kojoj se lobira

- Evropska komisija najvanije politiko telo, zato to priprema nacrte za gotovo svezakone, to je mesto gde se vri inenzivnolobiranje.Poto sama Komisija ima relativno maloosoblja, potrebno joj je to vie informacija da bi svoje aktivnosti to bolje obavljala


8/22

- Savet ministarajako je teko uticati direktno- najei put je preko Vlada drava lanica injihovih ministarstava, koji onda pokuavaju da utiu na odluke EU

- Evropsku parlament glavna uloga je korekcija i stavljanje veta na predloge Komisije -lobiranje se uglavnom odvija izvan formalne strukture komiteta, put kojim se moe ostvaritiuticaj vodi kroz partijski sistem zemlje iz koje kompanija potie

- Okrugli sto industrijalaca organizacija koja se koristi za politika i netrina pitanja,takoe se formiraju koalicije kompanija iz razliitih drava lanica, koje deluju zajedno na

pitanjima kako bi ostvarili zajednike interese

!!! USMENI (nema u knjizi*)

Oblasti u kojima se lobira

Navie ulau u lobiranje: farmacija i zdravstvo, elektrina energija, poslovna udruenja

Najmanje ulau u lobiranje: bolnice, obrazovne ustanove, tv/film/muzika

Teme lobiranja:

Najvie se lobira: federalni budet, zdravstvena pitanja, porezi

Najmanje se lobira: ekologija, obrazovanje, trgovina

10.Glava Netrino poslovno okruenje

10.1 Definisanje netrinog okruenja Trino okruenjepodrazumeva interakciju izmeu firmi, dobavljaa i potroaa. Netrino okruenjepodrazumeva socijalne, politike i institucionalne okolnosti, uslove i

kontekste koji deluju na trite. Obuhvata meuzavisnost izmeu kompanije I pojedinaca,

zainteresovanih grupa, Vlade, javnih i privatnih institucija Dobrovoljne i nedobrovoljne aktivnosti u netrinom okruenju. (dobrovoljni aktivnosti prema

vladi su lobiranje, nedobrovoljni su porezi npr.)

Preduzee ako eli da bude uspeno, treba da ostvaruje rezultate-pored trinog i u netrinom

okruenju.

Uspene kompanije u trinom i netrinom okruenju(Intel, British Petroleum)Uspene u trinom, neuspene u netrinom okruenjuNike (Ostvaruje dobar profit, sinonim su za

sportsku opremu; alistvorila se runa slika nakon to su procurele informacije u loim uslovima radnika

koji proizovde tu opremu)

-Loe netrino poslovanje moe uticati na trino poslovanje zbog loeg imida i reputacije se smajuje

prodaja i prihod.Netrine teme Problemi zatite okruenja, bezbednosti, potencijalna diskriminacija zaposlenih, potroaa,

primena tehnolokih standarda, ljudskih prava.Znaaj netrinih tema

1. Poslovanje nije izolovano od drugih institucija (kupci, konkurenti, dobavljai, Vlada, sindikati,interesne grupe, mediji)Mediji jako mogu da utiu na reputaciji, zatita potroaa takoe..

2. Okruenje donosi probleme poslovanju ali prua i mogunosti


9/22

Potrebna strategija za upravljanje drutvenom odgovornou.Formulisanje strategije

Strategija je mehanizam koji povezuje organizacije i njihovo okruenje dok oni nastoje da ostvaresvoje misije i ciljeve.

Koji su problemi ili strategijska pitanja vani za preduzee?(Kada formuliemo strategiju,vano je formulisati ova pitanja)

Koja sredstva upotrebiti za ostvarenje ciljeva?(kako da reimo probleme) Plan sprovoenja strategije Sistem kontrole sprovoenja strategije Treba da se kontrolie da li se sve sprovodi kako treba,

da li sve funkcionie kako treba, i ukoliko postoji problem, treba istraiti uzrok problema)

Ostvareni rezultat10.3 Elementi strategije upravljanja netrinim okruenjemNain na koji e menader uestvovati u netrinom okruenjujeste jedna od strategija menadera.Oni se mogu obraati javnosti putem medija, mogu praviti koalicije, saveze, sastajati se sa aktivistima,predstavnicima Vlade, analizirati zakoneMenaderi se u formulaciji strategija oslanjaju namiljenja svih segmenata javnosti i struke, ali ihkombinuju sa sopstvenim znanjem o trinom I netrinom okruenju10.4 irina netrinih temaNetrino okruenje trebalo bi razumeti kao odgovor raznovrsnih strategija kompanija I ostalihzainteresovanih koji utiu na trite.Mnoge teme zahtevaju specifine strategije, pri emu analiza interakcija, interesa, institucija, informacijapredstavlja poetnu taku formulacije netrine strategije

