ORGANSKA PROIZVODNJA U

VOARSTVU

Prof. dr Milisav Mitrovi

ORGANSKA

POLJOPRIVREDA

Organska poljoprivreda je proizvodnja poljoprivrednih proizvoda bez sintetikih materija, pa ta proizvodnja ne teti zdravlju ljudi i ivotinja, a preko pravilnog korienja prirodnih resursa dugorono odrava produktivnost agroekosistema i ne oteuje prirodne ekosisteme

Osnovni principi organske

poljoprivrede

* Organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih i prirodnih mineralnih materija

* Ne mogu se koristiti materije hemijsko-sintetikog porekla, osim u sluajevima utvrenih zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima

* Ne mogu se koristiti genetiki modifikovani organizmi niti njihovi derivati

Ciljevi organske proizvodnje

* Dobijanje proizvoda sa potvrenom procedurom proizvodnje

* Unapreenje zdravlja i produktivnosti uzajamno zavisnih zajednica ivota zemljita, biljaka, ivotinja i ljudi

* Zatita prirodnih resursa od zagaenja

* Dugorono poveavanje i odravanje plodnosti zemljita

* Ouvanje biodiverziteta (prirodne raznovrsnosti)

Organska proizvodnja irom sveta 2007

* Organska proizvodnja kontinentalnog voa u svetu odvija se na preko 250.000 ha

* Zemlje najvei proizvoai organskog voa su: Italija, Turska, SAD, Francuska, panija, Poljska i Nemaka (Granatstein i saradnici, 2008)

* Preko 50% organski proizvedene jabuke potie iz Italije, a promet organskog voa u nekim zemljama dostie 4 do 5% ukupnog prometa voa

* Organska proizvodnja jabuke u

Srbiji odvija se u ekstenzivnim

zasadima starih autohtonih sorti

(budimka, koara, kolaara, umatovka) i u novim zasadima novostvorenih otpornih sorti u

kojima se primenjuju intenzivnije

agro i pomotehnike mere (topas, prima, GoldRush)

* U organsku proizvodnju voa spada i voe iz umskih predela i to su: dren, ipurak, umska jagoda, borovnica, kupina, divlja trenja, kesten, orah, leska...

* Program organske proizvodnje je veoma blizak tradicionalnom nainu proizvodnje po inputima, ali postoje i znaajne razlike pre svega u sistemu kontrole procesa

* Samo proizvod kontrolisan i sertifikovan od strane ovlaene kontrolne organizacije moe se staviti u promet sa oznakom organski proizvod

Preduslovi za zasnivanje

proizvodnje* Pre zasnivanja organske proizvodnje voa

treba predvideti sledee preduslove: * Okolina zasada

* Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu

* Faktori tehnike i marketinke podrke (skladitenje, hladnjaa, transport, prodaja)

* Tehnika i struna podrka: radna snaga, oprema i mehanizacija, struna-savetodavna sluba

Svi navedeni elementi su neophodni za uspeno gajenje voa metodama organske proizvodnje

* Organske zasade voa treba podizati na farmama na kojima se

odvija i stoarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih

biljaka, kako bi se obezbedila

dovoljna koliina stajnjaka i rotacija useva

Izbor lokacije

* Lokacije na kojima su prethodno gajene druge vone vrste (breskve, jabuke, vinova loza), lo su izbor za gajenje voa zbog potencijalnih problema sa prouzrokovaem raka korena (Agrobacterium tumefaciens).

* Takoe su nepovoljne lokacije na kojima su gajene: paprika, paradajz, krompir, plavi paradajz, duvan i lucerka, jer su te biljke domaini gljive Verticillium albo atrum koja je prouzrokova zelenog uvenua.

Ariljsko malinogorje

Izbor terena

Perfektni tereni za nove zasade

* Treba izbegavati zemljita koja su plitka, teka, zbijena, zabarena i glinovita, krena i suva, kao i zemljita sa visokim nivoom podzemnih voda

* Zemljite mora biti slobodno od tetnih nematoda

Sadni materijal

* Jedan od najvanijih faktora za uspenu organsku proizvodnju voa je kvalitet sadnog materijala

*Slobodne od prouzrokovaa bolesti i tetoina, slobodne od virusa; bez mehanikih oteenja i oteenja kao posledica vremenskih prilika (mraz, grad)

* Adekvatne duine, debljine, prave

* Slino razvijene, na istoj podlozi, ujednaenog kvaliteta

* Uniformna podloga odnosno tip-klon

* Sve biljke moraju pripadati deklarisanoj sorti, ne sme biti meavine sorti

* Sadnice nezaraene bilo kojim od poznatih virusa

Dobro razvijena

sadnica sa

prevremenim

granicama

* Sadnice treba da su bujne sa

prevremenim granama. One treba

da su u stanju mirovanja u

momentu sadnje, bez fizikih i oteenja od mraza. U periodu od vaenja sadnica u rastilu do njihove sadnje, sadnice ne smeju

biti izloene uticajima, koji bi doveli do dehidratacije (gubitka vode)

