OSNOVI EKONOMIJE PRIJEMNI 2017 JAKOVLJEVIC DRAGANA · Osnovni faktori proizvodnje: Radna snaga - Najvazniji je faktor proizvodnje, proizvodjaci trose radnu snagu koja obuhvata njihove

OSNOVI EKONOMIJE PRIJEMNI 2017 JAKOVLJEVIC DRAGANA

Skole ekonomske misli

Merkantilizam je prva skola ekonomske misli, vezuje se za period 16-17 veka. Naziv potice od latinske reci mercatus sto znaci trgovina. Smatrali su da je cilj svakog drustva i svakog pojedinca sticanje i uvecanje bogatstva putem trgovine i to bogatstvo izrazavalo se u zlatu i srebru. Drzava se mesala u privredu ogranicavanjem uvoza putem carina (izvoz > uvoza) Fiziokratizam je druga skola ekonomske misli, nastala u 18 veku. Naziv potice od reci fiziokratis sto znaci vladavina prirodnih zakona. Smatralo se da je poljoprivreda izvor bogatstva drustva i to bogatstvo merilo se viskovima proizvoda. Drzava se nije mesala u privredu zato sto je nemoguce uticati na prirodne faktore.

Medjutim oni nisu razvili ekonomiju kao nauku zato sto su bili usmereni samo na trgovinu i poljoprivredu a ne na celokupan proces ekonomske aktivnosti - proizvodnju, potrosnju, razmenu i raspodelu.

U periodu prve industrijske revolucije (pronalazak parne masine) dolazi do razvoja ekonomije kao nauke, tada nastaje kapitalizam i kao dominantna grana u privredi javlja se industrija i postoji veliki broj ekonomista koji se bavi proizvodnjom sa razlicitih aspekata.

Klasicna skola politicke ekonomije nastala je u 18 veku. Jedan od glavnih predstavnika ove skole bio je Adam Smit. Njegovo delo "Bogatsvo naroda" iz 1776 godine smatra se prvim celovitim ekonomskim delom. Doprinos ovog dela je u tome sto je definisana drustvena podele rada i sto je ukazano na znacaj konkurencije i slobodnog trzista kao uslova za efikasno poslovanje i Dali su teoriju radne vrednosti - u procesu proizvodnje stvara se cena robe. Marksizam nastaje u drugoj polovini 19 veka, predstavnici su Karl Marks i Fridrih Engels. Oni su prihvatili teoriju radne vrednosti i dali su teoriju viska vrednosti - da se radniku ne placa puna vrednost njegovog rada. Neoklasicna politicka ekonomija nastala je u 19 a postala dominantna u 20 veku. Predstavnik je Alfred Marsal. Razlika je to sto klasicna teorija u prvi plan stavlja proizvodnju a neoklasicna potrosnju i pojedinca. Slicnost sa klasicnom skolom je sto se zalazu za slobodnu konkurenciju, sto smatraju da je kapitalizam vecan i to sto smatraju da drzava ne treba da utice na privredu.

Dalji razvoj kapitalizma i velika ekonomska kriza (1929-1933) doveli su do pojave novih pitanja na koja predstavnici prethodnih teorija nisu imali odgovor i zato u 20 veku dolazi do pojave novih teorija koje nastoje da objasne savremene ekonomske fenomene.

Kejnzijanska teorija za razliku od neoklasicizma smatra da se u privrednu aktivnost ukljucuje i drzava. Predstavnik je Dzon Majnard Kejnz koji svoje ideje izlaze u delu "Opsta teorija zaposlenosti, kamate i novca" (1936) Takodje, prvi je poceo da se zalaze za ekonomske fenomene poput zaposlenosti, investicija, stednje i slicnog na nivou privrede i pocevsi od njega ekonomija se deli na mikro i makro ekonomiju.

Sedamdesetih godina 20 veka kroz neke nove teorije ozivljava neoklasicizam i tada on ustvari postaje dominantan. Pojavljuje se monetarizam, predstavnik je Milton Fridman. On je smatrao da drzavna intervencija ne resava problem i da je inflacija mnogo veci problem od nezaposlenosti. Monetarizam je imao veliku primenu u SAD za vreme mandata predsednika Regana kao i u Velikoj Britaniji za vreme Margaret Tacer.


PROIZVODNJA

Proizvodnja predstavlja proces razmene izmedju coveka i prirode koji se odvija u odredjenom drustvenom obliku.

Svrsishodna je aktivnost, sto znaci da se obavlja sa unapred odredjenim ciljem a to je stvaranje materijalnih dobara i usluga radi podmirivanja ljudskih potreba. U uzem smislu to je materijalna proizvodnja.

U sirem smislu to je drustvena proizvodnja (privreda) koja obuhvata brojne medjusobne i medjuzavisne odnose izmedju ljudi koji se uspostavljaju u okviru materijalne prozivodnje, razmene, raspodele i potrosnje.

1. Materijalna proizvodnja je proces proizvodnje materijalnih dobara. 2. Raspodela - ucesce pojedinca, preduzeca ili privrednih grana u prisvajanju rezultata proizvodnje. 3. Razmena uspostavljanje odnosa izmedju privrednih subjekata posredstvom trzista i roba tada prelazi iz ruku proizvodjaca u ruke potrosaca. 4. Potrosnja je proces zadovoljenja ljudskih potreba. Osnovni faktori proizvodnje:

Radna snaga - Najvazniji je faktor proizvodnje, proizvodjaci trose radnu snagu koja obuhvata njihove umne i fizicke sposobnosti, radne navike, strucnost i obrazovanje i njihovom primenom u proizvodnji povecava se materijalno bogatstvo i razvija se drustvo.

Preduzetnistvo je posebna vrsta rada koju odlikuju poslovi upravljanja, organizovanja,

pokretanja proizvodnje radi ostvarivanja veceg obima proizvodnje i poslovnog rezultata, savremeni teoreticari smatraju je posebnim faktorom.

Sredstva za rad - To su materijalna dobra kojima se oblikuju predmeti rada. U uzem smislu to su orudja za rad (masine, alati, uredjaji)

a u sirem smislu obuhvataju i materijalna dobra koja obezbedjuju opste uslove za rad (magacini, fabricke zgrade)

Predmeti rada - To su materije na koje ljudi deluju sredstvima za rad da bi ih prilagodili svojim potrebama. To mogu biti prirodna dobra i ona se nalaze u samoj prirodi (drvo, kamen) i to mogu biti sirovine,

odnosno materijalna dobra koja su pretrpela odredjeni proces rada (brasno, koza) Takodje, proizvodnja se moze posmatrati sa tehnicke i drustvene strane: - Tehnicka strana proizvodnje predstavlja kombinovanje faktora proizvodnje odredjene vrste i kvaliteta radi proizvodnje odredjene vrste proizvoda. - Drustvena strana proizvodnje ogleda se u drustvenom karakteru rada, ove odnose izmedju ljudi u procesu

drustvene proizvodnje istrazuje politicka ekonomija.


Potreba je osecaj nezadovoljstva zbog odredjenog nedostatka i teznja da se taj nedostatak sto pre otkloni. Zavise od stepena razvijenosti drzave, kulturno-istorijskih uticaja, klime, uzrasta, pola..

Cime su potrebe uslovljene

▪ Bioloske potrebe koje su uslovljene opstankom coveka kao bioloskog bica (uglavnom ovde spadaju fizioloske potrebe) ▪ Kulturno istorijske potrebe su uslovljene stepenom razvoja drustvene zajednice ( kultura, obrazovanje, putovanja)

Kako se zadovoljavaju potrebe:

▪ Licne, odnosno one koje podmiruje svako od nas pojedinacno. ▪ Kolektivne ili zajednicke, odnosno one koje podmiruje veci broj ljudi, na primer obrazovanje i zdravstvena zastita.

Stepen podmirivanja:

▪ Minimalne, egzistencijalne potrebe podmiruju se minimalnom kolicinom dobara i usluga koje su neophodne da bi se covek odrzao u zivotu. ▪ Prosecne potrebe su normalne ili uobicajene potrebe u odredjenom vremenskom periodu u nekoj drustvenoj zajednici - npr. posedovanje automobila u razvijenoj zemlji je prosecna potreba. ▪ Luksuznim potrebama smatra se ono sto odstupa od onoga sto je uobicajeno za tu drustvenu zajednicu na trenutnom stepenu ekonomske razvijenosti -npr. automobil u siromasnoj zemlji je luksuz Resursi predstavljaju sve ono sto upotrebljavamo da bismo proizveli dobra i usluge - ljudski rad, masine, alate, novac i vreme. Sustina ekonomije jeste upravo u tome kako upravljati resursima, jer su resursi ograniceni i retki, odnosno oskudni. Oskudnost (retkost) je situacija u kojoj su nase potrebe i zelje vece od raspolozivih resursa za zadovoljenje tih zelja.

▪

Ekonomija proucava kako drustvo upravlja svojim retkim resursima, odnosno kako donose odluke i kako vrse izbor, kako medjusobno uticu jedni na druge i koji su to trendovi koji uticu na celokupnu privredu jedne zemlje. S obzirom na to da su zelje i potrebe ljudi u jednom drustvu neogranicene a raspolozivi resursi ograniceni ljudi se suocavaju sa izborom i tri glavna problema su sta proizvoditi, kako proizvoditi i za koga proizvodimo?

Jos jedan od izbora sa kojim se suocavamo jeste da li se opredeliti za efikasnost ili za pravicnost? Efikasnost je svojstvo drustva da proizvede maksimalno moguce kolicine dobara i usluga sa raspolozivim i oskudnim resursima. Pravicnost je svojstvo drustva da koristi od raspolozivih resursa pravedno raspodeljuje na sve njegove clanove.

Drugim recima efikasnost se odnosi na to koliko smo proziveli dobara i usluga a pravicnost se odnosi na nacin raspodele ostvarenih rezultata proizvodnje. Takodje, ljudi porede i troskove sa koristima koje imamo od razlicitih aktivnosti i dobara - oportunitetni trosak predstavlja ono cega trebamo da se odreknemo da bismo nesto drugo kupili.

Ne meri se uvek novcano ili u nekim drugim stvarima, u obzir dolazi i propustena korist ili aktivnost koju smo mogli da ostvarimo da nismo odabrali onu aktivnost za koju smo se odlucili.

Zelje su dobra ili usluge koje bismo voleli da posedujemo, bez obzira na nasu plateznu sposobnost da ih kupimo i koja je cesto odredjena nasim raspolozivim dohotkom.


PODELA RADA

Koje su vrste podele rada? ▪ Prirodna podela rada postojala je na pocetku razvoja drustva kada su ljudi ziveli u plemenskim zajednicama i to je podela po polu, uzrastu i fizickoj snazi. ▪ Tehnicka podela rada je posebna vrsta drustvene podele rada, predstavlja podelu rada jedinstvenog proizvodnog procesa na pojedine faze ili operacije koje obavljaju pojedinacni proizvodjaci.

Dovodi do rasta Q proizvodnje, do boljeg kvaliteta ..

Prvi put se javlja sa pojavom kapitalistickih manufaktura a svoj puni razvoj dostize u industrijskoj proizvodnji gde je obezbedila masovnu i serijsku proizvodnju. ▪ Drustvena podela rada prestavlja profesionalno opredeljenje ljudi da na duzi vremenski period ili trajno bave odredjenom vrstom delatnosti u okviru drustvene proizvodnje. Nastala je krajem prvobitne zajednice.

Istorija poznaje III velike drustvene podele rada:

Oblici drustvene podele rada sa stanovista obuhvatnosti:

Opsta podela rada - Podela na privredne delatnosti (poljoprivreda, sumarstvo, industrija, zanatstvo, trgovina..)

Posebna podela rada - Podela delatnosti na privredne grane (poljoprivreda se deli na zemljoradnju, stocarstvo..)

Pojedinacna podela rada - Podela privrednih grana na privredne jedinice.

Znacaj drustvene podele rada:

▪ Bolja kvalifikacija radnika i veci kvalitet ljudskog rada - specijalizacija, usavrsavanje, sticu iskustva i radne navike

▪ Usavrsavanje sredstava - usavrsavaju se alati i masine, mehanizuje se i automatizuje proces proizvodnje

▪ Ubrzava se razvoj proizvodnih snaga drustva

▪ Povecava se povezanost izmedju robnih proizvodjaca Uticaj drustvene podele rada na proizvodne odnose:

- Pojava privatne svojine

- Podela ljudi na klase (odvajanje fizickog i umnog rada)

- Stvaranje viskova proizvoda

- Promena u organizaciji proizvodnje i polozaja proizvodjaca u odnosu na feudalizam

- Znacajna je za razvoj i promenu drustveno-ekonomskih odnosa

I - Odvajanje stocarstva od zemljoradnje

II - Pojava zanatstva

III - Pojava trgovine


DRUSTVENI FOND RADA

Drustveni fond rada je ukpna masa rada kojom raspolaze drustvena zajednica u odredjenom vremenskom periodu i koja se upotrebljava ili se moze upotrebiti u materijalnoj proizvodnji.

Cine ga:

Drustveni fond rada mora da se rasporediti na razlicite delatnosti i grane privrede tako da se proizvedu svi neophodni i raznovrsni proizvodi potrebni drustvenoj zajednici.

Raspored drustvenog fonda rada zavisi od:

- Obima i strukture ljudskih potreba (sa rastom potreba treba ulagati i vise rada za proizvodnju potrebnih dobara)

- Uslova proizvodnje (poboljsavanje uslova proizvodnje, odnosno rast Pr rada, smanjice kolicinu rada koju treba uloziti)

Raspored drustvenog fonda rada na razlicite delatnosti i grane mora biti srazmeran obimu i strukturi ljudskih potreba,

kao i uslovima proizvodnje koji postoje u datom drustvu.

Razlikujemo dve vrste srazmera raspodreda drustvenog fonda rada :

▪ Raspored rada na proizvodnju svih proizvodnih i potrosnih materijalnih dobara.

