Organska prozvodnja

8/10/2019 Organska prozvodnja

1/90

Poljoprivredna savetodavna sluPoljoprivredna savetodavna slubabaAP VOJVODINEAP VOJVODINE

Sektor za integralnu i organsku proizvodnjuSektor za integralnu i organsku proizvodnjuwww.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rswww.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs

021/457021/457--056,021/487056,021/487--44244424


2/90

POLJOPRIVREDNA STRUPOLJOPRIVREDNA STRUNANASLUSLUBA RUMA D.O.O.BA RUMA D.O.O.

eleznieleznika 12,ka 12,22 400 Ruma22 400 Ruma

tel.022/472tel.022/472--749,471749,471--794,472794,472--478478

ee--mailmail::poljostanicarumapoljostanicaruma@@nebeenebee..netnetwwwwww.. olol..savetodavstvoavetodavstvo..vo vodinavo vodina.. ovov.. ss


3/90

NEGA I PRIHRANA INTENZIVNOGNEGA I PRIHRANA INTENZIVNOG

MLADOG ZASADA VOMLADOG ZASADA VOAKAAKA

PSS RUMAPSS RUMALazar i Sanda KljeLazar i Sanda Kljetanovitanovi


4/90


5/90

NAVODNJAVANJENAVODNJAVANJE

PadavinePadavine minimum 600 mm sa dobrim rasporedom.minimum 600 mm sa dobrim rasporedom.

Ako su padavine manje obavezno jeAko su padavine manje obavezno jenavodnjavanje(navodnjavanje(voda za navodnjavanje mora bitivoda za navodnjavanje mora biti

odgovarajuodgovarajueg kvalitetaeg kvaliteta ))

U NAU NAOJ ZEMLJI NAVODNJAVANJE VOOJ ZEMLJI NAVODNJAVANJE VOAKAAKATREBALO BI BITI OBAVEZNO JER JE SUTREBALO BI BITI OBAVEZNO JER JE SUAA

POSTALA REDOVNA POJAVA I SVE VIPOSTALA REDOVNA POJAVA I SVE VIEEUTIUTIE NA SMANJENJE PRINOSA I KVALITETE NA SMANJENJE PRINOSA I KVALITET

PLODOVAPLODOVA


6/90

NAVODNJAVANJENAVODNJAVANJE

- Deficit vode u poetku vegetacije negativno se odraava naporast biljaka, lo porast lia, cvetanje je slabije, jer opadajucvetni zameci.

- Deficit vode u drugom delu vegetacije utie na prevremenosazrevanje i opadanje plodova, loe formiranje cvetnihzametaka, starenje i opadanje lia, to remeti fotosintezu i

nakupljanje hraniva, pa voke u looj kondiciji ulaze uzimski period.


7/90

NAVODNJAVANJENAVODNJAVANJE Potronja vode na evapotranspiraciju vonjaka je sastavljena

od evaporacije sa povrine zemljita i transpiracije biljaka, ijaveliina zavisi od razvijenosti stabala i zasenjenosti povrinezemljita.

biljke je potrebno obezbediti sa lako pristupanom vodom u

zoni aktivne rizosfere tokom perioda vegetacije. Reim navodnjavanja odreuje se prema:

- vlanosti zemljita,

- stanju biljaka,- kritinim periodima za vodu,

- spoljnim promenama

- fiziolokim pokazateljima


8/90

NAVODNJAVANJENAVODNJAVANJE Doziranje vode - treba da

obezbedi optimalnuvlanost u zoni rizosfere.

Za struno doziranje vodepotrebno je pri svakom

navodnjavanju pravilnoodrediti:

- normu navodnjavanja- trenutak poetka

navodnjavanja


9/90

Norma navodnjavanja(mm) zavisi od :

- dubine zemljita koju treba navlaiti- dubine korena

- vone vrste i podloge- faze razvoja biljke.

Normom navodnjavanja treba navlaiti zemljite do poljskogvodnog kapaciteta.- za laka (peskovita) zemljita potrebna je manja normanavodnjavanja nego za tea (glinovita) zemljita, ali ih treba

ee navodnjavati nego glinovita, jer biljke trebaju jednakekoliine vode bez obzira na tip zemljita na kom se uzgajaju.Dubina vlaenja pri navodnjavanju za jabuku, breskvu ,kruku je 40-55 cm.


