OKTOBAR 09 3331 · tucija. Tog istog Nenada Konstantinovi}a, ina~e osniva~a “Otpora”, u Sofiji su ameri~ki instruktori obu~avali da udara u {erpe i pali Skup{tinu. O tom specijalnom

BROJ 3331, OKTOBAR 2009. VELIKA SRBIJA 1

Osniva~ i izdava~Prof. dr Vojislav [e{eq

Glavni i odgovorni urednikElena Boì}-Talijan

Zamenik glavnog i odgovornog urednika

Marina Toman

Pomo}nik glavnogi odgovornog urednika

Momir Markovi}

RedakcijaIvan Nini}, Boris Aleksi},

Du{an Mari}, dr Nikola @uti},Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi},

mr Aleksandar Martinovi}, Budimir Ni~i}, Amyad Migati,

Ogwen Mihajlovi}

Unos tekstaVesna Mari}, Zlatija Sevi},

Qubinka Boòvi}, Dragica Tomi}

Lektura i korekturaLazar Macura

Tehni~ko ure|ewe Severin Popovi}

Predsednik Izdava~kog savetaDr \or|e Nikoli}

Zamenik predsednika Izdava~kog savetaDr Branko Nadoveza

Izdava~ki savetProf. dr Vojislav [e{eq,

Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi},Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi},

Du{ko Sekuli}, Zoran Krasi},Paja Mom~ilov, Nata{a Jovanovi},

Goran Cvetanovi}

[tampa DOO “Dragi}”, Zrewanin

\or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491

Redakcija prima po{tu na adresu““Velika Srbija””, Trg pobede 3,

11080 Zemun; rukopisi se ne vra}aju

Novine “Velika Srbija” upisane su uRegistar sredstava javnog informisawaMinistarstva za informacije pod brojem1104. od 5. juna 1991. godine.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

329(497.11)

VELIKA Srbija : novine Srpskeradikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)-

- Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)-(Zrewanin : Dragi}). - 30 cm

Mese~no

ISBN 1452-9165 = Velika SrbijaCOBISS.SR-ID 19291650

Odraz•Pravno onanisawe Nenada Konstantinovi}a

Autonoma{tvo na delu

•Samostalnost po srpskoj dràvnosti

Kroja~i granica

•Ne}emo dozvoliti cepawe dràve

Lakrdija

•Reìm priprema ulazak u NATO

Stop ha{koj tiraniji

•Poku{aj da se [e{equ nametne branilac

[teto~ine

•Afera ““malina””

Krediti i kreditori

•““Evropsko”” zaduìvawe Srbije

Laà i paralaà

•Ako Boris laè konkurs ne laè

Vu~i} u Va{ingtonu saop{tio

•Prvo Amerika, pa onda Srbija

Sumrak morala

•Kako je crnogorska ANB likvidirala Srpskunarodnu stranku i Srpsku listu

Dràva na po~ek

•MMF matirao Srbiju

““Deltonizam”” politike

•Samoubila~ka tolerancija Srbije

Intervju – dr Milan Bulaji}

•U ime sroskih `rtava nema ko da tuì

22

33

55

1616

77

2222

3030

2424

3333

4242

4545

5353

4848

OOvo je pre pri~a za rubriku “Verovaliili ne”.Ja i daqe ne verujem, iako se meni li~node{ava. Nesporna je ~iwenica da sam pod-

nela ostavku na mandat narodnog poslanika. To sam uradi-la u skladu sa ~lanom 102 Ustava, ~lanom 239 Poslovnika i~lanom 88 Zakona o izboru narodnih poslanika. Kako Po-slovnik propisuje, dostavila sam potpisanu ostavku i Izja-vu kojom mandat stavqam na raspolagawe Srpskoj radikal-noj stranci na ~iji sam predlog i izabrana za narodnog po-slanika. U ime stranke ostavku je predao potpredsednikDragan Todorovi} koji ima predsedni~ka ovla{}ewa. Sveje ura|eno u skladu sa Ustavom, Zakonom i Poslovnikom,ali Administrativni odbor (odnosno vladaju}a ve}ina),brutalno kr{e}i Ustav, Zakon i Poslovnik, donosi odlu-ku da ne prihvati moju ostavku!?

Jo{ je tragi~nija ~iwenica da mi je oduzeta re~ kada sampoku{ala da se obratim Skup{tini i skrenem pa`wu naovo gaèwe zakonske procedure, kao i mog subjektivnogprava da odlu~im da li ho}u da budem poslanik, i to sa obra-zloèwem da to ne zanima Skup{tinu. A koga bi trebaloda zanima ako ne zanima parlament?

Predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstan-tinovi}, kome je, o~igledno, poveren vaàn zadatak da ob-mawuje javnost, dao je obrazloèwe da zakonska proceduranalaè da se ostavka li~no preda ili da Dragan Todorovi}ima specijalno punomo}je poslanika ~iju ostavku predaje.Prvo – nigde nije propisano da poslanik li~no predajeostavku. Drugo – nikakvo specijalno punomo}je nije po-trebno jer sam potpisala Izjavu kojom mandat stavqam naraspolagawe stranci. Interna je stvar stranke ko }e u we-no ime da preda ostavku, to pitawe nema nikakve veze sa Ad-ministrativnim odborom, to se re{ava Statutom stranke.Ostavku je predao potpredsednik Dragan Todorovi} kojiima predsedni~ka ovla{}ewa.

îwenica je da je brutalno povre|eno moje pravo da od-lu~im da li ho}u da budem poslanik i da me, suprotno mojojizraènoj voqi, Demokratska stranka i vladaju}a ve}inaprimoravaju da budem poslanik protiv svoje voqe. Postalasam talac neograni~ene samovoqe Demokratske strankekoju u Administrativnom odboru predstavqa Nenad Konstan-tinovi}.

Ne treba zaboraviti da u Odboru sedi jo{ jedan biserDemokratske stranke, Bo{ko Risti}. To je onaj koji je pred-sedavao Odborom kada je u Skup{tini bilo pedesetak po-slanika vi{ka. Zbog sukoba u DOS-u, DS je tada izbacilaposlanike DSS-a i zamenila ih svojim poslanicima, aUstavni sud naloìo vra}awe poslanika DSS-a, i jednovreme je Skup{tina imala vi{e od 300 poslanika. Vodi se,dakle, mrtva trka izme|u ove dvojice ko }e u istoriju par-lamentarizma da u|e po ve}oj gluposti.

Jedino {to moè da se zakqu~i iz postupawa Odbora(odnosno vladaju}e ve}ine) u ovom sazivu jeste da su posla-nici Srpske radikalne stranke na najgrubqi mogu}i na~indiskriminisani, jer se samo za na{e poslanike izmi{qajunove procedure koje nisu propisane ni Ustavom, ni Zako-nom, ni Poslovnikom, i samo na{im poslanicima je uskra-

}eno pravo koje svi drugi poslanici imaju. Dozvoqeno je ga-èwe svih prava Srpske radikalne stranke, a mi ~ak ne mo-èmo ni da poku{amo da ih za{titimo, niti da traìmoono {to nam prema Ustavu, Zakonu i Poslovniku pripada.

Nova procedura koja vaì samo za poslanike Srpske ra-dikalne stranke izmi{qena je u februaru kada je Admini-strativni odbor trebalo da donese odluku o otetim manda-tima Srpske radikalne stranke. Vladaju}oj ve}ini je bilou interesu, bilo im je politi~ki korisno da pogaze izbor-nu voqu gra|ana, da prekr{e Ustav, Zakon i Poslovnik i dapokradu na{e mandate sa ciqem da oslabe na{u poslani~-ku grupu.

Oni su tada prona{li na~in da legalizuju kra|u Tomi-slava Nikoli}a. Taj na~in je podrazumevao kr{ewe Ustava,Zakona i Poslovnika tada i sada, kada je u pitawu ova skan-dalozna odluka Odbora da ne prihvati ostavke na mandatnarodnog poslanika koje smo koleginica Lidija Dimitri-jevi} i ja podnele. Dakle, da bi opravdali prethodnu odlu-ku iz februara, kojom su legalizovali otima~inu mandataSrpske radikalne stranke, oni nastavqaju da kr{e Ustav,Zakon i Poslovnik. I evo do ~ega je dovelo to kr{ewe za-konske procedure, do krajwe apsurdne situacije, do toga dau parlamentu sede poslanici koji su to protiv svoje voqe.

Me|utim, ma koliko neverovatno sve ovo zvu~alo, to za-pravo nije iznena|uju}e, ako se prisetimo kako je sve krenulo2000. godine, fizi~kim uni{tavawem Skup{tine i insti-tucija. Tog istog Nenada Konstantinovi}a, ina~e osniva~a“Otpora”, u Sofiji su ameri~ki instruktori obu~avali daudara u {erpe i pali Skup{tinu. O tom specijalnom kursukoji su poha|ali “otpora{i” izve{tavao je Bi-Bi-Si. “Wu-jork tajms” je pisao o enormnim nov~anim iznosima koji seiz ameri~ke vlade slivali u yepove pripadnika “Otpora”.Ova organizacija se kasnije “utopila”u Demokratsku stranku.

Oni koji su 2000. godine utemeqili i promovisali nasi-qe kao model politi~kog delovawa, koji su uni{tavali ipalili Skup{tinu, danas razaraju dostojanstvo ove insti-titucije prekrajaju}i izbornu voqu, otimaju}i mandate.

Wihovoj samovoqi i osionosti nema kraja, samo ako jeto Demokratskoj stranci u interesu, ako je wima politi~-ki korisno. Zato je za wih izvor zadovoqstva ovo pravnoonanisawe kojim se sprdaju sa dostojanstvom Skup{tine.

To su isti oni koju su ovu zemqu uru{ili teritorijalnoi ekonomski, stvorili armiju nezaposlenih, siroma{nih,oja|enih i poniènih, kojima su na tu muku nametnuli iose}aj krivice – da su sami krivi za to {to ih je sna{lo, idoveli do potpunog o~ajawa qude koji zbog nemo}i seku pr-ste i ubijaju se. Ali, reìm je spreman da rtvuje i narod idràvu u ime utopijskog ciqa – ulaska u Evropsku uniju, nepostavqaju}i pitawe {ta }e na kraju uop{te ostati, i sa~im to na kraju namerava da ulazi, gde god to bilo. To su ona-nisti koji na razvalinama koje su od ove zemqe napravili,i na grba~i naroda stoje bestidno uspravno, obmawuju}i ga,mantraju}i o evroutopijskom raju.

Imaju}i u vidu sve ovo, ne bi trebalo da me ~udi situa-cija u kojoj me Demokratska stranka primorava da budem po-slanik protiv svoje voqe. Ne bi trebalo da me ~udi, ali mise utroba prevr}e, jer je ovo Srbija danas u kojoj najvi{i za-kon predstavqa samovoqa petooktobarskih pu~ista.

2 VELIKA SRBIJA OKTOBAR 2009. BROJ 3331

Pravno onanisaweNenada Konstantinovi}aNenada Konstantinovi}a

({ta je sve mogu}e u postpetooktobarskoj Srbiji)({ta je sve mogu}e u postpetooktobarskoj Srbiji)PPii{{ee:: EElleennaa BBooìi}}--TTaalliijjaann

Odraz

PPro{lo je godinu dana od kada je Skup{tinaAP Vojvodine usvojila Predlog statutaove srpske pokrajine. Za sve to vreme, Srp-

ska radikalna stranka je dokazivala i kona~no dokazala daje vojvo|anski statut akt koji je u najve}em delu svojih odre-daba direktno suprotan Ustavu Republike Srbije i pozi-tivnim zakonima koji u na{oj dràvi vaè. Tako|e, srpskiradikali su jedina politi~ka stranka u Srbiji koja je jasnoi otvoreno iznela tvrdwu da u pozadini dono{ewa ovogprotivustavnog i separatisti~kog dokumenta stoji neskri-vena èqa pojedinih doma}ih i stranih politi~kih krugo-va da se Vojvodina izdvoji iz sastava Srbije i postane, za po-~etak, federalna jedinica, a zatim potpuno samostalna dr-àva. Naravno, politi~ki protivnici Srpske radikalnestranke su, kao i uvek, najpre tvrdili da to {to radikaligovore nije ta~no, da radikali seju paniku u narodu, sve za-rad jeftinih politi~kih poena, te da je Statut Vojvodine,sa ustavnog i zakonskog stanovi{ta, perfektan akt kojigra|anima Vojvodine treba da obezbedi politi~ku autono-miju, ekonomski razvoj i “brù integraciju Vojvodine, apreko we i Srbije, u Evropsku uniju”. Me|utim, danas je iwima samima, izgleda, postalo jasno da je stvar sa Statutomoti{la predaleko, pa je nedavno, na sednici Glavnog odbo-ra Demokratske stranke, li~no Boris Tadi}, posle godinudana dràwa glave u pesku, rekao da je nedopustivo da se nasedam minuta putovawa od Beograda stvara nekakva nova dr-àva. Me|utim, to je ipak samo Boris Tadi} ~ija je strankaupravo jedan od glavnih inicijatora dono{ewa spornogstatuta. [to se Srpske radikalne stranke ti~e, Predlogstatuta Vojvodine ni u kom slu~aju ne sme biti potvr|en odstrane Narodne skup{tine Republike Srbije. Wega bi, bu-du}i da je suprotan Ustavu, trebalo povu}i iz procedure, aSkup{tini Vojvodine naloìti da pristupi dono{ewunovog predloga, ovaj put zasnovanog na Ustavu i pravnom po-retku Republike Srbije.

êr~ilovi memoari otkrivajuplan obnove Austrougarske

Za Srpsku radikalnu stranku nikada nije bilo sporno daStatut Vojvodine treba da posluì kao pravni osnov vojvo-|anske paradràvnosti i da je wegov krajwi ciq obnovaaustrougarskog dràvnog i politi~kog koncepta. Da je ovozaista ta~no potvr|uje niz istorijskih ~iwenica. Jedan odnajzna~ajnijih evropskih politi~ara XX veka, vi{egodi-{wi britanski premijer Vinston êr~il, bio je istovre-meno i najvatreniji pristalica obnove Austrougarske mo-narhije. U svojoj petoj kwizi memoara iz Drugog svetskograta, Obru~ se steè, za koje je dobio i Nobelovu nagraduza kwièvnost, êr~il otvoreno kaè da je razbijaweAustrougarske 1918. godine bilo ogromna politi~ka gre-{ka. Po wegovom mi{qewu, ali i mi{qewu znatnog delaengleske politi~ke elite, Austrougarska je garantovalamir i stabilnost u sredwoj Evropi, dok je obrazovawe nizanacionalnih dràva na wenim razvalinama, izme|u osta-log i Jugoslavije, dovelo do brojnih turbulencija u evrop-

skoj politici, ekonomiji i kulturi, {to je za krajwu posle-dicu imalo izbijawe Drugog svetskog rata. Kao vid svojevr-snog obnavqawa crno-ùte monarhije, êr~il predlaèstvarawe tzv. Podunavske Federacije, koju bi ~inileAustrija, Ma|arska, ê{ka, Slova~ka, Slovenija, Hrvat-ska, Bosna i Hercegovina i, {to je posebno zna~ajno, Vojvo-dina. Pandan Podunavskoj Federaciji predstavqala bi, poêr~ilovoj zamisli, Balkanska Federacija, sastavqena odRumunije, Bugarske, Albanije i “ne~ega kao Nedi}eva Sr-bija”, dakle Srbije u granicama pre balkanskih ratova, bezVojvodine i Kosova i Metohije. er~il je, ina~e, Srbe opi-sivao najgorim mogu}im epitetima. Po wemu, GavriloPrincip je bio “terorista”, a srpski narod “balkanskiolo{, nekompatibilan sa tekovinama evropske civiliza-cije”. îtaju}i êr~ilove memoare, vrlo lako se moè do-}i do odgovora na pitawe za{to se Velika Britanija u Dru-gom svetskom ratu opredelila za Tita i partizane, a ne zagenerala Draù Mihailovi}a i wegovu legalnu oruànusilu, te za{to je posle skoro jednog veka od nestajawaAustrougarske na dnevni red ne samo srpske, ve} i evropskepolitike, do{lo tzv. vojvo|ansko pitawe. Naime, izjavaslovena~kog politi~ara Jelka Kacina, izvestioca Evrop-skog parlamenta za Srbiju, da je “potvr|ivawe Statuta Voj-vodine u srpskoj skup{tini test demokrati~nosti vlasti uBeogradu”, jasno govori o tome da je reìm Borisa Tadi}a,preko svojih eksponenata u Vojvodini, pre svih Bojana Paj-ti}a i Nenada anka, apsolutno odgovoran za svojevrsnu in-ternacionalizaciju Statuta, ali i pravno-politi~kog sta-tusa Vojvodine. Do koje mere je êr~il bio privrèn svo-jim politi~kim idejama o Podunavskoj Federaciji, govorii wegov al zbog toga {to savezni~ke trupe, probijaju}i sekroz Italiju 1943-44. godine, nisu skrenule desno “premaQubqani”, umesto levo prema Francuskoj. I er~ilov do-govor sa Staqinom iz 1944. godine da se zapadna (englesko-ameri~ka) i sovjetska interesna sfera u posleratnoj Jugo-slaviji podele po principu “fifti – fifti”, ide u prilogtezi da se na prostorima biv{e SFRJ ni{ta nije de{avalo



SamostalnostSamostalnostpo srpskoj dràvnostipo srpskoj dràvnosti

PPii{{ee:: mmrr AAlleekkssaannddaarr MMaarrttiinnoovvii}}

slu~ajno i spontano, te da je i Statut Vojvodine deo planakomadawa srpskih zemaqa i svo|ewa Srbije na ono {to sekolokvijalno naziva “Beogradski pa{aluk”. êr~il je, da-kle, udario temeqe obnovqene Austrougarske monarhije.Na tim temeqima nastavilo se zidawe crno- ute zgrade upotowim decenijama.

Karingtonov plan federalizacije SrbijeOsamdesetih godina pro{log veka stvorena je tzv. Radna

zajednica Alpe–Adria, regionalna organizacija sastavqe-na od Austrije, Italije i dve tada{we jugoslovenske repu-blike: Slovenije i Hrvatske. Iako zami{qena sa prevas-hodno ekonomskim ciqevima pospe{ivawa saradwe u obla-sti trgovine i turizma, bilo je na samom po~etku jasno daAlpe–Adria predstavqa za~etak neke nove politi~ke za-jednice, nespojive sa idejom celovite i sna`ne Jugoslavije.Postojali su sna`ni poku{aji da se u ovu organizaciju uvu-ku i Bosna i Hercegovina i Vojvodina i da se na taj na~inpovu~e jasna linija budu}ih podela srpskog etni~kog pro-stora. Nimalo slu~ajno, upravo tih godina, a pre “jogurt re-volucije” u Novom Sadu 1988. godine, tada{we autonoma-{ko vojvo|ansko rukovodstvo, na ~elu sa Bo{kom Kruni-}em i @ivanom Berisavqevi}em, nudilo je otvorenu poli-ti~ku saradwu vrhu{kama Slovenije, Hrvatske i Kosova uborbi protiv, kako se tada govorilo, “narastaju}eg talasavelikosrpskog nacionalizma”, oli~enog u Slobodanu Mi-lo{evi}u i wegovoj struji u Savezu komunista Srbije.

Svoj doprinos u razbijawu Srbije i konstituisawu voj-vo|anske dràve u dràvi dao je i lord Karington, koji je1991. godine predsedavao Konferencijom o Jugoslaviji, sasedi{tem u Hagu. Wegov plan za re{avawe krize na prosto-rima SFRJ sadràvao je i dva aneksa. Oba su se odnosila naSrbiju, odnosno na autonomne pokrajine u sastavu Srbije:prvi aneks ticao se Kosova i Metohije, a drugi Vojvodine.Aneksi su podrazumevali obavezu Srbije da svojim pokraji-nama obezbedi daleko ve}i stepen autonomije u odnosu naonaj koji je bio predvi|en Ustavom Republike Srbije iz1990. godine. Zapravo, su{tina Karingtonovog plana sasto-jala se u ideji da se Srbija federalizuje i da Kosovo i Me-tohija i Vojvodina budu federalne jedinice, koje bi u per-spektivi mogle postati suverene i nezavisne dràve, pot-puno odvojene od Srbije. Osamnaest godina kasnije takvuideju, bar {to se ti~e Vojvodine, zagovaraju politi~ke sna-ge koje podràvaju protivustavni Predlog statuta AP Voj-vodine, u prvom redu vojvo|anski ogranak Demokratskestranke i Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Falsifikovawe istorijskih ~iwenicaStav Srpske radikalne stranke o onima koji se zalaù

za Statut Vojvodine je jasan i nedvosmislen: re~ je o falsi-fikatorima istorijskih ~iwenica. Evo i za{to. Ideja o

autonomiji Srba u onda{woj ju`noj Ugarskoj, koja se nala-zila u sastavu Austrije, nastala je u prvoj polovini XIX ve-ka i svoju realizaciju na{la je u revoluciji 1848-49. godine.Na Majskoj skup{tini u Sremskim Karlovcima 1848. godi-ne, duhovne i politi~ke perjanice srpskog naroda u ju`nojUgarskoj proglasile su Srpsko vojvodstvo, koje je be~kidvor zvani~no priznao krajem 1849. godine u granicamaSrema, Barawe, Ba~ke i Banata (ukqu~uju}i i tzv. Tami-{ki Banat, koji se ve}im delom nalazio u dana{woj Rumu-niji). No, Srpsko vojvodstvo nije bilo dugog veka. Austrij-ski car ga je ukinuo ve} 1860. godine. Ali i posle te fatal-ne godine, ideja o autonomiji Srba u Habsbur{koj monarhi-ji bila je izuzetno sna`na, a weni najzna~ajniji protagoni-sti bili su Svetozar Mileti} i wegov politi~ki nasled-nik Ja{a Tomi}. Smisao wihovog zalagawa za autonomijuVojvodine sastojao se u odbrani srpskog naroda od gubitkanacionalnog, verskog i kulturnog identiteta u jednoj tu-|inskoj dràvi, koja je na razne na~ine poku{avala da Sr-be pokatoli~i ili prevede u uniju.

Krajem XIX i po~etkom XX veka zagovornici srpskeautonomije u Vojvodini bili su, svi do jednog, autenti~nisrpski nacionalisti, za razliku od dana{wih autonoma{a,koji su deklarisani protivnici srpske dràvne i nacio-nalne ideje. Ja{a Tomi} je 1891. godine svojoj stranci daonaziv Srpska narodna radikalna stranka, po uzoru na Pa-{i}evu Narodnu radikalnu stranku u Kraqevini Srbiji.Upravo je Srpska narodna radikalna stranka odigralakqu~nu ulogu u prisajediwewu Srema, Barawe, Ba~ke i Ba-nata Srbiji 1918. godine. Tih dana, kada je trebalo da se narazvalinama Austrougarske stvori jedinstvena srpska dr-àva, Ja{a Tomi} je izgovorio one ~uvene re~i: da u drà-vi ujediwenog srpskog naroda treba odbaciti ideju o vojvo-|anskoj autonomiji kao “austrijsku starudiju”. Vo|ena vi-zijom Ja{e Tomi}a, Srpska radikalna stranka je pristalada u novom ustavu Republike Srbije iz 2006. godine Vojvo-dina zadrì status autonomne pokrajine, ali samo zato dase dodatno ne usijava politi~ka atmosfera u Srbiji, u tre-nutku kada se na{a dràva bori za svoj teritorijalni inte-gritet u drugoj svojoj pokrajini, Kosovu i Metohiji. Zato{to je nacionalna i dràvotvorna, zato {to je vodi najve-}i ìvi srpski nacionalista, dr Vojislav [e{eq, i zato{to je protiv ovih i sli~nih austrijsko-vatikanskih staru-dija.



MMilorad Mir~i}, potpredsednik SRS-a iprvi ~ovek radikala u Vojvodini, upozo-rava da reìm predlogom novog statuta

stvara federalnu jedinicu od severne srpske pokrajine, po-klawa joj nadle`nost dràve i stvara nove podele me|u Sr-bima. “Onaj ko podràva separatizam mora da bude svetsansvoje istorijske odgovornosti. Srpska radikalna strankane}e dozvoliti daqe cepawe srpske dràvne teritorije”,napomiwe Mir~i}.

� Koje su su{tinske zamerke Srpske radikalne stranke naPredlog statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine?

Predlog statuta nije u skladu sa ustavom i sa ~itavimnizom drugih postoje}ih zakona. Kada su u pitawu prerogra-tivi dràvnosti, najtipi~nije je formirawe Vojvo|anskeakademije nauka. Nauka je iskqu~ivo u nadle`nosti repu-blike, a pokrajina ne samo da namerava time da se bavi, ve}ide korak daqe i planira osnivawe Akademije. To je teme-qac za dràvnost Vojvodine, kao {to je to bila tzv. Du-kqanska akademija za Crnu Goru. Predlogom statuta ~ak supredvideli da Vojvodina ima i svoja predstavni{tva u ino-stranstvu. Tuma~ewa da }e Vojvodina time dobiti trgovin-ska ili turisti~ka predstavni{tva nisu ta~na jer Statutjasno defini{e da su to predstavni{tva u inostranstvu ko-ja }e predstavqati i zastupati Vojvodinu. To je samo jedanme|ukorak do otvarawa konzularnih predstavni{tava, asutra i ambasada. Statut su{tinski treba da opredequje iutemequje Vojvodinu, za po~etak kao federalnu jedinicu, au krajwem slu~aju i kao dràvu.

•• Kakvi su ideolo{ki i programski stavovi Srpske radi-kalne stranke kada je u pitawu status Vojvodine?

Autonomna Pokrajina Vojvodina treba da bude u okvi-rima ustavnog ure|ewa i dràvnog sistema Srbije i to jene{to {to je Srpsku radikalnu stranku opredelilo da pru-ì podr{ku novom ustavu. Me|utim, i tada smo isticali danacionolno pitawe vezano za autonomiju Vojvodine ne mo-è da re{ava jedna politi~ka opcija ili odnos unutar jed-ne politi~ke koalicije.To je pitawe koje treba da se re{a-va tako {to }e se voditi ra~una, pre svega, o nacionalniminteresima ve}inskog srpskog naroda, ali pri tome da seima u vidu da na ovom podru~ju ìvi i jedan veliki broj na-cionalnih mawina i etni~kih grupa. No{eni ranijim is-kustvima, istorijskim de{avawima, nagla{avali smo da jeVojvodina uvek bila primer kako ve}inski srpski narodkoji ìvi na ovim prostorima i te kako zna da ceni i uva-àva prava nacionalnih mawina i etni~kih grupa. Rukovo-|ena tim principom, Srpska radikalna stranka je insisti-rala da se u podzakonskom aktu koji se zove Statut jasno re-guli{e sve ono {ta se odnosi na prava nacionalnih mawi-na i etni~kih grupa. Uvek smo se zalagali i predlagali dase prava nacionalnih mawina za{tite potpuno i po najvi-

{im standardima. Neophodno je da mawine budu primerenozastupqene i u pokrajinskom parlamentu. Ne iz razloga dabi Srpska radikalna stranka vodila neku politi~ku kam-pawu ili marketing, nego iz razloga {to u~e{}e predstav-nika nacionalnih mawina i etni~kih grupa u politi~komìvotu Vojvodine daje potrebnu politi~ku stabilnost.

Definicija nacionalnih mawina je potpuno jasna iSrpska radikalna stranka se èstoko usprotivila da seStatutom uvede i definicija nacionalne zajednice, ve}in-ske ili mawinske. U pitawu je ne samo obespravqivawe ve-}inskog srpskog naroda, nego i nacionalnih mawina. Jedno-


Kroja~i granica

Ne}emo dozvolitiNe}emo dozvoliticepawe dràvecepawe dràve

PPoottpprreeddsseeddnniikk SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee MMiilloorraadd MMiirr~~ii}} ppoorruu~~uujjee::

RRaazzggoovvaarraaoo:: BBoorriiss AAlleekkssii}}

““Predlog statuta pokrajini daje neke preroga-tive dràvnosti. Tako|e, suprotan je ~itavom nizupostoje}ih zakona, me|u kojima je i Zakon o op{ti-nama i gradovima. Pomenuti zakon propisuje da jeglavni grad Srbije Beograd, a Statut da je glavnigrad Vojvodine Novi Sad. Ne moè jedna republi-ka da ima dva glavna grada””, ukazuje Mir~i}.

stavno, ta definicija podrazumeva ne{to {to bi moglo dabude predmet i prostor daqih politi~kih manipulacijanacionalnim mawinama.

•• Kako komentari{ete ~iwenicu da je posle godinu dana oddono{ewa Statuta u Skup{tini Autonomne PokrajineVojvodine, predsednik Demokratske stranke Boris Ta-di}, na sednici glavnog odbora, izjavio da je nedopustivoda se na sedam minuta putovawa od Beograda stvara neka-kva nova dràva u dràvi.

Konkretnu izjavu komentari{em kao jednu vrstu speci-fi~nog humora koji ima tragi~ne posledice i po dràvu ipo nas koji ìvimo u severnoj srpskoj pokrajini. Izjava seodnosi pre svega na unutarstrana~ke sukobe Demokratskestranke, a ne na stvarnu zabrinutost za pogubne posledicekoje ovaj protivustavan akt moè proizvesti. Me|utim, nemoèmo a da ne primetimo da i pored politi~ke mo}i i mo-gu}nosti koje obezbe|uje broj poslanika, predsednik Demo-

kratske stranke,koji je privremeno raspore|en na funkci-ji predsednika Republike, mora ipak, po{tuju}i Ustav ipo{tuju}i prvenstveno ve}insko raspoloèwe qudi kojiìve u Vojvodini, da prizna da je Srpska radikalna stran-ka od samog po~etka bila u pravu kada je kritikovala Sta-tut.

•• Kako komentari{ete najave da }e se Zakonom o prenosunadle`nosti izvr{iti korekcija Predloga statuta?

Ustav uop{te nije predvideo neophodnost dono{ewaZakona o prenosu nadle`nosti, odnosno zakona kojim }e od-re|ene nadle`nosti sa republi~kog biti preba~ene na po-krajinski nivo. Ustav je propisao jedino dono{ewe Statu-ta, a i taj rok je istekao 1. januara ove godine. Po{to se tonije desilo, predlog koji je pro{le godine, u oktobru, iz-glasao pokrajinski parlament vi{e ne postoji i proceduruwegove izrade bi trebalo pokrenuti ispo~etka, ali ovajput u skladu sa Ustavom i zakonima.

Zakon je rezultat utnutarkoalicionog ili unutarstra-na~kog dogovora ne bi li se dobilo na vremenu, po{to susvesni da je Statut neustavan i suprotan mnogim zakonima,i da trpi èstoke kritike, pre svega Srpske radikalnestranke. Me}utim, ne moè jedan takav dogovor da oprede-quje i defini{e Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine.Ne moè unutarstrana~ki ili unutarkoalicioni dogovorda bude ne{to {to }e definisati kako }e da funkcioni{eteritorijalna autonomija.

Zna~i, u istu ravan stavqaju Zakon o preno{ewu nadle-`nosti sa jednim podzakonskim aktom, tako {to se tvrdi dadono{ewem Zakona moè da se koriguje Statut AutonomnePokrajine Vojvodine. To je nelogi~no, ali pre svega pro-tivzakonito i protivustavno. Ne moè se naknadno vr{i-ti korekcija akta koji je ve} usvojen, u ovom slu~aju u pokra-jinskom parlamentu. Statut moè samo da se poni{ti jer jeprotivustavan i nije u skladu sa zakonom. Nakon toga trebada se pristupi dono{ewu novog nacrta statuta koji }e bitiu skladu sa, ako do tada bude usvojen, Zakonom o preno{ewunadle`nosti. To je jedan redosled i to je procedura koja mo-ra da se po{tuje. Dakle, u pitawu su dva potpuno odvojenaprocesa.


Kroja~i granica

Statut treba da sprovede politi~ku samovoqu DS-a““Jedan istorijski i politi~ki proces ne moè da bude kona~no re{en voqom ili samovoqom jedne par-

tije. Svedoci smo kontinuiteta jednopartijskog sistema. Jo{ u vreme komunista jedna partija je uzimala se-bi za pravo da re{ava statusno pitawe jednog dela Srbije, odnosno da re{ava sudbinsko pitawe stanovni-{tva koje tamo ìvi. Kasnije su tu ideju preuzeli socijalisti, a zatim i Demokratska stranka. Sasvim je iz-vesno da iza vladaju}e koalicije stoji i taj takozvani me|unarodni faktor koji insistira na usvajawu ovogprotivustavnog akta. Me|utim, postoji jasno opredeqewe me|u gra|anima ne samo Vojvodine, ve} i Srbije,da je ovaj akt protivustavan i poguban i zbog toga Predlog Statuta ne moè da bude usvojen u republi~komparlamentu””, upozorava potpredsednik SRS Milorad Mir~i}.

Ni{ta od decentralizacije““Srpska radikalna stranka se zalaè za stvar-

nu decentralizaciju, a to svakako nije ono {to nudiStatut. Nije decentralizacija prebacivawe nadle-`nosti, pre svega kada su u pitawu finansije, sa re-publi~kog na pokrajinski nivo, ve} na nivo lokala.Nije su{tina u tome da se odlu~ivawe prebaci sarepubli~kog na pokrajinski nivo, ve} na lokalnusamoupravu koja je najboqe upoznata sa stvarnim po-trebama gra|ana””, tvrdi Milorad Mir~i}.

SStrategija nacionalne bezbednosti i Strategija od-brane treba da predstavqaju temeq na kome }e se iz-graditi kompletan sistem odbrane. Me|utim, oba ova

dokumenta koja je izradila Vlada Republike Srbije pred-stavqaju pripremu terena za ulazak Srbije u NATO. Pisa-na su po uputstvima Brisela i Va{ingtona. U dokumentimase samo deklarativno zalaè za o~uvawe celovitosti i te-ritorije Kosova i Metohije, a zapravo se, kao kqu~na, isti-~e te`wa ka evroatlantskim integracijama. Potpuno je ja-sno da su te dve stvari nespojive, jer je odricawe od Kosovai Metohije uslov koji su Brisel i Va{ington postavili zadaqe napredovawe Srbije ka neizvesnim evroatlantskimintegracijama. Tako|e, u dokumentima se uop{te ne pomi-we dràvno opredeqewe za vojnu neutralnost koje je izgla-sano skup{tinskom deklaracijom.

Nepostojawe ove dve strategije, u minulom periodu jenanelo ogromnu {tetu izgradwi potrebnih kapaciteta zabezbednost i odbranu vitalnih dràvnih i nacionalnihinteresa i omogu}ilo da se tzv. reforma Vojske Srbijesprovede po nalozima i interesima SAD i NATO-a, a bezikakve kontrole i odgovornosti. Slikovito re~eno, pra-vqena je ku}a od krova – bez temeqa. Nakon uspostavqawapostoje}e vojne organizacije, koja je struktuirana po zami-slima, zahtevima i interesima stru~waka iz SAD i NA-TO-a, Vlada Srbije je iza{la sa predlozima dva pomenutadokumenta, koji samo treba da konstatuju ve} u~iweno iopravdaju svrsishodnost svega {to je ura|eno u sistemu od-brane posledwih deset godina. To je, nesumwivo, naopakput, jer Strategija nacionalne bezbednosti i Strategijaodbrane treba da postave okvir, da sagledaju {ta se de{avana bezbednosnom planu, da predvide procese, kako na unu-tra{wem tako i na spoqnom planu, od kojih zavisi izgrad-wa odgovaraju}eg mehanizma za pove}awe stepena bezbedno-sti i kapaciteta za odbranu zemqe, pa da na osnovu tih ele-menata odrede pravce reforme oruànih snaga, slu`bi

bezbednosti i ostalih organizacionih delova koncepta od-brane.

Ne treba biti stru~wak pa shvatiti da se namerno odu-govla~ilo sa dono{ewem ta dva dokumenta, jer bez wih ni-je postojao zakonski okvir za ono {to je ra|eno u “refor-mi” sistema odbrane. Samim tim nije bilo osnove ni zautvr|ivawe odgovornosti zbog te{kih proma{aja, nestru~-nog delawa u ovoj izuzetno osetqivoj oblasti i poteza kojisu bili direktno upereni protin interesa gra|ana i drà-ve. Istovremeno, taj vakuum stvoren nedostatkom kqu~nihdokumenata za izgradwu i funkcionisawe sistema odbraneje iskori{}en da se legalizuje inostrano me{awe, dikti-rawe “reformskih”poteza, drasti~no uru{avawe mogu}no-sti zemqe da za{titi svoj teritorijalni integritet. Kadaje “reforma”, ta~nije razgradwa sistema odbrane u intere-su SAD i NATO dovedena na mawe-vi{e èqeni nivo, da-to je zeleno svetlo da se donesu dve va`ne strategije.

Odmah treba re}i da oba dokumenta predstavqaju ve} vi-|eno. Ra|eni su po dobro znanoj NATO matrici i termino-logiji. Nikako se ne moè prihvatiti da su rezultat doma-}e pameti i nacionalnih i dràvnih potreba i interesa.Dokumenta daju uop{tenu sliku savremenih izazova bezbed-nosti i kolektivnih (grupnih) okvira wihovog re{avawa.Drugim re~ima, obe strategije su veoma nalik mnogim sli~-nim u drugim zemqama i pa`qivo je vo|eno ra~una da buduizbalansirane izme|u doma}ih potreba i NATO stavova dase ne bi nekome zamerili i izazvali kritike sa Zapada.Evidentan je nedostatak hrabrosti da se konkretizuju iprecizno odrede (sem delimi~no po pitawu Kosova i Meto-hije) nosioci ugroàvawa bezbednosti i podru~ja mogu}edestabilizacije, te da se umesto uop{tenih fraza ponudekonkretna, na{im specifi~nostima, potrebama i mogu}-nostima prilago|ena re{ewa.

Nedostaje vizija aktivnog prikqu~ewa zemqe i wenogsistema odbrane savremenim bezbednosnim tokovima kojisu sada u za~etku, ali nezadrìvo napreduju s ciqem da po-stanu dominantni. Potpuno odsustvo makar i nagove{taja


Lakrdija

Reìm pripremaReìm pripremaulazak u NATOulazak u NATO

SSttrraatteeggiijjaa nnaacciioonnaallnnee bbeezzbbeeddnnoossttii ii SSttrraatteeggiijjaa ooddbbrraannee

da je NATO prevazi|eni oblik bezbednosnog (blokovsko-hladnoratovskog) organizovawa daje snagu zakqu~ku da obestrategije nemaju ni sredworo~an a kamoli dugoro~an roktrajawa, te da }e ih procesi izgradwe novih, od NATO-adruga~ijih oblika bezbednosnih aran`mana u multipolar-nom me|unarodnom poretku, koji je skinuo s trona jednopo-larnu ameri~ku NATO globalnu dominaciju, veoma brzoobesmisliti. Ove strategije su me{avina aktuelne (~akprevazi|ene) i kratkoro~ne “strategije” . Pokazuju da sedugoro~na re{ewa o~ekuju od drugih, odnosno da se doga|a-ji dese pa da onda u novim dopuwenim dokumentima buduuneti. Obe strategije imaju neprihvatqiv stepen vezanostii zavisnosti od stavova EU, SAD i NATO-a i zato ne moguu punoj meri da izraze izazove bezbednosti koji su najva-`niji za Srbiju, a jo{ mawe da odrede wihove najzna~ajnijenosioce i ponude re{ewa koja }e sa~uvati teritorijalniintegritet zemqe i bezbednost dovesti do nivoa perspek-tivne budu}nosti.

S obzirom da oba dokumenta vrve od dobro poznate ter-minologije koja nije sporna u globalnim okvirima, nije po-trebno zadràvati se na analizi i kritici pojedinosti semu nekoliko slu~ajeva. Kada se u Strategiji odbrane kaè:“Republika Srbija je spremna da svojim angaòvawem u ak-tivnostima evropske bezbednosne i odbrambene politike iu~e{}em u NATO programu Partnerstvo za mir ja~a sop-stvenu bezbednost i da dijalogom i saradwom doprinosi mi-ru i stabilnosti u regionu, ja~awu dobrosusedskih odnosa ire{avawu svih spornih pitawa mirnim putem”, nikako ni-je jasno kako je to mogu}e ostvariti. Za NATO i nama sused-ne ~lanice Partnerstva za mir, protivpravno jednostranoprogla{ewe nezavisnosti Kosova i Metohije je upravo naj-ve}i “doprinos”stabilnosti i miru u regionu. @eli li Sr-

bija da doprinese tome, onda }e morati da prizna secesijusvoje pokrajine. Preko NATO-a i Partnerstva za mir Sr-bija nema potrebne uslove da re{i svoj najve}i bezbednosniizazov zbog toga {to joj ba{ NATO golom silom otima deoteritorije.

Krajwe je pogre{na i neta~na tvrdwa u istom dokumen-tu da je “smawena mogu}nost direktne pretwe ili agresijena Republiku Srbiju jer sve zemqe regiona, na~elno, teèistim civilizacijskim vrednostima i integracijama”. Al-banija, na primer, ne teì istim civilizacijskim vredno-stima kojima i Srbija. Dok se Srbija zalaè za po{tovaweme|unarodnog prava i Rezolucije 1244 SB UN, dotle alban-ski zvani~nici otvoreno zagovaraju potrebu ujediwewasvih Albanaca, {to zna~i promenu me|unarodno priznatihgranica nasilnim putem, ne po{tuju pomenutu rezolucijujer je Tirana priznala protivpravno progla{enu “nezavi-snost” Kosova. Albanija godinama vr{i otvorenu agresijuna Srbiju, na podru~ju Kosova i Metohije, a autori Strate-gije odbrane nas ube|uju da Tirana i Beograd dele iste ci-vilizacijske vrednosti. Strah da se Albanija u pomenutimdokumentima identifikuje kao ~inilac koji na najteì na-~in ugroàva na{u bezbednost proizilazi iz izre~ene oce-ne da obe strategije nemaju potrebnu samostalnost, ve} suprilago|ene Va{ingtonu i Briselu.

“Republika Srbija je spremna da svojim angaòvawem uaktivnostima bezbednosne i odbrambene politike EU iu~e{}em u NATO programu Partnerstvo za mir ja~a sop-stvenu bezbednost i da, dijalogom i saradwom, doprinosimiru i stabilnosti u regionu, ja~awu dobrosusedskih odno-sa i re{avawu svih spornih pitawa”, zakqu~ak je koji je iz-van realnosti. Upravo NATO predstavqa ~inilac koji naj-vi{e ugroàva integritet i bezbednost Srbije. Beogradve} deset godina slepo slu{a SAD i NATO u bezbedno-snim, pitawima, Srbija je u Partnerstvu za mir, ima spora-zum SOFA sa SAD i burnu saradwu s Nacionalnom gardomOhajo, pa nije ni za jotu pove}ala stepen svoje bezbednostiniti oja~ala kapacitet za odbranu teritorijalnog integri-teta. Naprotiv – “saveznik” Srbije, NATO, joj otima deoteritorije – Kosovo i Metohiju.

Da bi ove dve strategije imale potrebnu viziju, neophod-no je re}i da je NATO prevazi|eni model kolektivne bez-bednosti, te da savremeni bezbednosni izazovi, ispravnodefinisani u oba dokumenta, zahtevaju druga~ije modelewihove prevencije i re{avawa. Srbiji, trebalo je re}i, ni-je mesto u hladnoratovskom proizvodu – NATO-u, ve} u pro-cesima koji }e globalnu, zna~i nacionalnu i regionalnu,bezbednost izgraditi na po{tovawu me|unarodnog prava, ane na gruboj primeni sile i gaèwu prava. Dok god NATOvojno {titi samoprogla{enu albansku paradràvu na na-{oj teritoriji, nije poèqno ni ostvarivo ~lanstvo Srbi-je u NATO-u. To su autori obe strategije morali jasno dakaù. R. V. S.


Lakrdija

SSredinom septembra 2009. godine, razmenom pisama iz-me|u MUP-a Srbije i Misije Evropske unije na Koso-vu i Metohiji (Euleks) , stupio je na snagu tehni~ki

sporazum – Protokol o policijskoj saradwi izme|u Eulek-sa i MUP-a Srbije. Sporazum je odmah izazvao razli~itatuma~ewa, kako u Srbiji tako i me|u predstavnicima i di-plomatama mo}nih svetskih sila. Razlike su se pojavile utuma~ewu da li taj sporazum po{tuje protivpravno progla-{enu nezavisnost Kosova ili je zasnovan na Rezoluciji1244 Saveta bezbednosti UN.

Reìm u Srbiji poku{ava da predstavi da je “re~ o teh-ni~kom protokolu koji podrazumeva razmenu informacijaradi borbe protiv organizovanog kriminala”, kao i da se“zasniva na Rezoluciji 1244”.

S druge strane, Piter Fejt, specijalni predstavnikEvropske unije i me|unarodni civilni predstavnik na Ko-sovu i Metohiji, kaè da protokol “ne povre|uje suvereni-tet Kosova”, da Ahtisarijev plan omogu}ava Euleksu potpi-sivawe ovakvih protokola i da }e se “ubrzo pre}i u drugufazu regionalne saradwe koja se ti~e carina” jer carine“postoje samo onde gde ima granica”. Va{ington je ~estitaoEuleksu “na sprovo|ewu misije na na~in koji su odobrile ipredvidele vlasti ’Republike Kosovo’” uz napomenu da spo-razum s MUP-om Srbije “u potpunosti po{tuje suvereni-tet, nezavisnost i teritorijalni integritet Kosova”.

Poku{aj reìma da potpisivawe sporazuma sa Eulek-som opravda obrazloèwem da nije priznata granica izme-|u Srbije i “nezavisnog” Kosova, o{tro je kritikovan naunutra{wem planu. S obzirom da je granica kqu~ni atri-but dràvnosti, a sporazum izme|u MUP-a Srbije i Eulek-sa utvr|uje prekograni~nu saradwu, Beograd je tim sporazu-mom priznao postojawe granice izme|u Srbije i Kosmeta idobrovoqno potpisao uspostavqawe granice koja deli te-ritoriju Srbije.

O~igledno je da nesuglasice u tuma~ewu zna~aja tog spo-razuma ne proizilaze samo iz mogu}nosti razli~itog tuma-~ewa istih formulacija, {to je i do sada bila praksa u me-|unarodnim dokumentima o Kosovu i Metohiji, ve} imajudubqu pozadinu. Da bi se precizno odgovorilo na dilemekoje su se pojavile po pitawu potpisanog sporazuma izme|uMUP-a Srbije i Euleksa, neophodno je vratiti se na po~e-tak te pri~e –formirawe misije EU, diplomatsku borbu zawenu legalizaciju i raspore|ivawe na Kosovu i Metohiji.

