Osnovne Postavke Teorije AV

8/6/2019 Osnovne Postavke Teorije AV

1/23

Osnovne postavke teorije afektivnog vezivanja

Rezime

U radu se predstavljaju osnovne postavke i kljuni pojmovi teorije

afektivnog vezivanja.

1. Potreba za vezivanjem je primarna potreba zato to a)

obezbeuje fiziku blizinu majke i samim time vee anse za

preivljavanje, b) obezbeuje doivljaj sigurnosti c) zato to

obezbeuje odnos u kojem se razvija self i jedinstveno ljudske

spobnosti od znaaja za skladan socioemocionalni razvoj i budue

interpersonalne odnose.

2. Poto se radi o primarnoj potrebi, afektivno vezivanje je

univerzalno. U svim kulturama se odojad vezuju za jednu ili vie

osoba koje se o njima staraju, ukoliko postoji adekvatna nega.

Jedino u uslovima izuzetne deprivacije detetovih psihofizikih i

emotivnih potreba nastaju poremeaji vezivanja koji se tretirajukao psihopatologija.

3. Kvalitet afektivnog vezivanja zavisi od stvarnog iskustva

odojeta, odnosno od kvaliteta stvarne materinske nege, njene

senzitivnosti i responzivnosti.

4. Postoje individualne razlike u organizaciji odnosno obrascu

afektivnog vezivanja odojadi. Obrasci vezanosti se procenjuju u

Stranoj situaciji, laboratorijskoj proceduri, na osnovu toga kako

dete koristi majku kao bazu sigurnosti za igru i istraivanje. Postoji

siguran i dva nesigurna obrasca: izbegavajui i ambivalentan. Ako

dete manifestuje protivrene strategije govorimo o

dezorganizovanoj vezanosti. Sigurna vezanost je norma, kako u

statistikom, tako i fiziolokom smislu.

5. U osnovi individualnih razlika koje se manifestuju u ponaanju stoje

a) mentalne strukture tj. unutranji radni modeli ili

reprezentacije sebe, drugih i bliskih odnosa, b) kapacitet zamentalizaciju. U oba sluaja radi se o unutranjim

1


2/23

strukturama/funkcijama koje su odgovorne za a) kontinuitet

obrazaca vezanosti tokom ivota i b) za povezanost obrazaca

vezanosti sa razliitim aspektima socioemocionalne i

interpersonalne kompetentnosti i mentalnog zdravlja.

U ovom kratkom izlaganju probau da sumiram najvanije postavke

teorije afektivnog vezivanja, da ukaem na njene kljune pojmove i bitne

empirijske nalaze.

Don Bolbi, osniva teorije afektivnog vezivanja, nije napraviorevoluciju otkrivi neku posebnu vrstu vezanosti deteta za majku. On je

kazao neke stvari o emocionalnoj vezi koja se uspostavlja izmeu

odojeta i odrasle osobe koja ga neguje, koje su u to vreme, krajem

pedesetih godina prolog veka, zvuale krajnje disonantno u odnosu na

dve dominantne paradigme u psihologiji tog vremena: psihoanalizu i

bihejviorizam. Valja odmah naglasiti: u odnosu na klasinu, Frojdovu

psihoanalizu. Ono to je Bolbi kazao o prirodi detetove vezanosti za majku

nije, dodue, bilo sasvim novo. Sline ideje mogle su se uti od strane

psihoanalitiara koji su ve napravili iskorak u odnosu na neke temeljne

postavke Frojdove teorije. Ono to je Bolbijev glas izdvojilo jeste pokuaj

da se klinika zapaanja dobijena iz rada s decom i porodicama poveu sa

nalazima etologa i terminologijom teorije kontrolnih sistema i uoblie u

teoriju o motivaciji i razvoju linosti koja e imati snanu empirijsku

pozadinu, precizne pojmove i koja e generisati proverljive hipoteze.

Dakle, sve ono to predstavlja slabu taku psihoanalize.

ta je to, dakle, rekao Bolbi o prirodi emocionalne vezanosti deteta

za majku, to je tako zaparalo ui brojnim psihoanalitiarima? Rekao je

neto to je etolozima koji su izuavali posledice rane socijalne deprivacije

kod majmuna bilo nedvosmisleno jasno, a psiholozima, bihejvioristima

koji su oveka izuavali prema modelu ivotinje, laboratorijskog pacova ili

goluba, delovalo tako strano i neprihvatljivo.

Prema Bolbiju, dete se emotivno vezuje za majku (ili osobu/osobekoje imaju materinsku ulogu) ne zbog toga to ona zadovoljava njegove

2


3/23

primarne potrebe (potrebu za hranom), ne zbog toga to ona omoguava

rastereenje od bolne napetosti nagonskih impulsa, ve zbog toga to je

vezivanje primarna detetova potreba. Ona nije steena, ona se ne

naslanja na fiziku zavisnost od majke, ona je jednako toliko vana i

bazina kao i fizioloke potrebe ije zadovoljavanje majka regulie.

Umesto da govori o emocionalnoj zavisnosti odojeta od majke, 1959.

godine, Bolbi predlae da se uvede nov pojam attachment (koji

prevodimo kao afektivno vezivanje). Afektivno vezivanje je sistem koji

obuhvata razliita ponaanja koja imaju isti predvidljiv efekat odnosno

ishod uspostavljanje ili odravanje blizine s osobom koja se primarno

brine o detetu. Primarnost afektivne vezanosti proizlazi iz toga to ono

ima jasnu bioloku funkciju dobijanje zatite od strane odraslih. Tokomevolucije favorizovana su ponaanja afektivne vezanosti (pla, osmeh,

privijanje uz majku, puzanje ka njoj i dr.) zato to su ona poveavala

verovatnou fizike blizine deteta i majke, a samim time i verovatnou

zatite. Deca koja su bila bolje zatiena imala su veu ansu da preive i

dostignu reproduktivnu zrelost i dalje prenesu svoj genetski materijal.

Shvatanje bioloke funkcije i cilja afektivnog vezivanja se dosta izmenilo

poslednjih decenija. Neki autori smatraju da je cilj vezanosti doivljaj

sigurnosti, a ne ostvarivanje fizikog kontakta s majkom. Veina

savremenih istraivaa i teoretiara slae se da evoluciona vrednost

odravanja blizine sa majkom ide iznad zatite. Nova shvatanja proizlaze

i iz toga to se interesovanje za afektivno vezivanje pomerilo sa fokusa na

ponaanje na odnos afektivnog vezivanja i na mentalne strukture koje

lee u osnovi manifestnih stilova vezanosti. Taj specifian emocionalni

odnos koji se uspostavlja izmeu nezrele, bespomone bebe i odrasle

osobe (majke) vidi se kao neophodan uslov za sazrevanje specifinih

nervnih struktura koje su zaduene za afektivnu kontrolu i za sloene

interpersonalne i intrapsihike funkcije. Odnos afektivnog vezivanja se vidi

i kao kolevka selfa i specifino ljudske sposobnosti da se pojme sopstvena

i tua psihika stanja.

