SADRAJ2UVOD

31.ORGANIZACIONE PROMENE U POSLOVANJU

31.1.Uloga promena u poslovanju

61.2.Vrste organizacionih promena

92.KONCEPT UPRAVLJANJA PROMENAMA

102.1.Promene u okolini preduzea

132.2.Interne promene u preduzeu

142.3.Koncepti i programi organizacionih promena

152.4.Model upravljanja promenama u preduzeu

17ZAKLJUAK

18LITERATURA

UVOD

Konkurencija, trite, nauno-tehnoloki razvoj, meunarodni odnosi su samo neki od faktora koji stvaraju stalne promene koje zahtevaju od preduzea da se prilagoavaju izmenjenim uslovima i novim izazovima, da menjaju svoju poslovnu i razvojnu strategiju, organizacionu strukturu, osoblje, vetine i znanja, kako bi opstala u stalno promenljivom okruenju. Promene u okolini znaajno utiu na preduzee i uslovljavaju njegovo prilagoavanje okolini, dok promene u preduzeu mogu u manjoj meri uticati na promene u okolini.

Bez promena, preduzee ne moe da opstane, ne moe efikasno da funkcionie u sadanjem i buduem vremenu. Samim tim, promene u okolini izazivaju poremeaje i nesklad izmeu preduzea i okoline, pa preduzee mora da izvri promene da bi povratilo ravnoteu, da bi dovelo svoje poslovanje u sklad sa okolinom.

Organizacijama su potrebne i promena i stabilnost. Organizacije samo u uslovima stabilnosti mogu postii odgovarajui nivo efikasnosti funkcionisanja i ostvariti svoje ciljeve. Sa druge strane, organizacije se moraju menjati, budui da samo promenama mogu ostati prilagoene zahtevima promenljivog okruenja. Promene u organizaciji obezbeuju njenu kompatibilnost sa zahtevima okruenja.

Promena u organizaciji nije sama sebi cilj, ve sredstvo prilagoavanja novim uslovima eksternog ili internog okruenja, te se moe rei da vai pravilo sve dok je mogue ostvariti postavljene ciljeve bez izmena u organizaciji, promene treba izbegavati. Mnogi menaderi, nepoznavajui ili nepridravajui se ovog principa, stalno insistiraju na promenama, kako bi svoju funkciju i poziciju odrali aktivnom i uticajnom. Na taj nain oni prikrivaju svoju nepreduzetnost i nesposobnost u upravljanju promenama izvan svog domena kontrole. Osnovni argument kojim treba da se poslue, jeste injenica da organizacija kao i ljudi u njoj, koliko zavisi od pravih i pravovremenih promena, toliko trai stabilnost i kontinuitet funkcionisanja, U protivnom, ona je neprestano u fazi uhodavanja i uenja, a tada se obino prave poetnike greke i propusti koji mogu da kotaju izuzetno mnogo.1.ORGANIZACIONE PROMENE U POSLOVANJU

1.1.Uloga promena u poslovanju

Preduzee posluje u veoma sloenom i dinaminom okruenju koje neprestano diktira nove uslove i zahteve koji su neophodni za opstanak u sve otrijoj konkurentskoj borbi i preduslov za dalje poslovanje na tritu. Da bi se preduzee adaptiralo i opstalo u promenljivom okruenju i efikasno nastavilo poslovanje, neophodno je upravljanje promenama. Bez upravljanja promenama, ne moe se ostvariti prilagoavanje promenama i efikasno funkcionisanje i razvoj svake organizacije i svakog preduzea, svakog pojedinog drutvenog sistema i drutva u celini.

Smisao upravljanja promenama jeste da se preduzee osposobi da u novim okolnostima zadri i pobolja svoju poziciju. To je svojevrstan proces obnavljanja i uenje preduzea, odnosno njegovog menadmenta. Promenama se obezbeuje opstanak i kreira rast i razvoj preduzea.

Definiui naine, pravce i metode za ostvarivanje misije i ciljeva, preduzee oekuje da njihovim izvoenjem u praksi dostigne eljeno stanje. Na promene u svom okruenju preduzee reaguje prilagoavanjem poslovne strategije i taktike upravljanja, zatim ponude i tranje, tehnologije i organizacije. Stvarnost funkcionisanja organizacije bi bila izuzetno jednostavna da su njeno okruenje i unutranjost poznati. Veliki broj promena na koje e organizacija morati da odgovori drugim promenama su gotovo nepredvidive.

Priladoavanje preduzea promenama iz okruenja predstavlja takoe promenu koja se vri obavljanjem odreenih procesa. Veina tih promena je meusobno uslovljena. Da bi se efikasno izvrile, potrebno je planirati aktivnosti koje treba obaviti, odrediti subjekte za obavljanje tih aktivnosti, usmeravati i kordinirati njihovo odvijanje, kontrolisati i valorizovati efekte. Efikasno upravljanje podrazumeva organizaciono obavljanje odreenih aktivnosti od strane kompetentnih subjekata radi ostvarivanje eljenih efekata i to sa najmanjim utrokom energije i drugih resursa.

Tok promena ljudskog drutva povezan je sa razvojem tehnologije, znanja, nainu organizovanja ivota i rada. Idui u korak s vremenom, ovek neprestano mora da istrauje i razvija mehanika, finansijska, socioloka, informaciona znanja.

