Paragraf Budžetski instruktor • br. 16-17 • mart 2011....Takođe se nadam da su vam u tom složenom poslu pomogle naše instrukcije kao i seminar koji je kompanija Paragraf održala

Para

graf

Bud

žets

ki i

nstr

ukto

r •

br.

16-

17 •

mar

t 20

11.

Izdavač:Paragraf Co d.o.o.

Takovska 4211000 Beograd

tel: 011/3290-498

Direktor:Bratislav Milovanović

Glavni i odgovorni urednik: Aleksandra Jelača,

dipl. pravnik

Redakcija:Olivera Došlić

Jasmina VratonjićMara Cvetković

Sekretar redakcije:Lidija Bogojević

Autor časopisa:Ljiljana Pjevač Pejović

Tehnički urednik:Ivan Fišer

Dizajn:Olgica Fišer

Štampa:Beograf, Nova Pazova

Copyright © 2010, 2011Ljiljana Pjevač Pejović

Impressum

ISSN 2217-3552

Aleksandra Jelačaglavni i odgovorni urednik

Jasmina Vratonjićodgovorni urednik za računovodstvo i reviziju

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд33

BUDŽETSKI instruktor : časopis za budžetsko pravo i računovodstvo / glavni i odgovorni urednik Aleksandra Jelača. - [Štampano izd.] - God. 1, br. 1/5 (6. okt. 2010) - Beograd (Takovska 42) : Paragraf Co, 2010 - (Nova Pazova : Beograf). - 28 cmDvonedeljno. - Drugo izdanje na drugom medijumu: Budžetski instruktor (CD-ROM) =ISSN 2217-3285ISSN 2217-3552 = Budžetski instruktor(Štampano izd.)COBISS.SR-ID 178581004

PRAVO NA:• 24 BROJA ČASOPISA u toku pretplatne godine.• BESPLATNE TELEFONSKE KONSULTACIJE I POSTAVLJANJE PITANJA - urednici

časopisa su na raspolaganju pretplatnicima svakog radnog dana od 10 do 14 časova.

• BESPLATNO UČEŠĆE NA SEMINARU koji će redakcija ogranizovati na početku svake godine na temu:

1) UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA; 2) SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA ZA INDIREKTNE KORISNIKE

BUDŽETSKIH SREDSTAVA I KORISNIKE SREDSTAVA REPUBLIČKOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE;

3) USVAJANJE I PREDAJA ZAVRŠNOG RAČUNA; 4) SASTAVLJANJE PORESKOG BILANSA ZA INDIREKTNE KORISNIKE BUDŽETSKIH

SREDSTAVA; Učesnici će imati prilike da se upoznaju i sa novinama u obračunu zarada, naknada

i ostalih vrsta primanja, kao i da dobiju odgovore na postavljena pitanja. • BESPLATNO UČEŠĆE NA SEMINARIMA koje će redakcija organizovati gratis za

svoje pretplatnike, a koji će obrađivati pojedinačno svaku delatnost budžetskih korisnika.

• SPECIALIS poseban broj - redakcija časopisa Budžetski instruktor će periodično izdavati posebne brojeve: SPECIALISE posvećene određenim delatnostima budžetskih korisnika.

• GRATIS UČEŠĆE U EDUKATIVNIM RADIONICAMA koje će Redakcija časopisa Budžetski instruktor organizovati za potrebe svojih pretplatnika.

• POVLAŠĆENE CENE - kod pretplate na ostala izdanja kompanije Paragraf.• POVOLJNE USLOVE PLAĆANJA - mogućnost mesečnog plaćanja pretplatne cene.

BEOGRAD 011/2750-952 ili 011/2750-024 NOVI SAD 021/457-421 NIŠ 018/528-808 Redakcija 011/3290-498

Vaša Kompanija Paragraf

POGODNOSTI KOJE DOBIJATE PRETPLATOM NA ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR

U narednom broju časopisa BUDŽETSKI INSTRUKTOR• Sastavljanje periodičnog izveštaja o izvršenju budžeta za period

januar-mart 2011. godine• Dostavljanja izveštaja o zaključenim ugovorima o javnim nabavkama

i postupcima javnih nabavki za period januar, februar i mart 2011. godine

• Novine u postupku pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova: Budžetski kalendar i Izveštaj o fiskalnoj strategiji

• Poslovanje učeničkih zadruga• Neradni dani za vreme vaskršnjih i prvomajskih praznika u 2011. godini

Br. 16-17 | mart 2011 | Budžetski instruktor | 1

UvodnikBudžetski instruktor 16-17 • MART 2011.

Poštovani korisnici,

Prošao je 28. februar pa se iskreno nadam da ste vi, koji ste indirektni korisnici budžetskih sredstava i sredstava OOSO, uspešno obavili sve poslove u vezi sastavljanja finansijskih izveštaja za 2010. godinu. Takođe se nadam da su vam u tom složenom poslu pomogle naše instrukcije kao i seminar koji je kompanija Paragraf održala na navedenu temu.Sve ono što ste vi sa uspehom završili sada čeka direktne korisnike sredstava budžeta i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Stoga, posebno mesto u dvobroju 16/17 časopisa zauzima tema "Sastavaljanje i dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja direktnih korisnika sredstava budžeta i izveštaja o izvršenju finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja".Takođe u okviru ovog broja časopisa saznaćete više o:• ostvarivanju prava na jubilarne nagrade zaposlenih u javnom sektoru u 2011. godini, • sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji

za 2011. godinu,• tome u kojim slučajevima možete da sprovedete postupak javne nabavke narudžbenicom,• načinu na koji će sekretari ustanova obrazovanja polagati stručni ispit, kao i o novinama u programu polaganja,• tome šta sve blagovremeno treba da urade visokoobrazovne ustanove, instituti, kao i drugi poslodavci

kako bi zaštitili zaposlene od hemijskih štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini i postupili u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu.

Ovo su samo neke od tema koje su objavljene u ovom broju. Svakako da sadržinu i ovog broja časopisa, kao i prethodnih brojeva, čine i drugi instruktivni komentari i odgovori na pitanja u vezi izvršavanja obaveza u skladu sa novodonetim propisima, kao i u skladu sa sistemskim propisima i propisima kojima se uređuju specifičnosti u oblasti delatnosti koje se finansiraju iz budžeta. Prikazom aktuelne sudske prakse i službenih mišljenja želimo da vam ukažemo na zakonito postupanje u izvršavanju vaših obaveza.Ako ste nestrpljivi i interesuje vas šta će biti u narednom broju pogledajte drugu stranu prve korice.Zahvaljujem vam se na dosadašnjem ukazanom poverenju i pozivam vas da predlažete teme koje vas interesuju i da na taj način doprinesete da Budžetski instruktor bude vaša najveća pomoć u izvršavanju svakodnevnih poslova.

Glavni i odgovorni urednik

Aleksandra Jelača,glavni i odgovorni urednik

2 | Budžetski instruktor | mart 2011 | Br. 16-17

SadržajBudžetski instruktor 16-17 • mart 2011.

UVODNIK ................................................................ 1

I INSTRUKCIJE ZA BUDŽETSKE KORISNIKE

KALENDAR ROKOVA I OBAVEZA ZA BUDŽETSKE KORISNIKE: Mart 2011. godine ...... 5

KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA: Mart 2011. godine ................................ 7

II BUDŽETSKO PLANIRANJE, FINANSIRANJE I IZVRŠENJE BUDŽETA

UTVRĐEN PROGRAM RASPODELE I KORIŠĆENJA SREDSTAVA ZA SUBVENCIJE JAVNIM NEFINANSIJSKIM PREDUZEĆIMA I ORGANIZACIJAMA U OBLASTI SPORTA ZA 2011. GODINU ................................................. 16Uslovi i način raspodele sredstava ................................................ 16Dinamika korišćenja sredstava ..................................................... 16

DIREKTNE INVESTICIJE U LOKALNIM SAMOUPRAVAMA: Uslovi i način za subvencionisanje i finansiranje investicionih projekata u devastiranim i područjima od posebnog interesa .............................................. 17Devastirana područja i područja od posebnog interesa .......... 17Sredstva za privlačenje investicija ............................................... 17Kriterijumi za dodelu investicija i način i postupak dodele sredstava ............................................................................. 18Cilj utvrđen Programom - povećavanje privredne aktivnosti i izvoznih kapaciteta ................................................... 18Značaj finansiranja direktnih investicija i vladinih programa za lokalne samouprave ................................................ 18

III BUDŽETSKO RAČUNOVODSTVO I IZVEŠTAVANJE

SASTAVLJANJE I DOSTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA DIREKTNIH KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA I IZVEŠTAJA O IZVRŠENJU FINANSIJSKIH PLANOVA OOSO: Rok za direktne korisnike sredstava budžeta 31.3.2011. godine, rok za OOSO 30.4.2011. godine ............................. 19Obrasci za sastavljanje godišnjeg finansijskog izveštaja ........... 19Sastavljanje godišnjeg finansijskog izveštaja .............................. 20Predaja godišnjih finansijskih izveštaja ...................................... 20Sastavljanje konsolidovanog godišnjeg izveštaja direktnih korisnika koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike ...................................................................... 20

Sastavljanje godišnjih finansijskih izveštaja direktnih korisnika koji imaju indirektne korisnike i nemaju sopstveni račun .............................................................................. 21

NOVINE U KONTNOM PLANU ZA BUDŽETSKI SISTEM I RAČUNIMA ZA UPLATU JAVNIH PRIHODA ......................... 22Sastavljanje konsolidovanog godišnjeg izveštaja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ........................ 22

IV JAVNI PRIHODI I RASHODI, PORESKI POSTUPAK I ADMINISTRACIJA

PLAĆANJE DOPRINOSA U REPUBLICI SRBIJI PO OSNOVU RADNOG ANGAŽOVANJA SLOVENAČKOG DRŽAVLJANINA KOJI JE U REPUBLICI SLOVENIJI SOCIJALNO OSIGURAN: Primena Sporazuma o socijalnom osiguranju između Republike Srbije i Republike Slovenije koji je stupio na snagu 1.1.2011. godine ................ 31Pitanja i odgovori .......................................................................... 31

SAMOINICIJATIVNO PRIJAVLJIVANJE PORESKOG PREKRŠAJA - MOGUĆNOST OSLOBAĐANJA OD PREKRŠAJNE ODGOVORNOSTI ................................................. 33Vrste prekršaja čije prijavljivanje (uz ispunjenje propisanih uslova) nema za posledicu prekršajnu odgovornost .................................................................................... 34

Poreski prekršaji poreskih obveznika - pravnih lica i preduzetnika za nepodnošenje poreske prijave, neobračunavanje i neplaćanje poreza - član 177. ZPPPA ..................34Ostali poreski prekršaji pravnih lica i preduzetnika - član 179. ZPPPA ..................................................................................34Poreski prekršaji poreskih obveznika - fizičkih lica .............................34

Način na koji se prijavljuje učinjena radnja ili propust ............. 34

KRIVIČNO DELO NEUPLAĆIVANJA POREZA PO ODBITKU ........................................ 35Objekt krivičnog dela - neuplaćivanje poreza po odbitku ....... 36

Oblici poreza koji se plaćaju po odbitku .............................................36Radnja izvršenja krivičnog dela .........................................................37Izvršilac krivičnog dela .......................................................................38

Krivica - postojanje namere da se ne plati porez ....................... 38Utvrđivanje namere neplaćanja poreza po odbitku ..........................38Kvalifikovani oblici neuplaćivanja poreza po odbitku .......................39Konstrukcija produženog krivičnog dela ...........................................39

Odnos krivičnog dela neuplaćivanja poreza po odbitku i krivičnog dela poreske utaje ...................................................... 39


Nadležnost za vođenje drugostepenog postupka po žalbama na rešenja lokalnih samouprava kojima je utvrđena obaveza komunalne takse i naknade za građevinsko zemljište ......................................... 40Plaćanje poreza i doprinosa po osnovu zarade na teret zaposlenog ...................................... 41

V JAVNE NABAVKE

POSTUPAK JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI NARUDŽBENICOM: Slučajevi u kojima se postupak nabavke male vrednosti sprovodi narudžbenicom ...................................... 42Pokretanje postupka nabavke narudžbenicom .......................... 42Sprovođenje postupka nabavke narudžbenicom ...................... 42

Ovlašćenje komisije za javne nabavke da utvrđuje da li je ponuda podneta u postupku javne nabavke odgovarajuća ................................... 43

VIII RADNI ODNOSI, ZAPOŠLJAVANJE I SOCIJALNO OSIGURANJE U BUDŽETSKOM SISTEMU

IZVRŠENA DOPUNA ODLUKE O UTVRĐIVANJU PROGRAMA ZA REŠAVANJE VIŠKA ZAPOSLENIH U PROCESU RACIONALIZACIJE, RESTRUKTURIRANJA I PRIPREME ZA PRIVATIZACIJU: Produžena isplata sredstava po osnovu posebne novčane naknade po Programu, odnosno novčane naknade u skladu sa propisima o zapošljavanju za lica koja su ovo pravo ostvarila, do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju ............................ 44Nemogućnost jednostranog raskida ugovora o radu od strane poslodavca iz razloga koji nisu propisani odredbama Zakona o radu ............. 45Pravo na korišćenje godišnjeg odmora pre otkaza ugovora o radu po osnovu viška zaposlenih............ 46Posledice potpune obustave rada u ustanovi obrazovanja ............................................................ 46Procedura utvrđivanja radnih mesta na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem..................... 47

PRIMENA PROPISA U PROCENI I UPRAVLJANJU RIZIKOM OD HEMIJSKIH ŠTETNOSTI NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI ............................................... 48Definisanje pojedinih izraza od značaja za postupak procene i upravljanja rizikom ...................................................... 49Obaveze poslodavca ...................................................................... 50

Procena rizika u radnoj okolini i na radnim mestima ............. 50Aktivnosti poslodavca u postupku procene rizika ..................... 50Preventivne mere ........................................................................... 52Postupci u slučaju povreda na radu i opasnih pojava ............... 53Zaključak ......................................................................................... 54Staž osiguranja potreban za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu u srednjoj školi .......... 54

Nemogućnost umanjenja zarade zaposlenom zbog povrede radne obaveze .................................... 55

Uslovi za prijem u radni odnos nastavnika verske nastave u osnovnoj i srednjoj školi ............... 56

IX PLATE I DRUGA PRIMANJA KORISNIKA BUDŽETA

PRAVO NA JUBILARNE NAGRADE ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU ZA 2011. GODINU ................................................. 57Način isplate, visina i kriterijumi za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu .......................................................... 57Poreski tretman jubilarne nagrade .............................................. 58Obračun i isplata naknade zarade za bolovanje do i preko 30 dana u slučaju preraspodele radnog vremena ................................. 59

Pravo zaposlenih u školi na naknadu troškova prevoza ..................................................... 60

Nepostojanje osnova za isplatu novčane naknade nastavniku za izradu rasporeda časova .................. 60

X KONTROLA I REVIZIJA JAVNIH SREDSTAVA

Urbanistički plan kao autorsko delo ....................... 61

XII SPECIJALNO ZA DELATNOSTI

KOMENTAR NOVE UREDBE O SADRŽAJU I NAČINU IZRADE PLANOVA ZAŠTITE I SPASAVANJA U VANREDNIM SITUACIJAMA - "Sl. glasnik RS", br. 8/2011 ................................... 63Sadržaj Nacionalnog plana i Plana ............................................... 63Način izrade Nacionalnog plana i Plana .................................... 63Posebne obaveze određenih privrednih društava i drugih pravnih lica ...................................................................... 64Rokovi za donošenje propisa i planova ...................................... 64Zaključak ........................................................................................ 64

AKTUELNA PITANJA IZ PRAKSE KOJA SE ODNOSE NA EVIDENCIJU I JAVNE ISPRAVE U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI ........................... 65

Sadržaj


NOVINE U POLAGANJU STRUČNOG ISPITA ZA SEKRETARA USTANOVE OBRAZOVANJA I VASPITANJA .......................... 69Lica koja imaju obavezu uvođenja u posao i polaganje stručnog ispita ............................................................ 69Postupak uvođenja u posao i polaganja stučnog ispita ............ 69Evidencija i troškovi polaganja stučnog ispita ........................... 70

OBAVLJANJE PROŠIRENE DELATNOSTI U USTANOVI OBRAZOVANJA: Podnošenje zahteva i potrebna dokumentacija za obavljanje proširene delatnosti ................................................ 71Podnošenje zahteva i potrebna dokumentacija za obavljanje proširene delatnosti ............................................... 71Postupak dobijanja saglasnosti za obavljanje proširene delatnosti ....................................................................... 71Korišćenje sredstava od proširene delatnosti ............................. 72

UTVRĐEN SADRŽAJ I OBIM PRAVA NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA I PARTICIPACIJA ZA 2011. GODINU .................... 72Sadržaj i obim prava na zdravstvenu zaštitu .............................. 73Pravo na lekove i refundacija sredstava za lekove ..................... 73Participacija .................................................................................... 73Najviši iznos participacije i potvrda o prestanku plaćanja participacije .................................................................... 75Sadržaj i obim preventivnih mera u oblasti primarne zdravstvene zaštite i u hitnim medicinskim stanjima ............... 75

KOMENTAR UREDBE O NACIONALNOM PROGRAMU PREVENCIJE, LEČENJA, UNAPREĐENJA I KONTROLE BUBREŽNE INSUFICIJENCIJE I RAZVOJA DIJALIZE U REPUBLICI SRBIJI DO 2020. GODINE - "Sl. glasnik RS", br. 11/2011 ................................. 76Opšti cilj i komponente Nacionalnog programa ........................ 76Primarna zdravstvena zaštita ........................................................ 77Sekundarna zdravstvena zaštita ................................................... 77Blagovremena izrada pristupa za lečenje dijalizom .................. 77Osnovne preporuke za rad dijaliznih centara ............................. 77Specifični ciljevi i aktivnosti dijaliznih centara .......................... 78Lečenje bubrežne insuficijencije transplantacijom .................... 79

FINANSIRANJE I SUFINANSIRANJE PROJEKATA I PROGRAMA U KULTURI U 2011. GODINI .................................................... 79Objavljeni javni konkursi za budžetsko finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi ........................................... 80Raspored programa i projekata koji su predviđeni za finansiranje i sufinansiranje iz budžeta .................................. 80

Nadležnosti zaštitnika građana u postupku kontrole zakonitosti i pravilnosti rada škole ........... 81

Pravo na besplatne udžbenike za učenike prvog, drugog i trećeg razreda osnovne škole u školskoj 2011/2012. godini ................................... 81

Uslovi za izvođenje obrazovno-vaspitnog rada iz predmeta informatike i računarstava u osnovnom i srednjem obrazovanju ......................... 82

Obaveza budžetskog inspektora da sačini zapisnik o izvršenoj kontroli u primerenom roku ................. 83

XIII SLUŽBENA MIŠLJENJA

ODABIR AKTUELNIH SLUŽBENIH MIŠLJENJA: • Ministarstvo finansija • Ministarstvo rada i socijalne politikePoreski tretman primanja zaposlenih po osnovu solidarne pomoći ............................................................................ 84Mesto prometa usluga posredovanja kod učenja stranog jezika i školovanja u inostranstvu .................................. 85Potvrda o volontiranju kao dokaz o radnom iskustvu i uslov za zasnivanje radnog odnosa ............................................ 85Obračun i isplata jubilarnih nagrada za 2011. godinu za zaposlene u javnom sektoru ..................................................... 85Donošenje rešenja o mirovanju radnog odnosa redovnom profesoru fakulteta zbog njegovog imenovanja na funkciju i mogućnost njegovog radnog angažovanja na fakultetu po osnovu ugovora o autorskom delu ............................................... 86

XIV SUDSKA PRAKSA

ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE: • Ustavni sud • Upravni sud • Privredni apelacioni sud • Viši sud u ValjevuPodnošenje izmenjene poreske prijave i ponavljanje upravnog postupka ......................................................................... 87Saglasnost Republičke direkcije za imovinu na odluku o otkazu ugovora o davanju nepokretnosti na korišćenje ............ 87Stvarna nadležnost suda kod ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu .................................................................... 88Neustavno i nezakonito propisivanje uredbom da se zaposlenima kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju koeficijent uvećava bez obzira na stepen uvećanja staža osiguranja ............................................. 89Položaj opštine odnosno Republike u pogledu obaveze plaćanja novčane naknade za oduzeto zemljište ........................ 92

SPECIJALNI DODATAK

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE

Sadržaj


INSTRUKCIJE ZA BUDŽETSKE KORISNIKE I

KALENDAR ROKOVA I OBAVEZA ZA BUDŽETSKE KORISNIKE

Mart 2011. godine

OBAVEZA ROK PROPIS/IZVOR Upravni odbor javne agencije usvaja i podnosi osnivaču godišnji izveštaj o radu za proteklu godinu. 1. mart 2011. ZAKON O JAVNIM AGENCIJAMA ("Sl. glasnik RS", br.

18/2005 i 81/2005 - ispr.), član 46. Organ, organizacija ili javna služba dužni su da vode evidenciju o primljenim poklonima i da primerak evidencije za prethodnu kalendarsku godinu, uz potvrde o predatim protokolarnim poklonima koji su postali javna svojina, dostave Agenciji za borbu protiv korupcije.

1. mart 2011. PRAVILNIK O POKLONIMA FUNKCIONERA ("Sl. glasnik RS", br. 81/2010), član 7.

Podnošenje Obrasca ISPREP - Izveštaj o samostalnom investiranju sopstvenih prihoda korisnika budžeta Republike i sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja za mesec februar 2011. godine Upravi za trezor.

5. mart 2011.

PRAVILNIK O NAČINU KORIŠĆENJA SREDSTAVA SA PODRAČUNA, ODNOSNO DRUGIH RAČUNA KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA REPUBLI-KE I O NAČINU IZVEŠTAVANJA O INVESTIRANJU SREDSTAVA KORISNIKA BUDŽETA I ORGANIZACIJA OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA ("Sl. glasnik RS", br. 3/2004, 140/2004, 1/2006 i 111/2009), član 12v

Lokalni organ uprave nadležan za finansije podnosi izveštaj Upravi za trezor o investiranju novčanih sredstava sa konsolidovanog računa trezora lokalne vlasti na domaćem finansijskom tržištu novca na propisanim obrascima: Obrazac IKRTLV - Izveštaj o investiranju novčanih sredstava na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti za mesec ______ 20_. godine, Obrazac IBSKLV - Izveštaj o investiranju sredstava sa podračuna za redovno poslovanje direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava lokalne vlasti za mesec ________ 20_. godine, Obrazac ISPKLV - Izveštaj o investiranju sopstvenih prihoda direk-tnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava lokalne vlasti za mesec ________ 20_. godine.

5. mart 2011.

