ovosadski - NS Reporter

Novi Sad • V godina • br. 210 • 21. 2. 2019. • 19 dinaraREPORTERovosadskiREPORTER

NOLE ČETVRTI PUT NAJBOLJI

SPORTISTA SVETA!

JER SA SEMENOM SVE POČINJE...

TEMA BROJA

Finansije, nastavak školovanja i napredova-nja pomoću stranih stipendija, život u uređe-nim zemljama, lični izbori i izazovi – neki su

od razloga za odlazak put Kine ili Japana DALEKI ISTOK SVE ZANIMLJIVIJI

NAŠIM STUDENTIMA I RADNICIMA

U Vojvodini je započet značajan investicioni ciklus vredan 4,1 milijardu dinara. Pokrajin-

ska vlada Novom Sadu dala 410 miliona za saobraćajne projekte

POKRAJINA FINANSIRA NOV INVESTICIONI CIKLUS U VOJVODINI

Prvi okrugli sto u okviru javne rasprave o Nacrtu medijske strategije održan u Skup-

štini grada Novog SadaCRNE TAČKE MEDIJSKOG

PROSTORA IDENTIFIKOVANE, PITANJE JE PRIMENE DOKUMENTA

Na velikoj ceremoniji u Monte Karlu ponovo je osvojio Laureus, prethodno je trofej dizao 2012, 2015. i 2016. godine. Novaku Đokoviću niko ništa ne može: ni teniseri na terenu ni fudbaleri ni košarkaši u

konkurenciji za najboljeg sportistu sveta. Kao i svaki put, konkurencija je bila izuzetna – vozač Formule 1 Luis Hamilton, košarkaš Lebron

Džejms, atletičar Eliud Kipčodž te fudbaleri Kilijan Mbape i Luka Modrić. Za sportistkinju godine proglašena je gimnastičarka Simon Bajls a za

tim fudbalska reprezentacija Francuske.

2 21. 2. 2019.REPORTERnovo

sads

ki

PRVI OKRUGLI STO JAVNE RASPRAVE O NACRTU MEDIJSKE STRATEGIJE ODRŽAN JE U SKUPŠTINI NOVOG SADA. U OKVIRU JAVNE RASPRAVE BIĆE ODRŽANA ČETIRI OKRUGLA STOLA DO 1. MARTA U NOVOM SADU, 22. FEBRUARA U NIŠU, 25. FEBRUARA U ČAČKU I 27. FEBRUARA U BEOGRADU

Autor: Eršebet Marjanov

Metodologija merenja napadaNova strategija se radi kako bi, između ostalog, doprinela i boljem pregledu stanja nego što je to dosad bio slučaj. Kao primer Dejan Stojanović naveo je statistiku o napadima na novinare dva udruženja, jer zvanična ne postoji, po kojoj je UNS u 2018. zabeležio 46 incidenata, a NUNS čak 40 više. – Kada budemo imali metodologiju po kojoj ćemo to meriti, onda neće biti bitno da li će to raditi jedno medijsko udruženje ili Ministarstvo ili drugo udruženje – kazao je predsednik Radne grupe Ministar-stva kulture i informisanja Dejan Stojanović.

Radi se o investici-onom ciklusu koji podrazumeva rea-

lizaciju 56 projekata vo-dosnabdevanja i preči-šćavanja otpadnih voda, saobraćajne infrastruk-ture, energetske efika-snosti, lokalnog i regio-nalnog razvoja, kulture, predškolskog i osnovnog obrazovanja i sporta. Ugo-vore o finansiranju ili su-

finansiranju tih projeka-ta uručio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović predstavnicima opština i gradova u pone-deljak. Sređivanju stanja u vodosnabdevanju i pre-čišćavanju otpadnih voda u narednom periodu biće posvećena velika pažnja jer ima dosta problema u toj sferi pa je Mirović po-zvao predstavnike opšti-

na i gradova da pripreme dokumentaciju i konkuri-šu jer će Republika preko Banke saveta Evrope sta-viti znatna sredstva na raspolaganje lokalnim sa-moupravama u Vojvodini.

Novi Sad je jedan od gradova koji su pripremi-li dokumentaciju i uče-stvovali na konkursima Uprave za kapitalna ula-ganja. U ovom novom in-

vesticionom ciklusu Grad je dobio od Pokrajine 410 miliona dinara bespovrat-no za realizaciju tri važna projekta saobraćajne in-frastrukture.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kaže da se radi o izgradnji sa-obraćajnih površina s osvetljenjem u Ulici Mar-ka Miljanova, produženju Bulevara Jovana Dučića i izgradnji trotoara u Ulici Sonje Marinković u Srem-skoj Kamenici. Dobijenih 410 miliona dinara pokri-va oko 76 odsto vrednosti tih ulaganja, dok je preo-stali deo novca obezbedio

Grad Novi Sad. Vučević o rekonstrukciji Marka Mi-ljanova navodi da će ulica praktično biti pretvore-na u bulevar s novim ko-lovoznim trakama, tro-toarima, biciklističkom

stazom, parkingom i mo-dernom rasvetom. Uz to, u toj ulici će biti zamenje-ne i vodovodne i kanaliza-cione cevi. U realizaciju tog projekta biće uloženo 248 miliona dinara. Obno-

Pokrajina finansira nov investicioni ciklus u Vojvodini

CRNE TAČKE MEDIJSKOG PROSTORA IDEN TIFIKOVANE, PITANJE JE PRIMENE DOKUMENTA

U VOJVODINI JE ZAPOČET ZNAČAJAN INVESTICIONI CIKLUS VREDAN 4,1 MILIJARDU DINARA. POKRAJINSKA VLADA JE OD TIH PARA BESPOVRATNO OBEZBEDILA 3,4 MILIJARDE PREKO UPRAVE ZA KAPITALNA ULAGANJA, A 41 LOKALNA SAMOUPRAVA PREOSTALI DEO OD 700 MILIONA DINARA. NOVOM SADU 410 MILIONA ZA SAOBRAĆAJNE PROJEKTE

Tekst Nacrta me-dijske strategije i sve informaci-je u vezi s odr-žavanjem javne

rasprave dostupni su na sajtu Vlade Republike Sr-bije i na portalu e-Uprave.

Javnu raspravu o Na-crtu medijske strategije sprovodi Kabinet pred-sednice Vlade Srbije, a očekuje se da u javnim raspravama i na okru-glim stolovima u četiri grada učestvuju pred-stavnici medijskih i no-

vinarskih udruženja koja su činila Radnu grupu za izradu medijske stra-tegije kao i predstavnici medijskih i novinarskih udruženja, medijskih kuća i pojedinci koji bi članovima Radne grupe za izradu tog dokumen-ta izneli primedbe i su-gestije.

Na tekst Nacrta me-dijske strategije, koji je na sajtu Vlade Srbije do-stupan svim građanima, uglavnom nema mno-go zamerki, mišljenje je

struke, ali kako navodi Jelena Kleut, predstav-nica NDNV-a, problem bi mogla biti njegova im-plementacija.

– To je, čini mi se, do-sta dobar dokument, me-đutim, problem je to što se mnoge stvari na ovoj

medijskoj sceni dešavaju potpuno mimo strategije – navela je Kleutova, koja je bila i član Radne grupe.

Dokument je pravilno identifikovao crne tačke medijskog prostora, sada treba volja da se one reše.

– I dok je tekao rad na

izradi strategije, Vlada je sprovodila neku svoju sasvim drugu strategiju, sufinansirajući medije, kupujući druge medije i podržavljujući određene medije – navela je Kleu-tova.

Nino Brajović, član

Radne grupe za izradu medijske strategije i pred-stavnik Udruženja novi-nara Srbije, kaže da ova strategija prvi put ima obavezu lokalnih samou-prava da kroz podsticajna sredstva obavezno finan-sira odnosno sufinansira

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

321. 2. 2019. REPORTERnovo

sads

ki

U Jagodini je n e d a v n o počela pri-mena od-luke o be-

splatnom autobuskom prevozu za sve građane. Predsednik novosad-skog Gradskog odbora Jedinstvene Srbije Sla-venko Unković kaže da je ta odluka, kao i mno-ge druge pre nje, doneta zahvaljujući uštedama u budžetu Jagodine.

Poznato je da Jedin-stvena Srbija s Dra-ganom Markovićem Palmom na čelu ima najbolji socijalni pro-gram. Odluka o besplat-nom prevozu doneta je zahvaljujući uštedama koje jagodinska lokal-na samouprava sprovo-di već godinama. Ušte-de su ostvarene tako što članovi Gradskog veća ne primaju platu, a odbornici i članovi ra-znih komisija i nadzor-nih odbora odriču se nadoknade. Jagodina nema komunalnu poli-ciju, opštinski funkcio-neri ne koriste službena vozila, ne plaćaju se ve-liki telefonski računi... Na taj način su ranijih godina donete i druge odluke koje omoguću-ju da učenici završnih razreda besplatno idu na more, nezaposle-ne trudnice imaju me-

sečna primanja, poljo-privrednici ne plaćaju pijačne tezge, bolesni stanovnici imaju be-splatan prevoz do kli-ničkih centara, kao i mnoge druge akcije u skladu s političkim pro-gramom stranke. Unko-vić o besplatnom prevo-zu Novosađana kaže da je činjenica da je to teže ostvariti u velikom gra-du.

– Ali nije nemogu-će. Predlažemo grado-načelniku Novog Sada Milošu Vučeviću da se u narednom periodu uzme u razmatranje i ta tema i da se različi-tim uštedama u budže-tu pokušaju obezbedi-ti sredstva kako bi što veći broj građana imao besplatan prevoz. Sma-tram da bi najviše bene-fita od toga imali zapo-sleni i poslodavci.

Kako ocenjujete rad novosadske grad-ske vlasti?

– Više od 20 godina pratim političku sce-nu u Novom Sadu, Mi-loša Vučevića u tom periodu smatram naj-boljim gradonačelni-kom. Novi Sad je danas grad s mnogo inve-sticija, industrijskih zona, novih fabrika, i ima titulu evropske prestonice kulture i omladinske prestonice

Evrope kao jedini grad izvan Evropske unije. Finansijska stabilnost grada je do sada najbo-lja, budžet se poveća-va iz godine u godinu, i to bez kredita i zaduži-vanja, stopa nezaposle-nosti od 7,9 odsto je rekordno ni-ska, u Novi Sad sva-ke godi-ne dolazi sve veći broj turi-sta... Sve to ga čini boljim me-stom za ži-vot. Smatram da u tome velike zasluge ima gradonačelnik Vu-čević i njegov tim. Na-dam se da će ove dve prestižne evropske ti-tule, politička stabil-nost i pozitivna po-slovna klima stvoriti ambijent za mlade da više ne odlaze iz grada. Novi Sad se razvija u svim segmentima. Iz-građena je zgrada Hit-ne pomoći, završava se Baletska škola, na-učnoistraživački cen-tar je skoro završen, u toku je izgradnja Sen-tandrejskog bulevara, u planu je izgradnja novog mosta preko Du-nava i još mnogi drugi projekti iz skoro svih oblasti.

Kakvi su plano-vi Jedinstvene Srbije u delovanju na grad-skom nivou?

– Cilj nam je da se pri-bližimo građanima i da tražimo njihovo pove-renje kako bismo mogli

sprovesti neke tač-ke programa.

K o a l i c i j a sa Socija-lističkom partijom S r b i j e od l ič no funkcio-

niše i na-dam se da

ćemo i u na-rednom periodu

ostvarivati dobre rezul-tate. Želimo da budemo korektan i konstrukti-van partner Srpskoj naprednoj stranci i da saradnju unapredimo. Uvek ćemo pozdraviti i podržavati predloge i odluke koje su u intere-su Novosađana.

Kako komentari-šete proteste u Novom Sadu?

– Živimo u demokrat-skom društvu i svako ima pravo da svoje mi-šljenje iskaže i na pro-testima, sve dok se ne narušavaju mir i bez-bednost u gradu. Gra-đani će na izborima svakako imati priliku da ocene rad svake po-litičke organizacije.

Razvoj u svim segmentima čini grad boljim mestom za životSLAVENKO UNKOVIĆ, PREDSEDNIK NOVOSADSKOG GO JEDINSTVENE SRBIJE, SMATRA DA JE BESPLATAN PREVOZ ZA NOVOSAĐANE U JAVNOM GRADSKOM SAOBRAĆAJU TEŠKO OSTVARITI JER JE GRAD VELIK

UVEK ĆEMO POZDRAVITI I PODRŽAVATI PREDLOGE I ODLUKE KOJE SU U INTERESU NOVOSAĐANA

Autor: Eršebet Marjanov

Pokrajina finansira nov investicioni ciklus u Vojvodini

CRNE TAČKE MEDIJSKOG PROSTORA IDEN TIFIKOVANE, PITANJE JE PRIMENE DOKUMENTA

vom te ulice najavljeno je i najveće ulaganje u almaš-ki deo grada s obzirom na to da će Grad izdvojiti do-datnih 100 miliona dinara za radove u još tri ulice na Podbari.

– Dobili smo novac i za produženje Bulevara Jo-vana Dučića. To je investi-cija od 238 miliona dinara kojom će biti obezbeđen nov izlazno-ulazni pra-vac između Novog Sada i Veternika. Tu je još i inve-sticija od 55 miliona dina-ra za realizaciju poslednje faze rekonstrukcije Ulice Sonje Marinković u Srem-skoj Kamenici – istakao je Vučević.

On je najavio i da se ove godine očekuje otvaranje centralne kuhinje Predš-kolske ustanove „Radosno detinjstvo” i da se radi i na

pripremi i drugih zajed-ničkih projekata, među kojima je i uređenje cen-tra Novog Sada.

– Trenutno smo u fazi projektovanja. Imamo podršku uglednih arhite-kata iz inostranstva preko Fondacije 2021. i Društva arhitekata Novog Sada. Cilj je da dođemo do naj-boljeg projektnog zadat-ka za uređenje centra jer određujemo njegov izgled za pola veka – naveo je Vu-čević.

Kako je dodao, ako pro-jekat bude gotov do leta, još ove godine Grad bi krenuo s partnerima da uređuje Pozorišni trg, što bi najavilo velike investi-cije u centru kako bismo dočekali 2021. godinu kao evropska prestonica kul-ture.

medijski sadržaj od jav-nog značaja.

Predstavnici medija, medijskih i novinarskih udruženja istakli su da se kroz sistem projek-tnog sufinansiranja izra-zito favorizuju mediji koji su bliski vlastima, navo-deći primere da pojedi-ne lokalne samouprave i komisije koje odlučuju o dodeli sredstava putem projektnog sufinansira-nja imenuju osobe koje nemaju veze s medijima i novinarstvom, a postoje i lokalne samouprave koje uopšte ne raspisuju kon-kurse za sufinansiranje medijskih sadržaja i za to ne snose nikakve zakon-ske sankcije. Požalili su se i na ekonomske pritiske na medije koji nisu bliski režimu i koji zbog toga ostaju bez reklama i ugo-vora s javnim preduzeći-ma, dok im istovremeno država učestalo šalje ra-zličite inspekcije.

Naveli su da velik pro-blem predstavlja i činje-nica da institucije goto-vo po pravilu odbijaju da medijima i novinarima dostave informacije od javnog značaja.

Predsednik Radne gru-pe za izradu medijske strategije Dejan Stojano-vić iz Ministarstva kul-ture i informisanja rekao je da se Radna grupa su-očavala s problemom s nedostatkom različitih vrsta istraživanja i ana-liza tokom izrade Nacrta medijske strategije.

– U vezi s ciljevima smo

saglasni, želimo da pro-menimo postojeće sta-nje, samo ti putevi mogu da budu malo različiti, ali mislim da ćemo i tu po-stići apsolutnu saglasnost – naveo je Stojanović.

Medijska strategija koja je u izradi morala bi da unapredi medijske slobo-de i da omogući da se sma-nje pritisci na medije, re-čeno je na okruglom stolu.

Nova medijska strate-gija donosi se kako bi uo-kvirila budući razvoj sve-ukupne medijske scene u Srbiji.

– Insistiramo da se us-postavi socijalni dijalog između sindikata, da se formira poslodavačka or-ganizacija, donese gran-ski kolektivni ugovor, a onda dobije i prošireno dejstvo od ministra kako bi imao snagu zakona. To je naš medijski uslov, on štiti prava radnika – nave-la je predsednica Sindika-ta novinara Srbije Draga-na Čabarkapa.

Kada je reč o privatiza-ciji Večernjih novosti, Po-litike i Tanjuga, smatra da treba da opstanu na na-čin na koji sada postoje, to jest da država treba da zadrži vlasništvo.

– U suprotnom, i ta dva medija, dakle i Politika i Večernje novosti, biće ta-bloidi. To je potpuno ja-sno – zaključila je Čabar-kapa.