U osnovi razvojnog pristupa nalazi se usmeravanje procesa uenja i promena kod menadera i svih zaposlenih, fokusirano na povezivanje individualnog razvoja sa ciljevima i razvojem njegove organizacije. Potreba oveka da kontrolie i upravlja promenama je usmerena ka smanjenju neizvesnosti u nepredvidivim situacijama. Upravljanje je mogue u situacijama kada su vei broj znaajnih pokazatelja promena poznati, a u situacijama kada su nedovoljno jasni pokazatelji koje je nemogue u potpunosti predvideti, a jo manje drati pod kontrolom, mogunosti za upravljanje se znatno smanjuju. Promene je mogue voditi, a ne upravljati njima. Voenje promene podrazumeva niz sloenih aktivnosti u pravcu uspostavljanja poverenja, imajui u vidu zajedniku viziju, podelu uloga i odgovornosti, razvijajui kreativnost i pozitivan odnos prema promeni.

Tri osnovna cilja organizacionih promena su: adaptacija organizacije u odnosu na promene u okruenju,

promene u organizacionom ponaanju zaposlenih,

promene u funkciji upravljanja.

Jedan od indikatora potrebe za promenom, mada i ne najpouzdaniji, je kriza u organizaciji. Kriza se smatra zakasnelim pokazateljem potrebe za promenom. Meutim, niz promena se deava kada im ne prethodi krizni period. Promena je povezana i sa faktorima koji uslovljavaju harmonizaciju funkcionisanja procesa u organizaciji. Organizaciona promena podrazumeva i odreeni stepen stabilnosti, kako spoljanje koja se odnosi na organizaciono okruenje, tako i unutranje koje obuhvata osnovne parametre funkcionisanja organizacije. Organizacije posluju u razliitim nivoima stabilnosti koje u velikoj meri utiu na spremnost organizacije za sprovoenje promena. Funkcionisanje organizacije u uslovima stalnih promena podrazumeva posebne zahteve vezane za strukturu i kulturu organizacije kojima bi organizacija pokazivala spremnost za prihvatljiva reagovanja i mogunosti za odrivi razvoj.Nezavisno sa kog nivoa se sprovodi promena, u kom segmentu organizacionog poslovanja, promena mora biti strategijska. Strategijska promena podrazumeva pre svega, znati koje stvari promeniti u organizaciji, i jo vanije znati u ta ih promeniti. Osnovni zadatak organizacije je projektovanje spremnosti za promen u tri osnovna nivoa: stalnim unapreenjem svega to radi, izgraivanjem sposobnosti za pronalaenje novih reenja koristei poznate i korienje modele i inovacijama koje bi morale postati sistematski proces u svakoj organizaciji.

Veoma esto se organizacije ne mogu sporim i postepenim promenama adaptirati i prilagoditi zahtevima okruenja ili velikim promenama u okviru same organizacije, pa je neophodno izvesti radikalne promene strategije i ostalih poslovnih komponenti. Radikalnim promenama se razbija postojei okvir rada, ponaanja zaposlenih, a organizacija izlazi iz postojeeg modela ravnotee. U novom vremenu neophodna je takva kompetentnost organizacije koja podrazumeva kulturu koja podstie inovacije, nivoe znanja i spemnosti zaposlenih koje dozvoljavaju sprovoenje radikalnih transformacionih promena. Sve ovo su neophodni preduslovi za kvalitativne, kvantitativne, kreativne i inovativne promene organizacije.

Proces promene se jednostavno kree od sadanjeg naina obavljanja stvari ka nekom novom nainu rada. Pojedinci se ne opiru aktuelnoj promeni, ve tranziciji koja se mora desiti kako bi uveli promenu. Razumevanje teorije tranzicionog fenomena prua mogunost i uvid u organizacionu promenu, ali i razlog zbog ega dolazi do pojave otpora zaposlenih. Ova teorija nagovetava da e se promena desiti spontano jedino kada ljudi budu spremni da se odreknu onoga to smatraju dragim ili na ta su navikli, radi dobijanja neeg novog ili kada budu pronali naine da ono to smatraju vrednim premeste iz starog u novo. U sluajevima gde tranzicioni fenomen sam od sebe ne postoji, moda e biti neophodno da ga organizacija sama stvori. U tom sluaju bi organizacija doprinosila naputanju sadanjeg naina i prelasku na novi. Organizaciona promena se retko ostvaruje na efektivan nain nametanjem paketa promena. Teorija tranzicionog fenomena istie da u situacijama dobrovoljne promene, postoji mnogo laki i bri put za menjanje, a osoba koja uvodi promenu mora kontrolisati i voditi proces.

Proemene u organizacijama se deavaju neprestano. Njihovo trajanje, intenzitet i kvalitet su u najveom meri u zavisnosti od predmeta promene, odnosno od objekta koji se menja.

Filozofija promene jeste da prava organizaciona snaga dolazi od kombinovanja i primenjivanja finansijskog, ljudskog, drutvenog kapitala, kao i kapitala promene organizacije da bi na efektivan nain ostvarili svoju misiju. Uspene organizacije to prepoznaju i investiraju u pomenute kapitale, koji jaaju njihovu instituciju i razvijaju osnovu zadovoljstva njihovih klijenata.