1. Netrine temePrimer automobilske industrijebezbednost vazdunih jastuka, ekonominost goriva, pitanjereciklae, emisija gasova)

2. Interesi Koji pojedinci, grupe, druge kompanije mogu imati interes za netrinu temu

o Organizovani interesiAllliance of Automobile Manufacturers, United Auto Workers,Insurance Institute for Highway Safety, Oil Industry (naftna kompanija ima interes da to

vie goriva prodaje, a auto kompanija da auto to manje troi)

o Neorganizovani interesipotroai, zaposleni (menaderi) Radnici ele veu platu, amenadment nie trokove.

o AktivnostiCenter for Auto Safety, Friends of the Earth, Union of Concerned Scientists3. Institucije(na koji nain zavisimo od institucija) Javne institucijezakonodavna i izvrna vlast, regulatorne agencije, meunarodne organizacije Privatne institucijeosiguravajue kompanije, mediji4. Informacije

Vane za izbor irazvoj netrinih tema Informacije o stavovima institucija I interesnih grupa Na osnovu informacija definiu se politike akcije ostvarivanja netrinih ciljeva

*Netrine teme, interesi, institucije i informacije u netrinom okruenju su itekako od znaaja,nekad ak presudnog, za poslovanje, pa i opstanak same kompanije. Ukoliko kompanija ove signalene prepozna pravovremeno niti na njih reaguje, drugi akteri preuzimaju inicijativu i nameureenja!


10/22

10.5 Promene u netrinom okruenju Nova nauna otkria itehnoloki napredak Nova shvatanja, institucionalne promene, aktivnosti zainteresovanih grupa Primer McLaw Communications i Motorola ( Primer: 90-ih godina, neka ena koristila esto

telefon, dobila rak na mozgu, I pale akcije motorole..I oni bili primorani da izdvoje 25 miliona za

istraivanje da dokau da to nije tano)*Pristup promenama u netrinom okruenju

1. Odgovor na netrine promene samo kada ih okolnosti prisile na reakciju.2. Kompanija se unapred priprema da problem reava odmah kako se pojave.3. Utvrditi potencijalne netrine teme I spreiti njihov negativan uticaj na kompaniju.

Primer McDonalds Netrine teme: oblasti zdravstva (sadraj masti u hrani) I zatite ivotne sredine (ambalaa koja

ne moe da se reciklira) Interesne grupeEnvironmental Defense, center for Science In the Public Interest (im se

pomene gojaznost, odmah se prebacuje odgovornost na McDonalds)

Reenje im je bilo: Aktivnostisaradnja sa ED u istraivanju kako smanjiti ambalau I poveati uee

recikliranih materijala

Ponovo razmatranje stavki menija I davanje informacija o sastavu proizvoda sa akcentom naniskoj koliini masti

10.6 Netrini problem u Evropskoj uniji Na nivou EU, drava lanica iliprivredne delatnosti Vei deo netrinih aktivnosti na nivou EU se sprovodi putem raznih asocijacija, koje posluju

unutar drava lanica Interesi: nacionalne asocijacije, asocijacije u EU (veina evropskih kompanija su lanice)

o Primer zatite privatnih podataka1998.godine Direktiva o zatiti podataka (snane merekoje je EU preduzela kako bi zatitila private podatke svojih graana, zabranareklamiranja putem telefonskih poziva, faxa, e-mail poruka.)

Na nivou drava lanica, netrina pitanja se tiu naprimer, kontrole cena u pojedinimindustrijama i politike oporezivanja

Mnogi problem netrinog poslovanja u okviru kompanija nastaju kao rezultat zakona i regulativeEU, ali I kao rezultat akcija koje preduzimaju druge kompanije, ili civilne grupe

Glava 11. Krizni menadment i rizici

11.1 Definisanje i klasifikacija krize

Rizici se ne mogu otklonoti, ali se prognoziranjem i planiranjem mogu znaajno umanjiti. Tanostprognoza i procena zavisi od jasnoe definisanja problema, kvaliteta informacija i kompetentnostiupravljakih kadrova.