PRAVILNIK O NAČINU KORIŠĆENJA SREDSTAVA SA PODRAČUNA, ODNOSNO DRUGIH RAČUNA KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA REPU-BLIKE I O NAČINU IZVEŠTAVANJA O INVESTIRA-NJU SREDSTAVA KORISNIKA BUDŽETA I ORGANI-ZACIJA OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA ("Sl. glasnik RS", br. 3/2004, 140/2004, 1/2006 i 111/2009), član 12d

Udruženja građana registrovana za obavljanje kulturnih delatnosti podnose prijavu ministarstvu nadležnom za kulturu po raspisa-nom javnom pozivu za prikupljanje predloga za utvrđivanje reprezentativnosti udruženja u kulturi.

9. mart 2011. Veb sajt Ministarstva kulture

Direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije na osnovu instrukcije ministra nadležnog za finansije za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine.

15. mart 2011. ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010 i 101/2010), član 32.

Jedinice lokalne samouprave podnose Ministarstvu finansija izveštaj o platama isplaćenim u februaru 2011. godine na Obrascu PL - Izveštaj o izvršenim rashodima za plate u mesecu ___ 20 __. godine.

15. mart 2011.

PRAVILNIK O NAČINU I SADRŽAJU IZVEŠTAVANJA O PLANIRANIM I IZVRŠENIM RASHODIMA ZA PLATE U BUDŽETIMA JEDINICA LOKALNE VLASTI ("Sl. glasnik RS", br. 8/2010), član 2.

Poslodavac obračunava i uplaćuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje na najnižu mesečnu osnovicu, ukoliko nije isplatio zaradu za prethodni mesec.

30. mart 2011. ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJAL-NO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009), član 51.



Lokalne vlasti (jedinice lokalne samouprave i AP) dostavljaju Ministarstvu trgovine, turizma i usluga i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu obaveštenje o kretanju cena proizvoda i usluga javnih preduzeća čiji su osnivači za mesec februar 2011. godine na Obrascu 4 - Kretanje cena proizvoda i usluga za 20__. godinu. Obaveštenje se dostavlja za svaki mesec, bez obzira da li je došlo do promene cena.

30. mart 2011

UREDBA O POSTUPKU PRIVREMENE OBUSTAVE PRENOSA TRANSFERNIH SREDSTAVA IZ BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE JEDINICI LOKALNE SAMOU-PRAVE, ODNOSNO PRENOSA PRIPADAJUĆEG DELA POREZA NA ZARADE I POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA AUTONOMNOJ POKRAJINI ("Sl. glasnik RS", br. 6/2006 i 108/2008), član 4.

Lokalne vlasti (jedinice lokalne samouprave i AP) dostavljaju Ministarstvu finansija, preko nadležne organizacione jedinice Uprave za trezor i Ministarstvu rada i socijalne politike obavešte-nje o kretanju zarada javnih preduzeća čiji su osnivači za mesec februar 2011. godine na Obrascu 1 - Izveštaj o isplaćenim zaradama i drugim primanjima za mesec _____ 20__. godine.

30. mart 2011.

UREDBA O POSTUPKU PRIVREMENE OBUSTAVE PRENOSA TRANSFERNIH SREDSTAVA IZ BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE JEDINICI LOKALNE SAMOU-PRAVE, ODNOSNO PRENOSA PRIPADAJUĆEG DELA POREZA NA ZARADE I POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA AUTONOMNOJ POKRAJINI ("Sl. glasnik RS", br. 6/2006 i 108/2008), član 4.

Direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga Upravi za trezor, a direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta koji podnose Upravi za trezor; Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca kontrolišu, sravnjuju podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta pravosudnih organa koji se iskazuju zbirno u okviru njihovih razdela i sastavljaju konsolidovane godišnje izveštaje o izvršenju budžeta, koje podnose Upravi za trezor.


Direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, a direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta, koji podnose lokalnom organu uprave nadležnom za finansije.


Ministar prosvete donosi odluku o produženju rada nastavnika u inostranstvu po pribavljenom mišljenju koordinatora u godini u kojoj nastavniku prestaje rad u inostranstvu.

31.mart 2011. PRAVILNIK O OSTVARIVANJU OBRAZOVNO-VAS-PITNOG RADA U INOSTRANSTVU ("Sl. glasnik RS", br. 30/2009), član 11.

Ministarstvo prosvete donosi odluku o broju učenika za upis u srednje škole koje osniva Republika Srbija. 31. mart 2011.

ZAKON O SREDNJOJ ŠKOLI ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002 - ispr., 62/2003 - dr. zakon, 64/2003 - ispr. dr. zakona i 101/2005 - dr. zakon i 72/2009 - dr. zakon), član 40.

Agencija za borbu protiv korupcije podnosi godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini, za prethodnu godinu. 31. mart 2011. ZAKON O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCI-

JE ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008 i 53/2010), član 26 Organizator volontiranja ministarstvu nadležnom za rad dostavlja izveštaj o volontiranju za prethodnu godinu. 31. mart 2011. ZAKON O VOLONTIRANJU ("Sl. glasnik RS", br.

36/2010), član 30.

Poslodavci dostavljaju plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova iz prethodne godine ministarstvu nadležnom za poslove ravnopravnosti polova zajedno sa izveštajem o njegovom sprovođenju.

31. mart 2011.

PRAVILNIK O SADRŽAJU I NAČINU DOSTAVLJA-NJA PLANA MERA ZA OTKLANJANJE ILI UBLAŽA-VANJE NERAVNOMERNE ZASTUPLJENOSTI POLOVA I GODIŠNJEG IZVEŠTAJA O NJEGOVOM SPROVOĐENJU ("Sl. glasnik RS", br. 89/2010), član 6.

Unošenje zahteva za preknjižavanje korisnika sredstava budžeta u sistem izvršenja budžeta Republike Srbije za predhodnu godinu. 31. mart 2011. PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA

REPUBLIKE SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 83/2010), član 38.

Napomena: Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika, kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi, pomeraju na prvi naredni radni dan, u skladu sa odredbama člana 91. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010).

Aleksandra Jelača



PERI

OD

OPIS

OBA

VEZE

OBRA

ČUNS

KI

PER

IOD

ZAKO

NSKI

ROK

ZA

PLA

ĆANJ

E ILI

D

OSTA

VLJA

NJE

PORE

SKE

PRIJA

VE

STOP

A

OSNO

V

PROPIS

G O D I S N J I

Obveznik izvršavanja poslova radi sprečavanja pranja novca je dužan da sačini godišnji izveštaj o izvršenoj unutraš-njoj kontroli i preduzetim merama nakon te kontrole. Obveznik je dužan da izveštaj dostavi Upravi i organima koji vrše nadzor nad primenom Zakona, na njihov zahtev u roku od tri dana od dana podnošenja tog zahteva

2010. 15.3.2011.

Usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju a koje spadaju u nisko rizičnu grupu za pranje novca ili finansiranje terorizma

U skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010) Član 11. Pravilnika o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Sl. glasnik RS, broj 7/2010)

Nosilac poljoprivred-nog gazdinstva, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, vrši obnovu registracije poljoprivrednog gazdinstva u Registru svake godine

2010. 31.3.2011.

Obnova registracije poljoprivred-nog gazdinstva u Registru poljoprivred-nih gazdinstava

Pravilnik o načinu i uslovima upisa i vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 11/2009, 21/2010 i 89/2010)

Pravna lica - obvezni-ci poreza na dobit pravnih lica koji je u vidu akontacije platio manje poreza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračunatoj u poreskoj prijavi, dužan je da razliku uplati najkasnije do podnošenja poreske prijave.

2010. 10.3.2011.

Razlika iznosa akontacione uplate i obračunatog poreza na dobit pravnih lica

Član 66. stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004 i 18/2010)

KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Mart 2011. godine



G O D I S N J I

Pravna lica - obvezni-ci poreza na dobit pravnih lica dostavljaju nadlež-nom poreskom organu poresku prijavu u kojoj je obračunat porez (obrasci PDP, PDN i PDO) i poreski bilans (obrasci PB-1, PBN i PBPJ)

2010. 10.3.2011. Utvrđivanje godišnje dobiti pravnih lica

Član 63. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004 i 18/2010)

Preduzetnici - obveznici akcize podnose godišnji obračun akcize zajedno sa godišnjim poreskim bilansom na obrascu PP OAK

2010. 15.3.2011.

Stavljanje u promet ili uvoz u toku 2010. godine

Član 25. Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009 i 101/2010)

Pravna lica - obvezni-ci akcize podnose godišnji obračun akcize zajedno sa godišnjim poreskim bilansom na obrascu PP OAK

2010. 10.3.2011.

Stavljanje u promet ili uvoz u toku 2010. godine

Član 25. Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009 i 101/2010)

Preduzetnik i obveznik poreza na prihode od poljopri-vrede i šumarstva, koji vode poslovne knjige, dužni su da poresku prijavu i poreski bilans, sa tačnim podacima, podnesu nadležnom poreskom organu na obrascu PPDG-1, odnosno PB-2

2010. 15.3.2011.

Prijava za porez na prihode od samostalne delatnosti i poreski bilans

Član 93 Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010)

Obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana dužan je da za ostvareni dohodak u godini za koju se vrši utvrđivanje poreza podnese poresku prijavu sa tačnim podacima nadležnom poreskom organu na obrascu PPDG-5

2010. 15.3.2011.

Godišnji porez na dohodak građana plaća se na osnovicu iz člana 88. ovog zakona, po sledećim stopama: - na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade - 10%; - na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade - 10% na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade + 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade.

Ostvareni dohodak u 2010. godini

Član 92 Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010)



G O D I S N J I

Priređivač igara na srecu dostavlja Upravi za igre na srecu bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene uz finansijske izveštaje i statistički aneks

2010. 10.3.2011.

Godišnje poslovanje priređivača igara na srecu

Član 57. stav 1. Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 85/2005 - dr. Zakon i 95/2010)

Obveznici plaćanja naknade dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine godiš-nji izveštaj o stavljanju proizvoda po vrstama na tržište Republike Srbije

2010. 31.3.2011.

Godišnji izveštaj o stavljanju proizvoda po vrstama na tržište Republike Srbije

Član 4. Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o koliиini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, naиinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obraиun i plaжanje naknade ("Sl. glasnik RS", broj 54/2010)

Likvidacioni upravnik privrednog društva dostavlja finansijski izveštaj za prethodnu godinu ako likvidacija traje duže od godinu dana, najkasnije u roku od tri meseca po isteku svake poslovne godine

2010. 31.3.2011.

Likvidacioni postupak traje duže od godinu dana

Član 357. stav 3. zakona o privred-nim društvima ("Sl. glasnik RS", broj 125/2004)

Javno društvo je dužno da Komisiji, organizatoru tržišta i brokersko-dilerskom društvu sa kojim ima zaključen ugovor o obavljanju korpora-tivnih poslova dostavi usvojen godišnji finansijski izveštaj koji se sastavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija

2010. 15.3.2011. Godišnje poslovanje javnog društva

Član 65. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. glasnik RS", broj 47/2006)

T R O M E S E Č N I

Podnošenje zahteva za refakciju poreza na dodatu vrednost od strane tradicionalnih crkava i verskih zajednica

Oktobar - decembar 2010.

3.3.2011 (60 dana od isteka

kalendarskog tromesečja)

Tromesečni period u kome su dobra i usluge nabavljene u Republici ili izvršen uvoz dobara u Republiku Srbiju

Član 6. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV ("Sl. glasnik RS", br. 107/2004, 65/2005 i 63/2007)



M E S E Č N I

Radiodifuzna organizacija dostavlja PI podatke o prihodima odnosno troškovima, sa razdvojenim osnovama sticanja, kao i popis emitova-nih interpretacija iz repertoara PI

1.2-28.2.2011. 15.3.2011.

Emitovane interpretacije iz repertoara PI

Tarifa za upotrebu interpretacija iz repertoara PI snimljenih na komercijalne nosače zvuka (fonograme), odnosno zvuka i slike (videograme) ("Sl. glasnik RS", br. 6/2008 i 119/2008)

Zbirna poreska prijava za poreze po odbitku - Obrasci PP OD, PP OD-1 i PP OPJ-1 do PP OPJ-82)

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

5.3.2011. 5.4.2011.

Isplaćeni prihodi na koje se plaća porez po odbitku

Član 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon i 53/10)

Periodična deklaraci-ja za dopremljenu ili otpremljenu robu preko granice

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

5.3.2011. 5.4.2011.

Otpremljena ili dopremljena roba u prethodnom mesecu

Član 7. Pravilnika o periodičnom deklarisanju robe ("Sl. glasnik RS", br. 111/2004)

Uplata naknade za dozvolu, odnosno za odobrenje za priređivanje igara na sreću i naknade za priređivanje klasičnih i posebnih igara na sreću

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

5.3.2011. 5.4.2011.

Procenat od vrednosti primljenih uplata

Čl. 35, 36, 54. i 55 Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 85/2005 - dr. Zakon i 95/2010)

Evidencija o zbiru dnevnog prometa po automatima - OBRAZAC ZDP

Ostvareni promet

Član 3. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. glasnik RS", br. 129/2004)

Evidencija o stanju mehaničkih i elektronskih brojčanika automata - OBRAZAC SB

Stanje brojčanika

Član 4. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. glasnik RS", br. 129/2004)

Mesečni obračun ostvarenog prometa za svako uplatno-isplatno mesto kladionice - OBRA-ZAC MOP

Ostvareni promet

Član 3. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u kladionicama ("Sl. glasnik RS", br. 129/2004)

Obaveštenje o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa - OBRA-ZAC OZU

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

5.3.2011. 5.4.2011.

Zaključeni ugovori - estrada -

Član 108a Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010) i Pravilnik o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa ("Sl. glasnik RS", br. 139/2004)



M E S E Č N I

Obaveza brokersko-dilerskog društva da Komisiji za hartije od vrednosti dostavi izveštaj o svome poslovanju

1.2-28.2.2011. 15.3.2011.

Poslovanje brokersko-di-lerskog društva za tekući mesec

Član 171. stav 1. tačka 2) Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. glasnik RS", broj 47/2006)

Obaveza poslodavca da prilikom isplate zarada Poreskoj upravi dostavi izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa zakonom - Obrazac IOSI

1.2-28.2.2011. 5.3.2011.

Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom

Član 24. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", broj 36/2009) u vezi sa članom 12. Pravilnika o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i naиinu dokazivanja izvršavanja te obaveze ("Sl. glasnik RS", br. 33/2010 i 48/2010 - ispravka)

Zbirni mesečni obračun naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama - OBRAZAC ZMON - Priređivači igara na sreću u igračnicama (dostavlja se Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću)

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

5.3.2011. 5.4.2011.

Ukupna naknada za priređivanje igara na sreću

Član 7. Pravilnika o sadržini evidencija o osnovicama za obračunavanje i plaćanje naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama i napojnicama i o sadržini mesečnog obračuna naknade za priređivanje tih igara ("Sl. glasnik RS", br. 35/2006)

Organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi je da svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka dostavi obaveštenje (i da ga objavi u dnevnom listu i na svojoj internet strani) o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine

1.3-31.3.2011. 31.3.2011.

Obustava plaćanja od strane pravnih lica

Član 280. u vezi sa članom 150. Zakona o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)*

Porez na dohodak na ostale prihode (ugovori o autor-skom pravu, o zakupu nepokretno-sti, opreme i druge pokretne imovine, ugovori o delu, o privremenim i povre-menim poslovima i drugi prihodi - OBRAZAC PP OPJ 2 do PP OPJ 8)

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

5.3.2011. 5.4.2011.

Porez od 12% do

20% i dopr. od 2%

do 28,90%

Bruto iznos naknade od ostalih prihoda

Čl. 85. i 86. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010), čl. 11. i 12. Zakona o penzijskom i invalid-skom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009 i 107/2009), član 8. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005 - ispr.), član 4. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009)



M E S E Č N I

Evidencija o izdatim, iskorišćenim, oštećenim i neiskorišćenim markicama za cigarete, odnosno alkoholna pića

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

5.3.2011. 5.4.2011.

Uvoz cigareta, odnosno alkoholnih pića

Član 17. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice, vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica, vođenja evidencija o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića ("Sl. glasnik RS", br. 137/2004, 11/2005, 29/2005, 56/2005, 75/2005, 88/2005 i 108/2006)

Podnošenje zahteva Upravi za trezor za refakciju plaćene akcize na dizel gorivo za pogon traktora

1.2-28.2.2011. najranije 10.3.2011.

Refakcija plaćene akcize na dizel gorivo poljoprivred-nog gazdin-stva

Član 7. Pravilnika o uslovima za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na dizel gorivo, načinu i postupku ostvarivanja refakcije, uslovima za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva, normativima potrebnih koli-čina za pogon traktora ("Sl. glasnik RS", br. 3/2005, 5/2005, 63/2007 i 23/2008)

Mesečni izveštaj o poslovanju otvorenog odnosno zatvorenog investicionog fonda na propisanom obrascu OIF, ZIF za prethodni mesec i Mesečni izveštaj o poslovanju društva za upravljanje za prethodni mesec, na propisanom obrascu

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

10.3.2011. 10.4.2011.

Izveštaj o poslovanju investicionih fondova

Član 72. Pravilnika o uslovima za obavljanje delatnosti društva za upravljanje investicionim fondovi-ma ("Sl. glasnik RS", br. 15/2009 i 76/2009)

Porez na dodatu vrednost - pravna lica i preduzetnici sa prometom većim od 20.000.000,00 dinara za prethodnih 12 meseci i oni koji su se opredelili da obračunavaju i plaćaju PDV mesečno, kao i oni koji otpočnu sa obavljanjem delatnosti u tekućoj godini

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

10.3.2011. 10.4.2011.

18% 8%

Promet dobara i usluga u kalendarskom mesecu

Član 48. st. 1, 3. i 5. i član 49. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007)

Podnošenje obrasca PID PDV-1 uz poresku prijavu PPPDV za januar - poreski obveznici koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo

1.2-28.2.2011. 10.3.2011. Promet dobara u inostranstvo

Član 4. stav 2. Uredbe o kriterijumi-ma na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo ("Sl. glasnik RS", br. 124/2004 i 27/2005)



M E S E Č N I

Poslednji rok za podnošenje Izmenjene poreske prijave - obrazac PPPDV

februar 2010. 10.3.2011.

Podnošenje izmenjene poreske prijave za obračun PDV u slučaju greške

Samostalni član 47[s3] u vezi sa članom 40. Zakona poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon i 53/2010)

Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti - izdavaoci rezidenti i nerezidenti - OBRAZAC HOV4)

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

10.3.2011. 10.4.2011. Visina

ulaganja

Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 87/2009)

Mesečni obračun poreza na premije neživotnog osiguranja - OBRA-ZAC MOPPNO

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

10.3.2011. 10.4.2011. 5%

Zaključeni ugovori o neživotnom osiguranju

Član 7. Zakona o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 70/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka US i 107/2009), čl. 3, 4. i 5. Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004) i Pravilnik o načinu obračunavanja poreza na premije neživotnih osiguranja i o sadržini i načinu vođenja evidencije koja obezbeđuje vršenje kontrole obračuna i plaćanja poreza na premije neživotnih osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 140/2004)

Izveštaj o izvršenim rashodima za plate u mesecu - OBRAZAC PL - podnose lokalne vlasti (direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta)

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

10.3.2011. 10.4.2011.

Isplaćene zarade zaposlenima u mesecu

Čl. 2. do 6. Pravilnika o načinu i sadržaju izveštavanja o planiranim i izvršenim rashodima za plate u budžetima jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 8/2010)

Naknada za korišćenje građevin-skog zemljišta

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

10.3.2011. 10.4.2011.

Godišnja naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća se u mesečnim iznosima

Član 20. Odluke o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta ("Sl. list grada Beograda", br. 37/2004, 7/2005, 19/2007, 40/2007, 53/2008 i 60/2009)

Porez na dobit pravnih lica

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

15.3.2011. 15.4.2011.

10%

Na osnovu konačne poreske prijave PDP za 2009. ili akontacione prijave PDP za 2010.

Član 67. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004 i 18/2010)

Porez na dohodak građana od samostalne delatnosti

10% Na osnovu rešenja Poreske uprave

Član 118. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2008, 44/2009 i 18/2010)



M E S E Č N I

Doprinosi za socijalno osiguranje - preduzetnici i lica koja su osnivači privrednih društava, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja u drugom preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

15.3.2011. 15.4.2011. 35,80%

Na osnovu rešenja Poreske uprave i rasta prosečne mesečne bruto zarade iz prethodnog kvartala

Čl. 10. i 11. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - od-luka USRS, 5/2009 i 107/2009), član 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005 - ispr.), član 4. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009)

Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da deponuje sredstva na rok od dve godine u visini od 5% od maloprodajne cene svake fiskalizovane fiskalne kase

1.2-28.2.2011. 15.3.2011.

Sredstva obezbeđenja za proizvođače fiskalnih kasa

Član 24. st. 2. i 3. Zakona o fiskalnim kasama ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004)

Komunalna taksa za isticanje firme i naknada za uređivanje građevin-skog zemljišta3)

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

15.3.2011. 15.4.2011.

Na osnovu rešenja Poreske uprave ili odluke

Odluka o lokalnim i komunalnim taksama i Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 81/2009 - ispr.)

Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da Poreskoj upravi - Centrala dostavi kumulativne podatke o broju fiskalizovanih fiskalnih kasa po tipu i modelu, njihovim maloprodajnim cenama i iznosu deponovanih sredstava

1.2-28.2.2011. 18.3.2011.

Sredstva obezbeđenja za proizvođače fiskalnih kasa

Član 24. stav 5. Zakona o fiskalnim kasama ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004)

Podnošenje zahteva Poreskoj upravi za trezor za refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte

1.2-28.2.2011. 20.3.2011.

Refakcija plaćene akcize na ostale derivate nafte

Član 4. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte iz člana 9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama koji se koriste za industrijske svrhe ("Sl. glasnik RS", broj 51/2005)

Krajnji rok za isplatu zarada za prethodni mesec, odnosno obračun i uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz i na najnižu osnovicu ako poslodavac nema sredstva za isplatu zarada

1.2-28.2.2011. 1.3-31.3.2011.

30.3.2011. 30.4.2011.

Isplaćena zarada ili obračunati doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

Član 110. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) i član 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009)



P E T N A E S T O D N E V N I

Akciza1) 16.2-28.2.2011. 1.3-15.3.2011.

16.3-31.3.2011.

15.3.2011. 31.3.2011. 15.4.2011.

30% ili od 16,31

do 247,82 din.

Stavljanje u promet ili uvoz

Čl. 9. do 14. Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009 i 101/2010), Usklađeni dinarski iznosi akciza iz čl. 12, 12a i 40g zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u 2010. godini ("Sl. glasnik RS", broj 4/2011)

Boravišna taksa

16.2-28.2.2011. 1.3-15.3.2011.

5.3.2011. 20.3.2011.