Nakon odbijawa Saveta bezbednosti UN da usvoji Ahti-sarijev plan za re{avawe kona~nog statusa Kosova kao ne-

zavisne dràve sa punim me|unarodnim kapacitetom, tvor-ci nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine predvo|eni SAD,su pokrenuli rezervnu varijantu. Najteà prepreka na pu-tu jednostrane nasilne secesije je Rezolucija 1244 i UN-MIK koji je zaduèna za wenu realizaciju. Da bi Kosovo iMetohija krenulo putem nezavisnosti nu`no je bilo rela-tivizovati, odnosno posredno izvr{iti reviziju Rezoluci-je 1244, kad ve} nije bilo mogu}e progurati novu rezolucijukojom bi se proglasila i priznala nova dràva. Taj posao jetrebalo da obavi misija Evropske unije – Euleks, koji prav-ni okvir za postojawe i delovawe ima u odba~enom, samimtim i nelegalnom Ahtisarijevom planu. Zvani~ni Briselje odobrio slawe svoje misije Euleks na Kosovo i Metohi-ju dan uo~i jednostranog progla{ewa nezavisnosti ju`nesrpske pokrajine 17. februara 2008. godine. Evropska unijaje to u~inila bez odobrewa Saveta bezbednosti UN koji je-dini ima ovla{}ewa da odlu~uje o civilnom i vojnom pri-sustvu na Kosovu i Metohiji, koje mu je Rezolucijom 1244privremeno predato na upravqawe. Takav potez EU je pred-stavqao implementaciju odba~enog Ahtisarijevog plana.Bio je to diplomatski manevar SAD i EU kojim je trebalozaobi}i glavnu prepreku na putu ka nezavisnosti Kosova uvidu Rezolucije 1244 i Saveta bezbednosti UN, na mala vra-ta uvesti misiju Euleks na Kosovo i Metohiju, a marginali-zovati i obesmisliti UNMIK. Re~ju, UNMIK na Kosovu


Izdaja

Vlast posrednoVlast posrednopriznala tzv. nezavisno Kosovopriznala tzv. nezavisno Kosovo

SSppoorraazzuumm iizzmmee||uu MMUUPP--aa SSrrbbiijjee ii EEuulleekkssaa

•• Euleks, koji je nelegalno na Kosovu i Metohiji, ima mandat da sprovede Ahtisarijev plan iobezbedi institucije tzv. nezavisnog Kosova. O~igledno je da ono {to Beograd dogovara i pot-pisuje s Euleksom predstavqa posredno dogovarawe i potpisivawe sa tzv. nezavisnom dràvomKosovo, a time i priznawe te protivpravno progla{ene tvorevine. Prihvatawe Euleksa odstrane Srbije prerasta u priznawe {iptarske tzv. dràve Kosovo. To je cena koju je sada{wavlast u Srbiji, po svemu sude}i, spremna da plati za neizvesno ~lanstvo u Evropskoj uniji

i Metohiji sprovodi Rezoluciju 1244 koja kona~an statuspokrajine defini{e kao “{iroku autonomiju unutar SRJ”,dakle ne predvi|a nikakvu nezavisnost, dok Euleks reali-zuje odba~eni Ahtisarijev plan koji predvi|a da kona~anstatus Kosova bude puna me|unarodno priznata nezavi-snost.

Dan nakon odluke Brisela da zaobilaèwem UN i di-rektnim kr{ewem Rezolucije 1244 i Poveqe svetske orga-nizacije po{aqe Euleks na Kosovo i Metohiju, velikoal-banski separatisti su u Pri{tini proglasili nezavi-snost, odnosno “dràvu” Kosovo. Aktom nasilne secesije,me|utim, “dràva” Kosovo nije stekla pun me|unarodno-pravni kapacitet, niti potreban legalitet, jer samopro-klamovana nezavisnost nije realizovana na jedini legalanna~in – u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija. Zbog togaje jednostrano progla{ena {iptarska paradràva od samogprogla{ewa nezakonita i nelegalna tvorevina izvan po-stoje}eg me|unarodnopravnog poretka i suprotna PoveqiUjediwenih nacija, te nema potreban me|unarodni kapaci-tet da bi postojala kao punopravan ~lan me|unarodne zajed-nice. Usled nedostatka potrebnog legaliteta i punog me|u-narodnog kapaciteta, {iptarska paradràva je stavqenapod nadzor Evropske unije, preko misije Euleks, i pod voj-ni ki{obran NATO-a koji je maskiran mandatom KFOR-a.U skladu sa Ahtisarijevim planom u prelaznom periodutzv. nadgledane nezavisnosti u trajawu od 120 dana, UN-MIK prenosi ovla{}ewa na misiju Euleks. Iako se zaEuleks tvrdi da je misija Evropske unije, to nije ta~no jerje u wegovom sastavu, pored pripadnika ~lanica Unije, iosobqe iz SAD, Turske i Hrvatske, dakle zemaqa koje nisu~lanice Unije, ali su u NATO-u. Euleks je, dakle, zajedni~-ka misija Evropske unije i NATO-a, odnosno SAD.

Misija Evropske unije treba da nadgleda i delimi~noupravqa pokrajinom do potpune predaje nadle`nosti ko-sovskim institucijama, odnosno do pune nezavisnosti Ko-sova. Da bi opravdao nelegalan ~in slawa misije u pokraji-nu, Savet ministara Evropske unije je saop{tio da se po-kre}e misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu.Misija }e biti vo|ena u sklopu evropske bezbednosne i od-brambene politike. Od samog po~etka, me|utim, misijiEuleks nedostaje legalitet, odnosno pravni okvir koji bizadovoqio sve ~lanice EU i ispo{tovao norme vaè}egme|unarodnog prava u ~ijoj je osnovi Poveqa UN. Zato jeSAD i EU bilo neophodno da poku{aju da za Euleks dobijubilo kakvu podr{ku i mandat UN.

Takvo re{ewe, naravno, nije bilo mogu}e zbog proti-vqewa Rusije. U igru je uba~en generalni sekretar Ujedi-wenih nacija, Ban Ki-mun. Va{ington i Brisel su prisili-li Ban Ki-muna da u izve{taj Savetu bezbednosti o raduUNMIK-a, juna 2008. godine, unese predlog o preoblikova-wu me|unarodnog civilnog prisustva uz pove}awe ulogeEvropske unije. Generalni sekretar UN je u izve{taju po-{ao od jednostranih akata secesije na Kosovu i Metohiji,odnosno od nedavnih i narednih doga|aja, kako ih je nazvao.Predstavqaju}i predlog o rekonfiguraciji UNMIK-a,rekao je da su UN zauzele poziciju stroge neutralnosti ostatusu Kosova, ali da posle progla{ewa nezavisnosti Ko-sova i stupawa na snagu wegovog ustava, UNMIK ne moèefikasno kao ranije da ispuwava zadatke privremene upra-ve. EU }e otuda imati neke pove}ane operativne odgovor-nosti u domenu me|unarodne policije, pravosu|a i carine,u okviru rekonfigurisanog UNMIK-a i u okviru mandataustanovqenog Rezolucijom 1244, objasnio je Ban.

Generalni sekretar UN je poku{ao da u svom izve{tajuSavetu bezbednosti obezbedi pravni okvir za delovaweEuleksa na Kosovu i Metohiji. U ta~ki 15 izve{taja Ban se

pozvao na doprinos koji mogu da pruè regionalne organi-zacije u podr{ci naporima UN u odràvawu me|unarodnogmira i bezbednosti. S obzirom da je EU regionalna organi-zacija, to je trebalo da zna~i da je angaòvawe Unije, odno-sno wene misije Euleks, u skladu sa Poveqom UN, legalno.Me|utim, imaju}i u vidu da Euleks ne deluje po Rezoluciji1244, ve} po odba~enom Ahtisarijevom planu koji direktnoponi{tava pomenutu rezoluciju, onda delovawe regional-ne organizacije koja ne po{tuje rezolucije Saveta bezbed-nosti ne moè biti u skladu sa Poveqom. Ban Ki-mun se po-zvao i na spremnost EU da igra poja~anu ulogu na Kosovu iMetohiji, koja je izraèna u zakqu~cima Evropskog savetaod 14. decembra 2007. godine.

Tim zakqu~cima je usvojena platforma za koordinira-we nezavisnosti Kosova od strane EU, {to zna~i da anga-òvawe EU na Kosovu i Metohiji nije u skladu sa Rezolu-cijom 1244, ve} joj je direktno suprotstavqeno, zato {to re-zolucija ne spomiwe nikakvu mogu}nost nezavisnosti Ko-sova i Metohije, a EU upravo koordinira nezavisnost ju-`ne srpske pokrajine. Sem toga, ba{ ti zakqu~ci protiv-re~e Ban Ki-munovom stavu da je wegov predlog za rekonfi-guraciju UNMIK-a statusno neutralan jer se preno{ewemdela ovla{}ewa na Euleks i ve}eg dela na nelegalne kosov-ske institucije direktno prejudicira status ju`ne srpskepokrajine, zato {to i nelegalne kosovske institucije iEuleks deluju u skladu s Ahtisarijevim planom, odnosnokao da je Kosovo nezavisna dràva. Veoma problemati~an jebio i stav generalnog sekretara da }e EU na Kosovu delo-vati u okviru Rezolucije 1244, jer je, nakon prihvatawa Ah-tisarijevog plana, bilo o~igledno da je za Uniju ta rezolu-cija tek mrtvo slovo na papiru. Naravno, taj poku{aj gene-ralnog sekretara da izigra Rezoluciju 1244 i prevari Sr-biju, te Rusiju i Kinu u Savetu bezbednosti, energi~no je ikrajwe drsko i otvoreno neprijateqski prema Srbiji podr-àla Amerika. Wen ambasador je na sednici Saveta bezbed-nosti rekao da je Ban Ki-munov plan najboqe re{ewe, te dase situacija izmenila fundamentalno, jer je Kosovo nezavi-sna dràva i da se to ne moè promeniti, pa }e vo|stvo pre-uzimati kosovske institucije i Euleks, dok }e se smawiva-ti uloga UN. I {efovi dràva i vlada Evropske unije po-zdravili su izve{taj generalnog sekretara i ocenili da onotvara put za razme{tawe misije Euleks. Rusija i Kina kaostalne ~lanice Saveta bezbednosti s pravom veta, nisu pri-hvatile Ban Ki-munov predlog o rekonfiguraciji UN-MIK-a i uvo|ewu misije Euleks. Za Moskvu su neprihva-tqive bilo kakve aktivnosti za predaju funkcija i odgo-vornosti misije UN misiji Evropske unije, rekao je ûr-kin. Srbija je odbila da prihvati Ban Ki-munov plan.

Iako nije dobio podr{ku u Savetu bezbednosti, gene-ralni sekretar UN je nezakonito zapo~eo ostvarewe togodba~enog plana. Zaobilaze}i Savet bezbednosti, doneo jepravno spornu odluku: UNMIK ne treba – kao {to je prvo-bitno planirano – da bude potpuno zamewen misijomEuleks, ve} da joj delimi~no preda nadle`nosti u oblastipolicije i pravosu|a. Reaguju}i na takav neprimeren potezgeneralnog sekretara, Rusija je upozorila da se ne sme pri-stupati realizaciji predloga generalnog sekretara UN oizmeni strukture misije svetske organizacije na Kosovu iMetohiji bez saglasnosti Saveta bezbednosti, i zatraìlada svi postupci u vezi sa tim procesom moraju biti zausta-vqeni. Rusija je optuìla generalnog sekretara Ujediwe-nih nacija Ban Ki-muna da je poùrio i iza{ao izvan okvi-ra svojih ovla{}ewa, dav{i naloge za izmenu struktureUNMIK-a. Ruski predstavnik je odbacio sve poku{ajeSAD i EU da daju neophodan zakonski okvir i legalitet


Izdaja

misiji Euleks. Za sada, misija EU nema prava da radi na Ko-sovu i Metohiji. Kao prvo, izve{taj generalnog sekretaraUN nema podr{ku Saveta bezbednosti i kao drugo, pred-stavnici misije EU ni taj izve{taj ne uzimaju u obzir, ve}rade {ta ho}e, poru~io je ruski predstavnik u Ujediwenimnacijama i dodao da misija Evropske unije, Euleks, nije sa-mo protivzakonita zato {to joj niko nije dao mandat, negojo{ i po~iwe drsko da istiskuje Ujediwene nacije sa Koso-va. Ipak, sredinom avgusta 2008, {efovi UNMIK-a iEuleksa su potpisali Memorandum o razumevawu koji pred-vi|a predaju tehni~kih sredstava, vozila, opreme i prosto-rija UNMIK-a misiji EU. Time je po~elo smawivawe mi-sije UNMIK-a, koje je trebalo da se zavr{i do decembraiste godine.

Odluka generalnog sekretara UN s kojom se nisu sloì-le dve stalne ~lanice Saveta bezbednosti, Rusija i Kina,nije bila dovoqan pravni okvir za raspore|ivawe misijeEuleks i wenu punu operativnost i funkcionalnost, timvi{e jer misiju EU nije prihvatio srpski narod na Kosovui Metohiji. Bilo je evidentno da Euleks ne}e mo}i da delu-je u srpskim sredinama, posebno na severu Kosova, ako se stim ne sloì srpski narod i zvani~ni Beograd. Zato suSAD i EU pokrenule novu kampawu ~iji je ciq bio da obe-}awima i sitnim ustupcima privole Srbiju da prihvatiraspore|ivawe Euleksa na celoj teritoriji Kosova i Me-tohije, ta~nije da Beograd natera Srbe u pokrajini da neometaju Euleks.

Prihvatawem Euleksa od strane Beograda bio bi otvo-ren put da se Rusija i Kina u Savetu bezbednosti sloè sarekonfiguracijom UNMIK-a i dejstvovawem Euleksa naKosovu i Metohiji. SAD i EU su ve{to izmanevrisale ru-sku i kinesku diplomatiju staviv{i ih pred svr{en ~in –saglasnost Beograda da Euleks preuzme Kosovo i Metohiju.Moskva i Peking, nakon odluke Beograda da prihvatiEuleks, nisu imali kud. Bilo bi besmisleno daqe se proti-viti raspore|ivawu Euleksa u slu~aju kada ga prihvata dr-àva na ~ijoj teritoriji treba da deluje.

Reìm u Beogradu je spreman na sve zarad utopije zvaneEvropska unija. To je bila karta na koju su, uspe{no, odigra-li Va{ington i Brisel u lomqewu srpskog otpora Eulek-su. Prihvatawe misije Euleks nedvosmisleno je postavqe-no Srbiji kao jedan od uslova za nastavak wenog puta ka~lanstvu u Evropskoj uniji. Ucena je bila nadasve kapaci-tetna i donela je o~ekivani rezultat. Prvo je potpisanSporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP). Iako jezvani~ni Beograd tvrdio da potpisivawem SSP nije pri-znao nezavisnost Kosova i Metohije, belgijski ministarinostranih poslova je izjavio da je SSP potpisan sa Srbi-jom bez Kosova. Istovremeno, tada{wi slovena~ki mini-star inostranih poslova je neskriveno poru~io da je Evrop-skoj uniji potpisivawe SSP “skinulo s vrata” va`nu bri-gu, jer omogu}ava lak{u penetraciju snaga Euleksa na Koso-vu. Pritisci su nastavqeni sve dok zvani~ni Beograd nijeprihvatio da Euleks bude raspore|en na Kosovu i Metohi-ji. Iz unutra{wih politi~kih razloga trebalo je, me|u-tim, tu saglasnost maskirati tako da ne izgleda kao popu-{tawe Beograda pod pritiscima i ucenama Va{ingtona iBrisela i predstaviti je kao diplomatski uspeh Srbije.îwenica je da SAD i EU nisu mogle nikako da progurajuEuleks kroz Savet bezbednosti zbog protivqewa Rusije iKine i da je Beograd, prihvatawem Euleksa, od gotovog na-pravio veresiju, odnosno da je ve} dobijenu bitku pretvoriou kompromis koji moè imati te{ke posledice, u kona~nompunu nezavisnost Kosova.

Do raspleta je do{lo novembra 2008. godine. Srbija jeprihvatila i podràla misiju Euleks na Kosovu i Metohi-ji. Postignuti dogovor Beograda i generalnog sekretaraUN o planu u {est ta~aka o preoblikovawu civilne misi-je na Kosovu i Metohiji je predstavqen kao “kompromis oneutralnom statusu” misije EU. Tih {est ta~aka, koje }e upotowem razvoju doga|aja izazvati su{tinske razlike u tu-ma~ewu me|u zainteresovanim stranama, treba da omogu}eda se, u prvoj fazi razme{tawa Euleksa, nadle`nosti va-`ne za podru~ja na kojima ìve Srbi zadrè pod okriqemUNMIK-a. Savet bezbednosti UN je krajem novembra 2008.jednoglasno podrào izve{taj generalnog sekretara svet-ske organizacije o rekonfiguraciji me|unarodnog civil-nog prisustva (UNMIK) na Kosovu i Metohiji.

Ban Ki-mun je precizirao da }e Euleks delovati pod ki-{obranom UN i u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbedno-sti 1244. Nakon toga Euleks je, u skladu s izve{tajem gene-ralnog sekretara UN i predsedni~kim saop{tewem SB,po~etkom decembra 2008, zvani~no zapo~eo rad na Kosovu iMetohiji, a ubrzo je raspore|en i na severu pokrajine kojije pod srpskom kontrolom. Na ovom mestu treba uo~iti zna-~ajnu razliku izme|u UNMIK-a i Euleksa. Naime, UN-MIK je na Kosovo i Metohiju do{ao na osnovu rezolucijeSaveta bezbednosti, {to mu daje pun legalitet, a Euleks naosnovu predsedni~kog saop{tewa SB koje ima zna~ajno dru-ga~iju teìnu u odnosu na rezolucije SB. Da se radilo o iz-nu|enom kompromisu bilo je odmah vidqivo jer su zainte-resovane strane su{tinski razli~ito tuma~ile plan BanKi-muna.

Vlast u Beogradu je plan o rekonfiguraciji UNMIK-apredstavila kao diplomatsku pobedu u svetskoj organizaci-ji. Ministar inostranih poslova Vuk Jeremi} je na sedni-ci Saveta bezbednosti rekao da “eksplicitni jezik izve-{taja potvr|uje statusnu neutralnost Euleksovog anga`ma-na, {to je garancija da nijedan deo wegovog mandata ne mo-è biti zasnovan na Ahtisarijevom planu za kosovsku neza-visnost, koji je Republika Srbija odbila i koji Savet bez-bednosti nikad nije odobrio”. [ef srpske diplomatije jeizjavio da je kqu~ni uslov da Srbija prihvati rekonfigu-raciju bio da “EU jasno preuzme obaveze, a to je potvrdio iSavet bezbednosti”, da }e Euleks biti statusno neutralnamisija i da }e u potpunosti delovati pod okriqem UN uskladu sa Rezolucijom 1244. I za Rusiju je Rezolucija 1244 idaqe na snazi u svim wenim odredbama. Uprkos tome, dola-zak Euleksa na Kosovo i Metohiju otvorio je pitawe da lipristanak Srbije na raspore|ivawe misije EU zna~i i po-


Izdaja

sredan pristanak na nezavisnost pokrajine. Euleks je pro-izvod Ahtisarijevog plana, jer bez Ahtisarijevog plana nebi bilo Euleksa. Wegov mandat i ciq su definisani Ahti-sarijevim planom po kome misija EU treba da nadgleda ko-sovsku samoprogla{enu nezavisnost u prelaznom periodudo pune me|unarodno priznate dràvnosti. Kona~ni i jedi-ni ciq Euleksa je da Kosovu pomogne da stekne punu dràv-nost i potreban me|unarodni kapacitet. Drugi ciq, misi-ja EU nema. Samoprogla{eno nezavisno Kosovo je u ovoj fa-zi nedovr{ena dràva kojoj je potrebna spoqna podr{ka iza{tita, pa je zato stavqena pod protektorat SAD, EU iNATO-a.

Euleks u svojim zvani~nim dokumentima, u skladu sa Ah-tisarijevim planom, priznaje Kosovo kao dràvu koja imasvoju granicu. Ahtisarijev plan je direktno suprotstavqenRezoluciji 1244 koja ne predvi|a nezavisnost kao kona~nore{ewe statusa Kosova i Metohije. Nije mogu}e da Euleksu kona~nom realizuje i Rezoluciju 1244 i Ahtisarijev plan.Euleks radi u skladu sa tzv. ustavom Kosova i ostalim zako-nima samoprogla{ene paradràve. Taj ilegalni akt, tako-zvani ustav Kosova, sadrì sve odredbe Ahtisarijevog pla-na koji je odba~en u Savetu bezbednosti UN, a kojim se Ko-sovu daje puna nezavisnost.

Predlog tzv. ustava Kosova, koji je trebalo da stvori la-`ni zakonski osnov za nasilnu secesiju Kosova i Metohije,je odobrio upravo visoki predstavnik EU na Kosmetu, Pi-ter Fejt, kao supervizor za primenu odba~enog Ahtisarije-vog plana. Usvajawem tog ilegalnog akta, {iptarske sepa-ratisti~ke institucije su jednostrano, formalnopravnopreuzele sve dràvne funkcije i ovla{}ewa, sem onih ko-je }e preuzeti misija Evropske unije, Euleks, u oblasti ca-rine, pravosu|a i policije. Time su {iptarski separatistii Euleks, odnosno Evropska unija zajedno sa SAD na najgru-bqi na~in pogazili Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti.Dakle, i samo postupawe Euleksa po tzv. kosovskim zakoni-ma je suprotno Rezoluciji 1244, a u skladu sa Ahtisarijevimplanom. Rezolucija 1244 ni na {ta u praksi ne obavezuje

Euleks koji sprovodi Ahtisarijev plan i tzv. kosovskiustav. Pozivawe na Rezoluciju 1244 kao okvir za Euleks su-{tinski ni{ta ne zna~i i predstavqa davawe alibija zva-ni~nom Beogradu da pred doma}om javno{}u opravda pri-hvatawe Euleksa. Takvu ocenu potvr|uje i izjava portparo-la Euleksa Viktora Rojtera koji je rekao da }e “misija EUna Kosovu podnositi izve{taje o radu Briselu, ali }e ra-diti u skladu sa Rezolucijom 1244”. To {to zvani~ni Beo-grad tvrdi da Euleks “mora da radi u skladu sa Rezolucijom1244” ne zna~i ni{ta, jer misija EU radi onako kako joj senaloì u Va{ingtonu i Briselu, {to je potowi razvoj do-ga|aja na Kosovu i Metohiji nedvosmisleno pokazao. [efEuleksa, Iv de Kermabon je, u tom smislu, izjavio: “Moj ko-mandni lanac je jasan –to je Evropska unija. To je misija EU,uspostavqena od 27 ~lanica”. Kermabon je, tako|e, rekao da“ne prima naredbe od UN”.

Specijalni predstavnik EU na Kosovu i Metohiji, Pi-ter Fejt, je jo{ maja 2008. izjavio da }e evropska misija ko-jom rukovodi preuzeti na sebe sve odgovornosti koje jepredvideo plan Martija Ahtisarija. [ef delegacijeEvropskog parlamenta za jugoisto~nu Evropu, Doris Pak, jenovembra 2008. godine izjavila da misija EU dolazi naosnovu Rezolucije 1244, ali ono {to }e da radi zasnovano jena Ahtisarijevom planu. Ta izjava, tako|e, potvr|uje da jeRezolucija 1244 samo formalni pravni okvir koji je biopotreban da bi se legalizovao Euleks, a da je su{tina u re-alizaciji Ahtisarijevog plana. Radi se o diplomatskoj pre-vari koju su realizovali zagovornici nezavisnosti Kosovai Metohije, ta~nije o formuli koja je prona|ena da bi segra|ani Srbije ubedili da prihvate Euleks. Pravo je gu-bqewe vremena tragati za ~iwenicama koje bi osporile dasu Ahtisarijev plan, Euleks i tzv. ustav Kosova neraskidi-vo povezani elementi projekta otcepqewa Kosova i Meto-hije od Srbije.

I ocena o statusnoj neutralnosti Euleksa kao politi~-kom dobitku za Beograd, ako se ne posmatra formalno, nemoè da izdrì suo~avawe s ~iwenicama. Rezolucija 1244nikako nije statusno neutralna jer predvi|a da }e kona~nore{ewe statusa Kosova i Metohije biti u okviru SRJ, od-nosno Srbije. Euleks svojom statusnom neutralno{}u kr-{i Rezoluciju 1244 budu}i da je tom rezolucijom predvi|e-no da me|unarodna misija na Kosovu i Metohiji mora da po-{tuje teritorijalni integritet Srbije. Euleks, koji radipo Ahtisarijevom planu i zakonima samoprogla{ene {ip-tarske paradràve, ne po{tuje, ve} direktno uru{ava teri-torijalni integritet Srbije na Kosmetu. Samo formiraweEuleksa je najboqi argument protiv wegove statusne neu-tralnosti, jer je ta misija formirana da bi pomogla insti-tucijama samoprogla{ene dràve u prelaznom periodu, odograni~ene ka punoj nezavisnosti.

Pomenuta Doris Pak je bila nedvomislena. U Pri{ti-ni je eksplicitno rekla da “Euleks ne moè biti neutra-lan po pitawu statusa Kosova, jer bez ustava nezavisnog Ko-sova ne bi ni mogao da se rasporedi. Euleks je ovde na osno-vu ustava Kosova, a evropska misija ne bi postojala bez Ah-tisarijevog plana”. Biv{i {ef UNMIK-a Soren JesenPetersen je ocenio da EU nije neutralna prema statusu Ko-sova i Metohije. Bilo je potrebno da se sa~uva Rezolucija1244 kao baza za misiju Euleks, ali realnost je druga~ija.Kosovo je nezavisno i ni{ta ne moè promeniti ovu real-nost, rekao je Petersen. Da termini koji se koriste u di-plomatskom re~niku u Ujediwenim nacijama ~esto skriva-ju su{tinu, pokazao je i Petersen poja{wavaju}i {ta gene-ralni sekretar svetske organizacije misli kad govori o“novoj realnosti”. “Generalni sekretar UN je ponovio


Izdaja

formulaciju nova realnost po{to ne moè upotrebiti re~nezavisnost. Kad on pri~a o novoj realnosti, re~ je o neza-visnom Kosovu”, tvrdi Petersen.

Kako }e se Euleks, a samim tim Va{ington i Brisel, po-na{ati na terenu najboqe je pojasnio tada{wi pomo}nikameri~kog dràvnog sekretara Danijel Frid. “Razme{ta-we Euleksa {irom Kosova }e biti kqu~an element za nad-gledanu nezavisnost ove nove dràve”, reko je Frid. On jeocenio da “misija Euleks, u stvari, nije statusno neutral-na. Ona }e u velikoj meri oja~ati teritorijalni integritetKosova. Misija EU }e, dodu{e, delovati u okviru Rezoluci-je 1244, ali daleko od toga da }e biti statusno neutralna”.Frid je uputio i preciznu poruku zvani~nom Beogradu da sene moè govoriti o wegovoj diplomatskoj pobedi, niti oo~uvawu teritorijalnog integriteta Srbije. “To nije ta~-no, bez obzira koliko puta to Srbija izgovori. Kosovo jenezavisna dràva i to je nepovratno”, rekao je Frid. Tomizjavom je pokazao u kom pravcu }e delovati Euleks, u prav-cu kona~ne nezavisnosti Kosmeta. Re~ju, o~igledno je daEuleks, uprkos statusnoj neutralnosti koja je proklamova-na u UN, postoji i deluje s jednim ciqem – da velikoalban-skim separatistima pomogne da stvore samostalnu dràvuna delu teritorije Republike Srbije, sa punim me|unarod-nim subjektivitetom.

Glavno protivqewe Pri{tine raspore|ivawu i prisu-stvu Euleksa na osnovu plana generalnog sekretara UN jepo pitawu statusne neutralnosti misije EU. Pri{tina po-dràva Euleks, ali u skladu sa mandatom koji proisti~e izDeklaracije o nezavisnosti, Ahtisarijevog plana, tzv. usta-va Kosova, akcionog plana i poziva kosovskih institucijada se Euleks rasporedi na Kosovu i Metohiji. Primetno jeda je Pri{tina blago negodovala zbog plana generalnog se-kretara, ali da ga je, nakon konsultacija sa Va{ingtonom iBriselom, zapravo prihvatila, {to ukazuje da ima obe}awada }e se pri~a sa Euleksom odvijati u skladu sa Ahtisarije-vim planom. [est ta~aka u planu generalnog sekretara ko-je su izazvale nezadovoqstvo Pri{tine ne mogu se tuma~i-ti ni kao politi~ki uspeh Beograda jer se mogu okarakte-risati i kao drugo ime za plan Martija Ahtisarija kojim jepredvi|ena odre|ena autonomija za podru~ja na kojima ì-ve Srbi u “nezavisnom” Kosovu. Sem toga, tre}a ta~ka je ve-oma problemati~na upravo iz razloga razli~itog tuma~e-wa zainteresovanih strana. Po pitawu carine, Kosovo }e idaqe funkcionisati kao jedinstvena carinska oblast, pi-{e u tre}oj ta~ki. Formulacija – jedinstvena carinskaoblast – se moè tuma~iti i kao oznaka za administrativ-nu celinu na kojoj se primewuje odgovaraju}i (nije jasno ~i-ji) carinski sistem, ali i kao odre|ewe jedinstvene dràv-ne teritorije (dràva Kosovo) na kojoj se primewuju wenicarinski propisi. Zabrinutost oko mogu}nosti dvostrukogtuma~ewa {est ta~aka poja~avaju i stavovi zvani~nikaSAD koji Pri{tinu javno ohrabruju da je dogovor Beogra-da i UN o {est ta~aka strogo privremen, te da se za kratkovreme {est ta~aka niko ne}e ni se}ati.

[ta se desilo na terenu nakon raspore|ivawa Euleksa?UNMIK je nakon dolaska Euleksa prestao da bude opera-tivan. UNMIK policija je odmah prestala sa delovawem ijednostavno nestala. Zvani~no se kaè da je na Kosovu i Me-tohiji jo{ oko 500 pripadnika administracije UNMIK-a,koji, me|utim, nemaju gotovo nikakav zna~aj ni ovla{}ewa.O~ekuje se da }e UNMIK biti sveden samo na odeqewe zavezu sa kosovskim vlastima i da }e ostati pedesetak pri-padnika misije UN. Doga|aji nakon raspore|ivawa Eulek-sa su razvejali mnoge dileme oko plana generalnog sekreta-ra UN o rekonfiguraciji UNMIK-a i {est ta~aka. Najve-

}i problem za secesioniste i wihove mentore na Zapadu upostizawu nezavisnosti Kosova svakako je bio UNMIK,koji je radio na osnovu Rezolucije 1244 koja ne predvi|a ne-zavisnost kao mogu}nost za re{avawe kona~nog statusa Ko-sova i Metohije. Zato su zagovornici nezavisnosti Kosovai Metohije morali da elimini{u, ili bar na neki na~in za-obi|u tu prepreku. Drugi veliki problem za wih je severKosova koji je pod srpskom kontrolom i nad kojim Pri{ti-na nema vlast.

Raspore|ivawem Euleksa na Kosovu i Metohiji podmandatom UN je na mala vrata uveden i donekle pre}utnodelimi~no prihva}en Ahtisarijev plan koji nije mogao dapro|e u Savetu bezbednosti. Iako je formalno ostala nasnazi, Rezolucija 1244 je relativizovana i izgubila snagujer je UNMIK, koji je bio snaga za wenu realizaciju, prak-ti~no uga{en. SAD, EU i Pri{tina su uspeli da pritisci-ma i ucenom dobiju pristanak Srbije za raspore|ivaweEuleksa, ~ime su obesnaìli Rezoluciju 1244 i UNMIK, au ìvot vratili Ahtisarijev plan. Euleks na terenu spro-vodi Ahtisarijev plan i tzv. zakone Kosova, ~ime van snagestavqa Rezoluciju 1244. Sem toga, pritiskom na Beograd re-{ili su najve}i problem – stavili su sever pod kontroluEuleksa, u prvoj fazi, s namerom da u drugoj fazi na tompodru~ju uspostave vlast Pri{tine. Svi potowi dogovorii sporazumi Srbije sa Euleksom ne mogu se posmatrati kaostatusno neutralni iz razloga koje smo prezentovali u ovojanalizi.

Treba imati u vidu dosada{we iskustvo sa SAD i EU.Va{ington, Brisel i Pri{tina }e sva dokumenta UN isporazume sa Srbijom tuma~iti kako je napisano samo u slu-~ajevima kad to odgovara wihovim interesima. U suprot-nom ono {to je zapisano tuma~i}e i sprovodi}e sasvim dru-ga~ije od onoga {to pi{e na papiru. Kona~no, postavqa sebitno pitawe. [ta }e se dogoditi kada Euleks okon~a svo-ju misiju? Sve institucije koje postavqa i svi sporazumikoje potpisuje osta}e secesionisti~koj vladi u Pri{tini,jer ne}e biti druge me|unarodne misije (UNMIK je preneoovla{}ewa na Euleks i gotovo je uga{en). O~igledno je daono {to Beograd dogovara i potpisuje s Euleksom predsta-vqa posredno dogovarawe i potpisivawe sa tzv. nezavisnomdràvom Kosovo, a time i priznawe te protivpravno pro-gla{ene tvorevine. Prihvatawe Euleksa od strane Srbijeprerasta u priznawe {iptarske tzv. dràve Kosovo. To jecena koju je sada{wa vlast u Srbiji, po svemu sude}i, sprem-na da plati za neizvesno ~lanstvo u Evropskoj uniji. Ali,da li bi tu bio zaista kraj zahtevima i uslovqavawimaBrisela i Va{ingtona? Ve} je aktuelizovano pitawe Voj-vodine, a na pomolu su i Ra{ka i jug Srbije. R. V. S.


Izdaja

MMisija Euleks je nelegalna i svaki sporazum kojivlasti u Beogradu potpi{u sa tom misijom je ni-{tavan, poru~ili su delegati Skup{tine Zajedni-

ce op{tina Kosova i Metohije na Narodno-crkvenom sabo-ru srpskog naroda sa Kosova i Metohije, koji je, uz blago-slov Wegovog Preosve{tenstva, vladike ra{ko-prizren-skog Artemija, odràn u Beogradu 17. septembra 2009. godi-ne. Velika sala Kolar~eve zadu`bine je tog dana bila pre-vi{e mala da primi sve delegate Skup{tine zajednice i za-interesovane Beogra|ane koji su svojim prisustvom do{lida pruè podr{ku Srbima iz ju`ne srpske pokrajine. Naskupu su govorili: Qubomir Kragovi}, predsednik Koor-dinacionog odbora Srpske radikalne stranke za Kosovo iMetohiju, Zvonko Mihajlovi}, predsednik op{tine [trp-ce, prof. dr Slobodan Samaryi}, vojni analiti~ar Milo-van Drecun, Marko Jak{i}, potpredsednik Skup{tine Za-jednice op{tina Kosova i Metohije kao i delegati Skup-{tine Milan Ivanovi}, Dragutin Peri}, Dragomir Pa-vlovi}, Vladan Tomovi}.

Oni su podsetili vlasti u Beogradu da su od po~etka uka-zivali na pogubnu odluku Vlade Srbije o prihvatawu misi-je Euleks i da su tada u Beograd doneli 70.322 potpisa peti-cije “Stop Euleksu”. Sada su organizovali potpisivawe no-ve peticije “Euleks odlazi” i te potpise }e 20. oktobra ovegodine doneti u Beograd, jer tada u posetu Srbiji dolazipredsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev. DelegatiSkup{tine Zajednice op{tina Kosova i Metohije su obja-snili da su, potpisivawem sporazuma izme|u MUP-a Srbi-je i Euleksa, pod noge ba~ene sve rezolucije Skup{tine Sr-bije da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, jer Euleksradi sve da oja~a takozvane kosovske institucije, zato {tosebe progla{ava nenadle`nim u svakom sporu u kojem suSrbi `rtve.

Euleks u vreme albanskog terora pi{e krivi~ne prija-ve protiv Srba i optuùje ih za terorizam i li{avawe i-vota pripadnika Ujediwenih nacija. Euleks sprovodi inva-ziju na severni deo Kosovske Mitrovice sa preko 150oklopnih vozila i 1.500 vojnika i upotrebom zabrawene mu-nicije i gumenih metaka, da bi se izazvalo etni~ko ~i{}e-we Srba i stvorila albanska dràva.

Narodno-crkveni sabor usvojio je Proglas u kome seo{tro kritikuje policijski protokol izme|u MUP-a Sr-bije i Euleksa jer kako se navodi, ima za ciq utvr|ivawegrani~ne linije izme|u Srbije i nelegalno progla{enognezavisnog Kosova. “Sabor smatra da, iako je pravna snagaovog protokola ni{tavna, kao {to je ni{tavna i pravnasnaga misije Euleks i Kosova kao nezavisne dràve, on us-postavqa fakti~ku grani~nu liniju unutar Srbije kao me-|unarodno priznate dràve”.

Srbi sa Kosova i Metohije apelovali su na vlasti u Be-ogradu da poslu{aju glas Srba i zatraìli od wih da se ja-sno odrede prema predstoje}im nelegalnim izborima zaka-zanim za 15. novembar, koji se sprovode u skladu sa planomMartija Ahtisarija, sa potpuno jasnim stavom i pozivom nabojkot istih.

Qubomir Kragovi}: Ministar Bogdanovi} sprovodi politiku Ha{ima Ta~ija

Predsednik Kluba delegata SRS u Skup{tini zajedni-ce op{tina Kosova i Metohije i predsednik Koordinacio-nog odbora Srpske radikalne stranke za Kosovo i Metohi-ju, Qubomir Kragovi}, optuìo je ministra za Kosovo iMetohiju Gorana Bogdanovi}a da na Kosovu i Metohiji nesprovodi politiku dràve Srbije, nego politiku Ha{imaTa~ija, zbog wegovih izjava da se na Kosovu i Metohiji tro-{e ogromna sredstva i da vlada kriminal me|u Srbima naKosovu i Metohiji. Kragovi} je podsetio i da je Bogdano-vi} uticao na to da se u buyetu Srbije za 2009. godinu smaweizdvajawa za Kosovo i Metohiju za 50 odsto, umesto da se po-ve}aju za 100 odsto, i optuìo Bogdanovi}a da uvodi pri-vremene mere u lokalnim samoupravama bez ikakvog obra-zloèwa.

– Wemu uz rame stoji i dràvni sekretar u Ministar-stvu za Kosovo i Metohiju, Oliver Ivanovi}, koji daje iz-jave kako ipak moramo da prihvatimo realnost, kako mora-mo prihvatiti Kosovo kao dràvu. Mislili smo da samooni rade za [iptare. Me|utim, onda je i ministar ekono-mije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} potpisao ugo-vor da se dràva Srbija odri~e duga Kosova i Metohije uvrednosti od 550 miliona dolara, zaboravqaju}i da na Ko-sovu i Metohiji postoje mnogo ve}e vrednosti.


Kosovo i Metohija je Srbija!

Boris Tadi} izdaoBoris Tadi} izdaoKosovo i MetohijuKosovo i Metohiju

NNaarrooddnnoo--ccrrkkvveennii ssaabboorr SSrrppsskkoogg nnaarrooddaa ssaa KKoossoovvaa ii MMeettoohhiijjee zzaakkqquu~~iioo ddaa jjee

•• Poruke sa Narodno-crkvenog sabora srpskog naroda sa Kosova i Metohije

Zvonko Mihajlovi}: Beograd }uti o stradawu Srba

Predsednik op{tine [trpce i delegat Srpske radikal-ne stranke u Skup{tini Zajednice op{tina Kosova i Me-tohije, Zvonko Mihajlovi}, podsetio je da je 17. februarapro{le godine jednostrano progla{ena nezavisnost Koso-va i Metohije sa ciqem sprovo|ewa strate{kih interesaSjediwenih Dràva, Nema~ke i Velike Britanije, ali se iupitao za{to se o ovome }uti ili stidqivo govori u Beo-gradu.

– Ubice Srba i daqe slobodno {etaju Kosovom i Meto-hijom i planiraju nova ubistva. Stopa kriminala raste.Droga se prodaje na trafikama. Trguje se belim robqem iqudskim organima. Tamo je sve dozvoqeno. Krajwi ciq ce-lokupne albanske politike je stvarawe svoje dràve na et-ni~ki ~istom Kosovu bez Srba. Dràve na koju oni ne pola-ù nikakvo istorijsko pravo. Koja je zasnovana na vi{ede-cenijskom etni~kom ~i{}ewu Srba. Ali mi imamo svojesrpske institucije i one }e biti prisutne na teritorijiKosova i Metohije sve dok je Srba – istakao je predsednikop{tine [trpce Zvonko Mihajlovi}.

Dragutin Peri}: [teto~inski sporazumi reìma

Odbornik Srpske radikalne stranke u Skup{tini gra-da Pri{tine i delegat u Zajednici op{tina Kosova i Me-tohije, Dragutin Peri}, je istakao da su sporazumi koje pot-pisuje reìm u Beogradu {teto~inski i da direktno ugro-àvaju opstanak i ostanak Srba na Kosovu i Metohiji.

– Od predstavnika reìma traìmo da kona~no shvateda Srbi sa Kosova i Metohije od wih ne traè savete, ve}jasan stav i institucionalnu pomo} i konkretnu realiza-ciju svega {to su obe}ali, i da odustanu od saradwe sa nele-galnom misijom koja zaokruùje dràvnost nepriznate dr-àve Kosovo. Traìmo od dràvnih funkcionera da se dr-è Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 i da odustanu odaran`mana sa Euleksom – upozorio je Dragutin Peri} izGra~anice.

Vladan Tomovi}: Brozova deca se odri~uKosova i Metohije

Odbornik Srpske radikalne stranke u op{tini ZubinPotok i delegat u Skup{tini Zajednice op{tina Kosova iMetohije, Vladan Tomovi}, je konstatovao da [iptari, uz

pomo} svojih saveznika u Evropi i Sjediwenim Dràvama,na tekovinama prve Prizrenske lige poku{avaju da stvoreveliku Albaniju.

– Od NATO agresije, preko okupacije 1999. godine, dodanas preti humanitarna katastrofa za srpski narod, a to-me nema mesta u medijima u Beogradu. I to sve zbog ulaska uEvropu. Govore nam da granice nisu bitne, jer bi}emo deoEvropske unije. Mi samo elimo da se po{tuje Ustav Repu-blike Srbije, a ko misli da Kosovo i Metohija nije deo Sr-bije moè da ide iz Srbije u tu i takvu Evropsku uniju – po-ru~io je Vladan Tomovi}.

Na Saboru je bilo vidqivo odsustvo najvi{ih dràvnihfunkcionera Srbije i qudi iz reìma Borisa Tadi}a, presvih ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovi}a,iako je Skup{tina Zajednice op{tina Kosova i Metohijejedno od retkih legitimnih tela koje okupqa kosmetske Sr-be. R. V. S.


Kosovo i Metohija je Srbija!

Boris Tadi} se upla{io delegacije Srba sa Kosova i MetohijePosle Sabora Srbi sa Kosova i Metohije su krenuli u protestnu {et-

wu do zgrade Predsedni{tva Srbije, uzvikuju}i ““Izdaja, izdaja”” i ““Koso-vo je Srbija””. Beogra|ani, koji su se u to vreme zatekli na Trgu Republi-ke i okolnim ulicama, aplauzima i odobravawem su pozdravili svoje suna-rodnike sa Kosova i Metohije. Protestna povorka se zaustavila u Pio-nirskom parku, gde je delegacija Skup{tine Zajednice op{tina Kosova iMetohije, koju je predvodio predsednik Skup{tine Radovan Ni~i}, pred-sedniku Republike Srbije Borisu Tadi}u, na pisarnici u zgradi Predsed-ni{tva, ostavila Ustav Republike Srbije i programska na~ela Euleksa.Predsednik Skup{tine Zajednice op{tina Kosova i Metohije, okupqenim novinarima je izjavio da je dele-gacija odnela Borisu Tadi}u Ustav Republike Srbije, jer ga je Tadi} zaboravio, iako je poloìo zakletvu nawemu, i programska na~ela Euleksa, da bi video {ta je posao Euleksa i ~ime se Euleks bavi na Kosovu i Me-tohiji.

–– Tadi} uporno tvrdi da je Euleks statusno neutralan. [to je najgore, zvani~ni Beograd tako prakti~noolak{ava Euleks-u da formira institucije nezavisne dràve Kosovo. Pa ako ne èli da nam pomogne, barneka nam ne odmaè. Bar neka ne potpisuju ni{ta, neka ne pomaù [iptarima da naprave dràvu –– konstato-vao je Radovan Ni~i}.

KKwiga kao oblik stvarala{tva, kwiga kaoizraz nau~nog mi{qewa, kwiga kao sred-stvo obave{tavawa javnosti, kwiga kao

prikaz, kwiga kao “kwiga”u Ha{kom tribunalu zapo~ela jesvoju noviju istoriju krunskog dokaza za ka`wivu radwu.Kao {to dokaz moè biti pouzdan, relevantan i sa odgova-raju}om dokaznom snagom, ili falsifikovan, tako i kwigakao dokaz podleè dvojnim standardima. Sve zavisi od togako je autor. Kako to izgleda u nekoj vrhunskoj institucijigde se navodno ostvaruje pravda – Ha{kom tribunalu?

Povod za ovaj tekst je nedavno ka`wavawe Vojislava[e{eqa i Florens Artman pred Ha{kim tribunalom zakrivi~no delo, reklo bi se zlo~in, nepo{tovawe suda. Ka-`wavawe ne po zakonu, ne po Statutu, nego po Pravilnikukoji su donele sudije Ha{kog tribunala, a koji su ga 44 putapromenili, od toga 17 puta otkako je Vojislav [e{eq upritvoru. Va`no je ista}i da je to jedini slu~aj na planetiZemqi u kome sudije same propisuju sebi kako }e da ka`wa-vaju, ali i koja radwa predstavqa krivi~no delo. Obi~nosudije izri~u kazne na osnovu zakona, a u Ha{kom tribuna-lu oni propisuju, a zatim na osnovu toga i izri~u sankciju.Neverovatno, ali istinito.

To {to nigde ne postoji i {to je svuda zabraweno, u Ha-{kom tribunalu se odoma}ilo. Po mi{qewu sudija Ha-{kog tribunala, vi{e nisu potrebni ni zakoni niti pode-la vlasti. Ako si sudija Ha{kog tribunala, onda moè{ dapropi{e{, ali i da tuma~i{, moè{ da optuùje{, mo-è{ da sudi{ i da ka`wava{. Moè{ sve i nije ti potre-ban zakon. Dokle to daleko ide potvr|uju i tvrdwe predsed-nika Ha{kog tribunala Antonija Kasezea koji je u svojojkwizi posve}enoj Tribunalu priznao da se hvatao za glavukada je video da sudije donose propis po kome }e da sude.

[e{equ 15 meseci, Artmanovoj dve rateJavnost je ~ula da je Vojislav [e{eq ka`wen sa 15 me-

seci zatvora, a Florens Artman nov~anom kaznom od 7.000evra u dve rate. Oba predmeta su vo|ena po optu`bama za ne-po{tovawe suda iz Pravilnika o postupku i dokazima77(A)(ii). Obe optu`be odnosile su se na to da su optuèniometali sprovo|ewe pravde pred Ha{kim tribunalom ta-ko {to su objavili u kwigama poverqive informacije ~i-je je obelodawivawe javnosti zabraweno odlukama i nalo-zima sudskog ve}a. U oba predmeta optu`be ja zastupao na-vodno tuìlac, kanadski advokat koji je imao status navod-no prijateqa suda.