Kriza je:nestabilno, prelomno vreme za kompaniju i nain njenog reavanja moe odluujue uticati nabudunost kompanije


11/22

Krizni menadment: proces u kome kompanije upravljaju katastrofama koje su uperene na ljude,organizaciju, ekonomiju ili tehnologiju i koje izazivaju tetu po ljudske ivote, prirodno i socijalnookruenje

Klasifikacija kriza:

Iznutra:o prebrodivost: defektan dizajn proizvoda, neadekvatna proizvodnja, nesigurniproizvodi;

o neprebrodivost: sabotaa radnika,povrede, povrede radne etike Spolja:

o prebrodivost: falsifikovani proizvodi, postprodajne zloupotrebe;o neprebrodivost: dela Boga i priroda, domai i meunarodni

Rutinske krize: svaki dan se kompanija susree sa rutinskim krizama, nisu ozbiljne, ne uzrokujudugorone probleme, reavaju se redovnim aktivnostima

Interno generisane krize: utiu na kompaniju ali ak i na privrednu granu u kojoj kompanija posluje, alinemaju direktan udar na eksterno okruenje

Javljaju se zato to kompanije: nedovoljno paljivo posmatraju, ili upravljaju svojim unutranjimaktivnostima, neadekvatan unutranji sistem praenja kriznih arita dovodi do velike razarajue krize

Kriza iz okruenja: izazvane nuklearnim nesreama, hemijska, naftna izlivanja, utie na spoljnu okolinukao i na specifine stejkholdere

Brzi i prikladni odgovori menadmenta mogu umanjiti krivicu kompanije u oima javnosti!

Velika kriza i faze krize: predkriza, kriza i postkriza

PredkrizaKompanija moe da proceni da li je re o fazi prodora krize na osnovu pet specifinih rizika:

1. eskalirati u intenzitetu (mali kvarovi na mainama, ali esti mogu da dovedu do velikog kvara ido eksplozije npr.)2. postati predmet analize Vlade, ili medija (hrana, lekovi, privlae panju medija...)3. uticati na normalne poslovne operacije kompanije (da li ulazimo u rizine projekte?)4. pokvariti pozitivnu sliku o kompaniji ili njenom menadmentu (diskriminacija zaposlenih)5. materijalno otetiti kompaniju (npr.odtete)

Faza krize: neophodno hitno i efikasno prevazilaenje situacije, rukovodioci su okrivljeni, kompanija kaoi akcionari mogu da izgube novac. Ako kompanija ne rei krizu, velika je mogunost da e propasti

Postkriza: radikalne promene koje utiu na celu kompaniju, pa ak i na druge kompanije uistoj industriji.Novi irai mogu dobiti kontrolu nad firmom. Veliki iznosi novca, plaeni na raun kazni, ili zapostizanje novog imida kompanije

11.2. Reavanje krize: Principi kriznog menadmenta!

1. Neophodno je utvrditi potencijal krize: identifikovati sve mogue izvore, oceniti stepenopasnosti

2. Razviti strategiju za eliminisanje kriznih arita3. Detaljno analiziranje situacije, izvlaenje pouka nakon savladavanja krize, kako u

budunosti ne bi bilo novih iznenaenja


12/22

Model za krizni menadment, elementi:

1. Otkrivanje2. Kriza (prevencija i priprema za krizu zahteva usavravanje politike bezbednosti, ispitivanje krize,

program radnih treninga)3. Popravka ( izolovati i spreiti irenje krize)4. Ocenjivanje (kompanija procenjuje ta je nauila iz krize)

11.3 Timski pristup reavanju krize

1. Dizajniranje organizacione strukture (matrinim sistemom, mnotvo izvetaja koji omoguavajuda se u sluaju krize, brzo doe do ekspertize o razliitim odeljenjima)

2. Odabiranje kriznog tima3. Razvijanje tima(glavni zadatak je da kriza ne utie na svakodnevno poslovanje)4. Dizajniranje i sprovoenje istraivanja( prikupljanje podataka o tome kolika je verovatnoa da e

se neki dogaaj odigrati)5. Razvijanje konkretnog plana ( uvod, ciljevi, osnovne pretpostavke, okida za akciju, akcija)6. Reavanje krize

Glava 12. Drutvena i poslovna odgovornost preduzea

Definisanje drutvene odgovornosti

Individualna odgovornost menadera karakteristika profesionalnosti Drutvena odgovornost ira od potovanja zakona (Oekivanja od drutva se znantno bre

menjaju od zakona i propisa)

Drutveno odgovorno poslovanje se uobiajeno shvata kao concept upravljanja kompanijom kojiodrava balans izmeu ekonomskih i socijalnih ciljeva, u cilju uspostavljanja viih standard ivljenja, uzodravanje profitabilnosti kompanije, za ljude u kompaniji i van kompanije!