▪ Raspored rada na proizvodnju odredjenih vrsta i kolicina pojedinih od tih materijalnih dobara

Ukoliko se ne bi uspostavio srazmeran raspored drustvenog fonda rada nekih proizvoda ne bi bilo u dovoljnim kolicinama

a drugih proizvoda bi bilo previse, u zavisnosti od toga da li je za njihovu proizvodnju ulozeno premalo ili previse drustvenog

rada - dakle srazmere u rasporedu drustvenog fonda rada upostavljaju se nuzno i u svim oblicima

drustvene proizvodnje deluje zakon srazmernog rasporeda drustvenog fonda rada.

Da li su srazmere u rasporedu DFR uvek iste? - Ne, neprekidno se menjaju zajedno sa promenama obima i strukture ljudskih potreba i sa promenama uslova proizvodnje.

Na koji nacin se uspostavljaju srazmere u rasporedu DFR?

▪ Svesno rasporedjivanje proizvodjaca i sredstava za proizvodnju na grane proizvodnje, koje se postize planiranjem Primer su primitivne zajednice gde je staresina plemena na osnovu iskustva naredjivao sta, kako i ko treba da uradi da bi se zadovoljile potrebe zajednice.

▪ Raspored koji se uspostavlja spontano, na trzistu, pomocu delovanja zakona vrednosti i drugih trzisnih zakona.

Minuli rad (preneti, opredmeceni rad) predstavlja rad prethodnih generacija iz

nekog minulog perioda koji je ulozen u sredstva za proizvodnju poput masina,

alata, opreme i sirovina.

Tekuci rad (zivi ili novododati rad) je rad radno sposobnog stanovnistva koji trosi svoju

radnu snagu da bi proizvelo odredjena materijalna dobra.


BRUTO DOMACI PROIZVOD (GDP - gross domestic product)

Bruto domaci proizvod je trzisna vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odredjenom

vremenskom periodu.

"BDP je trzisna vrednost" - Postoji mnogo razlicitih proizvoda i svaki od njih se meri i izrazava u nekoj za njega

karakteristicnoj mernoj jedinici i oni se moraju izraziti u nekoj zajednickoj velicini.

Da bi se to postiglo koristicemo trzisne cene, odnosno iznos novca koji su ljudi spremni da

plate za odredjeno dobro ili uslugu i koji oslikava njegovu vrednost.

"Svih" - BDP obuhvata sva finalna dobra i usluge u zemlji koji se legalno prodaju na trzistu, medjutim postoji veliki broj

dobara i usluga koje su proizvedene ali nisu namenjeni prodaji i kao takvi ne mogu biti obuhvaceni prilikom

obracunavanja BDP-a. Na primer vrednost povrca kupljenog u supermarketu ulazi u obracun BDP-a,

ali vrednost povrca koje uzgajamo u svojoj basti nece se uracunati u BDP jer nije prodato na trzistu.

"Finalnih" - Kada merimo ukupnu proizvodnju ne uzimamo u obzir sva dobra i usluge koji su proizvedeni u zemlji,

vec samo one koji su namenjeni krajnjim, finalnim potrosacima.

Ne uracunava se vrednost medjufaznih dobara zato sto bi se njihovim sabiranjem doslo do visestrukog

obracunavanja njihove vrednosti jer je ona vec uracunata u vrednost finalnog dobra u cijoj su proizvodnji ta

medjufazna dobra ucestvovala.

Medjufazna dobra su sva dobra koja se koriste u proizvodnji drugih dobara (npr. sirovine) a finalna dobra su

dobra koja koriste krajnji potrosaci.

"Dobara i usluga" - U obracun BDP-a ulaze i fizicki neopipljiva dobra i usuge

"Proizvedenih" - Ne uracunavaju se dobra koja nisu proizvedena ( HOV, zemljiste..) i ne uracunavaju se polovne stvari

koje se ponovo prodaju, jer njihova vrednost je bila uracunata onda kada su prvi put, nove,

bile predmet prodaje na trzistu.

"U zemlji" - BDP obuhvata vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u Srbiji, bez obzira na to ko ih je proizveo,

odnosno bez obzira na nacionalnu pripadnost preduzeca koja su ih prozivela.

U BDP Srbije ukljucena je vrednost proizvodnje stranih preduzeca i gradjana koji se nalaze na teritoriji Srbije,

a nije ukljucena vrednost proizvodnje koju ostvare srpska preduzeca i gradjani u drugim drzavama.

Kada srpski drzavljanin radi privremeno u Nemackoj, njegova plata se obracunava kao BDP Nemacke,

kada strani pevac odrzi koncert u Srbiji, vrednost te usluge ulazi u BDP Srbije, kada slovenacka fabrika

"Gorenje" u fabrici u Valjevu ostvari neku vrednost proizvodnje, ona se obracunava u BDP nase zemlje itd..

"U datom vremenskom periodu" - BDP se obracunava za tacno odredjen vremenski period (kvartalno, godisnje)

i samo oni proizvodi i usluge koji su stvoreni u tom periodu se ukljucuju u obracun.

Polovna dobra se ne obracunavaju u BDP prilikom ponovne prodaje, jer ona su

proizvedena u nekom prethodnom periodu i njihovim ponovnim uracunavanjem

doslo bi do precenjenosti vrednosti proizvodnje u datom posmatranom periodu.

Cak i da su proizvedena u tekucem periodu nece se uracunavati - vrednost dobara i

usluga obracunava se samo jednom, onda kada su prodata kao nova dobra.


KOMPONENTE BDP-a

Potrosnja se raspodeljuje izmedju cetiri grupe krajnjih korisnika i to su domacinstva, preduzeca, drzava i strani rezidenti.

Na onovu ove cetiri grupe razlikujemo cetiti komponente BDP-a

Licna potrosnja predstavlja izdatke domacinstava i pojedinaca za kupovinu finalnih dobara i usluga.

U licnu potrosnju ne spada kupovina polovnih dobara, kupovina zemljista i hartija od vrednosti, kao ni kupovina

nove kuce ili stana. Iako su kupci novih kuca i stanova direktno domacinstva, njihova vrednost spada u investicije,

drugu komponentu BDP-a. Primer za licnu potrosnju su obroci u restoranu, elektricna energija, nova odeca i slicno.

Investicije predstavljaju izdatke preduzeca za proizvodnu opremu, zalihe, gradjevinske objekte i softver, kao i izdatke

domacinstva za kupovinu novog stambenog prostora. Primer za investicije su izdaci koje "Fijat Srbija" ima za izgradnju nove

fabrike, zalihe na policama u prodavnicama, sirovine koje jos nisu upotrebljene i slicno.

Javna potrosnja predstavlja izdatke drzave, odnosno vlade i lokalnih organa vlasti poput opstina, za kupovinu finalnih

dobara i usluga. Primer je kupovina novih uniformi za Vojsku Srbije, novih klupa za skolu, novih vozila za bolnicu..

Ovde takodje spadaju i plate vojnika, lekara i nastavnika u skolama, ali ne i transferna placanja poput penzija i nadoknada

za nezaposlena lica, zato sto se ona ne vrse u zamenu za neko dobro ili uslugu iz tekuce proizvodnje.

Neto izvoz predstavlja razliku izmedju vrednosti domacih proizvoda i usluga koje su kupili strani drzavljani (izvoz)

i inostranih dobara i usluga koje su kupili domaci potrosaci (uvoz)

▪ licna potrosnja

▪ investicije

▪ javna potrosnja

▪ neto izvoz

BDP = C + I + G + NX

Na primer, ako Fijat proda automobil

stranom drzavljaninu povecava se neto izvoz

i samim tim i BDP, a ukoliko srpsko

domacinstvo kupi strani automobil neto

izvoz ce se smanjiti, ali ce se povecati licna

potrosnja, tako da ce srpski BPD ostati

nepromenjen.


NOMINALNI I REALNI BDP

Kada posmatraju velicinu BDP-a, ekonomiste iskljucivo zanima da li je neka zemlja proizvela vise ili manje finalnih dobara i

usluga u odnosu na prethodnu godinu, ali s obzirom na to da je vrednost BDP-a izrazena u novcanim jedinicama javljaju se

odredjeni problemi pri pracenju BPD-a tokom vremena.

Naime, vrednost BDP-a se moze povecati iz dva razloga:

- proizvedeno je vise dobara i usluga nego prethodne godine

- cene su porasle u odnosu na prethodnu godinu

Tako da nismo sigurni da li se ukupna kolicina proizvedenih dobara i usluga povecala, smanjila ili ostala ista u odnosu

na prethodnu godinu ako izracunavamo vrednost BDP-a iz tekuce godine sa cenama iz tekuce godine i poredimo ga sa

vrednoscu BDP-a prethodne godine sa cenama iz prethodne godine.

Da bi se izbegao uticaj promene cena na promenu velicine BDP-a, ekonomisti koriste makroekonomski pokazatelj koji se

zove realni BDP.

Realni BDP pokazuje vrednost proizvodnje kolicine dobara i usluga koja je izracunata prema stalnim cenama - pokazuje

kolika bi bila vrednost proizvedenih dobara i usluga date godine ukoliko bi se ona izracunavala prema cenama koje su vazile

neke prethodne godine.

Izracunava se tako sto se kolicina proizvedenih dobara i usluga iz neke godine mnozi sa cenama iz neke specificne godine u

proslosti (godina cije cene koristimo prilikom izracunavanja vrednosti BDP-a za sve naredne godine naziva se bazna godina)

Sposobnost privrede da zadovolji sto je moguce veci broj potreba stanovnistva meri se kolicinom proizvedenih dobara i

usluga i zbog toga mozemo zakljuciti da realni BDP bolje pokazuje stepen postignutog drustvenog razvoja i ekonomisti ga

cesce koriste.

Nominalni BDP pokazuje vrednost proizvodnje dobara i usluga koja je izracunata prema tekucim cenama.

DEFLATOR BDP-a = 𝐍𝐎𝐌𝐈𝐍𝐀𝐋𝐍𝐈 𝐁𝐃𝐏

𝐑𝐄𝐀𝐋𝐍𝐈 𝐁𝐃𝐏× 𝟏𝟎𝟎

BDP deflator je makroekonomski pokazatelj koji predstavlja meru nivoa cena koja se racuna kao odnos nominalnog i

realnog BDP-a puta 100.

Pokazuje rast nominalnog BDP-a koji je nastao kao posledica rasta cena

Na primer ako bi se iz godine u godinu povecavale kolicine dobara i usluga a cene ostajale iste i nominalni i

realni BDP bi se povecali ali bi deflator ostao isti, ali ukoliko bi cene porasle a kolicina ostala ista nominalni

BDP bi porastao, realni BDP ostao bi isti a deflator bi se povecao.

sta se desava sa tekucim

cenama u odnosu na nivo

cena u baznoj godini.

Cak i ukoliko je porast cena veci od smanjenja

obima docice do rasta BDP-a


BDP I DRUSTVENO BLAGOSTANJE

BDP-om se mere ukupan dohodak u privredi i ukupni izdaci za dobra i usuge u jednoj zemlji pa mozeo reci da je dobar

instrument za merenje drustvenog blagostanja, medjutim, postoji i veliki broj elemenata koji uticu na drustveno blagostanje

a nisu obuhvaceni obracunom bruto domaceg proizvoda.

- poboljsanje kvaliteta proizvoda - ako se prozivede nova hemijska olovka koja moze da pise 4 puta vise od bilo koje

postojece olovke na trzistu, nece se u BDP-u racunati kao 4 stare olovke.

- slobodno vreme - ukoliko bi svi ljudi odlucili da rade i da nemaju slobodno vreme doslo bi do rasta BDP-a,

ali ne mozemo reci da bi doslo do rasta drustvenog blagostanje jer ljudi vise ne bi mogli da

uzivaju u svom slobodnom vremenu.

- dobra i usluge koja se proizvode i koriste van trzista- hrana u restoranu ulazi u obracun BDP-a, ali ne i hrana koju sami

pripremimo kod kuce, usluge cuvanja dece u vrticu takodje ulaze u

obracun BDP-a, ali ne i vrednost brige roditelja za svoju decu kod

kuce i slicno..

- siva ekonomija - prodaja narkotika, ilegalna trgovina oruzjem, ilegalno kockanje i slicno ne ulaze u obracun BDP-a.

- ukoliko se u medjuvremenu legalizuje kockanje ono ce uci u obracun BDP-a koji ce samim tim porasti.

- kvalitet zivotne sredine - na primer, kada bi drzava ukinula sva ogranicenja vezana za zagadjivanje zivotne sredine,

pojedina preduzeca bi mogla da proizvode koliko zele, bez ogranicenja, a samim tim bi doslo i

do rasta BDP-a ali ne bi doslo do porasta drustvenog blagostanja jer bi se narusili kvalitet

zivota i zdravlje ljudi zbog zagadjivanja zivotne sredine.

Medjutim, iako BDP ne obuhvata navedene elemente, istrazivanja pokazuju da zemlje koje imaju veci BDP imaju i bolju

zdravstvenu zastitu, obrazovni sistem, vise ulazu u zastitu zivotne sredine i slicno pa mozemo reci da BDP jeste dobar,

ali ne i savrsen pokazatelj drustvenog blagostanja stanovnistva u jednoj zemlji.

PRODUKTIVNOST I INTENZIVNOST RADA

Produktivnost ili proizvodnost rada izrazava proizvodnu snagu rada da se za odredjeno vreme proizvodi veca ili manja kolicina materijalnih dobara.

Intenzivnost rada predstavlja stepen utroska ljudskog rada u jedinici vremena.


NACIONALNI DOHODAK (DRUSTVENI NETO PROIZVOD)

Nacionalni dohodak predstavlja u novcu izrazenu novu vrednost, obracunava se za period od jedne godine na nivou drzave.

ND = DP - Am Amortizacija predstavlja vrednosno trosenje sredstava za rad,

(drustveni proizvod) obezbedjuje prostu reprodukciju.