Finansijski kapital - ekonomska mo

Ljudski kapital - mo ljudskih resursa

Drutveni kapital - mo povezivanja

Kapital promene - evoluciona mo

Kapital promene omoguava organizacijama da budu konkurentne. Putem ovih promena, organizacija moe da na vreme menja proces, proizvode i usluge. Poveavanjem kapitala promene, organizacija smanjuje mogunosti zaostajanja za ekonomskim promenama i tehnologijama koje se razvijaju.

Organizacije ive pod pritiskom nekoliko sila podjednakog intenziteta, koje se kroz postupke upravljanja usaglaavaju i razvijaju. Veliina organizacije, ivotni ciklusi, organizacioni modeli, nain upravljanja i ljudski resursi ine osnovne elemente koji odreuju naine poslovanja i kulturu organizacije.Promene u organizacionoj strukturi preduzea menjale su se sa razvojem drutva i sa tehnolokim promenama u njima. U potrazi za organizacionom strukturom koja bi imala univerzalnu primenu sa kontrolisanim mogunostima prilagoavanja, menjao se model organizacione strukture. Meutim, nefleksibilnost i veliina organizacionih struktura, uslovila je nemogunost ispunjavanja pojedinih poslovnih zahteva, pa se moralo pribei stvaranju fleksibilnijih i efikasnijih struktura.

Promena organizacione strukture je razuman nain da se udovolji potrebi za promenom, a moe se ogeldati kroz promene u rasponu i kvalitetu komuniciranja unutar organizacije.

Formalna organizaciona struktura odreena je tokovima materijala, informacija i energije, komunikacijama unutar organizacije i sa okolinom. Kriterijumi odreivanja formalne organizacine strukture su: utvrena i pravno odreena nadreenost autoriteta,

potpuno odreen, racionalan proces upravljanja,

paljivo dokumentovane i kvntifikovane informacije, potreba eksperata,

upravljanje koje je tehnoloki i strukturno odreeno.

1.2.Vrste organizacionih promena

Organizacione promene se razlikuju meu sobom prema stepenu sloenosti, posledicama koje izazivaju vezane za zaposlene i vezane za trokove sprovoenja. Kriterijumi prema kojima se promene u organizaciji razlikuju mogu se odnositi na:

sloenost i irinu obuhvatanja promene u organizaciji,

vremensku dimenziju koja podrazumeva trajanje procesa promene,

spremnosti zaposlenih na prihvatanje i realizovanje promena,

metode i tehnike kojima se sprovodi promena.

Kranji rezultat se odnosi na stepen eljene promene i moe da obuhvati transformaciju organizacije ili njeno preureenje. Transformacija se shvata kao promena sa kojom se ne moe postupati u okviru postojee paradigme i organizacionih rutina, ona obuhvata promenu stvari koje se ve obavljaju. Preureenje predstavlja promenu naina na koji se obavlja aktivnost i ne obuhvata sutinsku revalorizaciju centralnih postavki i uverenja unutar organizacije. Karakter promene je nain na koji se promena implementira, bilo da se sprovodi odjednom ili iz vie planiranih koraka, postepeno.

Ako za kriterijum razlikovanja promena imamo karakter promene i krajnje rezultate koje promena donosi moemo razlikovati sledee tipove promena:

revoluciju

evoluciju

rekonstrukciju

adaptaciju.

Revolutivna promena predstavlja fundamentalnu transformacionu promenu koja nastaje kao posledica vie istovremenih aktivnosti usmerenih na vie razliitih pozicija.

Evolucija predstavlja transformacionu promenu koja se postepeno sprovodi kroz razliite faze i meusobno povezane inicijative. Ona je planska, proaktivna transformacija, iji nain, tempo i koncepcija zavise od menadera koji uvode promene. Evolutivne promene odvijaju se u vidu malih koraka sa malim stepenima odstupanja od postojeih stanja. Najee se promene izbegavaju, a kada mora nastati promena onda je ona parcijalna, niskog intenziteta i vremenski rasporeena. Jedan od najvanijih strategijskih ciljeva organizacije je i uspostavljanje evolutivnih promena koje ine organizacioni razvoj, kao i metode ivotnih ciklusa organiazacije.

Rekonstrukcija je promena koja se preduzima za preureenje naina na koji organizacija posluje, uz neto vie promena u ve postojeem. Prema ovoj podeli najvie problema i otpora izazivaju radikalne promene, a najmanje adaptivne promene.

Adaptacija predstavlja manje fundamentalnu promenu koja se implementira sporo preko inicijativa u vie faza.

Promene se mogu razmatrati na osnvou razliitih kriterijuma, pa tako postoje i sledee vrste promena u organizaciji:

razvojne promene koje podrazumevaju obavljanje istih poslova ali bolje nego do tada,

tranzicione promene koje podrazumevaju obavljanje poslova na pronalaenju novih naina rada,

transformacione promene koje podrazumevaju sprovoenje promena kreiranjem novih procesa i struktura rukovodei se i novim ciljevima.Transformacija organizacije predstavlja redizajniranje kompletne arhitekrure organizacije kroz njegove etiri dimezije:

Preusmeravanje predstavlja polaznu taku u procesu transformacione promene. Promenu koncepcije organizacije u smislu identifikacije ta jeste i ta bi elela da bude u budunosti, uz obaveznu promenu vizije, misije, razvojnih strategija, trita i ljudskih resursa. Prihvatanje osnovnih vrednosti na kojima se zasniva promena je u ovoj dimenziji najvaniji zadatak koji se postavlja pred sve zaposlene.