10/90

NAVODNJAVANJENAVODNJAVANJE Trenutak poTrenutak poetkaetka

navodnjavanjanavodnjavanja odreuje se uodreuje se upraksi napraksi na osnovuosnovu::

-- spoljnihspoljnih morfolomorfolokikihh promenapromena nanavovokamakama

-- unutraunutranjinjihh fiziolofiziolokikihh promenapromenavovokeke

-- procprocene ili merenjaene ili merenja vlavlanostinostizemljizemljita (ta (tenziometrima,tenziometrima,

neutronima i gama zraneutronima i gama zracimacima,,elektrometrijskim merenjemelektrometrijskim merenjem ...)...)


11/90

Reim navodnjavanja zavisi od kritinih faza razvojavoa u odnosu na vodu :

- Prvo navodnjavanje - deset dana posle cvetanja, ukolikoje prolee suno, a zima je bila sa malim padavinama.- Drugo navodnjavanje - poetkom sedmog meseca uperiodu najveeg porasta vegetativnih organa, kada se

formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i rastu plodovi.Tada stabla voaka najvie troe vodu, a period je relativnosiromaan sa padavinama.- Tree navodnjavanje - poetkom 8. meseca, za porastplodova, koji stiu za berbu krajem 8. meseca i tokom 9.meseca.-etvrto navodnjavanje - primenjuje se samo kod sorata

jabuka i kruaka za zimsku potronju, ali se obavlja 25-30dana pre berbe.


12/90

Navodnjavanje kap po kap

- najracionalniji utroak vode u odnosu na druge naine

navodnjavanja- najmanje stresan za voke

- najmanje zbijanja zemljita

-

najpreciznije doziranje vode- mogunost fertirigacije

- obavezni filteri i kompenzujui kapljai, ako je nagib parcelevei od 5%

- preporuuje se hemijska i bakterioloka analiza vode svake trigodine


13/90

ODRODRAVANJE MEUREDNOG IAVANJE MEUREDNOG IRASTOJANJA U REDURASTOJANJA U REDU

JALOVI UGARJALOVI UGAR

ZATRAVLJIVANJE MEUREDNOGZATRAVLJIVANJE MEUREDNOGPROSTORAPROSTORA

ZATRAVLJIVANJE CELE POVRZATRAVLJIVANJE CELE POVRINEINE KOMBINACIJA ZATRAVLJIVANJA IKOMBINACIJA ZATRAVLJIVANJA I

GAJENJA BILJAKA ZA ZELENIGAJENJA BILJAKA ZA ZELENINONOUBRENJEUBRENJE


14/90

JALOVI UGARJALOVI UGAR


15/90

ZATRAVLJIVANJE MEUREDNOGZATRAVLJIVANJE MEUREDNOG

PROSTORAPROSTORA

PRIPREMA PARCELEPRIPREMA PARCELE

SETVENA NORMA( 1,8SETVENA NORMA( 1,8

haha 80 kg, 40g/m80 kg, 40g/m !? )!? ) VREME SETVEVREME SETVE

SETVASETVA itna sejalicaitna sejalica

VALJANJEVALJANJE


16/90


17/90


18/90


19/90


20/90

ZATRAVLJIVANJE CELE POVRZATRAVLJIVANJE CELE POVRINEINE


21/90

ZELENINO UBRENJE SVAKOG ILI SVAKOG DRUGOGREDA U KOMBINACIJI SA TRAJNIM POKRIVAEM


22/90

DRAVANJE TRAJNOG POKRIVAA


23/90

ODRAVANJE PROSTORA U REDOVIMA


24/90


25/90

PRIHRANA VOPRIHRANA VOAA Za osiguranje dobre ishrane u zemljite treba uneti sva

neophodna esencijalna hraniva posebno azot, fosfor, kalijum,kalcijum, magnezijum, sumpor, gvoe, bor, cink, mangan,bakar, molibden

Pre unoenja ovih elemenata, treba analizom utvrditi njihovsadraj u zemljitu.

Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jenajpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti voaka hranom.

U prvoj i drugoj godini voke se ubre pojedinano. Zonaubrenja oko voaka treba biti neto ira od kronje.


26/90

Odreivanje potrebne koliOdreivanje potrebne koliineineazotaazota

Mnogo je lake primeniti dodatne koliine azota nego izai

na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suviakovog elementa. Preterani porast posebno nanosi tete umladim, gusto saenim zasadima jabuke.