Posveenost preduzea da etikim ponaanje doprinese privrednom razvoju nacionalne ekonomije,poveanjem kvaliteta ivota zaposlenih, lokalne zajednice i drutva u celini.

Glavni principi: ukljuivanje u ivot zajednice, transparentnost, etiko ponaanje, potenje. (Pomaganjeu ienju snega npr; transparentnost= da su drugima dostupni informacije o poslovanju preduzea,

nain proizvodnje itd;)Ovi principi su univerzalni, odnose se na sve vrste preduzea, odvijaju se nadobrovoljnoj bazi I usmereni sun a saradnju sa stejkholderima.

Poimanje drutvene odgovornosti

Ameriko shvatanje doniranje u dobrotvorne svrhe oekujui korist od davanja

Evropsko shvatanje inventiranje u zajednicu iz poslovnih razloga maksimizacija drutvenogblagostanja.

Stejkholderi - Interesne grupe koje imaju neposrednog udela u poslovanju preduzea

1. Potroai (kvalitetni bezbedni proizvodi, razumne cene)


13/22

2. Dobavljai (transparentnost etinost)3. Konkurenti (pravinost, potovanje prava svojine)4. Zaposleni (potene zarade, penzijsko i zdravstveno osiguranje, razumno radno vreme, dobri

uslovi rada)

5. Akcionari (dugorona stabilnost kompanije, otvoreno izbetavanje o poslovanju)6. Vlada (potovanje regulativa, zatita ivotne sredine, odriva upotrebivost resursa)7. Lokalna zajednica (posveenost njenim problemima, bezbedan proces proizvodnje)

Prednosti drutveno odgovornog poslovanja

Poboljanje poslovnih preformansii profita Nove mogunosti razvoja Zatita i poboljanje postojeih resursa Izgradnja i poboljanje reputacije Atraktivnost kompanije investitorima, strunim radnicima

Sponzorstvometoda strategije za odnose sa javnou kojom sa javnou kojom se proizvodi kompanijepovezuju sa pozitivnim imidom

Direktno je povezano sa sticanjem profitaFilantropija- Davanje novca, proizvoda ili usluga za opte dobro (ne oekuje se nikakva korist)

Individualna (subject davanja je pojedinac) i kolektivna filantropija (davanje novca od straneprofitnih i neprofitnih organizacija)

Korporativna filantropija dugorona investicija u sopstveni imid, koja e povezati brendkompanije sa optim dobrom

Razlike izmeu sponzorstva i filantropije

Sponzorstvoposlovni odnos, proizvod ili usluga u zamenu za novac Filantropijane oekuje neposrednu poslovnu korist Filantropija obuhvata:

1. Utrivanje cilja davanja2. Poruku koju kompanija alje3. Utvrivanje naina davanja4. Odreivanje resursa za sprovoenje ove strategije

Uglavnom se preduzea odluuju za odreenu strategiju u filantropskim aktivnostima. (stipendiranjestudenata ako se ne obavezuju da posle studija rade kod njih, onda je to filantropska aktivnost)


14/22

Dobroinstvose vezuje za humanitarnu pomo

Kako odrediti projekte za pomo i ta je prioritet

1. Javni konkurs (vei trokovi zbog prikupljanja prijava, selekcije, praenje rezultata projekata)2. Osnivanje fondacije3. Saradnja sa partnerskom fondacijom na konkretnom projektu.

Znaaj drutveno odgovornog poslovanja

Drutveno odgovorno poslovanje opredeljujui faktor potroaa prilikom odluivanja zaodreeni proizvod

Faktor sticanja konkurentske prednosti Podsticaj od UN (Trite, biznis, regulacija) Evropska strategija za odriv razvoj uloga kompanija u reavanju drutvenih problema

Drutvena odgovornost kompanija u Srbiji

Intenzivniji razvoj sa dolaskom stranih kompanija Inicijative: udruenje UN Globalni dogovor Smart Kolektiv baza podataka drutveno odgovornih aktivnosti kompanija Strategija razvoja i promocije drutveno odgovornog poslovanja 2010-2015

Prepreke za ukljuivanje u KDO

Strah od birokratije, dodatnih trokova

Nedostatak vremena, motivacije, znanja KDO kao stvar dobre volje Nerazumevanje pozitivnog uticaja KDO

Primeri KDO u Srbiji

Knjaz Milo opremanje zdravstvenih ustanova: kupovina kolor doplera ultrazvunog aparataza Dom zdravlja Novi Sad, opremanje koronarne jedinice bolnice uAranelovcu.