Javnoj raspravi prisu-stvovali su, između osta-lih, i predstavnici Me-dijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji.


sads

ki


sads

ki

GOSPODAR SAD STOLUJE U PODGORICIPOSTOJE DRUŠTVA I DRŽAVE KOJI SU JEDNOSTAVNO DRUGAČIJI, TRADICIJA I UKORENJEN SISTEM VREDNOSTI ODOLEVAJU ČAK I GLOBALNIM TRENDOVIMA ZA KOJE SE OBIČNO MISLI DA SU NEZAUSTAVLJIVI. TIPIČAN PRIMER JE CRNOGORSKO DRUŠTVO, U KOM SHVATANJA PROHUJALIH VEKOVA I TE KAKO I DALJE POSTOJE

Na prijemu u Beču u Ambasadi Sr-bije povodom

obeležavanja Dana dr-žavnosti Republike Sr-bije gost srpskog amba-sadora Nebojše Rodića, među ostalim zvanica-ma, bio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vuče-vić, koji je tom prilikom predstavio naš grad kao aktuelnu omladinsku prestonicu Evrope. Gra-donačelnik je imao pri-

liku da više od 600 di-plomata, predstavnike OEBS-a i austrijskih dr-žavnih organa upozna s najvažnijim projektima Novog Sada i da ih po-zove da posete Srpsku Atinu i sami uvide zbog čega je grad zaslužio pre-stižne evropske titule.

– Projekat OPENS 2019. godine je naš pro-jekat za budućnost. Že-limo da u ovoj i u svim predstojećim godinama,

svojim primerom pomo-gnemo razvoju i pobolj-šanju uslova života za mlade u celoj zemlji. U našem gradu odrastaju fenomenalni ljudi koji ne sede i ne čekaju da im neko pruži šansu, već se za tu šansu bore kako bi je iskoristili za opšte dobro, za razvoj celo-kupne zajednice i za još bolje uslove koje će ima-ti generacije posle njih. Grad Novi Sad je otvo-rio vrata za sve kreativ-ne, dobronamerne ljude koji mladost i obrazova-nje vide kao najveći po-tencijal za razvoj i žele

da to iskoriste za našu zajedničku budućnost – naglasio je Vučević.

On je precizirao da Novi Sad ima aktiv-nu Kancelariju za mla-de, Novosadski omla-dinski forum, da mladi učestvuju u komisijama za dodelu sredstava za projekte, ali pre svega da ima uređen sistem i nekoliko puta duplira-ne iznose za finansira-nje projekata u oblasti omladinske politike.

– Novi Sad je nosilac duple krune – omladin-ske prestonice Evrope 2019. i evropske presto-

nice kulture 2021. go-dine. To je grad velikih šansi u kojem energija i sinergija mladih čine da grad nezaustavljivo na-preduje. Nije onda izne-nađujuće što je „Lonely Planet” Novi Sad stavio

na treće mesto globalne liste najpoželjnijih tu-rističkih destinacija u 2019. uz obrazloženje da je evropska prestoni-ca kulture i omiljen grad mladih ljudi – zaključio je gradonačelnik.

Grad mladih ljudi i velikih šansiPRVO ZVANIČNO PREDSTAVLJANJE NOVOG SADA KAO NOSIOCA PRESTIŽNE EVROPSKE TITULE OMLADINSKE PRESTONICE EVROPE PRED 600 DIPLOMATA U AMBASADI SRBIJE U BEČU

Pr e d s e d n i k Crne Gore Milo Đuka-nović kaže da mu građa-

ni dolaze da bi rešavali svoje međusobne svađe i obične porodične pro-bleme, što je potpuno nezamislivo bilo gde na Balkanu još od Miloša Obrenovića, osim mož-da u Prištini i Tirani, a da ne govorimo o ostat-ku Evrope. Predrag Ra-jić iz Centra za druš-tvenu stabilnost na tu konstataciju odgovara da je takav manir pona-šanja tipičan za društva koja još uvek počivaju na vlasti gospodara.

– Naravno, ta crnogor-ska titula više ne figuri-ra zvanično, ali suština je ostala ista. Naime, Đukanović je postav-ljen ili se bar doživljava kao autoritet koji unutar interesne grupe raspo-deljuje interese i dobit.

I kad ne nastane spor oko toga, stranke idu kod gospodara da im kaže sud. Čak se pred-sednik Crne Gore u in-tervjuu pre osam godi-na žalio da mu je teško jer su njegovi zemljaci navikli na gospodara. Rekao je da dolaze čak pojedinačano da im re-šava striktno privatne probleme ili komunalna pitanja. I što je posebno zanimljivo, čak se i kri-tičari sistema plaše da će nestati Đukanovićev manir vladanja jer bi to značilo urušavanje po-retka.

Kad je Đukanović počeo da odvaja Crnu Goru od Srbije?

– Dugo to nije činio, bez obzira na lični stav. Govorio je o Jugoslavi-ji bez Slobodana Milo-ševića, koja mora da se otvori prema svetu. Za-tim da Crna Gora traži svoje mesto u zajednici

sa Srbijom, ali ako ne može da ga nađe, spre-mna je krene u obnovu svoje državnosti. Pod tim je, naravno, podra-zumevao kontinuitet s knjaževinom odnosno kraljevinom Crnom Gorom, koja je nesta-la u Prvom svetskom ratu. Na samom počet-ku 21. veka, međutim, u javnost prvi put izlazi sa secesionističkim ide-jama.

Ipak, 2003. godi-ne je na osnovu Beo-gradskog sporazuma osnovana država Srbi-ja i Crna Gora?

– Da, ali treba reći i da je vlast u Srbiji bila potpuno nejedinstvena i bezidejna pa je Đuka-nović lako dobio velik ustupak. Baš ono što je on hteo – nefunkci-onalnu državnu zajed-nicu koja će kao balast frustrirati javnost u Sr-biji. Što bi Beograd izdr-

žavao državu na čijem je čelu Svetozar Marović koji je ne priznaje, s po-lovinom ministara i am-basadora iz Crne Gore? Rezultat – većinsko srp-sko mišljenje bilo je da se odvoji ta Crna Gora, samo da Srbija zna na čemu je.

Šta planira Đuka-novićev DPS?

– Mislim da će pre bilo kakvog ozbiljnijeg političkog iskoraka sa-čekati popis stanovniš-tva 2021. godine. Ako procene da se broj Srba ustalio na nešto ispod trećine stanovništva Crne Gore i da neće ozbiljnije padati, a ve-rovatno će tako biti, onda će morati da odlu-če između dva puta. Ili će početi da od DPS-a prave opštenacionalnu građansku stranku, ili će nastaviti da se po-zicioniraju kao ključ-ni branilac crnogorske

n a c i o -n a l n e ideje, i s to -v r e -meno uvla -č e ć i pojedi-ne Srbe u sistem.

Zašto u Crnoj Gori ne posto-ji autentična srpska stranka, koja bi brani-la nacionalne intere-se, kao što je to slučaj među Albancima, Hr-vatima, Bošnjacima i drugima?

– Zato što tamošnji Srbi sami nisu odluči-li kojim će putem. Ne žele da budu manjinski narod jer smatraju da su autentično stanov-ništvo, što je tačno, ali prosto ih nema dovoljno da bi bili većinski narod. Možda treba pojasniti, službeno u Crnoj Gori

ne posto-je narod i ma-n j i n e n e g o v e -ćinski

n a r o d (C r n o -

gorci) i manjinski na-

rodi (Bošnjaci, Albanci...). Srpske in-terese niko u tom smi-slu nije ni artikulisao ni definisao. Zbog toga su Srbi tamo ni na nebu ni na zemlji – ne žele da budu manjinski narod iako bi u tom slučaju mogli da traže sva pra-va koja uživaju manjine po međunarodnim kon-vencijama. Ili bi uživali još snažniju spoljnu po-dršku u procesu evrop-skih integracija. Tada bi DPS morao Srbima, zbog unutrašnjih odno-sa, dati koncesije kojima danas nije sklon.

Autor: Zoran Surla

ILI ĆE DPS POSTATI

OPŠTENACIONALNA GRAĐANSKA STRANKA, ILI ĆE NASTAVITI KAO KLJUČNI

BRANILAC CRNOGORSKE NACIONALNE IDEJE,

ISTOVREMENO UVLAČEĆI POJEDINE

SRBE U SISTEM


sads

ki

DALEKI ISTOK SVE ZANIMLJIVIJI NAŠIM STUDENTIMA I RADNICIMA

Autor: MarijaGrbićEpidemiolozi tek očekuju glav-ni udar virusa u

narednih mesec dana. Kako lekari kažu, na-rednih dana očekuje se još prijava epide-mije gripa, od kojeg je dosad obolelo više od 85.000 osoba, a 18 ljudi umrlo zbog kom-plikacija izazvanih gri-pom. Ipak, u Srbiji nije proglašena epidemija, sem u pojedinim delo-vima. Međutim, zbog brzine širenja virusa gripa, đaci osnovnih i srednjih škola su od ponedeljka, 18. februa-ra na vanrednom ras-pustu i nastave neće biti do ponedeljka, 25. februara. Tu odluku je donela Pokrajinska vlada, odnosno Pokra-jinski sekretarijat za obrazovanje usvojio je preporuku Vlade Sr-bije da se učenicima u Srbiji raspust produži za sedam dana. Odlu-ka je obrazložena kao preventivno delova-nje, a vojvođanski đaci će napraviti sedmod-nevnu pauzu u dru-gom polugodištu koje je počelo 15. januara. Propušteni časovi biće nadoknađeni, kažu u Pokrajinskom sekre-tarijatu za školstvo. Konkretan model po kojem će to biti urađe-no još uvek nije utvr-đen, a u Sekretarijatu kažu da će se zalagati da ne bude radnih su-bota.Zbog širenja virusa gri-pa i Predškolska usta-nova „Radosno detinj-stvo” dala je uputstva za roditelje, a jedno od najvažnijih je da ne dovode bolesnu decu u vrtić kao i da oni rodi-telji koji mogu da nađu alternativni način čuva-nja dece pokušaju da iz-begnu kolektiv u ovom periodu. M.M. I. T.

GRIP TUTNJI I ZATVARA ŠKOLSKA VRATA

Srbiju je za 18 godina, pre-ma rečima mi-nistra Zorana Đ o r đ e v i ć a ,

napustilo 650.000 gra-đana, što je bila crvena lampica za osnivanje Ko-ordinacionog tela za pra-ćenje migracija u poku-šaju zaustavljanja daljeg odliva. Iako Zapad per-cipiramo kao obećanu zemlju, građani Srbije u potrazi za boljim živo-tom odlaze i na Istok.

Novosađanka Sonja Stojanov otpočela je novi život septembra prošle godine na Univer-zitetu Đao Tong u Kini. Da spakuje kofere u nje-nom slučaju presudno je uticala želja da boravi i studra u inostranstvu. Kako je dobila stipendi-je i kineske i britanske vlade, morala je da od-luči na koju će stranu. Odabrala je Istok. Uni-verzitet u Šangaju nu-dio joj je duži program studija i veće mogućno-sti za pokretanje biznisa u vezi s međunarodnom trgovinom.

– Život u Šangaju je sjajan, kao i studije. Ne mislim da se metod studiranja ovde mno-go razlikuje od onog na Zapadu, ali od Srbi-je se svakako razlikuje. I Zapad i Iskok ima-ju svojih pred-nosti. Sma-tram da je Kina n e p r i -

kosnovena ukoliko je neko zainteresovan za trgovinu. Na mnogim konferencijama studen-ti su ovde i više nego dobro došli i obrazova-nje se ceni. Starije kole-ge rado izlaze u susret i dele svoje iskustvo i zna-nje – rekla je Sonja.

Po svemu sudeći, naj-veći kineski grad bio je dobar izbor za nju. Sti-pendija joj pokriva troš-kove života i studiranja, oseća se dobrodošlom i prihvaćenom u novom svetu svakodnevnih izazova milionske me-tropole.

– Ne mislim da bih na Zapadu bolje živela nego u Šangaju, samim tim što je stipendija kineske vlade bolja od mnogih evropskih i američkih i što je Šangaj razvijeni-ji od mnogih razvijenih zapadnih gradova. Osim toga, život u Kini je mno-go manje stresan nego u brojim drugim zemljama – objasnila je Sonja.

Bezbedno i uređe-no. Bivši student no-vosadskog Fakulteta tehnič- kih nauka V l a - dimir Po-p o v i ć smatra da je od- la za k u i n o - stranstvo i odabir određene z e - mlje stvar ličnih želja, prio-rite- ta, vred-n o - v a n j e drugih uslo-v a ž i v o t a , n e s a m o m a - t e r i j a l -n i h . U Ja-panu

živi već sedam godina. Otišao je na doktorske studije arhitekture kao stipendista japanske vlade, a trenutno radi u jednoj međunarodnoj kompaniji u Tokiju. In-teresovanje za Japan i ja-pansku arhitekturu kod njega je pobudio pokojni profesor Ranko Radović, inače jedno vreme pre-davač na japanskom uni-verzitetu.

Popović je živeo i na Zapadu, i nije mu se do-palo. Odabrao je Daleki istok baš zbog drugači-jeg načina života.

– O Zapadu nikad ni-sam ni razmišljao ozbilj-no. Srbija je dovoljno za-padna u tom smislu. Na Istok me je valjda vuklo to što je mnogo druga-čiji od Zapada. Ljudi su mnogo obazriviji prema drugima, odgajani su tako da se svet ne vrti oko njih pa su im tako i očekivanja od dru-gih manja ili

m a -k a r

realističnija. Zna se red, nema kriminala i nasilja ni u tragovima. Manje su opterećeni religijom i prošlošću. Ima i nega-tivnih stvari, naravno, ali meni ovo odgovara – rekao je Popović i dodao da je u Japanu imao sve obezbeđene uslove da se posveti nauci.

Standardom života je zadovoljan, ali smatra da bi u nekoj razvijenoj zapadnoj zemlji možda i bolje živeo. Ipak, ističe bezbednost, uređenost, socijalnu i zdravstvenu zaštitu Zemlje izlazećeg Sunca.

– Standard mi je do-bar, ali za zapadnjačke poglede na svet vero-vatno je lošiji. S druge strane, ceo Japan je ap-solutno bezbedan, nema lopova i secikesa da če-kaju da trepneš pa da ti

otimaju. Hrana je odlična, uvek sveža. Usluga je besprekorna.

Z n a

se šta je čija odgovor-nost, znaju se procedure i nema prebacivanja sa šaltera na šalter. Nema štroke, pasa lutalica, nema dece i žena druš-tveno marginalizova-nih i na ulici da prose za goli život. Nema sviranja u saobraćaju, agresije, ni dovođenja pred svršen čin, nema zakasnelih uplata niti preskakanja isplata... Zdravstvena zaštita bezmalo je savr-šena, verovatno najbolja na svetu – kaže Popović.

Znanje konkuren-tno. Profesor Bojan La-lić, rukovodilac Sekre-tarijata konzorcijuma institucija visokog ob-razovanja Kina – CIEZ koji se bavi saradnjom s Kinom u oblasti obra-zovanja, kaže da odluka o studiranju na Istoku, Zapadu ili u Srbiji zavi-si od toga šta neko sma-tra izazovnim. Odabir destinacije i univerzi-

teta zavisi od uslova za rad i

s t r u č -n o -

FINANSIJE, NASTAVAK ŠKOLOVANJA I NAPREDOVANJA POMOĆU STRANIH STIPENDIJA, ŽIVOT U UREĐENIM ZEMLJAMA, LIČNI IZBORI I IZAZOVI – NEKI SU OD RAZLOGA ZA ODLAZAK PUT KINE ILI JAPANA. NE POSTOJE ZVANIČNI PODACI O MIGRACIJAMA GRAĐANA SRBIJE NA ISTOK. SUDEĆI PO PRIČAMA NAŠIH SAGOVORNIKA, NEKOLIKO HILJADA KILOMETARA I VELIKE KULTUROLOŠKE RAZLIKE MOGU DA SE PREVAZIĐU DA BI SE OSTVARIO CILJ – DOMINANTNO EKONOMSKI ALI I SVEUKUPNI BOLJI USLOVI ŽIVOTA


sads

ki

DALEKI ISTOK SVE ZANIMLJIVIJI NAŠIM STUDENTIMA I RADNICIMA

Privredna komo-ra Vojvodine u saradnji s Pokra-

jinskim sekretarijatom za privredu i turizam i Turističkom organiza-cijom Vojvodine orga-nizuje nastup turistič-ke privrede Vojvodine na Međunarodnom saj-mu turizma „Travel Bu-dapest” koji se održava u Budimpešti od 21. do 24. februara.