To bi bilo ono {to je zvani~no nameweno javnosti, me-|utim, ako se samo malo uporede ~iwenice, onda je slikapotpuno druga~ija.

Tuìlac je advokat, a postupak za nepo{tovawe suda sevodi po slu`benoj du`nosti. Pokrenule su ga sudije koje sudonele sudski nalog koji zamewuje optu`nicu. Nikome inikada ne}e biti jasno kako to moè, da slu~ajni prolaznikpored zgrade suda obu~e crnu togu, u|e u sudnicu i predsta-vi se da je tuìlac koji krivi~no goni. Mora da se zna da seu postupku za nepo{tovawe suda primewuju odredbe o po-


STOP ha{koj tiraniji!

PPii{{ee:: ZZoorraann KKrraassii}}

Novi poku{aj da seNovi poku{aj da se[e{equ nametne branilac[e{equ nametne branilac

[[ttaa jjee ppoozzaaddiinnaa hhaa{{kkoogg sslluu~~aajjaa KKwwiiggaa ii kkaazznnaa

•• Dakle, ispostavqa se da kwiga koja sadrì podnesak sa oko 370 tekstova javnih dokumenataza koje nikada niko, kako u Srbiji, tako u Ha{kom tribunalu, nije odredio da su poverqivi ma-terijali, ve} su zavedeni kao javni, predstavqa dokaz da je Vojislav [e{eq obelodanio ne{to{to je zabraweno

stupku koje se primewuju za krivi~no gowewe po optu`ba-ma za ratne zlo~ine. Ko bi rekao! Ali verovatno bi u bu-du}nosti tako mogao da se obezbedi i tuìlac koji goni, re-cimo, za genocid ili zlo~in protiv ~ove~nosti.

Ako se krene hronolo{ki sa upore|ivawem, onda je tobilo ovako.

Prvo je sudsko ve}e podiglo optu`nicu protiv FlorensArtman sa nalogom da optu`bu zastupa advokat prijateqsuda. Florens Artman je optuèna da je u kwizi “Mir i ka-zna” jasno nazna~ila da iznosi podatke iz dve odluke àl-benog ve}a za koje je odlu~eno da su poverqive. Po objavqi-vawu te kwige, Sekretarijat Ha{kog tribunala upozorioje Florens Artman da je prekr{ila obavezu ~uvawa pover-qivih informacija i obavestio je da to vi{e ne radi. Me-|utim, Artmanova je odmah nakon toga objavila ~lanak u pu-blikaciji Bosanskog instituta u Sarajevu, koji sadrì deokwige u kome se obelodawuju poverqivi podaci iz odlukaàlbenog ve}a.

Samo radi podse}awa, treba imati u vidu da je FlorensArtman od 2000. do 2006. godine bila portparol tuìocaHa{kog tribunala Karle del Ponte. Dakle, bila je slu-`benik Ha{kog tribunala i dobro joj je poznato {ta su po-verqive informacije i kako se ~uvaju. Artmanova je znalai za obavezu da joj je zabraweno obelodawivawe poverqivihinformacija i po prestanku rada u Ha{kom tribunalu.Prema tvrdwama sudija koje su joj izrekle kaznu, Artmano-va je to uradila namerno. Po wima, ometawe sprovo|ewapravde se ogleda u tome {to su kwiga i novinski ~lanak ob-javqeni posle upozorewa i dovode u pitawe saradwu Ha-{kog tribunala sa dràvama, po{to Tribunal nije obezbe-dio ~uvawe poverqivosti informacija koje im je neka dr-àva dostavila, te se na taj na~in pokazalo da ne moè dapruì za{titu, {to ometa Ha{ki tribunal da ispuni svo-ju funkciju i misiju. Mada ovo izgleda prili~no trapavo,mora da se konstatuje da ga ba{ tako i predstavqaju sudijeHa{kog tribunala.

Dakle, Florens Artman kao svojevrsni insajder Ha-{kog tribunala, koja je dobro upoznata sa poverqivim od-lukama àlbenog ve}a, namerno u svojoj kwizi navodi da suinformacije koje iznosi poverqive i da je zabraweno wi-hovo objavqivawe. Sli~no, a sigurno jo{ teè, je bilo to{to je posle pismenog upozorewa Sekretarijata objavilatekst preko Bosanskog instituta. Ako kod kwige mo`da na-vodno nije znala {ta je uradila, {to se ti~e novinskog tek-sta koji je kasnije objavqen, mora da se primeti da je ba{sve dobro znala i da je svesno i namerno objavila poverqi-ve informacije, znaju}i da kr{i, kako zabranu tako i upo-zorewe. Kwigom je èlela da postigne komercijalni uspehi da unov~i to {to je po slu`benoj du`nosti saznala tajne.Naravno, kwiga ima i drugi ciq, jer je autor insajder kojiiznosi kritiku na ra~un Ha{kog tribunala i pomaè namda shvatimo koliko je to sud (da li je sud), a koliko mestogde se standardi primewuju selektivno da bi se o~uvalaslika u javnosti koja je formirana jo{ 1992. godine.

Artmanovoj se sudilo sa slobode, za razliku od drugihkojima se tako|e sudilo za nepo{tovawe suda, a koji su svevreme su|ewa bili u pritvoru.

[e{eq objavio javna dokumenta

Kod Vojislava [e{eqa situacija je potpuno druga~ija.On je 6. septembra 2007. godine podneo prigovor protivskra}ene modifikovane optu`nice i uz prigovor dostavioElaborat. Prigovor i Elaborat (dodatak) od strane Ha-{kog tribunala nisu progla{eni poverqivim, niti su za-vedeni kao poverqivi. Na Prigovor sa dodatkom Tuìla-

{tvo je dostavilo svoj odgovor, zaveden kao javni. Pretre-sno ve}e je razmatralo Prigovor sa dodatkom i odgovor Tu-ìla{tva i donelo odluku da se tretira kao javni doku-ment. Dobrim delom su usvojeni prigovori Vojislava [e-{eqa i naloèno je Tuìla{tvu da preuredi optu`be. Na-kon toga je Tuìla{tvo dostavilo obave{tewe da otklawaneke nedostatke i u prilogu Tre}u izmewenu optu`nicu,opet kao javni dokument. Dakle, od 6. septembra 2007. godi-ne, pa sve zakqu~no sa 19. decembrom 2007. godine, svi pod-nesci i odluke se donose kao javni dokumenti.

Pre po~etka novog pretresa, dakle pre 7. novembra 2007.godine, Vojislav [e{eq traì da se Elaborat prevede naslu`bene jezike suda zato {to ima nameru da dokumenta ko-risti tokom pretresa. Traì i da se dve kwige prevedu ka-ko bi bilo olak{ano wihovo kori{}ewe tokom pretresa.

U oktobru 2007. godine Vojislav [e{eq priprema i ob-javquje kwigu na oko 1.200 strana, u kojoj objavquje prigo-vor protiv izmewene modifikovane optu`nice sa Elabo-ratom koji je dodatak prigovoru. Dakle, objavquje ono {toima status javnog, a taj status je odredio Ha{ki tribunal. Ukwizi se pored prigovora kao podneska nalazi i kompletanskup dokumenata, odnosno tekstova dokumenata iz Elabora-ta kao dodatka. Kwiga ima oko 370 tekstova, od toga preko350 tekstova zvani~nih dokumenata organa Republike Sr-bije, po~ev od slu`benih bele{ki dràvnih organa, zapi-snika o ve{ta~ewu, zapisnika o uvi|aju, zapisnika o saslu-{awu, zapisnika sa pretresa, prvostepenih i drugostepe-nih presuda i drugih pisanih dokaza iz sudskih spisa pred-meta koji su vo|eni pred sudovima u Srbiji. Va`no je da susvi ti objavqeni dokumenti javni, da nijedan nije progla-{en poverqivim, kako od strane organa u Srbiji tako ni odstrane Ha{kog tribunala.

Dakle, ispostavqa se da kwiga koja sadrì podnesak saoko 370 tekstova javnih dokumenata za koje nikada niko, ka-ko u Srbiji tako ni u Ha{kom tribunalu, nije odredio da supoverqivi materijali, ve} su i zavedeni kao javni, predsta-vqa dokaz da je Vojislav [e{eq obelodanio ne{to {to jezabraweno.

Tribunal znao za kwigu

Da situacija bude jo{ ~udnija, potrudio se Ha{ki tri-bunal. Da kwiga postoji poznato je Ha{kom tribunalu jo{od novembra 2007. godine. O kwizi se pri~alo u sudnici.Tokom januara 2008. godine Vojislav [e{eq je koristiokwigu za unakrsno ispitivawe jednog svedoka Tuìla{tva.Vi{e puta je bilo govora o toj kwizi na su|ewu, a kwiga jeposluìla i za unakrsno ispitivawe nekoliko svedoka-ve-



{taka. U drugoj polovini 2008. godine, dva za{ti}ena sve-doka Tuìla{tva su unakrsno ispitivana na osnovu doku-menata iz navedene kwige. Da situacija bude jo{ ~udnija,oba svedoka su demantovala ne{to {to postoji u izjavamakoje su navodno dali istraìteqima Tuìla{tva i potvr-dili dokumenta koja se nalaze u kwizi. Svedoka ne znaju zakwigu Vojislava [e{eqa, niti su imali bilo kakvih pro-blema {to su svedoci Tuìla{tva, a javnost tamo gde ivezna da su oni svedoci Tuìla{tva protiv Vojislava [e-{eqa.

Tuìla{tvo je prvi put po~elo sa insinuacijama dakwiga sadrì navodno poverqive informacije, u julu 2008.godine, i to u okviru zahteva kojim su traìli da se Voji-slavu [e{equ oduzme pravo da se sam brani i da mu se na si-lu nametne branilac. O kwizi su pri~ali kao o sredstvupritiska i zastra{ivawa svedoka, a ti svedoci u sudnicisaop{tili su da niti znaju za kwigu, niti im preti bilo ka-kva neprijatnost zato {to svi znaju da su svedoci protivVojislava [e{eqa.

Pretresno ve}e je odlu~ilo da o nametawu branioca neodlu~uje, Tuìla{tvo se àlilo i àlbeno ve}e odbaciloàlbu. U avgustu 2008. godine Tuìla{tvo je traìlo obu-stavu sudskog postupka, a pretresno ve}e naloìlo nasta-vak su|ewa. Tuìla{tvo se ponovo alilo i albeno ve}eodbacilo àlbu.

Tokom unakrsnog ispitivawa jednog svedoka, Vojislav[e{eq je javno saop{tio da }e biranim re~ima postavitipitawe kako se ne bi obelodanilo ime jednog svedoka Tuì-la{tva, na {ta su sudije konstatovale da Vojislav [e{eqvodi ra~una o za{titnim merama zato {to mu je izuzetnostalo da se ne prekida javna sednica i prelazi na zatvorenusednicu.

U januaru 2009. godine, predsednik Ha{kog tribunalaformira posebno pretresno ve}e koje }e da razmotri zah-tev Tuìla{tva da je Vojislav [e{eq obelodanio u svojojkwizi poverqive informacije, zato {to pretresno ve}ekoje Vojislavu [e{equ sudi po optu`bama za ratne zlo~i-ne ne èli o tome da raspravqa i odlu~uje. Na ~elu tog po-sebno odabranog ve}a nalazi se sudija Karmel Agius koji jeodranije poznat kao pretpretresni sudija koji je u predme-tu protiv Vojislava [e{eqa omogu}io najgrubqa kr{ewaprava Vojislava [e{eqa. To pretresno ve}e donosi nalog

koji zamewuje optu`nicu i pokre}e postupak za nepo{to-vawe suda protiv Vojislava [e{eqa.

Tuìla{tvo, u nastavku postupka po optu`bama za rat-ne zlo~ine, koristi jednog svog svedoka da u sudnici izneselaì koje se koriste kao povod da je potrebno izvr{iti ne-ke provere, pa se zato februara 2009. godine prekida su|e-we za ratne zlo~ine do okon~awa postupka za nepo{tovawesuda, ali istovremeno zadràva i pravo da se mogu saslu{a-ti neki svedoci. Tako se u stvari stvara privid da su|eweza ratne zlo~ine ima neki svoj tok kojim se ne kr{e pravaVojislava [e{eqa.

Nakon izuze}a Karmela Agiusa odre|uje se drugi sastavpretresnog ve}a koje }e suditi za nepo{tovawe suda. Tu susudija Kvon (proglasio optu`nicu protiv Vojislava [e-{eqa 2003. godine), Parker (koga je Vojislav [e{eq pro-zivao za opro{tajno pismo Milana Babi}a) i Bonomi (biosudija pretresnog ve}a koje je omogu}ilo sudsko ubistvoSlobodana Milo{evi}a).

To pretresno ve}e, po skra}enom postupku na osnovu ne-koliko sati pretresa, donosi 24. jula 2009. godine presudukojom se Vojislav [e{eq progla{ava krivim i ka`wavasa 15 meseci zatvora. U osnovu sumwe, a ona je zadràna i upresudi o ka`wavawu, navodi se da se na osnovu nekih in-formacija iz kwige moè zakqu~iti da su obelodawenipodaci o za{ti}enim svedocima na osnovu kojih se moèizvr{iti identifikacija tri za{ti}ena svedoka.

Mora da se kaè da je pretresno ve}e u pravu. Isto takomoè da se zakqu~i i ako se danas sa sajta Ha{kog tribuna-la pro~ita Tre}a izmewena optu`nica protiv Vojislava[e{eqa, ili pro~ita sa istog sajta transkript saslu{awasvedoka na engleskom jeziku, ili pro~itaju svi tekstovi ko-ji su od 6. maja 1992. godine objavqeni povodom doga|aja uHrtkovcima, ili pro~ita kwiga Marka Kraqi}a “Kako jeumirao moj narod” , objavqena 1996. godine, ili pro~itajukwige Fonda za humanitarno pravo Nata{e Kandi}, iliposeti Srem i ~uje {ta pri~aju javno gra|ani koji tamo i-ve, ili se slu~ajno nai|e na nekoga ko se hvali da je svedoki da sara|uje sa Tuìla{tvom, ili pro~itaju novine “GlasKoncila”.

Dakle, pretresno ve}e koje je osudilo Vojislava [e{e-qa nije utvrdilo da je on u kwizi jasno naveo da objavqujepoverqive informacije, kako je to uradila Florens Art-man navode}i da je to {to pi{e tajna. Pretresno ve}e navo-di da, ako se, recimo, ono {to je napisano na 278. strani sta-vi u vezu sa ne~im {to je objavqeno na 876. i 1167. strani,onda neko moè da identifikuje o kome se radi i da je taj



za{ti}eni svedok Tuìla{tva. To u potpunosti odgovarazakqu~ivawu da ako se pro~ita {ta pi{e u paragrafu 31Tre}e izmewene optu`nice protiv Vojislava [e{eqa iuporediti sa recimo, Prilogom broj 11 koji je u dodatku,onda moè da se zakqu~i ko bi bio svedok Tuìla{tva pro-tiv Vojislava [e{eqa. Naravno, sve se to nalazi na sajtuHa{kog tribunala – javno.

Kr{ewe [e{eqevih prava

Vojislav [e{eq je objavio kwigu da bi raskrinkao ujavnosti montiranu aferu i u kwizi predo~io javne doku-mente i tekstove, a naro~ito svoj javni prigovor protiv op-tu`nice. Florens Artman je objavila kwigu da bi se osve-tila Ha{kom tribunalu iz koga je isterana (a zna se za{toi za koga je radila), pa se hvali kako objavquje sudske tajne,i to posle upozorewa Sekretarijata i sve to da bi zaradi-la pare.

Sude}i po kazni, nikoga ne treba ube|ivati o diskrimi-naciji i antisrpskom karakteru Ha{kog tribunala. Upore-|ivati sa drugim predmetima gde su se optuèni hvalili daobjavquju tajne ili sa predmetima gde su nestajali svedocipotpuno je iluzorno, obzirom da kada je u pitawu Vojislav[e{eq, onda smo prosto naviknuti na masovno i maksi-malno kr{ewe svih prava.

Jasno je svima da Tuìla{tvo kada je u pitawu Vojislav[e{eq, ima neprekidno potrebu (po~ev od 28. februara2003. godine) da mu se zabrani da se sam brani i da ispitujesvedoke Tuìla{tva i da se na silu nametne branilac pla-}en od strane Sekretarijata, koji }e u sudnici da glumi od-branu kako bi se u ti{ini priveo postupak kraju, a ostaloje oko 5 sati za izvo|ewe dokaza Tuìla{tva. To je porukakoja dolazi i iz odluke o kazni. Do sada niko nije ka`wensa vi{e od 4 meseca zatvora, a nije bilo u pitawu samo pu-ko objavqivawe poverqivih informacija, ve} i zastra{i-vawe i pretwe za{ti}enim svedocima.

Margeti} koji se kao novinar, u autorskom tekstu obja-vqenom u visokotira`nim novinama, hvalio prilikom ob-javqivawa spiska od preko 100 za{ti}enih svedoka da je todobio od saradnika Karle del Ponte, ka`wen je sa tri me-seca zatvora.

Dakle, odlukom o kazni sudije su pokazale koliko su be-sne i koliko mrze Vojislava [e{eqa, jer ne samo {to neznaju kako da okon~aju wegovo su|ewe, ve} nikako ne mogu dase pomire sa ~iwenicom da je samo zahvaquju}i Vojislavu[e{equ svetska javnost imala priliku da sazna kakav jeHa{ki tribunal i koliko to nije sud, ve} instrument za-{tite onih koji su sa strane rasturili biv{u SFRJ i iza-zivali, podsticali i imali neke politi~ke koristi od oru-ànih sukoba u pro{losti.

Presudom kojom su kaznili Vojislava [e{eqa, sudije sumu naloìle i da ukloni kwigu sa svog sajta pre nego {toje presuda postala pravosna`na, a kod Florens Artman ni-su naloìli da se kwiga povu~e iz prodaje, zabrani umno-àvawe i prevo|ewe. Florens Artman je autor kwige i no-vinskog teksta, a Vojislav [e{eq nije autor nijednog odoko 370 javnih tekstova objavqenih u wegovoj kwizi.

Da li treba podse}ati da su kwige objavqivali i drugikoji su bili optuèni pred Ha{kim tribunalom? Neki sukao autori tekstova objavqivali svoje kwige pre podizawaoptu`nica i hvalili se svojim zverstvima (Haradinaj,Ori}) i te kwige sudije Ha{kog tribunala nisu tretiralekao priznawe zlo~ina.

Dakle, na svakom koraku i svakim potezom tuìoci i su-dije Ha{kog tribunala priznaju i prosto se hvale kako pot-puno druge standarde primewuju kada je u pitawu Vojislav

[e{eq. Tako Ha{ki tribunal, svesno i namerno, sam pi{ekwigu o sebi, a Vojislav [e{eq pomalo bocka kako bi sa-mi priznali i kako bi se jo{ vi{e hvalili ko su i {ta su.

Sudija Karmel Agius se sam izuzeo. Sam se izuzeo sudijaPatrik Robinson, sada predsednik Ha{kog tribunala, kojije jo{ na aerodromu u Beogradu, gotovo na vratima avionapromrmqao: “Ne znamo {ta da radimo sa [e{eqem”. Ne-davno su ostavke podneli sudije [abahudin i, zamislite,pobegao je i lord Bonomi. Tuìla{tvo u predmetu protivVojislava [e{eqa ostalo je bez Mandisa. O~ekuje se da }eiz albenog postupka da se izuzmu Meron i Pokar. Kako to,{ta se to de{ava?

Zar je mogu}e da pri kraju sedme godine pritvora nekomoè pogre{no da primeti: “Pustili bi mi wega, ali ne}eon nas”. Sve su grubo prekr{ili kada je u pitawu Vojislav[e{eq, pa opet ne mogu pravno da iza|u na kraj. Ne mogu,jer je Vojislav [e{eq nevin, i to dobro znaju kako oni ta-ko i svi drugi. On je tamo zato {to je dosmanlijama bio ne-podno{qiv pred kraj 2002. godine, kada su utvrdili da sva-kog dana sve vi{e raste wegova i popularnost Srpske radi-kalne stranke. Zoran \in|i} nije mogao da zavr{i prqavposao pa je rekao: “Vodite ga i ne vra}ajte ga vi{e”. Dodu-{e, moglo je to i da se desi, ali kada je Vojislav [e{eq po-~eo sam da se brani, onda je bilo jasno da niko ne}e mo}i daizdrì klin~ sa Vojislavom [e{eqem. Klin~ istine ipravde.

Nije vaqda da i u Ha{kom tribunalu puca ogledalo u ku-patilu tuìlaca i sudija, kao {to se to de{ava sa moral-nim gwidama, otpadnicima i onima koji su se ovde u Srbi-ji, posle {est godina, javno pridruìli Ha{kom tribuna-lu, a kao nagradu Tadi} im je poklonio mandate.

Istina i suve ~iwenice dokazuju ono {to je javnost u Sr-biji davno ose}ala, a danas svako zna. Vojislav [e{eq jenevin i u Hagu je da bi se okon~ao prqav posao sa Srbima iSrbijom. Wegovo prisustvo na slobodi i u Srbiji sve mewai okre}e. Ako je na po~etku bilo – Vodi ga i ne vra}aj ga vi-{e, sada je – Drìte ga {to duè, nismo zavr{ili prqavposao.

Ovo pi{em mada znam da je svima i sve jasno. Va`no mije da se shvati da protiv Vojislava [e{eqa moè da se ko-risti sve. Nekada su to, na prvi pogled, ozbiqna pravna pi-tawa, odbrana, komunikacija, posete, ali na repertoar do-laze i kwige, pa je mogu}e i telefonski razgovori, lepti-ri, ose, p~ele i ko zna {ta sve moè da padne na pamet me-|unarodnim blistavim umovima!



FFrancuski dràvqanin Bris Taton, na-kon brutalnog prebijawa, preminuo je29. septembra. Ovaj tragi~an doga|aj po-

novo je otvorio pitawe nasiqa na na{im ulicama. Nespor-na je ~iwenica da svu odgovornost za smrt ovog mladogFrancuza snosi reìm koji ne da nikada nije u{ao u obra-~un sa nasilnim grupacijama, nego ih godinama {titi od od-govornosti i koristi ih kada su mu potrebne.

Javna je tajna da policija poseduje spisak svih problema-ti~nih navija~a, onih koji se bave kriminalnim aktivno-stima, i da ih drì u {aci kako bi mogla da ih koristi zaizazivawe nereda kada to wima odgovara.

Izjave predstavnika vlasti i samog Borisa Tadi}a, kaoi republi~kog javnog tuìoca Slobodana Radovanovi}a,pokazuju da oni sve vreme imaju detaqna saznawa o postoja-wu navija~kih kriminalnih grupa i da imaju temeqne dosi-jee o kriminalnim aktivnostima tih grupa. Pravo pitaweje – za{to su ~ekali do sada kada precizno znaju kojim kri-minalnim aktivnostima se bavi svaki od wih pojedina~no?

êkali su do sada, jer nikada nisu imali nameru da se za-ista obra~unaju sa ovim grupama, zato {to im je bilo kori-snije da ih upotrebqavaju kada su im potrebni, jer su to iste

one grupe sa kojima su ru{ili Milo{evi}a. Ali, sada po-stoje drugi razlozi zbog kojih su doneli odluku da krenu sara{~i{}avawem.

Ne treba zaboraviti kako je pripremana atmosfera ko-ja je kulminirala brutalnim ubistvom Tatona. Sve {to sede{avalo pre ovog nemilog doga|aja, naro~ito u vezi s “Pa-radom ponosa”, podizawe tenzija do maksimuma i najave za-brana pojedinih organizacija, zabrana okupqawa, zabranapojedinih navija~kih grupa.

Za{to sada? Dva su razloga – prvi je da se reìm ozbiq-no priprema za hap{ewe Ratka Mladi}a i potrebno mu je dara{~isti sve grupacije koje bi mogle da mu zasmetaju i dadiù pra{inu. Drugi razlog je katastrofalna ekonomskasituacija. Ova vlast je dovela zemqu do ekonomskog kraha istvorila reku nezaposlenih i oja|enih, i ovo je na~in dapreduprede bes naroda koji bi mogao da se izlije na ulice.O~ajni radnici seku prste, ubijaju se, bacaju pod vozove, ali


Represija

PPii{{ee:: RRaattkkoo LLii~~iinnaa

Reìm pripremaReìm pripremahap{ewe hap{ewe Ratka Mladi}aRatka Mladi}a

[[ttaa jjee ppoozzaaddiinnaa ii pprraavvii rraazzlloogg zzaa ooddlluukkuu rreeìimmaaddaa kkrreennee uu nneemmiilloossrrddnnii oobbrraa~~uunn ssaa nnaassiillnniimm ggrruuppaacciijjaammaa

•• Za{to je vlast do sada {titila nasilne grupe navija~a, a sada odlu~ila da krene u obra~un?Dva su razloga –– prvi je da se reìm ozbiqno priprema za hap{ewe Ratka Mladi}a i potrebnomu je da ra{~isti sve grupacije koje bi mogle da mu zasmetaju. Drugi razlog je katastrofalnaekonomska situacija. Ova vlast je dovela zemqu do ekonomskog kraha i stvorila reku nezapo-slenih i oja|enih, i ovo je na~in da preduprede bes naroda koji bi mogao da se izlije na ulice. Ta-ko|e, dizawem buke oko obra~una sa kriminalnim grupama, vlast skre}e pa wu sa goru}ih pitawa

vlast ne obra}a pa`wu. Spremni su sve da rtvuju u ime ne-izvesnog puta u Evropsku uniju.

Tako|e, dizawem buke oko obra~una sa kriminalnimgrupama, vlast skre}e pa`wu sa goru}ih pitawa.

Utemeqiva~i nasiqa kaooblika politi~kog delovawa

U toj medijskoj buci u obra~unu sa nasilnicima, huliga-nima, u traèwu zabrana organizacija, najglasniji su upra-vo oni koji su utemeqili i promovisali nasiqe kao oblikpoliti~kog delovawa, oni koji su uni{tavali i paliliSkup{tinu, oni koji su krali kulturne vrednosti iz oveinstitucije, oni koji su naoruàni do zuba upadali u Na-rodnu banku.

Ne treba zaboraviti da se “Otpor” “utopio” u Demo-kratsku stranku i da su Slobodan Homen, aktuelni dràv-ni sekretar Ministarstva pravde, i poslanik Nenad Kon-stantinovi} bili ~lanovi “Otpora”, Konstantivnovi} ~aki osniva~.

Setimo se “revolucionarnog” preuzimawa institucijai dràvnih preduze}a – pogotovo onih u kojima su mogli dauzmu novac.

Setimo se samo kriznih {tabova. Nije li u kriznim{tabovima jedan od kqu~nih igra~a bio upravo dana{wipotpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki}?

[ta je sa mnogim nevladinim organizacijama finansi-ranim od strane Soro{a i drugih stranih centara mo}i, ko-je su samo i jedino sluìli za uru{avawe Srbije?

Kakvo je delovawe organizacija koje vode Nata{a Kan-di}, Biqana Kova~evi} Vu~o, Sowa Biserko, Borka Pavi-}evi}, Sowa Liht...?

Koliko su puta ovakve organizacije do{le u sukob saUstavom i zakonima Republike Srbije?

Boris Tadi} je najavio da }e biti “procesuirana apso-lutno sva krivi~na dela koja su u~iwena”, pa se postavqapitawe da li }e i biv{i ~lanovi “Otpora”, a sada{wi vi-soki funkcioneri Demokratske stranke, da odgovaraju zanasilno ru{ewe ustavnog poretka i pozivawe na pobunu.Da li }e odgovarati Dinki}, Nata{a Kandi}, Sowa Biser-ko, Biqana Kova~evi} Vu~o...? Po svemu sude}i, oni su iz-nad zakona, oni su nedodirqivi, a ono za {ta se reìm na~elu sa Demokratskom strankom, zalaè nije stvarawepravne dràve, nego selektivna primena zakona, u skladu sawihovim potrebama i interesima.

Podseti me {ta to be{e ““Otpor””

Nije zgoreg podsetiti se {ta to be{e “Otpor”. Evo ne-kih podataka o “Otporu” iz bugarskog lista “Monitor” od28. avgusta 2000. godine, objavqenih pod naslovom “[ta jestvarno ’Otpor’”, koje danas zvu~e jako proro~ki:

“[ta su mu ciqevi? Ima li program?Posledwe priznawe dolazi u vidu izve{taja Bi-Bi-Si-

ja da u Sofiji danas, 28. avgusta, po~iwe desetodnevni spe-cijalni kurs. U sklopu tog kursa }e ameri~ki {pijuni dava-ti instrukcije srpskim aktivistima grupe ’Otpor’. In-strukcije iz ~ega?

Ho}e li im re}i kako da stvore utisak masovnog pokre-ta lupawem u {erpe i lonce? Ovo je ina~e omiqena tehni-ka CIA, kori{tena u Brazilu 1961, îleu 1973. i u Bugar-skoj 1990. Ili }e mo`da Srbi da u~e kako da zapale zgraduparlamenta? I to je poku{ano u Sofiji 1997. Balkanske ze-mqe mogu da se destabilizuju na mnoge na~ine, ali prekoo-keanski specijalisti ne èle da se zamaraju izmi{qawemoriginalnih na~ina. Koriste se samo proverenim metoda-ma – sve je modularno, samo ubaci i pritisni dugme.

Mo`da }e ~iwenica da CIA obu~ava aktiviste ’Otpo-ra’ u Sofiji razjasniti stvari qudima koje je imiy ove gru-pe dosad zavaravao. Nadajmo se da }e shvatiti da je svrha’Otpora’ da u saradwi sa ameri~kim agentima, unutar i iz-van Jugoslavije, izvodi provokacije – posebno tokom pred-stoje}ih izbora –kako bi se stvorio utisak da je jugosloven-ska vlada ’diktatorski reìm’ koji zasluùje da bude ka-`wen. Moramo da shvatimo da krivicu za provokacije sno-se qudi koji iza wih zaista stoje – vlada SAD i weni pla-}enici, kao {to je ’Otpor’”.


Represija

KKatastrofalna ekonomska politika Vlade Srbijeupropa{tava poqoprivredu, najva`niju strate{kugranu srpske privrede, jer uprkos obe}awima, ni{ta

nije preduzela da poboq{a stawe na trì{tu poqopri-vrednih proizvoda i za{titi proizvo|a~e. Ne samo {to susmawene ili u potpunosti ukinute subvencije, ve} monopo-listi, odnosno tajkuni, odre|uju i diktiraju cene poqopri-vrednih proizvoda, koje nisu dovoqne ni za servisirawetro{kova proizvodwe. Planski i organizovano se uni{ta-vaju individualni poqoprivredni proizvo|a~i (ratari,vo}ari, povrtari, itd), jer je cena poqoprivrednih proiz-voda na trì{tu daleko mawa od tro{kova proizvodwe.

Posle zatirawa industrije kroz kriminalnu privatiza-ciju i otvarawa doma}eg trì{ta za nelojalnu konkuren-ciju iz Evropske unije, Boris Tadi} i Mla|an Dinki} ba-cili su se na novi zadatak koji su dobili iz Brisela – uni-{tavawe srpske poqoprivrede. Prvi na udaru na{li su sepoqoprivredni proizvo|a~i malina, imaju}i u vidu da jewihov proizvod, po kvalitetu, van konkurencije na trì-{tu Evropske unije i ozbiqno ugroàva tamo{we proiz-vo|a~e.

““Pomo}”” iz Amerike

Naime, u 2001. godine u Srbiji je uz pomo} firme Ju-EsEjd (US Aid) izgra|en veliki broj hladwa~a ~ija je, o~i-gledno, jedina funkcija bila da uni{ti na{u malinu kojaje jedna od najboqih u svetu. U sve to ukqu~eno je i na{e mi-nistarstvo poqoprivrede, zajedno sa Demokratskom stran-kom i strankom G 17 plus, ~iji su funkcioneri postali ivlasnici tih istih hladwa~a. Ju-Es Ejd je u Srbiji osnovaotakozvani Ju-Es Ejd agro biznis i stvorena je firma hlad-wa~ara, qudi koji su uz pomo} dràve i Ju-Es Ejda izgradi-li hladwa~e. To udruèwe ve} godina sistematski uni{ta-va srpske poqoprivredne proizvo|a~e, pre svega malinare.

Malinari kr~e zasade

Dvadesetak vlasnika hladwa~a (~lanova DS, G17 plus),protivno dogovorima sa proizvo|a~ima malina i kupina,spustili su otkupnu cenu malina sa 160 na 100 dinara po ki-logramu. Umesto da Ministarstvo poqoprivrede po{aqeinspektore za kontrolu kvaliteta, da bi se ustanovilastvarna klasa i kvalitet otkupqenih malina i kupina, vla-snici hladwa~a sami procewuju kvalitet vo}a na {tetuproizvo|a~a. Uprkos protestima i zahtevima proizvo|a~ada se odredi otkupna cena malina od 160 dinara, reìm jeostao dosledan u politici za{tite interesa monopolista.

Ina~e, cena maline na svetskom trì{tu se kre}e oko dvaevra za kilogram. Zbog niske otkupne cene propale su i ve-like koli~ine kupine iz ovogodi{we roda u Lev~u, u op-{tini Rekovac, gde zasadi tog jagodi~astog vo}a zauzimajupovr{inu od 400 hektara, jer zemqoradnici nisu imali do-voqno radne snage da dozrele kupine na vreme uberu. Nai-me, seqaci, zbog vrlo niske otkupne cene u berbi, nisu mo-gli da plate pomo}nu radnu snagu, ve} su kupinu na svojimimawima brali sami, ili uz pomo} kom{ija, {to je nedo-voqno da se ubere ceo rod, pa je vo}e opadalo i trulilo.Zbog toga se masovno kr~e zasadi tog vo}a u Lev~u, ali i uLoznici, Krupwu, Quboviji i Malom Zvorniku, gde je podkupinom oko 700 hektara.

Na konferenciji za {tampu, potpredsednik Srpske ra-dikalne stranke Dragan Todorovi} obelodanio je podatkekoji otkrivaju na koji na~in se godinama sistematski uni-{tavaju malinari.

– Iako je malina jedan od najtraèniji izvoznih proiz-voda srpske poqoprivrede, ispostavqa se da weni proizvo-|a~i ne mogu da pokriju ni sve tro{kove koje imaju u proiz-vodwi, a uloèni rad da ni ne pomiwemo. I zbog toga smomi krenuli da istraùjemo, da vidimo {ta se tu krije, ko sekrije iza ovoga. Kada istraìte sve, do|ete u situaciju davidite vrlo blisku povezanost vlasnika hladwa~a sa Demo-


[teto~ine

AferaAfera ““““malinamalina””””

RReeìimm oorrggaanniizzoovvaaoo ssiisstteemmsskkuu ppqqaa~~kkuu ii uunnii{{ttaavvaawwee ssrrppsskkiihh pprrooiizzvvoo||aa~~aa mmaalliinnaa pprreekkoo vvllaassnniikkaa hhllaaddwwaa~~aa

•• ^lanovi Demokratske stranke i G17 plus drè monopol na otkup malina u Srbiji. Vlada ne sa-mo {to je pomogla kupovinu hladwa~a, ve} i èstoko brani interese hladwa~ara dozvoqava-ju}i da niskim otkupnim cenama uni{tavaju vo}are

•• Jasno se pokazuje povezanost hladwa~ara i Ministarstva poqoprivrede, {to na najboqi na-~in otkriva zbog ~ega godinama ne moè da se re{i problem izme|u proizvo|a~a malina i hlad-wa~ara, koji poku{avaju da diktirawem cena potpuno uni{te na{e malinare –– kaè DraganTodorovi}

kratskom strankom, zatim sa G 17 plus i ne{to malo saSPS-om – obja{wava potpredsednik Srpske radikalnestranke Dragan Todorovi}.

Koalicija za monopol

Analiza Srpske radikalne stranke pokazala je da suvlasnici hladwa~a, koji drè monopol na otkup malineuprkos Zakonu o za{titi konkurencije, skoro svi ~lanoviDemokratske stranke, G17 plus ili wihovi koalicionipartneri. U tome im svesrdno pomaè Vlada Srbije koja neèli da pomogne poqoprivrednim proizvo|a~ima.

Prema Todorovi}evim re~ima, vlada ne samo {to je nov-~ano pomogla kupovinu hladwa~a ~lanovima DS-a i G 17plus, ve} je i stala u odbranu wihovih interesa na {tetuproizvo|a~a. – Hladwa~e “Sirogojno produkta” je kupio“Malina produkt Poèga”, ukupni kapacitet 4.500 tona,vlasnik je Rade Qubojevi}, ~lan G 17, ina~e predsednikUdruèwa hladwa~ara, sa upisanim kapitalom od 190.000evra, poslovnim prihodom od 538 miliona dinara, a sve uokviru organizacije “Serbian Fruit” koja se nalazi pod Ju-EsEjdom. Sve hladwa~e, dakle, posluju u okviru organizacije“Serbian Fruit”. Ni jedna jedina nije van ovog udruèwa. “Fri-go Pound” Poèga, kapacitet 1000 tona, vlasnik Paun Pe-trovi}, predsednik Op{tinskog odbora Demokratskestranke Poèga. Imaju otvorenu firmu na Barbadosu, “Fri-go Pound”, upisan kapital milion evra, osnovni prihod 313822 000, tako|e u udruèwu “Serbian Fruit US Aid”.

“Libertas” Beograd ima sopstvenih zasada na preko 100hektara i najve}i je proizvo|a~ sveè maline u RepubliciSrbije, vlasnik je Raka @uni}, ~lan Demokratske stranke.Kupci: “Delta Maksi”, “C market”, “Merkator”, “Em Ro-di}”, “Metro”, “Veropolus”, “Idea”, “Univereksport”. Ta-ko|e u udruèwu “Serbian Fruit US Aid”, “Stani}”, Ariqe,kapacitet 4000 tona, kupio hladwa~u od Zemqoradni~ke za-druge “Lastavica” Ariqe, vlasnik Stani} Milan, ~lan De-mokratske stranke. “Agro-partner” Lu~ani, vlasnici RadeKova~evi} i Mom~ilo Ki~i}, ~lanovi Demokratske stran-ke. “Podgorina Fruit” Ose~ina, kapacitet 700 do 800 vagona,ve}inski vlasnik austrijska firma “Grunewald MDH”, di-rektor eda Nikoli}, Demokratska stranka, i {to je inte-resantno, ovu hladwa~u je otvorio Boris Tadi}, 40 odstobespovratnih sredstava dala je Vlada Republike Srbije.“Elixir Fruit” [abac, vlasnik Stanko Narcis Popovi}, ~lanDemokratske stranke. Zemqoradni~ka zadruga “Arinova”Ariqe, izgra|ena 2000. godine, dràva bespovratno uloì-la 400 000 evra, izgradwu vodio Dragan Milosavqevi},~lan Glavnog odbora Demokratske stranke. Trenutno seprotiv wega vodi postupak zbog mahinacija, a novi direk-tor je Aleksa Obradovi}, tako|e ~lan Demokratske stran-ke. “Draga~evac-promet” Gu~a, pravni vlasnik Milenko

Suruyi}, ~lan G 17, formalni vlasnici Milo{ i RadojkoGavrilovi}; “Mediteran” B 92 Gu~a, vlasnik Milenko Su-ruyi}, ~lan G 17; Zemqoradni~ka zadruga “Vilamet”, kapa-citet oko 800 tona, dràva uloìla 500 000 evra, zadruga,kaù, problemati~na, hladwa~a ne radi, glavni uticaj imaDemokratska stranka; “Groteks” Ariqe, ukupan kapacitet1 500 tona, vlasnik Gli{i} Pavle, ~lan Socijalisti~kepartije Srbije; “ABD Prom” Jevremovac, [abac, vlasnikAleksandar Jakovqevi}, ~lan SPS-a; “Serbian Fruit USAid”, “ZZ Pecka”, vlasnik @ivojin Plav{i}, ~lan SPS-a;“Bepi” Ariqe, kapacitet 1 500 tona, direktor Boòvi}Vojislav, ~lan SPS-a, “ZZ Ariqe” najve}a hladwa~a u Sr-biji 8 000 tona, akcionari Niba-ceo Beograd, i Neham Bul-garija a.d. Holding. “Frukom” Ariqe, vlasnik Zimoqi}Milomir, Grupa gra|ana, ~lan Op{tinskog ve}a koalicijesa Demokratskom strankom”.

Todorovi} nagla{ava da je to samo deo podataka kojimaraspolaè Srpska radikalna stranka, ali i da su oni do-voqni da se pokaè sprega izme|u vlasnika hladwa~a i Mi-nistarstva poqoprivrede. – Tako dolazimo do odgovorazbog ~ega godinama ne moè da se re{i problem izme|u pro-izvo|a~a malina i hladwa~ara, koji poku{avaju da diktira-wem cena potpuno uni{te na{e malinare. Imamo podatkekoji su potpuno sigurni, koji su potpuno ta~ni i o~ekujemoda posle ovoga, pre svega Ministarstvo poqoprivrede, a unekim slu~ajevima i Tuìla{tvo, pokrene odre|ene radwekako bi se re{io problem sa monopolom i druge protivza-konite radwe koje se odvijaju pod kontrolom Demokratskestranke – kaè Dragan Todorovi}.

Uni{tavaju i zara|uju

Posledica ovakve reìmske politike je da iz godine ugodinu Srbija izvozi sve mawe malina na strano trì{tejer proizvo|a~i kr~e svoje zasade ili jednostavno ostavqa-ju vo}e da truli po{to im se ne isplati da pla}aju radnusnagu za berbu. Tako se polako srpska malina ekstra kvali-teta potiskuje sa evropskog trì{ta, a wen prostor preu-zimaju proizvo|a~ iz EU. U celom postupku uni{tavawaproizvodwe malina u Srbiji Demokratska stranka i G17plus su smislili na~in da dobro zarade kroz dràwe mono-pola na otkup proizvoda. Otkupquju}i malinu od seqaka poniskim cenama, a preprodaju}i je po visokim, ~lanovi re-ìmskih stranaka se bogate dok se poqoprivreda, najva-`nija strate{ka grane srpske privrede, uni{tava. Afera“Malina” samo je jedna u nizu po kojoj }e biti zapam}en re-ìm Tadi}-Dinki}.

R. V. S.


[teto~ine

PPo~etkom septembra 2009. godine na snagu jestupilo dvadesetak zakona koje je usvojilaNarodna skup{tina Republike Srbije.

Najve}u pa`wu srpske javnosti izazvao je Zakon o infor-misawu, dok je usvajawe tri zakona koji zaduùju dràvu zadodatnih 350 miliona evra pro{lo nezapaèno. Osim krat-ke skup{tinske rasprave o tim zakonima, u medijima su ovi{tetni zakoni skoro potpuno pre}utani, ~ak su i podrà-ni od strane nekih tzv. opozicionih politi~ara iz Srpskenapredne stranke, koji su tvrdili da bez kredita EU Srbi-ja navodno ne moè da “ìvi”. Ipak, neutralna analizaovih zakona pokazuje da se radilo samo o politi~kim fra-zama koje nemaju upori{te u praksi.

Vrednost kredita Evropske investicione banke (EIBili Banka) je 250 miliona evra. Ugovor na kome se zasnivausvojeni zakon izme|u EIB-a sa jedne strane, i Vlade Repu-blike Srbije i Narodne banke Srbije sa druge strane, pot-pisan je 11. maja 2009. godine. Formalna svrha kredita kojidaje EIB je finansirawe malih i sredwih preduze}a u Sr-biji. Ali, kada se detaqnije analiziraju odredbe kreditakoje se navode u Zakonu o potvr|ivawu finansijkog ugovo-ra izme|u Republike Srbije i Evropske investicione ban-ke i Narodne banke Srbije, Aneks zajma za mala i sredwapreduze}a, dolazi se do zakqu~ka da je on, u su{tini, name-wen zapadnim bankama koje rade na teritoriji Srbije. Da-kle, bankama iz bogatog dela EU koje napla}uju ogromne ka-mate srpskim gra|anima i preduze}ima.

Na primer, u uvodnom delu ugovora o kreditu se nagla-{ava da EIB ne}e davati direktno sredstva malim i sred-wim preduze}ima, ve} }e se to raditi preko “posrednika”.Ko su ti “posrednici”? U uvodnom delu ugovora o kreditupi{e: “Posrednik ozna~ava bilo koju banku ili finansij-sku instituciju u Republici Srbiji koju Banka odabere”.Naravno, ovome treba dodati ~iwenicu da oko 70 odsto fi-nansijskog trì{ta u Srbiji poseduju banke iz Evropskeunije i moè se lako zakqu~iti da }e EIB sredstva iz kre-dita davati bankama iz EU. One }e daqe transferisati tasredstva, uz naplatu velikih kamata, srpskim malim i sred-wim preduze}ima, radi kupovine opreme iz EU. Dakle, samnaziv ugovora o kreditu koji daje EIB je neta~an. Ta~an na-ziv ugovora o kreditu sa EIB-om bi trebalo da glasi: “Ugo-vor o kreditu izme|u EIB-a i zapadnih banaka monopoli-sta koje posluju na teritoriji Srbiji sa jedne strane, i srp-skih malih i sredwih preduze}a sa druge strane, u vezi sakupovinom opreme iz Zapadne Evrope”.

Ako to nije ta~na definicija, onda probriselska vlast,mediji (i deo opozicije) u Srbiji treba da ubede gra|ane unemogu}e. To je teza da }e EIB davati sredstva srpskih ban-kama pre nego zapadnim. Da je to nerealno, pokazuje jo{ jed-na formulacija iz uvodnog dela ugovora o kreditu: “StatutBanke utvr|uje da je Banka du`na da koristi svoja sredstva

{to racionalnije i u interesu Evropske zajednice, te uskladu sa tim, uslovi wenih zajmovnih operacija moraju bi-ti uskla|eni sa relevantnim politi~kim merama Evropskezajednice”. Dakle, EIB je du`na po svom statutu da daje pr-venstvo bankama iz EU! To je prava istina o “spasonosnom”kreditu EIB-a koja se pre}utkuju u srpskoj javnosti i poli-ti~kom ìvotu. Ovome treba dodati i primere iz srpskeprakse, kao {to je dodeqivawe sredstava iz kredita EIB-a od 33 miliona evra stranoj firmi “[tarbag” za rekon-strukciju beogradskog mosta “Gazela” (“Novosti”, 4. 9. 2009)pa }e neutralnom i neostra{}enom posmatra~u biti sa-svim jasno kome }e oti}i sredstva iz kredita EIB-a.

U tom istinitom kontekstu, u ~lanu 1 ugovora o kredituse navodi da }e EIB odre|ivati koji }e projekti biti fi-nansirani: “Banka }e imati diskreciono pravo da odobriili ne odobri relevantni zahtev za raspodelu”. Dakle, srp-ska mala i sredwa preduze}a ne}e mo}i samostalno da odlu-~uju kako }e, ni gde }e, da uloè pare od kredita. Tako|e, u~lanu 6 se predvi|a da srpska mala i sredwa preduze}a ne-}e mo}i samostalno da kupuju opremu. Ta~nije, srpska malai sredwa preduze}a }e morati da nabavqaju opremu i uslu-ge preko me|unarodnog tendera koji }e se obavqati u skla-du sa uputstvima EIB-a. Dakle, opet u skladu sa interesi-ma EU (ili sa interesima kompanija iz Zapadne Evrope).

