ŽORŽ ARNO (1917–1987, pravo ime Anri Žirar), bio je fran­cuski pisac, istraživački novinar i politički aktivista. Studirao je jezik i književnost, a diplomirao na pravima. Nakon miste­rioznog ubistva njegovog oca, zaposlenog u Ministarstvu spolj­nih poslova Višijevske Francuske, tetke i kućnog sluge u po­rodičnom zamku, Žorž Arno je, iako jedini preživeli, bio op­tužen za taj zločin 1941, a zbog opšteg ratnog haosa umalo je stradao od gladi i hladnoće u zatvoru. Ipak, posle dve i po go­dine porota ga je oslobodila, nakon čega je otišao u Pariz i ože­nio se mladom pevačicom. Pisao je pesme, a neke od njih je iz­vodila i Edit Pjaf. Zgrožen ljudskom pohlepom i opsednutošću novcem, brzo je potrošio porodično nasledstvo, poklonivši veli­ki deo u dobrotvorne svrhe, ali je pritom zapao u brojne dugove, zbog čega je morao da beži u Južnu Ameriku. To putovanje ga je inspirisalo da napiše svoje najslavnije delo, Nadnica za strah,jedan od najčitanijih francuskih romana tog vremena. Sa svo­jom drugom suprugom preselio se u Alžir, gde je osnovao školu žurnalizma i jedne liberalne novine. Potom su se zajedno vratili u rodnu Francusku, da bi se na kraju nastanili u Barseloni, gde je Arno i umro.

edicijaKIRKAsa francuskog prevele Danka SelakovićNada Mandić

uredništvo, lektura, korekturaRedakcija BLUM

naslov originalaGeorges Arnaud LE SALAIRE DE LA PEUR © by Georges Arnaud

NADNICA ZA STRAH

ŽORŽ ARNO

7

prolog

Apa ši, raz boj ni ci koji više nisu u modi, teto vi ra ju na čelo reč fata li tas. Ali latin ski fatum nema niš ta zajed nič­ko sa onom straš nom i sle pom nesre ćom kojom oni vole da obja sne svo je neu spe he. Sud bi na zna šta radi. Vrlo je pedant na.

Nesreć nik iz trop skih kra je va kad­tad izgu bi nogu u ajku li nim čelju sti ma; navu če lepru; obu čen u roni lač­ko ode lo, tra ži biser u nekoj rio na šest meta ra dubi ne, s nepo u zda nim dru ga rom koji mu čuva stra žu. Ne ula zi se slu čaj no u takve poslo ve. Koli ko je lju di u sve tu koji ma se tako neš to ne bi moglo desi ti.

Sud bi na zgra bi čove ka još u kolev ci.Sva ki od tih lju di često se nađe oči u oči sa sop stve nom

smr ću. A ona ima razno li ka lica: pod mu kla je, sumor na i bez boj na u dani ma bole sti i bede, nema i nepri met na, ili buč na i raz me tlji va. To je par če noć nog neba bez zve zda. To je, na oba la ma bistrih reka kao što su evrop ske, smr­to no sni para zit koji raz je da meso. Možda je smrt i neš to dru go. Kao u ovoj knji zi, na pri mer.

Ne pobe đu je uvek smrt. Ali čim se ona pri bli ži, „sad i ovde” dobi ja svoj pra vi smi sao. Za zabo ra vlje nim lju dima i minulim stva rima vra ta se zauvek zatvaraju.

ŽORŽ ARNO

8

I tada, bez ika kvih veza sa sve tom, bez ukra sa – a ako oni i posto je, uopšte nisu važni – tra ge di ja se uvla či izme­đu čove ka i nje go vog stra ha da je, beže ći iz svo je tam ni ce, možda vuče za sobom, volens, nolens1, tako re ći na čistom fran cu skom: invi tus invi tam2. Da bi je izra zi li, nesreć ni ci su odba ci li uobi ča je ne reči i slu že se uvre da ma i psov ka­ma. Isto tako, odbi ja ju i da misle. Ne mare za svo ju dušu.