Sveobuhvatnu turi-stičku ponudu Vojvodi-ne na Sajmu predstavi-će TOV i 20 turističkih i ugostiteljskih preduze-ća – turističke agencije, smeštajni kapaciteti, turističke organizaci-je, salaši, čarde, vinari i proizvođači domaćih tradicionalnih proizvo-da i suvenira.

– Moram da naglasim da su Republika Srbija i Vojvodina posebno uvek imale dobru poslovnu saradnju s Republikom Mađarskom u svim pri-vrednim oblastima, koja je u poslednje vreme po-dignuta na još viši nivo. Što se tiče turista iz Mađarske koji poseću-ju Vojvodinu, beležimo rast i po broju dolazaka i po broju ostvarenih noćenja. Tokom pret-hodne 2018. godine Vojvodinu je posetilo 27,8 odsto više turista iz Mađarske i ostvare-no je 23,2 odsto više no-ćenja nego prethodne.

Cilj nam je da ovu sa-radnju pospešimo i po-većamo turistički pro-met, a jedan od koraka u ostvarenju ovog cilja jeste i nastup na Sajmu u Budimpešti – rekao je predsednik PKV Boško Vučurević.

Cilj učešća na Među-narodnom sajmu turiz-ma u Budimpešti jeste pružanje podrške pri-vrednicima u razvo-ju njihovog poslovanja, kao i privrednicima koji se prvi put pojavljuju na ovom tržištu, gde posto-ji prostor za uspostavlja-nje poslovne saradnje s mađarskim partnerima. Poseban akcenat u ak-tivnostima PKV stavljen na privrednu saradnju, povezivanje i umreža-vanje privrednih subje-kata u regionu, a naroči-to na saradnju u oblasti turizma.

– Smatramo da nam je mađarsko tržište veoma značajno jer mnogi pri-vredni subjekti iz Voj-vodine uspešno ostva-ruju poslovnu saradnju. Istakao bih saradnju u oblasti seoskog turiz-ma, a primeri su selo Skorenovac, koje godiš-nje ostvari 5.000 noće-nja gostiju iz Mađarske te salaš u Malom Iđošu, koji ostvari 10.000 no-ćenja i 30.000 dolazaka, najvećim delom gostiju iz Mađarske – naveo je Vučurević.

Turistička privreda Vojvodine na Sajmu turizma u Budimpešti

sti kadra, ali i od toga koja se oblast istražuje.

– Ako je to tradicional-ni menadžment, onda je to svakako SAD, za ma-šinogradnju i tešku in-dustriju to su Rusija, Ne-mačka, za poljoprivredu Holandija i dr. Ako ste avanturista i želite da proučavate ekonomije u uzletu jer će vam se pre ili kasnije dogoditi da se s njima susretnete, onda su Kina, Indija, Brazil i Rusija dobre destinacije – rekao je Lalić i dodao da je znanje koje se stiče na Istoku vrlo konkuren-tno i može biti cenjeno kod zapadnih posloda-vaca.

Ističe da je obrazova-nje u Zapadnoj Evropi i na Istoku socijalna ka-tegorija, a u Sjedinjenim Američkim Državama ekonomska kategorija i samim tim nije jeftino. Uslovi za istraživanje, dodaje, ne zaostaju za onima na Zapadu, a tre-nutno geopolitička i eko-nomska situacija više idu na ruku Istoku.

– Na Istoku sada vri. Svi su tamo. Šangaj, Pe-king, Šendžen, Moskva, Delhi... svi ovi gradovi

puni su studenata iz svih krajeva sveta. Šangajski Univerzitet Đao Tong predstavlja jednu od najprestiž-nijih škola na svetu, poput MIT-a u SAD – objašnjava Lalić.

Iskustva kineskih univerziteta, kaže La-lić, univerziteti u Srbi-ji mogu da iskoriste na osnovu ugovora o sarad-nji u vezi s razmenom studenata, profesora, zajedničkog istraživa-nja. Fakultet tehničkih nauka svake godine po-šalje u Kinu između pet i sedam studenata.

Profesor engle-skog jezika. Tijana To-pić je jedna od brojnih građana Srbije koji su u Kinu otišli da predaju engleski jezik. Radila je u prosveti u Srbiji, ali kada ju je koleginica koja je ra-nije otišla u Kinu, prepo-

ru-č i l a poslodavcu, spakovala je kofere i nije se pokajala.

– Izuzetno sam zado-voljna ovdašnjim živo-tom. Ne može se upo-rediti s onim koji sam imala u Srbiji. Živim i radim u malom gradu, imam odličnu platu, uspem da uštedim sva-kog meseca, retko ku-vam u stanu, često izla-zim na piće s kolegama – ispričala je Topićeva.

Iako veruje da bi joj prilagođavanje kultu-rološkim razlikama na Zapadu bilo lakše, sma-tra da tamo ne bi dobila uslove koje ima u Kini.

– Ovde su me čekali uslovi koji su mi odgova-rali: posao u struci, lepa plata i radno vreme. Na Zapadu ne bih nikad do-bila ovakvu priliku bez obzira na moje kvalifi-kacije. Priče koje čujem od kolega i prijatelja koji

žive na Zapadu ra-zlikuju se od ono-ga što ja doživlja-vam ovde i više mi se sviđa da budem

tu – objasnila je ona.Kulturološke razli-

ke, kažu naši sagovor-nici, postoje, ali se mogu ublažiti korišćenjem i konzumiranjem onoga na šta smo naviknuti odmalena.

– Imam zapadnjačku veš-mašinu i WC šolju umesto čučavca, grejem se klimom iako ovde lju-di nemaju običaj da pale grejanje i najveći deo vremena nose jakne, pijem kafu i čaj umesto tople vode, pronašla sam par mesta koja slu-že hranu nalik zapad-njačkoj. Ogromne su ra-zlike i ne postoji način da se mi ovde sasvim asimilujemo. Uglavnom smo se privikli i ne pri-dajemo previše značaj japanskom načinu čak i kad nam je nelogičan. Ovde ne postoji žena koja čisti kuću, bebisi-terke, a mašina pere veš hladnom vodom, nema radijatora i centralnog grejanja – nabraja Tija-na Topić.

AKO STE AVANTURISTA I ŽELITE DA PROUČAVATE EKONOMIJE U UZLETU JER ĆE VAM SE PRE ILI KASNIJE DOGODITI DA SE S NJIMA SUSRETNETE, ONDA SU KINA, INDIJA, BRAZIL I RUSIJA DOBRE DESTINACIJE

Povratak kući ako...Neki od njih imaju na umu da se vrate u Srbiju, ali tek kada ekonomski osnaže i ostvare ciljeve zbog kojih su otišli.– Plan mi je da se jednom vratim u Srbiju ako ne bih nailazila na prepreke zbog kojih većina odlazi iz zemlje, a to su mogućnost napredovanja i finansijska stabilnost. Dobra strana povratka je život uz moju porodicu i prijatelje – kaže Sonja Stojanov. Nada se da će se sistem vrednosti u Srbiji promeniti jer joj je trenutni neprihvatljiv.– Vratila bih se u Srbiju jer suprug i ja planiramo da imamo decu, a ne bih volela da odgajam decu u zemlji čiji jezik i kulturu ne poznajem. Pokušali bismo da živimo u Srbiji, ali smo spremni da se otisnemo u svet i preselimo u neku drugu državu ako ne bude išlo – navodi Tijana Topić.Vladimir Popović kaže da mu nedostaju ljudi i srpska tradicija. – Fali mi merak, bre, ali znam dobro i šta mi sve ne fali, tako da ta vrata nikad neću sasvim zatvoriti. S druge strane, takva nam je zemlja kakvi smo mi, pa ako mora da se gura, ćutao bih i gurao. Trenutno sam ovde gde jesam, i to nije neki konačan izbor, već više kombinacija sticaja okolnosti i nekih ličnih ciljeva i izazova. Osećam se kao da sam trenutno na radu u inostranstvu, pre nego kao emigrant – rekao je Popović.


sads

ki

Takođe velik značaj ima i či-njenica da in-fo-centar poči-nje s radom baš

u godini kada je Novi Sad postao omladinska pre-stonica Evrope, a ujedno smo evropska prestonice kulture za 2021. godinu, kaže direktorka Turistič-ke organizacije Vojvodine Nataša Pavlović. Turisti će se informisati putem brošura, promo-filmova i aplikacije za mobilne telefone. Takođe, pose-tiocima će biti dostupan i Vodič kroz turizam AP Vojvodine, koji je rađen u saradnji sa PMF-om, a posetioci će ovde moći da osete duh starih vreme-na kroz suvenire i ručne

radove. Naravno, mogu da probaju i čuvena voj-vođanska vina, poručuju iz TOV-a i kažu da svi re-zultati i statistike govore da je turizam u znatnom porastu.

– U prvih jedanaest me-seci 2018. godine bilo je znatno više gostiju – 14,6 odsto – nego u istom pe-riodu 2017, a noćenja 17,5 odsto više. Poslednje dve godine aktivnije promo-višemo Vojvodinu kako u zemlji tako i u inostran-stvu. Učestvovali smo na mnogobrojnim sajmovi-ma, organizovali smo Dane Vojvodine u Beo-gradu, Puli i Beču. Prošle godine organizovali smo dve promo-ture za medije „Panonska letnja avantu-

ra” i „Duša vojvođanske jeseni”.

Šta još možemo da očekujemo?

– U toku je projekat ViCTour pod pokrovi-teljstvom EU i u sarad-nji sa stranim i domaćim partnerima, a cilj je una-pređenje kontinentalnog turizma u pograničnom području Srbije i Hrvat-ske. Krajem prošle godi-ne započeta je realizaci-ja projekta IDENTIS koji se realizuje u saradnji s mađarskom županijom Čongrad, a čiji je glavni cilj poboljšanje vidljivo-sti turističke ponude i afirmisanje prirodnih i kulturnih vrednosti u priobalnom području reke Tise u obe države.

Na Pozorišnom trgu okupilo se nekoliko hiljada

građana (nezvanično oko 10.000) koji su na-kon govora mirno proše-tali ulicama Novog Sada, a na njih je tokom prola-ska Bulevarom oslobođe-nja bačena flaša koja nije nikoga povredila.

Novosađanima su se na ovom protestu obra-tili profesorka Filozof-skog fakulteta u No-vom Sadu Jelena Kleut, poljoprivrednik i uče-snik svih građanskih protesta na ulicama od 1996. godine Slavko Vu-kov, penzioner Mile De-lić, koji je široj javnosti postao poznat kada je vođi režima Aleksandru Vučiću vratio 5.000 di-nara koliko je isplaće-no svim penzionerima, i glumac i jedan od or-ganizatora novosadskog protesta građana Milo-rad Kapor.

Podsećajući na izve-

štaj ogranizacije Fridom haus da Srbija nije više potpuno slobodna ze-mlja, Jelena Kleut je re-kla da premijerka odgo-vara da su to percepcije i da „ne oseća da živimo u delimično slobodnoj zemlji”.

– Tačno tako, to ose-ćaju samo oni iza kojih ne stoji naprednjački si-stem, novinari koji hra-bro brane etiku profesije. Što se njih tiče, forma je ispunjena, a prećutkuju suštinu da je našim nov-cem njihov privatnik ku-pio dve televizije s naci-onalnom frekvencijom, da državnim milionima dotiraju svoje medijske poslušnike, da kroje jav-ne servise po svojoj meri. Poruka je jasna – bez nje-ga nema ni budućnosti – rekla je Kleutova.

Istakla je da su okuplje-nima potrebne instituci-je koje rade za građane, a ne protiv njih, nezavi-sna tela i ljudi s integri-

tetom na njihovom čelu i najvažnije – da nasilje prema neistomišljenici-ma mora prestati.

Penzioner Mile Delić pozvao je sve penzionere u Srbiji da se bore za svo-ja prava, jer im je sadaš-nja vlast uzela „njihove pare koje su dali državi da bi im kasnije obezbe-dila dostojanstvenu sta-rost”.

Poljoprivrednik Slav-ko Vukov rekao je da su poljoprivrednici u Srbiji na kolenima, da su pred bankrotom i da su „sis-tematski potkradani to-kom sedam godina na-predne vlasti” te da im je ostalo jedino da se pri-druže ljudima na ulici.

Građani su nosili za-stave Srbije i Vojvodine i transparente „Novi Sad Slobodan grad”, „Kosovo je srce Srbije”, „Pljačka penzionera nije reforma” i šetali su već ustaljenom rutom gradskim ulicama i bulevarima.

Potrebne institucije koje rade za građane

Neobavezujući po-ziv privatnim partnerima koji

su zainteresovani za upravljanje Spensom ras-pisan sredinom oktobra, istekao je 15. februara i, prema nezvaničnim sa-znanjima, interesovanja privatnika za Spens za-sad nema te se razmišlja o novim rešenjima kako bi objekat bio funkcio-nalniji. Međutim, dugo-vanja ovog javnog pre-duzeća Gradu i drugim javnim preduzećima iznose 543 miliona dina-ra i to je je tema skup-štinske sednice. Dok se ne donese odluka o bu-

dućnosti najvećeg sport-skog i poslovnog grad-skog objekta, nadležni su u preduzeću započeli ra-cionalizaciju poslovanja.

Plan finansijske kon-solidacije predviđa sma-njenje broja zaposlenih sa 220 na 150, piše u sa-opštenju ovog preduze-ća. U skladu sa zakonom, prekobrojnim radnicima biće isplaćene otpremni-ne. Vodeći računa o in-teresima građana, radi obezbeđivanja kvalitetne usluge svim Novosađani-ma, JP SPC „Vojvodina” odlučilo je da racionali-zuje i reorganizuje po-slovanje.

– Kako Spens zbog vi-šedecenijskog lošeg po-slovanja nije u mogućno-sti da otpremnine isplati iz sopstvenih sredstava, za izmirivanje zakon-ske obaveze prema pre-kobrojno zaposlenima plan je da se podigne kratkoročni kredit od 100 miliona dinara po vrlo povoljnim uslovi-ma. Kredit je namenski i isključivo će biti upo-trebljen za isplatu ot-premnina radnika koji u skladu s planom racio-nalizacije odlaze iz pre-duzeća uz korišćenje za-konskog prava na isplatu otpremnina – navodi se

Spens uz otpremnine otpušta 70 radnika

TURISTA U VOJVODI NI SVAKE GODINE SVE VIŠEOTVARANJE TURISTIČKOG INFO-CENTRA NA 118 KVADRATNIH METARA, VREDNOG 16 MILIONA DINARA, DOPRINEĆE UNAPREĐENJU TURISTIČKE PONUDE CELE VOJVODINE, JER ĆE PRILIKU DA PREZENTUJU SVOJU PONUDU IMATI NE SAMO TURISTIČKE ORGANIZACIJE SVIH OPŠTINA NEGO I PRIVREDNICI

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

ŠANSA ZA TALENTOVANE KOŠARKAŠE

Internacionalna ko-šarkaška akademija u Pečuju organizuje iz-

borni trening 2. marta. Trenin će biti održan u novootvorenoj hali, je-dinstvenoj u Evropi, u kojoj deluje Internacio-nalna košarkaška akade-mija – Ratgeber akademi-ja u Pečuju.

Na izborni trening po-zivaju se svi talentovani dečaci koji su rođeni od 1. januara 2004. do 31. 12. 2007. godine a prija-ve dolaska mogu poslati elektronskim putem na

imejl adresu [email protected] ili putem te-lefona na broj +36-30-400-53-10.

Ono što očekuje bu-duće polaznike Inter-nacionalne košarkaške akademije biće im pred-stavljeno na licu mesta kao i svi uslovi koje ova sportska institucija može da im pruži tokom ško-lovanja.

Mlade košarkaše na izbornom treningu čeka upoznavanje s iskusnim, uspešnim dugogodišnjim trenerima mlađih kate-

gorija, a to su Ivica Ma-vrenski, Branislav Jemč, Čaba Jagić, Zalaj Zoltan, Edita Đokić Ratgeber i Stefan Pajić.

Da bi bio napravljen najbolji izbor, na trenin-gu će se uraditi prove-ra antropomotoričkih i funkcionalnih sposob-nosti prijavljenih.

– Ukoliko veruješ u sebe i želiš da se suočiš sa novim izazovima, pri-javi se! – poručio je Laslo Ratgeber, stručni i stra-teški direktor Akademi-je. M. M. I. T.

U NOVOM SADU ODRŽAN JE PETI PROTEST POD NAZIVOM „JEDAN OD PET MILIONA – STOP KRVAVIM KOŠULJAMA” I UJEDNO JE OBELEŽEN DAN DRŽAVNOSTI SRBIJE UZ HIMNU „BOŽE PRAVDE”, KOJU SU OKUPLJENI PEVALI

Autor: Zoran Surla


sads

ki

Spens uz otpremnine otpušta 70 radnikau saopštenju preduzeća.

