Osnovne nove proizvodne filozofijePolazi se od opsteg stava da je jedan ceo tehnoloski i proizvodni sistem razvijen po svim osnovima i da predstavlja danas pojam uspesnog tehnoloskog i ukupnog privrednog razvoja.Taj novi proizvodni system je postao i paradigma jednog snaznog privrednog organizma koji po razvijenoj tehnologiji,dostignutoj produktivnosti, razvijenom menadzmentu predstavlja cilj kome treba teziti.Strucnjaci su to nazvali nova proizvodna filozofija.U pogledu tehnike,organizacije i menadzmenta ova filozofija predstavlja najvisi nivo dostignuca.Osnovu NPF cine principi upravljana. metode proizvodnje i tehnike realizacije. Sustina i sadrzina jedinstvenog trzista i proizvodnje predstavlja krajnji cilj NPF - proizvodnja Just in time.Na grafikonu prvi red oznacava to sta zahteva savremeno trziste-promenljiv asortiman,visok kvaliteti niske cene.U drugom redu se pokazuje kako se savremena proizv. organizuje kao fleksibilna, bez gubitaka i bez gresaka.Treci red oznacava najvaznije metode i tehnike koje se koriste kod NPF a to su SMED-metoda,nulta kontrola kvaliteta,netroskovni princip.

Just-in -time proizvodnjaOvaj princip podrazumeva proizvodnju gotovih proizvoda tacno na vreme kako bi se udovoljilo narudzbi kupaca.Ptincip J-I-T je krajnji cilj NPF.Prvi put je primenjen u Toyota sistemu.Princip Just-in-time je uveden da bi se ostvario ideal proizvodnje bez zaliha.Prema tome J-I-T proizvodnja podrazumeva proizvodnju gotovih proizvoda tacno na vreme kako bi se udovoljilo zahtevu kupca,zatim proizvodnju sastavnih delova onako kako ide potreba za njima,tacno na vreme kada ih treba montirati u gotove proizvode kao i nabavku materijala onako kako potrebe za njima pristizu kako bi se mogli blagovremeno proizvoditi delovi.J-I-T proizvodnja znaci proizvesti samo ono sto se trazi u najmanje mogucim serijama sa nula gresaka i u najkracem mogucem vremenskom intervalu.U savremenim uslovima industrijske proizvodnje J-I-T proizvodnja ima sledece karakteristike:proizvodnja po narudzbi,u malim serijama,sa nula gresaka,sa najkracim ciklusom izrade,bez skladista.

Smed-Sistem racionalizacije proizvodnjeTvorci sistema NPF kazu da je sistem racionalizacije najefikasniji metod za postizanje J-I-T proizvodnje.SMED metodom se postize skracenje vremena podesavanja masina za proizvodnju.Na taj nacin obezbedjuje se promena asortimana sto je jedan od tri zahteva trzista.SMED(Single Digit Minute Exchange of Die) doslovno znaci izmena alata za manje od 10 minuta.Pojam SMED sadrzi u sebi drasticno smanjenje vremena podesavanja na svim masinama.Sistem racionalizacije ima priblizno znacenje : izmena alata na pritisak dugmeta. Za razumevanje procedure primene sistema racionalizacije proizvodnje potrebno je razlikovati dve vrste za uspostavljanje proizvodnje i to unutrašnje podešavanje(operacija se možeizvršiti samo kada je mašina isključena) i spoljašnje podešavanje(operacija kojase može izvršiti i dok je mašina u pogonu).

Kanban sistemKanban sistem je senka J-I-T proizvodnje i tipican je za mnogobrojne metode i tehnike u japanskoj industriji.Kanban sistem predstavlja sveobuhvatni,integralni sistem upravljanja proizvodnjom na mikronivou u radionici,na radnim mestima.Kao sistem upravljanja proizvodnjom kanban pokriva upravljanje proizvodnjom,kontrolu zaliha,kontrolu kvaliteta,nabavku i distribuciju pa cak i sistem motivacije radnika.Rec kanban je japanska rec koja znaci karta.Kanban odnosno karta koristi se tako sto se karta stavi u posudu u kojoj se drze delovi kako bi radnici bili obavesteni o potrebnoj kolicini sastavnih delova koje treba proizvesti tacno na vreme kako bi mogli biti montirani u podsklopove ili gotove proizvode. Ovde je kanban samo sredstvo komunikacije sa radnicima u proizvodnji kako bi se ostvario J-I-T. Kanban funkcionise tako sto ide od vise radne stanice ka nizoj obavestavajuci radnika koji deo i u kojoj kolicini treba da proizvede.Kada karta ne dodje radnik treba da prekine sa proizvodnjom i da predje na drugi radni zadatak koji cesto zahteva i razlicito znanje i umece.