Restruktuiranje predstavlja podizanje unutranje sposobnosti organizacije na vie nivoe, kao i kreiranje novog ekonomskog modela koji bi bio putokaz u usmeravanje pravaca i naina kreiranja novih vrednsti organizcije.

Revitalizacija predstavlja razvoj postojeih poslovnih aktivnosti i stvaranje novih, koje informacina tehnologija daje mogunost i namee.

Regeneracija, podmlaivanje i obnova podrazumeva ukljuivanje novih znanja, ali i novih ljudi u pravcu realizovanja promena u organizaciji.

Reinenjering predstavlja novi model organizovanja rada, novi pristup poslu i novu radnu filozofiju. Organizacija u reinenjeringu se menja od tradicionalne, vertikalne, funkcionlane hijerarhije, ka meufunkcionalnoj, fleksibilnoj, na timovima zasnovanoj horiznontalnoj strukturi, usmerenoj na procese koji zadovoljavaju kupca. Timovi su sainjeni od najvie deset ljudi, sa komplementarnim vetinama, sa znanjem o procesima u kojima se sprovodi reinenjering i usaglaenim razumevanjima vizije i pravaca promena koje se odvijaju.

Osnovne promene koje reinenjering podrazumeva su: radne jedinice se menjaju od funkcionalnih odeljenja ka procesnim timovima,

menader nije kontrolor, ve trener,

rad postaje viedimenzioni,

uloga zaposlenih se menja od konrtolisanih do ljudi sa ovlaenjima,

priprema se menja od obuke ka obrazovanju,

kriterijumi za procenu radnog doprinosa se menjaju od aktivnosti ka rezultatima,

kriterijumi za napredovanje se menjaju od izvravanja ka sposobnostima,

vrednosti se menjaju od zatitnih ka produktivnim.2.KONCEPT UPRAVLJANJA PROMENAMA

Upravljanje promenama je novi koncept u savremenom poslovanju koji upuuje na injenicu da su brze promene specifina oznaka vremena u kome ivimo i da preduzee ne moe efikasno da posluje i da se razvija, ako ne ide u korak sa promenama i ako ih ne koristi. Osnov za uspeno poslovanje preduzee jeste brzo reagovanje na promene i prilagoavanje promenama. U dananjim uslovima ne postoji realna mogunost da se posluje i upravlja bez promena.

Upravljanje promenama predstavlja sistematski planiran i programiran napor u prihvatanju novih ideja, inovacija i promena, i jedan globalni pristup u sporvoenju promena u svim podrujima rada preduzea, kako bi se usavrila efikasnost i efektivnost poslovanja samog preduzea.

Menaderi moraju da budu sposobni da brzo uoavaju promene u okruenju, da ih analiziraju i tumae i da podstiu i sprovode promene u sopstvenom preduzeu. Veoma su vane sposobnosti menadera da savladaju inerciju i otpor prema promenama, koje postoje u svakom preduzeu i da stvore pozitivnu atmosferu za promene, tako da ljudi na promene gledaju kao na sopstvene anse, a ne kao na pretnje i ugroavanje poloaja. Brzo reagovanje na promene, prilagoavanje promenama, savladavanje inercije i otpora promenama i stvaranje pozitivne atmosfere za realizaciju promene, osnov je uspenog upravljanja preduzeem.

Koncept upravljanja promenama podrazumeva da se uoavaju i uvode promene u organizacionoj strukturi preduzea, proizvodnoj i trinoj strategiji preduzea, strategiji razvoja preduzea, nainu upravljanja, korienju kadrovskih i drugih resursa, uvoenju i korienju znanja, obuavanju ljudi i sl. Ovaj koncept podrazumeva da se sagledaju i analiziraju sve promene u okolini koje preduzee oekuje i da, shodno tome, preduzee izvri promene u svojoj organizaciji, strategiji, poslovnoj politici, korienju resursa i sl. kako bi se na najbolji nain prilagodilo nastupajuim promenama i usmerilo ih da pozitivno utiu na poslovanje preduzea.

Moemo rei da postoje dve osnovne vrste promena, a to su promene koje se deavaju u okolini preduzea, odnosno eksterne promene i promene koje se deavaju unutar samog preduzea i one ine interne promene. U okolini se neprestano odigravaju raznovrsne promene koje izazivaju i uslovaljavaju razliite promene u preduzeu. Promene unutar preduzea su odgovor na promene u okolini. Bez tih promena preduzee ne moe da opstane, ne moe efikasno da funakcionie u sadanjem i buduem vremenu.

2.1.Promene u okolini preduzea

U savremenim uslovima poslovanja nastupile su ogromne promene, kako unutar samog preduzea, tako i u njegovom okruenju. Zavisno od veliine preduzea, preduzee moe da upravlja ili da se prilagoava novonastalim promenama, sve u srazmeri sa svojom moi.