Koliinu azota treba prilagoditi uslovima u vonjaku :

koncentracija azota u listu, bujnosti i starost stabla,vonavrsta i sorta, potencijalni prinos.

Na potrebu biljaka za azotom najvie uticu tip i mehanikeosobine zemljita, sadraj humusa, rezidba i nain obrademeurednog prostora


27/90

Odreivanje potrebne koliOdreivanje potrebne koliineine

azotaazota Vonjacima podignutim na plodnoj ilovai mogu biti potrebne samo

polovine preporuenih koliina azota, a onima na peskovitim zemljitima i

do 50% vie . Parcele na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati poveani

sadraj azota i tu ga uglavnom treba uneti manje.

U vonjake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vie

azota nego u iste i dobro obraene. Vee koliine unose se i u jako zakorovljene vonjake.

Jaka rezidba podstie vegetativni porast i moe smanjiti potrebe za azotom.Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uopte ne ubriti.

Ako je korien stajnjak ili neko drugo organsko ili mineralno ubrivotreba paziti da ukupna koliina unetog azota ne prelazi preporuene.


28/90


azotaazota Na veoma peskovitim zemljitima preporuuje se proleno

ubrenje, poto posle jesenje primene mo

e doci do ispiranja. Dosta proizvoaa azot primenjuje dva puta prvu polovinu

odreene koliine u martu ili aprilu, a drugu u junu, poslezametanja plodova.

Koliina u drugoj primeni moe se smanjiti ili potpunoizostaviti ako nije zametnuto puno plodova, kako bi se izbeglaprevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone.

Ako je godina suna, neophodno je prihranjivanje preko lista. pH vrednost zemljita ima malu vanost na rastvorljivost

nitratnog i amonijanog azota.


29/90


azotaazota Prve godine, poetkom vegetacije obavlja se prihranjivanje sa 0,1 kg

uree ili 0,2 kg KAN-a ili 0,3 kg NPK 15-15-15 po stablu.

Krajem maja ili poetkom juna obavlja se jo jedno prihranjivanje sistim vrstama i istom koliinom ubriva kao kod prvogprihranjivanja.

PRIMER : 1 ha 3200 sadnica jabuke (3,4m0,9m)100g uree 2 =

640 kg/ha uree 300 kg/ha istog azota !? U drugoj godini gajenja ubrenje se obavlja u isto vreme i s istim

vrstama ubriva, s tim da se koliina povea za 30 -50% !?? PREKOMERNO UBRENJE MLADIH VOAKA POVEAVA

BUJNOST, SMANJUJE FORMIRANJE CVETNIH PUPOLJAKAI USPORAVA PLODONOENJE, OTEEVA ZATITU ISMANJUJE OTPORNOST NA NISKE TEMPERATURE.


30/90

Imajui u vidu da poetkom vegetacije biljka uglavnom koristi azot izsopstvenih rezervi (a ne iz zemljita), treba iskoristiti iskustva razvijenihvoarskih zemalja i primeniti koncept ishrane azotom kasnom letnjomaplikacijom ili folijarnim tretiranjem u jesen (u tu svrhu se obinokoristi 2-5 % rastvor uree). Na taj nain, biljka u jesen akumulira

znaajnije koliine azota koje koristi u narednoj vegetaciji.

Bor - moe se primeniti folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode uprva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok jelice jo aktivno.


31/90

FERTIRIGACIJAFERTIRIGACIJA Primenom ubriva fertirigacijom ono se dostavlja biljkama ba

onda kada im je potrebno

Koliine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje ido 50-65% u poreenju sa onima koje se unose prekozemljita.

Azotna ubriva koja se obino ubrizgavaju u sistem su uobliku 28%-og rastvora azota, amonijum nitrat i urea.

Rastvor azota se moe direktno uneti u sistem, dok se

amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i takoinjektirati u sistem.


32/90

FERTIRIGACIJAFERTIRIGACIJA Najvaniji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem

jeste ujednaen protok vode u njemu.

Za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ovaujednaenost bude najmanje 80%. Ako je ovaj procenat ispod80, treba ga poboljati ili uopte ne ubriti na ovaj nacin.