Proizvodnja bez skladišta Je osnovna linija sistema NPF.Kaze se da je to linija vodilja moderne industrije koja prihvata koncepte NPF.U modernoj industriji o skladistu se govori kao o vaznom fenomenu.Ranije se smatralo da je ono neizbezno i neophodno zlo,a ovo glediste nije bilo ispravno.U okviru NPF osnovni zahtev je da se skladista eliminisu.Da bi se to uradilo trazeni su uzrocnici pojave skladista,pa su podeljena u 2 grupe:Skladista koja se pojavljuju i neophodna skladišta. Skladišta koja se pojavljuju dele se u četri grupe: Skladišta koja nastaju zbog pogresnog proizvodnog programa -Skladišta koja nastaju radi obezbedjenja vremenskih rezervi po sistemu ,,da bismo bili sigurni’’ - Skladišta koja nastaju zbog velikih narudzbi - Skladišta koja nastaju usled neravnoteze u proizvodnom lancu -Neophodna skladista mogu da se jave na dva mesta u proizvodnji: u procesu i u u operacijama. Neophodna skladišta u procesu karakteriše sledeće usled velikih razlika između vremena otpreme i protočnih vremena postavlja se skladište ispred prvih proizvodnih operacija , ako potražnja varira miže se povremeno proizvoditi više kako bi e održala stalna opterećenost kapaciteta, skladište se koristi za balansiranje kapaciteta na raznim mestima u fabrici.Neophodna skladišta u operacijama karakteriše sledeće: da bi se osigurala od havarije mašina i proizvodnja škarta, kod velikih serija da bi se kompenzovalo veliko vreme reglaže.

Značaj usluga u savremenim privredamaPoslednjih godina usluge su postale znacajne u ukupnoj privrednoj strukturi.U razvijenim trzisnim privredama stopa rasta usluga je visa od stope rasta roba.Prema jednoj od savremenih definicija servisna industrija je deo industrije koja pribavlja prevashodno neopipljive proizvode za razliku od fabrickih proizvoda.Usluge obuhvataju cetiri segmenta: -transport,komunikacije i komunlanu delatnost-velikoprodaju i maloprodaju -finansije,osiguranje i nekretnine -servis koga sacinjavaju poslovne usluge(racunovodstvo,elektronsko poslovanje,inzenjering) i mnoge neprofitne oblasti ekonomije Preduzeca koja naglasavaju i isporucuju visoko kvalitetne usluge u paketu sa proizvodom imaju vece mogucnosti da povecaju trzisno ucesce.

Klasifikacija uslugaUsluge su finalni proizvodi koji su stvoreni ili nastali iz aktivnosti medjusobnog kontakta isporucilaca i kupaca,prodani ili transferisani od strane preduzeca,institucija ili pojedinaca na trzistu.Usluge se dele na:-Standardne usluge ciji se stvarni izlaz moze meriti u fizickim ili vrednosnim jedinicama(telefonske,usluge isporuke el. energije..)-Slozene usluge koje ukljucuj nekoliko razlicitih usluga koje se proizvode zajedno i kupci ih moraju kupiti u paketu,a ne pojedinacno(usluge hotelskog smestaja,lekarskih pregleda..)-Svezane usluge koje sadrze vise usluga dogovorenih od vise dobavljaca i kupaca ciju kombinaciju moze da odredi sam kupac(kablovski servis,advokatske usluge..)