Promene u okolini preduzea mogu se podeliti na:

Politke promene

Tehnoloke promene

Ekonomske promene

Drutvene promene

Finansijske promene

Promene deviznog kursa

Promene carina

Ekoloke promene.

Politike promene

Politike promene u okruenju mogu stvoriti nestabilan ambijent za poslovanje preduzea i ona ih moraju predviati i pratiti, prilagoavati im se i upravljati njima. Ove promene mogu nastati zbog promena u upravljanju dravom, promene u delatnosti institucija ili promene odnosa sa drugim dravama.

Politike promene moemo podeliti u dve grupe: Promene u unutranjoj politici drave - promene finansijske politike, promene privredne politike, promene trgovinske politike, promene politike kulture i sl.

Promene u spoljnoj politici drave - promene sastava politikog sistema, promene politikog ponaanja, psihologije i kulture, promene dravne organizacije, promene politikih partija, promene spoljne politike, promene politike trgovine i tarifa i sl.

Meuzavisnosti savremenih drava navode ih na meusobnu konkurenciju u borbi za ouvanje i uveanje konkurentnosti nacionalnih firmi, gde su firme iza drave i drave iza firmi. Loe dravno upravljanje ne moe pomoi preduzeima u krizi, dok dobro upravljanje poveava njihovu vrednost i konkurentnost. Racionalno odluivanje je usmereno na saradnju izmeu vlade i nacionalnih firmi kroz mreu neformalnih dogovora i ugovora, gde vladajui sloj slui javnom interesu i tako osigurava sebi podrku graana i privrede. Na taj nain se poveava ekonomska stabilnost i smanjuju trokovi vlasti.

Tehnoloke promene

U savremenim uslovima poslovanja proces donoenja odluka je u velikoj meri olakan, upravo zbog primene savremenih informacionih i telekomunikacionih sredstava. Uticaj tehnologije na strukturu organiazacije je veliki i sama struktura je povezana sa tehnologijom, tako da promene u tehnologiji utiu na promene u organizacionoj strukturi.

Preduzee moe uvaavati i podsticati inovativne aktivnosti, ali neuvaavanje tih aktivnosti moe imati posledice kako na ekonomske rezultate, tako i na tehniko-tehnoloki razvoj preduzea. Samim tim, moemo rei da konkurentska mo jedne zemlje, industrijske grane ili preduzea zavisi od primene novih tehnologija. Hiljade inovacija koje koriste preduzea irom sveta, nisu sama finansirala, ve one dolaze iz drugih izvora. Tako je mogue da preduzee napravi veliki tehniki napredak, a da nije nita investiralo u sopstvena istraivanja.

Tehnoloka promena je stalna i kontinualna. Stvaraju se alijanse meu manjim zemljama kako bi one to lake i bre ovladale tehnologijom i razvijanjem menadmenta. Da bi se smanjio jaz izmeu tehnologije i organizacije neophodna je stroga kontrola i upravljanje svim polugama nastanka, razvoja i primene novih tehnolodija, to bi vodilo usporavanju stope tehnolokih promene, kao i stvaranje okvira za osmiljenu i korisnu primenu novih tehnologija.

Ekonomske promene

Razvojem tehnologije menjaju se struktura i faktrori proizvodnje, kao i motivi poslovanja. Revolucionisanjem sredstava za rad, usavravanjem i masovnom primenom kibernetskih maina sa ugraenim samoreguliuim procesima, stvaraju se okviri za poslovanje u sasvim novim uslovima koje diktira postojee informatiko drutvo. U datim uslovima ljudska aktivnost u sferi materijalne proizvodnje prenosi se na prikupljanje, obradu i stvaralako primenjivanje informacija. U informatikom drutvu proces proizvodnje se transformie iz procesa rada u nauni proces, tako da su u osnovi funkcionisanja drutva irenje informatike privrede, dominacija znanja i razvoj preduzetnike ekonomije.

Meutim, postoje velike tekoe u razvoju informatikog drutva, kao to su: siromatvo, nizak nivo obrazovanja, nepoznavanje informacionih tehnologija, ekoloki problemi i drugi problemi koji ine budui razvoj neizvesnim. Novo drutvo bi trebalo da obezbedi vee duhovno i materijalno bogatstvo kao i vie slobode i demokratije.

Moe se rei da je jedan od veih ekonomskih problema dananjice nezaposlenost. Velika nezaposlenost u zemljama u razvoju je posledica snanog rasta stanovnitva, a u razvijenim zemljama je vezana za problem globalizacije i supstitucije radne snage. Pored supstitucije radne snage javlja se i supstitucija kapitalom. Povean broj robota u industriji dovodi do otuptanja radnika, a primena raunara dovodi do smanjenja administracije. Predvia se da e u budunosti 10% radno sposobnog stanovnitva biti zaposleno u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji, 10% u uslunim delatnostima, dok e 80% biti nezaposleno. To e dovesti do eksplozije problema koji e se proiriti na privredu i politiku.

Drutvene promene

Organizacija je otvoreni sistem i samim tim, promene u drutvu utiu na odluke menadera da uvode promene u postojeu praksu tako da su organizovane grupe potroaa dovele do promena naina pakovanja, obeleavanja i reklamiranja robe. Druge promene su dovele do toga da se pazi na ouvanje resursa, zatite ivotne sredine i za ukidanje diskriminacije prilikom zapoljavanja.