Boravišna taksa za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu

Čl. 103. i 108. Zakona o turizmu ("Sl. glasnik RS", broj 36/2009 i 88/2010)

S V A K O D N E V N I

Obaveštenje Poreske uprave o pravnim i fizičkim licima koja obavljaju delatnost o isplatama gotovog novca preko 1.300.000,00 dinara (banke iz člana 2. tačka 10. pod a) Zakona o platnom prometu)

1.3-31.3.2011. Svakodnevno Sve gotovinske isplate

Tačka 3. stav 2. Odluke o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Sl. glasnik RS", br. 57/2004, 114/2005, 45/2007, 12/2008 i 11/2010)

1) Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 23.1.2010. godine.2) Rok za podnošenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku - obrasci PP OD i PP OPJ, kao i na zarade, za velike poreske obveznike je

dan isplate, a najkasnije dva dana od dana isplate.3) Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec - do 15. 4) Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda.* od dana početka primene Zakona o stečaju (23. januar 2010. godine) do 31. decembra 2010. godine, odredbe čl. 150-154. tog zakona

primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine, a od 1 januara 2010 godine do 31. decembra 2011. godine primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine.

Napomena: Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika, kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi, pomeraju na prvi naredni radni dan, u skladu sa odredbama člana 91. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/01).



U skladu sa članom 7. Zakona o budžetu Republike Sr-bije za 2011. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2010), Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o utvrđiva-

nju programa raspodele i korišćenja sredstava za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u obla-sti sporta za 2011. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 8/2011, stupila na snagu 12.2.2011. godine - dalje: Uredba).

Uredbom su utvrđeni uslovi i način raspodele i korišćenja sredstava za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u oblasti sporta za 2011. godinu.

Javna nefinansijska preduzeća i organizacije u oblasti spor-ta koja su osnovana radi organizacije Evropskog prvenstva u karateu 2011. godine, Svetskog kupa u veslanju 2012. godi-ne, Prvenstva Evrope u kajaku za seniore na mirnim vodama 2011. godine i Evropskog šampionata u rukometu 2012. godi-ne, imaju pravo na korišćenje sredstava za subvencije (član 3. Uredbe).

Raspodela i korišćenje sredstava za subvencije javnim ne-finansijskim preduzećima i organizacijama u oblasti sporta vršiće se prema Programu raspodele i korišćenja sredstava za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacija-ma u oblasti sporta za 2011. godinu (dalje: Program). Program je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Uslovi i način raspodele sredstavaUslovi i način raspodele sredstava za subvencije javnim ne-

finansijskim preduzećima i organizacijama u oblasti sporta za 2011. godinu utvrđeni su Programom.

Za organizaciju i realizaciju određenih sportskih događaja - sportska takmičenja i manifestacija, osnivaju se preduzeća u skladu sa članom 18. Zakona o sportu („Sl. glasnik RS”, br. 52/96 i 101/2005 - dr. zakon - dalje: Zakon).

Uslov za raspodelu i korišćenje sredstava za subvencije za sva preduzeća koja se osnivaju radi organizacije i sprovođenja sportskih događaja jeste da su te sportske aktivnosti, odnosno određeni sportski događaji od opšteg interesa u oblasti sporta u Republici Srbiji u skladu sa članom 69. Zakona. Prema tome uslov za raspodelu i korišćenje sredstava za subvencije je da sportski događaji za čiju se organizaciju osnivaju preduzeća budu od opšteg intersa za Republiku Srbiju kao što su među-

narodni sportski događaji koji su od opšteg interesa i koji su u nadležnosti granskih sportskih saveza.

U budžetu Republike Srbije za 2011. godinu - Razdeo 27 - Ministarstvo omladine i sporta, glava 27.0, funkcija 810, u okviru ekonomske klasifikacije 451 - Subvencije javnim ne-finansijskim preduzećima i organizacijama u oblasti sporta, opredeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 66.500.000,00 dinara za finansiranje i realizaciju takmičenja utvrđenih čla-nom 3. Uredbe.

Dinamika korišćenja sredstavaSredstva za subvencije koristiće se u skladu sa dinamikom

aktivnosti na pripremi i organizaciji takmičenja i rokovima za realizaciju pripremnih aktivnosti i aktivnosti takmičenja, i to:- Evropsko prvenstvo u karateu 2011. godine - osnovano

preduzeće „Svetski šampionat karate 2010” Beograd - opre-deljna sredstva u iznosu od 9.000.000,00 dinara namenjena za subvenciju ovom preduzeću, isplatiće se u celosti u februaru 2011. godine, imajući u vidu period održavanja takmičenja.

- Svetski kup u veslanju 2012. godine - osnovano privred-no društvo za organizaciju veslačkih takmičenja i mani-festacija „Veslanje” d.o.o - opredlejnja sredstva u iznosu od 6.000.000,00 dinara namenjena za subvenciju ovom preduze-ću, isplatiće se u celosti u martu 2011. godine, imajući u vidu period za pripreme za navedeno takmičenje.

- Prvenstva Evrope u kajaku za seniore na mirnim vodama - osnovano preduzeće „KAJAK d.o.o. - Beograd” - oprede-ljenja sredstva u iznosu od 15.000.000,00 dinara namenjena za subvenciju ovom preduzeću, isplatiće se u dva dela, i to u februaru 2011. godine 7.000.000,00 dinara i u martu 2011. godine 8.000.000,00 dinara imajući u vidu period za pripre-me za navedeno prvenstvo i samo takmičenje.

- Evropski šampionat u rukometu 2012. godine - osnovano preduzeće HANDBALL FANTASY - opredeljenja sredstva u iznosu od 36.500.000,00 dinara namenjena za subvenciju ovom preduzeću, isplatiće se u tri dela, i to u maju, avgustu i oktobru 2011. godine, u iznosima od 12.000.000,00 dinara (u maju i avgustu) i 12.500.000,00 dinara (u oktobru), u skladu sa Planom izvršenja budžeta. •

Aleksandra Jelača

UTVRĐEN PROGRAM RASPODELE I KORIŠĆENJA SREDSTAVA ZA SUBVENCIJE JAVNIM

NEFINANSIJSKIM PREDUZEĆIMA I ORGANIZACIJAMA U OBLASTI SPORTA ZA 2011. GODINU

BUDŽETSKO PLANIRANJE, FINANSIRANJE I IZVRŠENJE BUDŽETA II


Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija („Sl. glasnik RS”, br. 34/2010 i 41/2010 - dalje: Uredba) ima za cilj olakšavanje lociranja po-

slovanja i otvaranja novih poslovno-privrednih aktivnosti u Republici Srbiji kako bi se povećala konkurentnost, izvšio transfer novih znanja i tehnologija u zemlju, ostvarili ciljevi politike regionalnog razvoja u zemlji, u ekonomskom smislu oživela određena područja koja su od značaja za regionalni razvoj, kao i kako bi se investicije fokusirale na određene in-dustrijske oblasti, koje su od razvojnog ekonomskog značaja.

Član 2. tačka 1) Uredbe definiše direktne investicije kao investicije koje se mogu okarakterisati kao nova ulaganja ili ulaganja u rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata u proizvodnom sektoru i u sektoru usluga, koje mogu biti predmet međunarodne trgovine.

Usluge koje mogu biti predmet međunarodne trgovine definisane su tačkom 6) navedenog člana Uredbe kao usluge koje jesu ili mogu biti predmet izvoza, kao i usluge koje pru-žaju regionalna sedišta privrednih društava, korisnički cen-tri, logistički i distributivni centri i projektni i dizajn centri.

Direktne investicije se u smislu ove Uredbe posmatraju i kroz ulaganje od posebnog značaja, koje predstavlja ulaganje u vrednosti od najmanje 200 miliona evra, kojim se obezbe-đuje otvaranje najmanje 1000 novih radnih mesta, sve u pe-riodu od tri godine od dana početka investiranja u industriju automobila, elektronike i informacionih tehnologija.

Devastirana područja i područja od posebnog interesa

Devastiranim područjima smatraju se lokalne samo-uprave u kojima je stepen razvijenosti ispod 50% od re-publičkog proseka prema podacima nadležnog organa za poslove statistike i u ovu kategoriju spada čak 41 jedinica lokalne samouprave, i to: Merošina, Bojnik, Trgovište, Malo Crniće, Tutin, Bela Palanka, Svrljig, Knić, Žabari, Bosilegrad, Golubac, Kuršumlija, Ražanj, Gadžin Han, Sjenica, Žagubi-ca, Medveđa, Rekovac, Osečina, Blace, Crna Trava, Žitorađa, Vladičin Han, Mali Zvornik, Plandište, Žitište, Nova Crnja,

Preševo, Bujanovac, Kučevo, Babušnica, Vlasotince, Lebane, Mionica, Prijepolje, Krupanj, Rača, Doljevac, Varvarin i Lju-bovija (član 2. tačka 4) Uredbe).

Područja od posebnog interesa, prema članu 2. tačka 5) Uredbe, su gradovi koji predstavljaju velike industrijske centre i čiji ubrzan privredni razvoj ima poseban značaj za Republiku Srbiju, posebno u cilju ravnomernog regionalnog razvoja i smanjenja stope nezaposlenosti, i to su: Niš, Zaje-čar, Kraljevo i Novi Pazar.

Za navedena četiri grada Vlada Republike Srbije je usvo-jila i Program oživljavanja velikih industrijskih centara od posebnog interesa za Republiku Srbiju (dalje: Program).

Sredstva za privlačenje investicija Sredstva za privlačenje investicija obezbeđuju se u re-

publičkom budžetu i koriste se za finansiranje investicionih projekata u proizvodnom sektoru i sektoru usluga koje mo-gu biti predmet međunarodne trgovine. Ova sredstva se ne mogu koristiti za podsticanje investicija u oblasti poljopri-vrede, ugostiteljstva i trgovine (član 3. Uredbe).

Uredbom je utvrđen opšti okvir subvencionisanja inve-sticija odnosno obezbeđivanja realnih finansijskih podstica-ja investitorima koji planiraju da svoje poslovanje lociraju u Srbiji. Opšti okvir uređen je članom 4. Uredbe kojim je precizirano da se sredstva dodeljuju prema novim radnim mestima otvorenim u periodu od tri godine, a u zavisnosti od oblika investiranja, mesta investiranja i ispunjenosti kri-terijuma koji su određeni Uredbom.

Sredstvima iz republičkog budžeta finansiraju se direktne investicije u devastirana područja i područja od posebnog interesa za Republiku Srbiju, kao i investicije u drugim lokal-nim samoupravama u zemlji. Subvencije - finansiranje direk-tnih investicija za devastirana područja i područja od poseb-nog interesa su jasno razgraničene i imaju za cilj podsticanje razvoja u oblastima koje su najbitnije za ova područja.

Investicije u proizvodni sektor u devastiranim područji-ma i područjima od posebnog interesa finansiraju se od 4.000 do 10.000 eura po novom radnom mestu otvorenom u perio-

DIREKTNE INVESTICIJE U LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

Uslovi i način za subvencionisanje i finansiranje investicionih projekata u devastiranim i područjima od posebnog interesa



du od tri godine, a u područjima od posebnog interesa sa od 5.000 do 10.000 eura finansira se investiranje u automobilsku, elektronsku i industriju informacionih tehnologija.

U devastiranim područjima i područjima od posebnog interesa finansiraju se i investicije u sektoru usluga sa od 2.000 do 10.000 EUR po novom radnom mestu otvorenom u periodu od tri godine.

Poseban i povlašćeni položaj u plasiranju budžetskih sredstava za potencijalne investicije u devastiranim područ-jima i područjima od posebnog interesa vidljiv je i po odred-bi člana 4. tačka 1) podtačka (v) Uredbe, koja uređuje finan-siranje direktnih investicija u ostalim područjima zemlje odnosno u lokalnim samoupravama koje ne pripadaju devastiranim područjima ili područjima od posebnog interesa. Prema navedenoj odredbi Uredbe sredstva name-njena za otvaranje novih radnih mesta u oblastima koje su navedene značajno su manja od sredstava koja su namenjena za devastirana područja i područja od posebnog interesa, i kreću se od 2.000 do 5.000 EUR.

Kriterijumi za dodelu investicija i način i postupak dodele sredstava

Prema članu 10. Uredbe, kriterijumi za dodelu investi-cija su: - reference investitora, - udeo domaćih dobavljača i efekat investicije na produk-

tivnost ostalih domaćih privrednih društava, preduzeća i drugih pravnih lica koji rade u istom sektoru,

- održivost investicije / trajnost poslovanja, - nove tehnologije i prenosivost znanja i veština na domaće

dobavljače, - efekti investicije na ljudske resurse, - procena uticaja na životnu sredinu, - obim izvoza, - supstitucija uvoza, - efekti investicije na privredni razvoj opštine, grada i regiona, - pismo podrške odnosno pismo o namerama opštine ili grada

kojim se pružaju olakšice i povoljnosti u skladu sa pozitiv-nim propisima Srbije, u koje investitor namerava da ulaže.

Način i postupak dodele sredstava je složen postupak ko-ji započinje objavljivanjem javnog oglasa - poziva od strane Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (dalje: Agen-cija). Sadržaj oglasa uređen je stavom 4. člana 11. Uredbe.

Zainteresovani investitori prijavu podnose Agenciji, čiji sadržaj je uređen članom 12. Uredbe.

Članom 13. st. 1 i 2. Uredbe propisano je da ispunjenost uslova i kriterijuma za dodelu sredstava utvrđuje Komisija za ocenu prijava (dalje: Komisija), koju obrazuje ministar nadležan za ekonomiju i regionalni razvoj.

Komisija donosi i odluku o raspodeli sredstava, utvrđu-jući nosioce investicionog projekata, investicioni projekat i iznos dodeljenih sredstava.

Ministarstvo nadležno za ekonomiju i regionalni razvoj i korisnik sredstava - investitor zaključuju ugovor o regulisa-nju međusobnih obaveza (ugovor o korišćenju sredstava) a

dodeljena sredstva se isplaćuju periodično i njihova dinami-ka regulisana je članom 18. Uredbe.

Cilj utvrđen Programom - povećavanje privredne aktivnosti i izvoznih kapaciteta

Donošenje Programa zasnovano je na uverenju Vlade da je potrebno hitno preduzeti mere kojima bi se povećalo inte-resovanje investitora da investiraju u Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar, da donesu nove tehnologije i nova znanja, čime bi se povoljno uticalo na povećavanje privredne aktivnosti i izvoznih kapaciteta subjekata koji posluju u navedenim veli-kim industrijskim centrima.

Osnovni cilj Programa je pokretanje proizvodnje upo-šljavanjem postojećih kapaciteta i izgradnjom novih proi-zvodnih pogona, otvaranje produktivnih novih radnih me-sta i smanjivanje regionalnih razlika.

Programom su utvrđeni i sledeći specifični ciljevi: - podsticanje investicija, proizvodnje i zapošljavanja u veli-

kim industrijskim centrima, - podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva, - upošljavanje lokalne građevinske operative na izgradnji i re-

konstrukciji infrastrukture i objekata za sportske namene.

Značaj finansiranja direktnih investicija i vladinih programa za lokalne samouprave

Lokalne samouprave kao jedan od glavnih zadataka ima-ju izradu i sprovođenje programa lokalnog ekonomskog ra-zvoja i u privlačenju investicija neophodna je i odgovorna uloga republičkog nivoa vlasti.

Lokalne samouprave kreiraju povoljan ambijent za loci-ranje poslovanja novih investitora na njihovoj teritoriji, ali određene jedinice lokalne samouprave, bez obzira na pozi-tivne mere koje usvajaju i na kreiranje prijateljskog odnosa prema biznis sektoru nisu u mogućnosti da ostvare značajne rezultate kada je u pitanju priliv investicija.

Zato su Uredba, kao i Program od velikog značaja jer se time dobija značajna komparativna prednost domaćih lo-kalnih samouprava i Republika Srbija kao ekonomska celina postaje interesantnija investitorima za lociranje poslovanja.

Tek se očekuju pozitivni efekti ovih propisa s ozbirom na to da je Uredba važeća do 31.12.2012. godine i da se ovim propisima upotpunjuje čitav spektar povoljnosti koje domaća ekonomska politika nudi kao potencijalne benefite novim investitorima. Procesi koji su pokrenuti sa subvenci-onisanjem i finansiranjem investicionih projekata treba da teku paralelno sa sprovođenjem različitih projekata lokalnog ekonomskog razvoja i sa izmenama lokalnih propisa koji su u smeru izlaženja u susret potrebama investitora.

Treba napomenuti da subvencije investitorima obezbe-đene na republičkom nivou koje su fokusirane na određene oblasti i grane industrije ne mogu biti i nisu jedini faktor koji opredeljuju odluke investitora već je potrebno da lokalne sa-mouprave obavljaju aktivnosti koje su u funkciji realizacije Strategija lokalnog ekonomskog razvoja. •

mr Dragan Luković


BUDŽETSKO RAČUNOVODSTVO I IZVEŠTAVANJE III

SASTAVLJANJE I DOSTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA DIREKTNIH

KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA I IZVEŠTAJA O IZVRŠENJU FINANSIJSKIH PLANOVA OOSO

Rok za direktne korisnike sredstava budžeta 31.3.2011. godine, rok za OOSO 30.4.2011. godine

U skladu sa odredbama člana 78. Zakona o budžet-skom sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010 i 101/2010 - dalje: Zakon), 31.3.2011. godine je po-

slednji dan za predaju godišnjih finansijskih izveštaja za: - direktne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije,- Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca i- direktne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti.

Direktni korisnici koji u svojoj nadležnosti imaju indirek-tne korisnike vrše kontrolu i sravnjenje podataka iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolido-vani godišnji izvešaj o izvršenju budžeta. Takođe, Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca kontroliše i sravnjuje podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta pravosud-nih organa koji se iskazuju zbirno u okviru njihovih razde-la i sastavljaju konsolidovane godišnje izveštaje o izvršenju budžeta, koje takođe podnose Upravi za trezor.

Za organizacije za obavezno socijalno osiguranje - dalje: OOSO poslednji rok za predaju odluke o završnim računi-ma, odnosno konsolidovanog godišnjeg izveštaja o izvršenju finansijskog plana je 30.4.2011. godine. OOSO pripremaju odluke o za vr šnim računima finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, a Republički zavod za zdrav-stveno osigu ranje - dalje: RZZO kontroliše, sravnjuje podatke iz završnih računa korisnika sred stava koji se nalaze u njego-voj nadležnosti, konsoliduje podatke i sastavlja konsoli dovani godišnji izveštaj.

Postupak pripreme, sastavljanja i podnošenja godišnjih fi-nansijskih izveštaja direk tnih korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osigu ranja za 2010. godinu uređen je, pored Zakona i sledećim propisima: - Uredbom o budžetskom računovodstvu („Sl. glasnik RS”,

br. 125/2003 i 12/2006 - dalje: Uredba); - Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i

Kontnom planu za budžetski sistem („Sl. glasnik RS”,

br. 20/2007, 37/2007, 50/2007 - ispr., 63/2007, 25/2008, 50/2008, 3/2009, 26/2009, 37/2009, 64/2009, 110/2009, 11/2010, 31/2010, 40/2010, 53/2010, 101/2010 i 10/2011- dalje: Pravilnik o kontnom planu);

- Pravilnikom o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i ko-risnika sredstava organizacija obaveznog socijalnog osigu-ranja („Sl. glasnik RS”, br. 51/2007 i 14/2008 - ispr. - dalje: Pra vilnik o fi nansijskim izve šta jima).

Obrasci za sastavljanje godišnjeg finansijskog izveštaja

Obrasci za sastavljanje godišnjeg finansijskog izveštaja propisani su odredbama Pravilnika o završnom računu. Di-rektni korisnici budžet skih sredstava koji vode glavnu knjigu i organizacije obaveznog soci jalnog osigu ranja sastavljaju go-dišnji finansijski izveštaj od no sno završni račun na sledećim obrascima: - Bilans stanja - Obrazac 1; - Bilans prihoda i rashoda - Obrazac 2; - Izveštaj o kapitalnim izdacima i finansiranju - Obrazac 3; - Izveštaj o novčanim tokovima - Obrazac 4; - Izveštaj o izvršenju budžeta - Obrazac 5.

Pored propisanih obrazaca od 1 do 5, navedeni korisnici dostavljaju i izveštaje u pisanom obliku, čija forma nije pro-pisana: - Objašnjenje velikih odstupanja između odobrenih sredstava

i izvršenja; - Izveštaj o primljenim donacijama i kreditima, domaćim i

inostranim, i o izvršenim otplatama dugova; - Izveštaj o korišćenju sredstava iz tekuće i stalne budžetske

rezerve;



- Izveštaj o garancijama datim u toku fiskalne godine i - Izveštaj eksterne revizije o finansijskim izveštajima iz tačke

1- 9. Izveštaje od 1. do 7. popunjavaju i predaju svi korisnici

budžetskih sred stava, dok se izveštaj 9. odnosi na budžet Re-publike, izveštaj 8. na budžet Re publike Srbije i budžete lokal-nih vlasti, a izveštaj 10. na budžet Republike, budžete lokalnih vlasti i OOSO.

Pravilnik o završnom računu primenjuju svi korisnici budžetskih sredstava i sredstava OOSO, kojim je propisana sadržina obrazaca finansijskih izveštaja.

Prema odredbama člana 12. Uredbe, direktni korisnici koji svoje poslovanje obavljaju preko sopstvenog računa vode glavnu knjigu, dok direktni korisnici koji nemaju sopstveni račun vode pomoćne knjige i evidencije.

Odredbama člana 13. Uredbe regulisano je da OOSO vode glavnu knjigu, iz kojih se podaci sintetizuju i knjiže u glavnoj knjizi trezora Republike na osnovu periodičnih izveštaja i za-vršnih računa.

Sastavljanje godišnjeg finansijskog izveštaja Direktni korisnici koji u svojoj nadležnosti imaju indirek-

tne korisnike u obavezi su da kontrolišu i sravnjuju podatke iz njihovih izveštaja i sastave konsolidovani godišnji izveštaj. Naime, podatke na osnovu primljenih završnih računa indi-rektnih koirsnika, kontrolisanih od strane Uprave za trezor sravnjuju sa svojim podacima, kako bi uspešno sproveli po-stupak konsolidacije.

Finansijske izveštaje na osnovu podataka o finansiranju samo svojih funkcija sastavljaju direktni korisnici koji u svojoj nadležnosti nemaju indirektne korisnike.

Direktni korisnici budžetskih sredstava, koji vode pomoć-ne knjige evi dencije sastavljaju godišnji finansijski izveštaj u skladu sa odredbama člana 4. navedenog Pravilnika na obras-cima: - Bilans stanja - Obrazac 1 i - Izveštaj o izvršenju budžeta - Obrazac 5.