Tako|e, kredit EIB-a i sa i pravne strane ima veoma{tetne (ta~nije, sramne odredbe) za Republiku Srbiju. U~lanu 6 se pozivaju dràvni slu`benici Republike Srbije,od ministra do obi~nog slu`benika, da direktno EIB-u do-stavqaju informacije o nepravilnostima. Svaka informa-cija, pa i ona od najnièg slu`benika, smatra}e se infor-


Krediti i kreditori

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

““““EvropskoEvropsko””””zzaadduuìivvaawwee SSrrbbiizzaadduuìivvaawwee SSrrbbiijjjjeeee

macijom koju je dostavila Vlada Republike Srbije (!?) Sadruge strane, takva obaveza o prijavqivawu nepravilnostine postoji u redovima EIB-a, iako, kao {to je prethodnoizneto, upravo EIB odre|uje kome, i pod kojim uslovima, sedaju krediti. Skoro neverovatno kr{ewe pravila o ravno-pravnosti stranaka i skoro neverovatan kompleks nièvrednosti kod srpskih pregovara~a. Kao da u EU i EIB nepostoji korupcija i name{tawe poslova!

U tom smislu, naslov ugovora o kreditu bi se se mogaota~nije definisati i na slede}i na~in: “Ultimatum EIB-a i zapadnih banaka monopolista koje posluju na teritori-ji Srbije, Vladi Republike Srbije i malim i sredwim srp-skim preduze}ima u vezi sa kupovinom opreme iz ZapadneEvrope”.

Kada se ima u vidu tolika neravnopravnost strana uovom ugovoru, nije iznena|ewe ni {to se i u ~lanu 9 VladaRepublike Srbije obavezuje da }e snositi “sve tro{kove,ukqu~uju}i sve stru~ne, bankarske i mewa~ke nastale u ve-zi sa pripremom, sprovo|ewem ili pra}ewem ovog ugovora”(ta~nije, pla}awe stranih savetnika koji obi~no prate ova-kve kredite). Za srpske pregovara~e je sramna i odredba iz~lana 10 koja daje pravo EIB-u da zahteva prevremenu ot-platu kredita “ako proceni” da je (bez navo|ewa jasnih kri-terijuma) je to korisno.

Pomo} zapadnim bankama

Drugi veoma lo{ zakon o zaduìvawu koji je je stupio nasnagu u septembru 2009. godine je onaj o zaduìvawu Repu-blike Srbije kod zapadnih banaka monopolista koje rade nateritoriji Srbije. Ta~nije, o zaduìvawu kod Alpha BankSrbija, Piraeus Bank Beograd, i Vojvo|anske banke, radi po-krivawa buyetskog deficita u vrednosti od 90 milionaevra. Dakle, Vlada Republike Srbije, umesto da dodatnooporezuje zapadne banke koje su, retroaktivno i drsko, u po-sledwih nekoliko meseci pove}avale marè na ve} dode-

qene kredite srpskim gra|anima i preduze}ima, zaduùjese upravo kod tih banaka pod nepovoqnim uslovima! Skoroneverovatno, posebno ako se ima u vidu da je ~lanom 3 ovogzakona predvi|eno da Vlada Republike Srbije pla}a “tro-{kove obrade i pu{tawa kredita” u vrednosti od 900.000evra, i to upravo iz buyeta Republike Srbije.

Ovim skoro neverovatnim podacima treba dodati i da jeu ~lanu 3 ovog ugovora o kreditu sa 3 zapadne banke, predvi-|ena i skupa kamata u vrednosti zbira “jednomese~ne refe-rentne kamatne stope za zaduìvawe u evrima (EUIBOR)i fiksne kamatne marè od 4,75 odsto”.

Tako|e, tre}i kredit koji je Vlada Republike Srbije za-kqu~ila, a Narodna skup{tina usvojila ve}inom glasova,je onaj o zaduìvawu Republike Srbije kod Svetske banke uvrednosti od 10 miliona evra. Sli~no kao i kod kreditaEIB-a, ovaj kredit Svetske banke treba da umawi (ne da ot-kloni u potpunosti) katastrofalne posledice koje za srp-ska velika preduze}a i zdravstvo proizvode uslovi MMF-a i EU. Zato je mogu}e da dok se smawuju izdaci za zdravstvoi nedostaju kreveti i lekovi u bolnicima, u ugovoru o kre-ditu se ponovo predvi|a kontrolisana nabavka straneopreme uz skupe kamate. Na primer, u ~lanu 2 se predvi|a da}e Republika Srbija pla}ati kamatu “jednaku LIBOR-u”,uve}anom za “varijabilnu kamatnu marù” (Sporazum o zaj-mu izme|u Republike Srbije i Me|unarodne banke za obno-vu i razvoj). Tako|e, Republika Srbija }e pla}ati i 25.000evra za “pristupne naknade” a sve zarad finansirawa “in-formacione mreè” u srpskom zdravstvu, obezbe|ewa “ro-be i konsultantskih usluga” (u trenutku kada nema dovoqnokreveta i lekova u srpskom zdravstvu). U dodatku ugovora senavodi i da }e se konsultanti birati u skladu sa “smernica-ma” Svetske banke, dok operativni tro{kovi ozna~avaju“prevode i organizacije sastanaka, putovawa, vo|ewe kan-celarije”. Ponovo je vi{e nego jasno da }e stranci imatinajve}u korist i od ovog kredita koje uzima srpska dràva.

Ipak, srpske vlasti i deo tzv. opozicije i daqe insisti-raju na samoubila~kom ekonomskom putu ka novoj utopiji,~iji je centar u Briselu. Ne sme se dozvoliti da srpska jav-nost do|e do zakqu~ka da EU ne samo da otima deo terito-rije Republike Srbije, ve} i potkrada i iskori{}ava srp-ske gra|ane i preduze}a zarad daqeg boga}ewa zapadnog de-la te nadnacionalne tvorevine, EU.


Krediti i kreditori

OObrazovawe je sastavni deo procesa odrasta-wa svakog deteta i predstavqa nezaobila-znu fazu u wegovom ìvotu. Ono ga pri-

prema za budu}nost i sve ono {to ga ~eka u svetu odraslih.Zato svaka ozbiqna dràva posebnu pa`wu posve}uje siste-mu obrazovawa, jer je kvalitetno obrazovawe mladih zalog zabudu}nost. Me|utim, u obrazovnom sistemu Srbije postojebrojni problemi. Devet godina vladavine DS kao glavnogpromotera evropskih integracija i prodava~a magle ostavi-lo je mu~nu situaciju u obrazovnim institucijama u Srbiji.

Pred{kolske ustanove, kao {to su zabavi{ta i vrti}i,odavno ne mogu da zadovoqe potrebe gra|ana, pa roditeqiprijavquju decu u vrti}e i pre nego {to se ona rode, jer suliste ~ekawa ogromne. [irewe mreè visoko{kolskihinstitucija, posebno privatnih fakulteta i visokih {ko-la, je prethodnih godina izmaklo kontroli, pa se mehani-zmom akreditacije poku{ava uspostavqawe reda u toj obla-sti. S druge strane, Srbija ima dovoqno razvijenu mreùosnovnih i sredwih {kola, ali je ona godinama zapostavqa-na i sada je u sve ve}em raskoraku sa demografskom, pri-vrednom i socijalnom stvarno{}u. Zbog toga je veliku pa-`wu javnosti privukao ~lanak Sajmona Greja, direktoraKancelarije Svetske banke u Beogradu, pod naslovom “Ra-diti vi{e sa mawe”, koji je objavqen u avgustovskom brojubeogradskog nedeqnika NIN. Taj saèti tekst iznosiosnovne ideje koje su detaqnije izloène u analizi Svetskebanke pod nazivom: “Suo~avawe sa finansijskom krizom uSrbiji putem pove}awa produktivnosti javnog sektora”, izmaja 2009. godine.

Iz tog ~lanka saznajemo da se srpsko ministarstvo fi-nansija obratilo Svetskoj banci sa molbom da Svetska banka“pripomogne” Srbiji u smawewu tro{kova javnog sektora nana~in koji “ne}e uticati na kvalitet usluga”. “Rezultat na-{eg rada je publikacija koja analizira va`ne delove javnihrashoda”, sumirao je Grej, “poput penzija, zdravstva, obrazo-vawa, socijalnih davawa, infrastrukture, poqoprivrede iindustrije”. Me|utim, na~inom na koji je to u~inila Svet-ska banka, preti ozbiqna opasnost da se, pre svega obrazo-vawu u Srbiji nanesu dodatne ozbiqne dugoro~ne {tete.

““Svetska iskustva”” koja vaè samo za SrbijuDa nije bilo ovog ~lanka Sajmona Greja u NIN-u, ne bi-

smo ni saznali za obra}awe Ministarstva finansija Svet-skoj banci, kao ni za neke konkretne predloge Svetske ban-ke za u{tedu para iz buyeta. [ta ta~no Svetska banka pred-laè Srbiji kao na~in u{tede najboqe se vidi iz oblastikoju je Grej odabrao da ilustruje wihove ideje – u prosveti.Grej terapeutski navodi kako su ~inovnici Svetske bankepredloìli da se u Srbiji, zbog mera {tedwe, ukine 11.000odeqewa, tj. 37 odsto svih odeqewa u osnovnim {kolama, i13 odsto svih odeqewa u sredwim {kolama. Tako bi wiho-

vim zatvarawem, po mi{qewu globaliste Greja, dràva to-boè u{tedela 14,7 milijardi dinara. Naime, ve}ina ode-qewa u srpskim {kolama broji mawe od 30 |aka, a Grej, kaoovda{wi portparol Svetske banke, smatra da “ne postojiiskustvo u svetu koje pokazuje da odeqewa sa mawe od 30 u~e-nika vode ve}em kvalitetu”.

Tako su po mi{qewu Svetske banke, profesori univer-ziteta u Srbiji ceo ìvot proveli u zabludi da mawe stu-denata na ~asu zna~i vi{e pa`we koju mogu da posvete sva-kom studentu, a u istoj zabludi, po mi{qewu gospodina Gre-ja i Svetske banke, ìve i nastavnici u srpskim gimnazija-ma i u~iteqi u srpskim {kolama. Ali i prosvetari {iromsveta.

Zbog toga je prose~an broj u~enika u dràvnim {kolama(u osnovnom obrazovawu) u Austriji 20, Belgiji 20, e{koj21, Danskoj 20, Nema~koj 22, Gr~koj 18, Ma|arskoj 20, naIslandu 17, u Irskoj 24, Italiji 18, Luksemburgu 16, Poq-skoj 21, Portugaliji 16, Slova~koj 20, [paniji 19, Britani-ji 26 (u privatnim osnovnim {kolama 11) i u SAD 24 (u pri-vatnim 19). [ta mislite kako bi se samo Danci, Belgijan-ci, Grci i ostali odu{evili kada bi ih gospodin Grej iSvetska banka obavestili da “ne postoji iskustvo u svetukoje pokazuje da odeqewa sa mawe od 30 u~enika vode ve}emkvalitetu”? Ili je takva “{ok-terapija” u {kolstvu dobrasamo za Srbiju?

Da, ta~no je da nema direktne me|uzavisnosti izme|ubroja u~enika u odeqewu i kvaliteta obrazovawa. Maweu~enika u odeqewu ne zna~i odmah i vi{i kvalitet. To jezato {to kvalitetno obrazovawe zavisi od najmawe jo{ dvafaktora: motivacije i sposobnosti u~enika i motivacije isposobnosti nastavnika. No, iz toga {to broj u~enika uodeqewu nije jedini faktor kvalitetnog obrazovawa nesledi da on nije nikakav faktor kvalitetnog obrazovawa.U pitawu je elementarna logi~ka razlika izme|u nu`nog idovoqnog uslova. Mawi broj u~enika nije dovoqan uslov daobrazovawe bude uspe{no. Ali, kao {to zna svaki prosvet-ni radnik, mawi broj u~enika jeste nuàn uslov za kvali-tetnu nastavu.

““Reformisti”” @arka Obradovi}apo meri Svetske banke

Grej otkriva i svojevrsno odu{evqewe ekipom, refor-mista, predvo|enom resornim ministrom @arkom Obrado-vi}em, koji su spremni da primene ove savete. “Na sre}u”,pi{e Grej, “imamo sada Ministarstvo obrazovawa u kome sereforme razumeju i koje je posve}eno wima. Priprema se~itava strategija racionalizacije {kola i odeqewa,ukqu~uju}i i racionalizaciju unutar jedne {kole. Potreb-no je dati svu neophodnu podr{ku Ministarstvu kako biubrzalo i sprovelo svoju {iroku strategiju reformi”. Da-kle, Grej nas obave{tava da ukidawe 11.000 odeqewa u srp-skim {kolama ne samo da nije samo puki predlog globali-sta iz Svetske banke, ve} i da “reformisti” u na{em mini-starstvu prosvete na takvoj “reformi” srpskog {kolstva


Eutanazija prosvete

PPii{{ee:: VVllaaddiimmiirr MMii{{kkoovvii}}

““““RacionalizacijaRacionalizacija”” ”” ppooppooddiikkttaattuu SSvveettsskkee bbaannkkeeddiikkttaattuu SSvveettsskkee bbaannkkee

KKaakkoo ssuu {{kkoollee ppoossttaallee `rrttvvee {{ookk--tteerraappiijjee kkoojjuu gglloobbaalliissttii sspprroovvooddee uu SSrrbbiijjii

ve} uveliko rade! Uputstvo o formirawu odeqewa prvog ipetog razreda koje je Ministarstvo prosledilo {kolamasamo je prvi korak te “racionalizacije”. Ukoliko se {kol-ske uprave budu pridràvale tog uputstva, za ~etiri godi-ne u Srbiji }emo, po mi{qewu “reformatora”, dobiti{kole sa “optimalnim” brojem odeqewa. To zna~i da seodeqewa mogu deliti samo ukoliko imaju vi{e od 34 u~eni-ka. Dowa granica da se formiraju dva odeqewa u {koli je17 u~enika, za tri odeqewa 23 u~enika, a za ~etiri 25 u~e-nika.

Osim uputstva o formirawu broja odeqewa, {kolskimupravama je prosle|eno da se ograni~i zapo{qavawe novihkadrova u {kolama. Ukoliko postoji potreba za u~iteqi-ma i nastavnicima, oni se prvo moraju traìti iz redovavi{ka na nivou {kole, op{tine ili okruga, pa se tek ondaraspisuje konkurs za nova radna mesta. Na taj na~in }e se,kako kaù u Ministarstvu, smawiti broj odeqewa, ali ne-}e biti otpu{tawa zaposlenih. Problem vi{ka zaposle-nih }e, prema re~ima nadle`nih u Ministarstvu, biti re-{en wihovim angaòvawem u obrazovawu odraslih. Uvera-vawa iz Ministarstva, naravno, nimalo nisu umawila neza-dovoqstvo nastavnika, jer }e, prema nekim procenama, po-sle ove racionalizacije, oko 17.000 prosvetara ostati bezsvojih radnih mesta. Roditeqi, sa druge strane, strahuju dawihova deca ne}e imati kvalitetnu nastavu.

Taj strah podgrejalo je i saop{tewe Ministarstva pro-svete, posle sastanka sa predstavnicima Me|unarodnog mo-netarnog fonda krajem avgusta ove godine, u kojem pi{e dasu planovi Ministarstva prosvete “u odre|enoj meri uskladu s preporukama iz izve{taja me|unarodnih organiza-cija o stawu obrazovawa u Srbiji”. Ministar @arko Obra-dovi} je, dodu{e, ukazao tada na specifi~nosti obrazovnogsistema u Srbiji i na potrebu uvaàvawa ekonomske situa-cije, a posebno na va`nost obrazovawa za daqi razvoj Srbi-je i rast bruto dru{tvenog proizvoda, ali je nedavno pri-znao da zaista postoji plan racionalizacije i da }e s wimprvo upoznati Vladu Srbije, zatim sindikate, a onda }e bi-ti predo~en javnosti. Ministar je tako|e izjavio da }e ove{kolske godine “ozbiqno raditi na planu racionalizaci-je mreè {kola i odeqewa koja imaju po nekoliko u~eni-ka”. Po tom planu, “racionalizacija” {kola po~iwe da sesprovodi ve} od ove {kolske godine. Samo u Banatu, Mini-starstvo prosvete ukida preko 100 odeqewa. Me|utim, na-pravqen je dogovor izme|u predstavnika Ministarstva sa

jedne i predstavnika lokalne samouprave sa druge strane, dase 19 odeqewa na ma|arskom jeziku ne spaja, zbog za{titeprava nacionalnih mawina, tako da }e u zrewaninskom kra-ju biti spojeno samo oko 60 odeqewa na srpskom jeziku. Po-mo}nik ministra Obradovi}a za inspekcijski nadzor i rad{kolske uprave, Zoran Kosti}, tada je izjavio da }e svakina~elnik {kolske uprave “morati da obrazloì” za{totraì da ostanu mala odeqewa, pa ukoliko ima “jak raz-log”, kao, recimo, da se vodi ra~una o nacionalnim mawina-ma, onda }e uz odobrewe ministra ta odeqewa ipak opsta-ti. Direktori {kola u Srbiji potvr|uju da u {kolama vla-da napetost i strah povodom najavqene racionalizacije uobrazovawu. Mnoge {kole }e ove godine ostati bez jednogodeqewa prvog razreda. Samim tim jedan u~iteq ostaje ne-raspore|en. Narednih godina se o~ekuju jo{ ve}i proble-mi, jer }e dosta qudi biti bez pune norme ~asova, {to auto-matski zna~i i niè plate od dosada{wih. Niko ne zna ka-ko }e se taj problem re{iti bez otpu{tawa.

Analiza zasnovana na neta~nim informacijamaPredlog direktora Kancelarije Svetske banke u Beo-

gradu Sajmona Greja nosi velike opasnosti iz slede}ih raz-loga: iznosi neta~ne informacije i nije zasnovan na stvar-nom poznavawu situacije na terenu, Svetska banka ima ve-liku mo} i na{e vlasti nisu nezavisne od wenih stavova (i


Eutanazija prosvete

Statistika trenutnog stawa u {kolama u Srbiji Osnovne {kole u Srbiji ukupno imaju 578.932 u~enika. Od tog broja, u Beogradu osnovne {kole poha|a

114.807 u~enika, u severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini 156.586 |aka, a najvi{e osnovaca ima u centralnom de-lu Srbije –– 307.539. Prose~na veli~ina odeqewa u osnovnim {kolama u Srbiji je 18.9 u~enika, u Beogradu je21.8 u~enika, u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 18.8, a u centralnom delu Srbije 16 u~enika u jednom odeqe-wu. Ukupno u osnovnim {kolama u Srbiji je zaposleno 72.919 prosvetnih radnika. Od toga u Beogradu radi13.469 prosvetara, wihov broj u Vojvodini je ne{to ve}i i iznosi 20.405, a najvi{e zaposlenih u prosveti imacentralna Srbija –– 39.045. Od tog broja, u Beogradu radi 9.933 nastavnika, u Vojvodini 15.409, a osnovne {koleu ostatku Srbije imaju 29.045 nastavnika i u~iteqa. Na jednog u~iteqa u Beogradu u proseku do|e 11,6 |aka, uVojvodini 10,2, a u centralnoj Srbiji u proseku ima 10,6 u~enika na jednog u~iteqa. U prvi razred je ove jese-ni u Srbiji po{lo oko 80.000 prvaka, od toga u Beogradu gotovo 20.000, a u Vojvodini 16.000.

Sredwe {kole u Srbiji ukupno imaju 255.029 u~enika. Od toga u Beogradu se ukupno {koluje 55.137 sred-wo{kolaca, u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 64.330, a u centralnom delu Srbije 135.562 u~enika. Prose~-na veli~ina odeqewa u sredwim {kolama u Srbiji je 25.8 u~enika, u Beogradu je 26,3 u~enika, u Vojvodini 24,9,a u centralnoj Srbiji 26,2. U beogradskim sredwim {kolama ukupno radi 8.238 zaposlenih, u severnoj srpskojpokrajini Vojvodini 9.293, a u centralnoj Srbiji taj broj iznosi 17.981 prosvetara. Od toga, sredwe {kole uBeogradu imaju 6.313 zaposlenih nastavnika, u Vojvodini 7.420, a u ostatku Srbije 14.693. U Beogradu i Vojvo-dini na jednog nastavnika u sredwim {kolama ukupno u proseku do|e 8,7 u~enika, a centralna Srbija na jednognastavnika u proseku ima 9,2 sredwo{kolca.

stavova MMF-a koji zastupa iste predloge), a istovremenou Ministarstvu prosvete imaju razumevawa za ovakve ideje.Naime, u proteklih dvadesetak godina nikada u Srbiji ni-je izdvajano pet odsto bruto nacionalnog proizvoda zaobrazovawe, kako tvrdi Sajmon Grej u svojoj analizi. Po-sledwih godina izdvajawe za prosvetu je jedva bilo ne{toiznad polovine te cifre, pa je Grejeva optu`ba da se buyet-ska sredstva uloèna u prosvetu (kojih nema) rasipaju –potpuno neosnovana. Daqe, Srbija nikada nije izdvajala zaobrazovawe sredstva koja su uporediva sa izdvajawima udrugim evropskim zemqama, {to pi{e u Grejevoj analizi,jer ~ak i kada bi procenat bruto nacionalnog proizvodabio isti u Srbiji i drugim evropskim zemqama, izdvajawau apsolutnim iznosima i po u~eniku u Srbiji su vi{estru-ko mawa. Prema tome, Grejev zakqu~ak, koji je izveden iztih pogre{nih ~iwenica je potpuno neutemeqen i o~igled-no usmeren ka degradaciji srpskog sistema obrazovawa.

Daqe, treba re}i da Svetska banka nije napravila nika-kvu izvornu analizu stawa {kolstva u Srbiji, jer je neko-liko analiza ura|eno ranije. Tu je analiza UNESKO-a iUNICEF-a pod nazivom “Sveobuhvatna analiza sistemaosnovnog obrazovawa u SRJ iz 2001. godine”, zatim analizana inicijativu Unicefa, ~iji su rezultati objavqeni u pu-blikaciji Bogojevi}, Ivi}, Karapanya iz 2003. godine podnazivom “Optimalizacija mreè {kola u Srbiji”. Levitasi Hercinski su 2006. godine, za potrebe Ministarstva pro-svete, napravili novu analizu, “Finansirawe i upravqaweu osnovnom obrazovawu Srbije”. U tim izvornim analizamakonstatovani su svi problemi, prikupqene su osnovne ~i-wenice o {kolama i dati su konkretni predlozi za optima-lizaciju mreè {kola. Pored ostalog, definisano je 11 mo-dela re{avawa problema, dok sa druge strane predlog glo-balista iz Svetske banke koristi samo jedan – zatvarawe{kola.

Finansijska iluzija i {arena laàSajmon Grej je analizu napravio na zahtev Ministarstva

finansija, kome je svesrdno iza{ao u susret iluzijom da semoè u{tedeti 37 odsto ukupnog buyeta namewenog osnov-nom obrazovawu. Na ~isto finansijskom terenu se pokazu-je koliko je predlog Svetske banke neozbiqan i iluzoran.Pre svega, nisu ura~unati finansijski gubici do kojih bise do{lo ako bi se ukinulo 11.000 odeqewa, poput socijal-nog programa za u~iteqe koji ostaju bez posla, programaprekvalifikacije prosvetnih radnika, tro{kova nove ar-mije nezaposlenih i wihovih porodica, tro{kova prevozau~enika ~ije {kole bi bile ukinute, kupovine i odràva-wa vozila, plata voza~a itd... Teorijska mogu}nost zna~aj-nih finansijskih u{teda se naglo gubi kada se poznaju ~i-wenice o {kolama u Srbiji. U Srbiji postoji veliki brojmalih {kola, ra~unaju}i tu i podru~ne {kole koje su izdvo-jene od mati~nih {kola i to pre svega u seoskim podru~ji-ma, koje obuhvataju mali broj u~enika i mawi broj velikihgradskih {kola u kojima se {koluje veliki broj u~enika.Prelivawa iz jednog dela te mreè, na primer, ukidawe ma-lih seoskih {kola, ne moè imati skoro nikakve efekte udrugom delu te mreè, u velikim gradskih {kolama.

Tako|e, u Srbiji postoji preko 3.000 kombinovanih ode-qewa (to su ona odeqewa u kojima jedan u~iteq u isto vre-me ostvaruje program za dva, tri pa i ~etiri razreda). Takvaodeqewa se ne mogu spajati sa drugim odeqewima zato {tou blizini nema drugih {kola, ali i zato {to je i sa ve}imbrojem u~enika skoro nemogu}e raditi kada u~iteq trebada u isto vreme obu~ava u~enike razli~itih razreda.

Kada se znaju uslovi u kojima rade male seoske {kole,onda ima dodatnih razloga za{to te “teorijske” mogu}no-sti nisu i stvarne. U nacionalno me{ovitim sredinama ne

moète ukidati neke {kole, jer se nalaze u lokalnim zajed-nicama u kojima je ve}ina stanovni{tva jedne nacionalno-sti, pa bi ukidawe takvih {kola (ili isturenih odeqewa)izazvalo ozbiqne me|unacionalne tenzije. Pored toga,zbog velikih rastojawa, reqefa (posebno u planinskimpodru~jima) i nepostojawa puteva (negde i kada postoje, ni-su prohodni u zimsko vreme), iskqu~eno je re{avawe koje sesastoji u prevozu u~enika u susedne {kole.

Gledano u celini, teorijske mogu}nosti u{tede se svodena pogled na obrazovawe u Srbiji iz va{ingtonskih i bri-selskih daqina, bez poznavawa ~iwenica i lokalnih uslo-va, i bez odgovornosti.

Najve}i udar na srpsko seloSa druge strane, brojne su negativne ekonomske posledi-

ce zatvarawa {kola koje Grej namerno nije pomenuo: pod-sticawe daqih migracija ka gradovima koji ne mogu da ap-sorbuju novo stanovni{tvo, depopulacija sela i daqe sta-rewe sela sa ekonomskim {tetama koje to povla~i i migra-cija stanovni{tva u reproduktivnom periodu. Stvaraju seosnove za nove me|uetni~ke konflikte jer ukidawe {kolane}e na isti na~in pogoditi sve nacionalne zajednice. AkoMinistarstvo prosvete “reformi{e” {kolstvo po pred-logu Svetske banke, do}i }e i do daqeg sniàvawe obrazov-nog nivoa seoskog stanovni{tva, koji je i sada katastrofa-lan, jer 36,3 odsto seoskog stanovni{tva nema ni osnovnu{kolu, a kod èna taj je procenat jo{ ve}i (44,2 odsto). Tobi zna~ilo nastavqawe kulturnog zaostajawa sela, u komeje {kola jedina javna institucija, koja treba da ima i ulogukulturnog centra za celokupno stanovni{tvo. To bi pred-stavqalo ugroàvawe prava na obrazovawe dobrog delastanovni{tva, a Srbija je prihvatila UNESKO-v global-ni program “Obrazovawe za sve”, iz koga proisti~u jasneobaveze (i Svetska banka je partner u tom programu, ali jojon nikada nije bio drag).

Taj program UNESKO-a podrazumeva da osnovna {kolatreba da postane centar ukupnog ruralnog razvoja. Ona tre-ba da se preobrazi u instituciju za zadovoqavawe obrazov-nih potreba celokupnog seoskog stanovni{tva. [kola ta-ko treba da bude centar za neformalno obrazovawe odra-slih, koje }e ih osposobqavati za nove privredne aktivno-sti kao {to su savremenija poqoprivredna proizvodwa,ekolo{ka proizvodwa hrane, sakupqawe i prerada {um-skog vo}a i lekovitog biqa, seoski turizam, itd...

Ovo su samo neke od opasnosti ~inovni~ke, globali-sti~ke logike direktora Kancelarije Svetske banke u Be-ogradu Sajmona Greja i wegovog “saveta” da se u srpskim{kolama ukine 11.000 odeqewa i spremnosti Ministar-stva prosvete da taj “savet” sprovede u delo. Naravno,ozbiqna dràva, ta~nije, ozbiqna, odgovorna i patriotskavlast, kada bi sagledala navedene ~iwenice, glatko bi od-bila takav “savet”. Ona bi znala da bi takva kratkoro~nau{teda u buyetu, na duì rok mogla naneti nepopravqivu{tetu srpskoj prosveti i kulturi. Ali, kako saznajemo izradosnih Grejovih re~i, me|u vlastima u Srbiji postoje i“zdrave, reformske snage”koje su odu{evqene ovakvom ide-jom i koje, {tavi{e, ve} uveliko rade na wenoj realizaci-ji. Kako }e izgledati ta realizacija moè se videti ako seobrati pa`wa na redosled oblasti u kojima je Svetska ban-ka, na osnovu svoje analize, predloìla Srbiji da smawijavne tro{kove. Na prvom mestu su penzije, zatim zdravstvo,potom obrazovawe, kao ~etvrto socijalna davawa, pa tekonda slede infrastruktura, poqoprivreda, industrija...

Ono {to je primetno u analizama Svetske banke je da,posle svih sprovedenih “reformi”, u ovoj zemqi “kona~no”vi{e nije skupa vojska. Jer, vojsku smo reformisali tako dasmo uni{tili 1.200 protivavionskih raketa tipa “Strela”,isekli 700 tenkova u staro gvo`|e, a broj aviona u letnom


Eutanazija prosvete

stawu sveli na dva. Sve {to smo dobili jeste karikatura odvojske, zbog ~ega }e ova zemqa u svakom ozbiqnijem vojnompitawu zavisiti od drugih, kao {to je pitawe Kosova i Me-tohije, gde se u bezbednosnom smislu Srbija u potpunostioslonila na Euleks i KFOR, iako po rezoluciji 1244 Save-ta Bezbednosti UN ima pravo da rasporedi do 1.000 svojihvojnika i policajaca na teritoriji ju`ne srpske pokrajine.Takva reforma se sprema i srpskom obrazovawu ukidawem11.000 odeqewa, {to bi po nekim procenama zna~ilo otpu-{tawe oko 17.000 nastavnika i prodaju vi{ka {kolskihzgrada, koje su, naj~e{}e, na idealnom mestu u centrima gra-dova. Tako }emo dobiti karikaturu od obrazovnog sistema,zbog ~ega }e ova zemqa i po pitawu obrazovawa postati za-visna od drugih. Ko god u Srbiji bude hteo stvarno kvali-tetno obrazovawe, mora}e da ide u strane privatne koleyei na strane privatne univerzitete. Razume se, takvo obrazo-vawe ne}e mo}i sebi da priu{te deca seqaka, radnika islu`benika, ve} samo deca odabrane vladaju}e elite reì-ma Borisa Tadi}a. A koliko }e nova upravna, kulturna iekonomska elita Srbije edukovana u drugim zemqama bitisposobna da razume i zastupa nacionalne interese, ne tre-ba tro{iti ni re~i.

Sa druge strane, smawewe birokratije, odnosno izdata-ka na nevladin sektor, direktor kancelarije Svetske ban-ke u Beogradu Sajmon Grej ne pomiwe nijednom re~ju. Neo-bi~no je da analiti~ari iz Svetske banke nisu uo~ili ta-kvu “sitnicu”, da se iz srpskog buyeta izdvaja 4,1 milijardadinara, ili 44 miliona evra godi{we, za donacije raznimnevladinim organizacijama. To je vi{e nego za subvencije uprivredi (3,5 milijardi dinara), u~eni~ki standard (1,7 mi-lijardi dinara), studentski standard (3,2 milijarde dina-ra), Fond za mlade talente (0,4 milijarde dinara) i izbeglai raseqena lica (0,9 milijardi dinara). O~igledno je fi-nansirawe nevladinih organizacija prioritet Tadi}evogreìma, jer ko }e ga sa~uvati na vlasti kada potpuno uni-{ti dràvne institucije?

Prema tome, zadatak gra|ana Srbije je da na nekim budu-}im izborima oduzmu vlast “reformistima” koji po naloguSvetske banke prave planove za postepeno slamawe obra-zovnog sistema Srbije i dràve u celini. To je obaveza pre-ma sebi, svojoj deci i generacijama budu}ih |aka u Srbiji,koji tek treba da sednu u {kolske klupe. Jer kakve su nam{kole danas, takva }e nam zemqa biti sutra.


Eutanazija prosvete

Svetska banka i MMF –– od zajmodavaca do upravqa~aPostavqa se pitawe {ta to daje za pravo gospodinu Greju iz Svetske banke da daje tako smele ocene stawa

u srpskom {kolstvu, koje nadle`ni iz Ministarstva prosvete brè-boqe poku{avaju da sprovedu u delo. Jedanod najo~iglednijih primera {teto~inskog delovawa Cvetkovi}eve vlade je bezglavo zaduìvawe dràve. Pro-cewuje se da }e se dug srpske dràve, do kraja 2009, gotovo udvostru~iti. Posledica tog zaduìvawa ne}e bitisamo to da }emo u budu}nosti sve {to kao dru{tvo zaradimo morati da dajemo na otplatu dugova sa kamatom, ve}i da }e na{i poverioci dobiti dugoro~no pravo da upravqaju srpskom dràvom. Me|unarodni ~inovnici, pr-venstveno iz finansijske sfere, odlu~iva}e ne samo o srpskim porezima, penzijama ili socijalnim davawima,ve} i o srpskom obrazovawu, zdravstvu, nauci i kulturi. Tako je Cvetkovi}eva vlada, 26. marta 2009. godine, za-kqu~ila sporazum sa Me|unarodnim monetarnim fondom o pozajmici od tri milijarde evra. Ta suma }e bitiispla}ivana u ratama do 2011. godine. Po{to je prvi deo sume ve} ispla}en u prole}e ove godine, krajem avgu-sta je u posetu Srbiji do{la delegacija MMF-a. Delegacija Me|unarodnog monetarnog fonda i Vlada Srbijetada nisu postigle dogovor o daqem kori{}ewu kredita vrednog skoro tri milijarde evra i pregovori se na-stavqaju krajem oktobra, do kada vlada ima rok da pripremi detaqan plan reforme javnog sektora i smawewadràvne potro{we u 2010. godini. [ef misije MMF-a Albert Jeger je tada izjavio da Vlada Srbije mora daispuni neke uslove, pre svega da smawi javnu potro{wu i zapo~ne reformu penzionog, zdravstvenog i obrazov-nog sistema.

Povodom zavr{etka pregovora, ministarka finansija Diana Dragutinovi} je rekla da je dogovoren buyet-ski deficit od 4,5 odsto bruto doma}eg proizvoda, {to je 132,5 milijardi dinara na nivou cele dràve, ukqu-~uju}i i lokalne samouprave i severnu srpsku pokrajinu Vojvodinu. Ministarka je navela da je ostalo da se usa-glasi buyet za 2010. godinu, odnosno da li }e buyetski deficit biti 3,5 odsto ili ~etiri odsto bruto doma}egproizvoda. Ukazala je i da je oko buyeta za narednu godinu postignuta velika saglasnost u mnogim oblastima ––da je neophodna reforma penzionog sistema, socijalne za{tite, obrazovawa, zdravstva i dràvne administra-cije. Dragutinovi}eva je naglasila da reforme zna~e mawe tro{kova, {to ne podrazumeva ““samo””smawewe bro-ja zaposlenih, i dodala da vlada ima spremne mere koje bi donele u{tedu od 20 do 25 milijardi dinara godi{we.

Na sli~an na~in kao i MMF funkcioni{e i Svetska banka. Dok je specijalizacija MMF-a finansijskai monetarna sfera, Svetska banka svojim kreditima naj~e{}e finansira obrazovawe, zdravstvo, reformu dr-àvne uprave, itd. Tako Svetska banka, recimo, u Srbiji trenutno finansira ““reformu pravosudnog sistema””(koja podrazumeva otpu{tawe oko 700 sudija). Dakle, kada je re~ o podeli zaduèwa izme|u Svetske banke iMMF-a, Svetskoj banci pripada finansirawe ““reforme obrazovawa””. U tom smislu, weni ““saveti””u ovoj obla-sti imaju istu teìnu kao i ““saveti”” MMF-a u fiskalnoj i monetarnoj politici. Da bismo razumeli ““savet””Svetske banke Srbiji o zatvarawu 11.000 odeqewa, moramo da znamo funkciju ove transnacionalne instituci-je u svetskom finansijskom poretku. Ona je blizanac MMF-a i naj~e{}e zajedno sa wim nastupa prema malimzemqama ~ije vlade traè pozajmice. Obe institucije su jedna vrsta akcionarskog dru{tva, u kojem SjediweneDràve imaju najve}u kvotu (u Svetskoj banci oko 16 posto). Dok MMF daje pozajmice koje obezbe|uju spoqnulikvidnost, Svetska banka daje novac za obezbe|ivawe unutra{we likvidnosti. Ove ustanove svoje pozajmiceuslovqavaju zahtevom da ih daju u ratama, i to tako da nakon svake rate imaju pravo da od zemqe-zajmoprimcazahtevaju odre|eni na~in vo|ewa ekonomije i dru{tva. Tako, prakti~no, davawem pozajmica nekoj vladi, MMFi Svetska banka postaju jedna vrsta wenog starateqa i fakti~ka vlast u toj zemqi.

Gra|ane Srbije su mo`da iznenadile i maloohrabrile izjave koje ovih dana daju pred-stavnici svih nivoa vlasti, po~ev od Bori-

sa Tadi}a pa do posledweg funkcionera, o tome da je biro-kratski aparat u Srbiji preglomazan i da se hitno morajupreduzeti mere za wegovo smawewe i racionalizaciju. Isvi su se zdu{no zauzeli da se odmah krene u ovu akciju, i tood samog vrha, {to }e re}i od ministarstava. I tu (u tom pr-vom delu izjava) su potpuno u pravu. Danas dràvni biro-kratski aparat broji preko 30.000 raznih dràvnih sekre-tara, pomo}nika ministara, upravnika, {efova, zamenika,pomo}nika, zamenikovih pomo}nika i pomo}nikovih zame-nika, zatim ~inovnika, dràvnih slu`benika i name{te-nika. Podse}awa radi, birokratski aparat je posle “buldo-èr revolucije” brojao oko 8.000 ~inovnika. I dràva jenormalno funkcionisala. To zna~i da je samo za ovih devetgodina u Vladu i niè organe vlasti zaposleno vi{e od22.000 ~inovnika i name{tenika. Izgleda i da je naziv “na-me{tenik” nastao iz glagola namestiti (u ovom slu~ajuradno mesto i solidnu platu). Mo`da bi ova najava “smawe-wa” administrativnog aparata mogla i da pro|e da nije jed-nog ALI.... E, upravo to ALI je bilo kqu~ Draganu Todo-rovi}u da na konferenciji za {tampu do kraja razotkrijelaì i obmane kojima se sluè Boris Tadi} i svi wegoviministri, funkcioneri, skutono{e i ~ankolizi. Koriste-}i se dokumentacijom i podacima do kojih je do{la Srpskaradikalna stranka, Todorovi} je obelodanio da, dok s jednestrane pri~aju o smawewu, vlastodr{ci istovremeno uve-liko primaju u radni odnos pripadnike svojih stranaka. Ito upravo u delove dràvne administracije, koju }e (kao)racionalizovati

A sad ona narodna o kozi i rogu“Za Srpsku radikalnu stranku ne postoji dilema da li

treba smawiti dràvnu administraciju i izvr{iti refor-mu dràvne uprave. Sve vlade od 2001. godine do danas i svestranke iz tih vladaju}ih koalicija su zapo{qavale svojeaktiviste i funkcionere, tako da danas imamo preko 28.000zaposlenih samo u dràvnim organima, {to je ~etiri putavi{e. Ne postoji ni dilema da }e, ukoliko se hitno taj dr-àvni aparat ne smawi, on sam uni{titi dràvu. Nas samo

interesuje, a do sada nam to niko nije rekao, koji }e se kri-terijumi i koji standardi primewivati da bi se odrediooptimalan broj dràvnih slu`benika i name{tenika. Ikoji }e kriterijumi vaìti kad se budu otpu{tali slu`be-nici. Govore o tzv “ocenama”, ube|uju}i nas u bezgre{nosti savest ocewiva~a. Kao da ih, sve do jednog, nismo videli udosada{wem politi~kom delovawu. Kao da ne znamo da }eiskqu~ivi ar{in za ocewivawe biti strana~ka ili fami-lijarna pripadnost”, istakao je Todorovi}.

Prema saznawima Srpske radikalne stranke, samo u2009. godini, i to od prvog januara do jedanaestog septembra,ti isti vlastodr{ci raspisali su:

– 71 javni konkurs za prijem u radni odnos u dràvne or-gane Srbije;

– 44 javna konkursa za prijem u radni odnos dràvnihslu`benika;


Laà i paralaà

AkoAko Boris Boris laèlaè–– –– ––konkurs ne ––konkurs ne laèlaè

SSmmaawweewwee aaddmmiinniissttrraacciijjee kkoonnkkuurrssiimmaa zzaa pprriijjeemm nnoovviihh aaddmmiinniissttrraattiivvaaccaa

•• Dok s jedne strane priznaju da su stvorili preglomazan birokratski aparat, koji sada brojioko 30.000 zaposlenih (i to bez ministarstava vojske i policije), i najavquju drasti~no sma-wewe broja zaposlenih, Boris Tadi} i Vlada Srbije uveliko raspisuju konkurse za prijem u rad-ni odnos i zapo{qavaju svoje strana~ke aparat~ike. I da ne bi bilo zabune, ovi novozaposleninisu ni u sudovima ni u domovima zdravqa i bolnicama. To su ~inovnici u ministarstvima iradna mesta im se nalaze u zgradama ministarstava i vlade

PPii{{ee MMoommiirr MMaarrkkoovvii}}

– 27 javnih konkursa za prijem u radni odnos funkcionera.Na tim konkursima je primqeno i zasnovalo radni od-

nos 286 dràvnih slu`benika i 67 funkcionera. Zapo{qa-vawe strana~kih aktivista i funkcionera po resorima iz-gleda ovako:

– 157 novoprimqenih dràvnih slu`benika i 32 funk-cionera zasnovalo je radni odnos u resorima koje vodefunkcioneri Demokratske stranke i Boris Tadi};

– 99 dràvnih slu`benika i 11 funkcionera na{lo jeuhlebqe u resorima koje vodi G17+ i Mla|an Dinki};

– Ivica Da~i} i wegovi funkcioneri su bili skromni-ji, pa su u resore koje oni vode zaposlili 8 dràvnih slu-`benika.

Ministarstva, rekorderi po broju zaposlenih u 2009. go-dini su upravo ona ~iji se ministri i strana~ki funkcio-neri “ubi{e” obja{wavaju}i nam neophodnost racionali-zacije dràvnog aparata i otpu{tawa vi{ka zaposlenih.

–Ministarstvo finansija (Demokratska stranka), zapo-slilo novih 48 slu`benika;

– Ministarstvo pravde (Demokratska stranka), 34 novaslu`benika;

– Ministarstvo za ìvotnu sredinu i prostorno plani-rawe (Dermokratska stranka), 46 novih slu`benika;

–Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (G17+),49 novih slu`benika;

– Ministarstvo zdravqa (G17+), 37 novih slu`benika. I da ne bi bilo zabune, ovi novozaposleni nisu ni u su-

dovima ni u domovima zdravqa i bolnicama. To su ~inovni-ci u ministarstvima i radna mesta im se nalaze u zgradamaministarstava i vlade. Pored ovoga, zaposleno je i 42 di-rektora, zamenika direktora i pomo}nika direktora u or-ganima dràvne uprave i 22 pomo}nika ministara u mini-starstvima. I svi funkcioneri (direktori, zamenici i po-mo}nici direktora u upravama, zavodima i agencijama wih– 67) i svi dràvni slu`benici (wih 286) su partijski ka-drovi; a konkursi su bili samo MASKA za javnost i gra|a-ne Srbije.

Duplo, pa makar i duplo golo(Ili kako se duplirawem nadle`nosti multiplikuju

tela i uve}ava dràvni aparat, a istovremeno pqa~kaju dr-àva i gra|ani).

Dok, dakle, s jedne strane govore o smawewu broja zapo-slenih, glavari ove dràve, povla|uju}i “Svemogu}em mla-|anu Dinki}u”usvajaju tzv. Zakon o regionalnom razvoju ko-ji, pored ve} postoje}ih 29 okruga, planira devet ekonom-skih regiona i u tu svrhu se ve} formiraju novi organi i te-la, i to:

– Nacionalni savet za regionalni razvoj (telo na repu-bli~kom nivou koje uti~e na kreirawe i sprovo|ewe poli-tike regionalnog razvoja);

– Nacionalna agencija za regionalni razvoj (organiza-cija na republi~kom nivou koja }e se baviti sprovo|ewempolitike regionalnog razvoja);

– Regionalni razvojni saveti (tela koja }e se formira-ti na nivou regiona i koja }e savetodavno uticati na dono-{ewe i implementaciju politike regionalnog razvoja nateritoriji regiona );

– Regionalna razvojna agencija (javna agencija za spro-vo|ewe politike regionalnog razvoja na nivou regiona) ;

– Oblasna razvojna asocijacija (organizacija za sprovo-|ewe politike regionalnog razvoja na nivou oblasti).

E sad, da malo razjasnimo ulogu ovih “saveta”, “agencija”i “asocijacija”.

Nacionalni savet za regionalni razvoj }e “savetodav-no” uticati na kreirawe i sprovo|ewe politike regional-

nog razvoja. Oni }e savetovati one koji kreiraju politikurazvoja. Pa ako ovi drugi poslu{aju savete, poslu{ali su.Ako ne poslu{aju – nikom ni{ta. Ovi prvi su savetovali.A {to se saveti nisu primili, oni nisu krivi.

Nacionalna agencija za regionalni razvoj }e, kako pi-{e, “sprovoditi politiku regionalnog razvoja”. Iznena|u-je da “kreatori regionalnog razvoja” nisu primetili da ov-de fali jo{ jedan organ, koji su mogli “implementirati” usistem. Naime, Nacionalni savet }e savetovatodavno uti-cati na nekoga ko }e kreirati politiku regionalnog razvo-ja, Nacionalna agencija }e sprovoditi tu tako iskreiranupolitiku, ali fali neko ko }e tu politiku regionalnograzvoja “kreirati”. Eto mogu}nosti da se formira i “Naci-onalno telo ili institucija za kreirawe politike regio-nalnog razvoja”. Neka ovo bude moj skromni doprinos u na-laèwu mogu}nosti za zapo{qavawe aktivista, funkcio-nera i ~lanova interesne grupe G17+. Ista je situacija i saregionalnim razvojnim savetima, Regionalnom razvojnomagencijom, Oblasnom razvojnom asocijacijom i svim dru-gim institucijama koje }e u me|uvremenu smisliti i izmi-sliti.

Stvarni u~inak i svrha ovakvog osnivawa novih insti-tucija je:

– pove}awe dràvnog aparata i broja zaposlenih u dr-àvnoj upravi;

– zapo{qavawe i uhlebqewe ~lanova, aktivista i sim-patizera interesne grupe G17+;

– kontrola tokova buyetskih sredstava i stranih inve-sticija, kredita i donacija iz predpristupnih fondova EUod strane G17+.