Takođe, radi efikasni-jeg poslovanja, pojedi-ne službe preduzeća su objedinjene, a zahvalju-jući angažovanju gradske vlasti, Spens nastavlja da pruža pun obim usluga, u skladu s javnim intere-som zbog kog je i osno-van, poručili su nadležni iz JP SPC „Vojvodina”.

Rukovodstvo JP SPC „Vojvodina” Novi Sad pozdravlja sve napore koje gradska administra-

cija, s gradonačelnikom Milošem Vučevićem na čelu, ulaže u oporavak preduzeća.

– Svesni smo da bez podrške gradonačelni-ka i gradske vlasti Spens ne bi mogao da obezbe-di sve programe koji su sada na usluzi Novosa-đanima. Svakako, naši tehnički kapaciteti su izuzetno zastareli, nee-fikasni i nerentabilni, što se negativno odra-žava na poslovanje. Na

sistem grejanja i hlađe-nja koji je instaliran pre bezmalo četiri decenije odlazi trećina prihoda preduzeća. Za moderni-zaciju i osavremenjivanje samo sistema za grejanje i hlađenje, krova i omotača, p r e m a

procenama stručnjaka, neophodno je uložiti preko 30 miliona evra, tj. preko tri i po milijarde dinara – rekao je Milan Jarić, direktor JP SPC „Vojvodina”. M. M. I. T.

Prošlo je 11 godina od tragedije u ko-joj su 17. februara

2008. godine u požaru izgubili živote brat i se-stra Miloš (19) i Mirjana (23) Pekić, Milena Ko-lundžić (23), Boris Bjekić (23), Dušica Kulaš (23), Marija Gavrančić (23), Vladan Dragović (23) i Branka Saković (23).

Iz kafića u plamenu kroz prozor su iskočili i

spasli se Maja Milikšić i Aleksandar Antić.

Ispred pasaža u Zmaj Jovinoj 8 postavljena je spomen-ploča s imeni-ma osmoro nastradalih. Svake godine na tom mestu okupe se najbliži i prijatelji stradalih mla-dih i polože cveće. Ni ove kao ni prošle godi-ne niko iz gradske vlasti nije prisustvovao odava-nju počasti.

Pomen nastradalima u požaru u LaundžuTURISTA U VOJVODI NI SVAKE GODINE SVE VIŠE

Nacionalno udru-ženje roditelja dece obolele od

raka NURDOR tradi-cionalno 15. februara povodom obeležavanja Svetskog dana dece obo-lele od raka organizuje humanitarne skupove na trgovima, glavnim ulicama i šetalištima u više od 30 gradova ši-rom Srbije. Deca koja su izlečena od malignih bolesti simbolično su u vazduh pustila zelene balone, u znak podrške mališanima koji se još bore s rakom, ali i u se-ćanje na decu koja su tu bitku izgubila.

Povodom obeležava-nja Svetskog dana dece obolele od raka, NUR-DOR i ove godine na-stavlja kampanju „I ja se borim!„, čiji je cilj podi-zanje svesti javnosti o malignim oboljenjima kod dece i poziv na po-dršku velikom projektu od nacionalnog značaja – izgradnji nove i održa-vanju postojećih roditelj-skih kuća.

– Nemerljiva je pomoć koju NURDOR svakod-nevno pruža deci obo-leloj od raka i njihovim najbližima, ali zadatak svih nas je da u skladu s mogućnostima izrazi-mo solidarnost i pomo-

gnemo putem raznih aktivnosti za unapre-đenje uslova lečenja i brige o deci oboleloj od malignih bolesti – rekao je član Gradskog veća zadužen za socijalnu i dečju zaštitu Tihomir Nikolić.

U ovom trenutku se između 10 i 15 dece leči od raka u Vojvodini, u Srbiji svakog dana jed-no dete oboli, a nedelj-no jedan mališan umre od raka.

Tokom akcije priku-pljan je dobrotvorni pri-log za podršku projektu Roditeljska kuća, name-njenom obezbeđivanju smeštaja za decu obolelu od malignih bolesti koja iz unutrašnjosti dolaze u jedan od centara lečenja. Volonteri su prolaznici-ma pružali informacije o radu udruženja koje ove godine obeležava 15 godina postojanja. Za to vreme udruženje je pru-žilo pomoć i podršku le-čenju dece iz preko 1.500 porodica. Svi zaintereso-vani koji nisu bili u mo-gućnosti da prisustvu-ju akciji na Tgu slobode mogu se priključiti kam-panji „I ja se borim!„ do-nirajući sredstva putem SMS-a na broj 1150, a iznos poruke je 100 di-nara. M. M. I. T.

Zeleni baloni podrška deci oboleloj od raka

Uz to, unapredićemo tu-ristički manje razvijene krajeve s velikim poten-cijalima.

Da li vojvođanskom turizmu nedo-staje banja veličine i sadržaja kao što je Mo-r a h a -lom?

– Sva-kako da nam treba takav turi-stički kompleks, upravo zbog toga je na Paliću započet sličan. Izgradnju banjskog kom-pleksa na Paliću podržali su Pokrajinska vlada i Mi-nistarstvo trgovine, tu-rizma i telekomunikacija i Grad Subotica, a plani-rano je da bude gotov po-četkom sledeće godine.

Šta turistima nudi pokrajina čega nema u regionima okolnih dr-žava?

– Vojvodina je po mnogo čemu specifična u poređenju s okolnim državama. Naime, iz turističke ponude sva-kako se izdvajaju auten-tični vojvođanski salaši i čarde, koji predstavlja-ju čuvare tradicije ovih prostora. Pokrajina je naročito poznata i po srdačnosti svojih do-maćina, koja se ogleda u poznatom vojvođan-skom gostoprimstvu, što je naročito značajno jer turizam pre svega čine ljudi. Takođe, savreme-ni posetioci traže doživ-ljaj, a Vojvodina to sva-kako može da im pruži jer su ovde zastupljeni razni oblici turizma.

Koje sadržaje stra-ni turisti traže, ali još ne mogu da dobiju?

– Radi se o specifičnim turističkim proizvodima

koji podrazumeva-ju kompleksnije

pakete poput organizova-nih aktiv-nosti po-jedinačno za muškar-ce koje bi

uključivale sportski lov i

slično, dok bi žene s decom ima-

le aktivnosti prilagođe-ne uzrasnom dobu dece i sopstvenim potrebama.

Koliko stranac pro-sečno dnevno potroši kod nas, a koliko u Ma-đarskoj ili Hrvatskoj?

– Pokazalo se da turi-sti dnevno u Vojvodini najčešće troše između 70 i 100 evra, što je pri-bližna suma kao i u ze-mljama u okruženju. Re-cimo, u Hrvatskoj turisti prosečno dnevno troše 78 evra.

Da li bi Novom Sadu i turizmu značila žičara koja bi poveziva-la kej s Tvrđavom?

– Svakako, bila bi to svojevrsna turistička atrakcija, koja bi omogu-ćila posetiocima poseban doživljaj.

U kojoj fazi je ide-ja da se turističkim vo-zom povežu Baja, Apa-tin i Bač?

– Postojali su projekti prekogranične saradnje koji, nažalost, nisu prošli, tako da ovaj projekat nije realizovan. Nadam se da će u skorijoj budućnosti ponovo biti pokrenuta ova inicijativa.

POKAZALO SE DA TURISTI DNEVNO U VOJVODINI NAJČEŠĆE TROŠE IZMEĐU 70 I 100 EVRA, ŠTO JE PRIBLIŽNA SUMA KAO I ZEMLJAMA U OKRUŽENJU, RECIMO, U HRVATSKOJ TROŠE 78 EVRA


sads

ki

TORTA NIJE NIŠTA BEZ BELGIJSKE ČOKOLADE, ORAHA, BADEMA I LEŠNIKA

Autor: Zoran Surla

DOBAR GLAS DALEKO SE ČUJE. NAKON ŠTO SU ŽENE IZ TOKIJA U POSLASTIČARNICI „VREMEPLOV” DOBILE DIPLOME DA ZNAJU KAKO SE PRAVI VASINA TORTA, USKORO JE U NOVI SAD STIGLA JOŠ JEDNA JAPANKA

Kaori Jošida nikad nije putovala u Evropu iako je prva kom-

šinica premijera Japana. Njihove porodične kuće su jedna uz drugu, a to u svetu dosta govori. Ina-če, cela njena porodica bavi se istraživanjem zvuka. Kaori je traži-la sastanak s vlasnikom Vremeplova Nemanjom Kovačićem i zbog toga je došla u Novi Sad, a imala je svega 36 sati da popri-ča i predloži saradnju.

Naime, Japanka je pi-tala gazda Nemanju da li bi joj pomogli da u našem gradu predstavi japansku kulturu i kuhinju.

– Kad sam joj ponudio sve što imamo bez ikak-ve nadoknade, Kaori je

više puta pokušavala da zahvali, ali nije mogla. Grlo joj se steglo i oči su joj se napunile suza-ma. Objasnio sam joj s kojim poštovanjem se Srbi odnose prema nje-nom narodu i zemlji, do koje mere ih cenimo i da će nam biti čast ako mo-žemo da joj pomognemo. Rekao sam joj i da je ona moja sestra – kaže naš sagovornik.

Kovačić ističe i da mu poslastičarstvo nije stru-ka, iako je sa suprugom u Belgiji završio za majsto-ra čokolade.

– Završio sam prav-ni i ekonomski fakultet a pre toga sam studirao mašinstvo, fiziku i fran-cuski. Bio sam zaluđen nuklearnim termoelek-tranama. Belgija je kra-

ljevina čokolade, drži ogroman udeo u svetskoj proizvodnji sirove čoko-lade, smatram da je to i preko 80 odsto. Bili smo u Belkoladi kod vlasnika Van Bela. Njegova firma ima 120 fabrika čokolade po svetu. Od njih kupu-ju Lind, Milka, Kinder... i time je sve rečeno – priča Nemanja.

O čokoladi su učili u selu Alst, između Brise-la i Briža. Selo i cela oko-lina mirišu na čokoladu, navodi Nemanja i kaže da čim se izađe iz automo-bila, u vazduhu se oseća miris čokolade od tamoš-njih silnih postrojenja za izradu te poslastice.

– Van Bel je govorio o nama u Ambasadi Belgi-je u Srbiji kad je priredio prijem za njegove velike

kupce. Naime, svi naši veliki konditori kupuju od njega čokoladu zato što je stvarno najbolja. Na tom prijemu bili smo supruga i ja i s tadašnjom belgijskom ambasador-kom dogovorili smo se da im isporučujemo tor-te i kolače – rekao je Ko-vačić.

Svi njihovi proizvo-di potpuno su identični kad ih služe gostima u poslastičarnici i kad ih probaju stručnjaci na ra-znim internacionalnim takmičenjima i sajmovi-ma kod nas i u svetu.

– Zbog toga nam je ko-misija Svetske asocijacije eksperata gastronomije, koja inkognito obilazi naj-poznatije poslastičarnice i restorane i kontroliše ono što se nudi na meni-

ju, dodelila priznanje da smo među retkima koji potpuno istu tortu pra-ve na takmičenju i nude u svojoj poslastičarnici. Inače, „Vremeplov” je za svoje proizvode osvojio 28 zlatnih medalja i pr-vih mesta na međuna-rodnim takmičenjima. Nijednom drugo mesto – pohvalio se gazda Ne-manja.

Otkriva i mali detalj o poslasticama i savetuje da bi voćne torte trebalo jesti čim se posluže, dok je s čokoladnim sasvim drugačije.

– Kao što, moguće je, ne volite da probate čo-koladu odmah čim se izvadi iz frižidera jer pomalo neugodno krcka kad se zagrize, tako je bolje sačekati da čoko-ladna glazura i fil u torti ili kolaču malo omeškaju i tek tad ćete dobiti pun doživljaj na nepcima – objasnio je naš sagovor-nik.

Vlasnik Vremplova

ukazuje na to kako se obično mušterije ob-manjuju kolačima i tor-tama. Uobičajeno da se stavi 20 i više odsto ba-dema, oraha ili lešnika manje od propisane ili navedene količine. Ta-kođe, otkriva da su u modi razni surogati od-nosno zamene za te na-mirnice, naravno, znat-no jeftinije.

– Dok jedete takav ko-lač, naizgled je sve isto. Kad su mi pokazali o čemu se radi, ni sam ni-sam mogao u prvom tre-nutku da osetim razliku. Međutim, odaje ih ono što Englezi zovu „after tejst”, dakle ukus koji se stvara neko vreme na-kon zalogaja. Tad ose-ćate da vam nešto kva-ri utisak o kolaču, mada ne možete da odredite o čemu se radi. Ali jasno osećate da to nije ono što ste očekivali – po-delio je Nemanja s nama iskustvo iz svog poslov-nog života.

2 2


sads

ki

Dan sigurni-jeg interne-ta Fondacija „Tijana Ju-rić” obele-

žila je i kvizom znanja za osnovce. Rezultati su bili pohvalni, najbolji su dobili nagrade, a pita-nja i odgovori poučni su kako za decu tako i za odrasle. Koja je najbo-lja zaštitita na internetu prilikom upotrebe raču-nara u školskoj biblioteci – bilo je jedno od pitanja na kvizu a tačan odgovor bi trebalo zapamtiti, kažu organizatori i poručuju đacima da bi trebalo da koriste privatni mod in-ternet pretraživača. Ako to urade, pretraživač ne zapamti njihove podatke i onda kada se ne izloguju sa svojih naloga.

Takođe, važno je znati šta pomaže u zaštiti nalo-ga od hakerskih napada.

– Kreiranje jake ši-fre koju ne treba deliti s drugim osobama osim roditelja. Šifra bi treba-lo da sadrži mala i velika slova, brojeve i simbole kako bi bilo što teže ha-kovati tvoj nalog. Svoje šifre deli samo s rodite-ljima kako bi se osigurao da neko drugi neće pri-stupiti tvom nalogu bez tvoje dozvole – poručuju edukatori iz Fondacije.

Ukoliko se neko na

Fejsbuku, Instagramu ili bilo kojoj drugoj društve-noj mreži predstavlja kao vršnjak i navodi da dete poznaje iz škole i želi da se s njim dopisuje, bitno je znati kako biti siguran da je to stvarno učenik iz njegove škole i da se po-znaju.

– Dete bi trebalo da mu postavi pitanje na koje može znati odgovor samo neko ko pohađa tu školu, na primer ime domara. Učenik treba da pam-ti, da se dopisuje samo s onima za koje je siguran da zaista stoje iza profi-la na društvenim mreža-ma. Ako nešto posumnja-ju, obavezno da se obrate roditeljima i uz njihovu pomoć provere da li je to zaista osoba koja se pred-stavlja na mreži – upućuju edukatori.

Zajedno s drugom ili drugaricom igraju kviz na internetu. Dobijaju zahtev da ostave datum svog rođenja i ime majke ili oca kako bi mogli da reše kviz.

– Šta treba uraditi u tom slučaju? Odmah bi trebalo da izađu iz aplika-cije kviza. Treba biti veo-ma pažljiv kad se ostavlja-ju lični podaci na internet i deliti ih samo kad je ne-ophodno. U okviru po-dešavanja privatnosti na nekim mrežama posto-

ji kori-sna opci-ja pomoću koje je mo-guće podesiti da samo korisnik vidi svoje lične podatke poput datuma rođenja, imejl adrese i drugih de-talja – napominju preda-vači Fondacije.

S društvene mreže sti-že zahtev od osobe čije ime korisniku nije po-znato, ali im se dopada kako izgleda na profilnoj fotografiji i ima s njim ne-koliko zajedničkih prija-telja. Evo uputstva kako u takvim situacijama po-stupiti.

– Treba ignorisati takav zahtev. Kako bi se izbegla neprijatnost i nebezbed-ne situacije na internetu, korisnik prihvata zahteve samo od osoba koje lično poznaje. Drugim rečima, virtuelni svet bi trebalo tretirati kao realni – izri-čiti su edukatori.

Tokom igranja igrice na internetu jedan od članova klana traži lič-ne podatke kao i podatke o korisnikovom nalogu kako bi mu pomogao da nadogradi skinove.

– Ne deliti te informa-cije ni sa kim, bez ozbira na to što se radi o članu klana. I inače treba biti vrlo oprezan kada apli-kacije i drugi servisi na

internetu traže kori-

snikove lič-ne podatke jer

ih druge osobe mogu zloupotrebiti –

upozoravaju u Fondaciji.Korisnik želi da insta-

lira aplikaciju, ali mu se tom prilikom nudi kra-tak obrazac koji treba da popuni svojim ličnim po-dacima kao što su ime i prezime, adresa stanova-nja, datum rođenja, imejl adresa, broj telefona... Kažu da im to treba kako bi imali u svojoj bazi po-dataka korisnika i obave-štavali ga o novitetima i poboljšanjima rada apli-kacije.