Raspodeljuje se na licnu potrosnju i na akumulaciju ND = Lp + Ak Akumulacija predstavlja uvecanje cinilaca

proizvodnje kako bi se obezbedio povecan obim proizvodnje i bolji kvalitet proizvoda. Obezbedjuje prosirenu reprodukciju. Nacionalni dohodak pokazuje:

1. Postignuti stepen razvoja zemlje

2. Mogucnost daljeg razvoja

3. Ekonomsku moc zemlje

4. Standard stanovnistva

DRUSTVENI BRUTO PROIZVOD (DBP)

Drustveni bruto proizvod predstavlja sva proizvedena dobra i sve pruzene usluge na teritoriji jedne drzave u periodu od jedne godine, nije realan pokazatelj zato sto se predmeti rada obracunavaju vise puta.

Materijalna struktura: DBP = PrMD + PtMD (proizvodna + potrosna materijalna dobra) (sa stanovista upotrebe)

Vrednosna struktura: DBP = PV + NV (preneta vrednost + nova vrednost) (sa stanovista proizvodnje)

Namenska struktura: DBP = Ak + Lp + MTr (akumulacija + licna potrosnja + materijalni troskovi proizvodnje) (sa stanovista raspodele)

Faktori koji uticu na DBP:

▪ Razvijenost sredstava za proizvodnju

▪ Prirodna bogatstva

▪ Stanovnistvo (broj, kvalifikovanost, prirastaj)

▪ Duzina radnog vremena

▪ Produktivnost rada


Potreban proizvod predstavlja kolicinu materijalnih dobara koja se koristi za zadovoljavanje normalnih,

uobicajenih potreba neposrednog proizvodjaca.

Razvojem drustva rastu ljudske potrebe pa se i potreban proizvod povecava.

Potreban rad predstavlja kolicinu rada koja je potrebna za stvaranje potrebnog proizvoda.

Menja se, zavisi od uslova proizvodnje i od velicine potrebnog proizvoda.

Potrebno radno vreme predstavlja deo radnog dana u kome se stvara potreban proizvod,

takodje i ono zavisi od uslova proizvodnje i od velicine potrebnog proizvoda.

Visak proizvoda je kolicina materijalnih dobara koju neposredni proizvodjaci proizvedu preko potrebnog proizvoda,

sluzi za zadovoljenje potreba neaktivnog stanovnistva (djaci, penzioneri) i potreba neproizvodnog stanovnistva

(vojska, policija, prosveta, zdravstvo) kao i za akumulaciju i drzavne rezerve koje se izdvajaju za slucaj prirodnih ili drustvenih

katastrofa (zemljotresi, poplave, krize, ratovi..)

Visak rada je kolicina tekuceg rada koju neposredni proizvodjac utrosi za stvaranje viska proizvoda


OSNOVNI OBLICI ORGANIZOVANJA DRUSTVENE PROIZVODNJE

Veza izmedju proizvodnje i potrosnje moze biti direktna (kada se dobra trose u okviru gazdinstva gde su proizvedena)

ili posredna (proizvodi se prvo razmenjuju na trzistu pa tek onda idu u potrosnju)

Na osnovu toga razlikuju se dva tipa privredjivanja, naturalna i robna proizvodnja:

Naturalna proizvodnja - predstavlja oblik organizacije drustvene proizvodnje u kom je veza izmedju proizvodnje

i potrosnje direktna, predstavlja zatvoreni i slabo razvijeniji oblik drustvene proizvodnje jer sve

sto se proizvede namenjeno je potrebama samih proizvodjaca ili potrebama onih kojima su ti

proizvodjaci potcinjeni,kao sto je bio slucaj u robovlasnistvu i feudalizmu.

Roba se ne iznosi na trziste i samim tim ne postoji rizik.

Postoji razlika izmedju naturalne proizvodnje u robovlasnistvu i feudalizmu sa onom koja je

bila karakteristicna za vreme prvobitne zajednice - razlicit je bio karakter proizvodnih odnosa,

u prvobitnoj zajednici proizvedena materijalna dobra podjednako su se raspodeljivala svim

clanovima podjednako, a u slucaju robovlasnistva i feudalizma proizvodilo se direktno za

podmirivanje potreba robovlasnika, a deo proizvoda se izdvajao za licne potrebe robova.

Danas, naturalna proizvodnja moze se naci u zaostalim poljoprivrednim gazdinstvima,

gde se proizvodi iskljucivo za potrebe samog poljoprivrednog proizvodjaca i njegove porodice.

Robna proizvodnja - Za razliku od naturalne proizvodnje, ovo je oblik organizovanja drustvene proizvodnje u kom je veza

izmedju proizvodnje i potrosnje posredna i uspostavlja se razmenom na trzistu.

Proizvedena materijalna dobra namenjena su zadovoljavanju potreba drugih potrosaca.

Samim tim sto se razmena vrsi posredstvom trzista ovaj oblik proizvodnje sa sobom nosi odredjeni

rizik, robni proizvodjac nikada ne moze biti siguran da ce uspesno prodati svu svoju robu pod uslovima

i sa cenama koje odgovaraju njegovim uslovima proizvodnje.

Posledica te neizvesnosti i uvek moguceg nesklada izmedju robne proizvodnje i potrosnje je razlicit

ekonomski polozaj robnih proizvodjaca, jedni ekonomski jacaju a drugi propadaju.

Rizik se moze umanjiti stalnim istrazivanjem potreba i zelja potrosaca ali robna proizvodnja uvek,

cak i u razvijenim, savremenim uslovima marketing orijentisane proizvodnje, ostaje oblik privredjivanja

koji sa sobom nosi odredjeni rizik.


USLOVI NASTANKA ROBNE PROIZVODNJE I NJENE OPSTE KARAKTERISTIKE

Smatra se da je robna proizvodnja, kao proizvodnja materijalnih dobara namenjena za razmenu, nastala krajem prvobitne

zajednice i to u obliku sitne robne proizvodnje.

Sta je uslovilo nastanak robne proizvodnje?

1. Drustvena podela rada

2. Viskovi proizvoda

3. Privatna svojina

Istorijski oblici u kojima se pojavljuje robna proizvodnja:

1. Sitna ili prosta robna proizvodnja

2. Krupna kapitalisticka robna

proizvodnja

3. Krupna robna proizvodnja

prelaznog perioda

Opste karakteristike svih istorijskih oblika robne proizvodnje:

▪ Postojanje velikog broja odvojenih i samostalnih robnih proizvodjaca koji se osamostaljuju i postaju posebni subjekti privredjivanja koji su medjusobno povezani putem trzista i koji zavise jedni od drugih.

▪ Robna proizvodnja je oblik proizvodnje u kojem su proizvedena materijalna dobra namenjena razmeni, a ne zadovoljenju potreba samog robnog proizvodjaca

▪ Spontano regulisanje ekonomskih odnosa i postojanje trzisne konkurencije izmedju robnih proizvodjaca.

Uslovila je razvoj razmene izmedju proizvodjaca, dovela je do povecanja produktivnosti rada i samim tim do povecanja kolicine viskova proizvoda.

Uslovili su nastanak robne proizvodnje, jer da nema njih proizvodjaci ne bi imali sta da razmenjuju.

Uslov je za postojanje robne proizvodnje, jer kada postoji privatna svojina nad viskovima proizvoda, tada se u razmeni obavezno ocekuje dobijanje druge vrste materijalnog dobra ili novca odgovarajuce protivvrednosti.

Nastaje zajednickim delovanjem drustvene podele rada, pojave viska proizvoda i uspostavljanja privatne svojine. Od svoga nastanka pa do danas, nikada nije bio preovladjujuci oblik privredjivanja.

Robna proizvodnja postaje preovladjujuci oblik privredjivanja tek u kapitalizmu, ciji je razvoj uslovio da se veci deo ukupne proizvodnje namenjuje razmeni i tada privreda dobija obelezja trzisne privrede.

S obzirom na to da savremenu privredu odlikuju drustveni odnosi i nacini proizvodnje koji imaju obelezja prelaznog perioda, samim tim i savremena krupna rodbna proizvodnja ima neke posebne karakteristike. Svojstvena je socijalistickim zemljama koje su prelazile sa drzavnog na privatni sistem.


ROBA (TEORIJA RADNE VREDNOSTI)

Roba je proizvod ljudskog rada namenjen razmeni, koji svojim korisnim svojstvima moze da zadovolji ljudske potrebe, a u procesu razmene se za njega dobija odgovarajuca protivvrednost u robnom ili novcanom obliku.

SVOJSTVA ROBE Upotrebna vrednost

Prometna vrednost

Vrednost robe

Upotrebna vrednost robe predstavlja skup korisnih svojstava koje roba ima i koje sluze za zadovoljenje ljudkih potreba, realizuje se trosenjem

Prometna vrednost je razmenska sposobnost robe koja se uvek ispoljava kao konkretna srazmera u kojoj se kolicina jedne robe razmenjuje za odredjenu kolicinu druge robe - jedna roba izrazava svoju vrednost realtivno u odnosu na drugu robu. To znaci da odredjena roba moze imati razlicite prometne vrednosti.

Tek dustvenim priznavanjem vrednosti robe, robni proizvodjac ostvaruje svoj cilj, kada se roba razmeni za odredjenu kolicinu novca ili za neko drugo materijalno dobro.

Vrednost robe se po teoriji radne vrednosti definise kao materijalizovan apstraktni ljudski rad sadrzan u robi -

to je rad uopste, odnosno predstavlja trosenje misica, mozga i nerava prilikom proizvodnje nekog proizvoda, apstraktan je zato sto se ne moze izracunati.


DVOJAKI KARAKTER RADA SADRZAN U ROBI

Dvojaki karakter rada u robnoj proizvodnji se ispoljava sa jedne strane kao individualan i drustven,

a sa druge strane kao konkretan i apstraktan rad.

INDIVIDUALAN RAD

Radeci sa sopstvenim sredstvima, robni proizvodjaci samostalno donose odluke o proizvodnji, oni posluju samostalno i medjusobno su odvojeni.

Svaka aktivnost usmerena je na ostvarivanje vlastitog interesa.

Osim toga, robni proizvodjaci proizvode razlicite upotrebne vrednosti i zbog toga rad u robnoj proizvodnji ima individualan (privatni) karakter.

DRUSTVENI RAD

Robni proizvodjac nuzno je upucen na saradnju sa drugim robnim proizvodjacima - oni su medjusobno povezani i medjusobno zavisni.

Direktno je ukljucen u proces proizvodnje ali je isto tako i celokupno drustvo ukljuceno u proizvodnju tog istog proizvoda.

APSTRAKTAN RAD

Apstraktan rad stvara vrednost robe. Predstavlja trosenje radne snage robnog proizvodjaca uopste (trosenje nerava, misica, mozga) u proizvodnji materijalnih dobara namenjenih za razmenu.

KONKRETAN RAD

Predstavlja konkretan oblik ispoljavanja rada, odnosno specifican nacin rada kojim covek od konkretne radne osposobljenosti stvara konkretnu upotrebnu vrednost.


TUMACENJE VREDNOSTI ROBE

Teorija subjektivne vrednosti Teorija radne vrednosti

▪ Analizira vrednost robe sa aspekta potrosnje.

▪ Vrednost je subjektivni stav potrosaca o korisnim

svojstvima robe.

▪ Stvara se u potrosnji.

▪ Upotrebna vrednost je subjektivni stav potrosaca

o korisnim svojstvima robe.

▪ Velicina vrednosti odredjena je granicnom

korisnoscu i marginalnom produktivnoscu faktora

proizvodnje.

▪ Analizira vrednost robe sa stanovista uslova

proizvodnje.

▪ Vrednost je materijalizovani apstraktni ljudski rad

sadrzan u robi.

▪ Stvara se u proizvodnji, kao rezultat konkretnog

rada.

▪ Upotrebna vrednost predstavlja skup korisnih

svojstava koja roba ima.

▪ Velicina vrednosti je odredjena DPRV.


Problem odredjivanja velicine vrednosti robe u subjektivnoj teoriji:

Vrednost sredstava za potrosnju odredjuje se po principu opadajuce marginalne (granicne) korisnosti.

Vrednost sredstava za proizvodnju odredjuje se po principu opadajuce granicne produktivosti.

Posmatramo potrosaca koji upotrebom nekog materijalnog dobra zadovoljava

svoju potrebu. Stepen ukupnog zadovoljavanja potrebe raste upotrebom svake

sledece dodatne jedinice materijalnog dobra, ali prirast "zadovoljstva"

upotrebom tih dodatnih jedinica ce biti sve manji.

Granicna korisnost je korisnost poslednje raspolozive jedinice nekog dobra koja

sluzi podmirivanju potrebe pojedinaca kao potrosaca

- korisnost svakog dodatnog proizvoda je manja

- pojedinacna ocena korisnosti za potrosaca je sve niza,

sto znaci da i vrednost tog proizvoda opada sa njegovom potrosnjom.

Granicna produktivnost sredstava za proizvodnju je mera njihovog doprinosa

korisnosti finalnih potrosnih dobara.

Upotreba dodatnih faktora proizvodnje doprinece povecanju proizvodnje,

ali posle odredjene tacke smanjivace se prirast proizvodnje nastao na osnovu

ulaganja dodatne jedinice odredjenog faktora proizvodnje.


ODREDJIVANJE VELICINE VREDNOSTI ROBE

Velicina vrednosti robe odredjena je drustveno prosecnom kolicinom apstraktnog rada koja je potrebna za proizvodnju jedinice odredjene vrste robe. ▪ Prost rad je rad koji moze da obavlja svaki covek u proizvodnji, bez posebne obuke i posebne kvalifikacije.

U svakoj zemlji postoji obavezan opste-obrazovni sistem koji omogucava svakom coveku da stekne odredjenu vrstu radne sposobnosti. ▪ Slozen rad je trosenje radne snage posebne strucne osposobljenosti.