I tako, malo po malo, istraujui prirodu, uslove i efekte afektivnog

vezivanja, teorija se primakla savremenoj psihoanalizi, potkrepila se

3


4/23

nalazima neuro-nauka i uvukla u praksu klinikih psihologa i

psihoterapeuta.

Druga vana postavka teorije afektivnog vezivanja, potkrepljenanalazima brojnih istraivanja, jeste da je afektivno vezivanje univerzalna

pojava. Afektivno vezivanje se javlja u najrazliitijim kontekstima u

kojima dete raste, dokumentovano je u svim kulturama. Sva deca koja za

to imaju priliku vezuju se za, retko, jednu, a obino vie osoba. Ove osobe

nazivamo figura afektivnog vezivanja. Vezivanje se nee pojaviti samo

u ekstremno abnormalnim okolnostima, kada ne postoje osobe koje se

brinu o detetovim emotivnim potrebama. Odsustvo ponaanja afektivne

vezanosti se tretira kao patologija. Savremene klasifikacije bolesti opisuju

dve varijacije poremeaja afektivne vezanosti: odsustvo vezanosti s

emocionalnom povlaenjem, koja se tipino javlja usled zlostavljanja, i

odsustvo vezanosti s nediskriminatornom drutvenou, koja najee

nastaje usled estih promena osoba koje se brinu o detetu.

Postavlja se pitanje da li postoji senzitivan period za formiranje afektivne

veze, i ukoliko postoji, koliko dugo traje. Bolbi je pretpostavljao da

spremnost za lako formiranje afektivne vezanosti ostaje ouvananajmanje do kraja prve godine (Bowlby, 1972). Rezultati studija na deci

koja su odrasla u sirotitima Istone Evrope i zatim usvojena,

nagovetavaju da deca mogu da mogu da formiraju afektivnu vezanost po

prvi put i dosta nakon prve godine, ali uz povean rizik od razvoja manje

adaptivnih strategija vezanosti.

Ukoliko odsustvo normalnog i evolutivno oekivanog ranog

interpersonalnog iskustva dovodi do patologije afektivnog vezivanja,

postavlja se pitanje kakve efekte ima materinska nega na afektivnu

vezanost, ali i ire na celokupan socioemocionalan razvoj deteta. Jedna

od centralih tema klasine psihonalitike teorije, ali i teorije objektnih

odnosa Melani Klajn odnosi se na vanost fantazmatskog ivota deteta i

stalnog sukoba njegovih agresivnih i libidinalnih tenji za njegovo aktuelno

ponaanje i razvoj. Bolbijeva klinika zapaanja u radu s decom i

porodicama i iskustvo dvogodinjeg posmatranja ponaanjahospitalizovane odojadi, jednostavno nisu potvrivala teoriju u ijim se

4


5/23

okvirima edukovao. On je zakljuio da odoje i malo dete treba da imaju u

svom iskustvu topao, intiman i trajan odnos s majkom ili njenom stalnom

zamenom; odnos u kojem oboje nalaze zadovoljstvo i uivanje.

O sutinskim kvalitetima odnosa majka-dete i njihove interakcije, koji su

kljuni faktori zdravog razvoja selfa, govorili su i drugi psihoanalitiari

Vinikot, Erikson, Bion. Tako Vinikot govori o odlikama dovoljno dobrog

materinstva i izdvaja ogledajuu funkciju majke, tj. reflektovanje

detetovih stanja na svome licu i kroz svoje ponaanje. Posmatrajui sebe

u licu majke dete saznaje ko je, gradi svoj self. Erikson istie da kvalitet

stvarnog odnosa s majkom odreuje doivljaj bazinog poverenja koji ini

temelj linosti i na kojem se baziraju sva dalja postignua u

socioemocionalnom razvoju. Bion pretpostavlja da je odojetu za zdravrazvoj neophodan drugi um, um odrasle osobe, koja kontejnira (sadri) tj.

prima, absorbuje i transformie sva ona iskustva koja su za detetov

nezreli psihiki sistem preterana i dovode ga u stanje dezorganizacije.

Dete vremenom internalizuje funkciju transformacije iskustva i stie

kapacitet da i samo regulie svoja emotivna stanja.

Teoretiari i istraivai afektivnog vezivanja obino koriste dva pojma

opisujui kvalitet materinstva koji vodi usvajanju adaptivnih strategija

vezanosti. To su senzitivno (osetljivo) i responzivno materinstvo.

Ove konstrukte uvela je u teoriju Meri Ejnsvort, o ijim e istraivanjima

obrazaca vezanosti uskoro biti rei. Osetljivo materinstvo je prilino irok

pojam pod kojim se podrazumeva a) osetljiv odgovor na signale i poruke

deteta, ali i b) topao, angaovan odnos roditelja; c) umerena,

odgovarajua, nenametljiva stimulacija deteta i d) sinhronizovanost u

interakciji majka-odoje. Osetljive majke vie reaguju na pla deteta i

ee ga uzimaju u ruke, pokazujui pri tom vie topline i nenosti, ee

ostvaruju interakciju licem u lice s bebom, bolje se prilagoavaju

potrebama i mogunostima deteta. Responzivno materinstvo

podrazumeva ispravno tumaenje signala deteta, pravovremeno i

dosledno reagovanje na njih. Za dete je vano da kroz interakciju s

majkom stekne doivljaj da je ona dostupna i da razvije pozitivna

oekivanja: Kada ne mogu da izaem na kraj sa neprijatnim oseanjima,

moja majka je uvek tu za mene i pomoi e mi da se oseam bolje, onazna kako da me smiri i utei. Ona zna kako da iz haosa napravi red i

5


6/23

smisao, ona ume da otkloni patnju. Uz nju se oseam zatieno i

bezbedno.

Roenje deteta znai dolazak jednog novog bia na svet. Ipak, to

bie jo dugo ostaje u tako tesnoj psihofizikoj interakciji s majkom,

njegove su funkcije u toj meri zavisne od majinog ponaanja, da se

moemo sloiti s Vinikotom u tome da odoje ne postoji van odnosa s

majkom. Odoje je deo interpersonalne matrice koju ine beskrajna

ponavljanja malih sekvenci interakcije u svim onim rutinskim poslovima

koje ine materinsku negu: dojenje, menjanje pelena, presvlaenje,

reagovanje na detetov pla, umirivanje, uspavljivanje... Majka biva

uvuena u detetove oscilacije dnevnih ritmova spavanja i budnosti,postaje regulator njegovih stanja. Ona reaguje na dete kao kompletna

osoba, sa celokupnim izgraenim repertoarom oseanja i ponaanja iza

kojih stoje esto neosveena oekivanja, letimine, automatske misli,

senke dalekih seanja, odjeci oseanja iz sopstvenog detinjstva. Odoje

reaguje na majku svojim uroenim repertoarom ponaanja i veoma brzo

postaje ne samo ravnopravan partner u interakciji, nego i njen inicijator. I

beba brzo razvija svoja oekivanja od reakcija majke: Ako javim da mi je

neprijatno, odmah e doi ono bie iji me glas, dodir, miris i toplina ine

mirnim i zadovoljnim ili Ako javim da mi je neprijatno, doi e ono bie

iji me glas i dodir nekada smiruju, a nekada ine jo vie uznemirenim ili

Ako plaem dovoljno dugo i istrajno, neko e doi ili Ako plaem

dovoljno dugo i istrajno, moda e neko doi. I tako se formiraju obrasci

interakcije majka-dete. Ustaljeni obrasci se uoavaju ve u prvoj etvrtini

prve godine, ali se tek nakon estog meseca, zahvaljujui kvalitativnim

novinama u kognitivnom i motornom razvoju uoavaju jasno i

individualne razlike u afektivnom vezivanju.