Nuspojave su pove}awe javne potro{we i totalna poli-tizacija organa koji bi trebalo da se bave lokalnom poli-tikom. Odgovor na pitawe zbog ~ega se ovo sve radi, poredve} nabrojanog, se jasno vidi. Mla|an Dinki} je nedavno na-javio osnivawe Stranke regiona, koja }e biti “pravni sled-benik” firme G17+ i koja }e “ba{tiniti” sve privilegijei sve “tekovine” koje je do sada ostvarila firma G17+.

Vlada Republike Srbije je, pored svih ovih institucija,svojevremeno osnovala i 29 upravnih okruga, koji }e drà-vu Srbiju samo u 2009. godini ko{tati oko 393. 000. 000 di-nara, ili ne{to vi{e od 4,2 miliona evra. Samo za plate


Laà i paralaà

na~elnika okruga, koje se kre}u oko 100.000 dinara, izdvoje-no je oko 34,8 miliona dinara. Na~elnici se postavqaju is-kqu~ivo po partijskom kqu~u i ~im do|e do promene vla-sti, svi na~elnici se smewuju i na wihova mesta biraju no-vi. Do dana dana{weg Vlada Srbije nije objasnila gra|ani-ma, ~ijim parama ina~e finansira rad ovih tela, nekolikostvari.

Prvo: Kakva je uloga Upravnog okruga u Srbiji. Drugo:[ta na~elnici 29 upravnih okruga u Srbiji rade. [ta suim poslovi i radni zadaci. Tre}e: Ko kontroli{e rad na-~elnika upravnih okruga. êtvrto: Kome na~elnici uprav-nih okruga polaù ra~une za svoj rad. Da li je to Vlada, mi-nistarstvo, agencija... A rezultat rada upravnih okruga,wihovih na~elnika i zaposlenih je nevi|en. Niko u Srbijega do sada nije video. E; za to {to se ne vidi dràva Srbijaizdvaja ogromna sredstva. Raspodela sredstava je ovakoutvr|ena: Severnoba~ki upravni okrug, 15,3 miliona dina-ra; Sredwebanatski, 9,9 miliona; Severnobanatski, 13,2miliona; Ju`nobanatski, 14,7 miliona; Zapadnoba~ki, 12,1milion; Ju`noba~ki, 18,4 miliona; Sremski, 10,3 miliona;Ma~vanski, 10,9 miliona; Kolubarski, 15,6 miliona; Podu-navski, 13,5 miliona; Brani~evski, 12,2 miliona; [umadij-ski, 17,9 miliona; Pomoravski, 14,2 miliona; Borski, 11,5miliona; Zaje~arski, 13,2 miliona; Zlatiborski, 27,5 mili-ona; Moravi~ki, 12,2 miliona; Ra{ki, 18,4 miliona; Rasin-ski, 13,3 miliona; Ni{avski, 19,5 miliona; Topli~ki, 10,5miliona; Pirotski, 10,8 miliona; Jablani~ki, 15,9 milio-na; P~iwski; 8,1 milion, Kosovski, 19,5 miliona, Pe}ki, 6,7miliona, Prizrenski, 6,1 milion, Kosovskomitrova~ki, 11miliona i Kosovskopomoravski, 9,1 milion.

Sve u svemu, ove godine }e biti ba~eno u vetar 393 mili-ona dinara, a gra|ani Srbije ne}e imati ama ba{ nikakvekoristi od ovih “organa” i ovih para. Isto kao {to nisuimali ranijih godina i kao {to ne}e imati ubudu}e. Hrani-}e nezasitu birokratsku neman, koja je ~edo dosovske no-menklature. A osnovni ciq svega je u stvari priprema ma-terijalne podloge za formirawe nove Stranke regiona, ~i-me se stvaraju uslovi da G17+ treba da promeni ko{uqu, sobzirom da je i pticama na grani jasno da su ogrezli u pr-

qav{tinama i kriminalu. Ra~unaju da }e promenom imenauspeti da po ko zna koji put prevare gra|ane. Sada }e biti(kao) ~isti, umiveni i novi.

Pored ovih lokalnih apetita, Dinki} poput Tadi}a po-stavqa svoje kadrove i u drugim ministarstvima i poku{a-va da preuzme kontrolu. Pre svega kontrolu finansijskihtokova. Tako je u Ministarstvu ekonomije i regionalnograzvoja primqeno 47 radnika, od kojih je ve}ina postavqe-na na izmi{qena mesta “ekonomski savetnik” u diplomat-sko-konzularnim predstavni{tvima {irom sveta. Takostvara paralelnu diplomatiju, koju }e samo on mo}i da kon-troli{e. Koliko je to opasno po dràvu i wenu diploma-tiju i spoqnu politiku ne treba ni govoriti.

A ako ste pomislili da je to sve, prevarili ste se. Vla-da je samo 10. septembra formirala dve nove agencije, i to:Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj i Agenciju za za-{titu od jonizuju}ih zra~ewa i nuklearnu sigurnost Srbi-je. Nemamo podatak koliko }e ove agencije na kraju ko{ta-ti gra|ane Srbije, kao {to uostalom nemamo ni podatke{ta rade i kome podnose izve{taje neke druge (ili ta~nijere~eno, sve druge) agencije. Nave{}emo kao primer samo~etiri, koje su nam pale na pamet.

– [ta radi, {ta je uradila i kome je podnela izve{taj oradu Agencija za rudarstvo?Agencija ima 5 zaposlenih i izbuyeta je za 2009. godinu izdvojeno 2 miliona dinara.

– [ta je uradila u 2009 godini Agencija za reciklaù,za koju je izdvojeno 18 miliona dinara i u woj prima platu(da ne kaèm radi) 17 zaposlenih?

– [ta je uradila Agencija za energetsku efikasnost, ko-ja je od buyeta dobila 21,3 miliona dinara i ima 12 zaposle-nih? I na kraju:

– Koliko je radnih sporova mirno re{ila Agencija zamirno re{avawe radnih sporova, jer je iz buyeta za ovu go-dinu dobila 20,7 miliona dinara za 8 zaposlenih?

Ukupno je za ove ~etiri agencije potro{eno 62 milionadinara za 42 zaposlena, a rezultati rada, kao i razlog zaformirawe, nikom u Srbiji do sada nisu jasni ni poznati.I na kraju, ali ne i najmawe bitan, je i primer Uprave ca-rina. Samo u ovoj ustanovi radi 2.683 radnika i iz buyeta jeizdvojeno za ovu godinu vi{e od 2 milijarde dinara. U majuove godine je raspisan konkurs i primqena su ~etiri novapomo}nika direktora Uprave carina. U samoj upravi (ras-pore|eno u {est sektora) radi 543 zaposlenih, a po cari-narnicama to izgleda ovako: Carinarnica Beograd 444, Ca-rinarnica [abac 180, Carinarnica Kladovo 101, Carinar-nica Dimitrovgrad 141, Carinarnica Kraqevo 205, Cari-narnica Ni{ 181, Carinarnica Kragujevac 90, Carinarni-ca Novi Sad 261, Carinarnica Sombor 80, CarinarnicaVr{ac 100, Carinarnica Zrewanin 64, Carinarnica Subo-tica 261 i Carinarnica Pri{tina 32. I da ne bi bilo di-leme. Gotovo svi zaposleni su sa kadrovske liste Demo-kratske stranke i G17+. Starih i nestrana~kih carinika jevrlo malo i oni rade najteè poslove. “Stru~nost ispredpolitike” – kako re~e u predizbornoj kampawi Mla|an Din-ki}.

Elementarno pitawe, koje se samo po sebi name}e u ovojsituaciji glasi: Ko i kako moè ukloniti ove i ovolike pa-razite i le{inare koji su skoro do kosti oglodali dràvu?Odgovor je jasan i nedvosmislen. Gra|ani Srbije na slede-}im izborima, jer od smawewa birokratskog aparata nemani{ta. Ako neko i dobije otkaz, to }e biti oni koji nemaju~lanske karte ovih stranaka, pre svega Demokratske stran-ke i G17+, i to ne da bi se aparat smawio, ve} da bi se otvo-rilo mesto za nekog iz wihovih redova.

@ivi bili pa videli!


Laà i paralaà

NNATO pakt je 24. marta 1999. godine napaoSrbiju sa namerom da okupira ju`nu srpskupokrajinu, Kosovo i Metohiju. Interven-

cija NATO pakta je izvr{ena bez odobrewa Saveta bezbed-nosti Ujediwenih nacija. U agresiji, koja je bez prekidatrajala 78 dana i koju su u vojno-strate{kom smislu predvo-dile Sjediwene Dràve, te{ko su o{te}eni privredniobjekti, infrastruktura, {kole, zdravstvene ustanove, me-dijske ku}e, spomenici kulture, crkve i manastiri. Pogi-nulo je oko 2.500 qudi, a 5.000 je raweno. Materijalna {te-ta je procewena na oko 30 milijardi dolara. U bombardova-wu je poginulo vi{e od 1.000 civila. Najvi{e civila je po-ginulo 14. aprila i 14. maja, kada je NATO pakt bombardo-vao kolone albanskih izbeglica. U ta dva napada ukupno jestradalo 162 albanskih civila. Veliki broj civila je pogi-nuo 12. aprila u mu~kom napadu na putni~ki voz u Grdeli~-koj klisuri, ukupno 11. U Beogradu je 23. aprila pogo|enazgrada RTS-a, kada je ubijeno 16 radnika RTS-a. Isti brojcivila je ubijen i u napadu na gradi} Surdulicu 28. aprila,a 23 civilne `rtve su stradale kada su 1. maja avioni NA-TO pakta bacili bombu na putni~ki autobus kod mesta Lu-àni. U ranim prepodnevnim ~asovima 7. maja, NATO avi-jacija je kasetnim bombama zasula Ni{ i tom prilikom i-vot je izgubilo 20 Ni{lija.

Neprijateqstvo dràva ~lanica NATO pakta premaSrbiji i Srbima se nastavilo i posle okon~awa bombardo-vawa 10. juna 1999. godine, etni~kim ~i{}ewem Srba i dru-gih nealbanaca sa Kosova i Metohije i globalnom medij-skom propagandom protiv srpskog naroda, u kojoj su predwa-~ile Sjediwene Dràve. Komentari{u}i NATO agresijuna srpski narod, generalni sekretar Srpske radikalnestranke i ministar za informacije u Vladi Srbije Alek-sandar Vu~i}, izjavio je 3. avgusta 1999. godine na kraguje-va~koj televiziji “Globus” kako je “agresija NATO alijan-se na Jugoslaviju bila po~etak kraja jedne mo}ne neofa{i-sti~ke imperije, Sjediwenih Dràva.” Vu~i} je tada podse-tio da “Klinton i Olbrajtova poku{avaju da na vlast u Ju-goslaviji dovedu one koji }e biti sre}ni kad im qube ruke,

idu na noge i rade onako kako im oni naloè, ne mare}i zato da su to zlo~inci na{eg naroda, koji su nam u agresiji na-neli velika zla i razarawa”. Govore}i o medijskoj propa-gandi NATO pakta, Vu~i} je 2. aprila 2000. godine u Vrawuizjavio da se “najgora vrsta medijske agresije sprovodi pla-sirawem psiholo{ko-propagandnih servisa ’Glasa Ameri-ke’, ’Slobodne Evrope’, ’Doj~e-velea’, Bi-Bi-Sija, Radio-frans internasionala i sli~nih”. A devet godina kasnije,2. oktobra 2009. godine, zamenik predsednika tzv. Srpskenapredne stranke Aleksandar Vu~i} je, tokom svoje poseteVa{ingtonu, za “Glas Amerike”, dao intervju u kojem je iz-neo spoqnopoliti~ke prioritete wegove stranke, me|u ko-jima je na prvom mestu saradwa sa Amerikom.

Vitalni interes–– sluèwe Americi?

Istog dana beogradska ““Politika”” je prenela stav ““na-predwaka””Aleksandra Vu~i}a saop{ten na tribini u Cen-tru za isto~noevropske studije Instituta ““Vudro Vilson””u Va{ingtonu, u kojem se navodi da su ““najboqi odnosi saAmerikom vitalan interes naroda i dràve””, jer ““bez podr-{ke SAD nije mogu}e ostvariti nijedan iole va`nijispoqnopoliti~ki ciq, niti ekonomski napredak””.

Ti spoqnopoliti~ki ciqevi se dijametralno razlikujuod onih za koje se Vu~i} zalagao 1. marta 2000. godine na Te-leviziji ““Nais”” u Ni{u, kada je kao generalni sekretarSrpske radikalne stranke izjavio kako je ciq politikewegove stranke da ““objasni {ta }e se sa Srbijom dogoditiako bi Amerikanci uspeli da je pokore i da na vlast dove-du svoje sluge. Srbija ne bi postojala””, ocenio je tada Vu-~i}, optuìv{i Sjediwene Dràve i za ubistvo ministraodbrane Pavla Bulatovi}a.“Vitalni interesi naroda i dr-àve” o kojima danas govori Vu~i} dijametralno su suprot-ni onima koje je navodio u junu 2003. godine, kada je, komen-tari{u}i za beogradski nedeqnik NIN izjavu tada{wegministra spoqnih poslova Gorana Svilanovi}a kako Sr-bija ho}e u Partnerstvo za mir, zakqu~io da “i mi jednomtreba da odbijemo neke zahteve i ne treba da budemo najglu-pqi na svetu i da stanemo na stranu Amerike.”


Metarmofoza

Prvo Amerika, pa ondaPrvo Amerika, pa ondaSrbija i srpski narodSrbija i srpski narod

TTzzvv.. nnaapprreeddwwaakk AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}} uu VVaa{{iinnggttoonnuu ssaaoopp{{ttiioo zzvvaannii~~nnii ssttaavvwweeggoovvee ssttrraannkkee ddaa ssuu nnaajjbbooqqii ooddnnoossii ssaa SSjjeeddiiwweenniimm DDrràavvaammaa

wwiihhoovv nnaajjvvaa`nniijjii ppoolliittii~~kkii iinntteerreess

•• Aleksandar Vu~i}, na tribini u Centru za isto~noevropske studije Instituta ““Vudro Vil-son”” u Va{ingtonu, saop{tio je stav napredwaka da su ““najboqi odnosi sa Amerikom vitalaninteres naroda i dràve””, jer ““bez podr{ke SAD nije mogu}e ostvariti nijedan iole va`nijispoqnopoliti~ki ciq, niti ekonomski napredak””

•• Ne tako davno Aleksandar Vu~i} je za dnevni list ““Kurir”” , 7. marta 2006. godine, komentari-{u}i izjavu tada{weg ameri~kog ambasadora u Srbiji, Majkla Polta, koji je poru~io radika-lima da ih ““Amerika ne}e prihvatiti ukoliko se ne transformi{u i promene politiku””, izja-vio kako nas ““Amerikanci tretiraju kao sluge””, ali on ne}e da im sluì

PPii{{ee:: VVllaaddiimmiirr MMii{{kkoovvii}}

Od kriti~ara do poklonikaNa “napredne” spoqnopoliti~ke ciqeve nije mislio ni

4. novembra 1999. godine u emisiji beogradske televizije“Palma”, kada je kao ministar za informacije u Vladi Sr-bije izjavio da }e “{tititi Slobodana Milo{evi}a dok gaAmerikanci napadaju”. Vu~i} je tada konstatovao da je Mi-lo{evi} jedan od protivnika Amerikanaca koji su ga optu-ìli za ratne zlo~ine, a kada “zlo~inci optuùju nekoga zaratne zlo~ine, to je najboqi razlog da ga branite”, govorioje tada Vu~i}. Naposletku, Aleksandar Vu~i} je za dnevnilist “Kurir”, 7. marta 2006. godine, komentari{u}i izjavutada{weg ameri~kog ambasadora u Srbiji, Majkla Polta,koji je poru~io radikalima da ih ““Amerika ne}e prihvati-ti ukoliko se ne transformi{u i promene politiku””, izja-vio kako nas ““Amerikanci tretiraju kao sluge””, ali on ne}eda im sluì. Tada je Vu~i} logi~no zakqu~io da svaka pro-mena politike u pravcu pribliàvawa stavovima Sjediwe-nih Dràva u stvari predstavqa sluèwe ameri~koj spoq-noj politici na Balkanu. Za{to je tako mislio AleksandarVu~i} je objasnio u izjavi datoj dnevnom listu “Glas javno-sti” 10. aprila 2007. godine, kada je zahtevao od predstavni-ka vlasti u Srbije da “prekinu ispuwavati zahteve Evrop-ske unije i Sjediwenih Dràva, jer SAD i EU poku{avajuda Srbiji uzmu Kosmet”. Vu~i} je tada konstatovao da “ne-ma na{a dràva vi{e {ta da slu{a one koji joj uzimaju te-ritoriju. [ta ima bilo ko vi{e da razgovara sa onima u EUkoji èle nezavisno Kosovo? Da pri~aju o pridruìvawuuè Srbije, pridruìvawu [umadije i Vojvodine? Srbijaje cela jedino sa Kosovom i Metohijom. Ovo drugo nije Sr-bija”.

Vu~i} }e iskreno da sluì Americi!Me|utim, samo dve godine kasnije, kao napredwak, Vu-

~i} je 2. oktobra 2009. godine u intervjuu datom ““Glasu Ame-rike””, izjavio kako odnosi izme|u SAD i Srbije ““moraju da

budu daleko iskreniji i otvoreniji. Nije velika tajna daniti smo mi naro~ito popularni u Americi, niti je Ame-rika popularna u Srbiji, ali je u mnogo ve}em interesu srp-skog naroda da mi te odnose unapredimo, nego {to je to in-teres Amerikanaca i wihove dràve. Sa tim svojim re~imase verovatno ne bi sloìo kada je na mitingu SRS odrà-nom u zemunskoj hali ““Pinki”” krajem februara 1999. godi-ne, komentari{u}i zabranu putovawa u zapadne zemqe, iz-javio: ““Oni misle da su nas upla{ili i da je nekoga briga{to ne moè da putuje u Ameriku ili Englesku. Koga vi{ezanimaju te zemqe? [ta vi{e moè tamo da se nau~i?”” Vu-~i} se ne bi sloìo sa sopstvenim mi{qewem ni kada je 10.februara 2000. godine optuìo Sjediwene Ameri~ke Dr-àve da ““preko svojih poslu{nika u Srbiji i medija kojefinansiraju i kontroli{u ukidaju elementarna qudskaprava i slobode i sprovode intenzivnu medijsku torturu,hajku i harangu protiv svih onih koji se ne slaù sa poli-tikom SAD i novog svetskog poretka””.

Ko to u Va{ingtonu lobira za Vu~i}a i Nikoli}a?Da bi pokazao kako ne pripada onima koji se ne slaù sa

politikom SAD i novog svetskog poretka, zamenik pred-sednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} se,prema pisawu “Glasa Amerike” od 2. oktobra 2009. godine,u Va{ingtonu susreo i sa predstavnicima lobisti~kihagencija i nevladinih organizacija. Iako nisu poznati de-taqi tih razgovora, sam Vu~i} je tri godine ranije, 6. jula2006. godine, za govornicom Skup{tine Srbije, izjavio dase ““srpski kokus u ameri~kom Kongresu finansira mafija-{kim parama koje su pokradene od gra|ana Srbije””. Premawegovim re~ima, najvi{e novca za rad srpskog kokusa dao jeizvesni Zoran Trifunovi}, direktor beogradske firme“Trizon grupa”, koji je osumwi~en za zloupotrebu ovla{}e-wa u privredi te{ku 12,6 miliona dolara. Vu~i} je dodao daje Trifunovi} finansirao i Borisa Tadi}a, i konstatovaoda je to samo jo{ jedna prevara gra|ana i “mogu}nost neki-


Metarmofoza

““Bolne”” kosovsko-metohijske odluke atlantskog uhlebqenika Dan posle Vu~i}evog nastupa u Institutu Vudro Vilson u Va{ingtonu, Novinska agencija Beta je 3. ok-

tobra 2009. godine prenela wegovu izjavu da je ““za Srbiju ja~awe ekonomije i regionalne saradwe mogu}e sa-mo ulaskom u EU””. Me|utim, samo tri godine ranije, 28. jula 2006. godine, Vu~i} je za beogradski dnevni list““Politika”” izjavio da ““kada nam Evropska unija otme Kosovo, zatvori posledwu fabriku i uni{ti na{u ze-mqu, na{e demokratsko rukovodstvo }e nam objasniti da }e sve to nadoknaditi {engenske vize””. Iako se sti-~e utisak kao da je Vu~i} ovde komentarisao svoju sopstvenu izjavu datu tri godine kasnije, Vu~i} je tada,2006. godine, zapravo sarkasti~no komentarisao izvesnost mogu}nosti jednostranog progla{ewa nezavisno-sti Kosova i Metohije. Tri godine kasnije, komentari{u}i ilegalno progla{ewe nezavisnog Kosova, Vu~i}je 2. oktobra 2009. godine u Va{ingtonu poru~io, a ““Politika”” je prenela, kako ““predstoje bolne politi~keodluke koje moraju da donesu i Srbi i Albanci””.

Koje su to bolne srpske politi~ke odluke, Aleksandar Vu~i} je objasnio ponovo u ““Politici””, dve godi-ne ranije, 11. septembra 2007. godine. Vu~i} je tada osudio ““bezobrazluk i bezobzirnost uhlebqenih u razneatlantske, vladine, a posebno nevladine organizacije””, koji ““idu toliko daleko da se vi{e i ne stide da jav-no saop{te svoj stav o neminovnosti gubitka dela teritorije. Ali nam to i nije va`no po{to }emo, svi za-jedno, da ìvimo bogato i dugove~no u svima nam dragoj Evropskoj uniji, a na{e armije, srpska i {iptarska,bori}e se, rame uz rame, juna~ki, pod okriqem NATO-a, protiv belosvetskih zlikovaca koji, majku im wiho-vu, imaju naftu ili prirodni gas na svojoj teritoriji, a {ta }e to wima, kad mi, [iptari i Amerikanci, tonemamo na na{oj. Ta kampawa razularenih atlantskih uhlebqenika bila bi opasna i alosna da, vi{e od sve-ga, nije sme{na””. Cini~no je tada Vu~i} komentarisao izjave predstavnika reìma Borisa Tadi}a i dodao:““Naime, ako bilo koji svr{eni osnovac samo povr{no analizira izjave Tadi}a i, recimo, [utanovca, o na-~inu upotrebe na{e vojske, jasno }e i bez ikakvog dvoumqewa do}i do zakqu~ka da nam Vojska, sem za protiv-poàrne intervencije, nije ni potrebna. Uostalom, ni dràva nam vi{e nije va`na. Sve to zameni}e nam ve-liki evropski brat koji nas pomno gleda, malo nam otima teritoriju, malo nam ubija decu, ali nas na kraju,ipak, zagrli i nedvosmisleno saop{ti kako nas mnogo voli i kako ne moè bez nas. Mi, razume se, ne smemoni da pomislimo kako su, ubijaju}i nam decu i otimaju}i nam teritoriju, ne{to lo{e èleli da nam u~ine.Taman posla. To je sve u na{u korist, u korist na{ih atlantskih i inih integracija””.

ma da pqa~kaju {to je mogu}e vi{e”. Ako se srpski kokus uameri~kom kongresu finansira mafija{kim parama, po-stavqa se pitawe ~ijim parama je finansiran Vu~i}ev putu Va{ington i ko finansira lobisti~ke agencije i nevla-dine organizacije sa kojima se Vu~i} sastao tokom svoje po-sete Sjediwenim Dràvama.

Vu~i}evi prijateqi iz Stejt departmentaSam Vu~i} je, u intervjuu za beogradski dnevni list “Ku-

rir”4. oktobra 2009. godine, priznao kako je ““imao vi{e ne-formalnih sastanaka, bio u Stejt departmentu i razgova-rao s qudima zaduènim za na{u zemqu i za ju`nu Evropu”.Ko su qudi koji su u Stejt departmentu zaduèni za na{u ze-mqu, Aleksandar Vu~i} je objasnio na konferenciji za{tampu Srpske radikalne stranke 4. oktobra 2007. godine,kada je optuìo ambasadu SAD u Srbiji da u~estvuje u kam-pawi protiv Vojislava [e{eqa i to “preko Sema Nazara,pravnog savetnika ameri~ke ambasade”, za koga je Vu~i} ta-da rekao da odlu~uje kako da se vode postupci u vezi sa rat-nim zlo~inima u Beogradu. “SAD i EU odlu~uju o svemu,~ak i o postavqawu sudija i tuìlaca. Evo, na primer, SemNazaro, pravni savetnik ameri~ke ambasade u Beogradu, od-lu~uje ko }e biti sudija Vrhovnog suda Srbije”, podvukao jetada Vu~i}.

SNS priznaje okupaciju Republike Srpske Krajine

Aleksandar Vu~i} danas ima takve prijateqe u Stejt de-partmentu izme|u ostalog i zato {to je u svom nastupu na

institutu “Vudro Vilson” ponovio zvani~an stav da “SNSpriznaje postoje}e granice Hrvatske””, {to je objavila““Politika”” 2. oktobra 2009. godine. Me|utim, samo dve go-dine ranije, 2. februara 2007. godine, na pitawe novinaraRadija ““Slobodna Evropa”” –– ““Za{to ~elnici Srpske radi-kalne stranke uporno ponavqaju da se Republika SrpskaKrajina trenutno nalazi pod hrvatskom okupacijom””, odgo-


Metarmofoza

Prihvatawe evropskih vrednosti nezavisnog Kosova““Glas Amerike”” je 2. oktobra 2009. preneo i Vu~i}ev stav da je ““ulazak u EU mogu}, pre svega, prihvata-

wem ve}eg dela evropskih vrednosti i istovremeno usagla{avawem na{ih zakonskih projekata sa onim {tonose demokratski principi i politi~ki i ekonomski napredak u EU.”” [ta misli o sopstvenom zalagawu zaulazak u Evropsku uniju, Aleksandar Vu~i} je objasnio samo dve godine ranije, 2. maja 2007. godine, kada je iz-javio da ““Evropska unija, zajedno sa SAD, poku{ava da otme Kosovo i Metohiju, i dok god je tako, Srbija netreba da razmi{qa o evropskim integracijama””. Tuma~e}i proces ““prihvatawa ve}eg dela evropskih vredno-sti””, Vu~i} je tada, 2007. godine, izjavio da ““oni moraju da shvate, nas interesuje dràva Srbija, nas interesu-ju na{a deca, nas interesuje na{a zemqa, nama wihovo ne treba. Neka nam ostave Kosovo i Metohiju, ba{ nasbriga i za EU i za sva wihova ~uda i za sve wihove budala{tine””. Mesec i po dana kasnije, na konferencijiza {tampu Srpske radikalne stranke 29. juna 2006. godine, Vu~i} je poru~io Evropskoj uniji da ““ako ho}e daima Srbiju kao partnera, ona mora da za{titi teritoriju Kosova i Metohije, da ostane unutar celine Repu-blike Srbije””. ““Ako to Evropska unija ne eli””, podvukao je Vu~i}, ““{ta onda o~ekuju? [ta misle, da su Sr-bi blesavi, ludi, da jure kod wih i da jure za wima, da bi im otimali neku slede}u teritoriju””, upitao je Vu-~i}.

Jo{ jedno obja{wewe ““evropskih vrednosti””, mnogo preciznije od onog koje je dao u Va{ingtonu okto-bra 2009. godine, Aleksandar Vu~i} je izrekao 6. septembra 2007. godine na konferenciji za {tampu Srpskeradikalne stranke, kada je ocenio da ““tobo`wi razgovori u Be~u i sve {to se zbiva oko Kosova i Metohijene predstavqaju ni{ta drugo, ve} jo{ jedan poku{aj Amerikanaca i Evropske unije da daju legitimitet i le-galitet svojoj, unapred donetoj, odluci da protivpravno priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, ili kakooni kaù –– nezavisnost Kosova””. Vu~i} je tada znao {ta zna~i ““politi~ki i ekonomski napredak u Evropskojuniji””, jer je poru~io: ““Ne, ne verujemo ni u kakav kompromis, jer je to samo kupovina vremena, po{to Ame-rikanci o~igledno ne}e mo}i da sprovedu tu svoju odluku u Savetu bezbednosti. Da bi na{li neku vrstuopravdawa pred svetskom javno{}u, za{to moraju na takav na~in da se pona{aju, za{to }e divqa~ki da kre-nu u izvr{ewe protivpravnih mera, a za sve to naàlost imaju podr{ku Evropske unije””. Zato je i citiraotada{weg izvestioca za Srbiju Jelka Kacina, koji je rekao da Evropsku uniju ne interesuje Srbija u Evrop-skoj uniji, nego ostatak Srbije u Evropskoj uniji, dakle, Srbija bez Kosova i Metohije. ““Eto, takav nam jeprijateq Jelko Kacin, takav nam je prijateq Evropska unija, i ne znam za{to se to krije””, upitao se pre sa-mo dve godine Aleksandar Vu~i}.

Odgovor je dao godinu dana kasnije, neposredno posle hap{ewa ratnog predsednika Republike Srpske Ra-dovana Karayi}a u julu 2008. godine. Vu~i} je tada izjavio da }e ““Srbija nestati zbog odluka izdajnika iz De-mokratske stranke, koji }e prodati Radovana”” i da je to ““vra}awe dugova Evropskoj uniji za formirawe vla-daju}i koalicije””. Aleksandar Vu~i} je danas o~igledno spreman da se odrekne Srbije zarad sopstvenog ame-ri~kog sna i sopstvene ““evropske”” budu}nosti.

vorio je: ““Nego {ta nego pod okupacijom? Vaqda }e narodimati priliku to da kaè za 50, 100 ili 200 godina””. On sejo{ upitao: ““Ne misle vaqda da su oni (Hrvati) oslobodi-li Republiku Srpsku Krajinu? Oslobodili su je od stanov-ni{tva. Vaqda im je nemirna savest. Ako proterate 400.000qudi, savest ne moè da vam bude ~ista. Republika SrpskaKrajina je bila tvorevina srpskog naroda. Krajina je bilaèqa srpskog naroda. To }e narod da kaè,”” bio je uverenVu~i}. Sada se postavqa pitawe za{to danas AleksandarVu~i}, Tomislav Nikoli} i wihova Napredna stranka pri-znaju okupaciju Republike Srpske Krajine. Ko to danas imanemirnu savest? Da li i oni koji priznaju okupaciju Repu-blike Srpske Krajine u~estvuju u etni~kom ~i{}ewu kojeje bilo posledica te okupacije? Za{to je Aleksandar Vu-~i} 23. januara 2000. godine, na Petom otaybinskom kongre-su Srpske radikalne stranke izjavio: ““Vidite da danas mno-gi, sa podsmehom kaù, gde su vam danas Karlobag, Ogulin,Karlovac i Virovitica? To nam ova nesrpska fukara, ovi,mu~enici i jadnici, {to onima koji su ovu zemqu bombar-dovali skute qube i ruke im qube, oni ho}e da kaù, gde stevi radikali u tim srpskim mestima? Kao da nikada Srbinisu dràli Karlovac, kao da samo nekoliko kilometaraod Karlobaga i Virovitice nismo bili, kao da ni danas ne-ma preko 20 odsto Srba u Ogulinu? Kao da to nisu srpskamesta? Raduju se i seire tome {to su usta{e okupirale srp-sku zemqu i ho}e i nas srpske radikale da ubede da to nijesrpsko, da smo mi govorili gluposti, da mi nismo znali {taje na{e. A mi ni tada ni danas, nismo hteli i ne}emo ni{ta{to je tu|e. Ho}emo samo ono {to je na{e, a to jesu i tajKarlobag, i Ogulin, i Karlovac, i Virovitica i sve te srp-ske zemqe! I to moraju da znaju! I neka se oni stide, ti Sr-bi, ro|ewem Srbi samo, koji sa podsmehom govore o timsrpskim mestima, o tim srpskim teritorijama””.

Vu~i}eva opravdawa odavno patentirala Demokratska stranka

Vu~i} je te, 2000. godine, dobro znao da u proteklih 50 go-dina, nijedna mala dràva, poput Srbije, nije elela sukobsa Sjediwenim Dràvama, ve} su uvek SAD inicirale suko-be protiv ostatka sveta. Te, 2000. godine, mu se ne bi dogo-dilo da, novinaru lista “Kurir” (4. oktobra 2009.), postavipitawe: “Ako vi mene moète da ubedite da stawe u Srbiji

moè da bude idealno, a da imamo odnose na krv i no saSAD, ja }u vam re}i da nemate pojma!” Vu~i} pravda svoj putu Va{ington klasi~nom zamenom teza, svojstvenom pre sve-ga ~elnicima Demokratske stranke, Borisu Tadi}u i Bo-ìdaru \eli}u. Jer kad god ih neko optuì za saradwu saneprijateqima srpskog naroda i dràve, oli~enim u Sjedi-wenim Dràvama, oni plasiraju floskulu kako “svetla”budu}nost dràve zavisi od odnosa SAD i Srbije, a ne oddràvnih interesa. Na taj na~in pronalaze opravdawe zasve ono {to urade protiv Srbije i srpskog naroda za ra~unte iste Amerike. Tu Tadi}evu i \eli}evu pri~u “prigrli-li” su Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} i sad ju pa-pagajski ponavqaju. Oni namerno pre}utkuju da odnos SADprema Srbiji ne zavisi i nikada nije zavisio ni od Niko-li}a, ni od Tadi}a, ili ranije Slobodana Milo{evi}a, ve}od odluke Va{ingtona da jedan narod i zemqu, u ovom slu-~aju srpski narod i Srbiju, tretira kao neprijateqski, jerse nalazi na putu sprovo|ewa wegovih spoqnopoliti~kihinteresa. Ali, za razliku od dràve Srbije i srpskog naro-da, odnos Va{ingtona prema vlastima u Srbiji i te kako za-visi od pona{awa onih koji Srbijom vladaju.

Zato je zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i},ovom posetom Sjediwenim Dràvama, hteo da po{aqe jasnuporuku Va{ingtonu kako se odnos vlasti u Srbiji premapolitici Sjediwenih Dràva na Balkanu ne}e promenitiako kojim slu~ajem Nikoli}eva Napredna stranka do|e navlast. Vu~i}a vi{e ne zanima {to je spoqna politika SADna Balkanu u proteklih 20 godina nanela najvi{e zla upra-vo Srbima i Srbiji i {to je ameri~ka politika u regionui daqe najve}a realna pretwa opstanku srpskog naroda. We-mu je samo va`no, kao i Tadi}u, da sprovodi politiku podiktatu Zapada da kojim slu~ajem nebi naqutio Ameriku,pa makar to zna~ilo vo|ewe politike protiv interesa sop-stvene dràve i sopstvenog naroda. Zato Vu~i} misli da“bez podr{ke SAD nije mogu}e ostvariti nijedan iole va-`niji spoqnopoliti~ki ciq”. Zato Vu~i} misli da je “uinteresu srpskog naroda” da unapredi odnose sa Sjediwe-nim Dràvama. I zato danas izjave Aleksandra Vu~i}a iTomislava Nikoli}a o politici Sjediwenih Dràva naBalkanu ne da se vi{e uop{te ne razlikuju od izjava Bori-sa Tadi}a, Vuka Jeremi}a ili êdomira Jovanovi}a, ve} jepomenuti dvojac pokazao da se Americi moè biti privr-èniji ~ak i od onog {to su pokazale “demokrate”.


Metarmofoza

Zaokret od 180 stepeniVu~i} je, samo pre dve godine, iznosio potpuno suprotne stavove od ovih koje danas iznosi. Tako, na pri-

mer, u svom tekstu koji je objavila ““Pravda”” 23. juna 2007. godine, Vu~i} o{tro napada i SAD i NATO, nazi-vaju}i ih ““ubicama na{e dece””, dok danas ube|uje gra|ane da ““ubice na{e dece”” predstavqaju ““vitalni inte-res na{e zemqe””. Tako|e, one koji govore o pribliàvawu Evropskoj uniji, naziva ““la`qivim i prevarant-skim medijskim buzdovanima””, dok danas ube|uje gra|ane da Srbija mora u Evropsku uniju.

Vu~i} u pomenutom tekstu iznosi argumente zbog ~ega Srbija treba da izabere Rusiju za ““svog strate{kogpartnera i to bez ikakve strasti, pristrasnosti ili predrasuda””. O{tro napada one koji veli~aju Evropskuuniju i kaè: ““Rusija je, toboè, siroma{na, dok je Evropska unija prebogata. Ako mi Srbi budemo bliì EU,utoliko }emo biti bogatiji i ìve}emo boqe. To su osnovne premise la`qivih i prevarantskih medijskihbuzdovana u Srbiji.”” Iste ove premise je u me|uvremenu usvojio i Vu~i} i ponavqa ih kao mantru.

Vu~i} tada zakqu~uje tekst o{tro napadaju}i one koje danas progla{ava najzna~ajnijim partnerom Srbi-je –– SAD i EU: ““Samo mi Srbi ve} jednom moramo da prestanemo da potcewujemo Rusiju, da prestanemo da sedodvoravamo i da hvalimo ubice na{e dece, one koji nam otimaju teritoriju, i da se okrenemo onima koji Sr-biju podràvaju, onima sa kojima moèmo ekonomski da unapredimo Srbiju i obezbedimo boqi ivot svakomdetetu u na{oj otaybini.””

Kako je mogu}e da neko iz temeqa izmeni svoje stavove, verovawa, opredeqewa, vrednosti za koje se zala-gao? Mogu}e je kada to uradi, kao {to je Aleksandar Vu~i}, za enormno visoku deviznu svotu jer tu, onda, vi-{e ne postoji ideologija, a vrhovni gospodar i ciq postaje novac. ostvarewe sopstvenog ameri~kog sna i sop-stvene ““evropske”” budu}nosti.

BBeogradski nedeqnik “Vreme” je 17. septembra ove go-dine objavio intervju sa tzv. napredwakom Tomisla-vom Nikoli}em, u kojem je glavna tema bila promena

Nikoli}eve politike prema Sjediwenim Ameri~kim Dr-àvama i Evropskoj uniji, kao i wegov planirani put u Va-{ington. Nikoli} se hvali kako je otupeo o{tricu proza-padnih centara mo}i u Srbiji time {to je sada “nemogu}ere}i gra|anima da }e on zaustaviti put u EU, jer je bio uBriselu i dobio potpuno uveravawe da, {to se ti~e poli-tike SNS-a, ona uop{te nije lo{ija od politike DS-a”.

A svega nekoliko godina ranije, kada je jo{ bio zamenikpredsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Niko-li} je u intervjuu bawalu~kom nedeqniku “Pravda”, obja-vqenom februara 2007. godine, izjavio da “ukoliko budeprogla{ena nezavisnost Kosova, onda nam nije ni potrebnaEU, onda treba da beìmo od we, jer se postavqa pitawe gde}e se to EU zaustaviti kada krene na srpske teritorije”.Zbog toga se postavqa jo{ jedno logi~no pitawe – za{to je,onda, Tomislavu Nikoli}u sada potrebna Evropska unijakada je ve}ina ~lanica EU ve} odavno priznala nelegalnunezavisnost Kosova i Metohije? Po{to je jasno da se atlan-tisti~ka politika kreira u Briselu i Va{ingtonu, Niko-li} misli da ga prozapadni centri mo}i vi{e ne}e napada-

ti sada kada je i Brisel ubedio “da SNS nije ni{ta lo{i-ja od DS-a”. Ili, drugim re~ima, da }e vlast u Srbiji vodi-ti istovetnu politiku prema EU i SAD, svejedno da li suna vlasti Demokratska stranka ili Nikoli}eva naprednastranka, jer se, prema Nikoli}evim re~ima, “Borisu Tadi-}u u Briselu stalno projektuje slika da bi za Evropu i SNSmogla da bude prihvatqiva”, {to zna~i da Brisel sada imajo{ jednog favorita – Nikoli}evu naprednu stranku.

A u intervjuu za “Veliku Srbiju” iz februara 2007. go-dine pod naslovom “Srpski radikali traè nove izbore”,Nikoli} je izjavio da “Srpska radikalna stranka nikadane}e odustati od odbrane Kosova i Metohije, a oni koji sumiqenici Evropske unije neka vide za{to nam EU uzimaKosovo i Metohiju”. Po{to su mu u Briselu rekli da “SNSnije ni{ta lo{ija od DS-a”, da li je i novi miqenik Evrop-ske unije, Tomislav Nikoli}, tokom svoje posete Briselu,razmi{qao o tome za{to EU danas uzima Kosovo i Meto-hiju? A samo nekoliko godina ranije, po~etkom 2005. godi-ne, Nikoli} je u intervjuu beogradskom dnevniku “Blic”iz-javio da “ne zna ni{ta pozitivno o EU, sem da je zlo, jer EUprema Srbiji ima lo{ odnos” i zatraìo od novinara da ga“o Evropi ne pita ni{ta”.


Prodana du{a

Tomislavu Nikoli}u ìvotTomislavu Nikoli}u ìvotbez Va{ingtona je postao nemogu}bez Va{ingtona je postao nemogu}

TTzzvv.. nnaapprreeddwwaakk NNiikkoollii}},, uu iinntteerrvvjjuuuu nneeddeeqqnniikkuu ““VVrreemmee””,, oobbeellooddaanniioooossnnoovvnnee rraazzllooggee ssvvoogg ppoolliittii~~kkoogg zzaaookkrreettaa kkaa aarrhhiitteekkttaammaa

uunnii{{tteewwaa ssrrppsskkee ddrràavvee ii ssrrppsskkoogg nnaarrooddaa

Samo ~etiri godine kasnije, u julu 2009. godine, Tomi-slav Nikoli} je u intervjuu “Politici”, neposredno poslesvog povratka iz Brisela, radosno izjavio kako je odlu~ioda u okviru svoje (Napredne) stranke formira Savet zaevropske integracije, pa je od evropskog komesara za pro-{irewe Olija Rena zatraìo pomo} u obuci mladih qudikoje }e “baciti u vatru”. Pre toga, Tomislav Nikoli} je, iz-gleda, u vatru morao da baci sve ono za {to se zalagao dok jebio ~lan Srpske radikalne stranke.

Nikoli}evi ““normalni”” odnosi sa SADUdvarawe svojim prozapadnim mentorima, u svom inter-

vjuu za nedeqnik “Vreme”, Nikoli} nastavqa re~ima kakoputuje u Sjediwene Dràve da se “vidi da je normalan ~oveki da su odnosi te dràve prema Srbiji normalni i da moguda budu normalni bez obzira na promenu vlasti”. E sad, po-stavqa se pitawe koliko je normalan ~ovek koji misli da jenaoruàvawe Tu|manovih bojovnika u Hrvatskoj, Izetbe-govi}evih yihad ratnika u Bosni i Ta~ijevih i Haradinaje-vih terorista na Kosovu i Metohiji i sve ostalo {to suSAD radile Srbima bilo normalno! Tomislav Nikoli},koji je na predizbornom mitingu Srpske radikalne stranke,5. oktobra 2003. godine u Novom Sadu, izjavio da “svet nijesamo Amerika, Nema~ka ili pederska Engleska” i da nam“ne treba glava okrenuta na Zapad, da nas udare ponovo poglavi”, smatra da je normalno to {to su Sjediwene Dràvepriznale takozvano nezavisno Kosovo!? I kao da mu to ni-je bilo dovoqno, Nikoli} se àli novinaru “Vremena” ka-ko mu je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav[e{eq, dok je bio zamenik predsednika SRS, zabrawivaoda se sastaje sa predstavnicima zapadnog sveta, pa je, eto, sa-da jedva do~ekao da iskaè tu svoju ogromnu qubav prema dr-àvi koja nas je bombardovala i otela nam Kosovo i Meto-hiju.

Nikoli} se daqe pravda kako je “nemogu}e ìveti bezsaradwe sa SAD” i da je politi~ko delovawe bez saradwesa SAD “jedino mogu}e ako se izoluje{, ima{ 15 odsto gla-sova i kaè{ da za tebe Zapad ne postoji”. Na stranu to {toNikoli} koristi oprobane stereotipe poput re~i “izola-cija”, potpuno je jasno da atlantisti~ki politi~ari (poputTadi}a i Nikoli}a) u Srbiji zaista ne bi mogli “ìveti”bez saradwe (sluèwa) sa Sjediwenim Dràvama, i da tosmatraju “normalnim”. A sa druge strane, sve one koji se sawima politi~ki ne slaù satanizuju preko medija. Me|u-tim, samo nekoliko godina ranije, u martu 2005. godine, napromociji kwige prof. dr Vojislava [e{eqa “Ideologijasrpskog nacionalizma” u Novom Sadu, Tomislav Nikoli}je okupqenim gra|anima rekao kako }e “na vlast u Srbijido}i [e{eqevi qudi, zadojeni srpskim nacionalizmom”,

koji }e “braniti svakoga ko voli svoj narod, svoju veru i svojjezik”.

Vi{e ne govori o Velikoj SrbijiO ~emu danas brine Tomislav Nikoli} mo`da se najbo-

qe moè utvrditi na wegovom odnosu prema ideji VelikeSrbije. Kada ga je novinarka “Vremena”upitala da li }e to-kom svoje posete Va{ingtonu pomiwati zapadne srpske gra-nice na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica,on joj je odgovorio kako je “stav o tome promenio dok je jo{vodio SRS i da o tome ne govori ni u Srbiji.” Nikoli} jeverovatno “zaboravio” da je u intervjuu za podgori~ki list“Dan”, objavqenom novembra 2007. godine, izjavio da }e“predsedni~ku kampawu zasnivati na ideji Velike Srbije”,jer je “zaduèn za realizaciju te ideje i jedan od wenih ute-meqiva~a”. Nikoli} je tada smatrao da “sli~ni motiviokupqaju sve narode u svetu i da sada{we istorijske okol-nosti ne idu na ruku realizaciji te ideje, ali budu}nost mo-è doneti promene”. Nikoli} se ne se}a ni svoje izjave da-te u predizbornoj kampawi 24. juna 2004. godine za beograd-ski dnevni list “Kurir”, kada je rekao kako nikada nije po-setio Karlobag, Ogulin i Viroviticu i da mu je veoma kri-vo zbog toga, ali da mu je to velika èqa. Nikoli} je togistog dana, na zavr{nom mitingu Srpske radikalne stran-ke u Beogradu, pred desetinama hiqada gra|ana uzvikivaoda je “najboqi |ak Vojislava [e{eqa, koji }e ve~ito spro-voditi ideje Vojislava [e{eqa”. Se}a li se danas Tomi-slav Nikoli} tih svojih re~i?