Mudar je među nji ma onaj koji opa li u pra vom tre nut­ku. Ose ćaj no sti ima i za vola nom kami o na. I liri ke u piju­ku i čeki ću.

Na zemlji žive pod trop skim sun cem, živo tom suro vim i gru bim, kao obri si u pozo riš tu sen ki... Odba ci li su, do gola, sjaj kon ven ci o nal nih laži.

To je poe zi ja pla će nog rizi ka.Ž. A.

1 Volens, nolens (lat.) – hteo – ne hteo. (Sve napo me ne u tek stu su redak cij­ske.)2 Invi tus invi tam (lat.) – pro tiv volje, nera do.

Ne tra ži te u ovoj knji zi geo graf sku tač nost, jer je to uvek samo var ka. Ova Gva te ma la

nije Gvatemala. Znam, živeo sam tamo.

Ž. A.

11

U kan ce la ri ji glav nog šefa, u drve nim bara ka ma gra­di liš ta u Las Piјedrasu, tele fon je zvo nio pet, deset puta. Uzne mi re ni i užur ba ni činov ni ci juri li su iz sobe u sobu, a kli zna vra ta nepre sta no su odska ki va la.

„Da... Da... Noćas... Ne, nisam još išao tamo. Pre ka­sno su me oba ve sti li. Raj ner je u straš nom sta nju, dobio je ozbi ljan potres mozga. Narav no, nje go va lič na odgo vor­nost ne dovodi se u pita nje. Istra žna komi si ja? Vero vat­no u sre du. Iskaz Indi ja na ca? Ostao je samo jedan, dru gi je umro kad su sti gla ambu lant na kola. Dru gi... Nje gov iskaz će se, narav no, podu da ra ti sa onim što kaže Raj ner; tako mora biti. Šta, bez žrta va? Sva ka ko. Da, za štam pu nek bude tako. Oni će nam i tako pro bi ti uši. Uosta lom, vama je lak še nego nama da uči ni te šta je potreb no... Tri­na est Indi ja na ca pogi nu lo, zami sli te... Nika ko ne pre sta ju da nas gnja ve... s tim pro kle tim komi si ja ma za osi gu ra nje. Pen zi je? Što je mogu će manje, raz u me se. Zva ću vas opet posle pod ne.”

Gad na, gad na stvar! U jed nu ruku bolje je što je Raj ner ranjen i ostao napo la ble sav. Da je ostao nepo vre đen, bila bi to ote ža va ju ća okol nost za nje ga, a, posred nim putem, i za kom pa ni ju.

ŽORŽ ARNO

12

„Tele fon ski raz go vor s Toron tom za g. Raj ne ra, šefe. Šta da odgo vo rim?”

„Ko je?”„Nje go va maj ka.”„Sažet opis nesre će i izveš taj bol ni ce; šta nam dosa đu­

je... Nije ovo Zavod za ute hu sta ra ca, ovo je ’Krud end oil limi tid’. Neka osta vi svoj broj! Ako umre, pozva će mo je.”

Šefo vom sekre ta ru nije bilo dra go što on mora to da saopšti. Sažet opis, lako je reći. Cela stvar je još sve ža: pa sve se izde ša va lo sinoć.

Te noći, kao i svih pret hod nih, već sko ro tri mese ca...

*Te noći, usred petro lej skog polja Zula ka, u mra ku su se

ocr ta va le vit ke silu e te tala dra3 i tor nje va osve tlje nih ven­ci ma elek trič nih sija li ca.