Lafar BFC izgradnja sportsko-poslovnog centra u Beoinu Majkrosoft softver Projekat IT obrazovanje za ranjive grupe Tigar stipendije za studente elektrotehnikog, mainskog, pravnog, ekonomskog fakulteta


15/22

Glava 13. Poslovna etika

Definisanje poslovne etika- Predstavlja nain moralnog procenjivanja naela ponaanja pojedinaca kojiobavlja poslovnu delatnost, navika rukovodilaca i njihovih izvora u procesu odluivanja

Tri oblasti poslovnog odluivanja nakoje se odnosi poslovna etika:

1. Oblast zakonskih propisa2. ira ekonomska i socijalna pitanja izvan granica zakona3. Davanje prednosti sopstvenom interesu

Zablude u pogledu poslovne etike Ona je vie pitanje religije nego menadmenta Zaposleni su sami po sebi etini Organizacija koja nema problema sa zakonom ima dobru poslovnu etiku Etikom se ne moe upravljati Upravljanje etikom ima mali praktini znaaj

Koristi primene etinkih programa

Imaju pozitivan efekat na itavo drutvo Kultiviu snaan timski rad i produktivnost Pomau da se izbegnu kriminalna i neetika ponaanja Promoviu javni imid

Poslovna etika ima dve osnovne dimenzije: kolektivna (od strane rukovodstva i menadmentakompanije) i etika pojedinaca

Razvoj i znaaj poslovne etike

Adam Smit(otac ekonomije) delo: Teorija moralnih oseanja (istie znaaj moralnih temeljadinaminog kapitalizma

Pitanje odnosa poslovanja i etike: Dilema o sumnji o nainu sticanja i gomilanja bogatstvairenje odnosa poslovanja i etikena nain rada, korienje prirodnih resursa, odnos prema zaposlenima

Kako objasniti sve ee primere korupcije i zloupotreba u razvijenim zemljama?- U tranzicionimzemljama i zemljama u razvoju- kao posledica krhkosti institucija i nedostatak demokratskereputacije. U razvijenim zemljama do neetikog ponaanja dolazi usled institucionalneslabosti postkomunistikih drutava: nesigurno funkcionisanje sistema kontrole, korumpiranosudstvo, slabana policija (Danijel Dajanu 2002)

Izvori neetikog ponaanjazaposlenih Line slabostipojedinca

Iskuenja: ako postoji verovanje da se ostali zaposleni ne ponaaju po pravilu etike ili padanje uiskuenje ako preduzea obavljaju povrne etike analize, ili upotrebljavaju proizvoljne standarde Fokusiranje samo na dunosti nametnute zakonom Obaveza je top-menadmenta da uspostavi okruenje u kojem je etiko ponaanje ohrabreno,

podrano i nagraeno-Pravilnik o odgovornosti kompanije, politike, etiki programi

Test Javnog razotkrivanja: prilika da se razmotri da lijedna akcija moe da se objasni i ostatkukolektiva u preduzeu i javnosti. Ima dve svrhe: primorava menadera da jasno izrazi razloge za


16/22

odreenu akciju, i drugo menaderi tada moraju da razmiljeju o tome kako e drugi da procenemoralnost njihove akcije

Potkazivanje- Situacija kada lanovi organizacije otkrivaju nezakonite, nemoralne ili nezvaninepostupke svojih poslodavaca osobama ili organizacijama koje bi tim povodom mogle da deluju

Dva tipa potkazivaa: Nezadovoljan frustrirani radnik koji iz elje za osvetom optuuje kompaniju ili nadreene za

nepravilan rad

Radnici zabrinuti za kompaniju i drutvo u celiniSpoljno potkazivanjeiznoenje u javnost informacija o proizvodu ili praksi firme koja preti da naneseozbiljnu tetu javnosti pojedinanim korisnicima moralna obaveza

Veliki lini rizik otkaz ili oteano napreovanjeSpoljno poktazivanje kao moralno zabranjeno

-Ne iznositi pred svima prljav ve Potkaziva izdajnik Potkazivanje naspram lojalnosti Lojalnost ne moe da obuhvata ili zahteva da se radnik upusti u nemoralne delatnosti zarad firme