Svi direktni korisnici budžetskih sredstava sastavljaju i predaju pored propisanih obrazaca i sledeće izveštaje: - Objašnjenje velikih odstupanja između odobrenih sredstava

i izvr šenja i - Izveštaj o primljenim donacijama i kreditima (domaćim i

ino stra nim) i o izvršenim otplatama dugova. Pored navedenih obrazaca i izveštaja, budžet Republike

Srbije, budžeti lokalnih vlasti i OOSO bi trebalo da imaju i Izveštaj eksterne revizije o finansijskim izveštajima.

Direktni korisnici koji imaju sopstveni račun završni ra-čun sa stavljaju prema podacima iz svoje glavne i pomoćnih knjiga i evidencija. Direktni korisnici koji svoje poslovanje ne vode preko sop stvenog računa, obzirom da su obavezni su da vode pomoćne knjige i evidencije, sastavljanje godišnjeg finansijskog izveštaja zasnivaju na prethodnom usklađivanju pomoćnih knjiga i evidencija sa glavnom knjigom Trezora.

OOSO pripremaju odluke o za vr šnim računima finansij-skih planova OOSO i podnose ih Upravi za trezor, a RZZO kontroliše, sravnjuje podatke iz završnih računa korisnika sred stava koji se nalaze u njegovoj nadležnosti, konsoliduje

podatke i sastavlja konsoli dovani godišnji izveštaj koji podno-si Upravi za trezor.

Finansijski izveštaji ostalih OOSO koji svoje poslovanje obavljaju preko sopstvenog računa - Fonda za pen zijsko i in-validsko osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje sas-tavljaju se na svih 5 propisanih obrazaca.

Predaja godišnjih finansijskih izveštaja Kod podnošenja finansijskih izveštaja za 2010. godinu

direktni koris nici budžetskih sredstava postupaju na način propisan odredbama člana 5. Pra vilnika o finansijskim izve-štajima. Svi finansijski izveštaji direktnih korisnika dostavljaju se Upravi za trezor, odnosno lokalnom organu nadležnom za finansije.

Obrasci finansijskih izveštaja sastavljaju se u tri primerka u pisanoj formi. Pored toga, direktni korisnici Upravi za trezor izveštaj predaju i u elektronskom obliku. Uprava, po izvršenoj kontroli jedan primerak vraća podnosiocu, drugi dostavlja Sektoru za budžetsko računovodstvo, izveštavanje i obradu ličnih primanja u okviru Uprave za trezor, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za poslove finansija, dok treći za-država radi obrade.

Sastavljanje konsolidovanog godišnjeg izveštaja direktnih korisnika koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike

Obaveza konsolidacije propisana je za direktne korisnike koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike za koje su odgovorni, u budžetskom smislu.

Konsolidacija podrazumeva iskazivanje prihoda i prima-nja i rashoda i izdataka više međusobno povezanih budžeta i vanbudžetskih fondova, kao da se radi o jedinstvenom subjek-tu. Konsolidacijom se isključuju međusobni transferi između istih, kao i između različitih nivoa vlasti.

Pored konsolidovanih finansijskih izveštaja direktnih korisnika sredstava budžeta, postoje i konsolidovani izveštaj grada, odnosno grada Beograda, RZZO, kao i konsolidovani izveštaj Republike Srbije.

Konsolidovani izveštaj grada, odnosno grada Beograda predstavlja konsolidovani izveštaj završnog računa budže-ta grada, odnosno grada Beograda i završnih računa budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji sastavlja organ nad-ležan za poslove finansija grada, odnosno grada Beograda.

Konsolidovani izveštaj RZZO je konsolidovani izveštaj za-vršnog računa RZZO i završnih računa njegovih indirektnih korisnika, koji sastavlja RZZO i podnosi Upravi za trezor.

Konsolidovani izveštaj Republike Srbije je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije, završnih računa OOSO, konsolidovanog izveštaja RZZO, završnih ra-čuna budžeta autonomnih pokrajina, završnih računa budžeta opština i konsolidovanih izveštaja gradova i grada Beograda.

U skladu sa odredbama člana 5. stav 3. Uredbe, konsolido-vani finansijski izveštaji treba da pruže informacije o gotovin-skim resursima koje kontroliše direktni budžetski korisnik u celini. Naime, finansijski izveštaji pripremaju se na principima



gotovinske osnove Međunarodnih računovodstvenih standar-da za javni sektor. Finansijski izveštaji na gotovinskoj osnovi sadrže informacije o izvoru sred stava ostvarenih u toku odre-đenog perioda, nameni za koju su sredstva isko rišćena i saldu gotovinskih sredstava, na dan izveštavanja.

Sastavljanje godišnjih finansijskih izveštaja direktnih korisnika koji imaju indirektne korisnike i nemaju sopstveni račun

Direktni korisnici budžetskih sredstava koji nemaju ra-čun, kao i njihovi indirektni korisnici obavezni su da poštuju postupke koji prethode postupku kon solidacije, i to: - sravnjenje pomoćnih knjiga i evidencija sa glavnom knjigom

Trezora, - usaglašavanje podataka o primljenim sredstvima i izvršenju

između direktnih i indirektnih korisnika - u smislu tačnosti iznosa, kao i nameni trošenja dodeljenih sredstava.

Godišnji finansijski izveštaji direktnih korisnika predstav-ljaju konsolidovane finansijske izveštaje, odnosno uključuju podatke iz svojih knjigovodstvenih evidencija i podatke iz izveštaja završnih računa njihovih indirektnih korisnika.

Prema odredbama člana 6. stav 3. Uredbe, postupak kon-solidacije podra zumeva da direktni korisnici uključuju podat-ke iz svojih knjigovodstvenih evidencija i podatke iz izveštaja završnih računa svojih indirektnih kori snika, te na osnovu tako dobijenih podataka sastavljaju godi šnji konsoli do vani finansijski izveštaj za 2010. godinu. Konsolidovani finansijski izve štaj sastavlja se kao izveštaj za jednog korisnika, u kojem se eliminišu sva međusobna dupliranja u izvršavanju rashoda kao i prihoda do kojih je došlo u međusobnim transakcijama unutar direktnog korisnika, odnosno između direk tnog i nje-govih indirektnih korisnika.

U skladu sa navedenim, postupak konsolidacije i izrade konsoli do vanog godišnjeg finansijskog izveštaja direktnog ko-risnika podrazumeva: - kontrolu i sravnjenje podataka iz završih računa indirek-

tnih ko ri snika o ukupno primljenim sredstvima - ostvare-nim prihodima iz budžeta, po korisniku i ukupno, koja su evidentirana kod direktnog korisnika budžetskih sredstava - u okviru kategorije 490000 - Administrativni tran sferi iz budžeta,

- kontrolu i sravnjenje podataka iz završih računa indirektnih kori snika budžetskih sredstava o izvršenim rashodima i izda cima po ko risniku i ukupno, a radi utvrđivanja namen-skog ko riš ćenja pre netih sredstava,

- eliminisanje podataka o međusobnim transakcijama u od-nosima direktnog i njegovih indirektnih korisnika budžet-skih sredstava,

- izradu konsolidovanog godišnjeg izveštaja direktnog kori-snika i popunjavanje Obrasca 5.

Po izvršenoj kontroli i sravnjenju podataka iz završnih računa direktni korisnik eliminiše podatke na konta u okvi-ru kategorije 490000 - Administrativni tran sferi iz budžeta iz svojih evidencija, a preuzima podatke iz završnih računa in-direktnih korisnika.

U nastavku teksta dajemo nekoliko specifičnosti u sastav-ljanju konso lidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja direk-tnih korisnika sred stava budžeta Republike, i to na primeru popunjavanja Obrasca 5 - Izveštaj o izvršenju budžeta - dalje: Obrazac 5.

Direktni korisnici sredstava republičkog budžeta konsoli-duju po dat ke svojih indirektnih korisnika u koloni 6. Obrasca 5, pri čemu na kontu 791100 - Prihodi iz budžeta, iskazuju prihode ostvarene iz budžeta Republike iz kojih su vršili fi-nansiranje rashoda za izvr šavanje svojih funkcija, kao i iz ko-jih su vršili transfere prema indirektnim korisnicima. Na kon-tu 781100 - Transferi između budžetskih korisnika na istom nivou, iskazuju se transferi dobijeni od drugih direktnih ko-risnika republičkog budžeta i sabiraju se sa podacima iskaza-nim u završnim računima indirektnih korisnika iskazanih na ovom kontu o sred stvima koja su indirektni korisnici primili od drugih direk tnih korisnika sredstava republičkog budžeta. Na kontu 771100 - Memorandumske stavke za refundaciju rashoda iskazuju se sredstva za refundaciju naknada zarada i drugih primanja koja su primljena od Ministarstva rada i so-cijalne politike.

Direktni korisnici budžetskih sredstava popunjavaju i kolonu 4. Ob rasca, odnosno iznose planiranih prihoda kao i odobrenih aproprijacija iz budžeta u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 107/2009 i 91/2010), odnosno Odlukom o budžetu lokal-nih vlasti.

U kolonama 7. i 8. direktni korisnik republičkog budžeta iskazuje zbir prihoda koje je ostvario od drugih nivoa vlasti i prihoda koje su njegovi indirektni korisnici ostvarili od dru-gih nivoa vlasti i iskazuje ga na kontu 733000 - Transferi od drugih nivoa vlasti sa pripadajućim rashodima.

U koloni 10. Obrasca iskazuju se zbirni podaci direktnog korisnika sa podacima preuzetim iz završnih računa indirek-tnih korisnika o prihodima ostvarenim po osnovu donacija, kao i o pripadajućim rashodima izvršenim iz tih prihoda.

Ukoliko u konso li dovanom godišnjem izveštaju dođe do odstu panja u izvršenju prihoda i rashoda iz budžeta u odnosu na planirane aproprijacije, direktni korisnik je u obavezi da uz kon so lidovani godišnji izve štaj dostavi i Izveštaj sa objašnje-njima velikih odstupanja između odobrenih sredstava i izvr-šenja. Forma i sadržina navedeog izveštaja nije propisana.

Direktni korisnici lokalnog nivoa vlasti sravnjuju i uskla đuju podatke iz završnih ra čuna indirektnih korisnika budžetskih sredstva iz svoje nadležnosti sa poda cima iz svoje evidencije, odnosno glavne knjige trezora, i vrši konso lidaciju podataka, po oblastima i ekonomskoj klasifikaciji za koju su izvršeni tran sferi sredstava, odnosno plaćanja. Sam postupak konsolidacije ne razlikuje se bitno od postupka koji sprovode direktni korisnici republičkog budžeta, s tim što se sama kon-solidacija vrši u kolini 8. Obrasca 5.

Direktni korisnici sredstava budžeta jedinica lokalne samou prave takođe popunjavaju i kolonu 4. Obrasca 5, odno-sno iznose planiranih prihoda kao i odobrenih aproprijacija iz budžeta, jer im se odobravaju aproprijacije u skladu sa Odlu-kom o budžetu lokalnih vlasti.



Sastavljanje konsolidovanog godišnjeg izveštaja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

RZZO je organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, koja svoje finansijsko poslovanje obavlja preko sopstvenog ra-čuna i ima indirektne korisnike. U oba vezi je da vodi glavnu knjigu i da sastavlja i dostavlja Upravi za trezor konsolidovani godi šnji finansijski izveštaj. Indirektni korisnici RZZO bili su u obavezi da do 28.2.2011. godine sastave i dostave svoje za-vršne račune u elektronskom obliku RZZO, koji po izvršenoj kontroli, po jedan primerak: - vraća podnosiocu, - dostavlja Upravi za trezor i - zadržava radi obrade.

Po prijemu završnih računa od svojih korisnika, RZZO sprovodi sle deće postupke: - kontrolu i sravnjenje podataka iz završih računa indirektnih

korisnika o ukupno prim ljenim sredstvima - od RZZO, po kori sniku i ukupno u okviru kategorije 490000 - Administra-tivni tran sferi iz budžeta, a koja su korisnici sredstava RZZO

evidentirali na kontu 781111 - Transferi između budžetskih korisnika na istom nivou,

- kontrolu i sravnjenje podataka iz završnih računa indirek-tnih korisnika o izvršenim ras hodima i izdacima, po ko-risniku i ukupno, a radi utvrđivanja na menskog ko rišćenja pre netih sredstava, odnosno usklađivanja evidencija RZZO sa podacima iz glavnih knjiga korisnika sredstava, kako bi konsolidovani godišnji izveštaj sadr žao usklađene podatke o izvršenim rashodima i izdacima, i

- eliminisanje međusobnih transakcija u RZZO i njegovih in-direktnih korisnika.

Kori snici sredstava RZZO iska zuju prihode dobijene od RZZO, kao i izvršene rashode, u koloni 9 Obrasca 5, gde se iskazuju i konsolidovani podaci o prihodima i izvr še nim ras-hodima iz sredstava finansijskog plana RZZO. RZZO koriguje iznose transfera u okviru kategorije 490000 - Administrativni tran sferi iz budžeta, za deo sredstava koja su preneta korisni-cima sredstava RZZO, a koja nisu utrošena i koja su kod njih iskazana kao suficit u koloni 9. Obrasca 5. •

Jasmina Vratonjić

U Pravilniku o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem („Službeni glasnik RS”, br. 20/07, 37/07, 50/07 - ispravka, 63/07, 25/08, 50/08, 3/09, 26/09, 37/09, 64/09, 110/09, 11/10, 31/10, 40/10, 53/10 i 101/10), u Prilogu 2 - Kontni plan, dodata su nova subanalitička konta:

742329 Naknada za vršenje tehničkog nadzora plovnih objekata743224 Novčani iznos mere zaštite konkurencije743423 Procesni penal iz Zakona o zaštiti konkurencije

Istovremeno, izvršene su dopune Pravilnila o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Službeni glasnik RS”, br. 20/07, 25/07 - ispravka, 37/07, 63/07, 25/08, 50/08, 3/09, 26/09, 37/09, 64/09, 110/09, 11/10, 31/10, 40/10 i 101/10), u Prilogu 1 - Plan računa za uplatu javnih prihoda:

R.br. Uplatni račun O p i s418a 840-742239843-37 Naknada za vršenje tehničkog nadzora plovnih objekata 426b 840-743224843-94 Novčani iznos mere zaštite konkurencije 443v 840-743423843-32 Procesni penal iz Zakona o zaštiti konkurencije

Navedeni pravilnici objavljeni su u „Sl. glasniku RS”, br. 10/2011, a stupili su na snagu 19.2.2011. godine.

NOVINE U KONTNOM PLANU ZA BUDŽETSKI SISTEM I RAČUNIMA ZA UPLATU

JAVNIH PRIHODA



U nastavku teksta dajemo Prilog 5 Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa - Uporedni pregled starih i novih računa za uplatu javnih prihoda koji nisu uplaćeni po propisima koji su prestali da važe:

Redni broj Trezor Novi

računRačun

JPKont. broj Opis Stari račun

Oznaka osnova

plaćanja

Nivo uplate

Obavezan podatak u

polju poziva na broj odobrenja

1 2 3 4 5 6 7 8 9

1. 840 711121 843 25Porez na prihode od samostalnih delatnosti koji se plaća prema stvarno ostvarenim prihodima

840-14034 53 1

2. 840 745121 843 84 Porez na promet roba po opštoj stopi koji se plaća periodično kao akontacija 840-2010 53 4 da

3. 840 745121 843 84 Porez na promet automobila (zapremine preko 1,2 l) koji se plaća po opštoj stopi 840-20171 53 4 da

4. 840 745121 843 84 Porez na promet dobara od slučaja do slučaja, po opštoj stopi 840-20187 53 4 da

5. 840 745121 843 84 Porez na promet cigareta 840-20215 53 4 da

6. 840 745121 843 84 Porez na promet dobara po sniženoj stopi koji se plaća za određene proizvode 840-20220 53 4 da

7. 840 745121 843 84 Porez na prodaju dobara po stopi od 3% 840-20236 53 4 da

8. 840 745121 843 14 Poseban savezni porez na promet proizvoda, uvoz robe po stopi od 5% 840-20306 53 4 da



11. 840 745121 843 84Porez na promet dobara po sniženoj stopi koji se plaća periodično kao akontacioni porez

840-2159 53 4 da

12. 840 745121 843 84Porez na promet automobila (zapremine manje od 1.2 l) koji se plaća po sniženoj stopi

840-21639 53 4 da

13. 840 745121 843 84 Porez na promet dobara koji se od slučaja do slučaja plaća po sniženoj stopi 840-21644 53 4 da

14. 840 745121 843 84 Porez na promet usluga za organizovanje igara na sreću 840-2229 53 4 da

15. 840 745151 843 03 Naknada za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa 840-23404 53 1

16. 840 711141 843 68 Porez na dividende 840-25019 53 1 da17. 840 711144 843 89 Porez na kapitalne dobitke 840-25066 53 1 da18. 840 745121 843 84 Akciza na naftne derivate 840-27328 53 4 da19. 840 745121 843 84 Akciza na duvan 840-27333 53 4 da20. 840 745121 843 84 Akciza na alkoholna pića 840-27349 53 4 da21. 840 745121 843 84 Akciza na kafu 840-27354 53 4 da

22. 840 745121 843 84 Akciza na luksuzne proizvode ili proizvode višeg životnog standarda 840-27396 53 4 da

23. 840 745121 843 84 Akciza na uvoz 840-27557 53 4 da24. 840 745121 843 84 Akciza na veštačka bezalkoholna pića 840-27606 53 4 da25. 840 745121 843 84 Akciza na cigarete 840-27611 53 4 da



26. 840 745121 843 84 Porez na promet usluga koji se plaća periodično kao akontacija 840-28005 53 4 da

27. 840 745121 843 84 Porez na promet usluga koji se plaća od slučaja do slučaja 840-28101 53 4 da

28. 840 745121 843 14 Poseban savezni porez na promet usluga po stopi od 3% 840-28512 53 4 da

29. 840 745121 843 84 Posebna naknada na naftne derivate za obnovu naftne industrije 840-31070 53 4 da

30. 840 742221 843 84 Takse koje ostvaruje Savezno ministarstvo spoljnih poslova 742211 53 4

31. 840 742221 843 84 Takse koje ostvaruje Savezno ministarstvo za saobraćaj 742211 53 4

32. 840 742221 843 84 Takse koje naplaćuje Savezno ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine 742211 53 4

33. 840 742221 843 84

Takse koje naplaćuje Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom za ostvarivanje prava na obavljanje spoljne trgovine

742211 53 4

34. 840 742221 843 84

Takse koje naplaćuje Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom za registrovanje za izvoz/uvoz dobara i ostalih trgovinskih poslova

742211 53 4

35. 840 742221 843 84 Takse koje naplaćuje Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom 742211 53 4

36. 840 742221 843 84 Takse koje naplaćuje Savezno ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite 742211 53 4

37. 840 742221 843 84 Takse koje naplaćuje Savezno ministarstvo telekomunikacija 742211 53 4

38. 840 742221 843 84 Takse koje naplaćuje Savezni institut za mere i plemenite metale 742211 53 4

39. 840 742221 843 84 Takse koje naplaćuje Savezni institut za standardizaciju 742211 53 4

40. 840 742221 843 84 Takse koje naplaćuje Savezni institut za intelektualnu svojinu 742211 53 4

41. 840 742221 843 84 Takse koje naplaćuje Jugoslovensko akreditaciono telo 742211 53 4

42. 840 745151 843 03 Taksa na brojilo 840-31663 53 1

43. 840 745121 843 84 Posebna naknada na ostale duvanske proizvode 840-31707 53 4 da

44. 840 745121 843 84 Posebna naknada na cigarete grupe B 840-31728 53 4 da45. 840 745121 843 84 Posebna naknada na cigarete grupe C 840-31733 53 4 da46. 840 745121 843 84 Posebna naknada na cigarete grupe A 840-31749 53 4 da

47. 840 745151 843 03 Posebna naknada za organizovanje igara na sreću 840-31754 53 1

48. 840 745121 843 84 Posebna naknada na pivo 840-31775 53 4 da

49. 840 745121 843 84 Posebna naknada na dizel grivo - za finansiranje izgradnje stanova u drugoj fazi obnove zemlje

840-31780 53 4 da

50. 840 745121 843 84 Posebna naknada na benzin - za održavanje i popravke puteva 840-31796 53 4 da

51. 840 745121 843 84 Posebna naknada na nerafiniranu naftu 840-31803 53 4 da



52. 840 745121 843 84 Posebna naknada za subvencionisanje cene dizel goriva za potrebe poljoprivrede 840-31819 53 4 da

53. 840 745151 843 03 Posebna naknada za registraciju određenih motornih vozila 840-31871 53 1

54. 840 745121 843 84 Posebna naknada na alkoholna pića za finansiranje socijalnog programa - društvena briga o deci

840-31887 53 4 da

55. 840 745121 843 84 Posebna naknada na cigarete, za finansiranje socijalnog programa - briga o deci

840-31892 53 4 da

56. 840 745121 843 84 Posebna naknada iz cene naftnih derivata za istraživanje nafte i gasa 840-31915 53 4 da

57. 840 745121 843 84 Posebna naknada na prodaju roba na teritoriji grada Beograda 840-31936 53 4 da

58. 840 745121 843 84 Posebna naknada na promet usluga na teritoriji grada Beograda 840-31941 53 4 da

59. 840 745121 843 84 Posebna naknada na nerafiniranu naftu i naftne derivate 840-31957 53 4 da

60. 840 745121 843 84 Posebna naknada na cigarete - za socijalni program 840-31962 53 4 da

61. 840 745121 843 84 Posebna naknada na alkoholna pića 840-31978 53 4 da

62. 840 745121 843 84 Posebna naknada na cigarete - za obnovu zemlje 840-31983 53 4 da

63. 840 714524 843 81 Posebna naknada za oružje 840-34051 53 1 da

64. 840 742221 843 84 Posebna naknada na uvezenu robu (na osnovu Zakona o posebnim naknadama za uvezenu robu)

742211 53 4

65. 840 742221 843 84 Posebna naknada za uvezenu robu (u skladu sa posebnim propisima) 742211 53 4

66. 840 742221 843 84 Posebna dažbina za izravnanje poreskog opterećenja na uvezenu robu 742211 53 4

67. 840 745151 843 03

Izdvojena sredstva za rešavanje stambenog pitanja zaposlenih u pravnim licima koja nemaju dovoljno sredstava za takve namene (stanovi solidarnosti)

840-58020 53 1

68. 840 745121 843 84 Motorni benzin 840-61171 53 4 da

69. 840 742221 843 84 Prihodi Saveznog budžeta ostvareni iz prodaje imovine i primanja od zakupa nepokretne i pokretne imovine

742211 53 4

70. 840 745151 843 03 Ukinuti opštinski prihodi 840-62121 53 1 71. 840 745141 843 30 Ukinuti prihodi grada 840-62137 53 2

72. 840 745121 843 84 Posebni porez na promet roba za odvijanje redovnog i bezbednog željezničkog saobraćaja

840-62441 53 4 da

73. 840 745121 843 84 Sredstva od oporezivanja neprijavljenog prihoda, u iznosu od 10% 840-62527 53 4 da