Slozeni radovi se svode na prost rad i tako postaju uporedivi medjusobno - jedinica vremena slozenog rada predstavlja se kao umnozen broj jedinica vremena prostog rada.

Individualni proizvodjaci imaju razlicita individualna vremena jer su im uslovi proizvodnje razliciti i najbolje rezultate

imace onaj proizvodjac cije je individualno vreme manje ili jednako drustveno potrebnom radnom vremenu.

Elementi uslova proizvodnje:

▪ Tehnika i tehnologija ▪ Organizacija proizvodnje ▪ Znanje i iskustvo radnika ▪ Prirodni uslovi ▪ Primena nauke ▪ Uslovi nabavke sirovina

Velicina vrednosti robe ista je i opstevazeca za istu vrstu robe bez obzira na razlicite uslove proizvodnje. Zasto je to tako? - Recimo da vise robnih proizvodjaca proizvode istu robu a da su im individualni utrosci rada razliciti ▪ Prvi problem je to sto bi, ukoliko bi se velicina vrednosti robe odredjivala po casovima individualno utrosenog rada, onda bi najlosiji proizvodjaci proizvodili robu koja ima najvecu vrednost a takav stav je suprotan ekonomskoj logici i favorizovao bi najlosije proizvodjace. ▪ Ne moze se praviti razlika izmedju radova robnih proizvodjaca ako da rad jednog robnog proizvodjaca stvara vrednost robe a rad drugog ne ulazi u tu vrednost i zato celokupan materijalizovani rad individualnih robnih proizvodjaca koji proizvode istu robu ulazi u ukupnu masu vrednosti svih proizvedenih roba u toj grani.


DRUSTVENO POTREBNO RADNO VREME

Velicina vrednosti robe je odredjena drustveno potrebnim radnim vremenom.

To je ono vreme koje je potrebno da se uz prosecan stepen intenzivnosti i produktivnosti rada proizvede 1 proizvod. DPRV nemoguce je izmeriti precizno, ono je unutrasnja, nevidljiva zakonitost proizvodnje. Velicina vrednosti robe dvostruko je uslovljena i zavisi od: ▪ Prosecnih utorsaka sredstava za rad i predmeta rada, sto odredjuje prenetu vrednost

▪ Prosecnog stepena intenzivnosti i produktivnosti rada, sto je vazno za velicinu novostvorene vrednosti po jedinici pr.

Velicina drustveno potrebnog radnog vremena zavisi od:

▪ drustveno prosecne produktivnosti rada i od ▪ drustveno prosecne intenzivonosti rada u proizvodnji odredjene vrste robe

Produktivnost ↗ DPRV ↙

Intenzivnost ↗ DPRV ↗


Uticaj promene drustveno prosecne produktivnosti rada na velicinu vrednosti robe: Posledica rasta drustveno prosecne produktivnosti rada je smanjenje drustveno potrebnog radnog vremena, odnosno velicine vrednosti odredjene vrste robe, tada se sa istom ili vecom kolicinom ukupno angazovannog rada u jednoj grani proizvodnje proizvodi srazmerno veca kolicina proizvoda.

Na primer, ukoliko je struktura ukupno ulozenog rada: 6000h (vrednost) = 3000h prenetog rada + 3000h novododatog rada, onda ce porast drustveno prosene produktivnosti rada za 30% u prethodnom primeru imati sledece posledice: ▪ Izazvace porast utrosaka sredstava za proizvodnju od 30% (30% od 3000h prenetog rada iznosi 900, tako da preneti rad nakon povecanja produktivnosti iznosi 3900h)

▪ Porast produktivnosti nije uticao na utrosak novododatog rada i tu ostaje 3000h.

▪ Povecanje obima proizvodnje usled povecanja produktivnosti - 30% od 600 komada iznosi 180, tako da se sada proizvodi 780 komada.

DPRV sada iznosi (3900h+3000h)

780 = 8.85h, sto dokazuje tvrdnju da rast produktivnosti dovodi do smanjenja DPRV.

Uticaj promene drustveno prosecne intenzivnosti rada na velicinu vrednosti robe: Intenzivnost rada predstavlja stepen trosenja ljudske radne snage u jedinici vremena.

▪ Izazvace porast casova novododatog i prenetog rada na 3900h (rastu i utrosak sredstava i trosenje radne snage) ▪ Ukoliko se Q poveca srazmerno povecanju intenzivnosti DPRV ostace nepromenjeno, ali ukoliko se ne poveca srazmerno docice do rasta DPRV srazmerno: 3900h prenetog rada + 3900h novododatog rada = 7800h Q = 600+180 = 780 (+30%)

nesrazmerno: 3900h + 3900h = 7800h (rast intenzivnosti za 30%) Q = 600+60 = 660 (+10%, nestrazmerno rastu intenzivnosti od 30%) ISTRAZIVANJE VELICINE VREDNOSTI ROBE Sta je uslov za razmenu roba? 1. Upotrebna svojstva robe 2. Medjusobna srazmerljivost roba Velicina vrednosti robe izrazava se preko njene prometne vrednosti i upravo prometna vrednost predstavlja jedini nacin izrazavanja velicine vrednosti robe. Takodje, velicina vrednosti robe uvek je izrazena drustveno potrebnim radnim vremenom - drustveno prosecnom kolicinom rada neophodnom za njenu proizvodnju.

DPRV = 3900h+3900h

780 = 10h

DPRV ostalo je nepromenjeno

DPRV = 3900h+3900h

660 = 11.82h

doslo je do povecanja DPRV


PROMETNA VREDNOST

Sta je trampa? Trampa je vrsta razmene gde se za jedinicu odredjene vrste robe moze dobiti veca ili manja kolicina upotrebnih vrednosti druge robe. U zavisnosti od velicine vrednosti tih roba, za jedinicu odredjene vrste robe moze se dobiti veca ili manja kolicina neke druge robe - ove vrednosti su medjusobno samerljive i kolicinski uporedive.

Prometna vrednost se u stvarnosti ispoljava kao konkretna mera koja pokazuje koliko se za jedinicu odredjene robe moze dobiti neke druge robe.

1m svile = 5kg kafe tacno odredjenom kolicinom upotrebne vrednosti kafe izrazava se vrednost 1m svile

Roba cija se vrednost izrazava ima aktivnu ulogu i izrazena je u relativnom obliku - trazi da izrazi svoju vrednost u relaciji sa vecom ili manjom kolicinom neke druge robe.

Karakteristike prometne vrednosti:

Promena velicine vrednosti u relativnom obliku:

▪ Porast velicine vrednosti robe u relativnom obliku dovesce do porasta prometne vrednosti. ▪ Smanjenje velicine vrednosti robe u relativnom obliku dovesce do smanjenja prometne vrednosti. Promena velicine vrednosti u ekvivalentnom obliku:

▪ Porast velicine vrednosti robe u ekvivalentnom obliku dovesce do smanjenja prometne vrednosti. ▪ Smanjenje velicine vrednosti robe u relativnom obliku dovesce do povecanja prometne vrednosti. Promene u uslovima proizvodnje moraju da uticu na velicinu vrednosti robe, ali ne moraju da znace i promenu prometne vrednosti te robe.

Druga roba predstavlja materijal za izrazavanje vrednosti neke druge robe, ima pasivnu ulogu i nalazi se u ekvivalentnom obliku.

upotrebnom vrednoscu u ekvivalentnom obliku izrazava se vrednost robe u relativnom obliku konkretan rad kojim je proizvedena roba u ekvivalentnom obliku sluzi da izrazi apstraktan rad koji stvara vrednost robe u relativnom obliku privatan rad prozivodjaca robe koja ima ekvivalentni oblik vrednosti pojavni je oblik drustvenog rada robe u relativnom obliku.

Karakteristike prometne vrednosti pokazuju da konkretna obelezja robe u ekvivalentnom obliku vrednosti (upotrebna vrednost, konkretan rad i privatan rad) izrazavaju apstraktna svojstva robe u relativnom obliku vrednosti (vrednost, apstraktan rad i drustveni rad)

Kakve su promene u uslovima proizvodnje mogle da dovedu do smanjenja vrednosti robe u relativnom obliku? - Doslo je do poboljsanja uslova proizvodnje koji su doveli do povecanja drustveno prosecne produktivnosti rada koja je uticala na smanjenje vrednosti proizvoda i smanjenje DPRV.

Medjutim, ukolio bi se u istom pravcu i u istoj srazmeri menjale velicine vrednosti i jedne i druge robe, ne bi doslo do promene prometne vrednosti.


OBLICI IZRAZAVANJA VREDNOSTI ROBE

1. PROST, JEDNOSTAVAN, SLUCAJAN Zove se slucajan oblik zato sto su se predstavnici plemena slucajno sretali i nije se moglo znati sa sigurnoscu koje ce pleme imati visak proizvoda, u cemu se on sastoji i kada ce se obaviti razmena a jednostavan je zato sto se vrednost neke robe moze izraziti odredjenim kolicinama samo jedne robe, jer u momentima razmene nisu postojale druge mogucnosti.

2. POTPUN ILI RAZVIJEN Usavrsavanje orudja dovelo je do toga da plemena pocinju da se bave proizvodnjom vecih kolicina pojedinih proizvoda nego sto je potrebno, sa namerom da visak razmenjuju.

Vrednost jedne robe izrazava se potpunije u razlicitim vrstama drugih roba.

Mana je sto se cesto zelje ucesnika razmene ne podudaraju pa je potreban duzi period da se nadje vlasnik zeljenog proizvoda koji ce ga razmeniti za neki drugi proizvod - potrebno je da postoji dvostruka podudarnost zelja.

3. OBLIK OPSTEG EKVIVALENTA Na jednoj teritoriji u odredjeno vreme sve robe izrazavaju svoju vredost u manjoj ili vecoj kolicini odredjene robe koja se izdvojila i ona predstavlja opsti ekvivalent.

Mana je teritorijalna i vremenska ogranicenost funkcionisanja odredjene robe kao opsteg ekvivalenta, sada je razmena brza i jednostavnija nego pre u okviru ogranicenih teritorija, ali razvoj robne proizvodnje cini potrebnom i razmenu izmedju razlicitih teritorija. Stari sloveni su kao opsti ekvivalent koristili platno i od toga potice koren nase reci platiti. Ruska kopejka ima isti koren kao rec koplje, a jedna cetvrtina ruske kopejke nazivala se poluska, sto znaci polovina zecije koze. 4. NOVCANI OBLIK Potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje u ovom periodu jeste da se pronadje roba koja ce na svim teritorijama izrazavati vrednost svih drugih vrsta robe i tada se izdvojilo zlato koje je zbog svojih osobina steklo monopol u vrsenju funkcije opsteg ekvivalenta i pojavom zlata se vrednost na svim teritorijama izrazavala univerzalno i jednostavno.

Osobine: pogodno za prenosenje, deljivo, trajno, u malim kolicinama ima veliku vrednost, homogenog je kvaliteta..


NOVAC I FUNKCIJE NOVCA

Novac predstavlja skup one imovine u nekoj ekonomiji koju ljudi obicno koriste za kupovinu dobara i usluga od drugih ljudi.

Bogatstvo je siri pojam od novca i obuhvata novac i nenovcane oblike imovine.

Ima tri funkcije:

▪ Sredstvo razmene

▪ Obracunska jedinica

▪ Cuvar vrednosti Pogledati tabelu sa primerima iz knjige, bilo je pitanje prosle godine da se prepozna na osnovu primera

Kada kazemo da novac sluzi kao cuvar vrednosti to ne znaci da on stalno ima istu, konstantnu vrednost, niti da je on najbolji cuvar vrednosti - novac je najlikvidnija raspoloziva imovina. Likvidnost je lakoca kojom se neka vrsta imovine moze pretvoriti u sredstvo razmene u ekonomiji. Da li je novac najbolji cuvar vrednosti? - Nije, zato sto je podlozan inflaciji, koja dovodi do smanjenja vrednosti novca.

VRSTE NOVCA I MONETARNI AGREGATI

Robni novac je novac koji se javlja u obliku robe koja ima unutrasnju vrednost.

Unutrasnja vrednost znaci da bi neki materijal od koga je novac izradjen imao vrednost cak i ako se ne bi koristio kao novac.

Zlatni standard znaci da je neka privreda kao novac koristila zlato ili da je bilo moguce direktno zameniti papirni novac za zlato - postojao je sve do tridesetih godina dvadesetog veka kada je ukinuta mogucnost direktne zamene papirnog novca za zlato.

Danasnji papirni i metalni novac nije robni novac jer nema unutrasnju vredost - Papir od kog je izradjena novcanica od 5000 dinara sam po sebi ne vredi 5000 dinara vec mnogo manje.

Dekretni (fiat) novac je novac bez unutrasnje vrednosti koji se upotrebljava kao novac na osnovu drzavnog dekreta.

Naziv potice od latinske reci fiat, sto znaci "neka bude" i takav novac uvodi se drzavnim dekretom ili naredbom, drzava ga je proglasila vazecim sredstvom razmene na osnovu svog autoriteta, ali koliko ce on biti zastupljen u toj funkciji zavisi i od ocekivanja ljudi u tom drustvu - tako su ljudi u periodu hiperinflacije radije primali nemacku marku u zamenu za dobra i usluge, iako drzava nikada zvanicno nije napustila dinar kao sredstvo placanja.

Predmet koji kupci daju prodavcima kada zele da kupe dobra i usluge. Sve sto je opsteprihvaceno kao nacin isplate prilikom razmene dobara i usluga. Merilo na osnovu kojeg ljudi odredjuju cene i beleze dugove.

Zajednicka mera kojom se izrazavaju vrednosti dobara i usluga.

Predmet koji moze da zadrzi vrednost tokom vremena i koji ljudi mogu da upotrebe za kupovinu dobara i usluga u buducnosti.