– U tim situacijama pravilno je ne popuniti obrazac. Treba biti vrlo oprezan kada aplikacije i drugi servisi na internetu traže lične podatke jer ih druge osobe mogu zlou-potrebiti – kažu internet stručnjaci.

Pronađe učenik na in-ternetu zanimljiv proi-zvod, želi da ga kupi i po-stoji mogućnost onlajn kupovine.

– Treba obavezno ro-diteljima da pokaže pro-izvod koji mu se svideo i da ih pita da li bi mu po-mogli da ga poruči. Za-što? Zato što na platnoj kartici postoje podaci koji mogu biti zloupotreblje-

ni ukoliko se dele putem interneta. Dakle, važno je da se na internetu kupuju proizvodi samo u prisu-stvu odrasle osobe – na-vode u Fondaciji.

Korisnik putem druš-tvenih mreža upozna neku osobu, posle nekog vremena ta osoba traži podatke poput broja tele-fona, adrese stanovanja i sličnih detalja.

– Nikakvi lični podaci ne smeju se deliti preko interneta, bez obzira na to ko je osoba s kojom ko-risnik komunicira. Dakle, nikakve lične podatke putem kojih bi neko mo-gao da dođe do njegovog identiteta ne treba deliti na internetu – još jedno je upozorenje na koje skre-ću pažnju edukatori.

Ukoliko školski drug ili drugarica predlože da razmene fotografije na kojima je korisnik nag, predavači kažu da nika-ko ne treba nikome sla-ti fotografije jer bi na taj način korisnikova intima mogla biti ugrožena i zlo-upotrebljena. Đaci bi tre-balo da zapamte da poru-ke, fotografije ili snimke koje ne bi želeli da podele sa svima ne treba da ša-lju putem interneta. Ne može korisnik znati da li će ih neko nekada zloupo-trebiti.

Ukoliko osoba s kojom

se korisnik dopisuje šalje neprimerene fotografije ili poruke neprimerenog sadržaja, obavezno bi tre-balo potražiti savet odra-sle osobe od poverenja. Pored toga, čim korisnik dobije poruku, fotografi-ju ili snimak s nedozvolje-nim sadržajem, obavezno treba da prekine komu-nikaciju s tom osobom i obrati se roditelju, na-stavniku ili drugoj odra-sloj osobi kojoj veruje.

Đak objavi na svom profilu na društvenoj mreži fotografiju na ko-joj je i njegova drugari-ca. Međutim, ona nakon toga kaže da ne bi želela da ta fotografija bude na internetu.

– Prvi korak je da se onaj koji je objavio izvini što je nije pitao za dozvo-lu da objavi fotografiju na kojoj je i ona, a istovre-meno izbriše fotografiju s profila, pošto treba da poštuje njenu privatnost. I deca i odrasli trebalo bi da znaju da svaka osoba ima pravo da želi ili ne želi da se njena fotogra-fija nalazi ili ne nalazi na internetu. Važno je da to pravo poštujemo i da se pre postavljanja fotogra-fije na internet konsultu-jemo s osobama koje se na njoj nalaze – savetuju edukatori mlade o opa-snostima na internetu.

KAKO DETE ZAŠTITITI NA INTERNETU

Edukativnu tribi-nu o unapređenju kulture govora

organizovalo je Udru-ženje za unapređenje i razvoj kulture javnog govora „Izražajnost”, koje okuplja stručnjake iz oblasti javnog nastu-pa, dikcije, neverbalne komunikacije, psiholo-gije i prezentovanja, a

održana je u Kulturnoj stanici Eđšeg.

Negovanje srpskog je-zika i izražavanja jedna je od najvažnijih delat-nosti na našim prostori-ma, koje je Ministarstvo za kulturu i informisanje zajedno s Udruženjem „Izražajnost” prepoznalo kao nacionalni projekat, jer su upravo kultura go-

vora i njegovo unapređe-nje veoma bitni za mlade ljude i njihov lingvistički razvoj, rekla je u Eđšegu, uoči edukatuvne tribune, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisa-nje i odnose s verskim za-jednicama Dragana Milo-šević.

– Posebno je važno imati na umu da se ovaj

karavan kulture govora proširi i na srpske za-jednice izvan naših gra-nica, gde naša deca više ne pohađaju nastavu na srpskom jeziku, već ga usvajaju od roditelja. Treba upravo njima da se predstavi bogatstvo naše leksike i prenese le-pota izražavanja – istakla je Miloševićeva.

Tokom tribune su na pitanja: zašto je važno negovati kulturu govo-ra, šta sve spada u tu kulturu, na koji način ona utiče na srpski jezik i kako ispraviti loše go-vorne navike – odgovara-li komunikolog Slobodan Roksandić i dr Radovan Knežević, profesor dikci-je na Fakultetu dramskih

umetnosti.Humanitarni radnik

Arno Gujon ovom prili-kom je ispričao kako je kao Francuz dostigao visok nivo izražajno-sti na srpskom jeziku, učeći ga svakodnevno u proteklih šest godina od kada se doselio u Be-ograd.

Negovanje dobrih govornih navika

VIRTUELNI SVET JE OPASAN I LAKO JE U NJEMU PREVARITI I STARIJE PA I OBRAZOVANE A KAMOLI DECU KOJA NEMAJU ISKUSTVA U KOMUNIKACIJAMA S NEPOZNATIMA, NAROČITO KADA IH NE VIDE PA S DRUGE STRANE MOŽE BITI OSOBA KOJA JE SPREMNA DA DEČJU NAIVNOST ZLOUPOTREBIAutor: Zoran Surla

NIKAKVI LIČNI PODACI NE SMEJU SE DELITI PREKO INTERNETA, BEZ OBZIRA NA TO KO JE OSOBA S KOJOM SE KOMUNICIRA


sads

ki

U okviru Festivala ljubavi koji se održava na glavnom novosad-skom trgu od trećeg. do 24.

februara, predviđen je niz zanimljivih kulturno-zabavnih događaja, a jedan od njih je zasigurno onaj u kojem učestvu-ju kućni ljubimci – psi.Tako je u nedelju po podne organizovan Dog šou na kojem su se četvoronožni ljubimci prošetali sa svojim vlasnicima, a publika i žiri su dodelili tri nagrade u kategorijama: Najlepši pas, Najoriginal-niji kostim i Najsimpatičniji pas.Trg slobode orio se od laveža pasa ra-znih vrsta, od velikog, crnog njufaundlendera do čiva-va, buldoga, pekine-zera, a najviše su im se obrado-vali mali-šani, koji su žele-li svako kuče da poma-ze i koji su činili najbroj-niju pu-bliku.Nisu važ-ne pobede, važno je ne-govati ljubav prema ži-votinjama i pokaza-ti kako ta mala stvorenja umeju da nas usre-će. N. V.

SA ŠEŠIROM U POHOD NA ČETIRI POSLA

ŠOU PASA U CENTRU GRADA

Tragajući za odgovori-ma na pi-tanja koje su to vešti-

ne neophodne kako bi se sve držalo pod kontrolom, koliko je stresno biti dama iz senke na svim veli-kim gradskim do-gađajima, konferen-cijama, festivalima, izložbama i budno motriti na svoj tim, došli smo do Jelene Jovičić, koja zna od-govore na sva ta pi-tanja.

Otkrivamo da, uvek doterana i nasme-jana, sa šeširom na glavi, dok na mejlove odgovara brzinom

svetlosti, Jelena radi i kao PR

događa-ja, ko-

mju-ni-

ti

m e -nadžer,

a ujedno je i urednica por-

tala Novosadska hro-nika.

Četiri zahtevna posla u tvojim ru-kama! Kako si uop-šte postala lider na koga svi mogu da se

oslone?– Nisam ni sanjala

da ću završiti u ovoj branši. Moja strast je pozorište, odrasla sam u amaterskom teatru u Rumi, ali kako to život već na-metne, ne uspevajući da upišem glumu, na-kon završenih studija novinarstva, kratko sam radila na radi-ju i kao spiker i kao di-džej, a u među-vremenu sam zavr-šila master komuni-

kologije. Potom sam dugo vodila portale u prestižnoj medijskoj kući, onda društvene mreže i promocije, da bih, nakon niza godi-na rada, postala ivent menadžer.

Zvuči uzbudlji-vo, krije li se iza tog posla zapravo jedna mašinerija?

– Ubaciš se u maši-nu i ne znaš da isko-čiš iz nje. Ne znaš kad je dosta. Nemaš rad-no vreme, budan si i

noću, nekada konfe-rencija traje ceo dan pa ga provedeš na no-gama i u komunika-ciji, a nekada se dese nepredviđene situaci-je pa nastojiš da ih ot-kloniš tako da niko ne primeti, pregovaraš s klijentima, koordini-raš između zaposle-nih, kao i s predstav-nicima medija. Koliko je divan posao, toliko je zahtevan i stresan. Srećom, ljudi s koji-ma radim kroz posao

UVERENI DA JE IVENT MENADŽER SVE POPULARNIJE ZANIMANJE KOJEM SE OKREĆU MNOGI U ŽELJI DA SE BAVE ORGANIZACIJOM I REALIZOVANJEM DOGAĐAJA, PRONALAZIMO JELENU JOVIČIĆ, JEDNU OD NAJBOLJIH U NOVOM SADU U OVOJ OBLASTIAutor: Nikea Vučetić

1321. 2 . 2019. REPORTERnovo

sads

ki

Izlaskom prvih flaša zrenjaninskog piva s proizvodne linije pivare u Če-larevu, nakon više od 15 godina po-

novo je krenula proizvodnja najdražeg napitka svih stanovnika grada na Bege-ju. Projekat je rezultat saradnje između grada i kompanije Carlsberg Srbija kako bi se obnovila pivarska tradicija Zrenja-nina. Dva dinara od svake prodate flaše biće izdvojena za izgradnju nove kraft pivare upravo u ovom gradu.Čast da prvi nazdravi novim pivom pri-pala je gradonačelniku Zrenjanina Čedo-miru Janjiću, koji je i jedan od začetnika ovog projekta. Prve flaše zrenjaninskog piva biće dostupne u prodavnicama već od prvog marta, a prodavaće se u po-vratnoj boci od pola litra.Ukus zrenjaninskog piva od tri ponuđe-na kao i izgled nove flaše i etiketu bira-li su sami Zrenjaninci pošto su sedam dana na glavnom gradskom trgu mogli da konzumiraju novo pivo i ocenjuju njegov kvalitet. A koliko su bili u pra-vu, svi ćemo uskoro moći da se uverimo kad budemo nazdravljali uz zrenjanin-sko pivo. Z. S.

ZRENJANINSKO UZDRAVLJE!

SA ŠEŠIROM U POHOD NA ČETIRI POSLAsu postali i moji prija-telji, tako da je sve lak-še uz njih.

Viđamo te na svim značajnijim gradskim događa-jima, ali nikad nisi za govornicom ili u centru pažnje. Uvek vladaš iza nekog pa-ravana, zida, skrive-nog kutka, zbog čega si ljudima prava eni-gma.

– Odatle najbolje snimam golim okom i držim sve pod kon-trolom. Moja firma CMC organizuje sku-pove od društvene važnosti, koji se pam-te, s velikim brojem ljudi značajnih ime-na, i stoga sve mora biti pod konac. Go-dišnje organizujemo preko 50 manifestaci-ja, vodim 25 FB nalo-ga, a pored ostala tri posla, mislim da sam sasvim dovoljno pri-sutna u medijima. U senci sam samo onda kada obavljam organi-zaciju događaja.

Koji događaj ti je najomiljeniji?

– Oktoberfest, jer je kompletno mu-zički kreiran i s kvalitet-nim bendo-vima. Već ga uveliko pripremamo, ikao je febru-ar, i poziva-mo vas da nas posetite 18. i 19. oktobra!

Od toliko poznatih imena s javne scene, koga bi iz-dvojila kao nekog ko je na tebe ostavio n a j u -

pečatljiviji utisak?– Olja Bećković.

Žena me je oduševila. Upoznala sam ljude u protokolima amba-sadora, koji su neve-rovatni profesionalci i maheri u svom po-slu. Nerviraju me oni koji ne obavljaju svoj posao, Perfekcionista sam.

Pohvalno je da ste organizovali go-milu humanitarnih akcija. Kako stižete?

– Svake godine po-sećujemo Dečje selo u Sremskoj Kameni-ci, Dom u Veterniku za decu ometenu u razvoju, Dom na Li-manu za stare, Dom za beskućnike u Fu-togu, i obećavamo da će takvih akcija biti još više.

Kako ostaneš smirena ako ne radi mikrofon, propad-ne bina, ne pojavi se bitan gost ili se do-gode nepredviđene tehničke greške?

– Emotivno sve pre-življavam, desi se i da zaplačem, ali s isku-stvom neke stva-ri počnu manje da te nervi-raju, te je važno se-lektova-ti. Pri-

branost i smi-

renost su takođe vrlo bitne veštine. Od-govornost je ključna stavka, kao i predvi-đanje potencijalnih problema, proaktiv-no delovanje, komu-nikacija s različitim profilima ljudi, ali ja odista volim ovaj po-sao i možda će zvu-čati ludo, ali ništa mi nije teško!

Jasno je da ti multitaskinga ne manjka. No, zašto si baš ti kapetan broda koji je uplovio u vode ovog zanimanja?

– Zato što sam u određenim segmen-tima svog rada bila spremna da činim i stvari koje ne volim i koje nisu u opisu mog posla. Ako treba da se motaju ka-blovi i l i

kucka čekićem jer je hitno, činim to bez pogovora! Jednog časa dajem izjavu za TV, a već drugog mo-žete me videti kako vučem kofu vode ili kitim i heftam nešto nasred centra grada gde se odigrava doga-đaj, ako je to potreb-no.

Ostala je nepoznani-ca kako Jelena balan-sira, poput žonglera u cirkusu, sa svoja četiri posla, jer je s intervjua otrčala da proveri da li sve štima na Festivalu ljubavi koji se održava u centru grada, a već sutradan smo je zate-kli na drugom mestu kako s jednakom od-govornošću obavlja dužnost. I kada po-mislismo da nas nije

ni primetila, Jelena, poput špijuna, do-kaže da ni-smo u pravu i da njene oči baš sve vide!


sads

ki

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

U Udruženju žena „Ručni rad„ u ve-likoj i udobnoj fo-

telji sa smeškom će vas dočekati Vesna Mojić Lješić, jedna od osniva-čica udruženja, i drže-ći pribor za štrikanje, ispričaće vam pre svega

o užitku stvara-nja šare-

n i h

proi-zvoda na-

stalih iz ljubavi.Vesna je majka troje

dece koja često obuku ono što je naštrikala, pa tako njen mukotrpni rad dobija mnogo veći smi-sao. Vesnu je majka nau-čila da štrika kad je imala samo pet godina, a njena

želja je da se Udruženje „Ručni rad„ poveže s vr-tićima kako bi se u druš-tvo vratili stari zanati, jer deca pokazuju intere-sovanje za ručne radove i njihovu vrednost. Tvrdi da, osim veštih prstiju i volje, za to ne treba ni-kakvo predznanje i da je pet časova dovoljno da se savladaju osnovne tehni-ke. Za papuče, na primer, treba vam dan štrikanja. Udruženje trenutno ima osam članova.

– U našem udruže-nju naklonjeni smo članovima sa serti-fikatom za stare za-nate koje izdaje Mi-nistarstvo privrede, jer nam je izuzetno važno da koristimo

prirodne materijale i poseban stil, retke

tehnike, zbog čega ovde u ateljeu možete nabavi-ti komade koje sa sigur-nošću nećete naći nigde drugde.

Šta sve može da se vidi u vašoj bogatoj po-nudi predmeta koje su stvorile spretne ruke?

– Štrikane i heklane marame, papuče od pa-mučnih traka, ručno se-čene i ne od otpadaka, na šta stavljamo akcenat, kardigani, bebi program,

davno zaboravljeni prslu-ci, vunene čarape, gre-jači, ukrasne korpice. Udavili su nas markama „Zara” i „H&M” pa su naše rukotvorine divna promena.

Kakva je razlika između štrikanja i he-klanja, zanima nas kao laike?

– Za heklanje koristite heklicu, dok vam za štri-kanje trebaju dve igle.

Imaju li ovi hobiji zai-sta terapeutsko dejstvo?

– Naravno! Iako sve deluje jednostavno, za-maraju se ruke, bole kič-ma i vrat, ali je odličan odmor za dušu i prosto opušta.