Potkazivanje kao moralno dopustivo

1. Kada firma nanosi ozbiljnu i znaajnu tetu zaposlenima ili javnosti2. Prijaviti svom neposrednom pretpostavljenom, obznaniti moralnu zabrinutost3. Ako neposrednipretpostavljeni nita ne preduzme iskoristiti sve postojee postupke i mogunosti

unutar firme (voenje sluaja uz upravljaku lestvicu)4. Potkazivanje spolja

Potkazivanje kao moralno obavezno

Potkazivanje je moralno obavezno:1. Ako potkaziva poseduje dostupne dokumentovane dokaze koji bi nepristrasnog posmatraa

ubedili da je potkazivaevo vienje situacije ispravno

2. Ako postoji dobri razlozi za verovanje da e se njegovim izlaskom u javnost odviti neophodnepromeneAko ova dva uslova nisu ispunjena, potkaziva nije obavezan da se izlae velikom riziku.Unutranje potkazivanje

Iznoenje pretpostavljenima prakse koja moe da nanese tetu firmi Ukljuuje se nelojalnost prema neposredno nadreenima ili kolegama na poslu Ako se prijavljivanje ne iskae kao obaveza u politici preduzea da li postoji moralna obaveza? Kako preduprediti potkazivanje?

Edukacija menadera o poslovnoj eticiPritisci kojima su zaposleni izloeni:organizacijske zakonitosti

1. Uinak a ne etiko ponaanje je ono to je zaista bitno2. Lojalnost timu je znaajnija od etikog ponaanja3. Zakon se mora potovati4. U etiko ponaanje ne treba previe ulagati5. Religija ili filozofski principi jako malo utiu na njihove poslovne odluke

Uenje etike kao sastavni deo korporativne kulture i polazna osnova ire reforme poslovnog obrazovanja.


17/22

Multinacionalne korporacije i etika- MNK imaju ogromnu mo u savremenom globalnom okruenjuMenaderi treba da razvijaju globalne etike norme. Tokom 1980-tih godina MNK u SAD su usvajalestav da njihovi etikiprogram treba da se primenjuju u poslovanju, gde god da se posluje.

-1986.godine formiranje meunarodnog etikog kodaod strane lidera MNK iz SAD, Japana IEvrope

Sluaj Bofal, Junion Karbajd proizvoa pesticide za poljoprivreduDecembra 1984. Metilizocijanat preao iz tenog u gasovito stanje i iscureo iz fabrike. Oblak je usmrtio3000 ljudi I ugrozio ivote preko 200.000 ljudi.Sporni uzroci nesree:

1. Sabotaa radnika2. Nisu korieni isti sigurnosni mehanizmi kao u SAD3. Radnici nisu bili adekvatno obueni4. Indijska vlada popustljiva u nametanju sigurnosnih standard

Indijski odtetni zahtevi preko 15 mlrd $, ameriki sud odbio raspravu, vansudsko poravnanje osamgodina kasnije 470 miliona dolara.

Tri vrste optubi multinacionalnih korporacija1. Eksploatacija radnika, prirodnih bogatstava (kupovina prava na eksploataciju ruda po niskoj ceni)2. Nelojalno konkuriu u slabije razvijenim zemljama na tetu zemlje domaiina3. Glavni su uzronici osiromaenja slabije razvijenih zemalja (kupuju velike delove plodnog

zemljita na kojima uzgajaju culture za izvoz)

Glava 14. Primena etikih sistema u poslovanju

14.1 Definisanje i znaaj standarda etikog ponaanja

Pre nego to kompanija kreira etiki kod ilisastavi program etike menaderi moraju odluiti koja pitanjau vezi etike sui m bitna. Pri ispitivanju etinosti svojih poslovnih odluka osnovna pitanja bi trebala da

budu:

Da li ste precizno definisali problem? Kome ili emu ste odani kao osobi I kao lanu kompanije? Kakve su vae namere u donoenju ovakve odluke? Koga bi vaa odluka mogla da povredi?

Etiki kredo: kratka izjava kompanije koja oslikava njene kljune vrednosti, ciljeve i uverenja koja njojslue kao etiki vodi. Obuhvata tri komponente: vrednost organizacije, zajednike ciljeve, strategije I

prakse

Etiki program kodovi ponaanja: Kodeks predstavlja skup zapisanih pravila kojih se pridravaju

pripadnici odreene profesije, ili pojedinci koji obavljaju odreene poslovne aktivnosti. Predstavlja vodizaposlenima u njihovom ponaanju u razliitim poslovnim I drugim situacijama

Osnovne prednosti etikih kodeksa: pojanjavaju ta predstavlja neetino ponaanje,omoguuju zaposlenima da odbiju izvrenje neetinih akcija, definiu granice prihvatljivog Ineprihvatljivog ponaanja, pojednostavljuju process obuke zaposlenih