Menadžment operacija uslugaTo je relativno mlada oblast menadzmenta i razvila se na bogatom iskustvu koje je vezano pre svega za proces upravljanja.Danas se smatra da su operacije jedna od tri kljucne oblasti poslovanja pored finansija i marketinga.U osnovi svake operacije je tehnologija. Zbog toga je upravljanje tehnologijom jedan od osnovnih procesa stvaranja efektivne i efikasne organizacije koja moze biti konkurentna na sve zahtevnijem svetskom trzistu.Menadzment operacije se mogu sagledati kao kompleksan sistem koji obuhvata istrazivanje,projektovanje,inzinjering,mrezu informacija,distribuciju i snabdevanje kupaca, kapacitete,objekte,razvoj proizvoda,dobavljace,lanac vrednosti ,operaciona istrazivanja...

Lanac snabdebanja u proizvodnjiPredstavlja zivotni ciklus procesa koji podrzava informacione,fizicke,finansijske tokove i tokove znanja o kretanju roba i usluga,od snabdevaca do krajnjeg potrosaca.Menadzment lanca snabdevanja predstavlja projektovanje,odrzavanje i upravljanje operacijama procesa lanca snabdevanja radi zadovoljenja krajnjih korisnika.Upravljanje lancem snabdevanja odnosi se na pronalazenje skladnog procesa i sinhronizaciju izmedju preduzeca i dobavljaca u cilju povezivanja protoka materijala,usluga i informacija sa zahtevima sve probirljivijih potrosaca.Preduzeca preko lanca snabdevanja dolaze do neophodnih osnovnih ulaza: materijala,sredstava za rad i energije.Njihovo kretanje se moze posmatrati kao: kretanje materije (materijalni bilans) i kretanje informacija(ekonomski bilans).Upravljanjem lancem snabdevanja dolazi se do smanjenja troskova,direktnih i indirektnih.Ono doprinosi povecanju efikasnosti nabavke,poboljsanju kontrole nabavke,smanjenju ukupnog vremena proizvodnje...Osnovne prednosti upravljanja lancem: -bolja kontrola dobavljaca, -smanjenje troskova i ustede pri nabavkama, -bolja dokumentacija-veca brzina pri radu

Kvalitet i definisanje kvalitetaKvalitet je veoma kompleksan i sirom sveta je poznat kao jedan od najinteresantnijih u teoriji menadzmenta.Poslovni svet danas dozivljava revoluciju u pogledu kvaliteta. Briga za kvalitet ima svoje poreklo. Dovoljno je reci da danas ne postoji poslovni poduhvat koji ne tezi ka kvalitetu prizvoda i usluga a pod tim se podrazumevaju proizvodi i usluge koji su bolji od prosecnih,koji zadovoljavaju zacrtani nivo potreba i nisu skupi. Kvalitet se moze definisati kao skup upotrebnih,tehnickih,ekonomskih i estetskih osobina i obelezja zadovoljstva proizvoda u posmatranju.Standard ISO 8402 odredjuje kvalitet kao skup svih karakteristika jedinice u posmatranju koje se odnose na mogucnost zadovoljenja iskazane potrebe i potreba koje se podrazumevaju.

Demingov krugAmericki statisticar Deming,koji se neposredno vezuje za rast Japana kao industrijske nacije, je predlozio primenu stalne analize i merenja poslovnog procesa u cilju pronalazenja izvora varijacije, koji dovode do toga da se proizvod razlikuje od zahteva potrosaca.Zbog toga je preporucio da se poslovni proces mora posmatrati u jednom okviru sa povratnom spregom.U tom smislu je stvorio jedan dijagram koji poredstavlja model neprekidnog poboljsanja kvaliteta,poznat kao PDCA krug ili Demingov krug.Osnovni elementi Demingovog kruga su: -Planirati -uraditi ili preispitati komponente poslovnog procesa u cilju poboljsanja rezultata(identifikacija i analiza problema) -Uraditi -primeniti plan i meriti njegove performanse(razvoj i primena resenja) -Proveriti -proceniti rezultate merenja i poslati rezultate onima koji donose odluke(evaluacija rezultata) -Reagovati -odluciti koje su neophodne promene da bi se poboljsao proces i standardizovati resenja.

Menadžment totalnog kvalitetaSustinu svih pristupa cini osam osnovnih ideja i one se mogu primeniti na bilo koji metod menadzmentatotalnog kvaliteta.To su:1.sistemski pristup2.usredsredjenost na kupca3.uloga menadzmenta4.participacija radnika5.procesni pristup6.stalna poboljsanja7.odlucivanje na osnovu cinjenica8.uzajamno korisni odnosi sa isporuciocima