Naposletku, u svom intervjuu za nedeqnik “Vreme” Ni-koli} se osvrnuo i na mogu}nost formirawa koalicionevlade sa Demokratskom strankom, {to je pre nekoliko me-seci i predlagao predsedniku Demokratske stranke BorisuTadi}u. Nikoli} smatra da bi se zajedno sa wim i Tadi}emu toj vladi na{li i Mla|an Dinki} i Vuk Dra{kovi}, pabi “bezmalo cela Srbija u tom trenutku bila na vlasti, aonda bi se rodila neka nova opozicija koja bi bila lo{ijai od DS-a i od SNS-a, ali bi bila alternativa”. Ta “lo{i-ja” alternativa, na koju misli Tomislav Nikoli}, je Srp-ska radikalna stranka. Ali ne samo {to Nikoli} smatra daje Srpska radikalna stranka lo{ija od Demokratske stran-ke, ve} se kod wega ra|a opravdan strah da bi bira~i u Sr-biji, u slu~aju koalicije Demokratske stranke i Nikoli}e-ve napredne stranke, shvatili da nema su{tinske razlikeizme|u DS i SNS, sada kad i Brisel zna da “politika SNSnije ni{ta lo{ija od politike DS”. To {to Brisel zna,kad-tad }e shvatiti i ogromna ve}ina gra|ana Srbije. Nakoju stranu }e se onda okrenuti Tomislav Nikoli}?

R. V. S.


Prodana du{a

OOsamdesetih godina pro{log veka upamti-li smo odli~nu italijansku TV seriju,“Hobotnica”, koja je slikovito prikazala

spregu mafije, policije, politike i krupnog kapitala. Uposledwe vreme imamo priliku da se upoznamo sa na{om,balkanskom “hobotnicom”, nakon ubistva hrvatskog novi-nara Iva Pukani}a, a posebno nakon {to je u vi{e medijaprogovorio insajder crnogorskog establi{menta RatkoKneèvi}. Na videlo je isplivala tesna povezanost poli-ti~ara sa organizovanim kriminalom u na{oj zemqi i naprostoru biv{e Jugoslavije. U osnovi ovih veza je te`wakriminogenih krugova da ovladaju politi~kim prostoromkako bi za{titili biznis.

Iz svedo~ewa onih koji su progovorili moèmo da sa-gledamo jasnu vezu na liniji politika–mo}ni qudi iz kri-minogenog miqea–tajkuni–inostrani {ijuni i diplomate.

Ova druìna o~ito je pokazala èqu da zavlada:– politi~kom scenom: \ukanovi} u Crnoj Gori, Tomi-

slav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} u Srbiji;– ekonomijom regiona: primeri – Stanko Suboti} Cane

i Nikoli}ev i Vu~i}ev “intimus” i finansijer MiroslavMi{kovi}, te hrvatski tajkun Ivica Todori}. Sve ovo, uznekoliko sitnijih “igra~a”, treba da omogu}i da, kako u Sr-biji, tako i u regionu, zaokruè kompletan monopol u eko-nomiji;

– medijskim prostorom: ovde jednu od glavnih uloga tre-ba da odigra nekada{wi koordinator Pakta za stabilnostJugoisto~ne Evrope Bodo Hombah, sada izvr{ni direktormedijskog giganta VAC koji ubrzano kupuje medije u regionu.

To je bio povod da Odbor za bezbednost Narodne skup-{tine Republike Srbije, na sednici odrànoj 6. oktobra,uputi zahtev Bezbednosno-informativnoj agenciji i Mini-

starstvu unutra{wih poslova da dostave izve{taj o bezbed-nosnoj situaciji u Republici Srbiji s aspekta informaci-ja o povezanosti organizovanog kriminala i politi~kihstruktura u Republici Srbiji i regionu. Ukoliko bude bi-lo voqe, to }e dovesti do zna~ajnih saznawa.

[ta je to Kneèvi} otkrio u ““Vijestima””ili ““kako pregurati sankcije””?

Ratko Kneèvi}, biv{i \ukanovi}ev prijateq, svojimintervjuom u “Vijestima”otvara svojevrsnu “Pandorinu ku-tiju” i na svetlo dana izlaze mnoge ~iwenice dosad nepo-znate javnosti u regionu.

Tako Kneèvi} obja{wava da je sve po~elo u vreme sank-cija, kao na~in da se iste “zaobi|u”, no vrlo brzo akteriovog posla u{li su u svojevrsnu “sivu zonu”i svrha svega po-staje mo} i boga}ewe. Ono {to je po~elo kao “zaobilaè-we” embarga, preraslo je, nakon wegovog skidawa, u jedan odnajve}ih biznisa u regionu, pa i u celoj Evropi, u kojem suse “okrenule” milijarde dolara.

O ““vojnom krilu”” duvanskog kartela i vrte{ci smrti

U “posao” kao jedan od glavnih “igra~a” ulazi StankoSuboti} Cane, i sve poprima izgled svojevrsne balkanskeverzije latinoameri~kog kartela – u ovom slu~aju duvan-skog.

Kako ovaj posao postaje “kartel”, tako i metode postajuidenti~ne, te Kneèvi} svedo~i o mnogim ubistvima, izakojih stoji upravo “duvanski kartel”:

“O ubistvima koja su vezana za duvanski kartel u CrnojGori nije dokumentovano pisao samo ’Nacional’. Upozore-we je dovoqno ~udna koincidencija za svaki normalan qud-ski mozak, da su poginuli, a da ubice nikada nisu otkrive-ne, ovim redom: Vawa Bokan u Atini, za~etnik tog posla,prvi partner crnogorske vlade i zna~ajan finansijerDPS-a u to vreme, i jedno vreme Suboti}ev mentor, Rado-slav Stoji~i} zvani Baya, ubijen u Beogradu jer se usudio dareketira gospodina Suboti}a, Jusuf Jusa Buli}, ubijen uBeogradu nakon poku{aja da od Suboti}a naplati dug za Bo-kana, Goran @ugi}, ubijen u Podgorici, {ef podgori~kepolicije i najintimniji prijateq Suboti}a i “pulen” \u-kanovi}a, Beli Raspopovi}, drugi ~ovjek po funkciji i pr-vi po mo}i tada{we crnogorske dràvne bezbednosti (jav-na je tajna da je bio u ratu sa @ugi}em), Milan Rajkovi}, sa-radnik crnogorske slu`be, ubijen u Beogradu nakon susre-ta bliske vrste sa Bajom Sekuli}em, Suboti}evim intimu-som i organizatorom, po vlastitom priznawu, od seksi par-tija do prqavih poslova za istog, te sam Sekuli}, koji jeubijen 2001, samo dvije sedmice nakon izbijawa afere ’Na-cional’, te Du{ko Jovanovi}, vlasnik i urednik ’Dana’, po-tencijalni svedok u Bariju, i Ivo Pukani}, vlasnik i ured-nik ’Nacionala’, ubijen zvjerski u teroristi~kom aktu, ucentru Zagreba, nakon gomile (dokumentovanih policij-skim organima) prijetwi koje su stizale iz Crne Gore. In-teresantno je, tako|e, da su i pokojni @ugi} i Sekuli}ostavili iza sebe vi{emilionske iznose u wema~kim mar-


Mafija

Balkanska hobotnicaBalkanska hobotnica

OOddbboorr zzaa bbeezzbbeeddnnoosstt ppookkrree}}ee ppiittaawwee oo ppoovveezzaannoossttii oorrggaanniizzoovvaannoogg kkrriimmiinnaallaaii ppoolliittii~~kkiihh ssttrruukkttuurraa uu RReeppuubblliiccii SSrrbbiijjii ii rreeggiioonnuu

PPii{{ee:: RRaattkkoo LLii~~iinnaa

kama na ra~unima na Kipru, u istoj banci koju je koristilaSuboti}eva firma Dulvi~.”

Stanko Suboti} Cane postaje glavni igra~

Kneèvi} je daqe objasnio kako Stanko Suboti} Canepostaje glavni igra~. Suboti} zahvaquju}i svojim vezamavr{i uticaj na politiku u regionu. Tako u Makedoniji ti-puje na Sr|ana Kerima, a u Srbiji kao nove “favorite”pri-prema Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a.

Trebalo je da ova dvojica posledwih, po Suboti}evomscenariju, preuzmu Srpsku radikalnu stranku, da joj u pot-punosti promene ideologiju. Suboti}u je smetala jaka Srp-ska radikalna stranka kao snaga koja }e se suprotstavitiNATO {irewu na istok, kao i kriminalu i korupciji.

Nikoli}u i Vu~i}u namewena je uloga “srpskih Sanade-ra”, za {ta su se oni pripremali. Tako je Tomislav Niko-li} to najavio u intervjuu “BH-Danima” (“Bi}u novi Sana-der”), a Vu~i} ponovio u zagreba~kom “Globusu” (“Sanade-rizirat }emo Srbiju”).

Pored ove politi~ko-mafija{ke druìne, u celu pri~uume{ali su se i razni strani faktori, pa su tako u agitaci-ju istih krenuli i ambasador Sjediwenih Ameri~kih Dr-àva, Kameron Manter, i Velike Britanije, Stiven Vor-dsvort.

Ratko Kneèvi} je u svojim obra}awima medijima obja-snio i vezu biv{eg ameri~kog ambasadora Vilijema Mont-gomerija i izvr{nog direktora medijskog giganta VAC Bo-de Hombaha, ina~e biv{eg evropskog birokrate zaduènogupravo za ovaj region.

Tako|e, rasvetqena je i uloga francuskog obave{tajcaArnoa Danàna, ~oveka bliskog francuskom predsednikuNikolasu Sarkoziju, kao najzaslu`nijeg za vezu Subo-ti}–Nikoli}–Vu~i}.

Vu~i}eva ““Pravda”” kao medijskipoligon Caneta @apca

U “Pravdi” (avgust 2009) ogla{ava se Stanko Suboti}Cane svojim reagovawem na izjave Ratka Kneèvi}a.

Nije uop{te slu~ajno {to je Stanko Suboti} Cane iza-brao “Pravdu” da se oglasi, po{to je op{tepoznato da izatog lista stoji wegov prijateq Aleksandar Vu~i}. Uosta-lom, Stanko Suboti} Cane koristio je “Pravdu” kao medijna kome }e iza}i sa svojim stavovima i u maju ove godine ka-da je imao otvorenu prepisku sa direktorom Javnog servisaSrbije Aleksandrom Tijani}em.

Kori{}ewe Vu~i}eve “Pravde” kao medijskog poligonasamo je jo{ jedan dokaz o povezanosti Suboti}a i Vu~i}a.Ovih dana, kada je prestalo snabdevawe {tampom Suboti-}eve “Future plus”, jedan od retkih listova koji se na tra-fikama “Future plus” mogu na}i je upravo – “Pravda”.

Bodo Hombah od petooktobarskog koordinatoraPakta za stabilnost Evrope do direktora medijske

imperije VAC i Canetovog partnera

Nakon Suboti}a, Bodo Hombah, nekada{wi koordina-tor Pakta za stabilnost jugoisto~ne Evrope, a sada izvr-{ni direktor nema~kog medijskog giganta VAC koji poku-{ava da uspostavi medijski monopol u na{em regionu, 1.septembra oglasio se u listu “Blic” otvorenim pismom ukome je negirao navode Kneèvi}a, nazvav{i ga “laòvomi denuncijatorom”.

Me|utim, Ratko Kneèvi} nije ostao duàn Hombahu. Ucrnogorskom dnevniku “Dan” od 6. septembra 2009. godine,rekao je za Hombaha da pripada “plejadi stranih diploma-ta, koja je, koriste}i tragediju naroda ovih prostora, ’di-plomatski’ i toboè humanitarni rad dobro naplatila, se-le}i se odmah, bez pauze, iz diplomatskih u komercijalne iposlovne vode, koriste}i znawa, informacije, i naivnostqudi s kojima ste se susretali”.

Kneèvi} je upitao Hombaha sa kim se gostio u Dubaijui ko mu je platio tro{kove, aludiraju}i na Suboti}a – “dabi vam taj ’do~ek’ platio ~ovek koji je na problemati~nojstrani zakona, na Interpolovoj poternici jer je svoju dr-àvu, u komercijalnom smislu, o{tetio za desetine i sto-tine miliona evra”.

[ta je Pukani} svedo~io u Italiji –– Alka Vuicao @ap~evim i Milovim bahanalijama

O svim ovim de{avawima, italijanskom dràvnom tu-ìocu \uzepeu [elziju svedo~io je ubijeni hrvatski novi-nar i vlasnik “Nacionala” Ivo Pukani}.

Pukani} je [elziju svedo~io o svom prvom saznawu oovim de{avawima, o avionskom letu za Berlin na kome jesreo hrvatsku peva~icu Alku Vuicu, koja mu je ispri~ala obahanalijama na privatnim zabavama u Crnoj Gori u kojimaje u~estvovao upravo “duvanski kartel”. Vuica je Pukani}uispri~ala i pri~u kako joj je poklowen yip “grand ~iroki”i da su joj taj auto poklonili Stanko Suboti} Cane i Milo\ukanovi}.

““Ubica ~etnika sa ’Neretve’”” –– Veqko Bulaji}kao Canetov i Milov ““kurir Jovica””

Ivo Pukani}, nakon saznawa o de{avawima u Crnoj Go-ri, planira da objavi pri~u u svom listu “Nacional”. Me-|utim, oko wega po~iwu da kruè razni glasnici, od ame-ri~kog diplomate Montgomerija do “zagreba~kog” Crno-gorca – rediteqa Veqka Bulaji}a.

Bulaji} je Pukani}a ube|ivao kako ne treba o tome dapi{e, te da on moè da mu garantuje da }e od strane Mila\ukanovi}a i Stanka Suboti}a biti za to bogato nagra|en.

Pukani} odbija Bulaji}a, a nakon toga javqa mu se i ne-kada{wi ameri~ki ambasador u Beogradu Vilijam Montgo-meri.


Mafija

Vilijam Montgomeri –– za~in u svakoj ~orbi

– Nakon prvog ~lanka, jedne srede iz Beograda me nazvaoambasador Vilijam Montgomeri, telefonirao mi je u mojured, bilo je prisutno 5 ili 6 osoba, me|u ostalima i gospo-|a Sina, rekao mi je: “Pokrenuo si ne{to krajwe ozbiqnoi ispast }e da sam te ja potaknuo da to napravi{, ohrabriote da to napravi{ i opskrbqivao te podacima, iako zna{da ja s tim nemam apsolutno nikakve veze!” Odgovorio sam:“Znam da ti nema{ ni{ta s tim, ne razumijem za{to mora{biti ovako uznemiren, uzrujan” – svedo~i Pukani}.

Uplitawe Mongomerija u ovu pri~u tako|e je dokaz da“duvanski kartel” nije samostalan i da ova politi~ko-ma-fija{ka “hobotnica” ima svog patrona me|u zapadnim di-plomatama.

Sve ovo se ponovilo i u poku{aju pu~a u Srpskoj radi-kalnoj stranci kada su iza Tomislava Nikoli}a i AleksandraVu~i}a stajali ambasador Sjediwenih Ameri~kih Dràva,Kameron Manter, i Velike Britanije, Stiven Vordsvort.

Za{to ne reaguje srpsko tuìla{tvo?

Sve ovo {to je izneseno u ovoj aferi koja je povezala po-liti~are, mafija{e, tajkune, {pijune i koga sve ne, izgledanije dovoqno sa srpsko tuìla{tvo, da o ovim pitawima idoga|ajima otvori istragu.

Pitawe je {ta to treba da se desi da bi dràvni tuì-lac reagovao.

Za{to zvani~nici }ute i sve prepu{taju bulevarskoj{tampi?

îji se interesi tu {tite? Kad se cela slagalica sklopi, postaje jasno da su ume{a-

ni interesi korumpiranih politi~ara, mafije i zapadnediplomatije koja konstantno destabilizuje, kako Srbiju ta-ko i region u celini.

Balkanska ““La piovra”” na sceni

Ova balkanska “hobotnica”, naàlost, jo{ uvek traje ipitawe je ko }e biti wena slede}a `rtva.

Na sceni su svi:Mafija i krupni kapital – Stanko Suboti} Cane i Jo-

ca Amsterdam...Politi~ari uvezani u mafija{ke tokove – Milo \uka-

novi}, Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i}....[pijuni od zanata – Arno Danàn...Biv{i predstavnici me|unarodnih institucija i sada-

{wi medijski tajkuni – Bodo Hombah...Biv{i i sada{wi ambasadori: Montgomeri, Manter,

Vordsvort.....Pitawe je ko }e ovom paklenom zame{ateqstvu stati

ukraj.


Mafija

PPPProces neutralisawa programa i ideolo-{ke prepoznatqivosti Srpske narodnestranke i Srpske liste u Crnoj Gori veo-

ma je neobi~na i sloèna pojava. Dobro i detaqno isplani-ran projekat predstavqa, kao i svako ne~asno djelo, pakova-we lo{ih namjera u oblande “najqep{ih èqa”. Do mjereda se formalno govori o jedinstvu Srba, a posao odradi nana~in da ni danas ve}ini glasa~a nekada{we mo}ne Srpskeliste, nije jasno {ta se zapravo dogodilo. Naoko, transfor-macija SNS-a po~ela je iznenada, preko no}i. U su{tini,nije tako. Zato sam imao dilemu odakle da po~nem pri~u ko-ja slijedi i koja je namijewena ~itaocima “Velike Srbije”u samoj Srbiji. Ba{ kao {to nijesam bio siguran ~ime kre-nuti kada sam sli~nu pri~u zapo~eo na mom blogu u CrnojGori www.dobrilodedeic.wordpress.com.

Da li da krenem od sjednice Predsjedni{tva pokojneSrpske narodne stranke na kojoj je prvi put predloèna ko-alicija sa \ukanovi}evom Demokratskom partijom socija-lista, tri dana prije priznawa la`ne dràve Kosovo? Ili

od planskog prekida protesta organizovanih u Podgoricii Crnoj Gori povodom te sramne odluke Vlade? Mo`da odpo~etka crnogor~ewa Srpske narodne stranke i wene asi-milacije u privezak reìmskog bloka, {to je politi~kiproces lagano, lukavo i naoko nenametqivo zapo~et jo{ to-kom predsjedni~kih izbora? Obi~an bira~ to nije mogaoprimijetiti, mada ni proces, u kona~nom, nije morao oti}iu tom smjeru. Mogu}e od trenutka kada je Andrija Mandi},javno, na Aran|elovdan 2008, formalno predloìo da sviSrbi u Crnoj Gori stanu pod jedan barjak (masla~ak)?

Odlu~io sam da je, vjerovatno, {to se ~italaca “VelikeSrbije” ti~e, najlogi~nije da krenem od upravo pomenutogtrenutka kada je u medijima “predloèna” transformacijaSrpske narodne stranke od strane wenog prvog ~ovjeka(sli~no sam uradio i u Crnoj Gori), i da, paralelno, detaq-no obradim odnose koje je SNS nekada imala sa Srpskom ra-dikalnom strankom, odnosno danas i ju~e sa Srpskom na-prednom strankom. U svrhu zaokruìvawa cjelokupne pri-~e, smatram zna~ajnim odnos Andrije Mandi}a prema Voji-slavu [e{equ, Tomislavu Nikoli}u i Aleksandru Vu~i-}u. Nekada{wi i sada{wi. Relacije koje je, od osnivawa,Srpska narodna stranka uspostavqala, kvarila ili unapre-|ivala sa Demokratskom strankom Srbije, Novom Srbijomi Socijalisti~kom partijom Srbije, tako|e predstavqajunezaobilazan dio mozaika za ovu pri~u.

Potenciram da nemam ama ba{ nikakvu ambiciju da ar-bitriram u unutra{wim politi~kim sporovima u Srbiji,sa bilo kog aspekta ili na bilo koji na~in. Ne zato {to mese ti sporovi ne ti~u (Srbin sam koga Beograd interesujekoliko i Podgorica ili Bawaluka), nego iz razloga {tomoja pomo} nikome nije potrebna. I zato {to }ete svi pre-ìvjeti i bez merituma Dobrila Dedei}a. Najzad, moje in-timno mi{qewe o pozicijama aktuelnih strana~kih struk-tura na politi~koj sceni Srbije, o unutra{wim politi~-kim (ne)prilikama u Beogradu, nakrunilo bi i sr i su-{tinu nekoliko nastavaka predstoje}e pri~e koje mi je po-nudilo uredni{tvo “Velike Srbije”. Materijali koji sli-jede imaju smisla jedino ukoliko gra|ani Novog Sada, Kra-gujevca ili Kraqeva pravilno razlu~e o fenomenu tzv. cr-nogorskih Srba, kojima je Srbija sredstvo, a ne ciq. Na~inda se {to vi{e pomuze i zaka~i, pa da se onda u brdima Cr-ne Gore razvla~i plijen i pripovijeda o Srpstvu jedino akood wega tzv. crnogorski Srbi imaju koristi. Kada se, narod-ski re~eno “naplaste”, onda ti i takvi “crnogorski Srbi”polako prestaju biti Srbi ili pqunu na Srpstvo. Mogu, od-jednom, da budu i pomalo, ili povi{e, Crnogorci. Dok neokrenu novu turu u Srbiji. Tada, znajte da je ponestalo para.

Poziv za razgovor od Andrije Mandi}a, povodom ideje otransformaciji Srpske narodne stranke, dobio sam neko-liko dana prije nego je i formalno predloìo “politi~koujediwewe Srba” u Crnoj Gori u “Na{u stranku”. Mandi}me je pozvao u ranim jutarwim satima traè}i da se vidimo


Sumrak morala

PPii{{ee:: DDoobbrriilloo DDeeddeeii}}

Prema receptu primewenomPrema receptu primewenomna politi~koj sceni Srbijena politi~koj sceni Srbije

KKaakkoo jjee CCrrnnooggoorrsskkaa AANNBB lliikkvviiddiirraallaa SSrrppsskkuu nnaarrooddnnuu ssttrraannkkuu ii SSrrppsskkuu lliissttuu ((11))

u nekom ve~erwem terminu i da porazgovaramo o jednoj “no-voj ideji”, te da mu napi{em nekoliko intervjua za beograd-ske dnevne novine i periodi~ne ~asopise povodom wegovog,dvadesetak dana prije toga okon~anog, {trajka gla|u.

Dva dana ranije, rezervisao sam kartu za put do Beogra-da, privatnim poslom, tako da se nijesam mogao odazvati po-zivu za razgovor istog dana, jer sam u popodnevnim satimakrenuo za Srbiju. Tokom puta, dok sam, otprilike, prelazioadministrativnu granicu izme|u dvije dràve, Mandi} meje nazvao i saop{tio da “prije razgovora koji }emo obavitisjutra uve~e, zna{ da }u zakazati sjednicu Predsjedni{tvaSNS i predloìti prerastawe Srpske liste u jednu stran-ku. Nadam se da si, kao prepoznato tvrdo krilo stranke, sa-glasan sa tim?” pitao je. Odgovorio sam kontrapitawem:“Pod imenom Srpska lista, ili misli{ na utapawe mawih~lanica koalicije u Srpsku narodnu stranku, ili ne{totre}e?” Kazao je da se telefoni, vjerovatno, prislu{kuju,te da moè samo toliko da mi kaè u ovom trenutku (opozi-cioni prvaci vole tu terminologiju, iako ni sami, naj~e-{}e, ne vjeruju da im se neko “naka~io” na telefon, niti to,naravno, ne{to previ{e zna~i, sve i da je tako). “Dobro, je-si li saglasan?” ponovo je pitao. “Jesam, generalno, jesam,ali evo, vidje}emo detaqe”, izjasnio sam se. Mandi} je uvi-jek volio da pritvr|uje pri~u sa svojim saradnicima na ni-vou dosjetki ili fraza, koje je ponavqao ogromnoj ve}inime|u nama i koje, po pravilu, zamagquju wegov li~ni kona~-ni ciq.

Nakon {to se prekinula veza, nazvao me je opet, nekoli-ko minuta kasnije, kad se uspostavio domet i, nekako opre-zno, saop{tio: “Doqe, ti ima{ divnu porodicu. Mislim daje interes tvojih sestara, koje su visokoobrazovane djevojke,da ìve u Evropskoj uniji, putuju bez viza. Mislim da je iSlobov (moj otac, prim. D. D.) interes da odmori pod staredane i ìvi komotnije u Evropskoj uniji. Nekima je jedinazanimacija i interes da love divqe krmke po Turjaku. Mo-ramo bjeàti od wih” (bila je to upadica na ra~un jednogpoliti~ara koji je bio u Srpskoj listi i voli lov, koja mije sugerisala da se krije jo{ poneki, pritajeni motiv, izatransformacije koja }e biti najavqena za nekoliko dana).Zaista, ovako se Mandi}, pri~ama za malu djecu, obi~no,sprdao sa qudima koji su mu najbliì saradnici.

Vrijeme je pokazalo da se, u mom slu~aju, sprdao prijesvega sa sobom. Jer, neko moè da me vara ili da se sprda samnom ipak samo do jednog trenutka, dok wegovi postupci neukaù na simptome koji se ne lije~e i dok ja ne procijenimda je dosta. Ne sporim, svakako, pravo drugima da nastave dabudu predmet sprdwe, ili da se sprdaju sa sobom i drugima.Ali, stvarno, da ja i Mandi}, koji smo koliko ju~e sazuliopanke iz Va{kova i Krwe Jele, ubijedimo, iznenada, prvosebe, pa druge, da smo prije svega evropski integristi, patek onda sve ostalo – smije{no je, do bola je smije{no.

Druge i nekako, eto, da ubijedimo, ali sebe… I to samozbog toga {to se takvog izuma sjetio Mandi}, odjednom, i izmalog mozga. Ne znam samo kako se ne sjeti tri mjeseca ra-nije kada smo zajedno gutali suzavac po Beogradu “brane}i”Radovana Karayi}a. Mandi} je, tada, po julskom àropeku,uo~i sukoba naroda i policije, kao i ostali govornici, {i-nuo po Borisu Evropskom Tadi}u i proglasio ga izdajni-kom Pive, Crne Gore, Srbije i Vaskolikog Srpstva.

Prije sastanka sa mnom, Andrija Mandi} sastan~io je, upodgori~kom kafe baru “Baron”, sa Bracom Baturanom, ~o-vjekom iz “prvog {tiha” crnogorske Agencije za nacional-nu bezbjednost. Zapravo, Mandi} je razgovarao, po ko zna ko-ji put, sa jednim od najboqih operativaca i prvim ~ovjekomjedne od uprava ove tajne slu`be. Iako su mu ~esto qudi uSNS-u sugerisali da to ne ~ini. Uostalom, da li je normal-

no, da li je logi~no, ima li ikakvog smisla, moè li iko do-kazati elementarni smisao u tome da tada{wi formalnilider opozicije (Srpska narodna stranka bila je pojedi-na~no najja~a opoziciona stranka u Crnoj Gori, a SL najja-~i opozicioni poslani~ki klub u Skup{tini), tulumarijagger u dru{tvu profesionalca Agencije za nacionalnubezbjednost, u susret transformaciji SNS-a?

Da li je Andrija Mandi} sa Bracom Baturanom, tokomduèg i srda~nog razgovora, bistrio o demokratizacijidru{tva u kome ìvimo? Da li se karakter informacijakoje su razmjewivali Mandi} i Baturan, s vremena na vri-jeme, mogao odraziti na Mandi}eve i poteze na opozicionojsceni u privatnoj dràvi? Postoji li demokratska, civi-lizovana i normalna dràva u kojoj, makar i formalni, li-der opozicije i jedan od glavnih sedam qudi Agencije za na-cionalnu bezbjednost ispijaju kafu u strogom centru grada,nao~igled stalnih gostiju i posjetilaca caffea? Zamislitesamo, da ne idemo predaleko, da se to desi lideru opozicijeu dana{woj Hrvatskoj. Ili Sloveniji.

Da li je gospodin Baturan jedna od veza Andrije Mandi-}a koja mu je obezbijedila kvalitet informacija za nesme-tano razbijawe Srpske narodne stranke? Jo{ jednom, {taistinski lider opozicije moè da traì na sastancima sajednom od centralnih figura Agencije za nacionalnu bez-bjednost? O ~emu mogu da pri~aju na tim sastancima? O{tirkawu? Ne vjerujem. O heklawu? Nepojmqivo. O dezenui cijeni ograde oko ku}e nekada{weg lidera opozicije?Ili dezenu i cijeni ograde oko sjedi{ta Agencije za naci-onalnu bezbjednost? Mogu}e, ali ne previ{e vjerovatno. Odobrim ribama u gradu? Ima logike, ali te{ko da je to ko-na~na poenta razgovora. Konotacija ovoga teksta nema po-zadinu rekla-kazala, nego predstavqa direktno prozivawenekada{weg lidera opozicije za “dijalog” sa jednim od pr-vaka Agencije za nacionalnu bezbjednost, koja je neformal-na politi~ka institucija prvog reda u Crnoj Gori i najve-}i protivnik opozicije.

To {to Andrija Mandi} {uruje sa konkretnim kadromAgencije za nacionalnu bezbjednost, u zna~ajnoj mjeri jestei wegova privatna stvar. Me|utim, u kontekstu uru{avawaSrpske liste po “udruènoj” projekciji, veoma je va`no de-mistifikovati, pred opozicionom javno{}u, kako se pona-{aju lideri kada utripuju da su va`niji od naroda. Saradwasa Agencijom za nacionalnu bezbjednost, u bilo kom vidu ipojavnom obliku, jedna je od rijetkih principijelnih stva-ri za koju Mandi} nije dobio povjerewe ni jednog jedinogglasa~a koji je vjerovao da }e Srpska lista uspjeti da uru{iDPS-ove monopole i obezbijedi dostojanstven ivot za po-


Sumrak morala

niène strukture stanovni{tva. Treba re}i potpunu isti-nu. Mandi} nije jedini “opozicionar” koji se pona{a naovakav na~in.

Naravno, nije bilo lako devedesetih aktivistima i gla-sa~ima Narodne stranke da “provale” Novaka Kilibardu,ali su stvari do{le na svoje mjesto. U ovom trenutku nikonema dilemu ko je Novak Kilibarda. Bi}e tako, sa jo{ ma-we dileme, i sa Andrijom Mandi}em, koji kr~ka posqedwepoliti~ke mjesece koje je kupio tajkunskim parama, zajednosa Goranom Danilovi}em. I, naravno, uìva u redovnimmjese~nim apanaàma dràve Novoj srpskoj demokratiji.Mada, cijena wegove prevare ve} je dvostruko skupqa od{tete koju je Srbima napravio Kilibarda koji je imaoidenti~an razvojni politi~ki put kao Andrija Mandi}.Kilibarda je to radio dok je jo{ uvijek bila ìlava zajed-ni~ka dràva, Mandi} perfidno dokusuruje Srbe u nezavi-snoj Crnoj Gori.

Mnogi se sje}aju zapjenu{anog, usplahirenog, violent-nog Srpstva, borbe za Ujediwewe, rasprave oko zapadnihgranica, sve dok Kilibarda nije napravio otvoreni dil saDemokratskom partijom socijalista. Odnosno, borbe zaprava Srba i promocija srpskog nacionalizma u Crnoj Go-ri pod dirigentskom palicom Andrije Mandi}a do trenut-ka kada je, u saradwi sa vrhom reìma, povukao svoje “poli-ti~ke deonice”. Sada izigrava novog demokratu, ba{ kao{to je i Novak Kilibarda izigravao dezodorans Srbina od1997. do 2000. I dva najja~a znaka jednakosti izme|u AndrijeMandi}a i Novaka Kilibarde. Danas se nijedan ne sje}a dasu se borili za Savez srpskih dràva, odnosno za re{ewesrpskog pitawa u Crnoj Gori koje bi destabilizovalo we-ne postoje}e unutra{we politi~ke odnose. Daleko va`ni-ji znak jednakosti ogleda se u upravo pomenutoj op~iweno-sti koketirawem sa paralelnim centrima politi~ke mo}i,odnosno slu`bama.

Obojica su vjerovali da }e iza}i kao pobjednici iz togflerta, te da su tolike “ma~ke” da mogu preveslati i one skojima koketiraju. Da ni{ta nije slu~ajno, potvr|uju i ne-davne pohvale dr Kilibarde na ra~un Andrije Mandi}a najednoj od privatnih podgori~kih televizija. Pomislio sam,u jednom trenutku, da }e Novak predloìti Andriju za ot-pravnika poslova pri crnogorskoj trgova~koj misiji u [e-her Sarajevu, ukoliko takva i daqe postoji. Toliko se, bezmjere, zalaufao u pohvalama svoje kopije. Sjetio se Novakda je wegova podr{ka Milu \ukanovi}u na predsjedni~kimizborima 1997. godine osakatila Momira Bulatovi}a, kojije bio kandidat koji se zalagao za opstanak zajedni~ke drà-ve. Kasnije je na tom talasu formirana i privatna dràva,

tamnica srpskog naroda. Ba{ kao {to je predmet wegovihpohvala “iznenada” utekao od odgovornosti i uni{tio sop-stvenu stranku kad je bila najja~a i kada je trebalo da pred-vodi opoziciju na izborima 2009. godine

To {to je kopija u februaru nudila primat Sr|anu Mi-li}u, prije izbora, zna~i da je i te kako bila svjesna {ta jei po ~ijem nalogu napravila, te je poku{ala da se spasi odizbornog fijaska. Samo deset mjeseci ranije, treba li pod-sje}ati, kopija je bila duplo ja~a od Sr|ana Mili}a napredsjedni~kim izborima! Kilibarda i Mandi} su svojestranke, Narodnu stranku i SNS uni{tili kada su bilenajja~e. I tu nema potrebe za znakom jednakosti. U pitawuje, prosto, recept.

Mandi} i Danilovi} su se, ina~e, dugo ~udili “sukobi-ma” koje su sami izazivali u Srpskoj narodnoj stranci i ko-aliciji “Srpska lista” u “ovim te{kim trenucima kadabranimo Srpstvo” – kupuju}i stanove, ulaù}i u voznipark, naru~uju}i i grade}i lakovane brvnare iz Ivawice,mu~e}i se i prepisuju}i “djeli}e” imovine na supruge, uzi-maju}i pare od Veqe Ili}a, nekad Tome Nikoli}a, ranijeVojislava Ko{tunice. U po~etku od Slobodana Milo{e-vi}a, laka mu crna zemqa!

Dodu{e, kad je Milo{evi} u pitawu, tu mislim samo naMandi}a, nekada{weg pomo}nika jednog Milo{evi}evogministra, u saveznoj vladi Momira Bulatovi}a. Danilovi}nije, zaista, bio za Milo{evi}a, ne}u da se o wega ogrije-{im. Bio je, mu~enik, tada ~lan DPS-a i nosio je balon~i-}e na promocijama Mila \ukanovi}a, sve dok se nije u~la-nio u Srpsku narodnu stranku. Izbori su, tada, krajem zime2001. godine, ve} bili raspisani.

Uostalom, {ta ima veze, danas }emo podràti Vequ pro-tiv Tome, jer je Veqa ve}i [umadinac od Tome, a i monar-hista je, brate, onaj sa dna kace. Iako ne{to ne volimo po-pove i Crkvu. Milo{evi} je bio dobar dok smo mislili da}e “pregaziti Ko{tunicu kao plitak potok”, iako nam jetada dr Ko{tunica bio strate{ki partner. Sjutra }emo bi-ti uz Tomu, da bismo se nekako rukovali sa MiroslavomMi{kovi}em, makar u “Delta Sitiju”. Poslije }e on, mo-`da, i ne{to da pqune, a mi }emo da udarimo po gorwemspratu i drvenariji u vikendici. Ovamo nam ostaje MilanRo}en da finansira “Molitvene doru~ke”, ukqu~uju}i ionaj nedjequ dana prije priznawa la`ne dràve Kosovo odstrane ameri~ke administracije. U~inio nam je tada, skoc-kao papire kako bi Prevarant pod kontrolom Crnogorske DBpredstavqao Milovu privatnu dràvu u WashingtonD.C.-ju.

Ko {qivi nezavisne medije u Crnoj Gori i wihove ana-lize tada{weg Mandi}evog odlaska u Sjediwene Ameri~keDràve, koje }e oprezno, blijedo i neuvjerqivo napasti uKosovskoj Mitrovici, nekoliko dana kasnije.

Pa sa slikama iz Kosovske Mitrovice, ubirati, na jo{jednoj kolektivnoj srpskoj nesre}i, uz {al “a la ]iro Bla-èvi}”, poene tokom predsjedni~kih izbora. Najavquju}ive} tada da je gotovo sa srbovawem, ~ekaju}i trenutak. Uzuloènih 700.000 evra. Za prava Srba!

Poslije }emo {trajkovati kad maloprije pomenuti Ro-}en, u paketu sa makedonskim kolegom, prizna Kosovo.Uostalom, nekome su ugroèni Srbi u Crnoj Gori bili po-vod za politi~ki i ideolo{ki rat, a nekome su do{li kao“kec na desetku”, bili mu (materijalni) brat, sredstvo da sevesla i {i{wari, koristi dràvna i op{tinska mehaniza-cija za sre|ivawe prilaza prema vikendicima.

Uvijek se moglo zaraditi na Srpstvu. Tako “izlizan”proizvod, a toliko rentabilan!

(Autor je biv{i poslanik i portparol Srpske narodnestranke i Srpske liste)


Sumrak morala

RRealizacijom najnovijeg kreditnog standbyaran`mana sa Me|unarodnim monetarnimfondom, dràva Srbija je trasirala put u

du`ni~ko ropstvo. Su{tina neodrìvosti ekonomske po-litike koju vodi Vlada Republike Srbije, a koja je produkttzv. eksperata izniklih na temeqima petooktobarske revo-lucije – leì u ~iwenici da je uru{avawem doma}eg ban-karskog sektora i uvo|ewem stranih igra~a (pre svega,austrijskih i nema~kih banaka), zapo~eo omiqeni konceptMMF-a – restriktivna monetarna i fiskalna politika ukombinaciji sa politikom deviznog kursa kao nominalnogsidra.

Sudbonosni pregovori sa MMF-om, kako je to javnostipredstavqano putem strogo kontrolisanih medija sa naci-onalnom frekvencijom, nisu ni{ta drugo do nastavak poli-ti~kog uslovqavawa i finansijske zavisnosti dràve odzapadnog kapitala. U klasi~nom standby aran`manu realnoje povu}i do 300 odsto novca od kvote koja je odre|ena pre-ma privrednom potencijalu zemqe, dok za Srbiju odobrenih2,9 milijardi evra predstavqa ekvivalent za 560 odsto. O~emu se onda zapravo radi ako je poznato da ekonomija ne po-znaje kategoriju qubavi?

Ako se ima u vidu da je kabinet Mirka Cvetkovi}a zabe-leìo buyetski deficit od 4,5 odsto BDP-a, da o smawewuprevelike javne potro{we bez ozbiqnijih socijalnih ne-mira – nema ni govora, da dràva ima negativan rejting zastrane direktne investicije, a da je sunovrat industrijskeproizvodwe nastavqen – postavqa se pitawe da li je pred-stavnicima srpskih vlasti nametnut neki novi, javnostinepoznat uslov, a sve zarad realizacije celokupnog kredit-nog aran`mana do 2011. godine.

Ima li MMF nameru da nakon ekonomskog (prijem fan-tomske dràve Kosovo u ~lanstvo pomenute organizacije)odradi i politi~ko ubistvo Srbije (zahtevom da se priznanezavisnost ju`ne srpske pokrajine) – vreme }e pokazati...

Ekonomske problemi Srbije su strukturne prirode, apolitika visokih kamata i precewenog dinara, koju VladaRepublike Srbije sprovodi po nalogu MMF-a, prouzroko-va}e, kako pokazuju analize, da ukupan spoqni dug Srbije unaredne dve godine dostigne nivo od 90 odsto BDP-a, {to }edràvu i gra|ane uvu}i u stawe permanentne ekonomskekrize.

Guverner NBS Radovan Jela{i}, odmah po povratku izSAD, gde se nalazio na proputovawu – nastavio je sa lice-mernim nastupima. Wegovo hvalisawe iznosom deviznihrezervi (trenutno ne{to preko 9 milijardi evra) je para-doks – imaju}i u vidu rastu}i spoqnotrgovinski deficit,konstantan pad industrijske proizvodwe, veliki buyetskimawak i ogromnu kreditnu zaduènost zemqe. Jela{i} jo{uvek nije odgovorio na pitawe koje mu je na jednoj od konfe-rencija za medije Srpske radikalne stranke upu}eno, a ti-calo se toga ko je od NBS, pod kakvim uslovima i koliko de-viza otkupio prilikom februarskog neuspe{nog brawewakursa dinara.


Dràva na po~ek

Neizvesna sudbina penzijaTre}ina ukupnog poreskog optere}ewa privrede i radno sposobnog stanovni{tva odlazi na isplatu pri-

nadle`nosti penzionerima. Vlada Republike Srbije, pokazalo se, nema re{ewe za ispuwewe nerealnog iekonomski neutemeqenog predizbornog obe}awa o prose~noj penziji u visini od 70 odsto li~nog dohotka.

Poznato je da odnos izme|u broja zaposlenih po osnovu kojih se pla}aju doprinosi, i broja penzionera zakoji se smatra da moè da odrì dugoro~nu odrìvost penzionog sistema je tri, dok je u Srbiji, zemqi sa ne-gativnim natalitetom, tzv. racio zavisnosti –– ne{to ispod jedan.

Dakle, neophodno je otpo~iwawe su{tinskih reformi, ali se najpre mora utvrditi odgovornost za ne-namensko tro{ewe prihoda po osnovu doprinosa, a do adekvatnog penzionog sistema moglo bi se do}i formi-rawem i pravilnim koncipirawem rezervnog penzionog fonda, kao dopune sistemu teku}eg uskla|ivawa, od-nosno kao prelaznog perioda ka uvo|ewu tzv. drugog stuba.

PPii{{ee:: VVllaaddaann JJeerreemmii}}

MMF ekonomskiMMF ekonomskimatirao Srbijumatirao Srbiju

RReeìimm uuvvooddii SSrrbbiijjuu uu dduu`nnii~~kkoo rrooppssttvvoo

Tako|e, upornim insistirawem na zadràvawu visinereferentne kamatne stope – srpski monetaristi ~ine eko-nomski neopravdan potez, pomaù}i direktno bankarskisektor, ne vode}i pri tom ra~una o interesima privrede igra|ana.

“Zahvaquju}i” politici deviznog kursa i navodno nomi-nalnog rasta zarada u proteklih nekoliko godina, gra|anisu pohrlili ka poslovnim bankama ne bi li ostvarili svo-je snove (kupovina automobila, re{avawe stambenog pro-blema...) i na taj na~in je otpo~elo kontinuirano i progre-sivno zaduìvawe stanovni{tva i privrede koje je rezul-tiralo sa vi{e od 30 milijardi dolara, koliko u ovom tre-nutku iznosi ukupan spoqni dug. Dràva je tako suo~ena sapotencijalnim problemom tzv. suverenizacije duga, odno-

sno prihvatawa otplate i javnog i privatnog duga, ba{ kao{to je to bio slu~aj sa Saveznom vladom na ~elu sa MilkomPlaninc – ne tako davne 1983. godine.

Dakle, vi{e je nego izvesno da }e se aktuelna ekonomskapri~a nastaviti u istom pravcu: rast kredita, uvoza, defi-cita teku}eg bilansa, op{te zaduènosti – uz restriktiv-nu monetarnu i fiskalnu politiku. Dràva je postala za-visnik od dotoka stranog kapitala. Upravo je liberaliza-cija spoqnotrgovinskih tokova, dodatno “osnaèna” ne-shvatqivom odlukom o jednostranoj primeni SSP-a, iza-zvala nere{iv problem srpskoj ekonomiji – deficit u te-ku}em delu platnog bilansa i postavqa se pitawe na kojina~in }e biti apsorbovan kroz predstoje}i rebalansbuyeta koji bi pred poslanike trebalo da stigne do krajaoktobra.


Dràva na po~ek

Neophodna promena poreske i monetarne politikeBankarski sistem u Srbiji je u potpunosti prepu{ten strancima koji klijentima napla}uju najve}e ka-

matne marè, a pri tom pla}aju najniì efektivni porez na dobit u Evropi, {to predstavqa ogroman teretza gra|ane i privredu. Jedna od prvih mera za popunu praznog republi~kog buyeta mogla bi da bude uvo|ewedodatnog poreza za banke.

Kada je o poreskom sistemu re~ –– on je prili~no nerazumqiv, komplikovan i o~igledno nije kompatibi-lan sa makroekonomskom pozicijom Srbije. U ciqu pojednostavqewa i pove}awa konkurentnosti, trebalobi implementirati sistem jedinstvene poreske stope, tzv. flat rate –– zastupqen u Rusiji i Slova~koj, na pri-mer, koji predstavqa progresivni, globalni PDG sistem sa relativno visokim neoporezivim godi{wim cen-zusom i jedinstvenom poreskom stopom za prihode iznad neoporezivog cenzusa. Primenom ovakvog sistemazna~ajno bi se smawio obim poreskih utaja, fiskalni prihodi bi bili uve}ani, a privukao bi pa`wu stranihinvestitora. Naravno, posebnom zakonskom regulativom trebalo bi definisati na~in i stopu oporezivawaonih koji su enormno bogatstvo stekli u prethodnih petnaestak godina, kroz, izme|u ostalog, kriminalizo-van privatizacioni proces ili pak povla{}en, monopolski poloàj na trì{tu –– kakav ima kompanijaDELTA koja ostvaruje godi{wi profit od 3 milijarde evra –– upravo koliko iznosi najnoviji aran`man saMMF-om.

Gde je novac od privatizacijeU Srbiji je od po~etka privatizacionog procesa, vlasni~ku strukturu promenilo oko 1.700 preduze}a. Po-

datak da je do sada raskinuto ~ak 426 ugovora, da je postupak likvidacije predvi|en za 237, a ste~aj za 76 fir-mi, kao i ~iwenica da dràva u ovom trenutku ne zna kojom delatno{}u se bavi 1.200 privatizovanih predu-ze}a u Srbiji –– najboqe odslikava proces koji je uru{io srpsku privredu, a veliki broj radnika ostavio bezposla, dovode}i u pitawe ìvotnu egzistenciju wihovih porodica.

Ipak, najve}a zagonetka je gde je zavr{ilo 2,9 milijardi evra, koliko je prihodovano po osnovu privati-zacije. Nije li upravo Agencija za privatizaciju, koja je funkcionisala po sistemu ““i poga~e i noà”” –– po-~etna stanica u borbi protiv korupcije u Srbiji? Odgovor stiè –– odlaskom reìma Borisa Tadi}a.

SSvake godine vladavine Borisa Tadi}a i Demokratskestranke Srbija je izgubila vi{e od 2,2 milijarde do-lara, pokazuju najnovija istraìvawa o visini spoq-

nog duga Srbije. Stru~waci Instituta za trì{na istra-ìvawa do{li su do podatka da je spoqni dug, 2000. godine,kada je vlast preuzela Demokratska stranka, iznosio 10, 8miliona dolara dok je danas dosegao 30,67 milijardi.

Za devet godina, koliko “demokrate” vode Srbiju ka am-bisu zvanom Evropska unija, dug Srbije se uve}ao za 19,85milijardi dolara, {to je u proseku 2,2 milijardi po godini.[teta koju je Srbiji donela vladavina Demokratske stran-ke mnogo je ve}a ako se zna da je spoqni dug rastao uprkosprivatizaciji u kojoj su prodata gotovo sva dràvna i dru-{tvena preduze}a.

–– Od Josipa Broza Tita i Slobodan Milo{evi} nasle-dili smo dug od 10 829 700 dolara, a sada, kada su prodali sve{to smo imali, dugujemo 30,67 milijardi – obja{wavaju uInstitutu za trì{na istraìvawa.