Koliko su Novosa-đani zainteresovani za kupovinu ovakvih pro-izvoda?

– Bojim se da još ne shvataju dragocenost ručnog rada. Sem sta-rih baka, koje se redov-no oduševe. Recimo, tkane stvari su kompli-kovane, treba vam raz-boj, stvaranje može tra-jati danima, a to niko danas ne ceni. Nadamo se da će doći vreme kada će i mladi uvideti koliko je emocija, kreativnosti i mašte utkano u naše proizvode.

Autor: Nikea Vučetić

KLOT I FRKET PROTIV DEPRESIJEKAD VAM ZATREBA NESVAKIDAŠNJI ŠAL ILI MARAMA, MOŽDA TORBA I PRSLUK, A NE ŽELITE DA PONESETE VEĆ VIĐENO, UDRUŽENJE ŽENA „RUČNI RAD„ MOŽETE POSETITI U DUNAVSKOJ ULICI 23, GDE VREDNE I MAŠTOVITE SUGRAĐANKE OD VUNICE PRAVE ORIGINALNU ODEĆU


sads

ki

Sad su već peti ra-zred OŠ „Đorđe Natošević” i mogu

kritički da posmatra-ju šta su to tako dobro uradili prošlog proleća da su im pozavideli čak u Ljubljani i pitali sme-ju li da im ukradu ideju i naprave isto. A stvorili su ni manje ni više nego turistički vodič „Novi Sad očima deteta”, na-menjen najmlađim po-setiocima našag grada. Verovatno nema mno-go gradova u svetu, ako uopšte neki i postoji, s vodičem tog tipa.

Iako odreda mali ge-nijalci, nisu se sami se-tili te super ideje, već im ju je predložila nastav-nica engleskog Jovana Komarica.

– Bilo je dobrovolj-no, prijavilo se 77 uče-nika. Okupljali smo se petkom u školi i zatim u grupicama kretali u grad. Nekog je zanimao sport, nekom je važnija kultura, drugima izle-tišta, manastiri, zaba-va, kupovina... Nisu svi bili zainteresovni, iz-govori su bili razni, ali ulavnom se svodilo na to da ih je mrzelo i da nemaju nikakve koristi od pravljenja vodiča. I zato su ostali kod kuće da se bave glupostima, da igraju igrice i vise na društvenim mrežama – pričaju uglas učenici.

Ali kad je vodič odš-tampan, onda su okre-nuli priču.

– Govorili su da im je žao što se nisu uključili, a neki su se i ljutili. Me-đutim, ništa nije izgu-bljeno, biće još ovakvih poduhvata i svi će moći da se prihvate posla. Jedva čekamo da se tako

nešto dogodi jer smo mnogo toga naučili, a prvenstveno kako se treba ponašati u grupi i biti odgovoran za ono što radiš. Recimo, foto-grafije su nam zadavale dosta muke jer su mo-rale biti ne samo kvali-tetno snimljene nego i da se na njima vidi sve ono o čemu izveštava-mo. To znači da je foto-grafija morala da prati tekst, što nije uvek jed-nostavno. Sad planira-mo da snimimo doku-mentarni film o našoj školi i možda ćemo na-pisati knjigu, a svakako ćemo otvoriti kanal na Jutjubu i objavljivati sve to na Instagramu – kažu mali vodiči.

Sara Rusić, Lenka Đaković, Matea Čizmić i Una Pušara činile su grupu za kulturu.

– Obišle smo Srpsko narodno pozorište, pi-sale o Novosadskom proleću, dečjim festi-valima... Mislile smo i na vatrogasce, policiju, taksiste... Svaki obila-zak Novog Sada tra-jao je oko dva sata, ali u našem gradu ima do-sta toga da se vidi a mi smo želele da zavirimo u svaki kutak i trajalo je gotovo dva meseca dok sve nismo otkrile. Usput smo beležile naj-zanimljivije detalje i, naravno, sve fotografi-sale. A naši stariji dru-gari su prevodili na en-gleski, ruski i nemački, jezike koji se uče u našoj školi. Sad smo videle šta sve nudi Novi Sad, tu-ristički vodič bio nam je dobra škola. Već smo smislile da snimimo do-kumentarni film o na-šem gradu, naravno, iz

dečjeg ugla – navele su male autorke kulturnog vodiča.

Aljoša Laćarac, An-drej Grahovac, Vladimir Domazetović i Aleksan-dar Jakšić dobri su uče-nici i mladi sportisti.

– Sva četvorica treni-ramo pa smo se odluči-li da u vodiču predsta-vimo novosadski sport. Obišli smo otvorene i zatvorene terene, pred-stavili Spens... Nismo zaboravili ni prodavnice sa sportskom opremom. Zanimljivo nam je bilo kad smo otkrili nešto novo iako smo sto puta tuda prolazili. Recimo, ranije nam nije padalo na pamet da na bazen možemo i zimi – kaže Aljoša.

Dečji turistički vodič nastao je povodom kon-kursa Ministarstva pro-svete, nauke i tahnološ-kog razvoja, a pomogla im je i Fondacija Unive-reksport.

– Tražila se dobra ide-ja koja učenicima govo-ri da se isplati raditi. Za tako valjan posao sledi nagrada, čim dođe pro-lećni raspust, idemo na Salaš 137 da još jed-nom svi zajedno popri-čamo o ovom sjajnom dečjem radu ali i o nji-hovim novim idejama. Učenička mašta je neis-crpna, a ovim želimo da ih usmerimo da napra-ve nešto važno za druš-tvo i da od toga vide ko-rist. Ne bogzna šta, ali dovoljno da shvate da se preduzetnički duh isplati. Mogu da naja-vim da će na salašu biti fudbalice i drugih igara, a ni kotlić neće izostati – naveo je direktor škole Nedeljko Đorđić.

TURISTIČKI VODIČ „NOVI SAD OČIMA DETETA”UČENICI OŠ „ĐORĐE NATOŠEVIĆ” NAPRAVILI SU JEDINSTVEN PROJEKAT U SRBIJI, PA I U SVETU, POKAZAVŠI ŠTA BI VOLELI DA NJIHOVI VRŠNJACI VIDE U NAŠEM GRADU KADA GA POSETEAutor: Zoran Surla


sads

ki

Američka iskustva prenosim u Srbiji

Vladimir Inđić zna samo za desetke na FTN-u, pret-

hodno bio je đak gene-racije u šabačkoj OŠ „Je-vrem Obrenović”, kao i u tamošnjoj gimnaziji. Sti-pendista Ministarstva prosvete i sporta postao je tokom druge godine studija, a godinu nakon toga i Grada Šapca. U završnoj godini osnovnih studija bio je stipendista Zadužbine Studenica, kao i stipendije Dositeja, Fonda za mlade talente.

Uz to, Vladimir je do-bio nagrade Univerzite-ta u Novom Sadu za po-stignut izuzetan uspeh u toku studija u školskim godinama 2014/2015, 2015/2016. i 2016/2017, a povodom Svetog Save uručena mu je izuzetna nagrada Univerziteta za ostvaren uspeh u toku osnovnih studija koje je završio s čistom deset-kom. Od oktobra prošle godine je na master stu-dijama a istovremeno je i saradnik u nastavi na Fa-kultetu tehničkih nauka. Njegov san o kom je još kao dečkić sanjao ostva-rio mu se dolaskom na novosadski FTN.

– Još od malih nogu voleo sam matematiku, a rešavanje zanimljivih problema za mene je uvek predstavljalo iza-

zov. S programiranjem sam se upoznao u gi-

mnaziji i shvatio da je to oblast u

kojoj mogu

da praktično primenim svoja znanja. Zahvaljuju-ći roditeljima koji su me kao dete često dovodili u Novi Sad, zavoleo sam ovaj grad i želeo sam da baš ovde upišem fakul-tet. Godinu dana pre nego što sam maturirao, otvoren je smer Softver-sko inženjerstvo i infor-macione tehnologije na Fakultetu tehničkih na-uka. Većina predmeta koji se uče na tom smeru zainteresovala me je i kad sam to saznao, više nije bilo dileme oko nastavka mog školovanja.

Studenti FTN-a tokom školovanja ima-ju bogatu radnu praksu i uključuju se u naučne projekte, ali ti si stigao da odeš i preko bare?

– Da, imao sam tu čast da budem stipen-dista Univerziteta Rajs u Hjustonu. Tamo sam pod mentorstvom prof. dr Džona Melora Krami-ja radio na unapređenju softverskog alata koji se zove HPCToolkit. U pita-nju je poseban program, takozvani profajler, čiji je zadatak da analizira kako neki drugi program radi istovremeno na velikom broju računara. To je ve-oma važno jer možemo da otkrijemo nedostatke u performansama pro-grama.

Kako si dobio sti-pendiju u Hjustonu?

– Još na pr voj

godini studija od svojih profesora i starijih kolega čuo sam da najbolji stu-denti sa FTN-a i ETF-a imaju priliku da budu stipendisti Univerziteta Rajs na tromesečnoj na-učnoistraživačkoj praksi. U tome sam video dobru priliku za stručno usavr-šavanje, ali i mogućnost da sagledam bavljenje naučnim radom u SAD. Na trećoj godini sam od-lučio da se prijavim i po-slao svu potrebnu doku-mentaciju, nakon čega je usledio intervju s profe-sorima Departmana za računarske nauke ovog univerziteta. Tokom in-tervjua razgovarali smo o mojoj zainteresovanosti za oblasti paralelnog pro-gramiranja i računarstva visokih performansi, o studentskim projektima koje sam radio, kao i o programskim modelima koje sam pritom koristio. Nakon desetak dana do-bio sam odgovor da sam primljen i da ću istraži-vačku praksu raditi pod mentorstvom profesora Kramija. Bio sam veo-ma srećan i počastvovan zbog toga.

Kako si se snašao u Americi na tako važ-nom poslu?

– Iako pre toga nisam imao priliku da se upo-znam s oblašću progra-miranja aplikacija visokih performansi, imao sam dovoljno teorijskog zna-

nja koje

sam stekao na FTN-u. Zbog toga sam uspeo da se vrlo brzo prilagodim situaciji. Prof. Krami mi je sve vreme mog borav-ka u Hjustonu nesebično pomagao i uz njega sam dosta toga novog naučio. Štaviše, saradnju smo na-stavili i nakon mog po-vratka u Srbiju. Cilj nam je da u narednih nekoli-ko meseci implementira-mo još nekoliko detalja i da nakon toga rezultate rada objavimo na nauč-noj konferenciji.

Šta te je tamo naj-više fasciniralo?

– Svakodnevno slu-šamo o tome kako SAD ulaže mnogo novca u naučna istraživanja. Mo-ram priznati da je to zai-sta primetno, svim istra-živačima su obezbeđeni izvanredni uslovi za rad. Podstiču ih da učestvu-ju na naučnim konfe-rencijama i skupovima kako bi se znanje kon-stantno razmenjivalo. O opremljenosti laborato-rija suvišno je i govoriti. Sve ovo pokazuje koliko je istraživanje važno za napredak društva i pred-stavlja pravi podsticaj za vredan i predan rad. Ista-kao bih još da su svi stu-denti, istraživači i profe-sori otvoreni za saradnju i vrlo rado pristaju da vam pomognu u rešava-nju problema s kojima se suočavate.

PROF. KRAMI JE ZA SVE VREME INĐIĆEVOG BORAVKA U HJUSTONU POMAGAO DA TALENTOVANI ŠAPČANIN PROŠIRI SVOJE ZNANJE KOJE JE STEKAO NA NOVOSADSKOM FTN-U. U TOME JE USPEO, TVRDI VLADIMIR, ALI ONO ŠTO SE VIDNO RAZLIKUJE OD NAŠIH USLOVA STUDIRANJA, A AMBICIOZNI MLADI NAUČNIK JE PODELIO TO SAZNANJE I ISKUSTVO S NAMA, TO JE DA SE U SAD IZDAŠNO FINANSIRAJU NAUKE, MOTIVIŠU BUDUĆI AKADEMSKI GRAĐANI I NESEBIČNO IM SE PRENOSE ISKUSTAVA I ZNANJA ZA VREME ŠKOLOVANJA

Autor: Zoran Surla

Autor: Zoran Surla

KAD JE DERAN NARASTÔ DO ZANATA, OD MAJSTORA JE DOBIJAO ĆUŠKU, A OD KALFI I POMOĆNIKA ČVEGERE

Fiću su tera-li svi, običan svet, v iđeni ljudi, direk-tori kao svoj

privatni automobil, mi-licija, vojska, lekari. Svi pravi šoferi su vozač-ki polagali na fići, piše Bora Otić u knjizi „Šo-rom sredom, dvared” izašloj kod „Prometeja” ovdašnjeg.

Ondašnje surove komi-sije terale su kandidate da voze fiću na Tvrđavu preko u Petrovaradin pa ih tamo muštrali da kre-ću uzbrdo, pod ručnom.

– To ko je umô, položio je, ako se ne ugasi motor. Jedared je jedan bio na vašaru, fićom. Nije išô da trguje, više je bio ki-bicer, al’ je ponô novca da ima. Naleti na dobru junicu, dobra cena, gazdi se žuri da proda, on ima novca, al’ nema prevoz. Da se nije setio da mu je tu fića, nikad ne bi ni trgovô junicu. Šope njih dvojica jedan drugog po dlanu, rukuju se čvrsto, popiju aldumaš i ondak

ovaj drugi dotera fiću. Pitaju ga pa di će junicu da utovari, a on im kaže da samo gledaju i ne bri-nu. Povadi sedišta iz fiće, izvadi zadnje staklo i ski-ne keder, uvati junicu za rogove, malko joj zavr-ne glavu, gazda joj zavr-ne rep i uvedu je u fiću i promole joj glavu kroz zadnji prozor, da gleda put. Veća je muka bila da posle opere auto, nego što se namučio da junicu izvede unatraške, kad su stigli kući – navodi Bora.

Prepričavalo se osam-desetih godina da je je-dan Koviljčanin orô fi-ćom.

– Sećam se da je imô kafanu tamo uz put od Šanca ka Arkanju. Pitô sam otujuč Savu Graor-ca, setio se da je to Pajica Banić radio. Kafana mu je bila Ribar. Kažu da je vezô plug za fiću i tako išô na oranje, što ne bi? Njegov fića, njegov plug, njegova zemlja, ko mu brani, može da ore kako on hoće – kaže Otić.

Seća li se još kogod

TINTARA JE SLUŽILA ZA ČVEGERE I RAZMIŠLJANJE


sads

ki

Ma n i fest ac i ja Zimski dani kulture, kuli-

narstva i starih zanata, u okviru koje je obele-žena i 16. Rumenačka pihtijada, održana je minulog vikenda u or-ganizaciji Kulturnog centra „Rumenka”.

Tokom prvog dana, uz prigodan muzički program, promovisana je video-monografija o Rumenki u Domu kul-ture koji je nedavno re-noviran. Drugog dana manifestacije, u subo-tu, organizovan je ce-lodnevni kulturno-za-bavni program kojim je predstavljeno bogatstvo različitosti Rumenke u kulturološkom i gastro-nomskom smislu, kao i delovanje KC ”Rumen-ka”, ustanove koja radi na negovanju i očuva-nju kulturno-istorijskih osobenosti regiona.

– Važno je da pro-movišemo sve ono po čemu smo prepoznat-ljivi. Kultura je oblast gde se raznolikost ovih prostora očituje na naj-lepši način, ali ta se ra-znolikost izražava i u gastronomiji, tradiciji i običajima. Manifestaci-je koje nas ujedinjuju i zagovaraju univerzalne

vrednosti, promovišu različitost kao bogat-stvo, uvek će podržati Grad Novi Sad. Radi-mo na tome da obezbe-dimo razvoj kulture u svim delovima Novog Sada, a aktivnosti KC „Rumenka” od izuzet-nog su značaja na tom polju. Takođe cilj nam je da podignemo infra-strukturne kapacite-te na najviši nivo kako bismo stvorili optimal-ne uslove za kulturne delatnike – naglasio je član Gradskog veća za-dužen za kulturu Da-libor Rožić otvarajaći manifestaciju Zimski dani kulture, kulinar-stva i starih zanata.

Posetioci manifesta-cije imaju priliku da probaju gastronomske delikatese, poznate ru-menačke pihtije, da uživaju u razgledanju ručnih radova svih na-cionalnih zajednica koje žive u Rumenki, kao i u kreativnim dečjim ra-dovima.

U muzičkom delu programa učestvuju KUD „Sloboda” i KUD „Feher Ferenc” iz Ru-menke, rumenački tam-buraški sastav „Dera-ni” i novosadska grupa „Garavi sokak”.