18/22

Kategorije etikih kodova:

1. Moto Budi pouzdan lan organizacije Malo se bavi etikim ponaanjem, a vie podstiezaposlene da budu pouzdani I da potuju zakon

2. Ne ini nita nezakonito, ili neprikladno to bi moglo otetiti organizaciju3. Moto Budite dobri prema potroaima, tie se etinosti prema direktnim spoljnim akcionarima

Glava 15. Problemi zaposlenih na radnom mestu

Kljuna pitanja koja se pojavljuju:

1. Promene u strukturi radne snage: Tokom proteklih godina znaajno se smanjuje ueeodraslih mukaraca, belaca u radnoj snazi, sve ee bivaju zamenjeni enama, tinejderima,starijim ljudima, kompanije se tim povodom suoavaju sa novim izazovima

2. Privatnost zaposlenih: menaderi su nastojali da budu ukljueni u svaki aspekt ivotazaposlenih, personalni dosijei o zaposlenima postaju sve obuhvatniji, tako se i zaposleni poinju

brinuti o tome kao se podaci o njima prikupljaju i koriste. Zakon o privatnosti(SAD 1974.god).

Testiranje poligrafom,zakonom je zabranjeno.Elektronski nadzor: sve uestaliji oblik kontrolezaposlenih

3. Stres i nasilje: Visoko stresni poslovi, policijski slubenici, kontrolori avio saobraaja,nastavnici, brokeriNasilje esto proistie iz situacija nerazreenog stresa. Menaderi moraju da

poznaju nove standard koje regulative propisuju u ovoj oblasti I da obezbede brzo reavanjepotencijalnih incidenata, a svi zaposleni treba da uestvuju u obrazovnim programima, zatehnike prepoznavanja potencijalnih nasilnika I njihovog adekvatnog reagovanja

4. Medicinski problem na radnom mestu (droga, alcohol)upotreba droge je nezakonita, aupotreba alkohola je legalna , mada je drutveno sankcionisana, testiranje zaposlenih

5. Medicinski problem (radnici sa potekoama i sida)6. Olakice (porodica, nega dece i starih)7. Zdravstvena briga

Glava 16. Diskriminacija zaposlenih na radnom mestu

16.1 Oblici diskriminacije

Osnove diskriminacije: prema jednoj od publikacija Evropske unije (Zakoni o ravnopravnosti statusa2000-2004)

-Pol: mukarac, ena ili transseksualac

-Brano stanje

-Starosno doba: odnosi se samo na ljude starije od 18 god, osim pri osiguranju za automobile vozaima sadozvolom ispod te dobi

-Rasa, nacionalna pripadnost

-Invaliditet

-Religija i politika uverenja


19/22

-Seksualna orijentacija

INDIVIDUALNA DISKRIMINACIJA ponaanje pojeinih pripadnika rasne, etnike, rodne ilistarosne grupe sa namerom da se proizvede tetna posledica po pripadnike druge rasne, etnike, rodne ilistarosne grupe. (PR: ako konobar nee da poslui crnca)

INSTITUCIONALNA DISKRIMINACIJA kada institucije svojom politikom ili praksom uprivrednom ili drutvenom ivotu razliito tretiraju ili proizvode tetne posledice po pripadnike drugestarosne, rasne grupe.

STRUTURALNA DISKRIMINACIJA primena iste politike prema svim pojedincima bez obzira nanjihovu razliitost.

Polna diskriminacija- Svako razlikovanje, iskljuivanje ili uskraivanje koje se ini na osnovu pola saposledicom ili ciljem ugroavanja, onemoguivanja sticanja u politikoj, ekonomskoj ili drugoj sferi.

Rodnostsve razlike izmeu mukaraa i ena koje nadilaze bioloke razlike

Kljune dimenzije rodne ravnopravnosti:

1. Jednaka plaenost za jednak rad2. Jednak tretman3. Posebna zatita trudnica i porodilja4. Zatita samozaposlenih

Rodna ravnopravnost na radnom mestu

Stopa zaposlenosti ena EU 58,5%, Srbja 44% Razlike u zaradamaEU 17,8%, Srbija 16% Samozaposlene ene EU 33%, Srbija 23,3% Dominantno uee enau slabo plaenim oblastima: tekstilna industrija, zdravstvo, obrazovanje.