INFLACIJA

Inflacija je stanje monetarne neravnoteze kada se u opticaju nadje veca kolicina novca od potrebne, predstavlja opsti porast nivoa cena u privredi. Stopa inflacije je procentualna promena nivoa cena u odnosu na prethodni period.

Svakog meseca Republicki zavod za statistiku objavljuje indeks potrosackih cena - to je mera prosecne promene cena fiksne korpe dobara i usluga koje domacinstva kupuju radi zadovoljenja svojih potreba.

IPC = CENA POTROSACKE KORPE IZ TEKUCE GODINE

CENA POTROSACKE KORPE IZ BAZNE GODINE × 100

Lista proizvoda koji ulaze u tu "korpu" redovno se obnavlja, kako bi se ocuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrosnje i navika potrosaca. Relativna cena je cena proizvoda izrazena u odnosu na cenu nekog drugog proizvoda. EFEKTI INFLACIJE

Realna vrednost novca je iskazana kao kolicina dobara i usluga koja moze da se kupi za jednu novcanu jedinicu i sto je nivo cena veci, to je realna vrednost novca manja.

VREDNOST NOVCA 2013 = 1

INDEKS POTROSACKIH CENA IZ 2013 × 100

Kada se cene i nominalni dohodak domacinstva ili pojedinca povecavaju istom brzinom kao i rast cena, inflacija na predstavlja problem vec inflacija pogadja ona domacinstva ciji dohodak ne moze da prati porast cena dobara i usluga koje ona kupuju. Veoma je bitno razlikovati ocekivanu i neocekivanu inflaciju - neocekivana inflacija redistribuira dohodak od onih koji imaju neka fiksna novcana primanja ka onima koji imaju fiksne novcane izdatke u odredjenom periodu (pozajmice) Nominalna kamatna stopa pokazuje kojom brzinom ce se tokom vremena povecavati kolicina novca koju na primer, neko ima u banci na stenji, i ona obuhvata efekte inflacije. Realna kamatna stopa predstavlja nominalnu kamatnu stopu umanjenu za stopu inflacije i ona pokazuje kojom ce se brzinom povecavati kupovna moc novca koji imamo na stednom racunu. Zajmodavac i zajmoprimac su se dogovorili oko uslova zajma i uzeli su u obzir neku stopu inflacije za koju ocekuju da ce biti vazeca za vreme trajanja zajma. Ukoliko se dogodi da stvarna stopa inflacije bude razlicita od one koju su ocekivali, realna kamatna stopa takodje ce biti razlicita od ocekivane - dakle, neocekivana visoka inflacija pogadja zajmodavce i donosi korist zajmoprimcima jer smanjuje realne kamatne stope.

STOPA INFLACIJE U GODINI 2 = IPC U GODINI 2 − IPC U GODINI 1

IPC U GODINI 1 × 100


VRSTE INFLACIJE Inflacija traznje

Predstavlja porast opsteg nivoa cena u privredi koji nastaje u slucaju kada porast ukupnih izdataka za kupovinu dobara i usluga, odnosno porast ukupne potrosnje, nije pracen i odgovarajucim porastom Q dobara i usluga.

Inflacija tranje je rezultat povecanja potrosnje i veca je verovatnoca da ce se ona pojaviti u privredi koja u potpunosti koristi svoje proizvodne kapacitete. Ukupna ponuda naziva se jos i agregatna ponuda - to je ukupna kolicina svih finalnih dobara i usluga koji su proizvedeni u jednoj zemlji u odredjenom vremenskom periodu, najbolja mera agregatne ponude je realni BDP. Ukupna traznja naziva se jos i agregatna traznja - pokazuje kako se menja trazena kolicina za svim dobrima i uslugama u privredi, zavisno od promene opsteg nivoa cena. Inflacija troskova proizvodnje

Ovo je vrsta inflacije koja se javlja na strani ponude, predstavlja porast opsteg nivoa cena u privredi koji nastaje zbog smanjenja ukupne ponude i porasta troskova proizvodnje. Kada dodje do porasta troskova proizvodnje, preduzeca su prinudjena da povecavaju cene svojih proizvoda kako bi umanjila ili izbegla gubitke - na primer 1974 godine zemlje izvoznice nafte koje su bile udruzene u kartel ORES smanjile su ponudu nafte, sto je izazvalo porast njene cene na trzistu a kako je proizvodnja velikog broja proizvoda bila povezana sa proizvodnjom nafte, doslo je i do porasta opsteg nivoa cena u velikom broju zemalja. Hiperinflacija (galopirajuca inflacija) Hiperinflacija je inflacija koja premasuje stopu od 50% mesecno.

Jedna od najvecih situacija hiperinflacije potresla je Evropu nakon Prvog svetskog rata, cene u Nemackoj 1919 godine su bile 162% puta vece nego 1914, a 1924 cak 100 biliona puta vece nego 1914 godine. Tada je Nemacka marka postala beskorisna. U Argentini je 80 godina 20 veka bila slicna situacija, ljudi su bili primorani da sa sobom nose ogromne kolicine novca kako bi obavljali male kupovine, kalkulatori u prodavnicama nisu imali dovoljno numerickih mesta da bi mogle da se koriste osnovne racunske operacije. 1989 godine stopa inflacije iznosila je 3000%, dva puta su do 1992 godine uvodili novu valutu jer je stara valuta postala potpuno bezvredna. U Jugoslaviji hiperiflacija je zabelezena 1992-1994 godine, po intenzitetu i duzini trajanja inflacije bili smo drugi u svetu. Cene su dvostruko povecavane na svakih 16 sati, u periodu od 1 do 24 januara 1994 godine cene su porasle za oko 300.000.000%. Hiperinflacija je takodje suzbijena uvodjenjem nove valute, tzv "novog dinara", jer je stari dinar postao potpuno bezvredan a stanovnistvo je kao obracunsku jedinicu koristilo nemacku marku.


PARITET NOVCA I DEVIZNI KURS

Valuta je osnovna novcana jedinica jedne zemlje, odnosno njeno zakonsko sredstvo placanja. Paritet je odnos vrednosti jedne valute prema vrednosti druge valute, polazna je osnova za utvrdjivanje deviznog kursa, ali se sa njim ne mora podudarati.

Paritet se moze odredjivati na vise nacina:

▪ Zlatni paritet novca predstavlja dogovor izmedju jednog broja zemalja da se kao kriterijum za pretvaranje jedne nacionalne valute u drugu uzme njihov odnos prema zlatu. ▪ Na osnovu kupovnih snaga pojedinih valuta, tada se posmatra kolicina istovetne robe koja se moze kupiti jedinicom jedne ili druge valute. Ovakav paritet nedovoljno je pouzdan zato sto je ovakvo utvrdjivanje odnosa nacionalnih valuta odredjeno odnosom nivoa cena odredjenih proizvoda izmedju tih zemalja. Konvertibilnost valute predstavlja mogucnost zamene jedne valute za drugu. Devizni kurs nacionalne valute predstavlja cenu strane valute izrazenu na domacem trzistu, pokazuje koliko se za jedinicu odredjene strane valute daje domace valute (1$ = 60din)

Sta sve utice na devizni kurs?

▪ Na devizni kurs uticu ponuda i traznja strane valute, ukoliko je ponuda stranog novca veca od traznje za njim, devizni kurs se smanjuje, a samim tim se i uvoz povecava.

Sa stanovista formiranja postoje:

▪ Fiksni (konstantan) devizni kurs uspostavlja se kada se u duzem vremenskom periodu ne menja stvarni odnos u kom se razmenjuju dve valute.

▪ Fluktuirajuci (plivajuci) devizni kurs menja se u zavisnosti od kretanja ponude i traznje za stranom valutom, odnosno od polozaja koji zemlja ima u spoljnotrgovinskoj razmeni, svojstven je razvijenim, trzisno orijentisanim zemljama. Postoji i sluzbeni valutni kurs koji uopste ne mora da bude isti kao stvarni razmenski odnos dve valute niti kao paritet novca koji odredjuje drzava, nizi je od realnog uvek, i on se zasniva na sporazumu izmedju dve zemlje koje imaju dugogodisnju spoljno-trgovinsku saradnju radi obracuna placanja.


DEVALVACIJA I REVALVACIJA

Kada devizni kurs pocne znacajnije da opada drzava nastale promene moze da resi na dva nacina:

1) Vodice politiku deflacije - uticace na smanjenje kolicine novca u opticaju i smanjenje cena, sto moze da izazove smanjenje proizvodnje, zaposlenosti, drustvenog bruto proizvoda sto na kraju dovodi do zastoja u razvoju zemlje.

2) Devalvacijom

Devalvacija je zakonsko smanjenje vrednosti domace novcane jedinice u odnosu na zlato ili neku drugu valutu. Kupovna moc novca je manja. Stimulativno deluje na izvoz roba i usluga, odnosno na obim spoljno-trgovinske razmene.

Uvoz poskupljuje, sada kada izvoznik proda robu u inostrastvu dobija vise dinara nego pre devalvacije. Revalvacija predstavlja zakonito saopstenje svetu da je doslo do povecanja kupovne moci domace valute u odnosu na zlato ili na stranuvalutu. Kupovna moc novca je veca i to se desava u dva slucaja:

▪ Deflacija

▪ Porast proizvodnje i porast produktivnosti rada, sto utice na smanjenje troskova proizvodnje robe i na smanjenje cena

Veoma se retko preduzima jer u vecini slucajeva zemlje imaju inflaciju.

Utice na povecanje uvoza inostrane robe, izvoznik za jedinicu strane valute dobija manje dinara nego pre revalvacije.

1€ = 100din → devalvacija 10% → 1€ = 110din

1€ = 100din → revalvacija 10% → 1€ = 90din


TRZISNA VREDNOST ROBE I FAKTORI KOJI JE ODREDJUJU

Osnovne ekonomske velicine u sistemu robne proizvodnje su trzisna cena i trzisna vrednost robe i preko njih se ispoljava delovanje zakona vrednosti. Formiraju se u procesu razmene. Trzisna vrednost je oznaka za velicinu vrednosti i koristi se kada zelimo da sagledamo uslove njenog formiranja. Marks: " Sam naziv trzisna vrednost govori da se ona formira na trzistu, ali na njenu velicinu ne utice trziste,

ali na njenu velicinu ne utice trziste, vec uslovi proizvodnje. Trzisna vrednost robe je prosecna vrednost robe proizvedene u odredjenoj grani proizvodnje."

Trzisna vrednost se formira u procesu razmene, njeno formiranje na osnovu drustveno potrebnog radnog vremena je zakonitost stihijskog karaktera i ne moze se nikada precizno izmeriti. Zakon vrednosti preko trzisne vrednosti i trzisne cene regulise robnu razmenu, kaznjavajuci lose a nagradjujuci dobre proizvodjace.

USLOVI PROIZVODNJE Uslovi proizvodnje su odredjujuci faktor trzisne vrednosti i oni se stalno menjaju, sto znaci da ce se stalno menjati i trzisna vrednost.

Usavrsavanje uslova proizvodnje dovodi do povecanog obima proizvodnje u odredjenom vremenskom intervalu, odnosno za jedan proizvod se utrosi manje rada. Trzisna vrednost robe je prosecna vrednost robe proizvedene u odredjenoj grani proizvodnje. ▪ Porast drustveno prosecne produktivnosti rada dovodi do smanjenja trzisne vrednosti robe i obrnuto. ▪ Ukoliko je porast intenzivnosti rada veci od povecanja proizvodnje, tada porast drustveno prosecnog stepena intenzivnosti uslovljava porast trzisne vrednosti - odnosno ako povecanje ili smanjenje obima proizvodnje nije srazmerno povecanju ili smanjenju utrosenog rada onda dolazi do promene trzisne vrednosti robe.

TRECA GRUPA IMALA JE NAJLOSIJE USLOVE PROIZVODNJE A SAMIM TIM I NAJVISE INDIVIDUALNO RADNO VREME, NAJVISE JE UTROSENO RADA. PRVA GRUPA IPAK, IMALA JE NAJBOLJE USLOVE PROIZVODNJE I SAMIM TIM I VECI STEPEN PRODUKTIVNOSTI RADA - SAVRSENIJA SREDSTVA ZA RAD, STRUCNO OSPOSOBLJENE KADROVE, SA NAJVISE PROIZVODNOG ISKUSTVA I NAJBOLJIM RADNIM NAVIKAMA.


TRZISNA CENA ROBE I MEHANIZAM NJENOG FORMIRANJA

Trzisna cena robe prestavlja novcani izraz trzisne vrednosti. Takodje se formira na trzistu u procesu razmene i mozemo zakljuciti da je trzisna vrednost unutrasnja zakonitost trzisne cene robe. ▪ Ponuda robe je kolicina odredjene robe koja se u odredjeno vreme, na odredjenom mestu i po odredjenoj ceni nudi kupcima.

▪ Traznja robe je odredjena kolicina novca kojom se kupuje odredjena vrsta robe Na visinu trzisne cene uticu ponuda robe i traznja za tom robom, sto znaci da se trzisna cena i trzisna vrednost ne moraju podudarati kvantitativno: ▪ Kada je ponuda odredjene robe jednaka traznji za tom robom, trzisna cena bice jednaka trzisnoj vrednosti, odnosno drustveno priznato radno vreme bice jednako drustveno potrebnom radnom vremenu. ▪ Kada je ponuda odredjene robe veca od traznje za tom robom, trzisna cena bice manja od trzisne vrednosti, a drusveno priznato radno vreme je manje od drustveno potrebnog radnog vremena. ▪ Kada je ponuda odredjene robe manja od traznje za tom robom, trzisna cena bice veca od trzisne vrednosti, a drustveno priznato radno vreme bice vece od drustveno potrebnog radnog vremena.