Radi li su na Deri ku4 šesna est. Dizel je snab de vao ure­đaj osve tlje njem, elek trič nom ener gi jom i kom pri mi ra­nim vazdu hom. Na kon struk ci ji viso koj pet na est meta ra, bilo je obe še no neko li ko reflek to ra. Kad rad dize la osla bi, sve tlost jenja va. U sre di ni, usprav na, stal no se okre ću ći poput zavrt nja, buši li ca je laga no pro di ra la u masno bla­to šah ta koji su dve cister ne snab de va le vodom. Pri sto obr ta ja u minu ti, za dva de set minu ta se izbu ši pet na est meta ra.

Mele zi sa alu mi ni jum skim šle mo vi ma, nagi do poja­sa, tela sjaj nih od zno ja, tuma ra li su oko maši ne koja je

3 Tala dro (šp.) – vrsta buši li ce.4 Derik – toranj za buše nje naft nih izvo ra.

nadnica za strah

13

izgle dala kao čudo viš te koje hra ne vodom i mazu tom. Sva ki put kad bi se cev celom duži nom zabi la u zemlju, meha ni čar bi ski nuo kaiš. „Kru do vi” ure đa ji su na ovom deri ku zasta re li. Pokre ću ći ruč ne čekr ke, pet na e sto ri ca sa ovog šah ta posta vlja la su u uspra van polo žaj nov deo cevi. Dugač ka šip ka diza la se uz tala dro, lju lja la i podrh ta va la. Jedan rad nik ju je, poput akro ba te, hva tao u pokre tu kra­jem uže ta i spe ci jal nim klju čem s vrlo veli kim otvo rom, odu pi rao se o pete, nad no se ći je iznad ždre la ogra đe nog žicom, koje se jedva i pri me ći va lo. Nje gov pomoć nik je zadr ža vao cev u tom polo ža ju, dok se čovek s klju čem bacao u kon struk ci ju i oslo ba đao kotu ra če iz čelič nih čelju sti. Oni koji su odo zdo vukli konop ce, opre zno su se sklo ni li. Gore Indi ja nac osta de sam da se bori s kli za­vom povr ši nom cevi. Ste žu ći je obe ma ruka ma uz gru di, pome rao ju je napo rom celog tela. Kono pac kojim je bio pri ve zan za kon struk ci ju tala dra use cao mu se u rebra, pre ko sto ma ka i oko stru ka. Ako ne izdr ži, biće zgnje čen izme đu ske le i gvo zde ne šip ke buši li ce. Još jedan napor i cev je legla na svo je mesto.

Meha ni čar povu če ruči cu koja upra vlja ure đa jem za sta vlja nje maši ne u pogon. Začu la se škri pa. Uhva će na u čelju sti upra vlja ča za okre ta nje, cev buši li ce je zavrt njem poče la da se pri čvrš ću je za one koje su već bile posta vlje­ne. Sa šezde set, deve de set, sto obr ta ja u minu ti, ula zi la je u zemlju, a Indi ja nac koji je posta vio cev odve zao se i sišao. Kod ovog posla ne sme se gubi ti vre me: nagra da za rad obra ču na va se po bro ju cevi koje eki pa posta vi za vre­me od deset rad nih sati.

ŽORŽ ARNO

14

Znoj, a pone kad i krv tih lju di, potreb ni su za rad ovih maši na. Po celu noć bi se bori li s vru ći nom i snom, želj no oče ku ju ći zoru.

Na dva de set minu ta, pri li kom sva kog spa ja nja cevi, glav ni inže njer gra di liš ta uzi ma uzo rak mulja. Ispi tu je ga pri sve tlo sti reflek to ra i odre đu je nje gov sastav i gusti nu. Po potre bi ga ana li zi ra sa ono malo pro vi zor nih instru­me na ta koji se zatek nu na tezgi meha ni ča ra. I naj ma nja greš ka može da upro pa sti posao. Ako se buši na isu vi še suvom tere nu, cev za buše nje se zagre va i posto ji kobna opa snost da se čelik slo mi. Ras pu kli koma di bi se raz le te li oko lo, usled pre na preg nu to sti meta la i rota ci je moto ra, pobi li bi lju de, a mogli bi i da obo re tala dro. Ako je pak mulj suvi še tečan i ako bi buši li ca naiš la na kakav gaso vi ti „džep” pre no što dotak ne nasla gu, mehur zapa lji vog gasa pro bio bi se uz stra ho vi to šiš ta nje, pre te ći da sru ši toranj i da se zatim zapa li pri naj ma njoj var ni ci, od sve ći ca na kom pre so ru, od česti ce usi ja nog meta la, koja bi se o bilo šta odbi la tre njem. A tada...