Poetak izuavanja individualnih razlika u afektivnom vezivanju obeleilo

je zapaanje Meri Ejnsvort da jaina vezanosti izraena kroz intenzitet i

uestalost ponaanja koja ine sistem afektivnog vezivanja nije primerena

za razumevanje odnosa afektivnog vezivanja u konkretnoj dijadi dete-

majka. Ona smatra da se individualne razlike najbolje iskazuju kroz

mogunost da dete koristi majku kao bazu sigurnosti za igru iistraivanje, dakle kroz specifian odnos izmeu sistema afektivnog

6


7/23

vezivanja i sistema istraivakog ponaanja. Kada je aktiviran sistem

afektivnog vezivanja, tj. kada se dete osea nesigurno i uplaeno,

aktivnosti istraivanja i igre se prekidaju, a dete tei da ostvari kontakt sa

osobom za koju je vezano, da se smiri, utei i uveri da nema opasnosti.

Tek kada se sistem afektivnog vezivanja dezaktivira, mogua je aktivacija

eksplorativnog sistema.

Za procenu kvaliteta vezanosti M. Ejnsvort je osmislila laboratorijsku

proceduru nazvanu Strana situacija. Dete s roditeljem ulazi u prostoriju

s igrakama i izlae se sledu kratkih stresnih epizoda u kojima se susree

sa stranom osobom u prisustvu i bez prisustva majke. Za klasifikaciju

ponaanja kljuno je ponaanje deteta prema roditelju tokom dve epizodeponovnog zajednikog susreta, u kontekstu ponaanja u epizodama koje

prethode i koje slede.

Prema osnovnoj klasifikaciji, dete se na osnovu ponaanja u ovoj

proceduri svrstava u grupu sigurnih (B), izbegavajuih (A) ili

ambivalentnih (C). Kasnije je ovim kategorijama dodata i etvrta:

dezorganizovana/dezorijentisana (D) koja se odnosi na decu koja nemaju

konzistentnu strategiju ponaanja u situacijama u kojima se aktivira

sistem afektivne vezanosti.

Deca kategorisana kao sigurna koriste majku kao bazu sigurnosti za

istraivanje kada su uznemirena, trae kontakt s roditeljem. Kada dobiju

potrebnu utehu, vraaju se istraivanju. U epizodama separacije, sigurno

vezano dete pokazuje da mu roditelj nedostaje. Pri ponovnom susretu se

osmehuje, vokalizuje ili pokretom pozdravlja roditelja.

Deca kategorisana kao izbegavajua odmah kreu u istraivanje, slabo

ispoljavaju oseanja, ne trae kontakt s roditeljem radi obezbeivanja

sigurnosti. Kada dete ostane samo, ne pokazuje vidljivo uznemirenje.

Nepoznatu osobu lako prihvata kao partnera u igri. Po povratku roditelja,

aktivno ga izbegava, ne gleda u njega, esto se fokusira na igrake. Ako

ga roditelj uzme u ruke, dete moe da se ukoi ili izvije da bi izbeglo

kontakt.

Deca u grupi ambivalentnih pokazuju vidljivu uznemirenost ve priulasku u prostoriju i ne kreu u istraivanje. Kada ih roditelj ostavi,

7


8/23

snano protestvuju. Po povratku roditelja, esto se mogu smenjivati

naizmenini zahtevi za kontaktom i znakovi ljutitog odbacivanja, pa i

napadi besa. Ova deca ne uspevaju da nau utehu i sigurnost u kontaktu

s roditeljem.

Siguran obrazac vezanosti predstavlja normu, u statistikom i fiziolokom

smislu, u svim kulturama zapadnog sveta u kojima je ispitivano afektivno

vezivanje odojadi. Veina dece manifestuje siguran obrazac vezanosti,

mada udeo nesigurno vezane dece u nekim istraivanjima ide i do 40%.

Fizioloki parametri ispitivani u stranoj situaciji pokazuju da se sigurno

vezana deca lake i bre smiruju, odnosno da se nivo hormona stresa bre

vraa na normalan nivo, to je od velikog znaaja za zdrav razvoj nervnih

struktura koje uestvuju u emocionalnoj regulaciji i u sistemu pamenja.

Otkrie obrazaca afektivnog vezivanja ne bi bilo naroito

interesantno kada bi se radilo o pojavi koja je uzrasno specifina i bez

korelata u kasnijem razvoju. Meutim, istraivanja su utvrdila a) da

afektivno vezivanje postoji tokom celog ivota osobe, b) da ima znaajne

korelate u domenu socioemocionalne i interpersonalne kompetentnosti i

mentalnog zdravlja, c) da postoji kontinuitet obrazaca vezanosti od

najranijeg uzrasta odojeta pa do odraslog doba, d) da se kontinuitet

obrazaca vezanosti zasniva na odreenim mentalnim strukturama i

funkcijama koje se formiraju u periodu ranog razvoja i e) da postoji

povezanost izmeu mentalnih struktura i funkcija koje determiniu

obrasce vezanosti kod roditelja sa manifestnim obrascima ponaanja

vezanosti kod njihove dece, tj. da postoji transgeneracijski prenos

obrazaca vezanosti. Rei u sada neto vie o ovim nalazima.

Iz dosadanjeg izlaganja verujem da je jasno da dete iz odnosa

afektivnog vezivanja pounutruje neke vane funkcije, izmeu ostalih i

funkciju emocionalne regulacije. Ono to je u prvim mesecima ivota

majka inila za njega, dete postepeno ui da ini samo za sebe. Mogli

bismo pretpostaviti da vremenom figura afektivnog vezivanja ima sve

manji znaaj za dete i da potreba za vezivanjem postepeno nestaje. Ali

ve i nae svakodnevno iskustvo demantuje takvu ideju. Iako decipredkolskog uzrasta treba manje fizikog kontakta s roditeljima, to ne

8


9/23

znai da su ona manje vezana za svoje roditelje. Ono to se definitivno

menja tokom razvoja jeste organizacija sistema afektivnog vezivanja,

zahvaljujui sve veim intelektualnim i socioemocionalnim

kompetencijama deteta. Predkolska deca mogu da se uvere u dostupnost

svojih figura vezanosti kroz kontakt oima, neverbalnu ekspresiju i, to je

posebno vano, mogu da se dogovore i planiraju s odraslima separaciju,

ponovne susrete, zajednike aktivnosti i mogu da verbalno dele oseanja

u vezi toga. Bolbi je pretpostavio da kod starije dece i odraslih cilj sistema

afektivnog vezivanja nije vie fizika blizina figure vezanosti nego njena

dostupnost. Dostupnost podrazumeva sledee: a) verovanje da postoje

otvoreni kanali komunikacije s figurom vezanosti, b) da je osoba fiziki

dostupna i c) da e osoba odgovoriti ukoliko je pozovemo u pomo.Kod adolescenata i odraslih sistem afektivnog vezivanja se aktivira

naroito u situacijama stresa, bolesti ili nakon due razdvojenosti od

osoba za koje smo vezani.