74. 840 745121 843 84 Sredstva od naplaćene kamate na neblagovremeno plaćene javne prihode u iznosu od 1%

840-62532 53 4 da

75. 840 745121 843 84 Prihodi od kamate na izdate kredite i zajmove 840-62548 53 4 da



76. 840 745121 843 84 Porez na ostale naftne derivate 840-67000 53 4 da77. 840 745121 843 84 Motorni benzin 840-67016 53 4 da78. 840 745121 843 84 Motorni benzin 840-67021 53 4 da79. 840 745121 843 84 Motorni benzin 840-67037 53 4 da80. 840 745121 843 84 Naknada za puteve 840-23932 53 4 da81. 840 745121 843 84 Akciza na kafu 840-27375 53 4 da

82. 840 745121 843 84 Prihodi od republičke takse na alkoholne prerađevine 840-31712 53 4 da

83. 840 745121 843 84 Porez na promet uvoznih putničkih automobila mlađih od četiri godine 840-4405 53 4 da

84. 840 714128 843 25 Savezne takse na prodajne cene u slobodnim carinskim prodavnicama 840-31525 53 4

85. 840 714451 843 55 Savezni porez na prihod od međunarodnog saobraćaja 840-1606 53 4

86. 840 741121 843 47 Prihodi saveznog budžeta od kamata na deponovana i plasirana sredstva 840-62088 53 4

87. 840 742121 843 63 Sredstva od prodaje dobara ili usluga od strane tržišnih organizacija u korist saveznog nivoa

742111 53 4

88. 840 742122 843 70 Sredstva od zakupa od strane tržišnih organizacija u korist saveznog nivoa 742112 53 4

89. 840 743321 843 24 Prihodi saveznog budžeta po rešenju finansijske kontrole Saveznog ministarstva finansija

840-62072 53 4

90. 840 745121 843 84 Ostali penali po rešenju saveznih organa 840-5124 53 4

91. 840 821121 843 66 Primanja od prodaje robnih rezervi u korist saveznog nivoa 821111 90 4

92. 840 822121 843 82 Primanja od prodaje zaliha proizvodnje u korist saveznog nivoa 822111 90 4

93. 840 823121 843 98 Primanja od prodaje robe za dalju prodaju u korist saveznog nivoa 823111 90 4

94. 840 842121 843 14 Primanja od prodaje podzemnih blaga u korist saveznog nivoa 842111 90 4

95. 840 843121 843 30 Primanja od prodaje šuma i voda u korist saveznog nivoa 843111 90 4

96. 840 911121 843 51 Primanja od emitovanja domaćih hartija od vrednosti, izuzev akcija u korist saveznog nivoa

911111 75 4

97. 840 911221 843 72 Primanja od zaduživanja od ostalih nivoa vlasti u korist saveznog nivoa 911211 70,71 4

98. 840 911321 843 93 Primanja od zaduživanja od javnih finansijskih institucija u zemlji u korist saveznog nivoa

911311 70,71 4

99. 840 911421 843 17 Primanja od zaduživanja kod poslovnih banaka u zemlji u korist saveznog nivoa 911411 70,71 4

100. 840 911521 843 38 Primanja od zaduživanja kod ostalih poverilaca u zemlji u korist saveznog nivoa

911511 70,71 4

101. 840 911821 843 04 Primanja od domaćih menica u korist saveznog nivoa 911811 75 4



102. 840 911921 843 25 Primanja od ispravke unutrašnjeg duga u korist saveznog nivoa 911911 90 4

103. 840 912121 843 67 Primanja od emitovanja inostranih hartija od vrednosti, izuzev akcija u korist saveznog nivoa

912111 75 4

104. 840 731121 843 54 Tekuće donacije od inostranih država u korist institucija Srbije i Crne Gore 731111 53 4

105. 840 731221 843 75 Kapitalne donacije od inostranih država u korist institucija Srbije i Crne Gore 731211 53 4

106. 840 732121 843 70 Tekuće donacije međunarodnih organizacija u korist institucija Srbije i Crne Gore

732111 53 4

107. 840 732221 843 91 Kapitalne donacije od međunarodnih organizacija u korist institucija Srbije i Crne Gore

732211 53 4

108. 840 733121 843 86 Tekući transferi od drugih nivoa vlasti u korist institucija Srbije i Crne Gore 733111 53 4

109. 840 733221 843 10 Kapitalni transferi od drugih nivoa vlasti u korist institucija Srbije i Crne Gore 733211 53 4

110. 840 742221 843 57 Administrativne takse koje naplaćuju institucije Srbije i Crne Gore 742211 53 4

111. 840 742271 843 19 Sudske takse koje naplaćuje Sud Srbije i Crne Gore 742212 53 4

112. 840 742321 843 78 Prihodi institucija Srbije i Crne Gore od sporedne prodaje dobara i usluga 742311 53 4

113. 840 744121 843 68 Tekuće donacije od fizičkih i pravnih lica u korist institucija Srbije i Crne Gore 744111 53 4

114. 840 744221 843 89 Kapitalni dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica u korist institucija Srbije i Crne Gore

744211 53 4

115. 840 745121 843 84 Ostali prihodi u korist institucija Srbije i Crne Gore 745111 53 4 da

116. 840 811121 843 73 Primanja od prodaje nepokretnosti u korist institucija Srbije i Crne Gore 811111 90 4

117. 840 812121 843 89 Primanja od prodaje pokretnih stvari u korist institucija Srbije i Crne Gore 812111 90 4

118. 840 813121 843 08 Primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava u korist institucija Srbije i Crne Gore

813111 90 4

119. 840 831121 843 05 Primanja od prodaje dragocenosti u korist institucija Srbije i Crne Gore 831111 90 4

120. 840 841121 843 68 Primanja od prodaje zemljišta u korist institucija Srbije i Crne Gore 841111 90 4

121. 840 912221 843 61 Primanja od zaduživanja kod inostranih država u korist institucija Srbije i Crne Gore

912211 70,71 4

122. 840 912321 843 82 Primanja od zaduživanja kod multilateralnih institucija u korist institucija Srbije i Crne Gore

912311 70,71 4

123. 840 912421 843 06 Primanja od zaduživanja kod inostranih poslovnih banaka u korist institucija Srbije i Crne Gore

912411 70,71 4



124. 840 912521 843 27 Primanja od zaduživanja od ostalih inostranih poverilaca u korist institucija Srbije i Crne Gore

912511 70,71 4

125. 840 912921 843 14 Primanja od ispravke spoljnog duga u korist institucija Srbije i Crne Gore 912911 70,71 4

126. 840 913121 843 56 Primanja po osnovu garancija u korist institucija Srbije i Crne Gore 913111 75 4

127. 840 921121 843 87 Primanja od prodaje domaćih hartija od vrednosti, izuzev akcija u korist institucija Srbije i Crne Gore

921111 75 4

128. 840 921221 843 11 Primanja od otplate kredita datih ostalim nivoima vlasti u korist institucija Srbije i Crne Gore

921211 76,77 4

129. 840 921321 843 32

Primanja od otplate kredita datih domaćim javnim finansijskim institucijama u korist institucija Srbije i Crne Gore

921311 76,77 4

130. 840 921421 843 53 Primanja od otplate kredita datih domaćim poslovnim bankama u korist institucija Srbije i Crne Gore

921411 76,77 4

131. 840 921521 843 74

Primanja od otplate kredita datih domaćim javnim nefinansijskim institucijama u korist institucija Srbije i Crne Gore

921511 76,77 4

132. 840 921621 843 95 Primanja od otplate kredita datih domaćinstvima u zemlji u korist institucija Srbije i Crne Gore

921611 76,77 4

133. 840 921721 843 19 Primanja od otplate kredita datih udruženjima građana u zemlji u korist institucija Srbije i Crne Gore

921711 76,77 4

134. 840 921821 843 40

Primanja od otplate kredita datih nefinansijskim privatnim preduzećima u zemlji u korist institucija Srbije i Crne Gore

921811 76,77 4

135. 840 921921 843 61 Primanja od prodaje domaćih akcija i ostalog kapitala u korist institucija Srbije i Crne Gore

921911 75 4

136. 840 922121 843 06 Primanja od prodaje stranih hartija od vrednosti, izuzev akcija u korist institucija Srbije i Crne Gore

922111 75 4

137. 840 922221 843 27 Primanja od otplate kredita datih stranim vladama u korist institucija Srbije i Crne Gore

922211 76,77 4

138. 840 922721 843 35 Primanja od prodaje stranih akcija i ostalog kapitala u korist institucija Srbije i Crne Gore

922711 75 4

139. 840 742228 843 13 Sredstva ostvarena priređivanjem igara na sreću 714411 53 1

140. 840 742228 843 13 Naknada za priređivanje klasičnih igara na sreću 714412 53 1

141. 840 742285 843 20 Naknada za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama 714413 53 1



142. 840 742286 843 27 Naknada za priređivanje posebnih igara na sreću na automatima 714414 53 1

143. 840 742287 843 34 Naknada za priređivanje posebnih igara na sreću - klađenje 714415 53 1

144. 840 742288 843 41 Naknada za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama 714416 53 1

145. 840 742289 843 48 Naknada za priređivanje igara na sreću putem intreneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza

714417 53 1

146. 840 742281 843 89 Naknada za dozvolu za posebne igre na sreću u igračnicama 714533 53 1

147. 840 742282 843 96 Naknada za dozvolu za posebne igre na sreću na automatima 714534 53 1

148. 840 742283 843 6 Naknada za odobrenje za posebne igre na sreću-klađenje 714535 53 1

149. 840 717111 843 51 Akciza na motorni benzin 714211 53 1 da150. 840 717112 843 58 Akciza na dizel-goriva 714212 53 1 da

151. 840 717113 843 65 Akciza na sve vrste motornog benzina i sve vrste dizel-goriva koji su prodati kupcima sa AP Kosovo i Metohija

714213 53 1 da

152. 840 717114 843 72 Akciza na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koji imaju raspon destilacije do 380°C

714219 53 1 da

153. 840 717121 843 24 Akciza pri uvozu motornog benzina 714215 53 4 154. 840 717122 843 31 Akciza pri uvozu dizel-goriva 714216 53 4 155. 840 717123 843 38 Akciza pri uvozu lož ulja 714217 53 4

156. 840 717124 843 45 Akciza pri uvozu ostalih derivata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koji imaju raspon destilacije do 380°C

714218 53 4

157. 840 717211 843 72 Akciza na cigarete grupe A 714221 53 1 da158. 840 717212 843 79 Akciza na cigarete grupe B 714222 53 1 da159. 840 717213 843 86 Akciza na cigarete grupe C 714223 53 1 da160. 840 717214 843 93 Akciza na cigarete proizvedene u zemlji 714228 53 1 da161. 840 717215 843 03 Akciza na ostale duvanske prerađevine 714224 53 1 da162. 840 717221 843 45 Akciza pri uvozu cigarete grupe A 714225 53 4 163. 840 717222 843 52 Akciza na cigarete iz uvoza 714227 53 4

164. 840 717223 843 59 Akciza pri uvozu ostalih duvanskih prerađevina 714226 53 4

165. 840 717311 843 93 Akciza na pivo 714231 53 1 da166. 840 717312 843 03 Akciza na prirodnu rakiju i vinjak 714232 53 1 da167. 840 717313 843 10 Akciza na niskoalkoholna pića 714233 53 1 da168. 840 717314 843 17 Akciza na žestoka alkoholna pića i likere 714239 53 1 da

169. 840 717315 843 24 Akciza na rakije od voća, grožđa, specijalne rakije 714251 53 1 da

170. 840 717316 843 31 Akciza na rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 714252 53 1 da

171. 840 717317 843 38 Akciza na ostala alkoholna pića 714234 53 1 da172. 840 717321 843 66 Akciza pri uvozu piva 714235 53 4 173. 840 717322 843 73 Akciza pri uvozu prirodne rakije i vinjaka 714236 53 4



174. 840 717323 843 80 Akciza na niskoalkoholna pića iz uvoza 714237 53 4

175. 840 717324 843 87 Akciza pri uvozu žestokih alkoholnih pića i likera 714255 53 4

176. 840 717325 843 94 Akciza pri uvozu viskija, džina, konjaka i ostalih alkoholnih pića 714238 53 4

177. 840 717326 843 04 Akciza pri uvozu rakija od voća, grožđa i specijalnih rakija 714253 53 4

178. 840 717327 843 11 Akciza pri uvozu rakija od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 714254 53 4

179. 840 717411 843 17 Akciza pri uvozu osvežavajućih bezalkoholnih pića 714272 53 4

180. 840 717511 843 38 Akciza pri uvozu kafe (sirova, pržena, mlevena i ekstrakt kafe) 714281 53 4

181. 840 717611 843 59Posebna taksa za izravnanje poreskog opterećenja za robu koja se upućuje na teritoriju AP Kosovo i Metohija

714291 53 4

182. 840 717612 843 66Taksa za dobra koja se dopremaju sa teritorije AP Kosovo i Metohija, a na koja se plaća akciza

714292 53 4

183. 840 745121 843 84 Akciza na lož ulje 714213 53 4 da184. 840 745121 843 84 Akciza na ostale derivate nafte 714214 53 4 da185. 840 745121 843 84 Akciza na etil-alkohol (etanol) 714241 53 4 da186. 840 745121 843 84 Akciza na so za ishranu 714251 53 4 da187. 840 745121 843 84 Akciza na luksuzne proizvode 714261 53 4 da188. 840 745121 843 84 Akciza na osvežavajuća bezalkoholna pića 714271 53 4 da

189. 840 745121 843 84 Akciza na kafu (prženu, mlevenu, ekstrakt kafe) proizvedene u zemlji 714282 53 4 da


JAVNI PRIHODI I RASHODI, PORESKI POSTUPAK I ADMINISTRACIJA IV

PLAĆANJE DOPRINOSA U REPUBLICI SRBIJI PO OSNOVU RADNOG ANGAŽOVANJA

SLOVENAČKOG DRŽAVLJANINA KOJI JE U REPUBLICI SLOVENIJI SOCIJALNO OSIGURAN

Primena Sporazuma o socijalnom osiguranju između Republike Srbije i Republike Slovenije koji je stupio na snagu 1.1.2011. godine

Pitanja i odgovori:

1. Ako državljanina Republike Slovenije koji je u radnom od-nosu kod poslodavca u Republici Sloveniji i po osnovu zapo-slenja prima zaradu na koju se plaćaju porezi i doprinosi u Sloveniji, većinski vlasnik imenuje za generalnog direktora u povezanom društvu u Republici Srbiji i sa njim se za peri-od privremenog boravka zasnuje radni odnos na određeno vreme u povezanom društvu, da li se na ostvarenu zaradu plaćaju porezi i doprinosi u Srbiji (postoji Potvrda o reziden-tnosti i dokaz da je socijalno osiguran u Sloveniji) ?

Državljanin Republike Slovenije kao lice zaposleno kod slovenačkog poslodavca (iako je u tamošnjem obaveznom socijalnom osiguranju) i koga većinski vlasnik imenuje za ge-neralnog direktora u povezanom društvu u Republici Srbiji i za vreme privremenog boravka sa njim zasnuje radni odnos na određeno vreme nije obveznik plaćanja doprinosa za oba-vezno socijalno osiguranje osim poreza na neka primanja ka-ko je to navedeno u odgovorima u daljem tekstu, a saglasno odredbama čl. 7. i 8.Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. za-kon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 - dalje: Zakon). Obveznik poreza na dohodak građa-na je fizičko lice - rezident Republike Srbije za dohodak ostva-ren na teritoriji Republike i u drugoj državi, kao i nerezident Republike za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

2. Ako sa državljaninom Slovenije nije zasnovan radni odnos, da li se isti može u skladu sa čl. 48. Zakona o radu imenovati za direktora i sa njim zaključiti ugovor o međusobnim pravima i obavezama i da li se na naknadu koju bi ostvarivao u svojstvu direktora plaćaju porezi i doprinosi (sa svim potvrdama) ?

Kada sa državljaninom Republike Slovenije nije zasnovan radni odnos, onda se saglasno članu 48. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon o radu) isti može imenovati za direktora i sa njim obavezno poslodavac zaključuje ugovor o međusobnim pravima, oba-vezama i odgovornostima. Po osnovu naknade koju bi ostva-rivao u svojstvu direktora (koja po Zakonu ima karakter za-rade) moraju se plaćati i svi pripadajući doprinosi, porezi i takse, osim u slučaju kada bi to lice bilo obavezno socijalno osigurano u Republici Sloveniji ili trećoj zemlji sa kojom je zaključen sporazum o socijalnom osiguranju, u kom slučaju bi to lice bilo oslobođeno plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

3. Da li državljanin Slovenije može obavljati poslove direk-tora u povezanom preduzeću u Srbiji po osnovu ugovora o poslovno tehničkoj saradnji zaključenog između društava i ako može da li se plaćaju porezi i doprinosi u Srbiji ?

Lice izabrano za direktora, može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, ili da obavlja poslove di-rektora bez zasnivanja radnog odnosa, na osnovu ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima. Ovaj ugovor sa direktorom zaključuje upravni odbor ili organ određen aktom poslodavca ako kod poslodavca nije obrazo-van upravni odbor. Zakonom je predviđena ova mogućnost samo za direktora. Međusobna prava, obaveze i odgovorno-sti direktora (koji nije zasnovao radni odnos) i poslodavca uređuju se ugovorom. Nema smetnji da se ugovorom sa di-rektorom koji nije u radnom odnosu predvide i prava koja po osnovu rada ostvaruju zaposleni u skladu sa Zakonom.

Sam ugovor o poslovno - tehničkoj saradnji zaključen između društava ne može biti osnov za uređenje odnosa iz-među poslodavca i direktora već samo osnov za zaključenje



posebnog ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima po članu 48. Zakona o radu. Ako je to lice državljanin Slovenije i ako nije obavezno socijalno osigura-no u Republici Sloveniji ili drugoj državi sa kojom je zaklju-čen sporazum o socijalnom osiguranju kojim je ovo pitanje uređeno, ono se obavezno socijalno osigurava, odnosno po takvom radnom angažovanju njegova zarada podleže svim doprinosima i porezima.

4. Ako državljanin Slovenije donese potvrdu rezidentnosti u Republici Sloveniji da li po važećim propisima postoji obave-za plaćanja poreza ?

Članom 15. Ugovora između Saveta ministara Srbi-je i Crne Gore i Vlade Republike Slovenije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze i dohodak i na imovinu („Sl. list SCG - Međunarodni ugovori”, br. 7/2003), kada je u pitanju radni odnos ove kategorije lica utvrđeno je:„ 1. Zavisno od odredaba čl. 16, 18, 19, 20. i 21. ovog ugovo-

ra, zarade, naknade i druga slična primanja koja rezident države ugovornice ostvari iz radnog odnosa oporezuju se samo u toj državi, osim ako se rad obavlja u drugoj dr-žavi ugovornici. Ako se rad obavlja u drugoj ugovornici, takva primanja koja se u njoj ostvaruju mogu se opore-zivati u toj drugoj državi.

2. Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, primanja ko-ja rezident države ugovornice ostvari iz radnog odnosa u drugoj državi ugovornici oporezuju se samo u prvopome-nutoj državi:

1) ako primalac boravi u drugoj državi u periodu ili perio-dima koji ukupno ne prelaze 183 dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, i

2) ako se primanja isplaćuju od strane ili u ime poslodavca koji nije rezident druge države, i

3) ako primanja ne padaju na teret stalne jedinice ili stalne baze koju poslodavac ima u drugoj državi.

3. Izuzetno od prethodnih odredaba ovog člana, primanja ostvarena iz radnog odnosa obavljenog na pomorskom brodu, vazduhoplovu ili drumskom vozilu u međunarod-nom saobraćaju, mogu se oporezivati u državi ugovornici u kojoj se nalazi sedište stvarne uprave preduzeća.”.

Članom 16. istog ugovora kada je reč o primanjima di-rektora utvrđeno je da „ Primanja direktora i druga slična primanja koja ostvari rezident države ugovornice, u svojstvu člana odbora direktora ili nadzornog odbora kompanije koja je rezident druge države ugovornice, mogu se oporezivati u toj drugoj državi.„

Dakle, saglasno napred citiranom propisu obaveza pla-ćanja poreza po navedenom osnovu je obavezna ako je to predviđeno nacionalnim zakonodavstvom strane ugovorni-ce, odnosno samim predmetnim međunarodnim ugovorom nije regulisano drugačije u odnosu na nacionalne propise strana ugovornica.

5. Kako je Sporazum o socijalnom osiguranju između dve dr-žave stupio na snagu 1.1.2011. godine, koje su mogućnosti za radno angažovanje, a da se ne plaćaju doprinosi, s ob-zirom da je pitanje i vezi sa državljaninom Slovenije, koji je socijalno osiguran u Republici Sloveniji?

Sporazum o socijalnom osiguranju između Republike Srbije i Republike Slovenije („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 111/2009) stupio je na snagu dana 1.11.2010. godine. Pitanje u vezi takozvanih radnih dozvola stranaca regulisano je odredbama Zakona o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima(„Sl. list SFRJ”, br. 11/78 i 64/89, „Sl. list SRJ”, br. 42/92, 24/94 i 28/96 i „Sl. glasnik RS”, br. 101/2005), kojim je propisano da strani državljanin može zasnovati radni odnos ako ima odobre-nje za stalno nastanjenje, odnosno privremeni boravak, izdato od Ministarstva unutrašnjih poslova i ako dobije odobrenje za zasnivanje radnog odnosa koje izdaje Nacio-nalna služba za zapošljavanje.

Odobrenje za zasnivanje radnog odnosa nije potrebno kada se radni odnos zasniva za obavljanje stručnih poslova utvrđenih ugovorom:- o poslovno-tehničkoj saradnji,- o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, - o prenosu tehnologije i - o stranim ulaganjima.

Slovenački državljanin (i obavezno socijalno osigurano lice, što je u odnosu na Sporazum o socijalnom osiguranju između dve zemlje de jure i de facto jedino relevantno za nje-govu obaveznu primenu), može biti osnivač ili član privred-nog društva u Republici Srbiji i ima pravo da zasnuje radni odnos u svom privrednom društvu.

Na osnovu rešenja o registraciji, to lice podnosi zahtev Upravi granične policije MUP-a Republike Srbije, radi izda-vanja poslovne dozvole. Potrebno je navesti da se poslovna dozvola izdaje stranom državljaninu ili licu bez državljan-stva koje ima status preduzetnika ili osnivača, radi obavlja-nja poslova upravljanja, ili na osnovu koje može da obavlja druge poslove. Saglasno tome, stranim državljanima i lici-ma bez državljanstva, koji se pojavljuju kao preduzetnici, osnivači i članovi privrednih društava, Nacionalna služba za zapošljavanje ne izdaje radne dozvole, već oni dobijaju poslovne dozvole u MUP-u Republike Srbije. Nacionalna služba za zapošljavanje, sledstveno prednjem, izdaje samo odobrenje za zasnivanje radnog odnosa. Članovima porodi-ce radnika migranata iz Republike Slovenije kao i iz drugih zemalja, potrebne su radne dozvole ukoliko se zapošljava-ju. Međutim, ukoliko radni odnos zasnivaju za obavljanje stručnih poslova utvrđenih ugovorom o poslovno-tehnič-koj saradnji, dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, preno-su tehnologije i stranim ulaganjima, ako obavljaju poslo-ve po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih po-slova, u tim slučajevima im nije potrebna radna dozvola.