Bitna karakteristika budueg drutva je u tome da nee biti narebodavaca i izvrilaca, a ljudsko znaje i informacija bie glavni resursi gde e stvaralaka sposobnost oveka biti kreativno korienje inforamcija. Tradicionalno preduzee e prerasti u moderno informatiko, jer umesto trine dominirae tehloka konkurencija.

Meutim, razvoj budueg drutva nije unapred dat i on zavisi od ljudskog znanja i potenja. Savremeni tokovi u svetu upuuju na to da su u budunosti mogui progres ili propast i da je sve to u rukama samih ljudi.

Finansijske promene

Finansijski kapital se kree po svetu traei to bolji plasman, pa se pretpostavlja da se dolazi do stvaranja globalnog finansijskog sistema, tako da je neophodno da doe do odreenih promena u nainu donoenja odluka o ulaganjima od strane meunarodnih finansijskih organizacija. Banke, investitori i drugi izvori finansiranja morae da preuzmu odreeni deo rizika ukoliko doe do trinih poremeaja. Svakako da deo procesa ukupne globalizacije svetske privrede predstavlja dinamian razvoj svetskog finansijskog sistema. Isto tako, uloga privatnog sektora u meunarodnim finansijskim transakcijama neprestano raste. Novi odnosi moi znatno oteavaju uvoenje efikasne kontrole kretanja kapitala, gde je proces globalizacije doneo nove oblike finansijskih instumenata koji uz primenu savremenih informacionih tehnologija rue barijere nacionalnih drava.

Osnovne karakteristike meunarodnih finansijskih trita su: velika mobilnost kapitala koja direktno deluje na nacionalnu regulativu,

sveukupna globalizacija finansijskih trita,

deregulacija i internacionalizacija odvaja se od nacionalne regulative,

nacionalna moneterna politika gubi svoju autonomnost i sve vie zavisi od meunarodnih tokova kapitala,

brze i sveobuhvatne finansijske inovacije.

Promene deviznog kursa

Realni devizni kurs predstavlja saradnju sa svetom i slui za preraunavanja stranih cena u domae, kao i za uporeivanje opte konkurentnosti i nivoa produktivnsti sa spoljnom trgovinom. Da bi se to ostvarilo neophodna je potpuna konvertibilnost i izbegavanje manipulacija sa deviznim kursom, to naalost u praksi nije uvek tako.

Domaa valuta najee odstupa od realnog kursa i kree se od potcenejnosti do precenjenosti, a sve u cilju dolaska do odreene prednosti u spoljnoj trgovini. Potcenjivanjem valute domaa roba postaje jeftinija, a uvozna skuplja, ime se vri stimulacija izvoza i dovodi do neravnotee u platnom bilansu. Precenjivanjem deviznog kursa stimulie su izvoz, destimulie uvoz, i u tom sluaju se domaa roba vie izvozi i dolazi do nestaice na domaem tritu, a uvozna roba postaje skuplja i potroai se uzdravaju od njene kupovine.

Moe se zakljuiti da devizni kurs u velikoj meri moe da utie na poslovanje i da dovede do nestabilnosti u privredi, pri emu bi preduzea imala vanredne prihode ili rashode, a isto tako, stvorile bi se mogunosti za nastanak sive ekonomije.

Promene carine

Carine su instrumenti spoljnotrgovinske politike i one utiu na uvoz i izvoz robe, a slue za zatitu domaeg trita. Efekti promena carine se odnose na: koliinu i vrednost uvoza, dohodak zatienih i nezatienih sektora, visinu carinskih prihoda, a sve ovo utie na efikasnost nacionalne proizvodnje i raspodelu nacionalnog dohotka.

Uvoenjem zatitnih carina smanjuje se uvoz, a poveava se domaa proizvodnja. Ukoliko je proizvodnja zavisna od uvezenog reporomaterijala, tada je taj materijal osloboen carina. Suvie visoka zatita proizvodnje moe da dovede do prevelikog interesovanja u nju i do zasienja trita njenom robom, pa se izlaz trai u izvozu. Kada domaa proizvodnja zavisi od uvoznih sirovina, onda se postavlja pitanje konkurentnosti na stranim tritima. Ukoliko se podizanje konkurentnosti ne moe postii razlikom u ceni rada ili boljom tehnologijom, onda se koristi subvencionisanje.

Ekoloke promene

Svakako da u jedne od najveih problema dananjice spada ekoloka kriza koja preti kolapsom globalnog eko sistema zemlje. Globalni problemi sa kojima se susreemo su: oteena biosfera i njeni eko sistemi, ogroman broj stanovnitva, iscrpljenje mnogih mineralnih i energetskih sirovina, zagaenje vazduha, vode i zemljita, unitenje mnogih vrsta biljaka i ivotinja, beskunitvo, oteenje ljudskog zdravlja.

2.2.Interne promene u preduzeu

Potreba za unutranjim promenama je prouzrukovana rastom organizacije, to se deava kada preduzee uvodi nove proizvode, poveava fiziki obim proizvodnje ve postojeih proizvoda, ulazi na nova domaa i strana trita i sl. Rast organizacije nosi sa sobom potrebu za promenu postojeeg stanja, koja se odnosi na: izmenu ciljeva, planova, postupaka, politike, budeta, sredstava i planiranja u skladu sa novim okolnostima.