Dete tokom razvoja postaje vlasnik onih funkcija koje je za nju imala

figura afektivnog vezivanja i gradi unutranju bazu sigurnosti koja se

najbolje moe izraziti kroz pojam samopotovanja. Samim tim moe da

regulie ne samo svoja afektivna stanja, nego i da poslui kao baza

sigurnosti drugima svojim prijateljima, kasnije u odraslo doba, svojoj

deci, partnerima i konano svojim ostarelim roditeljima. Pa ipak, svakoj

odrasloj osobi trebaju i stvarni ljudi u spoljanjem svetu sa kojima e

imati stvaran odnos poverenja i bliskosti, ljudi koji e joj sluiti kao

spoljanja baza sigurnosti u stresnim situacijama. Ko su figure vezanosti

kod adolescenata i odraslih? Istraivanja pokazuju da i kod adolescenata,

naroito onih koji su sigurno vezani, roditelji ostaju znaajan izvor

podrke, sigurnosti i doivljaja zatienosti. Pored njih pojavljuju se nove

figure koje slue kao oslonac. Najznaajnije figure vezanosti odraslih su

intimni partneri sa kojima se formira sloen odnos. On ukljuuje razliite

aspekte seksualnost, prijateljstvo, ali i afektivno vezivanje. Slino

obrascima vezanosti koji se ispoljavaju u ponaanju odojadi u odnosu na

majku, ustanovljeni su obrasci partnerske afektivne vezanosti.

Budui da afektivno vezivanje opstaje tokom razvoja u svakomsvom aspektu - kao vaan motivacioni sistem, kao sistem ponaanja, kao

9


10/23

emotivan odnos, moemo se zapitati ta se deava sa obrascima

vezanosti koji se manifestuju kod odojadi? Kako se menjaju i koliko su

stabilni tokom vremena? Ovo pitanje je neraskidivo povezano sa

problemima procene, odnosno merenja afektivnog vezivanja. Jasno je da

se manifestacije i organizacija vezanosti menjaju tokom individualnog

razvoja i da se tehnike procene moraju prilagoditi tim razvojnim

promenama. Primenom razliitih tehnika za procenu vezanosti na starijim

uzrastima (kao to su crte, igra, projektivne tehnike, tehnike zasnovane

na samoproceni, posmatranje ponaanja, intervju...) dolo se do prilino

saglasnih rezultata u pogledu kontinuiteta obrazaca afektivnog

vezivanja. Deca koja su u periodu odojatva klasifikovana kao sigurna,

pokazuju veu stabilnost tokom vremena, tj. postoji tendencija da i nastarijim uzrastima zadre siguran obrazac vezanosti. Kod dece koja su

manifestovala nesigurne obrasce vezanosti na ranom uzrastu postoji vei

stepen nestabilnosti, odnosno tendencija da na starijim uzrastima preu

u kategoriju sigurno vezanih ili da manifestuju drugi obrazac nesigurnog

vezivanja. Stabilnost klasifikacije je vea kod dece iz srednje klase.

Pretpostavlja se da je to stoga to u toj populaciji postoji manja incidenca

stresnih ivotnih dogaaja koji bi doveli do promene kvaliteta interakcije

roditelja s detetom i posledino do reorganizacije sistema vezanosti. Neki

od najimpresivnijih rezultata odnose se na poreenje klasifikacija

ispitanika iz perioda odojeta sa klasifikacijama u odraslo doba.

Ustanovljeno je da, koristei grubu klasifikaciju na sigurne i nesigurno

vezane, ak 70% odraslih ispitanika ostaje u istoj kategoriji koju su imali

kao odojad. Ako u periodu od 20 godina ispitanici nisu pretrpeli velike

traume, slaganje je jo i vee i iznosi 78%!

Bolbi je bio ubeen u to da razlike u kvalitetu rane vezanosti imaju

dugorone implikacije za kasnije intimne odnose, razumevanje sebe i

za mentalno zdravlje odnosno patologiju. Njegove pretpostavke testirane

su u brojnim istraivanjima i to u odnosu na irok raspon moguih

efekata. Iako ne postoje ubedljivi dokazi za povezanost izmeu razliitih

obrazaca vezanosti na ranom uzrastu sa konkretnim ponaanjima,

osobinama linosti ili specifinim vidovima psihopatologije, niti se moetvrditi da je odnos deteta i majke prototip svih kasnijih bliskih odnosa;

10


11/23

istraivai su doli do zakljuka da postoje efekti ranih emocionalnih

iskustava i da se oni, pre svega, odraavaju na mentalne procese koji

podupiru linost i psihopatologiju. Sigurno vezana deca sebe opisuju

pozitivnije nego nesigurna deca i istovremeno su u stanju da priznaju

svoje nedostatke i nesavrenosti. Sigurno vezana deca su kompetentnija u

proceni emocija, pokazuju bolje razumevanje negativnih emocija i njihovih

posledica, imaju vei kapacitet za empatiju i dobivaju bolje procene od

strane odraslih osoba (nastavnici, savetnici) u pogledu samopotovanja,

samopouzdanja, emocionalnog zdravlja i pozitivnih afekata. Utvreno je i

da sigurno vezana deca pokazuju veu sofisticiranost u igri, naroito u

simbolikoj igri u kojoj uestvuje i majka. Najveu povezanost sa

psihopatologijom na starijim uzrastima manifestuje dezorganizovaniobrazac vezanosti, ali je on ujedno i vremenski najmanje stabilan. Veza

izmeu ambivalentnog nesigurnog obrasca sa razvojem internalizujue

psihopatologije (depresivnosti, anksioznosti) i veza izbegavajueg

nesigurnog obrasca za razvojem eksternalizujue psihopatologije

(problema u ponaanju agresivnosti, asocijalnog ponaanja i sl) nema

nedvosmislenu empirijsku podrku.

ta stoji u osnovi vremenske stabilnosti obrazaca vezanosti,

odnosno u osnovi efekata kvaliteta rane interakcije deteta i majke? ta se

to formira u mentalnom svetu deteta to opstaje tokom vremena i kasnije

se ispoljava u socijalnim interakcijama, emocionalnom ivotu, kvalitetu

mentalnog zdravlja ili pak, pojavi psihikih tekoa i interpersonalnih

problema?