MOBING- Sistematina neprijateljska i neetika komunikacija i maltretiranje od strane jednog ili viepojedinaca prema jednom pojedincu koji je u poziciji bespomonosti.

rtve mobinga: ljudi pred penzijom, mladi na poetku karijere, invalidi Uzroci mobinga: pojaana konkurencija, privatizacija i tranzicija, line karakteristike pojedinca

(elja za dominacijom, zavost, mrnja, lina nesigurnost)

Osoba koja maltretira se naziva MOBER. Profil mobera karakterie strah da rtva bre napreduje, viepostie, oseaj ugroenosti. Profil rtve karakterie obino nesigurnost, stidljivost, manjaksamopouzadanja

Aktivnosti mobinga:

Nemogunost komuniciranja (prekidi u govoru, vikanje, nepotpuna uputstva)


20/22

Napadi na linost i socijalne kontakte (izolovanost rtve) Napad na linu reputaciju (irenje traeva, ismevanje, vreanje) Neadekvatan kvalitet rada (zatrpavanje besmislenim poslovima) Napad na psihiko zdravlje (namerno izazivanje stresa)

Vrste mobinga:

-Horizontalni mobingizmeu radnika na jednakoj poziciji

-Vertikalni mobingpretpostavljeni zlostavlja podreenog radnika, ree grupa radnika zlostavljanadreenog.

Zakonodavna regulisanost mobinga

Evropski parlament 2001. Obavezao lanice da uvedu odredbe o zatiti zaposlneih od mobinga. Juna 2010. U Srbiji stupio na snagu Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu Poslodavac je duan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani

vrenja zlostavljanja na radu.

Poslodavac moe zaposlenom koji je odgovoran za nepotovanje radne discipline, da izrekne odsledeih mera:

1. Opomena2. Mera udaljenja sa rada od 4-30 radnih dana bez naknade zarade;3. Mera trajnog premetaja u drugu radnu okolinu na iste ili druge poslove, odnosno radno

mesto, u skladu sa zakonom.

Kaznene doredbe

Novanom kaznom u iznosu do 200.000 do 800.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sasvojstvom pravnog lica, ako:

Ne izrekne meru za spreavanje zlostavljanja Otkae ugovor o radu Novanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara kaznie se odgovorno lice u pravnom licu

Glava 17. Starosna i etnika diskriminacija na random mestu

-Kriterijum starosti prema UN: vie od 60 godina

-Nepovoljan demografski trend: do 2050. Broj starih vie od 2 milijarde


21/22

-Najbra rastua grupa unutar starih su stariji od 80 godina

Problemi starih

-Izraeno siromatvo

-Najranjivija grupa u tranziciji

-Diskriminacija starihteror mladosti u modernoj kulturi masnovnog drutva

-Paradoks: ljudski vek sve dui starost kulturno nepoeljna i drutvena disfunkcionalna

Starosna diskriminacija na radnom mestu

Mogunost da stariji radnici budu otputeni zato to poslodavac veruje da im produktivnost isposobnost rada opadaju u kasnijim godinama

U SAD, jo 1967. Donet je Zakon protiv diskriminacije zaposlenih na radnom mestu (ADEA) Obuhvata pitanja zapoljavanja, otputanja, plata, promocija, beneficija

Mere protiv starosne diskriminacije zaposlenih (Robert J. Pol i Dejms B. Taunsend)

-Upoznavanje sa propisima koji se odnose na starosnu diskriminaciju

-Usvajanje fleksibilnih oblika rada

-Promena posla u skladu sa poslovnim preferencijama starijih radnika

-Ispitati planove starijih radnika

-Obezbediti potrebnu obuku

-Stimulacije starijih radnika

Rasna diskriminacija

Rasizam - ideologija koja smatra da pripadnost pojedinca odreenoj rasi i/ili naciji treba da budeosnova njegovog poloaja

Praktine forme rasizma predrasude, podreivanje

Ksenofobija,protivljenje vezama meu rasama, etniki stereotipi.

Individualni rasizam akti koji mogu rezultirati nasiljem, unitavanjem svojine pripadniku

diskriminisane drutvene grupe

Institucionalni rasizamrasna diskriminacija od strane vlade, kompanija, kolskih ustanova ili drugihorganizacija


22/22

Rasna i etnika diskriminacija na poslu

Verovanje da radnici druge boje koe ili pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju loije rezultateod radnika bele boje koe i veinske nacije.

Nedovoljno praenje rasistike diskrimininacije u oblastima zapoljavanja i obrazovanja. Univerzalna formalna osuda rasne diskriminacije Suptilniji oblici diskriminacije prilikom zapoljavanja osobe dobrog izgleda i prijatne spoljanosti

Documents

Okruženje ispit