Struktura organizacije se menja kada doe do vee podele rada, formiranja novih organizacionih jedinica, a to zahteva i vie nivoa uprave zbog obima menadmenta, zapoljavanja novih radnika i obuke ve zaposlenih, korienja usluga nekih eksperata i sl. Analiziraju se uzroci promena u preduzeu i utvruje se koje se to komponente koje stvaraju unutranju neravnoteu u preduzeu.

Najei uzroci koji dovode do promena u preduzeu su:

Promena starosti i veliine organizacije - odnosi se na rast preduzea koji se manifestuje poveanjem njegove veliine, broja i raznovrsnosti operacija, poslova i zadataka, kao i broja zaposlenih, ukrupnjavanje njihovih odnosa i intenziteta komunikacija. Procesom starenja, organizacija poznaje sebe i svoju sredinu, uvruje svoju strukturu, a procesi i operacije bivaju rutinski formalizovani.

Promena lidera organizacije - lideri su voe koje unose promene i imaju snage da ih nametnu ostalima, pa promenom lidera moe doi do promene naina na koji zaposleni u preduzeu shvataju smisao, ciljeve i naina na koji se ponaaju u datim okolnostima.

Promena vlasnike stukture - pripajanja i preuzimanja preduzea, gde najee bolja preduzea preuzimaju loija, a menadment ili sami zaposleni preuzimaju vlasnitvo nad preduzeem, pa dolazi do privatizacije dravnih ili drutvenih preduzea, to za posledicu ima intenzivne organizacione promene.

Promena razvojne i poslovne strategije - meusobno su prouzrokovane.

Promena tehnologije - automatizacija poslovnih procesa, ujedno zahteva i promene u organizacionoj strukturi.

Kada govorimo o promenama koje se deavaju unutar preduzea, uopteno moemo rei da postoji promena u strukturi, tehnologiji i ljudima. U znaajnije promene u preduzeu spadaju one koje se odnose na:

organizaciju preduzea,

proizvode i proizvodni program,

tehniku i tehnologiju,

proizvodni proces,

metode upravljanja,

korienje resursa.

2.3.Koncepti i programi organizacionih promena

ivotni ciklus organizacije - kod ovog koncepta promene nastaju normalno i njihove osnovne dimenzije su vreme i veliina. Na promene se moe reagovati na vreme i spreiti posledica neprilagoenosti organizacije. Razvoj preduzea moe se posmatrati kroz sledee faze: faza rasta kroz preduzetnitvo i kreativnost, faza rasta kroz usmeravanje, faza rasta kroz delegiranje, faza rasta kroz koordinaciju, faza rasta kroz saradnju.

Organizacioni razvoj - ovaj koncepti ima za cilj da se postojea organizacija osposobi za samoobnavaljanje da bi se izbeglo organizaciono slabljenje. Osnovne karakteristike ovog koncepta su: karakter i sadraj promene, planske promene, vrednost i uloga konsultanta. Razvoj preduzea se ogleda u poveanju njegovih dimenzija i preduzetnike moi, promene u strukturi, usavravanje sistema upravljanja sa druenjem, a faktori koji utiu na dalji razvoj su: opadanje trinih potreba, velika konkurencija, teko savladive prednosti drugih preduzea, nerazvijenost finansijskih sredstava, saobraaja, trgovine i sl.

Organizaciona transformacija - predstavlja radikalnu promenu svih aspekata u organizaciji ime se menja i karakter celog sistema. Ona se javlja zbog tehnolokih promena i promena na tritu, i ukoliko se preduzea ne prilagoavaju takvim promenama, druga preduzea e ih vrlo brzo prestii.

Reinenjering poslovnog procesa - predstavlja program radikalnih organizacionih promena koji u prvom planu ima proces proizvodnje. Polazi se od pretpostavke da postojei proces nije zadovoljavajui i poinje se od poetka. Osnovne smernice reinenjeringa su: priroda promena koje izaziva, perspektiva organizacije i bitna uloga informacione tehnologije.

Reorganizacija preduzea - predstavlja prilagoavanje preduzea promenama u okruenju, odnosno promene strukture organizacionog razvoja, promene koje nastaju zbog promenjene uloge ljudi, stvaranje nove organizacije koja nema nita zajedniko sa prethodnom.

Zaokret i revitalizacija preduzea - ovaj koncept zahteva promene u poslovanoj i razvojnoj strategiji i one nastaju kada se preduzee nae u krizi i da bi se speilo propadanje, vri se zaokret i revitalizacija, kako bi se preduzee okrenulo rastu i razvoju. To se moe postii realokaciojom kapitala, tj. prodajom dela imovine, redukcijom trokova, generisanjem prihoda i sl.

Organizaciono uenje - ovim konceptom te tei dostii odreene organizacione promene da bi se obezbedio razvoj i stekla trina prednost. Faze ovog koncepta su: stvaranje znanja kroz prikupljanje informacija, irenje znanja svih zaposlenim, korienje steenog znanja u organizaciji.