Šef gradi liš ta Raj ner beše zabri nut. Veče ras neš to nije bilo u redu. Već dva put su se na otvo ru poka za li sit ni mehu ri. Nije se usu dio da im pri bli ži pla men; čini lo mu se da miri šu na naf tu. Ali i pasat, koji je bri sao nad rav ni­com, dono sio je sa sobom sla du nja vi miris ulja.

Neda le ko, reflek tor iz Ana ka, naj ve ći na sve tu, uzdi­zao je nad rav ni com buk ti nju koja je bakar nom sve tloš ću pro bi ja la mrak. Raj ner bi zai sta voleo da se vra ti dru ga cister na, koja je već poo dav no otiš la da se snab de vodom na sused nom izvo ru. Ona koja snab de va tala dro već je bila goto vo pra zna. Raj ner nije mogao da odlu či da li da

nadnica za strah

15

pre ki nu rad. Pri mao je car ski deo od nagra de za rad ni uči nak. Popeo se u pikap i oti šao da je potra ži.

Hori zont je zatva rao rav ni cu sa svih stra na na istoj visi­ni, pa je kra jo lik izgle dao pot pu no ravan. U stva ri, izra zi to je bre go vit. Kad se jedan put izgu be iz vida gor nje sve tilj ke deri ka, teš ko je naći put. Sve tlost iz Ana ka, suvi še jaka i u isto vre me difu zna, od koje se video samo odsjaj na nebu, beše rđav puto kaz. Čovek se može sna ći samo po tra go­vi ma toč ko va. Tač no na ras krš ću dva puta oni se oštro račva ju. Raj ner zau sta vi kola, iza đe i pri sve tlo sti faro va poku ša da ih raza be re. Teš ko: dva kami o na za snab de va­nje vodom bila su istog tipa, sa istim guma ma. I oba tra ga su bila pod jed na ko sve ža.

„Šta li je ura di la ta buda la? Tre ba lo je da skre ne levo!”Inže njer se upu ti tamo; uči ni mu se da već dugo ide;

bila je noć, uznemirio se. Sti gao je do sta ni ce s vodom. Tre ba lo bi da cister na bude tu. Faro vi su pro bi ja li pomr­či nu, ali ipak niš ta nije video, mada je čuo huku moto ra. Opso va kroz zube.

Vru ći na je bila sve veća. Među tim, nje go va košu lja nato plje na zno jem ledi la mu je leđa čim bi dunuo topli pasat. Raj ner upa li ciga re tu i pogle da na sat. Voda tre ba da stig ne u tala dro za dva de set minu ta.

Vra tiv ši se u kola, Raj ner se pono vo dade u potra gu, zasta ju ći pone kad da osluš ne. Huka pum pe stal no ga je pra ti la. Put je sada vodio uz potok; teren je rđav, toč ko vi su pro kli za va li. U jed nom tre nut ku kola se zagla vi še. Gru­dva stvrd nu tog peska uda ri la je o hlad njak u pred njem delu kola. Motor se uga si. Zad nji toč ko vi su pro pa da li do oso vi ne. Sre ćom, imao je lopa tu, širo ku, jaku lopa tu koja

ŽORŽ ARNO

16

je kai še vi ma bila pri čvrš će na uz leva vra ta. Naj pre se ba­cio na pre pre ku ispred sebe, a zatim isko pa pod sva kim toč kom neku vrstu kose rav ni i šaka ma nabi suvu tra vu koju je oko lo išču pao. Nevešt u tom poslu, suvi še nagao, teš ko se sna la zio i sve teže disao. Nije išlo. Tek je za deset minu ta pono vo kre nuo. Posle sto meta ra nai đe kamion i sta de. Raj ner sko či na papu čicu i uvu če gla vu u kabi nu.