Bolbi smatra da dete stvara unutranje radne modele ili reprezentacije

sveta, meu kojima su posebno znaajni radni modeli sebei znaajnih

osoba. URM drugih definie ko su figure afektivne vezanosti, gde se mogu

nai, i ta moemo oekivati, kako e se one ponaati. URM sebe definie

uverenja osobe o tome koliko je ona prihvatljiva ili neprihvatljiva figuri za

koju je vezana. Ukratko, unutranji radni modeli sainjeni su od uverenja i

oekivanja o tome kako funkcioniu odnosi afektivne vezanosti i ta osoba

od njih moe da dobije.

Ako dete ima nepovoljno rano iskustvo u odnosima afektivnog vezivanjaono e verovatno formirati negativne reprezentacije znaajnih drugih (kao

11


12/23

nepouzdanih i neraspoloivih, ili ak neprijateljskih i povreujuih) i selfa

(kao bezvrednog, nepoeljnog i nevoljenog). Da bi se zatitilo od

neprijatnih oseanja, pre svega doivljaja nesigurnosti i bespomonosti,

dete e izgraditi odbrambene procese koji e voditi falsifikovanju

stvarnosti i odravanju neadaptivnih, zastarelih modela. Uz negativne

unutranje radne modele vea je verovatnoa neadaptivnog ponaanja u

partnerskim odnosima i roditeljskoj ulozi, i uopte, vea je podlonost

psihopatologiji. Unutranji radni modeli poseduju relativnu stabilnost jer

oni generiu ponaanja koja tee da potvrde URM i da ga dalje odre.

Uvoenjem pojma unutranjih radnih modela u teoriju o afektivnom

vezivanju kao sistemu ponaanja, Bolbi je otvorio perspektivu istraivanja

afektivne vezanosti tokom itavog ivotnog doba, razumevanje razvojnihpromena u izraavanju afektivne vezanosti i trajnog uticaja na ponaanje

u odnosima sa drugim ljudima. tavie, moe se rei da je pojam

mentalnih reprezentacija ili unutranjih radnih modela koji organizuju

ponaanje i miljenje, centralni konceptteorije afektivnog vezivanja.

Naravno, ideja o sadrajima mentalnog sveta koji imaju svoje poreklo u

ranoj interakciji deteta i majke, nije nova i ne predstavlja Bolbijev

originalan doprinos razvojnoj i klinikoj psihologiji. Upoznavanje

reprezentacionog sveta pojedinca je jedan od glavnih zadataka

psihoanalize i stoga postoje brojne psihoanalitike formulacije o nastanku

i dinamici unutranjih objekata i njihovih odnosa. Jedno od veoma

uticajnih shvatanja o razvoju selfa i interpersonalnog sveta deteta ponudio

je Daniel Stern. Njegova teorijska shvatanja rezultat su impresivne mikro-

analize interakcije majke i deteta i odraavaju konvergenciju ideja teorija

objektnih odnosa i teorije afektivnog vezivanja sa nalazima razvojnepsihologije. Pojmovni aparat kojim se Stern slui je sloeniji od koncepta

unutranjeg radnog modela. On smatra da unutranji objekti, kao osnovni

sadraji mentalnog sveta, nisu reprezentacije osoba niti njihovih delova

odnosno osobina. Ono to se reprezentuje su iskljuivo interaktivna

iskustva. Ovako shvaene unutranje objekte Stern naziva naini-

bivanja-sa. Drugi uticajan model u savremenoj teoriji afektivnog

vezivanja koji nudi takoe sloeniju sliku efekata rane emocionalne

interakcije u odnosu odojeta i majke predloio je Piter Fonagi sa svojim

12


13/23

saradnicima. Umesto konstrukta unutranjeg radnog modela koji je

prilino nediferenciran i statian, Fonagi predlae pojam kapaciteta za

mentalizaciju kao najvanijeg dostignua ranog socioafektivnog razvoja. O

ovom modelu bie vie rei sledee srede.

Bez obzira na terminoloke razlike i stepen rafiniranosti konstrukata i

njihovoj empirijskoj osnovi, moe se rei da su svi istraivai

emocionalnog razvoja iz perspektive teorije afektivnog vezivanja i

savremene psihoanalize dali vaan doprinos u izuavanju

reprezentacionog sveta, njegovog interpersonalnog porekla i njegovih

efekata na nivou funkcionisanja celokupne linosti.

Kako se ispituje reprezentacioni svet, odnosno unutranji radni modeli

sebe i drugih u odnosima afektivne vezanosti kod odraslih? Kakva je

povezanost obrazaca afektivnog vezivanja odraslih i obrazaca afektivnog

vezivanja njihove dece? Kako se ostvaruje transgeneracijski prenos

obrazaca vezanosti? ta se moe uiniti da se presee ponavljanje

transgeneracijske traume i obnavljanje nesigurnih obrazaca vezanosti? To

su teme o kojima u govoriti u sledeem izlaganju.

13


14/23

Transgeneracijski prenos obrazaca afektivnog vezivanja

Rezime:

- u radu se predstavljaju dve tradicije ispitivanja afektivnog vezivanja

kod odraslih osoba: istraivanje partnerskih obrazaca vezanosti i

istraivanje reprezentacionog sveta u odnosu na afektivno

vezivanje. Naglasak je na predstavljanju ove druge tradicije.

Opisuje se AAI Intervju za ispitivanje afektivne vezanosti odraslih,

obrasci vezanosti ustanovljeni na taj nain i navode se najvaniji

nalazi o transgeneracijskom prenosu vezanosti.

- drugi deo rada bavi se moguim mehanizmima transgeneracijskogprenosa. Ispituje se vrednost hipoteze o osetljivosti i responzivnosti

roditelja i konstatuje se praznina u transgeneracijskom prenosu o

kojoj govori van Ijzendoorn. Navode se drugi doprinosi objanjenju

procesa koji se zbiva u interakciji majka-dete za koji su direktno

odgovorna stanja uma u pogledu AV koja karakteriu majku. Kao

najvaniji istie se doprinos psihoanalitike razvojne psihologije,

odnosno Daniela Sterna i njegovog mikroanalitikog pristupa

ispitivanju rane emocionalne interakcije. Uvodi se pojam

mentalizacije kao jednog od najnovijih ponuenih reenja za

objanjenje transgeneracijskog prenosa.

- zakljuuje se s praktinim implikacijama ovih nalaza. Diskutuje se

mogunost prekida transgeneracijskog prenosa nesigurnih obrazaca

vezanosti. Jedna od mogunosti, pored ve pomenute psihoterapije

dijade majka-odoje jeste i psihoterapijska intervencija tokom

trudnoe (Phillis Klaus), druga su edukativni grupni programi zaroditelje iz rizinih grupa (program STEEP ili Brischov program u

Minhenu)

14


15/23

U prethodnom izlaganju predstavili smo nain za procenu obrazaca

vezanosti na uzrastu odojeta, opisali smo te obrazce i naveli da postoji

snana tendencija da se siguran odnosno nesiguran obrazac vezanosti

zadri tokom ivota. Spomenuli smo i da se organizacija sistema

afektivnog vezivanja menja tokom odrastanja i naveli smo u emu se

ogledaju najvanije promene. Jasno je da se afektivno vezivanje odraslih

ne moe ispitivati na isti nain kao kod jednogodinjeg deteta. ta se

uopte podrazumeva pod afektivnim vezivanjem odraslih i kako se ono

ispituje, meri?

