ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA ČOVEKA

Žlezde

mišići

čulaPored nervnog sistema veliku ulogu imaju i čula, mišići i žlezde.

Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu.

Organsku osnovu psihičkog života čini organizam u celini, pre svega nervni sistem.

1. Nervni sistem Reguliše, koordinira i integriše rad organizma u celini- unutrašnja organizacija svih funkcija.

2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo na njega.

ULOGA NERVNOG SISTEMA

3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske što predstavlja osnovu za odvijanje složenih psihičkih procesa - svest i samosvest.

luči pojačano

adrenalin

povećava se količina šećera u krvi

srce počinje ubrzano da kuca

krv brže struji kroz oranizam

Povećana koncentracija, jačanje mišića

STRAH

čulo mišići

Neuron se sastoji od nervnih ćelija i nervnih vlakana. Neuroni se nadovezuju jedni na druge i čine nervni sistem.

NERVNI SISTEM

neuroni

kapilar

Neurotransmiteri• Acetilholin - parasimpatički sistem, kontrakcija mišića,

spavanje, pamćenje, moždana aktivnost. Nedostatak vezan za poremećaje pamćenja i nastanak Alchajmerove bolesti.

• Dopamin- osećanje euforije, zadovoljatva, sitosti - sistem za nagradu. Mnoge hemijske supstance (kao što su nikotin, droge, alkohol) aktiviraju ovaj sistem izazivanjem doživljaja euforije mogu izazvati psihičku zavisnost. Parkinsonova bolest, shizofrenija.

• Serotonin- uloga u regulisanju REM faza sna, osećaja sitosti i gladi i modulisanju bola i osećaja zadovoljstva. Neke droge npr. ekstazi, LSD povećavaju količinu serotonina što izaziva euforiju i zavisnost. Medikamenti koji povećavaju količinu serotonina (SSRI) se koriste u lečenju depresije.

Neurotransmiteri• Noradrenalin (norepinefrin)

Kao neurotransmiter- aktiviranje moždanih struktura i usmeravanje pažnje, regulacija sna, raspoloženja i razvoj depresije.

• Gama aminobuterna kiselina (GABA) je glavni inhibitorni neurotransmiter u CNS-u; regulacija tonusa mišića; smanjenje inhibicije, povećava nivo anksioznosti i uznemirenosti organizma.

• Endorfin (endogeni morfin) -regulisanje emocionalnih reakcija straha i anksioznosti, kao i doživljaja bola.

čulo mišići

AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT

U čulima se nalaze receptori, nervne ćelije koje su osetljive na odredjene vrste draži.

Drazi u tim receptorima izazivaju nervni impuls, koji se kroz nervna vlakna prosledjuje u određene delove mozga gde se stvaraju odgovarajući ose-caji.

Ovaj put od čula preko nervnih vlakana do mozga se naziva aferentni put, a nervna vlakna koja vode ove impulse aferentna vlakna.

Kod voljnih pokreta nervni impuls kreće iz moždane kore.

Preko nervnih vlakana duž kičmene moždine impuls odlazi do mišića.

Stezanjem mišića nastaju pokreti.

Ovaj put od mozga preko nervnih vlakana do mišića se naziva eferentni put, a nervna vlakna koja vode ove impulse eferentna vlakna.

čula

PUT NERVNOG IMPULSA

dražmišići

mozak

pokret

ČULA

• vida• sluha• ukusa• mirisa• dodira• za bol• za toplo, za hladno

AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT

Čovek na određeni reaguje na primljene informacije. To najčešće čini putem pokreta koji mogu da budu:• namerni pokreti (voljni) ili• refleksni pokreti (nezavisni od volje čoveka) - refleks hvatanja, odbrambeni...

POKRET

Razlikuju se:

1. Centralni nervni sistem mozak i kičmena moždina

CNS

2. Periferni nervni sistemneuroni koji se nalaze izvan mozga i kičmene moždine, u mišićima, čulima i organima. Oni polaze iz CNS-a i vode ka njemu.

PNS

Somatski nervni sistem omogućava da

svojevoljno pokrećemo poprečnoprugastu

muskulaturu i svesno doživljavamo osete

kakvi su bol, dodir, temperatura, miris, ukus.

Autonomni nervni sistem kontroliše rad

organa. Na njegov rad ne možemo uticati

osim u retkim slučajevima, niti svesno

doživeti osete vezane za rad tih organa.