Ne treba injektirati celokupnu koliinu azota u samo jednojprimeni

Potrebnu koliinu azota treba podeliti na tri ili vie jednakih

doza i primeniti je u intervalima od 2 nedelje, od kojih ce prvibiti negde u vreme cvetanja.


33/90

FERTIRIGACIJAFERTIRIGACIJA Ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su

prognozirane jake kie ( poveava se efikasnost ubrenja i smanjujeispiranje )

Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji dui vremenskiperiod od onog koji je potreban za injektiranje ubriva.

Pre nego to se zapone sa unoenjem dubriva, sistem treba uklju

itii pustiti da dostigne ravnoteu ili stepen apsolutne operativnosti ( 30

60 min.- u zavisnosti od navodnjavane povrine )

Poto se injektiranje ubriva zavri, sistem treba ostaviti ukljuen

20-30 min kako bi celokupna koliina ubriva izala iz sistema.Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovogiskljuivanja i da doe do zaepljenja kapljaa.


34/90


35/90

NEGA VOAKA U MLADOM ZASADU


36/90

USLOVI ZA USPEUSLOVI ZA USPENUNU

PROIZVODNJU VOPROIZVODNJU VOAAOOtporne sortetporne sorte

PPrava lokacija (senovito ili sunrava lokacija (senovito ili sunano)ano)

OOrezivanje i uklanjanje izroenih ilirezivanje i uklanjanje izroenih ilizarazaraenih granaenih grana

IIzbalansirana ishrana, voditi razbalansirana ishrana, voditi rauna ouna oazotuazotu

UUklanjanje oklanjanje oteteenih i obolelihenih i obolelihplodova i listovaplodova i listova

PPrekrivarekriva (mal(mal) zemlji) zemljita uklanjatita uklanjatipreko zimepreko zime

ZZaatititi biljke mretititi biljke mreama od ptica iama od ptica iglodaraglodara

SSkloniklonite za korisne insekte i pticete za korisne insekte i ptice


37/90

Pod negom voaka podrazumeva se primena agrotehnikih ipomotehnikih mera, da bi se obezbedili uslovi za normalan

rast i razvoj voaka.


38/90

VOARSTVO JE UPRAVLJANJE

SVETLOU


39/90


40/90

Rezidba: isecanje delova biljaka

da bi se modifikovao oblik krune ,

obnovila nosea povrina,

poveala distribucija svetlosti i preparata za zatitu u okviru krune.

Rezidba se vri da bi se poboljala raspodela svetlosti u cilju

poveanja kvaliteta plodova.

1975 2000

1925


41/90

SMANJITI RAD NA

MERDEVINAMA


42/90


43/90


44/90


45/90

IZBOR UZGOJNOG OBLIKAStandardni uzgojni oblik (formakronje) je vitko vreteno. Ovaj uzgojnioblik se sastoji od provodnice sa

primarim granama, koje su ujedno irodno drvo ili te kratke primarne granenose na sebi rodno drvo (sekundarneelemente). Dakle, ovaj uzgojni oblikkao skelet ima samo vodilicu, apoluskeletne grane ine nosai rodnog

drveta i obrastajue granice koje senalaze direktno na sprovodnici. Stabla uvitkom vretenu pruaju velike prednostiu proizvodnji, tako to se u svimpomotehnikim zahvatima smanjujeljudski rad. Takva kombinacija sorte,

podloge i uzgojnog oblika obezbeujerano dospevanje zasada u poetnurodnost, uz kasnije postizanje dobrihprinosa.


46/90


47/90


48/90

VRETENOTo je piramidalna formakoja se formira nastablima ljive ako jerastojanje sadnje manjeod 4 x 2,5 m. Ima jasno

formiranu centralnuvoicu i spiralno(kruno) rasporeenekratke skeletne grane,koje izrastaju poduglom od 90 stepeni.

gusta sadnja ljive sa

vretenastom formom


49/90


50/90

FORMIRANJE DEBLA

Sledea dva pupoljka (drugi i trei) se oslepljuju, uklanjajusvi prirasti na visini 60 cm od zemlje, gde treba formirati

deblo


51/90

PREKRA

IVANJE SADNICE

Primer neoslepljenog drugog i treeg pupoljka. Prekraivanje sadnicena najjai prirast, ime se u praktinom smislu zbog nunosti

odbacuje deo sadnice


52/90

RAZVOJ VODILICE

Pravilno izolovan pupoljak, tokom vegetacija obezbeuje razvoj vodilice

ROVAENJE


53/90

Rovaenje Makazama se lagano zaree kora na mestu (lokacijaspavajueg pupoljka) gde se planira grana. Ako se zaree i iznadvidnog pupoljka dobija se jaka grana (levo), ispod se razvija slab

prirast ( desno).