80-tih godina pojavila su se paralelno dva pristupa afektivnom vezivanju

odraslih. Ova dva pristupa, odnosno njihovi istraivai, dugo vremena su

delovali nezavisno, bez znaajnije interakcije ili razmene iskustava. ak idanas nema intenzivnijeg preplitanja njihovih doprinosa. Jednu liniju ine

istraivanja partnerske vezanosti iji su pokretai Hazan i ejver.

Doslovan prevod s engleskog bio bi romantina vezanost, ali mislim da je

prefiks romantian nepotreban i neprecizan. Intiman odnos dvoje ljudi

ne mora da bude naroito romantian, pogotovo kada njihova veza ve

dugo traje, ali njihov odnos svakako moe da bude snaan, blizak, topao,

podravajui i da ukljuuje komponentu afektivnog vezivanja. Hazan i

ejver poli su od pretpostavke da u partnerskim odnosima odraslih

postoje obrasci odnosno stilovi vezanosti koji odgovaraju obrascima

vezanosti odojeta za majku, koje je istraila i opisala Meri Ejnsvort. Oni

su dizajnirali jednostavan upitnik za procenu tog stila, upitnik koji je i

dan-danas esto u primeni. Radi se o kratkim opisima stilova vezanosti

odraslih koje oni nazivaju sigurni, bojaljivi, ,odbacujui i

preokupirani. Evo kako npr. izgleda opis preokupiranog stila vezanosti:

elim da budem u potpunosti emotivno blizak sa drugima, ali mi se esto

ini da drugi nisu spremni da budu bliski sa mnom onoliko koliko bih ja to

hteo. Ne oseam se dobro bez bliskih odnosa, ali se brinem ponekad da

me drugi ljudi ne cene onoliko koliko ja cenim njih.

Zadatak ispitanika je da prepozna opis koji najbolje odgovara njegovom

stilu interpersonalnih odnosa. Ovaj pristup je posluio kao inspiracija

brojnim istraivaima koji su dizajnirali sloenije skale za procenu stilova

vezanosti odnosno njihovih osnovnih dimenzija, a to bi bile anksioznostu bliskim odnosima i izbegavanje bliskih odnosa. Siguran stil vezanosti

15


16/23

odlikuje nizak stepen anksioznosti i izbegavanja, dok upravo suprotno vai

za bojaljiv stil. Preokupirane osobe ne izbegavaju bliske odnose,

naprotiv, ali su neprestano anksiozne i brinu se da li ih osoba za koju su

vezani dovoljno voli i ceni, odnosno da li e biti iznevereni i naputeni.

Odbacujue vezane osobe izbegavaju bliske odnose i umesto da se ulau

u toj sferi, one se vie posveuju drugim sferama iz kojih pojedinac moe

da crpe samopotovanje, kao to je npr. profesija. One, naravno, nisu ni

anksiozne u pogledu bliskih veza. Pretpostavlja se da iza anksioznosti i

izbegavanja stoje unutranji radni modeli sebe i drugih, tj. da osobe koje

izbegavaju bliske odnose to ine zato to imaju negativne reprezentacije

drugih, izgraene kroz rane odnose vezanosti, sa figurama koje nisu bile

osetljive i responzivne. Osobe koje stalno strahuju da e biti naputene istalno sumnjaju u dobre namere i pozitivna oseanja drugih, imaju,

prema toj pretpostavci, negativne unutranje radne modele sebe.

Naravno, ova slika je pojednostavljena. Sigurna sam da bi svaki kliniar

odmah postavio pitanje koliko su uniformno pozitivne reprezentacije

drugih kod preokupiranih osoba, a koliko je zapravo na delu stalna

dinamika odbrambenih procesa idealizacije i omalovaavanja. Isto vai i

za odbacujue osobe da li je zaista mogue da one imaju tako pozitivnu

sliku o sebi ako su dobrovoljno izabrale izgnanstvo iz carstva bliskosti,

intimnosti i zdravog oslanjanja na druge. Koliko je krhko njihovo

samopotovanje izgraeno pre svega na postignuima i ambiciji koja ima

kompenzatornu ulogu?

Zbog ovih nedostataka okreemo se drugoj tradiciji istraivanja afektivne

vezanosti odraslih. Ona je oznaila prekretnicu u daljem razvoju i primeni

teorije afektivnog vezivanja, uinila je kliniki znaajnom i interesantnom

psihoterapeutima, ukljuujui i psihoanalitiare. Ovu prekretnicu je izvela

Meri Mejn sa svojim saradnicima s ciljem da pronae korelate obrazaca

vezanosti kod odojadi. Ona je u startu bila zainteresovana za neto

sasvim drugo nego Hazan i ejver umesto stilova koji predstavljaju

samo opis nekih tendencija u interpersonalnim odnosima, Mejnova je

imala pretenziju da ispita reprezentacioni svet odraslih, ono to se nalazi u

njihovom umu, a ima veze s njihovim ranim iskustvima u bliskim

odnosima. Osmislila je intervju kojim se prikupljaju podaci o ranimodnosima ispitanika s njegovim roditeljima i o njihovim aktuelnim

16


17/23

odnosima. Analizirala je odgovore ispitanika, roditelja, i tragala za neime

to je dosledno povezano s obrascima vezanosti njihove dece. Na svoje

iznenaenje, ustanovila je da sadraj koji odrasli iznose u vezi svojih ranih

emocionalnih odnosa s roditeljima nije toliko bitan koliko nain na koji oni

pripovedaju o svojim iskustvima. Kako je mogue da je nain

pripovedanja toliko vaan? Naime, intervju ukljuuje dosta sloena

pitanja, kao to je npr. Kada ste bili uznemireni, kao dete, ta ste radili i

ta bi se dogodilo? Moete li mi navesti neke specifine dogaaje kada ste

bili emotivno uznemireni? Fiziki povreeni? Bolesni? ili Zato mislite da

su se vai roditelji ponaali na nain na koji su to inili u vreme vaeg

detinjstva?. Dok odgovara na ova sloena pitanja, ispitanik treba da

pristupi seanjima na davne dogaaje i da istovremeno organizuje svojodgovor tako da on bude koherentan, skladan, dovoljno, ali ne previe

detaljan i da bude u stanju da svoja opta zapaanja i seanja potkrepi

primerima. To je veoma sloen zadatak i ovaj intervju ima kapacitet da

iznenadi nesvesno. Koherentnost, doslednost i organizovanost odgovora

direktno odraavaju koherentnost, doslednost i organizovanost

unutranjeg iskustva osobe, njeno samorazumevanje i njene kapacitete za

regulaciju emotivnih stanja, bez obzira da li su iskustva o kojima osoba

izvetava bila preteno pozitivna ili negativna. Zato se ispostavilo da je

upravo koherentnost diskursa, odnosno nain pripovedanja onaj inilac

koji razlikuje obrasce vezanosti kod odraslih, odnosno njihova stanja uma

u pogledu afektivnog vezivanja, kako to definie Mejnova.