Po osnovu radnog angažovanja ova lica nisu obveznici doprinosa za obavezno socijalno osiguranje pod uslovom da dokažu činjenicu o svojstvu obaveznog socijalnog osi-



guranika (Republike Slovenije ili treće zemlje ugovornice). Imajući u vidu da Sporazumom o socijalnom osiguranju, Administrativnim i drugim pratećim sporazumima sa Repu-blikom Slovenijom je u ove svrhe dogovoren samo obrazac SRB/SI 01 (Potvrda o pravnim propisima koji se primenju-ju), koji je upotrebljiv za slučajeve privremenog upućivanja na rad na teritoriju druge zemlje ugovornice (tzv. detašma-na), ali ne i za druge oblike radnog angažovanja tog lica za ove svrhe, najadekvatnija isprava bi bila obrazac A1 (Certi-

ficate concerning the Social Security legislation which appli-es to the holder/Potvrda o propisima koji se primenjuju na nosioca/držaoca). Ova isprava izdaje se saglasno Uredbama Evropske komisije br. 883/04 i br. 987/09, a koja isprava je od 01.05.2010. godine zamenila dugo godina upotrebljavane obrasce E 101 (Potvrda o propisima koji se primenjuju) i E 103 (Ostvarivanje prava na izbor/opciju). •

Vukašin Vukićević

Odredbom člana 176b do 182b Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr.,

70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon i 53/2010 - dalje: ZPPPA), uređeni su poreski prekršaji, kao protiv-pravne skrivljeno izvršene radnje koje su ZPPPA ili drugim poreskim zakonom određeni kao poreski prekršaji.

Odredbom člana 182b ZPPPA, koja se primenjuje od 6. avgusta 2010. godine, uređeno je da se protiv lica koje učini radnju, odnosno propust, koji se smatraju poreskim pre-kršajem iz člana 177, člana 179. stav 1. tač. 2b) i 3) i stav 3. u vezi sa stavom 1. tačka 3) tog člana, kao i člana 180. tač. 5) i 6) ZPPPA, neće podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, niti će mu se izreći kazna za prekršaj ako to lice, pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa u vezi učinjene radnje ili propusta, odnosno pre otpočinjanja pore-ske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno prijavi učinjenu radnju, odno-sno propust i istovremeno plati dugovani iznos poreza uve-ćan za obračunatu kamatu iz člana 75. st. 1. i 2. ZPPPA.

Nadležni poreski organ u skladu sa ZPPPA ne podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka licu koje učinjeni prekršaj sam prijavi, odnosno licu koje pro-pust koji se smatra prekršajom sam otkloni pre bilo ko-je radnje poreskog organa u vezi učinjenog prekršaja.

Dakle, protiv učinioca poreskog prekršaja neće se pod-nositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka niti će mu se izreći kazna za prekršaj, ako su kumulativno ispu-njeni sledeći uslovi:1) da je lice učinilo radnju ili propust koji se smatra pore-

skim prekršajem;2) da je reč o poreskom prekršaju iz člana 177, člana 179.

stav 1. tač. 2b) i 3) i stav 3. u vezi sa stavom 1. tačka 3) tog člana, kao i člana 180. tač. 5) i 6) ZPPPA;

3) da je učinilac prekršaja samoinicijativno prijavio učinjenu radnju, odnosno propust i istovremeno platio dugovani iznos poreza uvećan za obračunatu kamatu iz člana 75. st. 1. i 2. ZPPPA;

4) da je prijava učinjene radnje ili propusta uz istovremeno plaćanje poreskog duga izvršena:

• pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa u vezi učinjene radnje ili propusta, odnosno

• pre otpočinjanja poreske kontrole ili • pre podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog po-

stupka.

Ako se radnja ili propust koju je lice učinilo ne sma-tra poreskim prekršajem, protiv tog lica se ne pokreće prekršajni postupak, a ukoliko je greškom postupak pokrenut - ne izriče se kazna.

SAMOINICIJATIVNO PRIJAVLJIVANJE PORESKOG PREKRŠAJA - MOGUĆNOST OSLOBAĐANJA OD

PREKRŠAJNE ODGOVORNOSTI



Vrste prekršaja čije prijavljivanje (uz ispunjenje propisanih uslova) nema za posledicu prekršajnu odgovornost

Odredbama člana 177, člana 179. stav 1. tač. 2b) i 3) i stav 3. u vezi sa stavom 1. tačka 3) tog člana, kao i člana 180. tač. 5) i 6) ZPPPA, pobrojani su sledeći poreski prekršaji:

Poreski prekršaji poreskih obveznika - pravnih lica i preduzetnika za nepodnošenje poreske prijave, neobračunavanje i neplaćanje poreza - član 177. ZPPPA

• Poreski obveznik - pravno lice ili preduzetnik koji ne podne-se poresku prijavu propisanu poreskim zakonom, ne obra-čuna i ne plati porez u zakonom propisanom roku, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 15% do 20% iznosa poreza utvrđenog u postupku poreske kontrole.

• Poreski obveznik - pravno lice ili preduzetnik koji ne pod-nese poresku prijavu iz stava 1. tog člana, a obračuna, ali ne plati porez u zakonom propisanom roku, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 10% do 15% iznosa poreza utvrđenog u poreskoj kontroli.

• Poreski obveznik - pravno lice ili preduzetnik koji podne-se poresku prijavu iz stava 1. ovog člana, a obračuna ali ne plati porez u zakonom propisanom roku, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 5% do 10% iznosa poreza utvrđenog u poreskoj kontroli.

• Poreski obveznik - pravno lice ili preduzetnik koji ne pod-nese poresku prijavu iz stava 1. tog člana, ali obračuna i plati porez u zakonom propisanom roku, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 1% do 5% iznosa poreza utvrđenog u poreskoj kontroli.

Poreski obveznik - pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu propisanu poreskim zakonom u slučajevima kada je zakonom propisano da se ne spro-vodi samooporezivanje, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 15% do 20% iznosa poreza utvrđenog rešenjem Poreske uprave.

Za prekršaj iz stava 1. tog člana, kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 12.500 dinara.




Za prekršaj iz stava 5. tog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 100.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 12.500 dinara.

Za prekršaje iz tog člana kazniće se odgovorno lice u prav-nom licu novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Ostali poreski prekršaji pravnih lica i preduzetnika - član 179. ZPPPA• Poreska prijava nije podneta elektronskim putem , (član 38.

stav 10, odnosi se na velike poreske obveznike);• Zbirna poreska prijava, pojedinačna poreska prijava i in-

formativna poreska nije podneta u propisanim slučajevi-ma, odnosno u propisanim rokovima ili su u njoj navedeni netačni podaci (čl. 41. i 42).

Poreski prekršaji poreskih obveznika - fizičkih lica• Prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog propisanog

akta na propisanom mestu nije unet svoj PIB (član 26. stav 12.);

• Poreskoj upravi fizičko lice ne podnese, ili ne podnese u za-konskom ili dodatnom roku poresku prijavu, ili ako je pod-nese nepotpisanu, ili u prijavu unese netačne podatke, a ne ispravi ih u propisanom roku, ili je podnese bez potrebne dokumentacije i dokaza od značaja za utvrđivanje poreza (član 25. tačka 2), član 38. st. 2, 3. i 5. i član 40. stav 1.).

Dakle, kada je učinjen poreski prekršaj koji nije napred pobrojan, pa ni u slučaju kada ga obveznik prijavi i pla-ti dugovani porez sa kamatom, nema osnova da se pro-tiv njega prekršajni postupak ne pokrene i ne izrekne mera u skladu sa zakonom.

Način na koji se prijavljuje učinjena radnja ili propust

Prijava učinjene radnje ili propusta ne vrši se na eventual-nom posebnom obrascu (on nije propisan niti za tim postoji realna potreba). Ako se radi o prekršaju zbog nepodnošenja poreske prijave - potrebno je da se ta prijava podnese na propisanom obrascu, sa pozivanjem na član 182b ZPPPA u Napomeni prijave. Takođe, ako je reč o velikom poreskom obvezniku, koji je dužan da poresku prijavu podnese isklju-čivo elektronskim putem, samoprijavljivanje će se izvršiti podnošenjem te prijave elektronskim putem... Suštinski po-smatrano, učinilac prekršaja treba da izvrši radnju na način kako je trebalo da je izvrši da ne bi došlo do prekršaja.

Pored prijave učinjene radnje ili propusta, ukoliko je reč o porezu po odbitku, učinilac prekršaja je dužan da obračuna i uplati dugovani porez uvećan za obračunatu kamatu iz člana 75. st. 1. i 2. ZPPPA. Pri tome, napominjemo da se na dugovani porez i sporedna poreska davanja kamata obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti. Do 31.12.2010. godine se na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunavala i plaćala kamata po stopi jednakoj go-dišnjoj eskontnoj stopi Narodne banke Srbije uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.

Od 1.01.2011. godine se na iznos manje ili više pla-ćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.



Ukoliko je reč o porezu koji se utvrđuje rešenjem nad-ležnog organa, obveznik u momentu prijavljivanja prekršaja nije u mogućnosti da plati dugovani porez - jer mu njegov iznos nije poznat, već to treba da učini u roku propisanom poreskim zakonom računajući od dana kada primi rešenje. To znači da su ovi obveznici (uz ispunjenje ostalih propisa-nih uslova) dužni da u propisanom roku od dana prijema re-šenja kojima im je utvrđen porez plate dugovani iznos, kako se protiv njih ne bi pokretao prekršajni postupak.

Primer:

Fizičko lice je prodalo stan, o čemu je u pismenoj formi sa kupcem zaključilo ugovor o kupoprodaji i potpiše na tom ugovoru overilo kod suda dana 11.04.2003. godine. Poresku prijavu nije podnelo u roku od 10 dana od dana zaključenja ugovora, već kada je saznalo da su stvoreni uslovi da se predmetna nepokretnost može upisati u ka-tastarskim knjigama. Poresku prijavu je podnelo u 2010. godini, na obrascu PPI-4, pre nego što je poreski organ saznao za izvršeni neprijavljeni promet. Uz prijavu je podnelo dokumenta-ciju potrebnu za utvrđivanje poreske obaveze. Porez na prenos apsolutnih prava platilo je u roku od 15 dana od dana prijema rešenja kojim mu je utvrđena po-reska obaveza. Kamatu nije dužno da plati, jer je porez platilo o dospelosti. Prema tome, u konkretnom slučaju, ispunjeni su uslovi da se poreska prijava ne podnosi.

Sa druge strane, kada nadkežni poreski organ izvrši bi-lo koji radnju pre otklanjanja propusta, odnosno ukoliko je prijava učinjene radnje ili propusta uz istovremeno plaća-nje poreskog dugaizvršena nakon preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa u vezi učinjene radnje ili propu-sta, odnosno nakon otpočinjanja poreske kontrole ili nakon podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, nema osnova da se protiv tog lica ne pokrene prekršajni postupak primenom odredbe člana 182b ZPPPA.

Za primenu člana 182b ZPPPA nije od uticaja: • da li je reč o poreskim prekršajima za poreze koje naplaćuje

Poreska uprava ili o porezu na imovinu koji naplaćuje jedi-nica lokalne samouprave na osnovu zakona;

• da li je reč o radnji ili propustu koji predstavlja poreski pre-kršaj učinjen od 6. avgusta 2010. godine (kako dana od kada se primenjuje odredba člana 182b ZPPPA) ili o radnji ili pro-pustu koji predstavlja poreski prekršaj učinjen pre 6. avgusta 2010. godine - uz ispunjenje propisanih uslova, između osta-lih, da pre samoprijavljivanja poreskog prekršaja nadležni organ nije preduzeo bilo koju radnju u vezi učinjene radnje ili propusta, odnosno nije otpočeo poresku kontrolu ili nije podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Dakle, obveznik uz ispunjenje gore navedenih uslova (prijavljivanje i otklanjanje propusta pre bilo koje radnje po-reskog organa) ima mogućnost da izbegne prekršajnu od-govornost čak i za propuste koje je učinio pre primene ove nove odredbe ZPPPA (pre 6. avgusta 2010. godine) ukoliko poreski organ još uvek nije pokrenuo nikakav postupak u vezi sa tim propustom. •

Krivično delo neuplaćivanja poreza po odbitku uređeno je odredbom člana 229a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009 i 111/2009). Ova odredba glasi:

"(1) Odgovorno lice u pravnom licu - poreskom platcu, kao i preduzetnik - poreski platac koji, u nameri da ne plati porez, ne uplati na propisani uplatni račun javnih prihoda iznos koji je obračunat na ime poreza po odbitku, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

(2) Ako iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(3) Ako iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza iz stava 1. ovog člana prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

(4) Preduzetniku i odgovornom licu u poreskom obvezniku za krivično delo iz st. 1. do 3. ovog člana izriče se i mera bez-bednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne do pet godina”.

Dispozicija ovog člana ima blanketni karakter. Ona upućuje na fiskalne propise, koji moraju biti prekršeni da bi se radilo o ovom krivičnom delu. Za postojanje dela neophodno je utvrditi koji porez, koji se obračunava po odbitku, nije uplaćen na pro-

KRIVIČNO DELO NEUPLAĆIVANJA POREZA PO ODBITKU



pisani uplatni račun javnih prihoda, ko, na koji način i kada je bio u obavezi da obračuna i uplati taj porez, kao i na osnovu kog poreskog propisa se utvrđuje iznos poreza čije plaćanje ni-je izvršeno.

Krivično delo ima objektivne i subjektivne elemente. U objektivne elemente spada neuplaćivanje na propisani uplatni račun javnih prihoda iznosa koji je obračunat na ime poreza po odbitku. Subjektivni elemenat sastoji se u nameri da se ne plati porez po odbitku.

Objekt krivičnog dela - neuplaćivanje poreza po odbitku

Objekt krivičnopravne zaštite kod ovog dela su pravo i fiskalni interes države da naplati porez po odbitku. Naspram ovog interesa države stoji obaveza poreskih dužnika da uredno sprovode propise u vezi s plaćanjem poreza po odbitku. Sadrži-na ovih obaveza utvrđuje se vankrivičnim propisima, što ovom delu daje blanketni karakter.

Ovim krivičnim delom ne pruža se zaštita svim porezima, već samo onim koji se obračunavaju i uplaćuju prilikom isplate određenih prihoda od strane isplatilaca tih prihoda, odnosno zaštita se pruža određenim porezima koji se utvrđuju unilate-ralnom aktivnošću isplatioca prihoda. Dakle, reč je o porezima koje je dužan da obračuna i uplati isplatilac prihoda, odnosno poreski platac.

Dok je ovo krivično delo bilo inkriminisano u članu 173. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, njime je pružana krivičnopravna zaštita svim javnim prihodima koji se plaćaju po odbitku - porezima, doprinosima i samodoprino-su, jer je u članu 2 i 2a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. za-kon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon i 53/2010) definisano da se pod porezom podrazumevaju svi javni prihodi koje naplaćuju Po-reska uprava i jedinice lokalne samouprave. Posle preuzima-nja ovog krivičnog dela u Krivični zakonik, njime se štite sa-mo porezi koji se plaćaju po odbitku.U Krivičnom zakoniku nije propisano da se pod porezom podrazumevaju i drugi javni prihodi.

Oblici poreza koji se plaćaju po odbitkuPo odbitku se plaćaju sledeći porezi:

• Pojedini porezi na dohodak građana i na određene prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obve-znika pravnog lica.

Prema članu 99. stav 1. Zakona o porezu na dohodak gra-đana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010), po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog pri-hoda utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode fizičkih lica: 1) zarade, 2) prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske

svojine, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik; 3) prihode od kapitala;

4) prihode od nepokretnosti, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;

5) prihode od davanja u zakup pokretnih stvari, ako je isplati-lac prihoda pravno lice ili preduzetnik;

6) dobitke od igara na sreću; 7) prihode od osiguranja lica; 8) prihode sportista i sportskih stručnjaka i 9) ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili pre-

duzetnik. Porez na ostale (druge) prihode, prema članu 85. Zakona o

porezu na dohodak građana, plaća se i na druge prihode koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito na: 1) prihode po osnovu ugovora o delu; 2) prihode po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i

povremenih poslova zaključenih preko omladinske ili stu-dentske zadruge sa licem do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja;

3) prihode po osnovu dopunskog rada; 4) prihode po osnovu trgovinskog zastupanja; 5) prihode po osnovu volonterskog rada; 6) primanja članova upravnog i nadzornog odbora pravnog

lica; 7) naknade poslanicima i odbornicima; 8) naknade u vezi s izvršavanjem poslova odbrane, civilne za-

štite i zaštite od elementarnih nepogoda; 9) primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija porot-

nika i sudskih tumača; 10) prihode po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih

sirovina, prikupljanja i prodaje šumskih plodova i leko-vitog bilja, uzgajanja i prodaje pečuraka, uzgoja i prodaje pčelinjeg roja (pčela), uzgoja i prodaje puževa, odnosno po osnovu prodaje drugih dobara ostvarenih obavljanjem privremenih ili povremenih poslova, ako nisu oporezovani kao prihodi od samostalne delatnosti, odnosno kao priho-di od poljoprivrede i šumarstva;

11) nagrade, novčane pomoći i druga davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a koja po svojoj prirodi čine dohodak fizičkih lica;

12) primanja koja se izuzimaju iz dohotka za oporezivanje koja su iznad propisanih neoporezivih iznosa;

13) naknade troškova i drugi rashodi licima koja nisu zaposle-na kod isplatioca i

14) na sve druge prihode koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni pla-ćanja poreza. Ovaj porez se plaća po odbitku samo ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik. Prema članu 40. stav 1. Zakona o porezu na dobit prav-

nih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004 i 18/2010), porez po odbitku obra-čunava se i plaća i na prihode koje na teritoriji Srbije ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika, po osnovu: - dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, - naknada po osnovu autorskog i srodnih prava i prava indu-

strijske svojine (autorska naknada), - kamata i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokret-

nih stvari,



ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog opo-rezivanja nije drukčije uređeno.

Radnja izvršenja krivičnog dela U pogledu radnje izvršenja, krivično delo neuplaćivanja

poreza po odbitku spada u grupu krivičnih dela nečinje-njem, jer može da se izvrši samo nečinjenjem, zbog čega spa-da u omisivna dela. Radnja izvršenja kod ovog krivičnog dela sastoji se u neuplaćivanju na propisani uplatni račun iznosa koji je obračunat na ime poreza koji se plaća po odbitku. Iz-vršilac, dakle, ne postupa po zakonskoj obavezi po kojoj je du-žan da uplati obračunati porez po odbitku. Radnja izvršenja se može sastojati u potpunom ili delimičnom neuplaćivanju pore-za koji je obračunat po odbitku. Delo je izvršeno kada protekne propisani rok za uplaćivanje poreza po odbitku, a platac u tom roku ne uplati taj porez. Vreme nastanka ove obaveze određuje se fiskalnim propisima.

Poreze po odbitku, za svakog obveznika i za svaki poje-dinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu s propisima koji važe na dan isplate prihoda. Kod ovih poreza obaveza plaćanja dospeva istovremeno s na-stankom obaveze.

Za prihode od kapitala po osnovu kamate, prema članu 103. Zakona o porezu na dohodak građana, banka ili drugi isplati-lac prihoda dužan je da u toku godine utvrdi porez po odbitku u momentu isplate, odnosno prilikom pripisivanja kamate, a najkasnije kod godišnjeg obračuna kamate. Izuzetno, kada se saldiranje novca po osnovu otuđenja ili otkupa dužničke har-tije od vrednosti (obveznice, komercijalnog zapisa, blagajnič-kog zapisa i sl.) vrši preko Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, ta institucija u momentu saldiranja novca po osnovu otuđenja ili otkupa dužničke hartije od vrednosti, obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani uplatni račun porez na prihod od kapitala na ostvarenu kamatu za period od dana sticanja do dana otuđenja ili otkupa dužničke hartije od vrednosti.

Prema članu 104. Zakona o porezu na dohodak građana, pre-duzetnik koji vodi poslovne knjige obračunava i naplaćuje porez po odbitku na prihode koje ostvaruje nerezidentno pravno lice u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

U smislu člana 71. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, porez po odbitku na prihode koje u Srbiji ostvari nereziden-tni obveznik od rezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (autorska naknada), kamata i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostru-kog oporezivanja nije drukčije uređeno, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno ostvareni, odnosno isplaćeni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane ra-čune u momentu kada je prihod ostvaren, odnosno isplaćen. Ovaj porez obračunava se i plaća po propisima koji važe u mo-mentu realizacije, odnosno isplate prihoda.

Prema članu 107a Zakona o porezu na dohodak građana i članu 40a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog opo-

rezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države s kojom je Srbija zaključila ugovor o izbegavanju dvo-strukog oporezivanja, i da je on stvarni vlasnik prihoda. Status rezidenta države s kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili drugim odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident. Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a nisu ispunjeni tra-ženi uslovi, što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza, snosiće razliku između plaćenog poreza i dugovanog poreza po zakonu.

Odredbom člana 41. Zakona o poreskom postupku i pore-skoj administraciji propisana je obaveza podnošenja poreskih prijava za porez po odbitku. Ova prijava je izveštaj koji poreski platac, odnosno poreski posrednik podnosi Poreskoj upravi, u kojem su sadržane informacije o obračunatom i plaćenom po-rezu po odbitku, s nazivom i brojem uplatnog računa javnih prihoda na koji je taj porez uplaćen. Poreski posrednik u ovom slučaju je lice koje je dužno da s računa poreskog placa na osno-vu njegovog naloga za prenos sredstava obustavi i po odbitku uplati utvrđeni porez, u svoje ime, a za račun poreskog placa, na odgovarajući uplatni račun.

Poreska prijava za porez po odbitku je: 1) zbirna - kada sadrži informacije o obračunatom i plaćenom

porezu po odbitku od strane jednog poreskog placa za sve primaoce prihoda, odnosno od strane jednog poreskog po-srednika za sve poreske obveznike, odnosno poreske place, koji kod njega imaju račun i

2) pojedinačna - kada sadrži informacije o obračunatom i pla-ćenom porezu po odbitku od strane jednog poreskog placa za svakog primaoca prihoda, odnosno od strane jednog po-reskog posrednika za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog placa, koji kod njega ima račun. Zbirna poreska prijava za porez po odbitku podnosi se

Poreskoj upravi jednom mesečno, i to u roku od 5 dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethod-nom mesecu. Izuzetno, zbirnu poresku prijavu za porez po odbitku veliki poreski obveznici podnose Poreskoj upravi istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po od-bitku. Pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog placa, ozna-čena njihovim poreskim identifikacionim brojem, podnosi se Poreskoj upravi jednom godišnje, najkasnije do 31. janu-ara za prethodnu godinu.