RUMENAČKI ZIMSKI DANI KULTURE, KULINARSTVA I STARIH ZANATA

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Zoran Surla , [email protected] ZAMENIK UREDNIKA: Marija Magdalena Idei Trifunović, [email protected] PRELOM: Dart Group agencija, Novi Sad TEHNIČKI UREDNIK: Jelena Mihajlović REDAKCIJA: Jovan Tanurdžić, Eržebet Marjanov, Nikea Vučetić, Ljiljana Budić Stanković, [email protected] FOTO-REPORTER: Andraš Otoš, Andrej Pap LEKTOR: Biljana Rac IZDAVAČ: Smart Press d.o.o. Novi SadDIREKTOR: Srđan Vučurević, [email protected] Trg neznanog junaka 4/I, Novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333, [email protected]Žiro račun 165-7006243457-48 Addiko bankaŠtampa: GKP Štamparija Borba d. o. o. Beograd, Kosovska 26„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine. www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Smart Press d.o.o. Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

onih ženskih čvegera?– Koristili su se kad-

god, u ranom detinjstvu, kao zamena za povlače-nje za kiku ili pletenicu. Bila je to prva izjava lju-bavi, dečaci su je izjavlji-vali nežno, obično kaži-prstom, onako tek ovlaš da devojčica oseti ljubav. Zato ovu vrstu mnogi i ne pamte. A i kakav je to čveger posle kojeg se po-begne – pita se Bora.

Pravi čvegeri bili su i statusni simboli. Stariji su častili mlađe, povodi su bili razni.

– Verovatno je i vama prva asocijacija čveger posle šišanja. Bio je to takozvani sezonski čve-ger i imali su pravo da ga udaraju svi onome koji

se vraćao od brice oši-šan. Lako je bilo zimi, nosile su se kape, šuba-re, kačketi, šeširi, mi-cne... Mogla je par sati da se drži u tajnosti oši-šana i pokrivena glava. Leti su šišali decu nu-laricom, da im ojača ko-ren kose i da steknu hra-brost i samopouzdanje dok otrpe čveger. Ovi čvegeri bili su obaveza, nije se uvažavao nijedan razlog protiv – navodi u knjizi Otić.

Kako su dečaci rasli, tako su stasavali i do oz-biljnijih čvegera. Prvi su bili oni fudbalerski, kad kogod promaši penal ili mu proture loptu kroz noge, sledio je čveger od svih koji su mislili da

umeju s loptom bolje.– U ta davna vremena

nije bilo kladionica na svakom ćošku, ali je kla-đenja bilo. Najmasovnija opklada bila je u čve-ger, zatim u turu pića, brijanje brkova, ši-šanje, ku-kurikanje pod prozo-rom... – na-braja Bora.

Kad je de-ran narastô do zanata, od maj-stora je dobijao ćuš-ku, a od kalfi i pomoćnika čvegere. Sve je to bio deo životne škole, učenja za-nata i pripreme za buduć-nost. Tada ni astronomi kroz ta njina debela sta-

kla nisu videli da digod u vasioni ima mobing.

– To nam je neka re-pata i rogata zvezda pa-dalica donela, nije toga

kadgod bilo ovde kod nas. U to vreme

se ljudskska glava zva-la i tintara a služila je za raz-mišljanje. Veza i uti-

caj čvege-ra na taj pro-

ces nikad nisu detaljnije istraženi –

smatra Otić.Sve što vas zanima o

Bori i njegovim knjigama možete da pronađete na facebook.com/soromsre-dom.

TINTARA JE SLUŽILA ZA ČVEGERE I RAZMIŠLJANJE

NE TAKO DAVNO, KAD JE TINTARA POSTALA GLUPAČA, POČELI SU DA ATROFIRAJU

I ČVEGERI


sads

ki


sads

ki

Karavan, 125kW (170KS), Manuelni 6 brzina, 4/5 vrata, 5 sedišta

021 66 11 779Bajči Žilinskog 9MERCEDES BENZ C 220 CDI AVANTGARDE

7.990 €

AUDI A3 1.9TDI NOV 6.990 €

2009. |188.000 km |Dizel |1896 cm3

Hečbek, 90kW (122KS), Manuelni 6 brzina, 4/5 vrata, 5 sedišta

2009. |199.000 km |Dizel |2148 cm3

Za proizvod-nju zanatskog piva treba zna-ti osnove teh-nologije, imati

mašte, voleti igru uku-sa i eksperimentisanja i pokazati malu dozu hra-brosti ako se želi izaći na tržište. Na to se odlučuju oni koji traže i vole kva-litet i drugačiji ukus koji je u određenim proizvo-dima veoma specifičan i provokativan. Voćna piva s raznim osvežava-jućim ukusima i s ma-lim postotkom alkohola nisu imala nikakav uti-caj na stvaranje kraft piva, kaže tehnolog u novosadskoj kraft pivari „3bir„ Aleksandar Biše-vac, ali je činjenica da su ona ostavljala utisak na potrošače i malo im proširila vidike.

Ideja da se po-krene proizvodnja novosadskog piva „3bir„ potekla je od uvoznih veoma kvali-tetnih belgijskih i ame-ričkih zanatskih piva. Ljudi su imali priliku da probaju nešto sasvim drugačije. Domaće trži-šte je reagovalo pokre-tanjem proizvodnje tzv. kraft, tj zanatskog piva.

– To pivo koje zovemo kraft ili zanatsko nije jednodimenzionalno i ima svoju priču pa i stav – rekao je Aleksandar.

Tehnologija pravljenja zanatskog piva identična je izradi piva u velikim

fabrikama i za široko tr-žište, objašnjava tehno-log. Ipak, kaže da razlika postoji.

– Ono što odlikuje za-natska piva to je da sva-ka vrsta ima svoju priču, bez obzira na to da li je ono kompleksno ili jed-nostavno, uvek je odraz majstora koji ga je osmi-slio i govori o njegovoj ekspresiji i umetnič-kom doživljaju stvaraoca – navodi Alek-sandar.

Z a k r a f t p i v o n a j -

važnije je da svi sastojci u njemu budu najvišeg kvaliteta. Kao što je poznato, voda je bitan, čak najbitniji element budućeg piva i oni u svojoj fabrici demi-neralizuju i mineralizuju vodu za svaku vrstu piva. Važni su i slad i hmelj jer daju aromu.

– U zanatskom pivu nema ekonomičnosti, pr-venstveno se radi o kva-

li-t e t-

n i m sastojcima, koji su sa-mim tim i skuplji, a gotov proizvod je garantovano kvalitetan i specifičan – objašnjava mladi tehno-log.

U velikim pivarama menadžeri kreiraju ka-kvo će pivo biti jer je profit na prvom mestu i to se može jednostavno okarakterisati kao jedna vrsta pristupa proizvod-nji.

– Postoje nijanse i

među industrij-skim pivima, ali kada potrošači probaju više vr-

sta, retko prepo-znaju ono koje inače

konzumiraju, što go-vori da sva liče među-

sobno. Zanatsko pivo je svako ponaosob prepo-znatljivo, ima svoj tonus i odlike. Na prvom me-stu u proizvodnji zanat-skog piva nije profit, ali se on ne može potpuno zanemariti. Svojstvenost samog proizvoda ipak je glavni cilj – objasnio je Biševac.

Ukus koji izdvaja i tar-getira kreatora na neki način je lajt motiv svih stvaralaca zanatskih piva. Pored toga, nove arome diktiraju i stvara-ju kulturu pijenja kraft piva.

– Pivo ima duboke ko-rene u ljudskoj civilizaciji i njegov je pokretač. Ono što danas imamo na na-šim prostorima praktič-no nas vraća u ta davna vremena, pre industrijali-zacije i pre uniformisanja tržišta. Belgijanci su tu neprikosnoveni jer su za-držali upravo tu strast da proizvode nešto sasvim drugačije od masovno prihvaćenih standarda. Danas se živi brz život, željni smo noviteta, egzo-tike, volimo da obogatimo svoje iskustvo nekim no-vinama i to je bogatstvo koje možemo priuštiti – navodi Aleksandar.

Pivo s ukusom sušenog manga i crnog čaja za mnoge je nespojiva kom-binacija i ukusa i navika. Međutim, u kraft pivari „3bir„ odvažili su se da

probaju da ga proizvedu i ponude ga hrabrim i ra-doznalim klijentima.

– Neophodno je da onaj koji stvara pivo ima i tehnološka i tehnička znanja. Može se raditi i naslepo, ali znanje ga-rantuje i uspešnost. Sa-stojci i njihov odabir za pivo daju mogućnost da se igrate, eksperimenti-šete i isprobavate kako će taj krajnji proizvod zvučati. Tako smo se odlučili i za crni čaj koji nije uobičajen u pivarskoj industriji. Začini su, re-cimo, fantastičan izazov. Deviza nam je da se poi-gravamo i širimo granice – otkriva tehnolog.

Prilikom biranja novih ukusa nisu rigidni te pri-premaju i piva nežnog i senzitivnog ukusa. Ona su pitkija i mirisnija nego neka druga. Samim tim, pitanje se nameće da li je moguće napraviti aperi-tiv pivo ili ono koje će se konzumirati uz neku ribu jer, kako i Aleksan-dar navodi, hrana i piće su jedinstven doživljaj.

– Jedinstvo sparivanja postoji i treba mu teži-ti. Imamo piva koja bih preporučio uz pečenja i junetinu, kao i neka s manjim postotkom alko-hola koja idealno pasuju uz deserte. Isprobavamo i piva koja bi se slagala uz ljutu hranu, slatko, sla-no... Postoje pravila koja nekad treba prekršiti – kaže Biševac.

PENUŠAVO, LEKOVITO I MIRISNO KAO 3BIRPORED TOLIKO VRSTA PIVA NA TRŽIŠTU, PRAVI LJUBITELJI OVOG PIĆA SVE ČEŠĆE SE KOD NAS ODLUČUJU DA POČNU I SAMI DA GA PROIZVODE. VODE

SE SVOJIM INSTINKTIMA KAD SU UKUSI U PITANJU, A NEOSPORNO JE DA ONI KAO PROIZVOĐAČI ZANATSKOG PIVA ŠIRE I NJEGOVU KULTURUAutor: Marija Magdalena Idei Trifunović

SASTOJCI I NJIHOV

ODABIR ZA PIVO DAJU MOGUĆNOST DA SE IGRATE, EKSPERIMENTIŠETE I ISPROBAVATE KAKO ĆE TAJ KRAJNJI PROIZVOD ZVUČATI


sads

ki

POTURČI SE PLAHO I LAKOMOOSAM VEKOVA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE (12)

Hrišćansko sta-novništvo se spasavalo od Turaka do-brim delom

seobama na sever i na zapad, preko Save i Du-nava, piše protojerej dr Radomir Popović.

– Na teritoriji susedne Austrije stvara se Vojna granica, koju čine pra-voslavni Srbi kao živi zid između Otomanskog carstva i rimokatolič-ke Austrije, koja takođe nije bila naklonjena Sr-bima kao šizmaticima odnosno pravoslavni-ma. U seobe su zajedno s narodom išli monasi i sveštenici, noseći najve-će nacionalne i duhov-ne dragocenosti koje su se mogle poneti iz sta-re otadžbine. Nošene su mošti Srba svetitelja, knjige, ikone, crkveni sa-sudi i ukrasi…

Severno od Save i Du-nava nastaju novi duhov-ni centri za pravoslavne Srbe – manastiri i crkve.

– Pored onih koji su već postojali u Banatu kao što su manastir Me-sić i Zlatica, nastaju ma-nastiri Bazjaš, Bezdin, Sveti Đorđe. Na obronci-ma Fruške gore u Sremu manastiri: Grgeteg, za-dužbina Zmaj Ognjenog Vuka – Vuka Grgurevića Brankovića, Fenek, za-dužbina majke Angeline, Hopovo, Divša i Kruše-dol, dok Šišatovac osni-vaju izbegli monasi Žiče. U Slavoniji u 16. veku niču Orahovica, Pakra, Lepa-

vina i Marča; u Gorskom kotaru Gomirje, na Baniji Komogovina...

Treba reći da dolaskom Turaka Pećka patrijaršija nije zvanično ukinuta.

– Nastupilo je samo ne-redovno stanje, koje kori-sti Ohridska arhiepisko-pija, time što postepeno pod svoju duhovnu nad-ležnost preuzima većinu eparhija Pećke patrijar-šije. To je činjeno ne bez znanja, pa čak i pomoći Turaka i same Carigrad-ske patrijaršije u Kon-

stantinopolju. Sedište patrijarha ali i kraj koji je nastanjivao grčki živalj u Carigradu zvao se Fanar. Na oduzimanju eparhija Pećke patrijaršije naro-čito je radio ohridski ar-hiepiskop Prohor. Među-tim, njemu se energično usprotivio smederevski mitropolit Pavle Smede-revac, koji je čak uspeo da privremeno obnovi, doduše samo nakratko, Pećku patrijaršiju i da se proglasi za patrijarha. On je, međutim, na dva

sabora u Ohridu 1532. i 1541. godine bio osuđen i proteran.

Postoje podaci da su mnogi Srbi, pravoslavni hrišćani, islam primali uglavnom iz nužde.

– Tako bi lakše podneli teško ropstvo ali i even-tualno sačuvali privilegije koje su imali. Zato pesnik i kaže: „Poturči se plaho i lakomo…”.

Teško je našem naro-du bilo trpeti poniženja, progone i obespravlje-nost. Posebno danak u krvi – uzimanje zdrave muške dece i odvođenje u Tursku na školovanje i preveravanje. Od njih su stvarane elitne turske jedinice janjičara, koje su najveće zlo nanosi-le upravo hrišćanima od kojih su i sami potekli. U narodu je veoma jasna izreka: „Poturica, gori od Turčina”.

Obnovljena Pećka pa-trijaršija pod Turcima postojala je duže od dve stotine godina – od 1557.

do 1766. Iako je samo pri-vremeno propao, pokušaj Pavla Smederevca da se obnovi Pećka patrijarši-ja ipak nije bio uzaludan.

Srbi u trenutku velike moći Otomanskog car-stva nisu mogli obnoviti državu, i to im neće poći za rukom još dugo. Pod-ručje srpskih zemalja na Balkanu nije više bilo pe-riferija – odavde su kre-tali turski pohodi u dalja osvajanja Evrope.

Turci su to dobro znali i zato nisu izazivali Srbe, a posebno su hteli dobre odnose sa srpskom cr-kvom.

– Zato je, uz tursku sa-glasnost, obnovljena Pe-ćka patrijaršija. Ključnu ulogu u tom poslu odi-grao je veliki vezir Meh-med (Muhamed) Soko-lović, poturčeni Srbin iz sela Sokolovića kod Vi-šegrada, vaspitanik ma-nastira Mileševe. I on je u danku u krvi kao dete odveden u Tursku i tamo je primio islam.

Priredio: Zoran Surla

Priredio: Zoran Surla

TRAGOM HEROJA I MUČENIKA (4)

KONJICOM NA BOGOSLOVEUveče 26. marta

1941. godine na sarajevskim ulica-

ma u sudaru mladih bo-goslova i policije nastao je pravi krkljanac, navodi prota Dušan M. Popović u knjizi „Tragom heroja i mučenika” koju su pri-redili Radoslav S. Niko-lić Bele iz Novog Sada i Slavko M. Grčić iz SAD, uz predgovor potpukov-nika Miodraga V. Peraća.

Usred meteža neko po-vika:

– Beži, evo marice!Nastade opšta panika

i probijanje kroz kordon policije. Tek što smo ih prošli, kad u Aleksandro-voj ulici prema nama izbi konjica. Lepo su se vide-le varnice iz kaldrme od potkovica dobro ugoje-nih konja. Tek tad nasta-de strašna bežanija nas bogoslova, dok je narod s korzoa i prozora psovao i grdio policiju najgorim rečima. I ne sanjajući da ću ikad četovati i hajdu-

kovati, zovnem drugare:– Beži na trotoar! Tamo smo bili zašti-

ćeni telima građana po-smatrača pa konjica nije mogla do nas. Ko se nije tako snašao, bio je pohva-tan pa i izudaran.

S družinom pobegao sam čak na Marin dvor.

– Kod Saškovog igrali-šta prešli smo na drugu stranu Miljacke i veoma oprezno žurili u Bogos-loviju. Zbog uniformi bili smo upadljivi pa smo ra-skopčavali bluze i vadili kragne iz košulja da se vide, kako bismo policiji izgledali kao civili. Dok smo mi bogoslovi i dru-gi demonstranti bežali prema periferiji, otud je narod u buljucima žurio ka centru pošto su se ve-sti brzo prenele po gradu. Tako smo u strašnoj be-žaniji i gužvi stigli pred Bogosloviju.

Dočekao nas je rektor s blagim prekorom, pri-metno zabrinut.