Prema procenama stru~waka, glavni razlozi pove}awaspoqnog duga Srbije su pogre{na ekonomska politika kojaje prekomerno zaduìvala dràvu i neproduktivno tro{i-la novac. Milijarde dolara kredita, umesto na pokretaweproizvodwe, potro{ene su na glomaznu administraciju.

Prokockana budu}nostJedan od glavnih razloga za prezaduènost je i taj {to je

reìm DS u Srbiji sproveo pqa~ka{ku privatizaciju za-hvaquju}i prodaji srpskih fabrika u bescewe tajkunima –finansijerima vladaju}ih stranaka. Agencija za privati-zaciju je od 2001. godine do danas na konto privatizacijeprihodovala samo 1,55 miliona evra. Ovo nije ni toliko lo-{a cifra ako se setimo da su pojedine fabrike prodate za1 evro. itava srpska privreda uni{tena je i rasprodata, aSrbija prinu|ena da preìvqava na kreditima. Boris Ta-di} i wegova stranka su potro{ili resurse koje su stvori-le prethodne generacije, ali i resurse koje }e stvoriti bu-du}e generacije koje }e morati da otpla}uju wihove dugove.

600.000 gladnih

Posledice ovakve pogubne ekonomske politike vidqi-ve su na svakom koraku u Srbiji, a prognoze budu}eg stawa

su dramati~ne. Prema podacima UNICEF-a, trenutno vi-{e od 600.000 gra|ana Srbije ìvi ispod granice siroma-{tva, a 150.000 dece bukvalno gladuje. Zbog prevelikih du-gova, dràva nema mogu}nosti da pomogne socijalno ugro-ènima tako da socijalnu pomo} prima tek ~etvrtina qudikojima je potrebna, odnosno 155.000 osoba. U Srbiji trenut-no radi 67 narodnih kuhiwa iako se procewuje da je potre-ban tri puta ve}i broj.

Vreme isti~e

Godina vlasti Demokratske stranke Srbiju ko{ta 2,2milijarde evra. Jedan mesec vladavine Borisa Tadi}a Sr-biju ko{ta 183 miliona evra, a jedan dan 6,027.000 dolara.Jo{ preciznije re~eno, svakih sat vremena vladavine De-mokratske stranke Srbija se zaduìvala ~etvrt milionadolara. Koliko jo{ vlasti Demokratske stranke moèmoda priu{timo svojoj deci?

R. V. S.


@ivot na kredit

Preduze}a prezaduènaIstraìvawe Instituta za trì{na istraìvawa pokazalo je da je ukupan dug javnog sektora u perio-

du od 2000. do danas porastao sa 8,8 milijardi dolara na 10,24. Dramati~na situacija je i u privatnim predu-ze}ima, ~iji su dugovi sa 2,03 milijarde porasli na 20, 43 milijarde dolara.

Tadi} nas ko{taTadi} nas ko{ta2,2 milijarde dolara godi{we2,2 milijarde dolara godi{we

DDeemmookkrraattsskkaa ssttrraannkkaa zzaadduuìillaa SSrrbbiijjuu zzaa jjoo{{ 1199,,8855 mmiilliijjaarrddii ddoollaarraa

•• Godina vlasti Demokratske stranke Srbiju ko{ta 2, 2 milijarde evra. Jedan mesec vladavineBorisa Tadi}a Srbiju ko{ta 183 miliona evra, a jedan dan 6 027 000 dolara. Jo{ preciznije re-~eno, svakih sat vremena vladavine Demokratske stranke Srbija se zaduìvala ~etvrt mili-ona dolara

Gradona~elnik Splita, koji veruje kako }e on odlu~itio idu}em predsedniku dràve, u intervjuu HRT-u re-kao da ne bi dozvolio ulazak u Hrvatsku trgova~kih

lanaca iz Srbije. U ekonomskoj utakmici Hrvatska vodi sa200:10. Za{to?

Jeste, stoji, treba: Ko tebe kamenom, ti wega hlebom.Ali, da li ba{ uvek i da li svakoga?

Zbog izjave o Srbima – krupne izjave za jednog visoko-rangiranog zvani~nika, gradona~elnika drugog po veli~i-ni hrvatskog grada – gradona~elniku Splita sad u Zagrebu,u zvani~nim reagovawima, prigovaraju, ali i taj @eqkoKerum, i oni, a i mi ovde, svi dakle, znamo da se tu, u stvari,ni{ta nije omaklo. U su{tini, ni{ta tu ne mewa reagova-we zvani~nika u Zagrebu i wihov formalni prigovor. A ni“noti” upu}enoj iz Beograda ne treba davati bilo kakavzna~aj, neiskrena je i jalova i kao takva bezvredna, kao {toje i naknadno gradona~elnikovo izviwewe.

Rasizam i nacizam najgore vrste“Srbe ne bih dovodio. Oni nam nikad ni{ta dobro nisu

donijeli, kao ni Crnogorci. Tko s wima ima posla, ne pro-|e dobro”, rekao je gradona~elnik Splita. Tako je odgovo-rio na pitawe voditeqa “Nedjeqom u 2” Hrvatske televi-zije, Aleksandra Stankovi}a, o mogu}em ulasku srpskih tr-gova~kih lanaca u Hrvatsku. Na pitawe za{to tako razmi-{qa, rekao je: “Zato jer sam tako odgojen”.

I tako, dakle, splitski gradona~elnik je javno na Hr-vatskoj televiziji, u prvoj emisiji nove sezone, rekao da neèli Srbe i Crnogorce u Splitu.

Upitan kasnije kako to da ne eli poslovati sa srpskimfirmama, a ne smeta mu poslovawe sa pripadnicima krimi-nalnih grupa, konkretno s Nikicom Jelavi}em, Kerum jeodgovorio kako s wim nikad nije poslovao. Kada ga je vodi-teq podsetio da je jednom potvrdio kako je od Jelavi}a ku-pio nekretnine, Kerum je zbuweno pitao: “Jel’ vi to menepitate jel’ Jelavi} Srbin”?

Na Stankovi}evo novo pitawe, bi li dozvolio da mu zetbude Srbin, odgovorio je: “Nema {anse! Nikad nije bio umojoj obiteqi, niti }e biti!”

Gradona~elniku Splita “izletela” je i ova poruka o Sr-bima: “Svatko mora znati gdje mu je mjesto!”

““Rasizam, nacizam najgore vrste, jedino se tako moè na-zvati istup @eqka Keruma u TV emisiji ’Nedjeqom u 2’”,kazao je saborski zastupnik i predsedni~ki kandidat IDS-a Damir Kajin. On je dodao da Keruma treba razre{itifunkcije splitskog gradona~elnika:

– On kao rasista ne moè biti gradona~elnik niti za-stupnik – rekao je Kajin, ustvrdiv{i da }e nacionalisti uèqi da homogenizuju Hrvate poèleti Srbe, ali Srba bi-ti ne}e. Kajin je izjave @eqka Keruma o Srbima i primed-be da svako mora znati gde mu je mesto uporedio s nekada-{wim Tu|manovim izjavama da je sre}an {to mu èna nijeSrpkiwa ni Jevrejka.

“Kerum je rekao samo {to svi Hrvati misle, {to su uvi-jek mislili i mrzjeli nas Srbe, dakle dokaz je da se radi oHrvatu”, jedan je od komentara po forumima sajtova. Ili,ovakvo reagovawe: “U Hrvatskoj ìvi 70 odsto {ovinista,a ovaj Kerum je tipi~an predstavnik te velike grupacijeprimitivaca koja spre~ava Hrvatsku da postane normalnadràva. Stvarno ne bih volio biti Srbin u Hrvatskoj. Taetni~ka skupina je stvarno ugroèna”: “To je slika herojalijepe na{e koja postaje pomalo kao NDH”. Postavqaju mui mnoga pitawa, pa tako i ovakvo: “Je li ti tata bio usta{au Jasenovcu ili na Staqingradskom frontu? Hvala na od-govoru!”

@eqko Kerum je u Hrvatskoj va`na li~nost. U prvomnastupu na politi~koj sceni izabran je za gradona~elnikakao nezavisni kandidat u drugom krugu 31. maja 2009. Rezul-tat je pobeda od ~ak 58,5 odsto nad protivkandidatom, esde-peovcem Rankom Ostoji}em.

U svojstvu gradona~elnika i tajkuna (trgovac i hoteli-jer koji, kako kaè, “ima nekoliko automobila u koje nijesjeo tri godine”) veruje kako }e on odlu~iti o idu}em pred-sedniku dràve. Naime, tvrdi da on i wegovi saradnicikontroli{u 300 hiqada glasova, te da }e u drugom krugu iz-bora svojim bira~ima poru~iti za koga da glasaju. Uz to, na-javio je i izbor svoje sestre, Nevenke Be~i}, za predsedni-cu splitskog Gradskog ve}a. Otkrio je i da bi u Splitu è-leo da postavi Tu|manov spomenik jer ga oboàva. A kaèjo{ da su 70 odsto novinara u Hrvatskoj Jugosloveni – a onto zna “po wihovim prezimenima” – koji nemaju svoju domo-vinu i zbog toga “sva{ta pi{u”. Kerum je na HRT-u odbaciotvrdwe da je tokom Domovinskog rata prodavao hranu iz“Karitasa” i tako se obogatio. Tako|e, i da bogate}i se iz-rabquje svoje radnike, mada u wegovim trgovinama imaju zatre}inu mawe od prose~ne plate u Hrvatskoj.

Hrvatske firme u Srbiji i strate{ki interesi

– Smatram da hrvatski strate{ki interes ne treba davodi bilo ko sa strane, a pod strate{kim interesom sma-tram kompletnu trgovinu – obja{wava svoju izjavu Kerum,za beogradski “Pres”.- To je bitna stavka jer kad neko posta-ne vlasnik jakih trgovinskih lanaca on moè uticati na tokolika je cijena hrane i kako }e narod ivjeti. Nisam za toda srpska kompanija “Delta” u|e u Hrvatsku jer bi to za nasbilo preopasno, pogotovo kada bi ova kompanija kupila“Konzum”. “Delta” je gigant. Kada bi tako velika firmau{la u Hrvatsku, do{li bismo u situaciju da zavisimo odwe – kaè gradona~elnik Splita.

Zadrìmo se jo{ malo na @eqku Kerumu. Da li je on po-novo otvorio Pandorinu kutiju i {ta je time hteo da po-stigne? Neki ukazuju da je hteo da pomrsi ra~une svom kon-kurentu, poznatom tajkunu Ivici Todori}u koji je i u Srbi-ji razvio ~itavu poslovnu imperiju.

Postoji ogroman nesklad izme|u hrvatskih investicijau Srbiju i obratno, naàlost, na na{u {tetu. Podaci Bi-



Samoubila~kaSamoubila~katolerancija Srbijetolerancija Srbije

KKaakkoo ttaajjkkuunnii ii ppoolliittii~~aarrii ddeellee kkoollaa~~

roa za regionalnu saradwu, PKS, pokazuju da u Srbiji tre-nutno posluje vi{e od 200 preduze}a i predstavni{tva izHrvatske, dok se srpska preduze}a u Hrvatskoj mogu prebro-jati na prste! Tek mawe od deset srpskih kompanija, i to ko-je su prisutne uglavnom kroz hrvatske distributere, {todugoro~no nije dobro re{ewe i potrebna su konkretna ula-gawa.

Komentari{u}i Kerumove izjave, direktor u “DanubeFoods Group” Rade Pribi}evi} kaè:

– îwenica je i da tamo gde nastupaju mudriji qudi odgospodina Keruma i gde postoji zalagawe za otvarawe hr-vatskog trì{ta za srpske kompanije, to zalagawe ostajedeklarativno, jer u praksi tih investicija nema. Podseti-}u na na{ neuspe{ni poku{aj da pre dve godine investira-mo u Hrvatskoj i kupimo malu propalu “Karlova~ku mqeka-ru”. Tada smo na delu osetili snagu otpora prema svemu {toodavde dolazi, iako mi ~ak nismo ni srpski investitor. Do-voqno je bilo to {to je na{a centrala za ovaj region u Be-ogradu i {to smo ovde zna~ajno prisutni. Pod raznim izgo-vorima ta je investicija onemogu}ena, iako je na{a ponudabila jedina validna – obja{wava Pribi}evi}.

On kaè da ovakvih primera ima mnogo.– Posebno licemernim smatram obrazloèwa hrvat-

skih politi~ara da je ova disproporcija normalna, jer je hr-vatska privreda mnogo ja~a od srpske, pa je razumqivo daoni ovde vi{e investiraju! Uprkos ovome, hrvatske kompa-nije i daqe nesmetano i slobodno investiraju u Srbiji. Na-{a vlada bi morala da iskoristi ovaj argument i obezbediprohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj jer to ne moè dase ostvari na nivou pojedina~nih poku{aja, ve} samo na ni-vou odnosa izme|u dve dràve – kaè Pribi}evi}.

Srbija se sasvim “otvorila” i tako je postala vrlo zna-~ajno izvozno podru~je za Hrvatsku, ali i tre}a zemqa poveli~ini hrvatskih ulagawa. Hrvatske investicije u Srbi-ju dostigle su pro{le godine 400 miliona dolara.

Najve}i investitori iz Hrvatske u Srbiju su “Agro-kor”, “Nekse grupa” i “Lura”. Hrvatski investitori su naj-vi{e zainteresovani za ulagawa u prehrambenu industriju,zatim u trgovinu i u industriju nemetala. Pro{le godinerobna razmena Srbije i Hrvatske bila je oko 1,3 milijardedolara, pri ~emu je Hrvatska ostvarila suficit od 300 mi-liona dolara!

Hrvatske firme najvi{e izvoze naftna uqa i uqa bitu-menskih minerala, boce, tegle, lonce, proizvode za prevozi pakovawa robe od plasti~nih materijala, cigare, cigari-lose. Iz Srbije se izvoze gvo`|e i ~elik, obojeni metali,vo}e i povr}e i ode}a.

Vi{e od polovine hrvatskih ulagawa u Srbiju odnosi sena poqoprivredno-prehrambeni sektor, a predwa~i “Agro-kor” najbogatijeg Hrvata Ivice Todori}a koji ovde posedu-je “Frikom”, uqaru “Dijamant”, tr`ne centre “Idea” i ne-koliko drugih maloprodajnih objekata.

Drugi po veli~ini hrvatski ulaga~ u Srbiji, “Neksegrupa”, je vlasnik “Poleta”iz Novog Be~eja, sremskokarlo-va~kog “Straìlova”, kao i kompanije “Atlantik” koja po-seduje “Multivitu”.

Mo} tajkuna

Ne treba izgubiti iz vida veliku mo} tajkuna, a ni ~iwe-nicu da su neki to postali kao ratni profiteri. Darko Pe-tri~i}, ekonomski analiti~ar i autor kwige “Kriminal upretvorbi u Hrvatskoj” o tome ima slede}e ocene: “U Hr-vatskoj bi se poslijeratni bogata{i mogli svrstati u trigrupe. U prvoj grupi su politi~ari koji su se enormno obo-gatili za vrijeme rata i oni sad ulaù svoje protuzakonito

ste~eno bogatstvo ili u nekretnine, ili preko svojih pri-jateqa, koji su mawe eksponirani, investiraju u kupwu dio-nica. U drugoj grupi su tajkuni koji su uz pomo} politi~arai bankarskih kredita, dok su nekretnine i tvrtke bile jef-tine, pokupovali sve {to se pokupovati dade. U tre}oj gru-pi su generali koji su se za vrijeme rata obogatili {ver-com oru ja, municije, goriva, a bilo je tu i droge i drugihprotuzakonitih stvari.

U Hrvatskoj su svi oni koji su makar malo pomogli Tu|-manu da do|e na vlast bili bogato nagra|eni bilo u~e{}emu rasprodaji tvornica ili u podjeli novca iz dràvnog pro-ra~una”.

On misli da bi trebalo da se uvede obaveza tajkuna da do-kaù da su svoju imovinu stekli na legalan na~in.

Ali, kako to izvesti kada tajkuni finansiraju mnoge po-liti~ke stranke i u Hrvatskoj i Srbiji? Tajkuni finansi-raju politi~ke stranke da bi ostvarili svoje najneposred-nije poslovne interese.

“Finansirawe politi~kih stranaka u Hrvatskoj je jednavrsta poreza na imovinu. I to }e definitivno raditi sva-ki tajkun koji ima nekakvu razvojnu viziju i koji misli ma-lo duè poslovati. Oni finansiraju sve parlamentarnestranke bez razlike, bilo da se radi o onima koje su na vla-sti ili u opoziciji. Dakle, igra se na sigurno”, isti~e Pe-tri~i} i dodaje: “Svi tajkuni financiraju uglavnom sve.Prvi je to po~eo Ivica Todori}, koji se, evo, po~eo {iri-ti i na prostor Srbije, Bosne i cijele regije, a onda su tajmodel po~eli primjewivati i drugi tajkuni”.

Na novinarsku znatièqu da li se pla}a u gotovini ilina neki drugi na~in, kako uop{te izgleda finansirawestranaka, Petri~i} veli: “Tri su na~ina. Jedan je spomenuogospodin Prorokovi}, to je pla}awe predizbornih kampa-wa, oglasa u novinama, reklama na televiziji, itd. Drugi jepla}awe u gotovini. I tre}i na~in je pla}awe preko taj-nih, inozemnih ra~una. Iznosi se kre}u izme|u dvadeset dostotiwak tisu}a eura”.

U Hrvatskoj se tajkuni uglavnom i ne bave politikom,ali ukoliko postanu nesta{ni, u tom slu~aju moraju prizna-ti poraz i plesati kako vlada i dràvna administracijasviraju.”Me|utim, isti~e Petri~i}, velike firme i tajku-ni, dakle velike ribe, u principu ne pla}aju porez. Wimase, znam vi{e takvih slu~ajeva, porez ili poni{tava iliznatno umawuje.



Hrvatsko-srpski tajkun Todori}

A da tajkuni i u Hrvatskoj i u Srbiji imaju monopol, toi vrapci znaju. Srbija je zemqa monopola. Miroslav Mi-{kovi} je najboqi primer. Po~ela je kampawa protiv we-ga, jedno vreme, ~ini se, ~ak iz vladinih izvora, ali sve jezaustavqeno. To se vrlo ve{to skriva. Najve}i trgova~kilanci u Hrvatskoj pripadaju pomenutim Todori}u i Keru-mu. “Todori} ima monopol na sve {to mu padne na pamet”,kaè Petri~i}. On ima toliko qudi u svome lancu da mo-è da zaprijeti vladi da }e, ukoliko ne udovoqi nekakvimwegovima zahtjevima, otpustiti radnike i to tako dobrofunkcionira da su u zadwe dvije-tri godine odnosi izme|uTodori}a i vlasti gotovo idili~ni. A to zna~i da mu vlastodobrava sve ono {to }e wemu pove}ati zaradu i profit”.

Osim toga, kompanijama iz Hrvatske, pre svega onima uvlasni{tvu Ivice Todori}a, dosada je polazilo za rukomda osvajaju delove trì{ta u Srbiji preuzimawem tamo-{wih preduze}a u tolikoj meri da se Todori} ve} sada svr-stava u red desetak najmo}nijih qudi u Srbiji, pi{e Bankamagazin.

Probijawe leda u ekonomskoj saradwi Hrvatske i Srbi-je, kao {to je poznato, zapo~eto je u prehrambenoj industri-ji, gde su rezultati ve} na solidnom nivou i po svemu re-spektabilni, {to potvr|uju i primeri firmi poput “Pod-ravke”, “Agrokora”, “Lure”, “Kra{a”, “Badela”, “Zve~eva”.Najve}i hrvatski investitori u Srbiji su “Agrokor”, “Na-{icecement” (“Nekse grupa”), “Lura”, “M Profil”, THOP,“Pastor grupa”, “[kolska kwiga”, “Pan Trading”, “Radingrafika”. Prva grinfild investicija je pred realizaci-jom, dok je “Radin grafika”sa suboti~kom “Birografikom”prva “joint venture” investicija. “Lura”, odnosno “Sombo-led”, realizuju projekte izgradwe mini farmi na kojima }ese uzgajati goveda, {to je tako|e investicija vredna pa`we.Ostalo su uglavnom ulagawa kroz privatizaciju. Na srpskotrì{te stigao je i trgovinski lanac “Pevec” i smestio sena Pan~eva~kom putu. Predsednik Pevec grupe ZdravkoPevec izjavio je na otvarawu da je taj objekat najve}i koji jeta grupa do sada otvorila i prostire se na 40.000 kvadrat-nih metara i u ponudi ima 100.000 artikala. U wega je ulo-èno 40 miliona evra.

Uzgred, hrvatski poslovi veoma se pro{iruju i u drugimzemqama u na{em okruèwu. Firme IGH, “Konstruktor”i“Tehnika” dobili su posao izgradwe autoputa Bar-Boqareu Crnoj Gori, vredan gotovo dve milijarde evra, saop{tioje tada{wi hrvatski premijer Ivo Sanader.

Kako je objavqeno na hrvatskom portalu “SEEbiz”, re~ jeo delu autoputa od Bara do granice sa Srbijom, duìne

169,2 kilometra, koji }e, prema preliminarnim procenama,ko{tati oko 1,94 milijarde evra.

Koridor autoputa od Bara do Boqara definisan je popravcu \urmani, tunel Sozina, Mareza, Smokovac, Brato-noì}i, Veru{a, Mate{evo, Andrijevica, Berane i Boqari.

Maloprodajni lanci u vlasni{tvu hrvatskih kompanijadaleko su restriktivniji kada su u pitawu plasman i proda-ja srpskih brendova, za razliku od trgovinskih lanaca u Sr-biji koji su tradicionalno otvoreni za robu iz Hrvatske,navela je Srpska asocijacija menayera u pismu koje je svoje-vremeno uputila tada{wem hrvatskom premijeru Ivu Sa-naderu povodom wegove posete Srbiji.

Hrvatska je do sada u Srbiju investirala oko 500 milio-na evra, dok u suprotnom smeru nije oti{ao prakti~no nidinar. Razlog? Prilikom nedavne neuspele prodaje “Kar-lova~ke industrije mleka” odbijena je boqa ponuda inve-sticionog fonda Salford, koji je vlasnik pet najve}ihmlekara u Srbiji, zbog sumwe da iza tog fonda stoji srpskikapital. Umesto toga prihva}ena je ponuda hrvatske koàr-ske firme, koja je garantovala pla}awe imovinom samemlekare. Ovakva situacija na terenu nailazi na podr{ku ipoliti~ara, pa je Qubo Jur~i}, kandidat SDP za premijeraHrvatske i profesor Ekonomskog fakulteta, na pitawe dali bi prodao kombinat “Vupik” Miroslavu Mi{kovi}u,odgovorio: “Zna se tko je ~inio zlo~ine. Rane su jo{ svjeè.Ne treba stvarati neugodu hrvatskim gra|anima. Drugdjebih mu mo`da i prodao tvrtku, ali u Slavoniji sigurno nebih”.

Toplica Spasojevi}, direktor kompanije “ITM” kaèda su hrvatske firme u Srbiji za kratko vreme zauzele stra-te{ke pozicije:

– Hrvatski investitori uspeli su da ostvare vlasni-{tvo u kompanijama koje se bave poqoprivrednom proiz-vodwom i veleprodajom, ali i da steknu lance ugostiteq-skih objekata. To najboqe govori da na{a dràva mora dainsistira na ravnopravnosti, ukoliko je ona mogu}a.

Hrvatske granice ostaju neprelazne za srpski kapital,iako kapital po definiciji ne zna za nacionalnost, veru, ani za granice.

Dok je Srbima pristup onemogu}en svim mogu}im laì-ma, zato se firme i zemqi{te, pogotovu u Vojvodini, pro-daju Hrvatima. Pa nije ni Todori} do{ao druga~ije do nov-ca nego Mi{kovi}, ali iza Todori}a stoji Hrvatska i po-nosi se wime, svojim tajkunom i kraqem prehrambene indu-strije. Ve}inu preduze}a kupovao je tajno, javqao se tek pookon~awu privatizacije, a na kraju je ustanovqeno da je “po-la Hrvatske wegovo”.

Todori} je na na{e trì{te zakora~io kupuju}i “Fri-kom”. Wegov “Agrokor” je onda postao ve}inski vlasnik“Dijamanta”, najve}e srpske uqare.

Poslovni uspesi Ivice Todori}a datiraju od pre petna-estak godina kada, 1989. godine, osniva “Agrokor” i kupuje77 odsto zadarske “Sojare”. Wegove poslovne poteze kredi-tirala je “Zagreba~ka banka”, ali tri godine kasnije u jav-nosti je izbio skandal – “Zagreba~ka banka” je isplatila{est miliona maraka “Agrokoru”kako bi od poqoprivred-nih kombinata u Osijeku i Kutjevu ova fabrika otkupilakukuruz i p{enicu za potrebe dràvnih rezervi.

Ali kako to da se sve tako posre}ilo Ivici Todori}u?Ko je zapravo taj ~ovek? U nekoliko redaka da se naslutiti.

Ro|en 1951. u Zagrebu, gde je i zavr{io Ekonomski fa-kultet. Wegov otac Ante bio je “uvaèni poslovni ~ovek”i direktor “Agrokombinata”, ali je 1971. optuèn za pqa~-ku {est miliona nema~kih maraka, koje je, kako se isposta-vilo, dao Matici hrvatskoj za kupovinu oru ja! Po o~evomizlasku iz zatvora 1976. godine, Todori}i osnivaju fabri-ku za proizvodwu i trgovinu cve}em...



Sve posle toga li~i na bajku. Danas je spisak firmi ko-je Ivica Todori} poseduje fantasti~no duga~ak.

Srpski tajkun Mi{kovi}

O srpskom tajkunu Miroslavu Mi{kovi}u, vlasniku“pola Srbije”, zna se i mnogo i malo. U medijima ima i ne-ma podataka koliko bi se moglo o~ekivati. Ali, evidentnoje da je tajkunizacija Srbije sveprisutni trend. Sve iolevredne firme u dràvi kupuje iskqu~ivo nekoliko najbo-gatijih qudi u zemqi. Gde je “crvena linija” preko koje nemogu? Ono {to je o~igledno jeste da do sada nije postojala“rampa” za Miroslava Mi{kovi}a, vlasnika “Delta hol-dinga”, ~oveka sa najve}im politi~kim uticajem.

Okosnicu Mi{kovi}eve imperije ~ine “Maksi” pro-davnice, kojima pripadaju i “Tempo” i nekada nezavisni“Ce market” i “Pekabeta”. Ove lance Mi{kovi} koristikao odsko~nu dasku za plasman proizvoda ostalih svojihfirmi, me|u kojima su mesna industrija “Juhor”, poqopri-vredni kombinat “Sombor”, “Napredak” iz Stare Pazove,“Jedinstvo”iz Apatina, pa “Kozara”, “Podunavqe”i “Topo-la”, brojne wive, farme i vo}waci na preko 20.000 hektara,{to ga ~ini jednim od vode}ih zemqoposednika u Vojvodi-ni. Ovaj tajkun fla{ira i vodu “gala”, mesi testenine “da-nubijus”, fabriku uqa “Sunce” je prodao, a tvrdi da vi{enije vlasnik ni “Jafe”iz Crvenke. U Subotici pravi bici-kle, a u Zrewaninu pra{ak. Uvozi “niveu”, “najke”, hranu zapse, BMW, “fijat”, “lan~u”, “hondu”, “reno”, “mini”... Pra-vi |ubrivo. Izdaje novine...

Priznaje da je kupio “Novosti”, ostale ne priznaje, aliupu}eni kaù da kontroli{e jo{ bar tri lista, a mo`da ivi{e.

Preko fran{ize “kosta kofi”, Mi{kovi} je postao ka-feyija, a preko dila sa “Telekomom” i mobilni operater uCrnoj Gori. Ulaè ogroman novac u nekretnine, pa je gra-dio hiqade stanova za Univerzijadu, diè novu poslovnuzgradu “Delte” (staru }e da izda), gradi hotel “Interkonti-nental”, kupio je “Geneks” sa starim “Interkontinenta-lom”koji }e renovirati i “prebrendirati”u “Kraun plaza”hotel. Mi{kovi} ima i “Luku Beograd”, ne zbog brodova,ve} zbog prostora. Sa 220 hektara zemqi{ta u samom srcuBeograda, ovo preduze}e mo`da je i draguq u wegovoj kruni.Ali posledwih dana, ministri sve ~e{}e poseù za timdraguqem u nadi da }e ga i{~upati iz te krune i vratiti Be-ogradu deo ovog preskupog zemqi{ta koje je Mi{kovi}hteo po bagatelnoj ceni.

Vlasnik najve}e kompanije u Srbiji ima i veliki “Del-ta siti”{oping centar, gradi jo{ ve}i “Delta planet”cen-tar, u Crnoj Gori {iri “Maksije”, u Bosni “Tropik” super-markete, a u Bugarskoj “Pikadili” lanac. Mi{kovi} ima i“Delta \enerali” osigurawe, uz to i brokersku ku}u, inve-sticione i penzijske fondove. Prodaje ode}u “zara”, auto-gume, viqu{kare, pravi antifriz, {ije trenerke, bavi sehemijom, farmacijom i dezinfekcijom, iznajmquje ekrane ireklamni prostor, ode}u “meks”, “eskada”, “intersport”, pe-~e hleb, sadi jabuke i ukr{ta sviwe. I jo{ mnogo toga, ka-ko se navodi u jednom od tekstova objavqenim u {tampi. Do-voqno da se shvati da je zaista ta~no da Mi{kovi} drì“pola Srbije”. I, pri tom, nismo naveli sve wegove posede.Koliko bi prostora na to jo{ oti{lo?

Ali, bar je evidentno o kakvom je monopolisti re~. Awihov broj u Srbiji i nije ba{ mali. Kari}, Cepter, Ma-ti}, Beko, Cane, ... A tu, me|u srpskim tajkunima, je i Mio-drag Kosti}, poznat kao srpski kraq {e}era i ìta, vla-snik novosadskog preduze}a “MK komerc”. I ~uven po slav-noj transakciji tri {e}erane koje je dobio za devet evra.

Ko su vlasnici wiva Vojvodine

Seqacima poqoprivrednim proizvo|a~ima, pojavomDOS-a zapretila je opasnost da budu potpuno isterani izpoqoprivrede. Da se to do kraja ne bi dogodilo, prema mi-{qewu stru~waka, neophodno je da se primeni antimono-polski zakon. Kad krupni igra~i imaju i wive, i uqare, isilose i industriju mesa, seqaci nemaju kome da prodajusvoje proizvode. Novi zemqoposednici u Vojvodini su ve-like doma}e firme, od kojih se pojedine nikada nisu bavi-le poqoprivredom.

Kako je do toga do{lo i ko su srpski latifundisti? Uvezi s tim, u medijima je bilo dosta informacija. Najplod-nija vojvo|anska obradiva zemqa godinama unazad prodava-la se u bescewe. Neke od velikih srpskih kompanija, presvega “Delta”, “MK Komerc” i “Industrija mesa Matije-vi}”, kupile su poqoprivredne kombinate i postale najve-}i zemqoposednici ne samo u Srbiji, nego i u Evropi.

Dok jedan deo stru~ne javnosti smatra da je wihov jediniinteres da zemqu koju su jeftino kupili preprodaju skupokada Srbija u|e u Evropsku uniju, drugi se boje stvarawa mo-nopola. Prema mi{qewu nekih stru~waka, novi zemqopo-sednici ne}e se zaustaviti na sada{wem broju hektara, jer}e taj posao tek biti isplativ.

“Kod nas je u me|useqa~koj prodaji najskupqa prodajapet hiqada evra po hektaru, dok se kroz privatizaciju, ce-na hektara svede na 500 evra. U Evropi je cena od 15 do 30 hi-qada evra, a u Holandiji i do 50 hiqada”, ukazivao je \or-|e Bugarin, u svojstvu predsednika Zadru`nog saveza Vojvo-dine.

“Svako ima svoj rezon za{to kupuje zemqu. ’Delta’ kupu-je poqoprivredna imawa da na woj organizuje proizvodwukoju }e plasirati kroz svoje lance prodaje, nikako nam nijenamera i motiv da ne{to kupimo da bismo prodali”, izjavioje svojevremeno Zoran Kaplanovi}, zamenik direktora“Delta agrara”. S druge strane, stru~waci kaù da mali ze-mqoradnici imaju i do deset odsto mawu zaradu u odnosu nanove veleposednike i da bi ukrupwavawem poseda oni mo-gli polako da nestanu.

“Zalaèmo se da imamo optimalnu veli~inu poseda od50 do 100 hektara, uz finansijsku pomo} onim gazdinstvimakoja su ekonomski isplativa i koja mogu samostalno da radena trì{tu, a da velika preduze}a opteretimo ve}im pore-zima”, kaè Igor Kurja~ki, biv{i pokrajinski sekretar zapoqoprivredu.

U vlasni{tvu petorice tajkuna je gotovo 100.000 hekta-ra zemqe, a za neke od najbogatijih Srba motiv za kupovinuzemqi{ta su bogati fondovi Evropske unije.

[ampion po broju zaposednutih povr{ina u Vojvodini,i to ukupno 30.000 hektara, je \or|ije Nicovi}, koji je po-sle kupovine PIK Be~ej pretekao Miodraga Kosti}a Ko-leta i Mi{kovi}a.

Lista latifundista izgleda ovako: Nicovi} 30.000 hek-tara, Mi{kovi} 25.000, Kosti} 24.000, Mile Jerkovi}16.000, Petar Matijevi} 12.000, itd.

U Srbiji zapravo nema ta~nih podataka o tome kolikodoma}i najve}i zemqoposednici imaju zemqe, a do nekih re-zultata moè se do}i na osnovu broja preduze}a koja su taj-kuni kupili i zemqi{ta koje su te firme obra|ivale.

Prodaja dru{tvenog poqoprivrednog zemqi{ta po~elaje odmah posle petooktobarskih promena, a ovaj proces jo{nije zavr{en jer je i daqe preostalo agrarnih preduze}a sovim potencijalom ~iju vlasni~ku strukturu vaqa prome-niti, pa zato jo{ ima prostora da zemqoposednici uve}ajusvoje latifundije, odnosno da se na ovoj listi pojave novaimena.



Du autoputa Beograd–Zagreb, u [imanovcima i Doba-novcima, vlada nekretninska euforija – cene ara i do29.000 evra. Miroslav Mi{kovi}, Miodrag Kosti} i Stan-ko Cane “opkolili” aerodrom.

Uqari, malinari i hladwa~ari

U utorak, 11. avgusta 2009, objavqena je slede}a infor-macija koja, tako|e, govori mnogo o stawu u Srbiji, monopo-lu pre svega. “Ministarstvo trgovine i usluga Srbije pod-nelo je Komisiji za za{titu konkurencije zahtev za pokre-tawe postupka za ispitivawa povrede konkurencije protivproizvo|a~a jestivog suncokretovog uqa, navode}i da po-stoji opravdana sumwa da su sklopili sporazum kojim sebitno spre~ava, ograni~ava ili naru{ava konkurencija.

U sklopu redovnih aktivnosti pra}ewa trgovinskih to-kova uo~eno je da su Vital a.d. Vrbas i Sunce a.d. Sombor –~lanovi poslovnog sistema Invej d.o.o. Beograd-Zemun, Di-jamant a.d. Zrewanin i Banat a.d. Nova Crwa, kao vode}iproizvo|a~i jestivog suncokretovog uqa na trì{tu Sr-bije, istovremeno ukinuli ranije vaè}e promotivne i na-cionalne rabate, ~ime je izvr{eno sporazumno utvr|ivawecene proizvoda”, navodi se u zahtevu Ministarstva upu}e-nom Komisiji za za{titu konkurencije.

Kako se isti~e u saop{tewu Ministarstva trgovine, na-vedeni proizvo|a~i uqa, ~iji se udeo na relevantnom trì-{tu procewuje na vi{e od 90 odsto, istovremeno su od 1. do3. juna ove godine obavestili trgovce o ukidawu prvog raba-ta od 11 odsto, a potom od 1. do 3. jula i o ukidawu drugog ra-bata od dodatnih 11 odsto.

Kao neposredna posledica preduzete mere, usledilo jepove}awe maloprodajne cene uqa.

“Smatramo da postoji opravdana sumwa da su ovi u~esni-ci na trì{tu sklopili sporazum, pre}utno ili putem usa-gla{ene prakse, kojim se bitno spre~ava, ograni~ava ilinaru{ava konkurencija i predlaèmo Komisiji za za{ti-tu konkurencije da pokrene postupak ispitivawa povredekonkurencije”, isti~e se u saop{tewu.

S druge strane, proizvo|a~i hrane su, znamo, u stalnomratu sa hladwa~arima. Rat malinara je poseban slu~aj. Sti-~e se utisak da su hladwa~ari ja~i i da “imaju le|a”. Da jetako, svedo~i i nalaz Komisije za za{titu konkurencije ko-ja je “utvrdila” da “ne postoje saznawa koja osnovano ukazu-ju” da su hladwa~ari kr{ili Zakon o za{titi konkurenci-je pri otkupu ovogodi{weg roda malina.

Komisija je utvrdila da nema dokaza da su hladwa~ariformirali kartel na strani tra`we, ukazuju}i istovreme-no da paralelno pona{awe u~esnika na trì{tu, odnosno“kopirawe cene” bez prethodnog dogovora, ne predstavqakr{ewe zakona. U izve{taju u koji je agencija Beta imalauvid navodi se da je Komisija, postupaju}i po zahtevu Mini-

starstva poqoprivrede Srbije da ispita da li na trì{tuotkupa maline roda 2009. postoji dogovor otkupqiva~a(hladwa~ara) o jedinstvenoj otkupnoj ceni, utvrdila da ni-je bilo monopola na strani tra`we.

Komisija je, me|utim, posle razgovora sa predstavnici-ma Ministarstva poqoprivrede, Udruèwa hladwa~araSrbije i proizvo|a~ima maline iz Ariqa utvrdila niz si-stemskih problema u oblasti malinarstva koji se ne mogure{iti ad hok merama, kao {to su jednokratno podizawe ot-kupne cene ili sankcionisawe u~esnika eventualnog kar-telnog sporazuma.

“âk i kada bi se do{lo do zakqu~ka da takav sporazumpostoji i wegovo postojawe sankcionisalo, to ne bi dovelodo su{tinskog i trajnog otklawawa problema sa kojim sesusre}u u~esnici na trì{tu otkupa jagodi~astog vo}a, apre svega malina”, pi{e u izve{taju. Komisija je zakqu~i-la da pona{awe u~esnika na trì{tu prilikom otkupa ma-line ovogodi{weg roda “ne predstavqa povredu pravilakonkurencije”. “U pogledu samog na~ina formirawa otkup-ne cene maline, prema informacijama do kojih se do{lo,postoje razlike izme|u otkupqiva~a u pojedinim regioni-ma”, pi{e u izve{taju.

Komisija je konstatovala da posebno u ariqskom krajupostoji tradicija okupqawa jednih i drugih pre po~etka,ali i u toku berbe, kada se razmewuju informacije o uslo-vima otkupa. Kako je navedeno, “u ariqskom kraju preovla-dava modus takozvane akontne cene, prema kome se odre|enacena, koja pokriva tro{kove uzgoja i berbe, garantuje pro-izvo|a~u u trenutku otkupa, dok se ne okon~a prodaja, odno-sno izvoz i formira kona~na cena, tako {to se ostvarenazarada raspodequje izme|u proizvo|a~a i otkupqiva~a uodre|enoj proporciji”.

Komisija je zakqu~ila da “~ak i da je do{lo do odre|enevrste dogovora o otkupnoj ceni, u pitawu je akontna, a ne ko-na~na cena”, pa se sa stanovi{ta zakona “ne bi moglo govo-riti o neposrednom ili posrednom utvr|ivawu kupovne,odnosno prodajne cene”. Komisija ne iskqu~uje u potpuno-sti mogu}nost da je do “odre|enog dogovora u otkupnoj cenizaista i do{lo”, iako je malo verovatno da bi se u ispiti-vawu moglo do}i do konkretnih dokaza, {to bi bilo kqu~-no za eventualno okon~awe postupka i dono{ewa re{ewa opostojawu zabrawenog sporazuma.

U izve{taju Komisije kritikovano je i Ministarstvopoqoprivrede jer je javno saop{tilo da je uputilo zahtevKomisiji da ispita slu~aj otkupa malina zbog ~ega nije bi-lo mogu}e “iznenaditi”hladwa~are i do}i do zapisnika ko-ji bi eventualno mogli da potvrde postojawe dogovora o ot-kupnoj ceni.

Malinari su tresli prestonicu svojim dolascima i pro-testima. Da li }e ih biti i idu}e godine? Po svemu sude}i,ho}e, jer u otkupu malina ostaju sistemski problemi, madaje mla|ani ministar Sa{a Dragin ponesen nadom, samo we-mu poznatom. “Traìm od svih otkupqiva~a da u ovoj te-{koj godini plate proizvode najvi{e {to mogu jer }e im tiseqaci biti potrebni i slede}e godine”, rekao je Dragin idodao da }e sistem javnih skladi{ta omogu}iti da seqacibudu nezavisni od otkupqiva~a koji ih ucewuju, a kasnijeuzimaju velike profite kada robu prodaju. Da su hladwa~a-ri pohlepni – jesu. Da je te{ko o~ekivati da se promene –te{ko je. Jak je taj wihov kartel, isuvi{e jak, iako se àleda im proizvo|a~i stvaraju atmosferu lin~a.

Sve u svemu, u Srbiji, uz ovakvu vlast, namnoìlo se mo-nopolista i ucewiva~a do mile voqe, a korupcija cveta licveta. Pri tom, na{im tajkunima pridruìli su se hrvat-ski (i slovena~ki), te udruèni funkcioni{u jako dobro...Da li neko jednom re~e: samoubila~ka tolerancija Srba.

R. V. S.



NNakon 65 godina, najvi{i predstavnik Ri-mokatoli~ke crkve u Hrvatskoj, kardinalJosip Bozani}, posetio je Jasenovac – lo-

gor smrti iz Drugog svetskog rata u kom je pobijeno oko700.000 qudi, uglavnom Srba.

Me|utim, umesto priznawa zlo~ina koje je po~inila Ri-mokatoli~ka crkva u Hrvatskoj, ova poseta predstavqa no-vi zlo~in u Jasenovcu. Kardinal Bozani}, odnosno Rimoka-toli~ka crkva, pokazuju vrhunski cinizam, jer je ciq oveposete bio bestidno vre|awe rtava ovog stravi~nog logo-ra smrti i relativizovawe usta{kih zlo~ina. Ciq poseteje tako|e i pravdawe postojawa usta{ke NDH i veli~aweAlojzija Stepinca, nadbiskupa zagreba~kog od 1937. i kato-li~kog primasa Hrvatske za vreme usta{ke NDH i u prvomperiodu Titovog reìma. Kardinal Stepinac je dao punupodr{ku usta{koj dràvi, a time i genocidu po~iwenomnad Srbima, Jevrejima i Romima. Bio je marioneta naci-sti~ke Nema~ke prilikom davawa blagoslova wenom po-glavaru Anti Paveli}u.

Bozani} je u Jasenovcu, gde je u ime Rimokatoli~ke cr-kve u Hrvatskoj po~iwen najstravi~niji sistematski zlo-~in istrebqewa srpskog naroda, izjavio: “Nismo do{li ra-di raspravqawa i polemizirawa, ne dolazimo iznijeti iz-viwewa, opravdawa ili izja{wavawa, niti politi~ke sta-vove, iako to neki od nas traè.”

Skandalozno je {to je kardinal izjedna~io `rtve usta-{kog genocida, Blajburg i Hrvate koji su stradali za vremesukoba devedesetih godina. Bozani} je genocid u Jasenovcu,u kom je u najstra{nijim mukama ubijeno 700.000 Srba, Je-vreja i Roma, uporedio sa posleratnim zlo~inima komuni-sti~kog reìma u Blajburgu, zaboravqaju}i ~iwenicu daoni koji su stradali u Jasenovcu nisu ubijali one u Blajbur-gu, ali oni koji su stradali u Blajburgu jesu ubijali one u Ja-senovcu. A posetu mestu gde je istrebqen srpski narod be-sramno je iskoristio i da podseti na stradale Hrvate zavreme sukoba devedesetih godina XX veka.

O ovoj poseti i o odnosu Rimokatoli~ke crkve, Zapada isrpskih vlasti prema srpskim `rtvama u proteklim rato-vima, za “Veliku Srbiju” govori dr Milan Bulaji}, pred-sednik Fonda za istraìvawe genocida.

� Kako komentari{ete posetu hrvatskog kardinala Boza-ni}a Jasenovcu?

Dr Milan Bulaji}: Kada je najavqena poseta, u sebi samrekao – Pa, evo, mo`da }e kona~no do}i da kaè ne{to. Me-|utim, kada je do{ao tamo, rekao je: “Ja nisam do{ao ovde dase izviwavam, niti imam kome niti za{to da se izviwa-vam”. To je na neki na~in i o~ekivano, jer dva puta je papadolazio u Hrvatsku i nije mu palo na pamet da poseti mestanajve}ih koncentracionih logora na Balkanu. To je pokaza-

lo odnos Rimokatoli~ke crkve prema `rtvama i ignorisa-we istine.

Su{tina je da Vatikan otvori svoje arhive i da kona~nosaznamo {ta je usta{ki poglavnik Ante Paveli} sakrio.Postavqa se pitawe za{to Vatikan to ne u~ini, {ta krijeako Rimokatoli~ka crkva, kako tvrdi Bozani}, nije u~e-stvovala u zlo~inima. Sa wegovim prethodnikom, kardina-lom Kuhari}em, poku{ao sam direktno da otvorim dijalogistine i on je to na~elno prihvatio, me|utim do nekeozbiqne saradwe nikad nije do{lo.

Kad sam traìo od Vatikana podatke da mi za potrebemojih istraìvawa otvori arhive, monsiwor Bezger, kaopredstavnik Vatikana, mi je odgovorio: “Gospodine Bulaji-}u, vi moète istraìvati do 1922. godine”, iako sam imaodozvolu i potrebnu akreditaciju. Monsiwora Bezgera sampodsetio na Sveto pismo u kome se kaè “Istina }e vasosloboditi”. To je jedna od osnovnih dogmi i Starog i No-vog zavjeta. On mi je na to odgovorio: “Gospodine, to je na-re|ewe papino i ja ne smijem da otvorim usta”.


Skandalozno

RRaazzggoovvaarraaoo:: RRaattkkoo LLii~~iinnaa

U ime srpskih `rtavaU ime srpskih `rtavanema ko da tuìnema ko da tuì

DDrr MMiillaann BBuullaajjii}},, uu rraazzggoovvoorruu zzaa ““VVeelliikkuu SSrrbbiijjuu””,, kkoonnssttaattuujjee::

� Bozani} je u svojoj izjavi postavio neku vrstu paralele iz-me|u Jasenovca i Blajburga?

Dr Milan Bulaji}: Bozani} poku{ava izjedna~iti `r-tve Jasenovca i Blajburga, {to je skandal. îwenica je dasu u Blajburgu stradali usta{ki zlo~inci, upravo oni kojisu ~inili zlo~ine u Jasenovcu. Dodu{e, stradalo je i fami-lija i nevinih qudi, da tako kaèm, ali podràvati Blaj-burg i sada upore|ivati Jasenovac i Blajburg, to nema bla-ge veze. âk su i Jevreji protestovali protiv toga.