Osobe ije je stanje uma u pogledu afektivnog vezivanja procenjeno kao

sigurno/autonomno, odlikuje dosledna i saradljiva naracija. One

odgovaraju na pitanja s dovoljno razrade. Tada se vraaju intervjueru i

preputaju mu inicijativu za dalje usmeravanje razgovora. Pridaju vanost

vezivanju, deluju objektivno u opisu pojedinih dogaaja i odnosa.

Autonomni odrasli po pravilu imaju decu koja su u Stranoj situaciji

kategorisana kao sigurna.

Osobe iji su intervjui procenjeni kao odbacujui nastoje da to manje

diskutuju svoja rana iskustva vezanosti. Njihova naracija je tipinonedosledna, odgovori su esto turi, nedovoljni ili osoba insistira na tome

17


18/23

da ne moe da se seti dogaaja, situacija i sl. One opisuju roditelje i

odnose s njima u povoljnom svetlu, ali ne uspevaju da to argumentuju

opisom konkretnih iskustava, tako da esto upadaju u kontradiktorne

izjave. Osobe koje imaju ovakav diskurs po pravilu imaju izbegavajue

vezanu decu.

Osobe koje su klasifikovane kao preokupirane imaju tekoa da odre

fokus na datom pitanju, kao da seanja koja su pobuena privlae panju

u toj meri da odvlae ispitanika od sutine postavljenog pitanja. One

manifestuju preokupiranost prolim iskustvima i odnosima vezivanja, pri

tom mogu biti besne, pasivne ili bojaljive. Njihove reenice su esto

dugake, gramatiki nepravilne, pune nejasnih, neodreenih izraza(onako, i tako to...). Deca preokupiranih roditelja su po pravilu

klasifikovana kao ambivalentna.

Mogue je, takoe, da ispitanici u celini imaju koherentan diskurs, ali da

prilikom diskusije potencijalno traumatskih iskustava manifestuju

dezorganizaciju. U tom sluaju se dodeljuje kategorija nerazreeni u

pogledu potencijalne traume (znaajnih gubitaka, zlostavljanja i sl.) i ona

se dodeljuje kao sekundarna, uz jednu od tri osnovne kategorije. Deca iji

su roditelji klasifikovani kao nerazreeni u pogledu traume po pravilu

pokazuju dezorganizovano ponaanje vezanosti u Stranoj situaciji.

Primena intervjua za procenu vezanosti kod odraslih je ponovljena u

ogromnom broju studija, a najznaajnije su one kod kojih su ispitivani

odrasli (najee majke) PRE roenja deteta, tako da je obrazac vezanosti

roditelja, naknadno poreen s organizacijom vezanosti njihovog deteta u

Stranoj situaciji. Podudarnost obrasca vezanosti roditelja i deteta se u tim

studijama kree od 60 do 77%, u zavisnosti od toga da li su ispitivani

oevi ili majke i da li je koriena osnovna kategorizacija na sigurne vs.

nesigurnih ili kompletna kategorizacija.

Jedno od retkih trogeneracijskih istraivanja poredilo je status afektivne

vezanosti na reprezentacionom nivou kod mladih ena, pre roenjanjihovog deteta, sa statusom vezanosti njihovih majki i zatim, naknadno,

18


19/23

sa obrascem vezanosti njihove dece. Izmeu dve generacije ena naena

je podudarnost od 75% (uz korienje tri kategorije vezanosti), a izmeu

majki i njihove odojadi dobijena je podudarnost od 81% (takoe uz

korienje tri kategorije vezanosti). Ovo su izuzetno impresivni rezultati i

dokazuju da se prenos obrazaca moe pratiti iz generacije u generaciju.

Dolazimo do najzanimljivijeg dela ove prie o transgeneracijskom

prenosu obrazaca vezanosti, a to je pitanje mehanizama prenosa. ta je

to to majka unosi u emocionalnu interakciju s odojetom to direktno

proizlazi iz njenog stanja uma u pogledu vezanosti?

Spomenuli smo proli put da je Meri Ejnsvort razlike u organizaciji

vezivanja kod odojadi pripisala kvalitetu majinske nege i to njenojosetljivosti i responzivnosti. Brojna istraivanja su proveravala njena

zapaanja. Zakljuak metanalitike studije (koja poredi rezultate veeg

broja istraivanja) van Ijzendoorna jeste da majinska osetljivost i

responzivnost objanjavaju samo jedan manji deo efekta majinog statusa

vezanosti na ponaanje deteta u stranoj situaciji. Drugim reima, u naem

razumevanju procesa prenosa postoji jedna znaajna praznina. Ovaj nalaz

se moe objasniti nedostatkom u odreenju i posledino merenju

osetljivosti. Istraivai su se tako orijentisali na neke konkretnije, ue,

specifinije aspekte materinske interakcije s odojetom, odnosno na njene

naine reagovanja na detetove signale uznemirenosti. Utvreno je da su

sigurne majke bile superiorne u prepoznavanju znaenja facijalne

ekspresije odojeta, odnosno negovih emocija, da su pokazivale najvie

interesovanja i spremnosti za reakciju na detetova emotivna stanja, kao i

da su jedino one na odgovarajui nain svojim izrazom lica odraavale

emotivna stanja deteta. Najproblematinije reakcije su ispoljile

odbacujue majke.

Posebno vredan doprinos istraivanju upliva roditeljskog reprezentacionog

sveta na emocionalnu interakciju s detetom dao je Daniel Stern, istaknuti

istraiva dijadne interakcije majka-dete u prirodnim uslovima. Stern nas

je nauio da se vane stvari u emocionalnoj interakciji deavaju u

sekundama, ak i u deliima sekunde. On smatra da su koncepti kao tosu osetljivost, responzivnost, nametljivost, odbacivanje i drugi pojmovi

19


20/23

koje koriste teoretiari i kliniari, suvie iroki, opti i neodreeni. Stoga

predlae da se za razumevanje prirode emocionalne interakcije, njenih

efekata na detetov razvoj linosti i njenih determinanti, s majine i s

detetove strane, koriste sasvim sitne jedinice opisa, na nivou

elementarnog ponaanja, kao to su: usmeravanje i odvraanje pogleda,

trajanje izraza lica, brzina odreenih pokreta, male varijacije u

emocionalnoj pobuenosti. Tek tada moe da se otpakuje pojam

osetljivosti i da se opie od ega se on, zapravo, sastoji. Pojedinana

ponaanja su povezana i stvaraju obrasce, epizode, teme koje boje

celokupnu interakciju, bez obzira na konkretnu aktivnost majke i deteta.

Jedna ista tema bie prisutna i prilikom hranjenja bebe i njenog kupanja i

igre s njom. Ti obrasci interakcije, ija je sutina esto teko uhvatljivaoku posmatraa, ine osnovu za izgradnju unutranjeg sveta deteta.