Posle sat vremena sti-glo nas je pedesetak. Ostalih nema! Jedni su se još muvali po ulicama, drugi usput ušli u kuće da se presvuku... Davali su im građani odela pa su se u civilu vratili u internat. Ostale je pohvatala poli-cija i pritvorila. Tadašnja sarajevska policija, pored dela Srba, bila je sastavlje-na i od muslimana i Hr-vata. Samim tim, osetili

smo veoma različita ras-položenja prema nama. Međutim, srećom, šef policije bio je veliki Jugo-sloven i Srbin musliman Musa Kadić.

Naš rektor bio je njegov odličan prijatelj pa ga po-zva telefonom i zamoli:

– Ajde, pusti đecu, ne znaju šta rade.

– Pustiću ih, ali prvo idu na šišanje.

– Nemoj, vaistinu, po-

šalji ti njih meni pa ne bri-ni za šišanje.

Tek sutradan ujutro svi smo se iskupili u Bogos-loviji. Nastava se tog 26. marta 1941. držala samo formalno. Tad smo vi-deli da su neki udarani kundakom, neki pendre-kom... S razbijenim če-lom bio je i Miladin Ga-rić jer se našao u grupi koja je bila oborena na početku naguravanja s policijom.

Ubrzo se pronese vest da će početi pojedinačno saslušavanje u Bogoslovi-ji i da će sasvim sigurno svaki drugi-treći biti iz-bačen.

– Međutim, osećali smo se nekako važno i nismo se nimalo nervirali. Oko 11 sati primetili smo s prozora da je našu zgra-du blokirala policija. Gle-dali smo ih i prkoseći pe-vali nacionalne pesme, a narod nam je mahao i vi-kao: „Živeli bogoslovi!”. Posle podne u manjim

grupicama izlazili smo u varoš. Policija je još uvek bila pored zgrade, brani-li su jedino da izlazi veća grupa bogoslova.

Organizatori jučeraš-njih demonstracija, me-đutim, nisu mirovali, već su se i to poslepodne pri-premali za nov pokušaj.

– Poslali su kurire da obiđu sve škole i inter-nate. Sastanak demon-stranata zakazan je za to veče u osam sati na Marin dvoru. U gradu su kupili klešta, turpije i ostali alat za obijanje vrata. Nameravali su da svi zajedno izađemo na sporedni izlaz pošto je na glavnom ulazu i da-lje bila policija. Naime, u zgradi Bogoslovije bio je izlaz prema Sabornoj crkvi, ali je uvek stajao zamandaljen. Gvozde-ni mandan s katancem spretni bogoslovi su ra-zvalili, izašli smo na uli-cu i pomešali se s masom – navodi Popović.


sads

ki

ДИГИТАЛИЗАЦИЈАБудимо сви тим за европску престоницу

digitalizacija.ns.rs

КУЛТУРЕ


sads

ki

Košarkaška repre-zentacija u četvr-tak igra u Talinu.

Pobeda već sada overava vizu za učešće na Mon-dijalu u Kini od 31. av-gusta do 15. septembra. Posebno raduje činjeni-ca da se selektoru Alek-sandru Đorđeviću javio i Miloš Teodosić, dosa-dašnji igrač NBA ligaša iz Los Anđeles Klipersa, i da će kapiten predvoditi naš tim na važnom meču s Estonijom.

Tako je, s nama je Teo i atmosfera je sasvim do-bra, kazao nam je Đorđe-vić uz napomenu:

– Međutim, na pr-vom meču u Talinu neće moći da zaigraju Micić, Lučić, Milutinov i Kuz-mić, jer imaju obaveze u svojim evroligaškim klubovima. Verujem da će oni biti s nama u ne-delju kada dočekujemo Izrael u Beogradu. Reč-ju, uveren sam da ćemo već u Talinu overiti vizu za Svetsko prvenstvo, a da će utakmica u dvora-ni “Aleksandar Nikolić„ biti lepa revijalna i pred punim gledalištem. Ka-snije možemo pričati o svemu – kazao je za No-vosadski reporter naš se-lektor, koji je našao vre-mena iako je okupiran obavezama oko predsto-jećih susreta.

Raduje nas dobro ras-položenje u taboru „orlo-va”, a posebno utisak da Saša Đorđević ne sum-nja u uspeh. Ove kvali-fikacije su bile naporne i neizvesne, naročito posle dva poraza od Nemačke i u Tel Avivu. Ipak, sve dolazi na svoje mesto. Srbija je zemlja basketa i

bez obzira na to s kojim timom igra, jednostavno mora da obezbedi vizu za Mondijal.

A u Kini će to biti dru-ga priča. U najboljem sa-stavu sa NBA asovima Jokićem, Bogdanovićem i Bjelicom, kao i s igrači-ma iz evroligaških timo-va Srbija će biti favorit za medalju, čak i za titulu. Plasman u Kini je bitan zbog Olimpijskih igara u Tokiju, a to znači da tre-ba biti među dve najbo-ljeplasirane reprezenta-cije iz Evrope.

Citiraću i Teodosićevu izjavu.

– Radujem se dolasku u državni tim. Jedno je izvesno, do kraja sezone neću igrati ni za jedan tim, ni u Evropi pa ni za Zvezdu, kako se ovde piše. Spremaću se za Mondijal po planu selek-tora i verujem da će Srbi-ja biti na najvišem nivou kada je to najpotrebnije. Takođe, posvetiću se po-rodici, nedavno sam do-bio ćerku Petru pa mi je život sada okrenut poro-dici i, naravno, košarci i nacionalnom timu.

Đorđević priznaje da ga je obradovao poziv ka-pitena Miloša Teodosića da se vrati u nacional-ni tim posle razlaza s Los Anđeles Kli-persima.

– Teo je reago-vao kapitenski, kako se to oče-kuje od reprezen-tativca Srbije. Nije povređen, nema ni ugovor u Americi. Sve-stan je da će sad sve oči biti uprte u njega, ali na-vikao je na takve stva-ri. U trenucima kada u

jednoj utakmici imamo jedan tim, pa u narednoj drugi, znači nam mnogo što je s nama naš najbo-lji plejmejker. Verujemo da zna sve principe igre, možda će mu biti potreb-no malo vremena da se podseti, nadamo se da je u dobroj formi i da nije mnogo slavio rođenje de-teta – rekao je selektor.

Podsetimo, za dve po-slednje utakmice kvalifi-kacija za Svetsko prven-stvo Đorđević je pozvao Miloša Teodosića, Vasili-ja Micića, Iliju Đokovića, Stefana Pota, Milenka Tepića, Dragana Milosa-vljevića, Aleksu Avra-movića, Branka Lazića, Ivana Paunića, Ognjena Dobrića, Marka Simo-novića, Vladimira Lu-čića, Stefana Birčevića, Stevana Jelovca, Miroslava Ra-duljicu, Niko-lu Jovanovića, Đorđa Gagića i Nikolu Miluti-nova.

SELEKTOR ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ, MEĐUTIM, NEĆE MOĆI DA RAČUNA NA EVROLIGAŠE MICIĆA, LUČIĆA, MILUTINOVA I KUZMIĆA

Kapiten Miloš Teodosić predvodi Srbiju u Estoniji

Jokić prodao laž nu asistenciju LebronuRezultat

sve go-vori: tim

Lebron pobe-dio je tim Ja-

nis sa 178 : 164 u glavnom NBA

Ol star događaju, dakle odbrana nije

ni bilo. Utakmica u Šarlotu oči-

gled-

no je bila zabava, ali kakva – nastupila su 24 najbolja igrača na svetu a među njima i naš Nikola Jokić kao prvi Srbin posle Peđe Stojakovića pre 15 godina.

Na terenu je proveo samo 13 minuta, i to ve-ćim delom u prvom po-luvremenu, i ubacio šest poena uz 3/4 šuta iz igre, devet skokova te po izgu-bljenu loptu i faul. Među-tim, nije ostvario nijednu asistenciju, inače njegov zaštitni znak otkako je počeo da igra u NBA ligi. Ipak, među svih tih go-tovo 350 poena i bezbroj duhovitih akcija, ovo iz-

danje Ol stara pamtiće se i po Nikolinoj duhovito-sti, pogađate – nekoj vrsti asistencije. Naime, posle promašaja suparnika is-pod svog koša borio se za loptu s Lebronom Džejm-som, ona je čas bila kod jednog čas kod drugog igrača, da bi na kraju ipak pripala Jokiću. U tom tre-nutku Amerikanac je iz-gubio ravnotežu i prešao nogama preko aut-linije. Nikola mu je tad šeretski nesebično dodao loptu u ruke, u stilu – evo, kad već toliko želiš – ali naravno, sudije su svirale aut i do-delile loptu Jokićevoj eki-

NOLE ČETVRT I PUT NAJBOLJI SPORTISTA S VETA!NA VELIKOJ CEREMONIJI U MONTE KARLU PONOVO JE OSVOJIO LAUREUS, PRETHODNO JE TROFEJ DIZAO 2012, 2015. I 2016. GODINE

Autor: Zoran Surla

No v a k u Đokov iću niko ništa ne može, ni teniseri

na terenu ni fudbaleri ni košarkaši u konkurenci-ji za najboljeg sportistu sveta. Nagradu Laure-us, takozvani sportski Oskar, na velikoj cere-moniji u Monte Karlu osvojio je četvrti put u karijeri. Prethodno je bio najbolji 2012, 2015. i 2016. godine. Kao i svaki put, konkurencija je bila

izuzetna – vozač For-mule 1 Luis Hamil-

ton, košarkaš Lebron Džejms, atletičar Eli-ud Kipčodž te fudbale-ri Kilijan Mbape i Luka Modrić. Za sportistkinju godine proglašena je gi-mnastičarka Simon Bajls a za tim fudbalska re-prezentacija Francuske.

A da je prošla godi-na bila Novakova, kao i tolike druge, najbolje ilustruje podatak da se posle povrede i operaci-je lakta sa 23. mesta na ATP listi sredinom juna za manje od pola godi-ne vratio na prvo me-sto i usput osvojio grend

slem turnire Vimbldon i US open te masterse u Sinsinatiju i Šangaju.

– Nelson Mandela, osnivač Laureusa, rekao je prelepu stvar – sport je univerzalan jezik i spor-tisti imaju moć da utiču na živote mnogih ljudi, posebno mladih. Laure-us upravo radi to, doti-če se tih oblasti gde se mladi bore da nađu svr-hu i smisao u svom ži-votu. Oni im daju nadu kroz sport. Zato se toli-ko mladih na ovom svetu oslanja na sport i sport-ske heroje jer se identi-

Autor: Jovan Tanurdžić

Autor: Zoran Surla


sads

ki

Jokić prodao laž nu asistenciju Lebronu

NOLE ČETVRT I PUT NAJBOLJI SPORTISTA S VETA!

pi. Nasamarenom Kralju Džejmsu minijatura našeg igrača nimalo se nije svi-dela, ali je ionako odlično zabavljena publika sme-hom i aplauzom propratila jedinu Nikolinu asistenci-ju na tom meču. Ne treba napominjati da je Jokić brzo postao faca na druš-tvenim mrežama, njegov potez gledao se isto kao i neverovatno zakucavanje Janisa Adetokumba posle pasa Karija o parket i lopte koja je izašla van TV ka-dra, kao i kucanja Džordža okretom oko svoje ose.

Na kraju, Kevin Durent postao je MVP Ol star

utakmice, drugi put posle 2012. godine. Postigao je 31 poen uz sedam skoko-va, dve asistencije, ukra-denu loptu i dve blokade. Umesto Durenta, ovu ti-tulu uzeo bi sigurno Janis Adetokumbo sa 38 poena, 11 skokova i pet asistenci-ja, ali njegov tim je izgu-bio.

Nikola Jokić srećan je zbog debija na Ol staru i nada se da će imati priliku da to ponovi.

– Bilo je zabavno, atmosfera među saigra-čima bila je fantastična. Super je popričati s njima van terena, saznati kako

razmišljaju. Video sam sve legende američke košarke, poput Bila Rasela. Kao de-čak nikada nisam razmiš-ljao ni o NBA ligi a kamo-li o Ol staru. A sad sam u jednom meču igrao sa svim tim veličinama. Ceo turnir je bio zanimljiv, bilo mi je sjajno i u takmičenju u veštinama.

Pogledajmo s kim je to Nikola igrao. Tim Lebron činili su: Lebron Džejms (Lejkersi), Kevin Durent (Golden Stejt), Kavaj Le-nard (Toronto), Džejms Harden (Hjuston), Kajri Irving (Boston), Entoni Dejvis (Nju Orleans), Klej

Tompson (Golden Stejt), Ben Simons (Filadelfija), Lamarkus Oldridž (San Antonio), Karl Entoni Ta-uns (Minesota), Bredli Bil (Vašington), Dvejn Vejd (Majami). Za tim Janis nastupili su: Janis Adeto-kumbo (Milvoki), Džoel Embid (Filadelfija), Pol Džordž (Oklahoma), Stef Kari (Golden Stejt), Kem-ba Voker (Šarlot), Nikola Jokić (Denver), Kris Midl-ton (Milvoki), Blejk Grifin (Detroit), Diandželo Rasel (Bruklin), Nikola Vučević (Orlando), Kajl Lauri (To-ronto), Dirk Novicki (Da-las).

fikuju s njima – rekao je vrlo emotivni Nole na ce-remoniji.

Nisam znao šta da oče-kujem ove večeri, nasta-vio je veliki šampion.

– Držao sam se one filo-zofske: ne očekuj ništa jer ćeš tako dobiti sve. Veče-ras je oko mene toliko ve-likih sportista, mnogi od vas koji ste u publici za-grejali ste mi srce svojim pričama. Vaša iskustva su dokazala meni i svi-ma drugima da su bor-beni duh i upornost uvek prisutni i da te vrednosti uvek moramo negovati.

Potom se osvrnuo na sve ono što mu se deša-valo od 2016. godine.

– Zahvaljujem svo-joj supruzi što je došla, što me predstavlja u d r u g a č i j e m svetlu. Ovo je jedna od retkih prilika gde deli-mo naša lična pu-tovanja i pokazujemo ko smo u stvari iza kuli-sa. Jelena, mislim da bi ti ovo uradila mnogo bolje od mene, tvoja podrška mi je bila vrlo značajna u momentima kada sam sumnjao u sve, kad sam prolazio kroz dileme že-lim li da igram tenis ili ne.

Mislio sam da napustim tenis – priznao je Novak i dodao: – Kada sam imao operaciju, mislio sam da sam sebe izneverio, tre-balo mi je nekoliko me-seci da nađem svrhu. Ova

nagrada otuda reflektuje moj put ne samo od 12 meseci već od tri godine, tačnije od Rolan Garosa 2016. kada sam postigao najveći uspeh da u isto vreme budem vlasnik sva četiri grend slema. Osetio sam ogromno olakšanje. Nisam bio ispunjen tada, pokušao sam da shvatim zašto, mislim da je to bilo zato što nisam prihvatio ceo proces, onoliko koliko bi trebalo, koliko je ostva-renje tog cilja zahtevalo. Shvatio sam da to puto-vanje ne bi bilo ništa bez tog putovanja. Tad sam shvatio i koncept i smi-sao života. Tu leži sna-

ga, naučio sam mnogo život-

nih lekcija u poslednje tri godine, naročito o sebi – pri-znao je naš

teniser.P o -vra-

t a k n i j e bio lak, istakao je Novak.

– Morao sam mnogo toga da uradim unutar sebe, naročito u poslednjih 15 meseci, na povratku po-sle povrede, kad sam bio vrlo nervozan i nestrpljiv

da se vratim. Bio sam na ivici da odložim reket sa strane, sâm povratak na to putovanje sada izgle-da kao bajka. To samo govori da kad se suoča-vate s problemom i iza-zovom, treba pogledati u sebe. Tu su odgovori. Čuo sam to i ranije, ali nisam razumeo, tek kad sam sve ovo prošao, ra-zumeo sam šta to znači. Sad znam gde uvek mogu pronaći snagu, veru, motivaciju – istakao je Đoković.

A kao što je Monika Seleš rekla za RTS uoči ceremonije u Monte Karlu, No-vak tek kreće ka istoriji.

– Fizički i mentalno je na vrhuncu i mi-slim da na tom nivou ima još si-gurno pet godina ako hoće da trenira i z a d r -

ži sa-d a š n j u

k o n c e n -t r a c i j u . Ako ova-ko nastavi, ništa nije nemoguće, istorija će biti njegova. On čini tenis lakim, a tenis to nije. Verujte mi, znam – kazala je Monika.

SEME DOBRIH VREMENA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAČAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU

BESPLATNI INFO BROJ: 0800 000 021 www.nsseme.com

ISSN 2406-2022

Documents

ovosadski - NS Reporter