Hrvatska tuì, a Srbija ~eka

� Da se vratimo na zlo~ine koji su po~iweni nad srpskimnarodom devedesetih godina. U slu~aju ““Oluje””, Ha{kitribunal je navodno najavqivao neku tu`bu protiv Fra-we Tu|mana i republi~kog rukovodstva Hrvatske, me|u-tim do toga nije do{lo. Pre nekoliko meseci je i MilanMarti}, predsednik Republike Srpske Krajine, preba-~en u Estoniju, na izdràvawe kazne od 35 godina zatvora.Kako }e se to sve reflektovati na tu`bu Hrvatske pro-tiv Srbije Me|unarodnom sudu pravde?

Dr Milan Bulaji}: Bitno je ista}i da su zlo~ini koji suvr{eni nad Srpskom Krajinom u Hrvatskoj i u zapadnojSlavoniji, zlo~ini koji su vr{eni u za{ti}enim zonamaUjediwenih nacija. To je jako bitna stvar, jer sve optu`beprotiv Republike Srpske i protiv Srba odnose se na Sre-brenicu, koja je bila za{ti}ena zona. Za razliku od wih,Srebrenica u stvari nikada nije bila za{ti}ena zona. USrebrenici je od samog po~etka do kraja, boravila kom-

pletna 28. muslimanska divizija, potpuno naoruàna i do-naoruàvana, {to je general Halilovi} pred me|unarod-nim tribunalom i priznao. Prema tome, nao~igled Ujedi-wenih nacija, u za{ti}enim zonama u Hrvatskoj vr{eni suzlo~ini. Ujediwene nacije su jo{ 1992. godine, i kasnije,zvani~no obave{tene o tim zlo~inima. Republika Hrvatska je protiv Jugoslavije, odnosno Srbije,1999. godine podnela tu`bu za zlo~ine hrvatskih oruànihjedinica, za genocidnu operaciju “Bqesak” u Slavoniji igenocidnu operaciju “Oluja” u Krajini, pa ~ak i za progonSrba iz Krajine, {to je neverovatno. Hrvatska je ta koja jeizvr{ila genocid, posebno u operacijama “Bqesak”i “Olu-ja”, kada je protjerano preko 200.000 Srba, popaqene su ku-}e, ubijeno preko 2.000 qudi. Umesto da je Jugoslavija, a ka-snije Srbija, jo{ 1999. godine tuìla Hrvatsku, i to ne sa-mo za zlo~ine genocida na podru~ju Republike Srpske Kra-jine i Slavonije, ve} i za druge brojne genocidne akcije hr-

vatske vojske na podru~ju Bosne i Republike Srpske, ona tonije u~inila. Dakle, dràva koja vr{i drugi genocid nadSrbima u Hrvatskoj, tuì Srbiju za genocid. Osnovna ka-rakteristika genocida je planirani zlo~in, a ovaj je to i tekako bio jer je detaqno isplaniran na Brionima. Me|utim,mi protivtu`bu ne}emo da podnesemo. Umesto toga, oni tu-è nas. Kqu~no je pitawe, me|utim, za{to, mi, Srbija, ni-smo podneli tu`bu, a ne protivtu`bu.

� Ovih dana vlast u Srbiji daje neke naznake da je mo`daspremna da podigne protivtu`bu. Ono {to upada u o~i je~iwenica da se izbegava onaj deo protivtu`be koji bi ob-uhvatio hrvatske zlo~ine u Drugom svetskom ratu. Za{tose izbegava taj deo protivtu`be, gospodine Bulaji}u?

Dr Milan Bulaji}: Su{tina je da vlast u Srbiji ne è-li da podigne protivtu`bu. Ovo izbegavawe upotrebe ne-spornih ~iwenica iz Drugog svetskog rata i genocida kojise desio to upravo dokazuje. Vlast u Srbiji se uhvatila okoforme koja kaè da zlo~in genocida tada nije bio pravnodefinisan. Me|utim, definisan je kasnije. Zato zlo~ine


Skandalozno

nad Srbima treba posmatrati u kontinuitetu. Zato {tozlo~ini po~iweni nad Srbima devedesetih godina imajusvoj koren u zlo~inima u Drugom svetskom ratu. Ne trebabiti veliki pravni stru~wak da se tu prepozna jasna name-ra da se zlo~in ponovi. Me|utim, dana{wa srpska vlast sveto prenebregava. Uostalom, za vreme posete Hrvatskoj, Bo-ris Tadi} je izbegao da postavi pitawe pravi~ne nadokna-de jasenova~kim `rtvama, pravdaju}i to, kako kaè, ~uva-wem dobrih odnosa u regionu. To je u najmawu ruku skanda-lozno!

� Optu`nica protiv hrvatskih generala je jedina tu`bakoja se ti~e hrvatske strane pred Ha{kim tribunalom.Hrvatski generali terete se samo za prekomerno granati-rawe i prekomernu upotrebu sile i optu`nica se odnosisamo na ~etiri op{tine sjeverne Dalmacije i Like.

Dr Milan Bulaji}: âk je i ambasador Galbrajt oti{aodaqe od svih, i on je govorio da su wegovi qudi gledali ka-ko su palili, uni{tavali srpska naseqa i hapsili i ubija-li Srbe tamo gde nisu bile nikakve ratne operacije. Vi sedonekle moète pravdati da qudi nastradaju tokom opera-cija, ali tamo nikakve operacije nisu vo|ene. Interesant-no da je Vlada Srbije upoznata da Hrvatska ne}e Me|una-rodnom tribunalu da podnese svu dokumentaciju koja se odwe traì, ali povodom toga ni{ta ne preduzima.

Optu`nica protiv Karayi}a moè bitikobna po opstanak Republike Srpske

� U kojoj meri }e se optu`nica i ishod su|ewa RadovanuKarayi}u odraziti na Republiku Srpsku?

Dr Milan Bulaji}: Ako ~itate tre}u amandiranu optu-`nicu, onda se tu vi{e ne govori samo o genocidu u Srebre-nici, nego se govori o genocidu i etni~kom ~i{}ewu u 27op{tina. Prakti~no, cijela Republika Srpska je pokrive-na. Upozoravam da za budu}nost, za opstanak RepublikeSrpske, optu`nice za genocid su mnogo opasnije od bilo ko-jih problema koji su danas postavqeni pred Republiku Srp-sku, ukqu~uju}i dono{ewe novog ustava, ukqu~uju}i na~inei sprovo|ewa Dejtonskog sporazuma, ukqu~uju}i novi ustavkoji se predlaè, itd. Jer ako se Republika Srpska progla-si da je odgovorna za izvr{ewe genocida, za koji tvrdim dase nije ni desio uop{te, onda se postavqa pitawe wenog op-stanka.

Kada je muslimanska Bosna i Hercegovina jo{ 1993. go-dine, iako nigde nije ni bilo govora o nekom genocidu, pod-nela tu`bu Me|unarodnom sudu pravde, ovde je formiranakomisija od 10 kvalifikovanih stru~waka za me|unarodnopravo, me|u kojima sam bio i ja. Dve godine radili smo naprotivtu`bi. Me|utim, nakon dolaska DOS-a, ministarinostranih poslova Svilanovi} i pravni zastupnik Srbi-je, prof. dr Tibor Varadi, donose odluku da se ta dobra pro-tivtu`ba povu~e, i to bez uslova da muslimanska Bosna po-vu~e svoju tu`bu. Tu`ba pred me|unarodnim sudom pravdestoji, bez na{e protivtu`be.

� Kako komentari{ete proces protiv dr Vojislava [e{eqa?

Dr Milan Bulaji}: To je ~isto politi~ki proces koji semaksimalno odugovla~i. Koliko se tek ~ekalo na po~etaksu|ewa. Da se godinama i godinama ~eka, to nije zabeleè-no ni u najnerazvijenijoj afri~koj dràvi.

I dan-danas jo{ nisu formulisali za{to ga tuè osimza verbalni delikt. ak ho}e da ga osude zbog nepo{tovawasuda da bi wegov poloàj ugrozili. Uostalom, za{to da nasto ~udi kada je Karle del Ponte u svojoj kwizi jasno napi-sala da joj je \in|i} rekao: “Evo vam [e{eqa, vodite ga inemojte ga vra}ati”.

� Kakav je odnos vlasti Srbije prema Fondu za istraìva-we genocida?

Dr Milan Bulaji}: Ja sam bio inicijator za stvarawetog fonda. Prvenstveni ciq je bio da imamo jedno organi-zovano istraìvawe genocida na prostoru biv{e Jugosla-vije, radi utvr|ivawa istine. Vlada Republike Srbije odo-brila je taj projekat i registrovala ga kao jedan od fondo-va koji su zakonom formirani i priznati u Republici Sr-biji. Me|utim, do dana dana{weg nismo dobili ni dinaraod Vlade Srbije za rad.


Skandalozno

Ovog meseca Zrewanin, ali i celu Srbiju,potresa nova propagandna kampawa koju je,u koordinaciji sa hrvatskim reìmom, po-

krenula ânkova Liga socijaldemokrata Vojvodine, a ~ijije ciq da Srbe predstavi kao zlo~ince. U pitawu je kampa-wa u vezi sa sabirnim logorima u okolini Zrewanina – Be-gejci i Staji}evo. ânkisti i tzv. Udruga pravnika Vuko-var ’91 i tzv. Udruga braniteqa i logora{a grada Zagrebapoku{avaju ove sabirne logore da predstave kao koncentra-cione logore, logore smrti, u kojima su navodno mu~eni iubijani hrvatski zarobqenici. U Staji}evu i Begejcima je,nakon osloba|awa Vukovara, bio sme{ten deo zarobqenihhrvatskih vojnika –zlo~inaca koji su na najsvirepiji na~inubijali srpske civile. To su bili samo sabirni logori, ni-kada nijedan logor smrti nije postojao u Staji}evu i Begej-cima, i na tim prostorima nikada nije ubijen nijedan hrvat-ski vojnik. Me|utim, opet je nekima u interesu da Srbepredstavi kao zlo~ina~ki narod i pokrenuta je ~itava ma-{inerija.

U propagandnu akciju ukqu~eno je i Specijalno tuìla-{tvo za ratne zlo~ine u Beogradu koje je, o~igledno, produ-èna ruka Tribunala u Hagu. Wihova zvezda, tuìlac Vla-dimir Vuk~evi}, je poznat po izjavi da Srbija nema dovoq-no dokaza protiv {iptarskih terorista, iako na zvani~nomsajtu Vlade Srbije ve} 5 godina stoji bela kwiga o zlo~ini-ma nad Srbima na Kosovu i Metohiji koju je izradila BIA.

O pozadini svih de{avawa u vezi sa logorima u okoliniZrewanina, razgovarali smo sa Sa{om Santovcem, pred-sednikom Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke uZrewaninu.

� Gospodine Santovac, objasnite nam kako je uop{te mogu-}e da jedan funkcioner Srbije primi delegaciju kojapromovi{e istorijski revizionizam i koja hrvatske voj-nike –– ubice iz Vukovara poku{ava da predstavi kao `r-tve.

Sa{a Santovac: Aleksandar Marton, ina~e ~lan ân-kove Lige, u kabinetu Skup{tine grada Zrewanina primioje predstavnike tzv. Udruge pravnika Vukovar 91 i tzv.Udruge braniteqa i logora{a grada Zagreba i obe}ao im jeda }e 3. oktobra ove godine mo}i da postave spomen-plo~una takozvanim logorima u Staji}evu i Begejcima. Pred-stavnici ovih udruèwa su rekli da }e tada uprili~iti isvetu misu koju }e predvoditi vojni ordinarij u Republici

Hrvatskoj, monsiwor Juraj Jezerinac. Predsednik Skup-{tine je to uradio bez saglasnosti ~elnika grada i Skup-{tine grada Zrewanina.

Osnovni problem, osim toga {to je Aleksandar Marton,kr{e}i svoja ovla{}ewa, primio ovu delegaciju, jeste da onèli da izmeni stvarne ~iwenice jer u Staji}evu i Begej-cima nikada nisu bili logori smrti. To su bili samo sabir-ni centri. Posebno treba ista}i da na tim prostorima ni-kada nije ubijen nijedan hrvatski vojnik, niti je izvr{enosilovawe.


Falsifikovawe istorije

PPii{{ee:: BBoorriiss AAlleekkssii}}

Nijedan hrvatski vojnikNijedan hrvatski vojniknije ubijen u Staji}evunije ubijen u Staji}evu

i Begejcimai Begejcima

LLSSVV ssaa hhrrvvaattsskkiimm rreeìimmoomm vvooddii kkaammppaawwuu ddaa ssaabbiirrnnee llooggoorree,,SSttaajjii}}eevvoo ii BBeeggeejjccii,, pprreeddssttaavvii kkaaoo llooggoorree ssmmrrttii

� Kakva je uloga LSV Nenada anka u kreirawu ove afere?

Sa{a Santovac: Nije nimalo slu~ajno da je AleksandarMarton prvo primio ovu delegaciju i obe}ao im postavqa-we plo~a, a da je nakon toga, 1. oktobra ove godine, @upanij-sko tuìla{tvo u Osijeku zatraìlo istragu protiv gene-rala Vasiqevi}a, {efa Uprave bezbednosti Sekretarija-ta za narodnu odbranu u vreme po~etka rata u Hrvatskoj iBiH, zbog ratnih zlo~ina u logorima u Begejcima, Staji}e-vu i Sremskoj Mitrovici. To su koordinirane aktivnosti.

LSV nikada nije osudila zlo~ina~ku akciju “Oluja” ukojoj je iz svojih domova proterano 250.000 Srba, a izme|u2.000 i 2.500 se vodi kao ubijeno i nestalo. Tako|e nikadanije spomenula logor “Kerestinec” kraj Zagreba. To je lo-gor u kojem su qudi svirepo mu~eni i ubijani. Tamo su se de-{avale stra{ne stvari, kao i u logoru “Lora”u kojem su Sr-bi tako|e mu~eni i ubijani.

� Kakav je stav Srpske radikalne stranke prema postavqa-wu spomen-plo~a hrvatskim vojnicima –– zlo~incima?

Sa{a Santovac: Srpska radikalna stranka osu|uje po-tez Aleksandra Martona koji je bez saglasnosti Skup{ti-ne grada Zrewanina primio ovu delegaciju i koji poku{a-va da revidira ~iwenice u vezi sa Staji}evom i Begejcima,i predstavi Srbe kao zlo~ina~ki narod. Ono {to je ovaj do-ga|aj proizveo u gradu je velika uznemirenost stanovni-{tva po{to u Zrewaninu imate qude koji su izbegli, kakosa podru~ja Hrvatske tako i iz BiH, imate i one koji su zavreme rata postali ratni vojni invalidi, kao i onih koji suostali bez svojih najro|enijih.

� Ko je ustvari Aleksandar Marton iz ânkovog LSV-a?

Sa{a Santovac: Aleksandar Marton je u gradu Zrewa-ninu poznat kao la`ni politikolog, koji se pre svog izbo-ra za predsednika Skup{tine predstavqao kao politiko-log, a u stvari ima zavr{enu samo gimnaziju. Zatim je po-znat po zloupotrebi slu`benog poloàja jer je, koriste}iauto Skup{tine grada Zrewanina, i{ao na slu`beno puto-vawe u Pulu, {to najre~itije govori o li~nosti Aleksan-dra Martona.


Falsifikovawe istorije

Ko su bili logora{i?U kwizi Bojane Isakovi} ““Genocid nad Srbima 1941-45. i 1991. i 1992. godine –– @rtve”” (Beograd, Muzej

primewene umetnosti 1992, str. 110 –– 117) predstavqeni su brojni dokumenti o ubistvima koja su po~inilihrvatski zlo~inci nad Srbima u Vukovaru tokom 1991. i 1992. godine. Nakon oslobo|ewa Vukovara, deo za-robqenih hrvatskih vojnika bio je sme{ten u Begejcima i Staji}evu. Na strani 110 navedene kwige vide seimena srpskih civila koje su ovi zlo~inci ubili na najsvirepiji na~in. Prikazane su i fotografije masa-kra. Me|u likvidiranim civilima su Jovan Markov, ubijen 18. novembra 1991. godine, Milan Vezmar, ubijenizme|u 10. i 11. novembra 1991. godine, Bo{ko Grbi}, ubijen 14. novembra 1991. godine, Milorad Zori}, ubi-jen izme|u 11. i 12. novembra 1991, Konstantin Luki}, ubijen 18. novembra 1991. i Uro{ Nedu}i}, ubijen 18.novembra 1991. godine. Na strani 113 do 117 kwige Bojane Isakovi} nalazi se zvani~na izjava Milice Zvje-rec koja do detaqa obja{wava na koji na~in su hrvatski zlo~inci mu~ili i ubijali srpske civile u Vukova-ru. Tu su i dokazi o ubistvu Vide Jakovqevi} ro|ene 1924. godine i Milosava Bulaji}a ubijenog u masovnojegzekuciji Srba.

Najve}a izlo`ba o genocidu nad Srbima autora Bojane Isakovi} zapaqena je 2003. godine u Parohijskomdomu u Vrawu, gde je bila sakrivena. Uni{tena je samo mesec dana nakon {to je biv{i predsednik Srbije iSRJ Slobodan Milo{evi} najavio da }e je koristiti u svojoj odbrani.

NNajnovija studija Svetske banke (SB), pod naslovom“Kako sa mawe uraditi vi{e”, u podnaslovu – “Suo~a-vawe sa fiskalnom krizom putem pove}awa produk-

tivnosti javnog sektora”, nedavno je bila tema posebne sed-nice Odbora za zdravqe i porodicu Skup{tine Srbije (16.9. ’09), sa posebnim osvrtom na odeqak koji se odnosi nafunkcionisawe doma}eg zdravstva.

Odbor je pozdravio Izve{taj Svetske banke kao dobro-namernu èqu da se pomogne na{oj zemqi koja je u tranzi-ciji i u te{koj ekonomskoj situaciji. Ipak, u svojim za-kqu~cima, poslanici su bili jednoglasni u oceni da “auto-ri nisu uloìli dovoqan napor da se realnije sagleda sta-we zdravqa gra|ana i koji su glavni problemi u zdravstve-nom sistemu Srbije”. Tako|e, poslanici su se saglasili ioko slede}eg zakqu~ka: “^lanovi Odbora nisu ube|eni da}e sve ostale predloène mere doneti su{tinsko poboq-{awe efikasnosti i efektivnosti zdravstvenog sistema(zatvarawe i spajawe klinika primarne zdravstvene za-{tite, smawewe broja osobqa u klinikama primarne zdrav-stvene za{tite i preispitivawe paketa beneficija i ko-ri{}ewe visoke tehnologije). Suprotno ~estim ocenamakoje se mogu ~uti iz Ministarstva zdravqa i od ministrali~no, da “ni{ta nije funkcionisalo pre 2000. godine,Svetska banka u svom izve{taju navodi da “sistem zdravstvau Srbiji beleì zna~ajan napredak u posledwih 15 godina.”Dakle, sistem je dobro funkcionisao i ~ak napredovao i uvreme sankcija. Dr Paja Mom~ilov, predsednik Odbora zazdravqe i porodicu, primetio je da u samom Izve{taju ne-ma statisti~kih podataka o stawu zdravqa nacije, pa su sa-mim tim preporuke autora, da se smawe kapaciteti i brojzaposlenih neutemeqeni. Pacijenti nisu ni pomenuti ustudiji. Izme|u ostalog, konstatovano je da Srbija ima naj-mawi posteqni fond u Evropi, mawi od Poqske, koja je naza~equ u Evropi, a savetuje se da bi ga jo{ trebalo smawi-ti. Tako|e, stru~waci SB u svom izve{taju navode da je tro-{ewe na privatno zdravstvo opalo sa “visokih 34”, na “sa-da{wih 30 odsto” ukupne potro{we u zdravstvu, a ne navo-de se statisti~ki izvori na osnovu kojih se do{lo do tog za-kqu~ka.

Diskriminacija, korupcija, uzurpacija

Sednici nisu prisustvovali predstavnici Svetske ban-ke, iako su uredno pozvani. Na sednicu su bili pozvani i

predstavnici pacijenata, nevladine organizacije Klub“Zdravqe”, koja je punopravni ~lan International Alliance forPatient Protection (IAPP), sa sedi{tem u Londonu, pod pokro-viteqstvom Svetske zdravstvene organizacije(SZO). Usvom osvrtu na Izve{taj Svetske banke, predstavnici Klu-ba “Zdravqe” iskazali su svoje nezadovoqstvo pau{alnimocenama o “napretku” zdravstvenog sistema Srbije. “U pro-teklih osam godina Ministarstvo zdravqa je, uz podr{kueksperata Svetske banke i Evropske komisije i potro{e-nih nekoliko desetina milijardi evra, nastojalo da refor-mi{e zdravstveni sistem Srbije. Danas taj sistem, u odnosuna pacijenta, karakteri{u – korupcija, diskriminacija iuzurpacija dràvne imovine, ocenili su predstavnici Klu-ba “Zdravqe”. Oni ukazali i na paradoks – u Izve{taju SBkritikuju se i delovi zdravstvenog sistema ~ije je usposta-vqawe ona sama finansirala od 2002. do 2006. kreditom od20 miliona evra. Re~ je o projektima izabranog lekara, ko-jeg pacijenti biraju samo u dràvnom sektoru, privatnisektor ni danas nije, kao {to je to u svim evropskim zemqa-


““Briga”” za gra|ane

PacijentiPacijentiizostavqeni iz analizaizostavqeni iz analiza

SSttuuddiijjaa SSvveettsskkee bbaannkkee ““KKaakkoo ssaa mmaawwee uurraaddiittii vvii{{ee””

•• Dr Paja Mom~ilov, predsednik Odbora za zdravqe i porodicu, primetio je da u samom Izve{ta-ju nema statisti~kih podataka o stawu zdravqa nacije, pa su samim tim preporuke autorada se smawe kapaciteti i broj zaposlenih neutemeqeni. Pacijenti nisu ni pomenuti u studiji

•• Prvi smo po broju umrlih od bolesti koje se mogu prevenirati, ali prevencija nije bila u cen-tru interesovawa zdravstvene politike, samo na~elno, u praksi ni{ta od toga. Sad vidimoda je to znala i Svetska banka

ma, integrisan u jedinstveni sistem. Zatim je tu projekatuspostavqawa nacionalnog zdravstvenog ra~una, raciona-lizacije broja zaposlenih, uvo|ewa informacionog siste-ma, kao i drugih 87 projekata.

Na vi{e puta postavqeno pitawe, koliko Srbija ukup-no tro{i za zdravstvo, za{to nemamo nacionalni zdrav-stveni ra~un, kao {to ga imaju sve evropske zemqe, {to semoè i proveriti na sajtu evropske kancelarije SZO, pri-sutni predstavnici Republi~kog zavoda zdravstvenog osi-gurawa (RZZO), kao ni predstavnici Ministarstva zdra-vqa, nisu ponudili jasan i precizan odgovor. Poslanici nesamo {to nisu dobili odgovore na pitawa koja su postavi-li predstavnicima vlasti, ve} se u materijalima, koje su do-bili uo~i sednice, potkrao i jedan papir koji se odnosio natu tematiku, ali –bez potpisa i pe~ata. Na insistirawe po-slanika DSS Milana Dimitrijevi}a ~iji je to materijal ikako je bez “porekla”, odnosno pe~ata i potpisa, dospeo nasednicu, odgovorila je direktorka RZZO, Svetlana Vukaj-lovi}. Re~ je, objasnila je ona, o materijalu koji je RZZOpripremio, ali, eto, nije stigao da mu stavi pe~at i potpisodgovornog lica! To je ona ista ustanova koja pacijenteproteruje kroz “iglene u{i”, kako bi im uskratila i onomalo prava {to im je preostalo, ne propu{taju}i prilikuda im traì “dlaku u jajetu” kako bi ih skinula sa teretafonda i naterala da plate iz svog yepa, a skup{tinskom od-boru mirno potura nepotpisani dokument!

Pomo} astrologa, neophodna!Portparol udruèwa privatnih lekara i stomatologa

Vojvodine, dr Dra{ko Kara|inovi}, posebno je ukazao namawkavost dokumenta koji iznosi pau{alne ocene o smawe-wu udela privatnog sektora u ukupnoj zdravstvenoj potro-{wi, a da nigde nije navedeno odakle taj podatak. Tako|e,postavio je i pitawe na koje godinama svi ~ekamo odgovor,koliko Srbija tro{i za zdravstvo – {est odsto BDP-a, ka-ko tvrdi Svetlana Vukajlovi}, direktorka RZZO, 8,2 odsto,

kako je na skupu 10. jula ove godine izneo ministar zdravqa,prof. dr Tomica Milosavqevi}, ili 10,5 odsto kako tvrdiSB. To nije odstupawe od prihvatqivih 2-3 odsto, ve} sekre}e u rasponu od 40 do 90 odsto! Ina~e, jedan odsto BDP-a Srbije iznosi ne{to preko 300 miliona evra! Odstupaweod 40 odsto je, ni mawe ni vi{e – MILIJARDU i 200 mi-liona evra! Moè li se do}i do podatka koliko Srbijaukupno tro{i za zdravqe nacije?

Podatak nije i ne moè biti tajna. Na sajtu Zavoda zastatistiku Republike Srbije takav podatak ne postoji, nasajtu Svetske zdravstvene organizacije, kancelarije zaEvropu, tako|e. Gde se to moè na}i? Mo`da bi pomoglaastrologija, japanski, kineski horoskop, {oqica kafe?Ipak, 18. septembra ove godine, na pres konferenciji, Vi-lijam Dilinyer, vode}i stru~wak SB za menayment, predprepunom salom, na pitawe koliko tro{imo za zdravstvo –{est, osam ili 10,5 odsto, odgovorio je – onoliko koliko jeSB i izra~unala, 10,5 odsto. “Tro{ite vi{e od Ma|arske,koja je ina~e ~lanica EU”, rekao je Dilinyer. Tako smo ko-na~no saznali koliko tro{imo. Tro{imo vi{e nego {tonam je predstavqano svih ovih godina. Jer, ukupna potro-{wa je sve ono {to se izdvaja za zdravstvo – sredstva iz jav-nih prihoda, od doprinosa, ali i sve ono {to gra|ani pla-}aju i u dràvnom i u privatnom sektoru, ono {to pla}ajuiz svog yepa, pa onda i sve one donacije koje su pristigle.Zakqu~ak se sam name}e, tro{imo neracionalno. U prilogtome idu i zdravstveni pokazateqi, koji nisu nimalo ohra-bruju}i.

Prvi smo po broju umrlih od bolesti koje se mogu pre-venirati, ali prevencija nije bila u centru interesovawazdravstvene politike, samo na~elno, u praksi ni{ta od to-ga. Sad vidimo da je to znala i Svetska banka.

R. V. S.


““Briga”” za gra|ane

Stawe u oblasti postupawa sa podacima kojiimaju oznaku tajnih, na eksplicitan na~inukazuje na stepen razvijenosti demokratije

u jednom dru{tvu, na razumevawe demokratskih i parlamen-tarnih principa, na stawe u vezi sa pravima i slobodama ujednoj dràvi, na nivo politi~ke zrelosti i svesti pojedi-naca u izvr{noj vlasti i na kraju, na spremnost nadle`nihda se oslone na pozitivnu uporednu pravnu praksu.

Srbija je danas sve, samo ne ure|ena dràva. Stvaraju}inered, vlast stvara prostor za zloupotrebe, uzurpaciju imanipulacije. Kada je u pitawu postupawe i tretirawe po-dataka koji imaju oznaku tajnih, treba re}i da gorepomenu-ti haos proizilazi iz ~iwenica da danas u Srbiji ovuoblast reguli{e preko 400 podzakonskih akata, koji su, odpostupka usvajawa pa do kontrole wihove primene, u potpu-nosti u rukama izvr{ne vlasti, odnosno onih koji predsta-vqaju ve}inu. Da ne bude zabluda, kada vlast eli red u ovojoblasti, dovoqna su joj i 3 ~lana Krivi~noga zakonika (uovom slu~aju 316, 369 i 415) da obezbedi nacionalnu sigur-nost, pravnu sigurnost, saradwu sa drugim dràvama i orga-nizacijama, sve ono {to bi adekvatna zakonska regulativau praksi morala da obezbedi.

Predlog Zakona o tajnosti podataka koji je Vlada Repu-blike Srbije pripremila i koji treba da, kako oni kaù,uvede red u ovu oblast, to ne}e u~initi i on nije odgovor natendenciozno proizvedeni haos. Ovako koncepcijski defi-nisan, Zakon }e dati legitimitet zloupotrebama, anomali-jama i neodgovornosti koje su danas osnova pravnog reìmatajnih podataka u Srbiji.

Zakon po nalogu EU

Predlaga~ Zakona kaè da ova oblast do sada nije bilatransparentna u Srbiji i da }e ovim konceptom to bitipromeweno. Pri tome predlaga~ ne krije da je to jo{ jedanod zakona koji mora da se usvoji i primeni jer tako traìEU. “Svi zakoni koje donosimo kao zemqa koja èli da po-stane kandidat za ~lanstvo i ~lan EU, moraju biti bitipotpuno usagla{eni sa standardima Saveta Evrope i di-rektivama EU”, isti~e Slobodan Homen.

Naàlost, danas u Srbiji svako moè da postavi sebipitawe: Ima li ova dràva mehanizme da svoj suverenitet,integritet, ustavni poredak, nacionalnu ili javnu bezbed-nost za{titi od pojedinaca, organizacija ili slu`bi kojerade na podrivawu navedenih kategorija? Ta transparent-nost je u proteklih 9 godina oti{la toliko daleko da jepotpuno devalvirana. Sve segmente ovog dru{tva kontro-li{u ili strane slu`be ili tzv. nevladine organizacije,ili pojedinci iz redova izvr{ne vlasti. Od finansijskogpa sve do bezbednosnog sektora.

îwenica da su radnu grupu koja je pisala i ovaj zakon~inili uglavnom qudi iz tog tre}eg sektora, ili konkret-nije, segedinska ekipa, osporavaju i samu pomisao na dobre


Monopolisti

Tadi}ev monopolTadi}ev monopolna dràvne tajnena dràvne tajne

PPrreeddllooggoomm ZZaakkoonnaa oo ttaajjnnoossttii ppooddaattaakkaajjaa~~aa iizzvvrr{{nnaa vvllaasstt aa ssllaabbii zzaakkoonnooddaavvnnaa ii ssuuddsskkaa

•• Zakon gotovo potpuno iskqu~uje adekvatnu parlamentarnu kontrolu u primeni wegovih odred-bi. Pre svega na tome insistira, kako tvrde predlaga~i, evropska praksa. I to }e ovde bitipovereno opet telu koje formira Vlada, odnosno Savetu za nacionalnu bezbednost. Dakle nedràvnom telu, ve} stru~noj slu`bi Vlade. Kadija te tuì, kadija ti sudi. O~igledno, name-ra predlaga~a je {irewe i ja~awe ovla{}ewa izvr{ne vlasti, a sve to na u{trb sudske i zako-nodavne

PPii{{ee:: DDrraaggaann SStteevvaannoovvii}}

namere predlaga~a. Ali pa`wu ovde ne treba pogre{nokoncentrisati na kreatore Zakona. Problem je u onima pod~ijom dirigentskom palicom se sve ovo odvija. To su Demo-kratska stranka i Boris Tadi}. Za{to?

Diktatura

Zakon o tajnosti podataka, za pomenute treba da predsta-vqa samo jo{ jedan mehanizam u sprovo|ewu otvorene dik-tature Borisa Tadi}a i wegovog kabineta. Ova tvrdwa pro-izilazi iz ~iwenice da }e svi su{tinski poslovi koje re-guli{e Zakon (ozna~avawe podataka tajnim, odre|ivawestepena tajnosti podataka, skidawe oznaka tajnosti sa poda-taka, op{te i posebne bezbednosne provere, procene, unu-tra{wa kontrola, itd) biti i daqe i iskqu~ivo povereniorganima javne vlasti koji na direktan ili indirektan na-~in zavise od politi~ke voqe Borisa Tadi}a i Demokrat-ske stranke. Pojedinci u ~ijim }e rukama biti instrumen-ti koje ovaj zakon predvi|a su direktor BIA Sa{a Vukadi-novi}, wegov zamenik Ivica Petrovi}, Ranko Tadi}, MikiRaki}, pa sve do posledweg ~inovnika sa ùtom etiketom.“Prema predlogu novog zakona o tajnosti podataka, Mio-drag Raki}, {ef kabineta predsednika Srbije, koji je isto-vremeno, po slu`benoj du`nosti, i sekretar Saveta za na-cionalnu bezbednost, instaliran je neformalno kao osobapreko koje idu informacije predsedniku dràve, i nad ko-jom nisu predvi|eni kontrolni mehanizmi dràve. Iz kogcentra mo}i proisti~e tendencija da se koncentri{e mo},nazire se po tome koje je mesto na kome se pre}utno sprovo-di ova koncentracija. Nacrt Zakona, koji je Vlada predlo-ìla, sa~inila je radna grupa kojom je predsedavao Raki}evpodre|eni, generalni sekretar predsednika, VladimirCvijan” (rasparava o Zakonu o tajnosti podataka, 25. 8. 2009.godine). Odnosno, kako pi{e list “Alo” (26. 8. 2009), “to je~ovek preko koga informacije idu predsedniku, a o tomeparlament nikad nije pitan”.

Koje su wihove profesionalne reference koje su ih kva-lifikovale za takvu privilegiju, za privilegiju bavqewanacionalnom bezbedno{}u? Da li to {to prislu{kuju opo-ziciju? To {to trguju informacijama?...

O~igledno, za wihove mentore to je dovoqno. Nije li tokoncentracija jo{ ve}e vlasti u rukama malog broja qudi?Trebali bi mo`da zbog toga da budemo zabrinuti? I te ka-ko. Neretko, bili smo svedoci zloupotrebe tajnih podata-ka koja ne ugroàva samo dràvu, ve} i qudska prava i slo-bode pojedinaca.

Zakon gotovo potpuno iskqu~uje adekvatnu parlamen-tarnu kontrolu u primeni wegovih odredbi. Pre svega natome insistira, kako tvrde predlaga~i, evropska praksa. Ito }e ovde biti povereno opet telu koje formira Vlada, od-nosno Savetu za nacionalnu bezbednost. Dakle, ne dràv-nom telu, ve} stru~noj slu`bi Vlade. Kadija te tuì, kadi-ja ti sudi. O~igledno, namera predlaga~a je {irewe i ja~a-we ovla{}ewa izvr{ne vlasti, a sve to na u{trb sudske izakonodavne.

Iskqu~ena kontrola parlamenta

Narodna skup{tina ili nadle`ni skup{tinski odborse spomiwu u nekoliko ~lanova na osnovu kojih Skup{tinamoè opozvati tajnost nekog dokumenta u javnom interesu ida je Kancelarija Saveta jednom godi{we du`na da podneseizve{taj o svom radu nadle`nom skup{tinskom odboru. Uprvom slu~aju, odluka Skup{tine je opet izraz politi~kevoqe ve}ine – Borisa Tadi}a ili Mikija Raki}a, a u dru-gom slu~aju ne predvi|aju se mehanizmi kojima se na eventu-alno lo{ izve{taj moè reagovati ako to opet Boris Ta-di} ne èli.

[to se ti~e pak ~lana 9 ovog zakona, kojim se predvi|ada i predsednik Narodne skup{tine moè odrediti tajnostnekog podatka, tako|e postoji rezervisanost jer u ovakvimkoalicionim odnosima, sa ovakvim patolo{kim i autori-tarnim sklonostima Borisa Tadi}a, potpuno je politi~kineutralisano pravo na stav predsednika Skup{tine. Mo-`da bi ve}a politi~ka autonomnost predsednika Skup{ti-ne i politi~ki subjektivitet dao bar zra~ak nade u pogle-du nacionalne svesti najodgovornijih, ali u ovakvim poli-ti~kim odnosima vladaju}e koalicije, zasnovanim na pot-punoj dominaciji i superiornosti ùtog preduze}a, to jeizli{no.

Vlada odre|uje stepen tajnosti

Veliki problem Zakona jeste i ~iwenica da nije napra-vqena jasna diferencijacija u okviru stepena tajnosti po-dataka. Uglavnom su svi stepeni stavqeni u isti ko{, i onisa oznakom dràvna tajna i oni koji imaju oznaku interno.I ovo je ura|eno tendenciozno kako bi moglo da se manipu-li{e podacima sa oznakama visokog stepena tajnosti. To jekrajwe poraàvaju}e jer neadekvatno postupawe sa podaci-ma koji imaju oznake dràvna tajna i strogo poverqivo mo-gu prouzrokovati neotklowivu {tetu po nacionalne inte-rese dràve, odnosno te{ku {tetu po dràvu. Interesant-no da bliè kriterijume, kako predvi|a predloèno zakon-sko re{ewe, o odre|ivawu stepena tajnosti odre|uje pono-vo niko drugi no Vlada.

Dràva mora da bude restriktivna ili oprezna kada suu pitawu ova dva stepena tajnosti podataka (strogo pover-qivo i dràvna tajna). Wihovom zloupotrebom dovode se upitawe ustavni poredak i nacionalna bezbednost dràve.

Istovremeno, zajedno sa ovim predlogom Zakona kao iPredlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o dostup-nosti informacija od javnog zna~aja, otvara se pitaweafirmacije prava gra|ana, pravnih i odgovornih lica, kojasu zagarantovana Ustavom, a koja se odnose na pristup in-formacijama od javnog zna~aja. U ovom kontekstu, uporednapraksa je dosta raznolika, u mnogim dràvama liberalnija,ali slobode koje su u ovom smislu zakonom definisane za,recimo, poverenika ili ombudsmana nisu bez limita jer jeve}e prisustvo parlamentarne kontrole. Me|utim, ovajpredlog zakona i te kako, s jedne strane limitira povereni-


Monopolisti

ka i ombudsmana, a s druge strane prisustvo parlamentarnekontrole je svedeno na minimum, odnosno ono ni ne postoji.

Zna~i, nesporno je da predloèno re{ewe ozbiqnougroàva sprovo|ewe niza drugih zakona: Zakona o slobod-nom pristupu informacijama od javnog zna~aja, Zakona o za-{titi podataka o li~nosti, kao i Zakona o za{titniku gra-|ana, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Me|utim, treba spomenuti podlu zamisao reìma da jetrebalo da ovi i svi drugi propusti u Zakonu ostanu u sen-ci rasprave koju su u sredstvima javnog informisawa vodi-li poverenik za informacije i predsednik radne grupe ko-ja je pisala Predlog zakona. Pri tome niko ne eli da ospo-ri da je i to svakako vaàn segment Zakona, ali ne i jedinikoji zasluùje {iroku javnu raspravu.

DS spre~ava sprovo|ewe zakona koje je samapredloìla a wena skup{tinska ve}ina usvojilaPolemika je vo|ena oko ~lana 40 kojim se ograni~ava

pristup tajnim podacima sa oznakama dràvna tajna i stro-go poverqivo za{titniku gra|ana i povereniku za infor-macije od javnog zna~aja.

“Ne treba povereniku podatak o fizi~koj ili hemijskojformuli prvog srpskog interkontinentalnog projektila.Povereniku i ombudsmanu se ograni~ava pristup informa-cijama koje su nam neophodne za vr{ewe funkcije. Kako da{titim qudska prava ako policija moè da ograni~i pri-stup informacijama na osnovu kojih treba da utvrdim da liprimewuje torturu, da li neosnovano prislu{kuje, presre-}e internet-veze, prati, jer mi ovaj zakon zabrawuje pri-stup informacijama, metodama i postupcima. Samo ombud-sman i poverenik su ograni~eni, ali zamenici op{tinskihtuìoca i ogroman broj drugih funkcionera nisu. Ovaj za-kon potpuno ignori{e insajdere, {to je potpuno neshva-tqivo”. Rodoqub [abi} poverenik za informacije od jav-nog zna~aja (“Politika”, 10. 8. 2009)

Su{tinski problem ovde nije samo to {to se limitirapristup povereniku i ombudsmanu, ve} i ko te limite name-

}e i {to i u ovom ~lanu nije jasno definisana ili predvi-|ena mogu}nost da parlament reaguje. Mo`da, da ova drà-va ima nacionalno svesno rukovodstvo, odredbe ovog ~lanane bi bile sporne, ali... Kako se radi o qudima spremnim nasve, na zloupotrebe najteè vrste, verovatno da su povere-nik i ombudsman s pravom zabrinuti. Jer, oni svoje funkci-je ni do danas nisu mogli da obavqaju na adekvatan i zako-nom predvi|en na~in, a kamoli posle eventualnog usvajawaovakvog zakona. Dovoqno je pogledati izve{taj poverenikao radu wegove kancelarije i kroz wega moè da se naslutii predvidi sudbina ovog zakona i eventualne konsekvence.Pa on ni po postoje}im propisima nije mogao da natera jed-nog malog ali drskog i bahatog direktora komunalnog pred-uze}a da obavesti zainteresovane kolike telefonske ra~u-ne pla}a novcem preduze}a...

Malicioznost, kada je ~lan 40 u pitawu, je i ~iwenica daoni kojima je pristup eventualno ograni~en kroz ovaj ~lanmogu da se ale i Kasacionom sudu, koji Srbija, uzgred, jo{uvek nema.

Naravno, tu je i Kancelarija Saveta, vladino telo koje}e: pratiti sprovo|ewe zakona i primenu standarda, pri-premati propise, vr{iti kontrole, podnositi krivi~neprijave i {ta sve ne... Tu je i direktor Kancelarije, kogaopet bira Borisova vlada, zamenik direktora, koji je izborVlade na predlog Borisovog direktora i tako u krug. Zai-sta je te{ko objasniti kako to da na osnovu ovog predloganadzirani organ ima mogu}nost da suspenduje re{ewe in-stitucije kojoj je poverena uloga da vr{i nadzor. Bez ika-kve logike i bez ikakvog razmi{qawa o posledicama koje}e proizvesti primena ovog zakona u praksi.

S druge strane, Predlog Zakona je u koliziji sa Zakonomo Agenciji za borbu protiv korupcije koji propisuje da sudràvni organi i organizacije, javne slu`be i druga prav-na lica sa javnim ovla{}ewima du`ni da u roku od 15 danadostave Agenciji sva dokumenta i informacije potrebne zaobavqawe poslova iz wene nadle`nosti. Naime, direktori Odbor agencije, Predlogom Zakona izostavqeni su ne sa-mo sa spiska lica koja na osnovu funkcije imaju pravo napristup bez odobrewa, ve} i sa spiska lica koja imaju pra-vo na odobrewe bez bezbednosne provere.

Qudi na ~elu ovog, kako je vlada predstavila, nezavi-snost antikorupcijskog tela, u podre|enom su poloàju iz-me|u ostalih i u odnosu na razne funkcionere ministar-stava. Opravdano se postavqa pitawe kako Agencija ondamoè da bude nezavisan samostalni dràvni organ ako }ewen rad, kada se suo~i sa nekim podatkom koji je ozna~entajnim, zavisiti od ne~ije dobre voqe, kao i od brzine rea-govawa sudskih organa kojima moè da se àli.

Moè li neko sa sigurno{}u da tvrdi da ne}e biti na-mernog opstruisawa i odugovla~ewa postupaka koje vodiAgencija? Pogotovo {to Predlog zakona predvi|a veomablage kazne ako se neki podatak ili dokument neosnovanoproglasi tajnim i na taj na~in se sakrije od javnosti. Odgo-vorno lice za ovakvu vrstu zloupotrebe moè da bude ka-`weno od 5 do pedeset hiqada dinara.

Sve gore pomenuto, ali i ono {to nije pomenuto a pri-sutno je u Predlogu Zakona, potvr|uje sumwu u uspeh Zako-na sa aspekta za{tite dràvnih nacionalnih interesa, ko-rektnog pravnog prometa tajnih podataka, ostvarivawakontrolne funkcije parlamenta. Za sve to treba malo na-cionalne svesti i odgovornosti, dràvni~kog dràwa, po-sve}enosti javnom interesu...

Sve ovo samo jo{ jednom oslikava qudski i politi~kiprofil diktatora Borisa Tadi}a.


Monopolisti


• Nauka mora da u|e u sve pore dru{tva, re~e ûme i kupi fakultet.

• [ta mislite koji }e glavni predmet biti na ûmetovoj visoko{kolskojustanovi?

• ûme je ve} obezbedio profesore za svoj fakultet. Ponudio katedre onima saPravnog fakulteta iz Kragujevca.

• Aleksandar Vu~i}, nedavno i{ao u Ameriku. Po nove instrukcije i naloge,izgleda.

• Da li je Vu~i} drào ““predavawe” u Americi, ne znamo. Da su wemu gazdeodràle predavawe, u to smo sigurni.

• [ta mislite, da li se taj Acin odlazak zvao ““studijsko putovawe”” ili raportgazdama?

• \avo uvek dolazi po ““svoje”, re~e Vu~i} i ode u Ameriku.

• Ovaj poziv za wihovo putovawe ima prizvuk epskog. Podse}a na onu: ““Slugezove Smail-aga””.

• Nije Aci Vu~i}u tamo bilo lako. Onolike pare, koje su im dali, potro{ene arezultat kilav.

• Da bi neko bio revolucionar ili huligan ne zavisi od toga {ta radi, ve} odtoga da li ga je za ““posao” angaòvao reìm.

• Nekad je bio doga|aj kad je Pinki video Tita. Danas je doga|aj kad Vu~i} vidiMantera ili bar Vordsvorta.

• Zanima me da li }e neko od funkcionera odleteti zato {to JAT ne leti.

• O Zakonu o informisawu se zna sve. Jedino se ne zna ko mu je autor. Verovatnose ~ovek stidi.

• I gra|ani Beograda se spremaju za novu grejnu sezonu. Kupuju }ebad i jorgane ukoje }e se, pored hladnih radijatora, umotavati.

• Gradski glavari su po~eli intenzivne pripreme za grejnu sezonu. Svaki dan semole Bogu da zima bude topla i bez ko{ave.

• Po Jelku Kacinu nismo ispunili sve uslove za beli {engen. Neke od tih uslo-va Zapad tek smi{qa.

• Povoqan kredit za stan (onaj koji je vlada obe}ala), moète ostvariti ve}MALO SUTRA.

• Tomica Milosavqevi} sprema Zakon o op{toj zabrani pu{ewa. Dinki} ve}razmi{qa o sli~nom zakonu za hranu.

• Najve}i doprinos ova vlast daje subotom i nedeqom. Tada ne rade.

• Rumunsku reprezentaciju smo pobedili. Uprkos tome {to su utakmici pris-ustvovali Boris Tadi} i cela wegova svita.

• Ova vlast }e najvi{e uraditi za narod kad postane opozicija.

Srpska posla Pi{e Momir Markovi}


Documents

OKTOBAR 09 3331 · tucija. Tog istog Nenada Konstantinovi}a, ina~e osniva~a “Otpora”, u Sofiji su ameri~ki instruktori obu~avali da udara u {erpe i pali Skup{tinu. O tom specijalnom