Razlikuju se parasimpatički i simpatički

sistemi.

Simpaticki sistem povećava aktivnost

različitih organa kako bi se stvorila dodatna

energija.

Parasimpatički sistem štedi eneegiju,

obezbeđuje odmor i relaksaciju.

Mozak

Prednji : veliki mozak (kora), međumozak (hipotalamus, talamus)

Moždano deblo: srednji mozak, moždani most, retikularna formacija, produžena moždina

Mali mozak

Funkcije• kora - više psihičke funkcije

• talamus – prenosi poruke iz čula do kore

velikog mozga. Utiče na spavanje i

budnost, pažnju.

• hipotalamus – kontrolise rad autonomnog nervnog sistema i endokrinog sistema. Regulacija disanja, telesne temperature,emocionalnih i nagonskih reakcija.

Funkcije• Srednji mozak - refleksno širenje zenice i

pokreti očiju, vizuelna i zvučna orijentacija.• Moždani most - spavanje,budnost, disanje

i kretanje• Produžena moždina – refleksne aktivnosti

(disanje, gutanje, kijanje, refleksi pokreti oka).

• Mali mozak – usklađuje refleksne pokrete, zadužen za održanje ravnoteže i tonusa mišića.

Limbički sistem (visceralni mozak) koji čineorgani locirani u međumozgu, kao što su hipotalamus, hipokampus, talamus.

Ovaj sistem ima veliki značaj za pamćenje,učenje, emocije, nagone, rad autonomnog iendokrinog sistema.

Najvažniji deo nervnog sistema je kora velikog mozga koja se sastoji od velikog broja nervnih ćelija i vlakana.

MOŽDANA KORA

Uz pomoć moždane kore čovek može da misli, govori i pamti.

Zahvaljujući moždanoj kori čovek može da stvara doživljaj spoljašnjeg sveta i da reaguje na njega.

To je područje mozga zaduženo za “više psihičke funkcije”

kao čto su:Opažanje različitih osetaUpravljanje pokretima i motoričkim veštinamaMišljenjePamćenje Jezik i govorI sve ostale kognitivne i više mentalne funkcijeOmogućava svesnost o emocijamaIzvršne funkcije i kontrola ponašanja

DVE HEMISFERE

Kao i mozak, i kora se deli na dva dela, dve hemisfere.

Leva hemisfera kontroliše desnu polovinu tela, a desna kontroliše levu polovinu tela.

D

L

L

D

LIJEVA – DESNA HEMISFERA ?

Izvor: Pinel (2002);Biološka psihologija, Naklada Slap

LOKALIZACIJA PSIHIČKIH FUNKCIJA

Svaka psihička aktivnost ima svoju nervnu osnovu. U moždanoj kori postoje:

Asocijativne zone Čeona zona i svi drugi delovi kore koji nisu obuhvaćeni senzornom i motornom zonom nazivaju se asocijacione zone. Ove zone su zadužene za složene psihičke procese kao što su planiranje, učenje, pamćenje, kontrola ponašanja i dr.

Primarne senzorne zone U njima se završavanu nervni impulsi koji dolaze iz čula i stvaraju se osećaji.

• vizuelna senzorna zona – smeštena u potiljačni zoni• auditivna senzorna zona – smeštena u slepoočnoj zoni

Primarne motorne zone U njima se nalaze centri za obavljanje namernih pokreta – smeštene su između čeone i temene zone.

Delovi kore i njihove funkcije• Čeoni deo (frontalni) – funkcije vezane za

mišljenje, donošenje odluka, maštu, stvaralaštvo. Vezan je za moralno suđenje, samokontrolu, planiranje ponašanja.

• Temeni deo (parijetalni) – kontroliše informacije o telesnim senzacijama, pokretu i prostornoj orijentaciji.

• Slepoočni (temporalni) – kontroliše slušne informacije, pamćenje i jezik.

• Potiljačni (okcipitalni) – kontroliše informacije koje su povezane sa vidom.

Endokrini sistemhormon rasta, TSH, ACTH, FSH, LH, LTH vazopresin,

oksitocin

insulin, glukagon

tiroksin, trijodotiroin, tirokalcitonin

parathormon

srž: adrenalin, noradrenalinkora: različite kortikosteroide koji utiču na metabolizam, androgene i estrogene hormone.

estrogen, progesteron

testosteron

Timus