ROVAENJE


54/90


55/90

UGAO GRANANJA

Otri uglovi grananja

stimulie se samo rast

Primer povijenih grana

RAZLIITI NAINI


56/90

RAZLIITI NAINI

RAZVOENJA GRANA A.1 razvoenje grana tipaljkama

A. 2 razvoenja grana

akalicama A. 3 razvoenje grana letvicom

A. 4 razvoenje grana tegovima

A.5-

grana koja u osnovi posedujepoeljan ugao (90o) poseduje pri

bazi prsten, dok grana otrog uglaima procep.


57/90

DRUGA GODINA U toku zimske rezidbe druge godine na prvom-formiranom spratu

potrebno je do osnove ukloniti sve bujne i uspravno rastue priraste vodopije, a ostavljati samo bone i donje. Rast u duinu bonih grana

prvog uslovnog sprata zaustavlja se (na duinu polovine rednogprostora) tako to se svaka postrana bona grana prevodi rezom naboni ili donji prirast. U pravilu na prvom spratu poeljnije jezaustaviti rast bone grane na boni prirast, u suprotnom postojiopasnost da isti dodiruje zemlju. U toku vegetacije formira se drugisprat, gde se takoe ostavljaju tri prirasta i etvrti za zamenu. Kada suisti zeleni, u istom momentu kao i prethodne vegetacije potrebno ih jepoviti u to horizontalaniji poloaj (akalicama, rafijom, tegovima isl.). Razmak izmeu ovih prirasta treba biti 10-15 cm. Vodiliica se, kao

i prethodne godine pincira kada izraste 50 cm (tokom zeleneintervencije), iznad poslednjeg razgranavanja, a ukoliko poraste 40-45cm istoj se rezom stimulie rast.


58/90

DRUGA GODINA

Poetak druge

godine

PREVOENJE NA DONJI


59/90

PREVOENJE NA DONJI

PRIRAST


60/90

TRE

A GODINATrea godina je obino period kada sezavrava formiranje uzgojnog oblika.Prvi sprat ve plodonosi i zimskomrezidbom je potrebno ukloniti vodopije.

Na drugom spratu radi se isto to i naprvom uslovnom spratu prole godine(zaustavljanje rasta u duinu,prevoenjem na donji ili boni prirast,te uklanjanje vodopija). Tokomvegetacije, na treem spratu razvode seprirasti pod to otvoreniji ugao. U ovojgodini postavlja se pitanje kakozaustaviti rast produnice dalje uduinu, obzirom da je kronja dostiglavisinu od 3 m od povrine zemlje. Daljirast produnice zaustavlja se tako tose ista povija, a potom kada se pojavi

boni rodni prirast prevede na isti.Ukoliko se nakon povijanja pojavevertikalni prirasti oni se uklanjaju doosnove. Kada se u vrnom delu vokepojave cvetovi, to je znak da je njendalji rast zaustavljen.


61/90

TRE

A GODINA

OSNOVNI ZAHVATI ZIMSKE


62/90

REZIDBE NAKON TRE

EGODINEZimska rezidba obavlja se u proleepre otvaranja pupoljaka, odnosnosve dok ne krenu sokovi u voki.

Osnovni cilj zimske rezidbe jeformiranje uzgojnog oblika, kasnijeista slui za njegovo odravanje iini sastavni deo zelene rezidbe.Treba napomenuti da je najboljerodno drvo ono koje je staro etiri

godine. To praktino ukazuje da setreba vriti zamena rodnog drvetaija je starost vea od etiri godine.Potrebno je znati da je pravilo i toje deo koji se rezidbom uklanjavei, to je i reakcija na rez vea.

Najbolji plodovi su oni koji senalaze to blie centralnoj osovini,te provoenjem rezidbe tei seistom.