Za postojanje ovog krivičnog dela nije neophodno da je uz neuplaćivanje poreza po odbitku Poreskoj upravi podne-ta poreska prijava za porez po odbitku. Dovoljno je da je pri-hod isplaćen poreskom obvezniku u neto iznosu, a da javni prihodi po odbitku nisu uplaćeni, ili je uplaćen iznos niži od obračunatog. Isto tako, za postojanje dela nije od značaja da li se nije uplaćivao jedan ili više javnih prihoda po odbitku.

Posledica neplaćanja poreza po odbitku, sastoji se u ugro-žavanju budžeta kome porez po odbitku pripada. Ovo ugro-žavanje je konkretne prirode, pošto se za budžet stvara kon-kretna opasnost, jer mu se radnjom izvršioca uskraćuju javni prihodi.



Izvršilac krivičnog dela Izvršilac krivičnog dela neuplaćivanja poreza po odbit-

ku može da bude odgovorno lice u pravnom licu - poreskom placu, kao i preduzetnik - poreski platac koji, u nameri da ne plati porez, ne uplati na propisani uplatni račun javnih prihoda iznos koji je obračunat na ime poreza po odbitku. Prema članu 99. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana, pod pravnim licem podrazumeva se i deo pravnog lica, odno-sno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je re-gistrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i državni organi i organizacije. Odgovornim licem, u smislu člana 112. stav 5. Krivičnog zakonika, smatra se vlasnik preduzeća ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uložena sredstva ili na osnovu ovlašće-nja, poveren određeni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vršenju nadzora nad nji-ma ili mu je faktički povereno obavljanje pojedinih poslova. Odgovornim licem smatra se i službeno lice kad su ispunjeni određeni uslovi. Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja samo-stalnu privrednu, profesionalnu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom po osnovu koje plaća porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti.

Poreski platac je isplatilac prihoda poreskom obvezniku koji je dužan da obračuna i po odbitku plati propisani porez na taj prihod, u ime i za račun poreskog obveznika, na odgovara-jući uplatni račun (član 12. stav 3. tačka 2) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).

Iz člana 99. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana proističe da izvršilac ovog krivičnog dela može da bude i: 1) odgovorno lice u delu pravnog lica; 2) odgovorno lice u poslovnoj jedinici nerezidentnog pravnog

lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr.) i

3) službeno lice u državnom organu i organizaciji. Zakonodavac je u članu 108a Zakona o porezu na dohodak

građana odredio isplatioce prihoda po osnovu estradnih pro-grama zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa, na koje se porez plaća po odbitku, interpretatorima, kao au-torima ili nosiocima srodnih prava, ansamblima i orkestrima, imitatorima, iluzionistima i drugim izvođačima, menadžerima i drugim angažovanim licima. Isplatioci prihoda u ovim sluča-jevima su: 1) pravna i fizička lica koja obavljaju registrovanu delatnost

iz oblasti ugostiteljstva, turizma, posredovanja i drugih de-latnosti, a u svojim ili zakupljenim objektima organizuju izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike ili drugih zabavnih programa;

2) pravna i fizička lica registrovana za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa, koja proizvode i emituju televizijski program zabavne i narodne muzike, zabavni, kolažni, novogodišnji i slični program, bez obzira da li im je izdata ili ne dozvola za emitovanje programa u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje radiodifu-zne delatnosti i

3) pravna i fizička lica koja obavljaju registrovanu delatnost, savezi, udruženja, organizacije, zajednice, mesne zajednice i slični subjekti koji u svojim ili zakupljenim objektima ili na

drugim mestima organizuju koncerte, kulturno-umetničke, turističke i druge slične manifestacije i priredbe, na kojima se izvode estradni programi zabavne i narodne muzike, no-vogodišnji i drugi slični zabavni programi ili druge zabavne priredbe. Kod krivičnog dela neuplaćivanja poreza po odbitku mo-

gući su svi oblici saučesništva, što znači da je moguće da dva ili više lica izvrše krivično delo ili da neko podstrekava drugog da izvrši ovo delo ili da mu u tome pomaže.

Krivica - postojanje namere da se ne plati porez Da bi postojalo krivično delo neuplaćivanja poreza po od-

bitku nije dovoljno samo to da učinilac nije uplatio na propisa-ni uplatni račun iznos koji je obračunat na ime javnih prihoda po odbitku, već je potrebno da budu ispunjeni i odgovarajući uslovi u pogledu krivice učinioca. Subjektivnu stranu ovog krivičnog dela karakteriše namera izvršioca da ne plati javni prihod. Kod izvršioca u vreme izvršenja dela mora postojati navedena namera, bez čijeg postojanja delo ne može biti ni izvršeno.

Prema tome, neuplaćivanje na propisani uplatni račun iznosa koji je obračunat na ime javnih prihoda po odbitku neće predstavljati krivično delo ukoliko je ova radnja pre-duzeta u drugoj nameri. Tako, npr., ako isplatilac javne pri-hode koji su obračunati po odbitku uplati na pogrešan uplatni račun, takvo postupanje neće predstavljati radnju ovog krivič-nog dela.

Namera je subjektivni elemenat koji se mora utvrđivati u svakom konkretnom slučaju. Ona predstavlja težu vrstu umi-šljaja - umišljaj jačeg intenziteta, odnosno direktni umišljaj, gde je radnja izvršenja bila motivisana predstavom o posledici. U pitanju je radnja izvršioca koja ima najviši stepen svesti i vo-lje. Zakonodavac je ovako postupio da bi pomoću namere, ovo delo razlikovao od poreskih prekršaja. Zakonodavac u ovom slučaju izvan ovog krivičnog dela ostavlja sve one nepravilnosti oko plaćanja obračunatog poreza po odbitku koje nisu bile uči-njene s označenom namerom.

Utvrđivanje namere neplaćanja poreza po odbitku Nameru kod ovog krivičnog dela nije lako utvrditi. Ona se

može utvrđivati na osnovu faktičkog ponašanja izvršioca. Uči-nilac treba da bude svestan svih stvarnih okolnosti krivičnog dela. Treba da bude svestan radnje, odnosno da je svestan da isplatilac određenih prihoda potpuno ili delimično ne uplaću-je porez koji je obračunat po odbitku na te prihode, zatim, da je svestan posledice, odnosno da je svestan da budžet ostaje uskraćen za iznos neuplaćenog poreza po odbitku. Pored toga, učinilac treba da bude svestan uzročne veze između radnje i posledice, kao i svog ličnog svojstva, odnosno da je on odgo-vorno lice u pravnom licu - poreskom placu ili preduzetnik - poreski platac. Isto tako, potrebno je i da je izvršilac hteo izvr-šenje dela.

Kod izvršioca ovog krivičnog dela treba da postoji svest o protivpravnosti dela, odnosno učinilac treba da bude svestan pravne zabranjenosti dela koje preduzima. Drugim rečima, kod učinioca treba da postoji svest o tome da, time što ne uplaćuje porez koji se plaća po odbitku, postupa na način koji je supro-



tan fiskalnim propisima. Svest o protivpravnosti nije potrebno utvrđivati u svakom konkretnom slučaju. Pošto izvršilac dela može biti odgovorno lice u pravnom licu - poreskom placu, ili preduzetnik - poreski platac, onda postoji pretpostavka da su ta lica svesna zabranjenosti svojih postupaka.

Za postojanje ovog krivičnog dela nije propisan objektivni uslov inkriminacije, pa delo postoji bez obzira na iznos poreza po odbitku koji isplatilac prihoda nije uplatio na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.

Kvalifikovani oblici neuplaćivanja poreza po odbitku U stavu 2. i 3. člana 229a Krivičnog zakonika predviđeni

su kvalifikovani (teži) oblici krivičnog dela neuplaćivanja po-reza po odbitku, koji se od osnovnog oblika iz stava 1. razlikuju samo po tome što je za njihovo postojanje potrebno da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava bude veći od milion i petsto hiljada dinara - za prvi teži oblik, odnosno sedam miliona i petsto hiljada dinara - za drugi teži oblik. Ovi novčani iznosi ne predstavljaju objektivni uslov inkriminacije, već je reč o bitnom obeležju, odnosno o kvalifikatornoj okolnosti, bez obzira što je ona formulisana na isti način kao i kod osnovnog oblika.

Konstrukcija produženog krivičnog dela Krivično delo neuplaćivanja poreza po odbitku može se

pojaviti i kao konstrukcija produženog krivičnog dela. Pro-duženo krivično delo će postojati kada se izvrši više dela ne-uplaćivanja poreza po odbitku u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca, pri čemu ta dela predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca. Istovetnost oštećenog postoji kada se više puta oštećuje isti budžet. Istovetnost pred-meta dela postoji kada se više puta ne uplati isti porez koji se plaća po odbitku. Korišćenje iste situacije ili istog trajnog od-nosa je uvek prisutno kod ovog dela, jer se ono izvršava prili-kom isplata određenih prihoda, a izvršilac dela je odgovorno lice ili preduzetnik, što podrazumeva trajni odnos. Potrebno je i da bitni elementi svih dela koja čine produženo krivično delo prethodno budu obuhvaćeni jedinstvenim umišljajem učinioca. Jedinstvenim umišljajem treba da bude obuhvaćena i ukupna posledica produženog krivičnog dela. Za produženo krivično delo može se izreći teža kazna od propisane. Izrečena kazna ne sme preći dvostruku meru propisane kazne, niti dvadeset godina zatvora.

Ako produženo krivično delo obuhvata osnovni i prvi teži oblik krivičnog dela neuplaćivanja poreza po odbitku, smatra-će se da je produženim krivičnim delom učinjen prvi teži oblik dela, a ukoliko produženo krivično delo obuhvata osnovni i oba teža oblika dela, ili samo oba teža oblika dela, smatraće se da je produženim krivičnim delom učinjen najteži oblik dela.

Ako produženo krivično delo obuhvata više krivičnih dela, pri čemu ni kod jednog od njih iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza ne prelazi milion i petsto hiljada dina-ra, odnosno sedam miliona i petsto hiljada dinara, ali zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima prelazi taj iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom učinjen teži,

odnosno najteži oblik krivičnog dela, ukoliko je to obuhva-ćeno jedinstvenim umišljajem učinioca.

Krivično delo neuplaćivanja poreza po odbitku koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravosnažnoj sudskoj presudi, predstavlja posebno krivično delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog dela.

Odnos krivičnog dela neuplaćivanja poreza po odbitku i krivičnog dela poreske utaje

Osnovna razlika između krivičnog dela neuplaćivanja po-reza po odbitku i krivičnog dela poreske utaje sastoji se u tome što se krivičnim delom neuplaćivanja poreza po odbitku pruža zaštita samo onim porezima koji se obračunavaju i uplaćuju prilikom isplate određenih prihoda od strane isplatilaca tih prihoda, odnosno zaštita se pruža porezima koji se utvrđuju unilateralnom aktivnošću isplatioca prihoda, dok se krivičnim delom poreske utaje pruža zaštita ostalim javnim prihodima. Krivično delo poreske utaje se može izvršiti i u vezi s plaćanjem poreza po odbitku, ali samo izuzetno, kada je poreski obveznik dužan da sam obračuna i plati porez po odbitku.

Može se postaviti kao sporno pitanje da li postoji krivič-no delo neuplaćivanja poreza po odbitku ako poreski platac nije ni obračunao porez po odbitku. Naime, ovo delo se izvr-šava neuplaćivanjem na propisani uplatni račun javnih priho-da iznosa koji je „obračunat” na ime poreza po odbitku.

Da bi se radilo o krivičnom delu neuplaćivanja poreza po odbitku potrebno je da je isplatilac prihoda (poreski pla-tac) obračunao porez na isplaćene iznose, ali da nema na-meru da obračunati iznos uplati na propisani račun javnih prihoda.

Međutim, ako nije ni obračunao porez, u nameri da iz-begne njihovo plaćanje, onda nema elemenata krivičnog dela neuplaćivanja poreza po odbitku, već može postojati krivično delo poreske utaje, ako se izbegava plaćanje poreza u iznosu većem od stopedeset hiljada dinara.

Tako, npr., ako preduzetnik kao poreski platac ne obra-čuna porez po odbitku, neće postojati ovo krivično delo, već krivično delo poreske utaje, ukoliko kod preduzetnika postoji namera da izbegne plaćanje poreza u iznosu preko stopedeset hiljada dinara. S tim u vezi, zanimljivo je raspraviti još dve si-tuacije. Prva situacija je da je preduzetnik kao poreski platac obračunao porez po odbitku u iznosu nižem od stopedeset hiljada dinara, ali nema nameru da taj iznos uplati. Druga si-tuacija je da preduzetnik nije ni obračunao porez po odbitku, koji bi iznosio ispod stopedeset hiljada dinara. Ovde postoji paradoksalna situacija. Naime, u prvom slučaju ispunjeni su uslovi za postojanje krivičnog dela neuplaćivanja poreza po odbitku, dok u drugom slučaju nisu ispunjeni uslovi ni za ovo krivično delo ni za krivično delo poreske utaje. Prema tome, ukoliko poreski platac ima nameru da izbegne plaćanje po-reza u iznosu nižem od stopedeset hiljada dinara, pa u toj nameri ne obračuna porez po odbitku, onda nema elemena-ta krivičnog dela. •

prof. dr Mirko Kulić



Pitanje: • Da li je Poreska uprava nadležna za vođenje drugo-

stepenog postupka po žalbama na rešenja doneta od strene lokalnih poreskih administracija kojima je naložena uplata komunalnih taksi, naknada za kori-šćenje građevinskog zemljišta i ostalih javnih priho-da lokalnih samouprava?

Odgovor: Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakona o poreskom

postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon i 53/2010 - dalje: ZPPPA), tim zakonom uređuje se postu-pak utvrđivanje, naplata i kontrola javnih prihoda na koje se taj zakon primenjuje, prava i obaveze poreskih obve-znika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji.

Odredbom člana 2. ZPPPA, propisano je da se taj zakon primenjuje na sve javne prihode koje naplaću-je Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno (dalje: porez). ZPPPA se primenjuje i na kamate po osnovu dospelog a neplaćenog poreza i troš-kove postupka prinudne naplate poreza (dalje: sporedna poreska davanja).

Odredbom člana 2a stav 1. ZPPPA propisano je da se taj zakon primenjuje i na porez i sporedna poreska da-vanja koje na osnovu zakona naplaćuje jedinica lokalne samouprave.

Ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređu-je ZPPPA uređeno na drukčiji način, primenjuju se odred-be ZPPPA (član 3. stav 1. ZPPPA).

Odredbom člana 160. tačka 7a) ZPPPA propisano je da Poreska uprava odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane nadlež-nih organa jedinica lokalne samouprave.

Prema odredbi člana 220. Zakona o planiranju i iz-gradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr. i 64/2010 - odluka US), uređeno je da se naknada za ko-rišćenje građevinskog zemljišta plaća u skladu sa Zako-nom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integriše u porez na imovinu.

Članom 6. Zakona o finansiranju lokalne samoupra-ve („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006 - dalje: Zakon) propisani su izvorni prihodi jedinica lokalne samouprave u koje se, shodno tač. 3) i 5), ubrajaju lokalne komunalne takse i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta.

Jedinica lokalne samouprave u celosti utvrđuje, na-plaćuje i kontroliše javne prihode iz člana 6. Zakona po-čev od 1. januara 2007. godine (član 60. Zakona).

Odredbom člana 77. stav 6. Zakona o planiranju i iz-gradnji („Sl. glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06 - dalje: Zakon o planiranju i izgradnji) propisano je da se prinudna napla-ta naknade iz st. 1. i 2. tog člana vrši po propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Prema tome, pored javnih prihoda iz čl. 2. i 2a ZPPPA, odredbe ZPPPA se primenjuju u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole onih javnih prihoda za koje je opštim aktom kojim se oni uvode uređena shodna primena odredaba ZPPPA - samo u delu u kome je ta shodna pri-mena uređena.

Na primer, Zakonom o planiranju i izgradnji uređena je shodna primena ZPPPA u pogledu prinudne naplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, pa se kod naplate te naknade shodno primenjuju samo odredbe ZPPPA koje uređuju prinudnu naplatu poreza.

Dakle, Poreska uprava nije nadležna da odlučuje u drugom stepenu po žalbama na rešenja jedinica lokal-ne samouprave kojima se utvrđuje naknada za korišće-nje građevinskog zemljišta, odnosno lokalna komunalna taksa. •

Nadležnost za vođenje drugostepenog postupka po žalbama na rešenja lokalnih samouprava kojima je utvrđena obaveza

komunalne takse i naknade za građevinsko zemljište

?



Pitanje:

• Da li porez i doprinose koji se iz zarade isplaćuju na teret zaposlenog plaća sam zaposleni ili poslodavac koji mu zaradu isplaćuje?

Odgovor:

Prema odredbi člana 105. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) zarada se sa-stoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na ra-du, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih prima-nja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (stav 2. tog člana Zakona o radu).

Zaradom u smislu Zakona o porezu na dohodak gra-đana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 - da-lje: Zakon) smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog (član 13. stav 1. Zakona).

Obveznik poreza na zaradu je fizičko lice koje ostva-ruje zaradu. Porez na zaradu utvrđuje se i plaća po od-bitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik, tako što za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćen prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje porez na pro-pisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda (član 99. stav 1. tačka 1) i člana 101. Zakona).

Prema odredbama čl. 7. do 9. Zakona o doprinosi-ma za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009 - dalje: Zakon o do-prinosima), obveznici doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (lica na čiji teret se plaća doprinos) su, kako zaposleni kao lica koja su osiguranici u skladu sa zako-nima koji uređuju sistem obaveznog penzijskog i inva-

lidskog osiguranja, obaveznog zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti, tako i poslodavci, po istoj stopi i na istu osnovicu.

Vrste doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ko-ji se plaćaju saglasno Zakonu o doprinosima su: - doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, - doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje i - doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, prema odredbi člana 44. Zakona o doprinosima, jesu: - za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 22%,

(11% na teret zaposlenog i 11% na teret poslodavca), - za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3% (6,15% na

teret zaposlenog i 6,15% na teret poslodavca), - za doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti -

1,5% (0,75% na teret zaposlenog i 0,75% na teret po-slodavca).

Dakle, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na zaradu plaćaju se po zbirnoj stopi od 35,8%, i to 17,9% na teret zaposlenog i 17,9% na teret poslodavca.

Obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene je poslodavac, ko-ji je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. Zakona o doprinosima).

Saglasno navedenim zakonskim odredbama, porez na zaradu (12%) i doprinosi za obavezno socijalno osi-guranje (17,9%) plaća se na teret zaposlenog, a utvrđi-vanje i plaćanje poreza i doprinosa vrši se po odbitku, tako što poslodavac (pravno lice ili preduzetnik) kao isplatilac prihoda za svakog zaposlenog (obveznika) i za svaki pojedinačno isplaćen prihod, obračunava, obu-stavlja i uplaćuje porez na propisane račune u momen-tu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na danisplateprihoda. •

Plaćanje poreza i doprinosa po osnovu zarade na teret zaposlenog?


V JAVNE NABAVKE

Postupak javne nabavke male vrednosti narudžbenicom (dalje: postupak nabavke narudžbenicom) propisan je čl. 15. do 21. Pravilnika o javnim nabavkama male

vrednosti („Sl. glasnik RS”, br. 50/2009 - dalje: Pravilnik).U skladu sa članom 15. Pravilnika postupak nabavke na-

rudžbenicom sprovodi se u slučaju kada je: 1) procenjena vrednost javne nabavke veća za 20% od gor-

njeg limita određenog zakonom kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije ispod kojeg naručioci nisu oba-vezni da primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju javne nabavke;

2) zbog hitnosti ili drugih opravdanih razloga koji su uzroko-vani nastupanjem događaja koji se nisu mogli predvideti, ni izbeći ili otkloniti, potrebno izvršiti javnu nabavku;

3) sprovođenje postupka javne nabavke male vrednosti ne-celishodno iz razloga neekonomičnosti, s obzirom na to da bi sprovođenje postupka izazvalo veće troškove od vrednosti javne nabavke.Da bi se sproveo postupak nabavke narudžbenicom tre-

ba da nastupi bilo koji od tri propisana slučaja iz člana 15. Pravilnika.

Članom 31. stav 2. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2010 - dalje: Za-kon o budžetu) propisano je da se nabavkom male vrednosti, u smislu Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 116/2008 - dalje: Zakon), smatra nabavka čija je procenjena vrednost od 318.000 dinara do 3.175.000 dinara. U skladu sa navedenim gornji limit određen Zakonom o budžetu ispod kojeg naručioci nisu obavezni da primenjuju odredbe Za-kona je 318.000 dinara. Da bi postupak javne nabavke male vrednosti bio sproveden narudžbenicom u skladu sa članom 15. tačka 1) Pravilnika procenjena vrednost te javne nabavke na godišnjem nivou mora da bude veća za 20% od gornjeg limita odnosno da iznosi 381.600 dinara.

Sprovođenje postupka nabavke narudžbenicom kada na-stupe slučajevi propisani tač. 2) i 3) člana 15. Pravilnika treba tumačiti u svrhu pravilne primene Zakona i planiranja nabav-ki. Naručilac je dužan da pri oceni da li postoje razlozi hitno-sti ili drugi opravdani razlozi, kao i pri oceni celishodnosti

i ekonomičnosti sprovođenja postupka javne nabavke male vrednosti postupati savesno i u skladu sa načelima postupka javne nabavke. U svakom slučaju postupak nabavke narudž-benicom ne sme da posluži naručiocu kao način da izbegne primenu odredaba Zakona. Na primer: nestašica energenata za grejanje u sred zime ne bi se mogla smatrati u smislu tačke 2) člana 15. Pravilnika kao opravdani razlog koji je uzroko-van nastupanjem događaja koji se nisu mogli predvideti, ni izbeći ili otkloniti već je to posledica lošeg planiranja.

Pokretanje postupka nabavke narudžbenicom U skladu sa članom 27. Zakona i članom 3. Pravilnika

naručilac može da pokrene postupak nabavke narudžbeni-com ako je nabavku predvideo u godišnjem planu nabavki i ako su za tu nabavku planirana sredstva u budžetu i u finan-sijskom planu naručioca.

Postupak nabavke narudžbenicom pokreće se odlukom o izdavanju narudžbenice koju donosi naručilac (član 16. Pravilnika).