Agro-tehnike mere

Odravanje zemljita

* Korovske biljke predstavljaju veliki problem u poljoprivredi uopte, a posebno u organskoj proizvodnji. Korovi su konkurenti gajenim biljkama za vodu, hranu i svetlost

* Suzbijanje korovskih biljaka u formiranim zasadima zahteva angaovanje mehanizacije i radnika i predstavlja znaajan troak. Da bi se trokovi smanjili pre zasnivanja zasada treba preduzeti mere kojima bi se fond korova smanjio, pre svega viegodinjih korovskih vrsta

* Maliranjem se smanjuje spiranje azota, poveava sadraj organske materije u zemljitu i stabilizuje pH vrednost zemljita.

* Dodatno u jesenjem periodu vri se tarupiranje ili koenje korovskih biljaka

Tarupiranje

* Prema iskustvima optimalan je tzv. sendvi sistem pri kome se obrauje samo uska traka oko reda, a meuredni prostor zatravljuje ili se u njega seju biljke za zelenino ubrenje

* Te biljke se tarupiraju ili kose, a biljna masa ostaje i tako se zemljite obogauje organskom materijom

* Obrada celog meurednog prostora ne izvodi se na strmim terenima zbog erozije, spiranja zemljita

Sistem gajenja

U svakom sistemu uzgoja treba

obezbediti ravnoteu izmeu prinosa i vegetativnog rasta

* Drugi vaan uslov je da sistem gajenja obezbedi dobru

provetrenost i osunanost krune to doprinosi manjoj pojavi bolesti i boljoj efikasnosti mera zatite

Ishrana

* Kljuni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske

poljoprivrede je poveanje sadraja organske materije u zemljitu

* Prelazni period treba maksimalno

iskoristiti da se primenom: stajnjaka,

komposta, zeleninim ubrenjem i drugim merama povea sadraj organske materije u zemljitu

Rasturanje stajnjaka pred sadnju

* Ciljevi:

- poveanje/ouvanje organske mase u zemljitu

- mobilisanje hranjivih materija

- kontrola korova

- spreavanje erozije

- pospeivanje bioraznovrsnosti

Zelenino ubrenje

* Poveanje sadraja organske materije u zemljitu i poboljanje njegove strukture postie se i zeleninim ubrenjem.

* Ovaj postupak podrazumeva da se zeljaste biljke seju, gaje do faze cvetanja, a posle toga zaoravaju.

* Biljke se gaje kao predusev, meukultura i naknadni usev.

* Kao predusev gaje se: jari jeam i obina grahorica, lupina.

* U jesen, kao naknadna kultura seju se: uljana repica, smea maljave grahorice, ljulja i deteline, smea maljave grahorice i ozimog jema

Bolesti, tetoine i korovi

* U kontroli pojave bolesti i tetoina u organskoj proizvodnji voa mora se primenjivati sistem integralnih mera na irem podruju, a ne samo u zasadu.

* S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo

nekoliko supstanci kao direktni metod zatite, preventivne mere smatraju se prioritetnim

* Rotacija useva, izbor sorti, zdrav sadni materjal,

optimalna ishrana biljaka azotom i mere

usmerene na odravanje ivotnog stanita su skup integralnih mera koje su izuzetno

znaajne u prevenciji pojave bolesti i tetoina

Prevencija bolesti i tetoina

* izbor terena sa odgovarajuom ekspoziijom

* zdrav i sertifikovan sadni materijal

* zasad ne zasnivati na zbijenim, vlanim zemljitima.

* ne zasnivati zasad na zemljitu na kome je konstatovana zaraza u narednih 15 godina

* ne vriti razmenu opreme i mehanizacije sa farmerima u ijim zasadima ima simptoma ili je potvreno prisustvo bolesti

* obezbediti dobru aeraciju ( provetrenost) biljaka

* izbegavati podizanje z sada u neposrednoj blizini uma.

* postavljanje belih klopki

* mogu se primeniti insekticidi koji su dozvoljeni u organskoj

proizvodnji: piretrin, rotenon, insekticidni sapuni i meavine piretrina i rotenona

Bubamara se hrani lisnim

vaima

Zatita biljnim preparatima

* u primeni su sredstva na bazi bakra i sumpora

* biljke od koji se pripremaju rastvori moraju biti

proizvedene u skladu sa metodama organske

proizvodnje

- Rastvor duvana (protiv biljnih vai,gusenica i minera)

- Rastvor ljute paprike (protiv insekata, biljne vai, lisne buve, stenice, tripsi)

- Rastvor od crnog i belog luka (protiv biljnih vai i grinja i protiv monilioza, plamenjae i plesnivosti plodova)

- Rastvor od koprive (protiv biljnih vai, moe se koristiti i za prihranu biljaka preko lista)

- Rastvor hajduke trave (protiv plesnivosti plodova )

World recordOrganic productionYield 43.2 t/ha

Pola hrane sa grane je dugovenost u ivotu...