63/90

RODNI I NERODNI PUPOLJCI

UKLANJANJE NISKO POLOENIH


64/90

GRANA

Svi prirasti koji su prisutni nie od 50 cm (deblo) uklanjajuse, jer postoji mogunost da e plodovi na ovim granamatokom plodonoenja dodirivati zemlju


65/90

FORMIRANJE DEBLA


66/90

DVE GRANE IZ ISTOG MESTA

Osnovno pravilo kod rezidbe voaka u uzgojnom oblikuvitko vreteno jeste da nikada iz jednog mesta ne sme da

raste vie od jedne grane.

UKLANJANJE PARALENIH


67/90

PRIRASTA

Kada se u malom prostoru nalaze dve grane jedna iznad druge i to tako da gornja u izvesnojmeri zasenjuje donju, jedna od ovih grana se obavezno uklanja, obino ona koja je

slabije obrasla ili ima otriji ugao.

UKLANJANJE VERTIKALNIH


68/90

PRIRASTA/JAHAA

Vertikalni prirasti (vodopije) su nerodni, crpe hranu i bezobzira na mesto njihovog nastanka, obavezno se uklanjaju


69/90

PREKRAIVANJE GRANA

Pravilo kod rezidbe je da se rast grana nikada ne zaustavljaprekraivanjem (skraivanjem vrha makazama u bilo kojemintenzitetu).Svaki rez na voki je provociranje rasta. Rast grane se

zaustavlja prevoenjem na donju ili bonu granu.


70/90

IZOLACIJA VRHA

Vrh stabla treba da zavrava samo sa jednom granom, zbog toga se, sviprirasti koji istom konkuriu, uklanjaju, tako da ostaje samo jednaprodunica koja se kasnije povija u cilju zaustavljanja rasta.


71/90

REZ NAEP

Ukoliko se na gornjem spratu nalazi jaa grana u odnosu na ni

i sprat,zbog toga to zasenjuje donju, ista se uklanja rezom na ep, i to tako

da donja povrina reza-epa bude vea od gornje, kako bi se dobioslabiji prirast otvorenijeg ugla. Ovaj zahvat se praktikuje u sluajukada na jednoj strani stabla postoji jaka grana, a sa suprotne strane

ista ne osto i.


72/90


73/90

PINSIRANJE

Ovaj zahvat ima za cilj zaustavljanje rasta vrhom istimulisanje bonih razgranjenja. Izvodi se na taj nainto se vrh grane otkine rukom, zalamanjem izmeu

prstiju, na poslednji razvijeni list.

UKLANJANJE VERTIKLNIH


74/90

PRIRASTA SA RODOM

Ako se desi da vertikalni prirast u svojoj osnovi nosi plod u zelenojrezidbi isti se skrauje na 3-4 lista, kako bi se plod mogao ishraniti ine bi dolo do oegotina. Naravno, nakon berbe plodova, prikraeniprirast se, tokom zimske rezidbe uklanja do osnove. Ovo je jedan odretkih zahvata koji se u pravilu tokom zelene rezidbe mora obavljati

makazama.

UKLANJANJE VERTIKLNIH


75/90

PRIRASTA/JAHAA

Vodopije (jahai) se uklanjaju rukom na taj nain to se isti dok su mladi(oko 10-15 cm) povijaju u jednu stranu do osnove, potom u drugu

stranu i naj taj nain ostranjuju, pucajui i ispadajui bez potekoa.Takoe, pravilo da samo jedna grana raste iz jednog mesta, zahteva unekim sluajevima i na nekim mestima u kronji, intervenciju u tom

pravcu i u zelenoj rezidbi.


76/90


77/90


78/90

DIVLJA PELA Osmia


79/90

DIVLJA PV J

ELA OsmiaOs a


80/90


81/90

ZATITA OD MRAZA


82/90

OROAVANJEM

IZGLED STABLA ZATIENOG


83/90

OROAVANJEM

PROREIVANJE CVETOVA I


84/90

PLODOVAOva pomotehnika merapredstavlja dopunuzimskoj rezidbi iji je ciljda se dobiju plodovi toujednaenije krupnoe.Kod ranih sorti ovo seobavlja ve deset dana

nakon precvetavanja, akod kasnih 20 dana nakonprocvetavanja. Runoproreivanje omoguavanajbolji raspored plodova

to se radi u dva do trinavrata.


85/90


86/90


87/90

Neproreena

Kontrola

Equilifruit F-value18-20 cm

izmeu

plodova


88/90


89/90


90/90

Documents

Organska prozvodnja