„Brže, brže, tamo sko ro više nema vode.”Šofer sle že rame ni ma i ode bez odgo vo ra. I nje mu se

znoj sli vao niz sle po oč ni ce.Otkud noćas takva vru ći na, pomi sli inže njer.Pono vo sede za volan. Ispred nje ga je bio kamion, teži

od nje go vih kola, koji nije klizio upravo zbog svoje velike teži ne, pa je išao suvi še brzo da bi ga ovaj mogao pra ti ti. Oblak pra ši ne zasle pi Raj ne ra i osu ši mu grlo. Zau sta vi se i pusti ga da odmak ne. Sada već mir ni ji, izva di iz dže pa dru gu paklu „kame la”, upa li ciga re tu i mir no povu če dug dim. Motor se uga sio. Raj ner opi pa pred sobom, pro na đe dug me, pro vr ti ga levo­desno. Radio zakr ča. Sta ni ca „Las Pije dras” čula se na dalji ni od tri sta milja, počev ši od gre­be na nad pri sta niš tem.

„Ah, ah, ah”, urlao je crnač ki pevač, koji je pre tri nede­lje bio atrak ci ja u klu bu kom pa ni je.

Ah, ah, ah, kako da ne pra snem u smehkad mi se desi taj peh

da crnoj sud bi več no pla ćam cehAh, ah, ah. . .

nadnica za strah

17

Radio je odjed nom zane meo. Gad na, pro kle ta tiši na rav ni ce zavla da la je u noći. Raj ner poku ša da upa li motor, jedan put, dva put. Niš ta. Nema veze. Igla na amper me tru, osve tlje na ciga re tom, nije se mica la. Jen ki se ose ti usa­mlje no, izgu blje no u toj pusti nji. Nego sto lju bi vost oko li­ne uli vala mu je strah.

Iza đe i podi že poklo pac s pogreš ne stra ne. Naj zad nađe bate ri je: osve tlja vao je elek trič nom lam pom kako bi ispi tao kablo ve i spo je ve. Među tim, sve je izgle da lo u redu. Uspo sta vljao je direk tan spoj, s kra je va dina ma do star te ra, stru gao metal. Niš ta. Nijed ne var ni ce.

Poče da se lju ti, zabo ra vlja ju ći da je diplo mi ra ni, isku­sni inže njer, za koga su „For do vi” moto ri i nji ho vi elek­trič ni ure đa ji bili deč ja igrač ka.

Ah, vra ti ti se kući, još jed nom biti uče nik, duri ti se! Mrzo vo ljan, pokre ti ma neo bjaš nji vog i jedva uzdr ža nog besa, sta de da tra ži gde je pre ki nut spoj. Pro đe dva de set minu ta. A bilo je tako pro sto. Žica se pre ki nu la u gume­noj izo la ci ji, a rezer vnog dela, narav no, nije bilo u san du­ku. Zalu pi nogom vra ta i neko li ko tre nu ta ka osta de nepo­mi čan. Zatim, nag nuv ši se pre ko spuš te nog sta kla, uze sa sediš ta ciga re te i šibi ce. Snop sve tlo sti lam pe, obe še ne o nje gov pojas, nji hao se ispred nje ga. On pođe u noć.