Stern je razvio tzv. mikroanalitiki intervju putem kojeg se ispituju misli,

oseanja, seanja, fantazije koje u majci pokreu svakodnevne situacije i

scene prilikom negovanja deteta, posmatranja njegovog ponaanja,

njegovog reagovanja na majine zahteve ili inicijativu za kontaktom. Kako

je istakla i Selma Fraiberg u svom uticajnom delu koje se bavi

subjektivnim svetom majke Duhovi u dejoj sobi, samo prisustvo deteta

je snaan okida brojnih seanja i asocijacija, koje se drugaije, npr. u

klinikoj situaciji ne mogu tako lako izazvati. Unutranji svet roditelja,

nastao kroz nebrojena ponavljanja obrazaca interakcije u njihovom ranom

razvoju, koji moemo opisati preko pojmova unutranji radni modeli,

reprezentacije, sheme, poput rezonantne kutije stalno vibrira na

stimuluse koje emituje dete. Gotovo da ne postoji niti jedan aspekt

detetovog ponaanja koji u roditelju ne izaziva emotivan odgovor, a

njegov kvalitet zavisi od stanja uma u pogledu afektivnog vezivanja. ta

je to radio Stern? On je majke stavljao u situaciju da 15 minuta

posmatraju svoje dete. Nakon toga one opisuju ta su videle i biraju jedan

dogaaj, jednu scenu koja ih je naroito dirnula, ponela, koja im je

posebno znaajna. Kroz dubinski intervju istrauje se ta se sve deavalo

na mentalnom planu, ta je sve majka pomislila, osetila, ega se setila i

ta je sve oekivala reagujui na tu scenu.

20


21/23

Ovakav pristup izuavanju aktivacije i efekata unutranjih radnih modela

obeava da ispuni prazninu u naem razumevanju prenosa obrazaca

vezanosti s jedne na drugu generaciju.

Jo jedno vano otkrie u vezi mogueg mehanizma transgeneracijskog

prenosa tie se kapaciteta da se pojme svoja i tua mentalna stanja, o

emu e biti rei u narednom izlaganju.

U emu se sastoje praktine implikacije ovih nalaza? Ako znamo da

je u unutranjem svetu roditelja, jo i pre roenja, pa i zaea njihovog

deteta, zapisano kako e najverovatnije reagovati na prisustvo svog

deteta, njegove signale i potrebe, ako poznavajui njihov obrazac

afektivnog vezivanja moemo da pretpostavimo na kakve tekoe moguda naiu u svojoj roditeljskoj ulozi, postavlja se pitanje najboljeg

momenta i naina intervencije da se prekine prenos nesigurnih obrazaca

vezanosti i posledino, i da se stvore povoljniji socioemocionalni uslovi za

razvoj deteta.

Proli put je spomenuto da se razvijaju tehnike za psihoterapiju dijade

majka-odoje, kroz koje majka moe da postane svesnija signala koje joj

dete upuuje, naina na koje ona reaguje opaajui te signale i efekata

koje njena reakcija ostavlja na dete. Time se pravi prostor za korekciju

obrazaca interakcije koji inae tee da se ponavljaju, uvruju i zatim

prenose na mentalni plan deteta.

Jo ranija intervencija moe da se vri tokom trudnoe. Trudnoa je, kao i

sve razvojne krize, period emocionalnog nemira i psihike reogranizacije.

U tom periodu oivljavaju stari konflikti, jaaju stare i pojavljuju se nove

anksioznosti, preispituju se postojee identifikacije, formiraju se i oblikuju

reprezentacije bebe i sebe kao majke. Sva ta burna zbivanja i

neuobiajena otvorenost za promenu ine trudnou idealnim periodom za

kratke psihoterapijske intervencije. Ponekad, mada retko, trudnice su

ophrvane simptomima ije znaenje ne razumeju, a vode svoje poreklo u

ranoj traumi, gubitku ili nasilju. One same sebi mogu delovati toliko

izmenjeno i strano, s oseanjima koja su preplavljujua i destruktivna da

se same obraaju strunjaku. ei je sluaj da trudnice uspevaju da

koriste svoje uobiajene strategije za izlaenje na kraj s neprijatnimsubjektivnim doivljajima i nemirima i time sebi uskrauju priliku za

21


22/23

promenu. Budui da je primena Intervjua za procenu afektivnog vezivanja

vremenski zahtevna i da u Srbiji trenutno postoji samo jedan strunjak

edukovan za primenu ove tehnike, jasno je da ne moemo svaku trudnu

enu intervjuisati i procenjivati na taj nain potrebu za ranom

intervencijom.

Meutim, postoje i jednostavniji instrumenti za brzu procenu razliitih

aspekata transformacije u roditeljsku ulogu, kao to su npr. procena

prenatalne emocionalne vezanosti majke za fetus ili njene anksioznosti u

vezi budue majinske uloge. U mnogim sluajevima ve i ginekolog moe

otkriti dovoljne razloge za upuivanje ene, odnosno oba partnera, na

preliminarni razgovor i pruanje psiholoke podrke. Tu spadaju sluajevi

prethodnih neuspenih trudnoa, traumatian prethodni poroaj,osnovana sumnja u malformaciju ploda. Na alost, takav sistem

psiholoke podrke enama i parovima koji mogu imati tekoa da svom

potomstvu obezbede kvalitetan poetak u socioemocionalnom razvoju,

kod nas ne postoji.

Impresivno iskustvo u kratkoj psihoterapijskoj intervenciji sa trudnicama

koje su preivele rano emocionalno i/ili seksualno zlostavljanje ima Phillis

Klaus koja koristi kombinovane psihoterapijske tehnike u razreavanju i

obradi traumatskog iskustva i stvaranju pozitivnijih slika sebe kao majke i

slika budueg deteta.

Drugi tip intervencija osmiljen je kao pomo roditeljima koji pripadaju

rizinim grupama, tj. za koje postoji vea verovatnoa da e detetu

preneti nesiguran obrazac vezanosti. U procenu rizika ulaze razliiti

faktori: siromatvo, gubitak posla, ranija traumatska iskustva u detinjstvu

roditelja (liavanje, nasilje ili separacije), tekoe prilikom zaea,

nepovoljni nalazi prenatalne dijagnostike, nasilje u porodici, psihike

smetnje kod roditelja, naroito depresija i zloupotreba psihoaktivnih

supstanci. Razvijeni su programi edukacije roditelja koji poinju pre

roenja deteta i nastavljaju se tokom prve i druge godine ivota deteta s

ciljem da se poveaju anse za formiranje sigurne afektivne vezanosti. U

takve programe spadaju, recimo, SAFE (Sigurno obrazovanje za roditelje)

razvijen od strane K.H. Brischa u Minhenu ili STEEP (Koraci ka

delotvornom, zadovoljnom roditeljstvu), koji su razvili Marta FarellErickson i Bajron Egeland na osnovu rezultata dugogodinje longitudinalne

22


23/23

studije Minesota projekta Roditelj-dete u kojoj su praene porodice i deca

iz visoko rizinog okruenja. Rezultati rada s porodicama pruaju mnogo

optimizma u mogunost da se novim generacijama prui kvalitetniji start

za ukupan razvoj linosti.

Documents

Osnovne Postavke Teorije AV