1 2 3

P = T TC = TV

P > T TC < TV

P < T TC > TV

* Pogledati primer na 129 strani (kako uticu ponuda i traznja) * Pogledati primer na 139 strani (kako uticu merilo cene i velicina vrednosti novca)

Pored ponude i traznje, na visinu trzisne cene uticu i monetarni faktori: ▪ Promena merila cene - Trzisna cena se menja obrnuto srazmerno u odnosu na promenu merila cene - pad merila cene uslovio je porast trzisne cene robe. ▪ Promena velicine vrednosti novca (zlata) - Takodje se menja obrnuto srazmerno.

drustveno

priznat rad = drustveno

potreban rad

drustveno

priznat rad < drustveno

potreban rad

drustveno

priznat rad > drustveno

potreban rad


TRZISTA I KONKURENCIJA

Trziste cine svi kupci i svi prodavci odredjenog proizvoda ili usluge u odredjenom vremenskom trenutku. Savrseno konkurentno trziste - trziste na kome postoji veliki broj kupaca i veliki broj prodavaca odredjenog dobra, tako da nijedan kupac i nijedan prodavac ne mogu znacajnije da uticu na visinu cene dobra. Karakterisu ga dva elementa: Trazena kolicina - je kolicina koju su kupci spremni i novcano sposobni da kupe. Postoji mnogo faktora koji odredjuju trazenu kolicinu nekog dobra, ali od svih tih faktora najznacajnija je cena dobra - postoji negativan odnos, negativna korelacija izmedju trazene kolicine i cene dobra, odnosno kako cena dobra raste tako se trazena kolicina smanjuje. Raspored (sema) traznje predstavlja tabelu koja predstavlja odnos cene dobra i trazene kolicine tog dobra.

Kriva traznje je graficki prikaz odnosa izmedju trazene kolicine i cene.

Cena jabuke po kilogramu u dinarima

Kolicina jabuka (kilograma/mesecno)

0 5

30 4

60 3

90 2

120 1

150 0 (odustaje od kupovine)

Zakon traznje - Kada cena nekog dobra raste, trazena kolicina se smanjuje, dok u slucaju kada se cena smanjuje trazena kolicina tog dobra raste, pod ostalim nepromenjenim uslovima. Bitno je uvodjenje predpostavke da su ostali uslovi nepromenjeni i da se zanemaruju dejstva ostalih faktora koji u isto vreme uticu na cenu, jer ukoliko bi smo ih istovremeno posmatrali ne bismo znali u kojoj meri se trazena kolicina menja bas zbog promene cene a u kojoj meri zbog promene ostalih faktora. INDIVIDUALNA I TRZISNA TRAZNJA Individualna traznja je traznja svakog pojedinacnog potrosaca na trzistu, a trzisna traznja je ukupna traznja svih potrosaca zajedno na datom trzistu - uzimaju se u obzir sve individualne traznje. Za odredjeni nivo cene trzisnu traznju izracunavamo kao zbir kolicina koje svaki pojedinac kupuje pri datoj ceni.

0

50

100

150

200

0kg 1kg 2kg 3kg 4kg 5kg

TRAZNJA

▪ Sva dobra koja se nude na trzistu su ista. ▪ Broj kupaca i prodavaca je veliki, tako da niko sam znacajno ne moze da utice na cenu.


FAKTORI KOJI UTICU NA POMERANJE KRIVE TRAZNJE

Promene u faktorima traznje uslovljavaju da se pri istim cenama kupuju drugacije, odnosno manje ili vece kolicine dobara nego prethodno - sto se odrazava na promenu seme traznje i na promenu lokacije krive traznje. Ove promene nazivaju se pomeranje krive traznje. S tim da kriva traznje ne menja svoj oblik (koji odrazava zakon traznje) niti svoj nagib (koji odrazava konkretan odnos cene i trazene kolicine) vec samo svoju lokaciju u koordinatnom sistemu - ulevo u slucaju smanjenja ili udesno u slucaju povecanja. ▪ Traznja za jabukama ce se promeniti nezavisno od cene u slucaju da recimo objave istrazivanje sa dokazima da konzumiranje jabuka doprinosi duzem i zdravijem zivotu (desno) ili u slucaju da se objavi vest da su se na trzistu pojavile odredjene kolicine jabuka koje su tretirane nedozvoljenim pesticidima, nezavisno od promena cene docice do smanjenja traznje za jabukama i kriva traznje ce se pomeriti ulevo.

Koji to faktori mogu uticati na traznju?

1. Dohodak potrosaca

Normalna dobra su ona dobra za kojima traznja raste kada dohodak raste, odnosno za kojim traznja opada kada dohodak opada, uz ostale nepromenjene uslove .

Inferiorno dobro je dobro za kojim traznja opada kada dohodak raste, odnosno za kojim traznja raste kada dohodak opada, uz ostale nepromenjene uslove - to su dobra koja smo prisiljeni da koristimo kao zamenu za druga, skuplja jer su nam mogucnosti kupovine postale manje.

▪ Na primer kada se dohodak smanji, traznja za novim automobilima ce se smanjiti (normalno dobro) a traznja za polovnim automobilima ce se povecati (inferiorno dobro)

2. Cene srodnih proizvoda

Supstituti - dva dobra koja se mogu zamenjivati u potrosnji, tako da porast cene jednog dobra dovodi do rasta traznje za drugim dobrom (npr. porast cena jabuka dovesce do povecane traznje za nekim drugim vocem)

Komplementna dobra - dobra koja se dopunjuju, odnosno koriste zajedno u potrosnji, ovde ce pad cene jednog dobra uticati na povecanje traznje za drugim dobrom (npr. pad cene avionskih karata do Rima uticace na porast traznje za avio prevozom ali i porast traznje za hotelskim smestajem u Rimu)

3. Ukusi

Tokom vremena ukusi se mogu znacajno menjati, pa recimo porast svesti potrosaca o znacaju zdrave ishrane uticace na porast traznje za pojedinim proizvodima bez obzira na nepromenjenu cenu proizvoda i doci ce do pomeranja krive traznje udesno, zato sto se sada za iste cene kupuju vece kolicine ovih dobara. 4. Ocekivanja

Ocekivanja koja kupci imaju u pogledu buducnosti mogu u znacajnoj meri da uticu na njihovu sadasnju potrosnju, na primer ukoliko se ocekuje smanjenje dohotka u narednom periodu kupci ce nastojati da ustede vise u sadasnjem periodu pa ce se smanjiti traznja za nekim dobrima/uslugama, na primer egzoticnim putovanjima ili ukoliko se ocekuje porast cena nekretnina to utice na povecanje traznje za nekretninama u sadasnjem periodu.


5. Broj kupaca

Na trzisnu traznju utice i broj kupaca u odredjenom trenutku, ukoliko se poveca broj kupaca to bi povecalo trazenu kolicinu i uslovilo pomeranje krive traznje udesno. Dakle, zakon traznje podrazumeva negativnu korelaciju izmedju cene dobra i trazene kolicine pri ostalim nepromenjenim uslovima i taj odnos se moze uociti na semi traznje i na grafiku krive traznje. Promena cene dobra dovodi do promene trazene kolicine sto na grafiku znaci kretanje duz iste krive traznje. Promena faktora traznje izaziva promenu traznje i dovodi do pomeranja krive traznje - sto znaci da se za istu cenu sada kupuje veca ili manja kolicina.

Promena faktora Efekat na semu traznje Efekat na krivu traznje

Promena dohotka

Porast dohotka dovodi do porasta traznje u slucaju normalnih dobara i pada traznje u slucaju inferiornih

dobara.

Porast dohotka pomera krivu traznje u desno u slucaju normalnih dobara i u levo u slucaju inferiornih

dobara.

Promena cene srodnih dobara

Porast cene supstituta dovodi do porasta traznje posmatranog dobra, dok porast cene komplementarnog

dobra dovodi do pada traznje posmatranog dobra.

Porast cene supstituta pomera krivu traznje posmatranog dobra udesno, dok porast cene komplementarnog

dobra pomera krivu traznje posmatranog proizvoda ulevo.

Promena ukusa Povoljna promena ukusa potrosaca

dovodi do porasta traznje.

Povoljna promena ukusa potrosaca pomera krivu traznje udesno.

Promena ocekivanja Ocekivanje povoljnih promena

dovodi do porasta traznje. Ocekivanje povoljnih promena pomera krivu traznje udesno.

Promena broja kupaca Porast broja kupaca dovodi do

porasta traznje. Porast broja kupaca pomera krivu

traznje udesno.


POJAM PONUDE I KRIVA PONUDE

Ponudjena kolicina predstavlja kolicinu nekog dobra koju su prodavci spremni i u stanju da prodaju. Odnos izmedju cene dobra i ponudjene kolicine mozemo pratiti na dva nacina, krivom ponude ili rasporedom (semom) ponude:

Raspored (sema) ponude predstavlja kolicinu odredjenog dobra koju prodavci nude pri razlicitim cenama tog dobra.

Kriva ponude je graficki prikaz odnosa izmedju cene dobra i ponudjene kolicinetog dobra. Cena jabuka po kg Ponudjena kolicina jabuka (kg/mesecno)

0 0

30 2

60 4

90 6

120 8

150 10

Zakon ponude - Kada cena raste, povecava se ponudjena kolicina dobra, dok u slucaju kada se cena smanjuje ponudjena kolicina opada, uz ostale nepromenjene uslove. Cena dobra i njegova ponudjena kolicina su u pozitivnoj, odnosno direktnoj korelaciji. INDIVIDUALNA I TRZISNA PONUDA Individualna ponuda predstavlja ponudu svakog pojedinacnog prodavca na trzistu.

Trzisna ponuda predstavlja ukupnu ponudu svih prodavaca zajedno na datom trzistu.


FAKTORI KOJI UTICU NA POMERANJE KRIVE PONUDE

Pored cene kao osnovnog faktora postoji jos citav niz faktora koji uticu na pomeranje ponude, iako cena ostaje nepromenjena - za istu cenu dobra menja se raspored (sema) ponude i kriva ponude se pomera. Ukoliko se usled neke promene ponuda poveca, kriva ponude ce se pomeriti udesno jer se za istu cenu nudi veca kolicina dobara a ukoliko se smanji ponuda kriva ponude ce se pomeriti ulevo , jer se za istu cenu nudi manja kolicina. Najznacajniji faktori koji mogu uticati na ponudu su: 1. Cene inputa U velikoj meri cene inputa koji se koriste u proizvodnji uticu na proizvodnju i ponudu tog dobra - zato sto cene inputa odredjuju visinu troskova u proizvodnji odredjenog dobra.

Pod predpostavkom da se cena nije menjala ne menja se ni profit koji preduzece ostvaruje njegovom prodajom, tako da on iskljucivo zavisi od troskova proizvodnje odnosno od cena inputa.

▪ Ukoliko cena iputa raste, profit se smanjuje, preduzece je sve manje zainteresovano za proizvodnju tog proizvoda i samim tim njegova ponuda se smanjuje. 2. Tehnologija Unapredjenje nacina koji se koristi za proizvodnju smanjuje kolicinu inputa koji se trose u proizvodnji, cime se snizavaju troskovi proizvodnje i pod ostalim nepromenjenim uslovima dolazi do rasta profita, tako da su proizvodjaci podstaknuti da povecaju ponudu tog dobra. 3. Ocekivanja Ocekivanja koja proizvodjaci mogu imati u pogledu buduce cene mogu uticati na ponudu dobra u sadasnjem trenutku, na primer u letnjem periodu cena jabuka je niska zbog raznovrsne ponude drugog voca, dok je zimi znatno visa jer je ponuda voca ogranicena, tako da prodavci mogu da odluce da ponude manje jabuka u periodu kada im je cena niska kako bi ih konzervirali i prodali kasnije, kada je njihova cena znatno visa. 4. Broj prodavaca Ukoliko se poveca broj prodavaca povecace se i trzisna ponuda odredjenog dobra.

Promena faktora Efekat na semu prodaje Efekat na krivu ponude

Promena cene inputa Porast cene inputa dovodi do pada

ponude posmatranog dobra. Porast cene inputa pomera krivu ponude

posmatranog dobra ulevo.

Promena tehnologije Unapredjenje tehnologije proizvodnje odredjenog dobra dovodi do porasta

ponude tog dobra.

Unapredjenje tehnologije proizvodnje pomera krivu traznje udesno.

Promena ocekivanja Ocekivanje rasta cena dobara u

buducnosti dovodi do smanjenja ponude u sadasnjosti.

Ocekivanje rasta cene dobra u buducnosti dovodi do pomeranja krive ponude u

sadasnjosti ulevo.

Promena broja prodavaca Porast broja prodavaca dovodi do

porasta ponude. Porast broja prodavaca pomera krivu

ponude udesno.


PONUDA I TRAZNJA ZAJEDNO - TRZISNA RAVNOTEZA

Sa rastom cene ponudjena kolicina se povecava, dok se trazena kolicina smanjuje, medjutim postoji jedna cena za koju su ponudjena i trazena kolicina jednake, odnosno gde se krive ponude i traznje seku i ta tacka naziva se ravnoteza, cena za koju se to dogadja zove se ravnotezna cena a kolicina se zove ravnotezna kolicina. Ravnoteza - situacija kada je ponudjena kolicina jednaka trazenoj kolicini dobra.

Ravnotezna cena - cena dobra za koju je ponudjena kolicina jednaka trazenoj kolicini.

Ravnotezna kolicina - kolicina dobra za koju postoji ravnoteza cena i jednakost ponudjene i trazene kolicine dobara. U stanju ravnoteze interesi i namere prodavaca i kupaca na trzistu se podudaraju - pri ravnoteznoj ceni kolicina dobara koju su kupci spremni i u stanju da kupe (traznja) se potpuno podudara sa kolicinom koju su prodavci spremni i u stanju da prodaju (ponuda)

180 170 160 150 140 140 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Ponuda (S)

Traznja (D)


TRZISTA KOJA NISU U RAVNOTEZI

Zakon ponude i traznje - Kao rezultat ponasanja kupaca i prodavaca, cena dobra se prilagodjava tako da se ponudjena i trazena kolicina tog dobra dovede u ravnotezu. Visak dobra je situacija na trzistu kada je ponudjena kolicina dobra veca od trazene kolicine.