Tre ba lo je pre ći sedam kilo me ta ra peska. Eh, dru gi ka­mion će valj da na vre me done ti vodu na gra di liš te. Naj te­že mu je bilo što mora nepre sta no da gle da u svo je noge kako ne bi skre nuo s puta. Da nije bilo toga, ova noć na šet nja bila bi goto vo pri jat na. Udah nu vazduh punim plu ći ma, licem okre nut vetru. Zve zde pada li ce su sva ki čas pre se ca le nebo. Bilo bi iscr plju ju će da od sva ke neš to

ŽORŽ ARNO

18

pože li. Kora čao je napred, gle da ju ći na sat da odme ri pre­đe ni put, i ču dio se što još uvek ne vidi sve tilj ke s tala dra i faro ve dru gog kami o na. Obu ze ga nemir, neka strep­nja. Uro đe ni ci su osta li sami na gra di liš tu. Nad zor nik je, dodu še, dobio pre ci zna uput stva, ali samo da se ne šale sa doli va njem vode. Isti na, taj tip je vičan buše nju. Ali nije to baš pamet no.

Odble sci vatre iz Ana ka osve tlja va li su teren, ali ta sve­tlost nije pru ža la naro či tu ute hu. Tala dro je bio posta­vljen usred jed ne udo li ne, vidiš ga tek kad nosom uda riš u nje ga.

Ame ri ka nac sta de. Odjed nom više nije bilo tra go va pred njim. Niti iza nje ga. Ljudska teži na nije dovolj na da osta vi oti sak u stvrd nu tom pesku. Izgu bio se zato što je buda la sto pogle dao u nebo. Sede na tre nu tak i zami sli se. Neka čudo viš na sve tlost odjed nom mu otkri da nije tako dale ko od svog cilja: tala dro je odle teo u vazduh.

Sve tlost zga snu. Gvo zde ni par či ći zvi žde ći pre letašeu pre ko nje go ve gla ve, kao za vre me rata. Zapa njen onim što se desi lo, čini lo mu se, nje go vom kri vi com – Raj ner potr ča. Pukim slu ča jem išao je pre ma tala dru; strah posta jači nego bri ga, nego želja da vidi šta se desi lo. Neš to ga uda ri u gru di, pa se zate tu ra u pesku, posko či još dva put i pade. Diže se pono vo, ote ža lih nogu, plju nu bla to i nasta­vi dalje. Pone sta ja lo mu je daha. Da bi ga povra tio, leže potr buš ke i svim miši ći ma, kao za vre me bom bar do va nja, nesve sno poku ša da se sje di ni sa zemljom.

Sta ro isku stvo uvek kori sti; sna ga mu se vra ti i on po­no vo kre nu. Od mesta nesre će deli la su ga tri kilo me tra. Tre ba lo mu je sko ro sat vre me na da ih pre đe. Kad je

nadnica za strah

19

sti gao, nije to više bio krup ni, nasme ja ni, poma lo nepro­miš lje ni mo mak poznat svim rad ni ci ma u „Kru du”, koji je sa uža som gle dao kako pla men izob li ča va ske let tala dra. Bio je to čovek krva vog, blat nja vog lica koji je išča šio čla­nak, ispu stio dušu trče ći kroz pomr či nu, koji je plju vao krv; ne zna ju ći da li krva ri iz usta ili zbog kakve rane od udar ca.

Vatra se sjaj no zaba vlja la. Na sto ti ne meta ra pre ma zapa du pasat je nosio uža re nu per ja ni cu od koje se ze­ mlja suši la i puca la. Sada je vetar duvao sna žno. Ste nja nje pla me nog stu ba koji se dizao u nebo, ruše ći ostat ke gvo­ ž đa, nad ja ča va lo je nje go vo. Derik je bio pre se čen nadvo­je, pot pu no spljoš ten i pole gao, te je svo jom usi ja nom teži nom dro bio kom pre sor, noga re gde rad ni ci osta vlja ju ode la i hra nu kad dođu na posao. Pla men savi ske let tor­nja i zatim ga opet uspra vi, kao da želi da tala dro pono vo zau zme svo je mesto i nasta vi s radom. Poda lje je vatra zahva ti la kami o ne, čije su cister ne pukle. Pet tona vode, bače ne u požar petro le ja i ben zi na, samo ga je još više ras plam sa lo. Dva buke ta vatre, malec ni kad se upo re de sa osta lom pusto ši, upot pu nja va li su nesreć ni pri zor.