2.4.Model upravljanja promenama u preduzeu

Preduzee kao privredni subjekat izloen je razliitim eksternim ili internim uticajima. Stoga je ono vezano za svoju okolinu, jer u interakciji sa drugim subjektima obavlja svoju aktivnost usled koje u dananjoj trinoj privredi, mora da se prilagoava uslovima svoje okoline. Promene se najee odnose na promene tehnolokih inovacija, sociolokog i politikog uticaja, pa sve do zakonskih regulativa, posmatrano na makro nivou i prenose se na mikro ekonomiju u celosti, to dovodi do razliitih promena u preduzeu.

Svaka promena u preduzeu ima svoj uzrok, sadraj i posledicu, saglavnim teitem na proces promene u preduzeu. Na osnovu toga moe se zakljuiti da model upravljanja promenama u preduzeu ine tri osnovne komponente: uzroci, sadraj i proces. Ukoliko su sve tri poznate, onda se promene mogu razumeti, pa se njima moe uspeno upravljati.

Uzroci promena u preduzeu su faktori koji primoravaju preduzee na promenu organizacije, usled tehnolokih, sociolokih, politikih i drugih promena, kao i promene menadera, kadrova i sl. Izvori promena u preduzeu su promene u njegovm okruenju, promene njegovih resursa, veliine, strategije i tehnologije. Od uzroka i izvora promene zavisi: tok procesa promena, strategije i sredstava koja se koriste u promenama i nosioci promena.

Uzrok promena u preduzeu je debalans ili naruavanje ravnotee izmeu: preduzea i okruenja i unutar samog preduzea. Eksterna ili interna ravnotea dovodi do realnog pada performansi i krize preduzea. Uvoenje novih promena u preduzee, predstavlja nain da preduzee izbegne ili otkloni ve nastalu neravnoteu, odnosno krizu.

Pad performasni i prvi znakovi krize do organizaconih promena imaju etiri osnovne faze:1. Odbijanje - menadment odbija da vidi znakove krize i sledi zanemarivanje.2. Objanjavanje - menadment uvia krizu, ali pokuava da je objasni. Razlozi neuspeha trae se u spoljnim faktorima i pridaje im se polazni karakter.

3. Eskalacija - kriza eskalira, opasnost od dezintegracija, prve promene, ali zakasnele i nedovoljne.

4. Organizacioni kolaps - preduzimaju se radikalne organizacione promene ili preduzee propada. Osnovni preduslov za revitalizaciju preduzea je promena menadmenta.

Slika 1. - Model upravljanja promenama u preduzeu

ZAKLJUAKUpravljanje promenama i realizacije projekata koji su odgovor na sve vee zahteve dinaminog okruenja, postaju jedan od vanih problema u svremenim uslovima poslovanja i okvirima koje diktira trina ekonomija voena sve otrijim zahtevima potroaa i konkurencije. Promene su neminovne u poslovanju i samo ukoliko preduzee na bilo koji nain reaguje na njih, obezbedie sebi opstanak, rast i razvoj. One su pristutne na svim nivoima, kako unutar tako i van preduzea, ali svakako moramo spomenuti da jedna od najvanijih promena koja u velikoj meri utie na uspeh kako poslovanja preduzea, tako i celokupnog funkcionisanja drutva, je svakako promena tehnologije i tehnolokih dostignua, kao i sve vei broj inovacija.Tehnoloke promene ine osnovu tehnolokog progresa i razvoja. Dananja tehnoloka dostignua obuhvataju sve kompleksnije promene u proizvodima, uslugama i samim procesima, a moe se uoiti tendencija ka skraenju vremena nastanka i korienja novih dostignua. Najvei napredak ogleda se u sledeim tehnologijama:

genetskom inenjerstvu,

proizvodnji ipova, sada ve i genetskih,

mikrokompjuterima, robotici, kompjuterskim softverima,

telekomunikacijama,

tehnologijama za korienje suneve i geotermike energije, novim tehnologijama proizvodnje hrane.

Promene u tehnolokom razvoju uslovljene su nizom faktora iz okruenja, od kojih su najznaajniji razvoj istraivako-razvojnih metoda i tehnika, razvoj generikih tehnologija, sposobnosti korienja novih znanja, interesi subjekata da raspolau i koriste rezultate tehnolokog razvoja i druge. Promene i razvoj tehnologije imaju sve vei znaaj zbog potencijalne mogunosti uticaja na promene u organizacionoj strukturi i ljudskom faktoru, kao i mogunosti samoreprodukcije na viem nivou, tako to jednom postavljena tehnologija doprinosi razvoju novih, a kvalitetnijih reenja.

LITERATURA1. Dr Zvonko Sajrert, Doc. dr Branislav Egi, Dr Milan Nikoli: Strategijski menadment, Zrenjanin, 2005.

2. Dr Dragoslav Joki: Preduzetnitvo - preduzetniki menadment, Beograd, 2001.

3. Dr Petar Jovanovi: Upravljanje razvojnim i investicionim projektima, Beograd, 1998.

4. Jovanovi P.: Upravljanje projektima, Beograd, 2004.

5. Leposava Grubii-Nei: Spremnost za promene, Novi Sad, 2005.

Uzroci promena

Sadraj promena

Proces promena

Upravljanje promenama

PAGE 18