Manjak dobra je situacija na trzisu kada je trazena kolicina dobra veca od ponudjene kolicine.

180 170 160 150 140 140 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Ovo je slucaj kada je trzisna cena veca od ravnotezne cene

▪ Cena od 120 dinara povoljna je za prodavce i podstice ih da ponude vece kolicine, tako da ukupna ponuda iznosi 11 kg. ▪ Medjutim ta cena je previsoka za potrosace tako da ukupna traznja isnosi 5 kg. Dakle po ceni od 120 dinara po kilogramu kupci su u stanju da kupe samo 5 od ponudjenih 11 kilograma - ostatak od 6 kg predstavljace visak, osnosno prekomernu ponudu. Ova cena moze privremeno da postoji, ali se nece dugo odrzati na tom nivou. Posto se ponudjena kolicina ne moze prodati po postojecoj ceni, logicna reakcija prodavca bice snizenje cene i to ce se desavati sve dok se ne dostigne ravnoteza.

180 170 160 150 140 140 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Ovo je slucaj kada je trzisna cena manja od ravnotezne cene

▪ Po ceni od 60 dinara kupci su spremni da kupe 11 kg, medjutim ta cena nije dovoljno podsticajna za prodavce pa oni nude samo 5 kg. Posto je trazena kolicina veca od ponudjene kolicine, kazemo da postoji manjak dobara, odnosno prekomerna traznja. Jedan deo kupaca koji su spremni i u stanju da kupe dobra ostace bez njih, medjutim neki od njih bice spremni da plate vise kako bi bas oni kupili jabuke kojih nema dovoljno da zadovolje ukupnu traznju. Dolazi do porasta cene koji podstice kupce da traze manju kolicinu dobara, a prodavce podstice da ponude sto vecu kolicinu i tako se uspostavlja ravnoteza.


CENOVNA ELASTICNOST TRAZNJE I FAKTORI KOJI JE ODREDJUJU

Cenovna elasticnost pokazuje stepen promene trazene kolicine dobra kada se menja cena tog dobra. - Cenovna elasticnost traznje nam pokazuje u kojoj meri ce trazena kolicina dobra porasti kada se cena smanji i obrnuto. Iznos te promene se razlikuje od dobra do dobra, pa se cak i za isto dobro menja tokom vremena.

Osetljivost traznje je pojava koja nam pokazuje kojoj meri su potrosaci spremni da se odreknu odredjenog dobra kada njegova cena raste i u kojoj meri su zainteresovani da povecaju kupovinu tog dobra kada njegova cena opada?

Traznja je elasticna ukoliko se pri promeni cene dobra trazena kolicina menja znacajno - kupci su vrlo osetljivi na promenu cene, na primer ukoliko poraste cena minuta vise ces koristiti sms poruke ili internet za komunikaciju.

Sa druge strane, ukoliko se trazena kolicina dobra ne menja znacajno sa promenom cene tog dobra, takva traznja je neelasticna i kupci nisu mnogo osetljivi na promenu cene - na primer hleb i mleko, oni su nezamenjiva dobra u ishrani i traznja za njima se nece promeniti. Najznacajniji faktori koji uticu na cenovnu elasticnost su:

▪ Raspolozivost supstituta ▪ Vrsta dobra ▪ Vremenski okvir 1. Raspolozivost supstituta Ukoliko za neko dobro postoji veliki broj supstituta kupci ce lako pri povecanju cene tog dobra preci na kupovinu drugih raspolozivih dobara koja zadovoljavaju istu potrebu ( Ukoliko poraste cena Milke precice na Najlepse zelje) za takvu traznju kazemo da je elasticna. Takodje vrlo je bitno i koliko siroko definisemo odredjeno dobro jer to odredjuje i elasticnost njegove traznje, na primer traznja za Adidas patikama je elasticna jer postoji mnogo supstituta - Nike, Reebok ali ukoliko sire definisemo, na primer trziste obuce je neelasticno jer ne postoji zamena za obucu. 2. Vrsta dobra Sto se neko dobro u potrosnji vise smatra luksuzom to ce cenovna elasticnost za tim dobrom biti visa, odnosno sto je neko dobro u vecoj meri neophodno u potrosnji njegova elasticnost je manja. Kada cena luksuznih dobara raste to ne izaziva oskudicu ili znacajnije poteskoce ali to nije slucaj i sa dobrima poput hleba i mleka i nece doci do znacajne promene traznje zato sto bi smanjenje potrosnje i koriscenja tih dobara ugrozio osnovni kvalitet zivota. Takodje treba uzeti u obzir da podela izmedju luksuznih i neophodnih dobara nije ista za sve pojedince. 3. Vremenski okvir Traznja za odredjenim dobrom je manje elasticna u kratkom roku, zato sto je potrebno odredjeno vreme da se ljudi prilagode nastalim promenama i promene svoje navike koje u kratkom roku ne mogu ili nisu spremni da promene. Ali kako vreme prolazi i kako budzet trpi razmotrice druge, podjednako prihvatljive opcije za zamenu odredjenog proizvoda.


IZRACUNAVANJE CENOVNE ELASTICNOSTI TRAZNJE

Cenovna elasticnost traznje izrazava se putem koeficijenta cenovne elasticnosti traznje - to je kolicnik procentalne promene trazene kolicine i procentualne promene cene dobra.

Koeficijent cenovne elasticnosti Ed = Procentualna promena trazene kolicine

Procentualna promena cene

Na primer porast cena jabuka od 10% doveo je do pada traznje za 15%

Ed = 15%

10% = 1.5 Svaka promena cene jabuka dovodi do 1,5 puta vece promene u trazenoj kolicini jabuka.

! Obratiti paznju na objasnjenje u knjizi vezano za predznak !


INTERPRETACIJA CENOVNE ELASTICNOSTI TRAZNJE

U zavisnosti od procentualne promene trazene kolicine za odredjenu procentualnu promenu cene razlikujemo: 1. Elasticna traznja je traznja za koju je procentualna promena trazene kolicine veca od procentualne promene cene dobra i tada je koeficijent cenovne elasticnosti veci od jedan. 2. Neelasticna traznja je traznja za koju je procentualna promena trazene kolicine manja od procentualne promene cene dobra i tada koeficijent cenovne elasticnosti uzima vrednosti vece od 0 a manje od 1. 3. Jedinicno elasticna traznja je traznja za koju je moguce da se pri promeni cene trazena kolicina menja u potpuno istom procentualnom iznosu kao i cena i koeficijent cenovne elasticnosti je tacno jednak 1. 4. Savrseno neelasticna traznja postoji kada promena cene ne izaziva nikakvu promenu trazene kolicine i to znaci da ce kupci bez obzira na cenu kupovati uvek istu kolicinu dobra. Koeficijent cenovne elasticnosti u ovom slucaju je nula i ovo je vise teorijski primer, jer kupci su ograniceni svojim dohotkom i ne mogu kupovati uvek istu kolicinu dobara u slucaju kada se cena tog proizvoda povecava. 5. Savrseno elasticna traznja postoji u slucaju kada svaka promena cene uzrokuje izuzetno veliku promenu u trazenoj kolicini. Ukoliko izuzetno veliki iznos delimo izuzetno malim iznosnom bliskom nuli, rezultat je beskonacno velika vrednost koeficijenta elasticnosti. To znaci da su kupci veoma osetljivi i da je dovoljno vrlo mali povecanje cene da bi oni prestali da kupuju taj proizvod.

Apsolutna vrednost cenovne

elasticnosti

Traznja Kako se menja trazena kolicina

Ed = 0

Savrseno neelasticna

Nema promene

0 < Ed < 1

Neelasticna

Smanjuje se za manje od 10 %

Ed = 1

Jedinicno elasticna

Smanjuje se za 10 %

1 < Ed < ∞

Elasticna

Smanjuje se za vise od 10 %

Ed = ∞

Savrseno elasticna

Smanjuje se na nulu


CENOVNA ELASTICNOST PONUDE

Cenovna elasticnost ponude pokazuje u kojoj se mera ponudjena kolicina dobra menja pri promeni cene dobra. Ponuda je elasticna ukoliko se pri odredjenoj promeni cene ponudjena kolicina znacajno menja i tada su prodavci osetljivi na promenu cene.

Ovo je cest slucaj za proizvode koji se dugo mogu drzati na zalihama i gde postoji velika mogucnost da proizvodjac znacajnije menja svoju ponudu sa promenom cene. Ponuda je neelasticna ukoliko se pri promeni cene dobra ponudjena kolicina neznatno menja i tada prodavci ne reaguju mnogo na promenu cene proizvoda koji prodaju.

Ovo je cest slucaj kod prodavaca koji prodaju lako kvarljivu robu koju ne mogu dugo da drze na zalihama, na primer ukoliko prodaju voce ili mlecne proizvode. Faktori koji uticu na elasticnost ponude: ▪ Vrste dobra ▪ Vremenski okvir 1. Vrsta dobra Porast cene nekog dobra stimulise prodavce da povecaju ponudjenu kolicinu jer to pri ostalim nepromenjenim uslovima vodi rastu prihoda i rastu profita - I upravo tako reaguju prodavci najveceg broja dobara. Medjutim, postoje dobra cija se kolicina ne moze znacajnije povecati jer je ogranicena, poput zlata, antikviteta, umetnickih dela i njihova ponuda samim tim je izuzetno neelasticna. 2. Vremenski okvir Elasticnost ponude u velikoj meri zavisi od vremenskog perioda u kome se posmatra. U kratkom roku mogucnosti da se ponuda odredjenog dobra prilagodi su ogranicene, tako da je elasticnost ponude u kratkom roku relativno mala. Medjutim, u duzem roku u zavisnosti od cene proizvoda, proizvodjaci ce prilagoditi svoju ponudu. - Na primer ukoliko je cena jagoda bila visoka ove godine, iduce godine ce zasaditi dodatno zemljiste. IZRACUNAVANJE CENOVNE ELASTICNOSTI PONUDE Cenovna elasticnost ponude predstavlja odnos procentualne promene ponudjene kolicine i procetualne promene cene.

Koeficient cenovne elasticnosti ponude Es = Procentualna promena ponudjene kolicine

Procentualna promena cene


INTERPRETACIJA CENOVNE ELASTICNOSTI PONUDE

Cenovna elasticnost ponude pokazuje u kojoj meri ponudjena kolicina reaguje na promenu cene. 1. Neelasticna ponuda je ukoliko se pri odredjenoj promeni cene ponudjena kolicina neznatno menja 2. Ukoliko se ponudjena kolicina znacajno menja u odnosu na promenu cene ponuda je elasticna i koeficijent je veci od jedan. 3. Jedinicno elasticna ponda predstavlja granicni slucaj izmedju elasticne i neelasticne ponude i koeficijent cenovne elasticnosti jednak je jedan jer se ponudjena kolicina menja u istoj meri kao i cena dobra. 4. Savrseno neelasticna ponuda je kada se ponudjena kolicina uopste ne menja, bez obzira na cenu. Koeficijent je jednak nuli - na primer, bez obzira na cenu slike "Suncokreti" ponudjena kolicina ne moze da se menja, ili ukoliko su sva mesta u bioskopu popunjena, bez obzira na cenu koju su ljudi spremni da plate za dodatnu kartu nije moguce prodati je - ne postoji vise slobodnih mesta u sali. 5. Savrseno elasticna ponuda postoji kada se na najmanju promenu cene ponudjena kolicina mnogo menja,

sto znaci da su prodavci vrlo osetljivi na promenu cene i da su pri najmanjem smanjenju u stanju da prestanu da prodaju taj proizvod.

Apsolutna vrednost cenovne

elasticnosti

Ponuda Kako se menja ponudjena kolicina

Es = 0

Savrseno neelasticna

Nema promene

0 < Es < 1

Neelasticna

Smanjuje se za manje od 10 %

Es = 1

Jedinicno elasticna

Smanjuje se za 10 %

1 < Es < ∞

Elasticna

Smanjuje se za vise od 10 %

Es = ∞

Savrseno elasticna

Smanjuje se na nulu


FAKTORI PROIZVODNJE

Faktori proizvodnje su inputi koji se koriste u proizvodnji dobara i usluga - to su rad, kapital i zemlja. Pod pojmom zemlja podrazumevamo plodno zemljiste na kom se uzgajaju poljoprivredne kulture ili razni minerali poput nafte i uglja. Rad je ljudski ili humani resurs - ljudi rade i stvaraju, trose svoj fizicki i umni napor kako bi proizveli odredjena dobra i usluge. Velicina i sposobnost radne snage su u jednoj privredi odlucujuce za odredjivanje kolicine i kvaliteta dobara i usluga koji se mogu proizvesti i sto je veci broj radnika, sto su bolji njihovo obrazovanje i obucenost utoliko i zemlja moze vise da proizvede. Kapital predstavljaju svi resursi koje je stvorio covek i koji sluze da se uz pomoc njih proizvedu druga dobra i usluge. Razlika u odnosu na trziste finalnih dobara i usluga je u tome sto je traznja za nekim faktorom proizvodnje izvedena traznja - na primer traznja za frizerima je povezana sa traznjom za frizerskim uslugama, odnosno sa potrebom potrosaca da brinu o svojoj frizuri.

PROIZVODNA FUNKCIJA I MARGINALNI PROIZVOD RADA

Proizvodna funkcija je odnos izmedju kolicine inputa koji se koriste u proizvodnji nekog dobra i kolicine autputa tog dobra. Marginalni proizvod rada pokazuje za koliko se povecava kolicina autputa zaposljavanjem jos jedne dodatne jedinice rada.

MPL = ∆𝑄

∆𝐿

Opadajuci marginalni proizvod je svojstvo da marginalni proizvod nekog inputa opada sa povecanjem kolicine tog inputa. * Primer sa poljem psenice - kako se povecava broj radnika tako oni zanju psenicu sa sve manje i manje povrsine parcele i zato kako se povecava broj radnika pojedinacni doprinos proizvodnji svakog novog radnika postaje sve manji i manji.