Zaklo nje ni od kata stro fe, sto je ći na vetru, dva Indi jan­ca grče vi to su se drža la jedan dru gom za rame i urla la na svom dija lek tu reči smr ti i stra ve, bulje ći u vatru. Ame ri­ka nac nije morao da govo ri nji hov jezik kako bi to raz u­meo. Četr na est nji ho vih dru go va osta lo je u vatri. Čini lo im se da će polu de ti. A i nje mu tako đe.

Nije bilo ni govo ra da se pri bli ži kra te ru, iz koga se di­zao ovaj ognje ni stub savr še no jasnih, cilin drič nih obri sa.

ŽORŽ ARNO

20

Raj ner, uža snut, pomi sli kako će ova dvo ji ca reći istra žnoj komi si ji da je on bio odsu tan. Četr na est ih je poginulo. Ova noć je sve više pod se ća la na rat. Bilo bi tako jed no­stav no umla ti ti ovu dvo ji cu i osta ti sam; onda bi mogao da pred sta vi situ a ci ju kako želi. Je li to glas save sti, nedo­sta tak odluč no sti, što se Raj ner ne reša va? U gla vi mu je tut nja lo.

On pri đe i zagle da lica Indi ja na ca. Obo ji ca su ima la veli ke, ozbilj ne ope ko ti ne, koje kao da nisu ose ća li. Kosa i obr ve spr že ne u kore nu. Ne pla ču; možda zato što ne ume ju. Raj ner poku ša da raz go va ra s nji ma:

„Que fue? Šta se desi lo?”Nji ho vo ćuta nje poka za da ga ne čuju. Na pola puta

izme đu smr ti svo jih dru go va i vla sti tog živo ta, nisu mogli ni o čemu da misle.

Nakon šest sati užur ba na i upor na sire na odjek nu sle va na hori zon tu. Šef Gra di liš ta devet na est čuo je eks plo zi ju, opa zio vatru i tele fo ni rao u Las Pije dras. Sti gla su ambu­lant na kola „Kru da”. Bol ni ča ri siđo še, sa čita vom četom za spa sa va nje, sed mo ro lju di u ode li ma i sa šle mo vi ma od azbe sta. Nađo še Raj ne ra, inže nje ra „Kru da”, šefa Deri ka šesna est, šću ću re nog u pesku izme đu leša jed nog Indi­jan ca i dru gog koji je bio na samr ti. „Gospo de, gospo de”, pona vljao je Ame ri ka nac.

*O’Bra je nov sekre tar je sta roj gospo đi Raj ner, narav no,

dao nepot pu no oba veš te nje o sve mu tome. Odu ze lo mu je deset minu ta. A koli ko dola ra vre di jedan minut?

Došao je naj zad, do čisto medi cin skog oba veš te nja. Naj ne u god ni jeg, sva ka ko.

Izdavač: Blum izdavaštvo, Nova VarošSedište redakcije: Kablarska 27a, Beograd

Mail: blum.izdavastvo@yahoo.comdizajn korica: Jelena LugonjaŠtampa: FUK, Beograd, 2019.

Tiraž: 1000ISBN: 978-86-6070-002-7

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

821.133.1-31

АРНО, Жорж, 1917-1987 Nadnica za strah / Žorž Arno ; sa francuskog prevele Danka Sela-ković, Nada Mandić. - Nova Varoš : Blum izdavaštvo, 2019 (Beograd : Fuk). - 170 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Edicija Kirka / [Blum izdavaštvo])

Prevod dela: Le salaire de la peur / Georges Arnaud. - Tiraž 1.000. - Žorž Arno: str. [2].

ISBN 978-86-6070-002-7COBISS.SR-ID 279415564