Broj radnika (L) Proizvedeno (Q) MPL

1 1000 1000

2 1800 800

3 2400 600

4 2800 400

5 3000 200

Proizvodna funkcija postaje sve ravnija kako se povecava broj radnika.

∆Q - promena kolicine autputa ∆L - promena kolicine rada (broja radnika)

Proizvodna funkcija


RADNA SNAGA KAO ROBA

Radna sposobnost je celokupnost fizickih i psihickih sposobnosti coveka koje on moze da koristi u proizvodnji materijalnih dobara. Uslovi nastanka radne snage kao robe: a) Radnik je pravno slobodan, iskljucivi je vlasnik svoje radne sposobnosti i njom samostalno i slobodno raspolaze.

b) Otudjenost od sredstava za proizvodnju - ne moze da opstane ukoliko ne prodaje svoju radnu sposonost kapitalisti. Svojstva radne snage:

1. Upotrebna vrednost

Upotrebna vrednost radne snage je njena sposobnost da podmiri odredjene ljudske potrebe. Ispoljava se iskljucivo u procesu proizvodnje, radnici koriste vrednost sredstava za proizvodnju i prenose je na nove proizvode - stvara se roba koja ima novu upotrebnu vrednost i vrednost. Drugim recima, u procesu proizvodnje se obavlja proces trosenja novododatog rada koji u uslovima robne proizvodnje stvara novu vrednost. Radnik je kapitalisti interesantan zato sto stvara visak vrednosti. 2. Vrednost radne snage Velicina vrednosti radne snage odredjena je velicinom vrednosti sredstava licne potrosnje neophodnih za odrzavanje, odnosno normalno reprodukovanje radne snage najamnog radnika. Promenom uslova proizvodnje menja se i velicina vrednosti radne snage - specificnost te promene vezana je za faktore koji odredjuju kolicinu sredstava za zivot neophodnih za normalnu reprodukciju radnika. Na velicinu vrednosti radne snage uticu IV faktora: ▪ Kolicina materijalnih dobara neophodnih za zadovoljenje normalnih prirodno-geografski uslovljenih fizioloskih potreba najamnih radnika.

▪ Drustveno-istorijski (privredni i kulturni) nivo razvijenosti odredjene zajednice.

▪ Kolicina sredstava neophodna za normalnu reprodukciju clanova radnikove porodice.

▪ Kolicina rada koja se zahteva za proizvodnju odredjene kolicine materijalnih dobara neophodnih da se radnik nomalno osposobi, skoluje i dokvalifikuje da bi postao dovoljno umesan i okretan u proizvodnji koju namece kapitalisticki nacin proizvodnje.


PROIZVODNJA VREDNOSTI I NJENE KARAKTERISTIKE U ROBNOJ PRIVREDI

Kako se proizvodi vrednost robe? V = Pv + Nv Preneta vrednost je deo vrednosti koji nastaje trosenjem sredstava za rad i predmeta rada koji su nastali u nekom prethodnom, minulom periodu i njihovim trosenjem ta njhova vrednost se prenosi na nov proizvod. Novododata vrednost je deo vrednosti koji nastaje dvostrukim trosenjem radne snage - prvo svojim konkretnim radom radna snaga stvara nove upotrebne vrednosti i istovremeno prenosi vrednost sredstava za proizvodnju na novi proizvod, a sa druge strane radna snaga se pri tome trosi u psiho-fizioloskom smislu i time stvara novu vrednost. Kako tece proces stvaranja i oplodnje (uvecanja) vrednosti? Fizicka granica duzine radnog dana je sama duzina dana koja iznosi 24h, a moralno-istorijska granica odredjena je stepenom razvoja drustva i istorijskom borbom radnika za skracenje radnog dana. Radni dan uvek mora biti kraci od fizicke duzine radnog dana, zato sto radnik jedan deo dana koristi za odmor i reprodukovanje svoje radne snage, i danas je duzinu radnog dana odredila drzava zakonski ( 6 ili 7 casova, sa tendencijom skracenja) Radni dan u razvijenoj trzisnoj privredi mora da se sastoji iz dva dela - potrebnog radnog vremena i viska radnog vremena. Potrebno radno vreme predstavlja onaj deo radnog vremena u toku kog radna snaga stvori protivvrednost jednaku svojoj vrednosti a visak radnog vremena je onaj deo radnog dana u toku kog radna snaga stvara novododatu vrednost preko velicine svoje vrednosti - taj deo novododate vrednosti naziva se visak vrednosti. Visak vrednosti je razlika izmedju proizvedene novododate vrednosti i velicine vrednosti radne snage - obelezava se sa m. Postojani i promenjivi kapital Postojani (konstantni) kapital je kapital ulozen u sredstva za proizvodnju - ona ne stvaraju ni novu vrednost ni visak vrednosti, njihova se vrednost samo prenosi na novi proizvod i to kao data, konstantna velicina - obelezava se sa c. Promenjivi kapital je ulozen u radnu snagu koja u procesu proizvodnje stvara novu vrednost koja je veca od velicine vrednosti, odnosno stvara masu viska vrednosti - promenjivi kapital se obelezava sa v a masa viska vrednosti sa m. Struktura vrednosti robe: V = c + v + m Stopa viska vrednosti pokazuje stepen oplodnje varijabilnog kapitala - dobija se kada se masa viska vrednosti stavi u odnos sa varijabilnim kapitalom.

m' = m

v 100 =

visak proizvoda

potreban proizvod 100 =

visak rada

potreban rad 100 =

visak radnog vremena

potrebno radno vreme 100

Masa viska vrednosti m = 𝑚′ 𝑣

100


VISAK VREDNOSTI I NJEGOVA SUSTINA

Radna snaga u procesu proizvodnje obavlja dvostruku funkciju:

- Stvara nove upotrebne vrednosti i prenosi vrednost sredstava za proizvodnju na taj novi proizvod.

- Stvara novododatu vrednost koja se sastoji od protivvrednosti radne snage kao robe i viska vrednosti NV = v+m → Visak vrednosti predstavlja deo novododate vrednosti proizveden u visku radnog vremena.

I stopa i masa viska vrednosti izrazavaju eksploataciju najamnih radnika -eksploatacija je oznaka za prisvajanje rezultata tudjeg rada. Metodi za povecanje mase viska vrednosti: Apsolutni metod ostvaruje se povecanjem broja radnika angazovanih u proizvodnji, produzenjem radnog dana i povecanjem drustveno prosecnog stepena intenzivnosti rada. Relativni metod ostvaruje se povecanjem drustveno prosecnog stepena produktivnosti rada u onim granama u kojima se proizvodi roba neophodna za reprodukovanje radne snage i time se smanjuje potrebno radno vreme a povecava visak radnog vremena u kom se proizvodi visak vrednosti.

Proizvodjacev visak se odredjuje kao vrednost koju ostvaruju proizvodjaci umanjenu za njegove troskove

proizvodnje a potrosacev visak je razlika izmedju cene koju je potrosac spreman da plati i cene koju stvarno

placa kupujuci odredjeni proizvod.

m = m′ v

100

Velicina viska vrednosti zavisi od:

- stope viska vrednosti - velicine varijabilnog kapitala

Povecanjem ovih faktora povecava se i

velicina vrednosti.

M = m

v V


Akumulacija u robnoj privredi

Akumulacija oznacava skupljanje dodatnih novcanih i materijalnih sredstava koja se koriste za potrebe prosirene reprodukcije. U robnoj privredi akumulacija se blize odredjuje kao kontinuirano odvajanje dela prisvojenog profita radi uveanja kapitala i prosirenja i usavrsavanja proizvodnje. Nuznost akumulacije uslovljena je:

Akumulacija kapitalistickog robnog proizvodjaca Novcana akumulacija - posle svake prodaje izdvaja deo ostvarenog prihoda za potrebe prosirene reprodukcije.

Stvarna akumulacija - Kada se akumulirana novcana sredstva stvarno aktiviraju. Vrednosni sastav kapitala predstavlja odnos kapitala ulozenog za nabavku sredstava i onog dela ukupno predujmljenog kapitala angazovanog za kupovinu radne snage. Tehnicki sastav kapitala izrazava tehnicku opremljenost rada. Odnos izmedju angazovanih sredstava i radne snage iskazan je u naturalnom odnosu - u fizickim jedinicama mere. Organski sastav kapitala izrazava se simbolima vrednosnog sastava ali se podrazumeva da promene tog odnosa nastaju iskljucivo kao posledica promena u tehnickom sastavu kapitala.

Potrebama drustvene zajednice - svaka drustvena zajednica mora da

odvaja deo dohotka kojim se obezbedjuju potrebna dodatna sredstva

za prosirenu reprodukciju koja ce obezbediti potreban rast drustvenog

bogatstva i bolje uslove zivota i rada ljudi.

Interesima robnog proizvodjaca - svaki robni proizvodjac stalno mora da

izdvaja deo profita za prosirenu reprodukciju jer samo tako mogu da se

obezbededobri poslovni rezultati i sigurnost na trzistu u uslovima trzisne

konkurencije.

Dakle, promena cena faktora proizvodnje nece uticati na organski sastav kapitala.

Marks ga je podelio na postojani i promenjivi kapital K = c + v


Nacin upotrebe akumulacije - organski sastav kapitala

Organski sastav kapitala koristi simbole vrednosnog (c,v) s tim da je svaka promena uslovljena iskljucivo promenom tehnickog sastava kapitala

Kruzno kretanje kapitala predstavlja neprekidno kruzenje sredstava utoku procesa reprodukcije. Jedno kruzenje ili jedan odsecak iz tog neprekidnog kruznog kretanja naziva se obrt kapitala ili reprodukcioni ciklus.

N - R - P - R1 - N1

▪ Vreme obrta je vremenski period potreban da bi se izvrsio jedan obrt, odnosno da faktori proizvodnje podju iz odredjenog oblika, prodju kroz sve faze i ponovo se vrate u svoj polazni oblik.

Izracunava se po odredjenom obrascu o = O

n

Sastoji se od vremena proizvodnje i vremena prometa: 1. Vreme proizvodnje sastoji se od procesa rada i od raznih pauza - proces rada je vreme tokom kojeg proizvodjac deluje sredstvima za rad na predmete rada i stvara novu upotrebnu vrednost i vrednost a razne pauze su periodi kada je proizvodjac odvojen od procesa ali proizvodnja i dalje traje, na primer u industriji alkoholnih pica postoji period vrenja, u poljoprivrednoj industriji period kada povrce sazri i slicno. Ovde se racuna i vreme pripreme proizvodnje kao i vreme zaliha predmeta rada. 2. Vreme prometa sastoji se od faze kupovine i faze prodaje - faza kupovine obuhvata vremenski period u kom robni proizvodjac kupuje faktore proizvodnje a faza prodaje je vremenski period kada robni proizvodjac prodaje gotovu robu i ovo je najvaznija faza za robnog proizvodjaca zato sto od nje zavisi njegov ekonomski uspeh.

Akumulacija bez promene organskog sastava odgovara najamnim radnicima jer ne dolazi do otpustanja i zato sto usled povecane traznje dolazi do porasta najamnina.

Robni proizvodjac moze da poveca proizvodnju ukoliko nabavi iste masine i zaposli odredjen broj radnika, medjutim profit koji on ovako ostvaruje bice vremenom manji i zbog toga ovakav nacin ne odgovara kapitalistickom robnom proizvodjacu. Akumulacija uz promenu organskog sastava kapitala vise odgovara robnom proizvodjacu jer na ovaj nacin on ostvaruje vecu protivvrednost - odnosno ostvarivace veci profit ukoliko primenjuje novu, savremenu tehniku i tehnologiju i radnu snagu vece kvalifikovanosti sto ce dovesti do povecanja produktivnosti rada i nizih troskova po jedinici proizvodnje i samim tim i do veceg profita.

1. 2. 3.

1 faza - faza kupovine cinilaca proizvodnje 2 faza - faza proizvodnje, tehnoloski postupak 3 faza - faza prodaje, najvaznija faza jer se u okviru nje ostvaruje profit


Faktore proizvodnje mozemo podeliti na: ▪ Proizvodne faktore (proizvodni kapital) ▪ Prometne faktore ( prometni kapital) Prometni faktori su oni koji se nalaze u sferi prometa, mogu biti u robnom i u novcanom obliku. Transformisu se odjednom i u celini iz jednog oblika u drugi - kupovinom se za novac dobija roba, prodajom se za robu dobija novac. Proizvodni faktori su oni koji se nalaze u sferi proizvodnje, to su sredstva za proizvodnju i radna snaga. Razlicito se ponasaju tokom jednog obrta i na osnovu toga mozemo ih podeliti na:

▪ stalne/ fiksne fondove ▪ opticajne/cirkulirajuce fondove. Stalni ili fiksni kapital Stalni ili fiksni kapital sacinjavaju sredstva za rad, ona se samo delimicno utrose tokom jednog obrta i koriste se u vise obrta. To njihovo trosenje moze biti naturalno i vrednosno - naturalno trosenje naziva se rabacenje i moze biti moralno (zastarevanje) i fizicko (trosenje, habanje) Radna snaga koristeci sredstva za rad prenosi deo njihove vrednosti na novi proizvod. Taj utroseni deo vrednosti sredstava za rad naziva se amortizacija. Opticajni ili cirkulirajuci kapital Opticajni ili cirkulirajuci kapital cine predmeti rada i radna snaga, oni se utrose potpuno tokom jednog obrta i moraju se ponovo obezbedjivati za svaki novi obrt.

Documents

OSNOVI EKONOMIJE PRIJEMNI 2017 JAKOVLJEVIC DRAGANA · Osnovni faktori proizvodnje: Radna snaga - Najvazniji je faktor proizvodnje, proizvodjaci trose radnu snagu koja obuhvata njihove