Odluku o izdavanju narudžbenice sadrži:- redni broj javne nabavke, - predmet javne nabavke, - procenjenu vrednost javne nabavke, - podatke o aproprijaciji u budžetu, odnosno finansijskom

planu za plaćanje. Odluka o izdavanju narudžbenice ne sadrži okvirne da-

tume u kojima će se sprovoditi pojedinačne faze postupka nabavke narudžbenicom kao što je to slučaj sa odlukom o pokretanju postupka javne nabavke male vrednosti koja iz-među ostalog sadrži okvirne datume u kojima će se sprovo-diti pojedinačne faze postupka javne nabavke male vredno-sti (član 4. stav 2. tačka 4) Pravilnika).

Sprovođenje postupka nabavke narudžbenicom Postupak nabavke narudžbenicom sprovodi službenik za

javne nabavke (član 17. Pravilnika). Prema tome naručilac

POSTUPAK JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI NARUDŽBENICOM

Slučajevi u kojima se postupak nabavke male vrednosti sprovodi narudžbenicom

JAVNE NABAVKE V


za sprovođenje postupka nabavke narudžbenicom ne obra-zuje komisiju.

Službenik za javne nabavke u postupku nabavke narudž-benicom je dužan da proveri telefonom, telefaksom, elek-tronskom poštom ili na drugi način cene predmeta javne nabavke koji se nabavlja.

Postupak nabavke narudžbenicom sprovodi se na način propisan članom 9. Pravilnika, što znači da službenik za jav-ne nabavke treba da pozove najmanje tri potencijalna ponu-đača da podnesu ponude. Poziv za podnošenje ponude upu-ćuje se putem pošte, telefaksom ili u elektronskom obliku, a može da se objavi i na Portalu javnih nabavki.

U pozivu za podnošenje ponude službenik za javne na-bavke određuje rok za dostavljanje ponude.

O sprovedenom postupku javne nabavke službenik za jav-ne nabavke sastavlja izveštaj u pisanoj formi (dalje: izveštaj).

Izveštaj sadrži bitne podatke koji su bili odlučujući za tok postupka i izbor ponuđača, i to: način proveravanja ce-ne, ime ili naziv ponuđača kod kojih je proveravana cena, osnovne elemente ponude, kao što je cena, način plaćanja, kao i rok i dinamika isporuke, kao i druge podatke od zna-čaja za javnu nabavku (član 19. Pravilnika).

Postupak nabavke narudžbenicom može trajati najduže osam dana s obzirom da je naručilac obavezan da izda na-rudžbenicu u roku od osam dana od dana donošenja odluke o izdavanju narudžbenice. Narudžbenicu potpisuje naruči-lac, odnosno organ naručioca nadležan za donošenje odluke (član 20. Pravilnika). •

Pitanje:

• Da li je komisija za javne nabavke ovlašćena da utvr-đuje da li su ponude podnete od strane ponuđača odgovarajuće?

Odgovor:

Zakon o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 116/2008 - dalje: Zakon) u članu 78. stav 1. propisuje je da naručilac dužan da u postupku javne nabavke, pošto pregleda ponude, odbije sve neispravne i neodgovarajuće ponude, a može da odbije i neprihvatljive ponude.

Prema tome, naručilac je dužan da prilikom stručne ocene ponuda oceni da li ponuđeni predmet javne nabav-ke ispunjava sve uslove sadržane u konkursnoj dokumen-taciji. Ako se tom prilikom utvrdi da ponuda ne ispunjava sve uslove sadržane u konkursnoj dokumentaciji naručilac je dužan da takvu ponudu odbije kao neodgovarajuću.

Članom 28. stav 4. Zakona propisano je da istovreme-no sa donošenjem odluke o pokretanju postupka javne nabavke, naručilac donosi i akt o obrazovanju komisije za javnu nabavku (dalje: komisija) u skladu sa propisanim kri-terijumima za obrazovanje komisija.

Zadaci komisije propisani su članom 5. Pravilnika o kri-terijumima za obrazovanje komisija za javne nabavke („Sl. glasnik RS”, br. 50/2009 - dalje: Pravilnik). U tački 2) navede-nog člana Pravilnika propisano je da komisija otvara, pre-gleda, ocenjuje i rangira ponude ili prijave.

Prema tome, na osnovu odredbe Zakona kojom se utvrđuje obaveza naručioca da odbije neodgovarajuću ponudu kao i odredbe Pravilnika kojom se utvrđuje zada-tak komisije a naročito zadatak da pregleda ponude pro-izilazi da je komisija prilikom pregleda ponuda ovlašćena da utvrđuje da li je ponuda podneta od strane ponuđača upostupkujavnenabavkeodgovarajuća. •

Aleksandra Jelača

Ovlašćenje komisije za javne nabavke da utvrđuje da li je ponuda podneta u

postupku javne nabavke odgovarajuća?



Odlukom o dopuni Odluke o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionali-zacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaci-

ju („Sl. glasnik RS”, br. 9/2011, stupa na snagu 24.2.2011. godine ) je dopunjen Program za rešavanje viška zaposle-nih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju („Sl. glasnik RS”, br. 64/2005, 89/2006, 85/2008, 90/2008 - ispr., 15/2009, 21/2010 i 46/2010 - dalje: Program), u delu IV. NAČIN REŠAVANJA VIŠKA ZAPO-SLENIH. Naime na kraju ovog Poglavlja dodat je novi stav koji glasi:

„Ako po isteku prava na novčanu naknadu u skladu sa propisima o zapošljavanju do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju lice iz stava 2. ovog poglavlja ili po isteku prava na posebnu novčanu naknadu do ispunjava-nja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju lice iz stava 3. ovog poglavlja ne ispuni prvi uslov za ostvarivanje prava na penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nastavlja se isplata novčane naknade, odnosno posebne novčane naknade do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u visini poslednjeg isplaćenog iznosa sredstava.”

Podsećamo da su Programom utvrđeni različiti načini rešavanja viška zaposlenih za koje se lica mogu opredeliti, u zavisnosti od dužine staža osiguranja i od toga koji je način za konkretno lice najpovoljniji. Lica mogu da se opredele za ostvarivanje nekog od prava utvrđenih stavom 2. Poglavlja IV. NAČIN REŠAVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH, odnosno za:

• novčanu naknadu u iznosu od 10 prosečnih zarada u pri-vredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike - za za-poslene koji imaju više od 10 godina staža osiguranja;

• novčanu naknadu u visini dinarske protivvrednosti 100 evra po godini staža osiguranja, po srednjem kursu, na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih od strane po-slodavca, uz mogućnost mesečnog usklađivanja dinarske protivvrednosti novčane naknade;

• otpremninu u skladu sa Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 ) i ostvarivanje prava na novčanu naknadu u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Ova lica mogu, pod određenim uslovima, da ostvare i pravo na novčanu naknadu u skladu sa članom 72. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i 88/2010). Ukoliko tim licima ne-dostaje dve godine do ispunjavanja prvog uslova za ostvari-vanje prava na penziju, mogu da ostvare i pravo na novčanu naknadu u trajanju od 24 meseca, odnosno do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju.

Pravo na posebnu novčanu naknadu može da ostvari lice - višak zaposlenih - kome nedostaje do pet godina do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju. Posebna novčana naknada se isplaćuje delom u jednokrat-nom iznosu, a delom u ratama i to onoliko meseci koliko licu nedostaje do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju.

Dopunom Programa omogućava se produženje ispla-te sredstava po osnovu posebne novčane naknade po Pro-

IZVRŠENA DOPUNA ODLUKE O UTVRĐIVANJU PROGRAMA ZA REŠAVANJE

VIŠKA ZAPOSLENIH U PROCESU RACIONALIZACIJE, RESTRUKTURIRANJA I

PRIPREME ZA PRIVATIZACIJUProdužena isplata sredstava po osnovu posebne novčane naknade po Programu,

odnosno novčane naknade u skladu sa propisima o zapošljavanju za lica koja su ovo pravo ostvarila, do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju

RADNI ODNOSI, ZAPOŠLJAVANJE I SOCIJALNO OSIGURANJE U BUDŽETSKOM SISTEMU VIII


gramu, odnosno novčane naknade u skladu sa propisima o zapošljavanju za lica koja su ovo pravo ostvarila u tra-janju do 24 meseca, i to do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju.

Iznos u kome će se vršiti isplata ovih sredstava odre-đen je u visini poslednjeg isplaćenog iznosa sredstava po-sebne novčane naknade ili novčane naknade.

Razlog za ovakvu dopunu Programa je nedavna izme-na propisa iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja na osnovu koje su izmenjeni uslovi za ostvarivanje prava na penziju u smislu njihovog pooštravanja za pojedine ka-

tegorije osiguranika sukcesivno, po godinama. Posledica ovakvih izmena propisa je da korisnici prava na posebnu novčanu naknadu u trajanju do pet godina, odnosno prava po osnovu zapošljavanja u trajanju do dve godine, nakon isteka ovih prava ne ispunjavaju prvi uslov za ostvarivanje prava na penziju. Dopunom Programa postiže se da se nastavkom isplate već ostvarenih prava omogućava nji-hovo korišćenje do ispunjavanja prvog uslova za ostva-rivanje prava na penziju, za ona lica koja su ta prava i ostvarila u odnosu na ispunjavanje uslova za ostvariva-nje prava na penziju. •

Pitanje: • Da li poslodavac može jednostrano raskinuti ugovor

o radu iz razloga koji nisu propisani odredbama Za-kona o radu?

Odgovor: Ugovor o radu je dvostrani pravni akt, koji predstavlja

izraz saglasnosti volja poslodavca i zaposlenog. Međutim, za razliku od obligaciono-pravnih ugovora, autonomija volja ugovornih strana kod ugovora o radu nije neogra-ničena. Ovo prvenstveno iz razloga što je, po logici stvari, pravna moć poslodavca kao pretpostavljenog veća i može biti izražena kroz nametanje ugovorenih uslova rada ne-povoljnih po zaposlenog. Stoga, Zakon o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon), na neki način, treba da predstavlja korektivni element sa ciljem da zaposlenom kao inferiornoj ugovornoj strani obezbedi bar osnovni minimum prava ispod kojih poslodavcu nije dozvoljeno da sam postavlja uslove. Na primer, osnovna zarada zaposlenog ne može biti ispod minimalne, godišnji odmor ne može trajati kraće od 20 radnih dana, a poslo-davac i zaposleni nemaju pravo da ugovaraju razloge za prestanak radnog odnosa koji nisu predviđeni odredbama Zakona o radu.

U glavi XVI, „Prestanak radnog odnosa”, u poglavlju 1. pod nazivom „Razlozi za prestanak radnog odnosa” - Za-

kon u čl. 175. do 179. predviđa sve dozvoljene mogućnosti zbog kojih zaposlenom može prestati radni odnos. Zakon, po ovom pitanju, ne dopušta mogućnost bilo kakvih „al-ternativnih” rešenja. Ukoliko bi Zakon dozvolio poslodav-cu da sam utvrđuje razloge zbog kojih može zaposlenom otkazati ugovor o radu, nastao bi visok stepen pravne ne-sigurnosti.

Stoga je odgovor na pitanje veoma jasan: „Poslodavac nema pravo da jednostrano raskine ugovor iz bilo kog ra-zloga koji nije naveden u zakonu”, i pored toga što je takvu mogućnost prethodno predvideo ugovorom o radu.

Članom 9. stav 2. Zakona predviđeno je da: „Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i od-govornostima zaposlenog - ništave su”. Članom 11. istog zakona predviđeno je da se: „Ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje pred nadležnim sudom. Pravo da se zah-teva utvrđivanje ništavosti ne zastareva”.

Naravno, zaposleni ima pravo izbora da mu na ovakav nezakonit način prestane radni odnos i da kasnije ne traži za-štitu svojih prava pred nadležnim organima. Međutim, uko-liko zaposleni pokrene radni spor, sud će poništiti rešenje poslodavca kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, a koje se zasniva na razlozimakojinisunavedeniuZakonu. •

Nemogućnost jednostranog raskida ugovora o radu od strane poslodavca iz razloga koji nisu propisani odredbama

Zakona o radu

?



Pitanje: • Da li je poslodavac dužan da zaposlenom, pre prestan-

ka radnog odnosa otkazom ugovora o radu po osnovu viška zaposlenih, omogući korišćenje godišnjeg od-mora za tu kalendarsku godinu, ili mu može isplatiti naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor?

Odgovor: Članom 68. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005,

61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) predviđeno je da: „Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa

ovim zakonom. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid

radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osigura-nju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji od-mor, niti mu se to pravo može uskratiti”.

Na osnovu citiranih odredbi Zakona može se zaključiti da je poslodavac dužan da zaposlenom, kome prestaje rad-ni odnos u skladu sa programom rešavanja viška zaposlenih, omogući korišćenje godišnjeg odmora u celosti. Ovakav stav zastupljen je i u mišljenju Ministarstva rada, zapošljavanja i

socijalne politike Republike Srbije, br. 011-00-00432/2005-02 od 18.7.2005. godine.

Pravna mogućnost naknade štete iz člana 76. Zakona („Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji od-mor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu”) predviđena je samo za izuzetne slučajeve - objek-tivne okolnosti koje su dovele do nemogućnosti korišćenja odmora - i ne bi trebalo da predstavlja pravilo supstitucije radnopravnog instituta korišćenja godišnjeg odmora nov-čanom naknadom štete.

Obzirom na zakonsko načelo po kojem se zaposleni ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti, poslodavac je dužan da mu pravo na korišće-nje godišnjeg odmora bezrezervno omogući, a ne da mu isto uskrati samo zbog predstojećeg otkaza ugovora o radu po osnovu viška zaposlenih.

Najzad, članom 275. stav. 1. tačka 1) Zakona predviđeno je da će se: „Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dina-ra kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor (član 68. i član 75. stav 3.)”. Pri tome, na poslodavcu je teret dokazivanja svih razloga zbog kojih zaposleni nije mogao da iskoristi svoj Zakonom predviđeni godišnji odmor pre prestanka radnog odnosa. •

Pravo na korišćenje godišnjeg odmora pre otkaza ugovora o radu po osnovu

viška zaposlenih?

Pitanje: • Da li potpunom obustavom rada zaposleni u ustano-

vi obrazovanja čine povredu radne obaveze?

Odgovor: Štrаjk u oblаsti obrаzovаnjа i vаspitаnjа regulisаn je ni-

zom propisа, i to: Ustаvom Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), Zаkonom o osnovаmа sistemа obrаzovаnjа i vаspitаnjа („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009), Zаkonom o osnov-noj školi („Sl. glasnik RS”, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94 - odluka USRS, 22/2002, 62/2003 - dr. zakon, 64/2003 - ispr. dr. zakona, 101/2005 - dr. zakon i 72/2009 - dr. zakon),

Zаkonom o srednjoj školi („Sl. glasnik RS”, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002 - ispr., 62/2003 - dr. zakon, 64/2003 - ispr. dr. zakona i 101/2005 - dr. zakon i 72/2009 - dr. zakon), Posebnim kolektivnim ugovorom zа zаposlene u osnovnim i srednjim školаmа i domovimа učenikа („Sl. glasnik RS”, br. 12/2009) i Zаkonom o štrаjku („Sl. list SRJ”, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 - dr. zakon - dalje: Zakon).

Prema članu 9. st. 1. i 2. Zakona delаtnost obrаzovаnjа je delаtnost od jаvnog interesа i zаposleni koji obаvljаju ovu delаtnost mogu početi štrаjk аko se obezbedi mini-mum procesа rаdа.

Posledice potpune obustave rada u ustanovi obrazovanja?



Minimum procesа rаdа zа nаstаvnikа osnovne ško-le je ostvаrivаnje obаvezne nаstаve u trаjаnju od 30 minutа po čаsu u okviru dnevnog rаsporedа i obаvljаnje ispitа, а zа nаstаvnikа srednje škole izvođenje nаstаve u trаjаnju od 30, odnosno 40 minutа po čаsu u okvi-ru dnevnog rаsporedа i obаvljаnje ispitа. Minimum procesа rаdа zа stručnog sаrаdnikа i vаspitаčа u osnov-noj i srednjoj školi je 20 čаsovа rаdа nedeljno (član 82. stav 2. Zakona o osnovnoj školi i član 84. stav 2. Zakona o srednjoj školi).

Znаči, u školi se može početi štrаjk sаmo аko se obez-bedi minimum procesа rаdа kаko je to propisаno Zаkonom o osnovnoj školi i Zаkonom o srednjoj školi. Zаposleni je dužаn dа dolаzi nа posаo i ostvаruje utvrđeni minimum procesа rаdа.

Sаmo аko je štrаjk orgаnizovаn u sklаdu sа nаvedenim

odredbаmа, orgаnizovаnje, odnosno učešće u štrаjku ne predstаvljа povredu rаdne obаveze, ne može biti osnov zа pokretаnje postupkа zа utvrđivаnje disciplinske i mаterijаlne odgovornosti zаposlenog i ne može zа po-sledicu imаti prestаnаk rаdnog odnosа zаposlenog (član 14. stav 1. Zakona). Međutim, orgаnizаtori štrаjkа, odno-sno učesnici u štrаjku koji nije orgаnizovаn u sklаdu sа Zаkonom neće uživаti zаštitu utvrđenu Zаkonom.

Nа osnovu člаnа 82. Zаkonа o osnovnoj školi i člаnа 84. Zаkonа o srednjoj školi, аko nаstаvnik, stručni sаrаdnik, vаspitаč, odnosno sаrаdnik škole učestvuje u štrаjku ne obezbeđujući minimum procesа rаdа nа nаčin kаko je propisаno zаkonom, direktor škole pokreće disciplinski postupаk, а nаstаvniku, stručnom sаrаdniku, vаspitаču, odnosno sаrаdniku se zа povredu nаvedene obаveze izri-čemerаprestаnkаrаdnogodnosа. •

Pitanje: • Na koji način se utvrđuje obaveza poslodavca da za

određena radna mesta uplaćuje dodatne iznose (po-reze i doprinose) za staž sa uvećanim trajanjem i da li je neophodno pokrenuti proceduru kod fonda PiO za utvrđivanje radnih mesta na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem?

Odgovor: Staž osiguranja sa uvećanim trjanjem za obavljanje

određenih poslova na radnim mestima na kojima se poslovi obavljaju sa povećanim rizikom u odnosu na život i zdravlje zaposlenih koji rade na tim mestima, utvrđuje se na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. za-kon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009 i 101/2010), a u skladu sa Pravilnikom o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem(„Sl. glasnik RS”, br. 105/2003, 126/2004, 93/2005, 3/2007, 8/2007, 56/2007, 23/2008 i 49/2010).

Poslodavac koji oceni da u okviru svoje delatnosti ima radna mesta sa povećanim rizikom, treba da pripremi struč-nu analizu o štetnom dejstvu i stepenu štetnosti tih poslova na život i zdravlje zaposlenih, a na osnovu stručne eksperize nadležne službe medicine rada. Potrebno je da podnese za-htev Republičkom fondu PIO, uz potrebnu dokumentaciju kao dokaz, radi davanja saglasnosti i donošenja rešenja o radnim mestima sa povećanim rizikoim na kojima se staž

osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Način i postupak podnošenja zahteva i neophodni dokazi koji se prilažu uz zahtev propisani su navedenim pravilnikom.

Republički fond PIO, po sprovedenom postupku, donosi rešenje o radnim mestima sa povećanim rizikom na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i dostavlja ga poslodavcu. Istim rešenjem utvrđuje se stepen uvećanja staža za svako radno mesto u odnoisu na utvrđeni rizik i pro-cenat dodatnog doprinosa za PIO koji poslodavac plaća za svakog zaposlenog prema procenjenom riziku na svakom radnom mestu i uvećanju staža. Dodatni doprios za PIO za staž sa uvećanim trajanjem plaća poslodavac mesečno, na zaradu zaposlenog, odnosno na osnovicu na koju se plaća i redovan doprinos.

Utvrđena obaveza za plaćanje doprinosa za staž osigura-nja sa uvećanim trajanjem ne može da se primenjuje retro-aktivno, već od datuma davanja saglasnosti poslodavcu od strane nadležnog organa, odnosno datuma koji je naveden u rešenju.

Po pitanju unošenja staža osiguranja u radnu knjižu za-poslenom kome se staž računa sa uvećanim trajanjem, uka-zujemo da poslodavac unosi zaposlenom u radnu knjižicu staž osiguranja koji je proveo u radnom odnosu u kalen-darskom trajanju, a uvećani staž osiguranja unosi nadležna filijala fonda PIO na osnovu matične evidencije o plaćenim doprinosima i osnovici na koju je doprinos plaćen (podaci iz Obrasca M-4), odnosno donosi rešenje o priznatom stažu osiguranja sa uvećanim trajanjem na osnovu vremena pro-vedenog na radu na poslovima na kojima se staž računa sa uvećanimtrajanjem. •

Procedura utvrđivanja radnih mesta na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem?



Globalna strategija Medicina rada za sve, dokument Svetske zdravstvene organizacije iz 1995. godine, ukazuje da se oko 100.000 hemijskih materija, oko

50 fizičkih, 200 bioloških i oko 20 štetnih ergonomskih faktora i isti broj faktora fizičkog opterećenja pojavljuju na radnim mestima zajedno sa nemerljivim brojem psihičkih i socijalnih problema. Obično se javljaju u kombinaciji i u različitim interakcijama. Oni doprinose pojavi rizika od na-stanka povreda na radu, profesionalnih bolesti i stresnih re-akcija, nezadovoljstvu poslom i odsustvu blagostanja. Većina ovih problema se u suštini i mora sprečiti u interesu zdravlja i blagostanja, ali i sa stanovišta ekonomskih interesa i pro-duktivnosti rada.

Osnovni preduslov za efikasnost preventivnih mera pri izlaganju opasnim i štetnim hemijskim materijama je proce-na rizika po zdravlje i bezbednost.

Ispitivanje prisustva i merenja koncentracija hemijskih štetnosti, njihovih efekata na zdravlje, procena rizika i defi-nisanje mera prevencije, vršeni su do sada, u najvećoj meri u industrijskim pogonima petrohemije, proizvodnje opasnih i štetnih hemijskih materija, i zanemarljivo malo u ustanova-ma kao što su fakulteti hemije, farmacije, zdravstvenim usta-novama, posebno školama, čak i kada su one iz oblasti kao što je poljoprivreda, tehnologija, medicina i slično (dalje: ustanove). Na ubikvitarnost ovih materija ukazuju povrede i bolesti zaposlenih i u ovim ustanovama.

Procena rizika na svim radnim mestima i u radnoj oko-lini, obaveza je svih poslodavaca, što znači i u ovim usta-novama, posebno kada su njihovi zaposleni izloženi dejstvu hemijskih materija, što je regulisano Pravilnikom o preven-tivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju he-mijskim materijama („Sl. glasnik RS”, br. 106/2009 - dalje: Pravilnik). Pravilnikom se propisuju minimalni zahtevi za bezbednost i zdravlje na radu koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera radi ot-klanjanja ili smanjenja rizika od nastanka povreda ili ošte-ćenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu

usled izlaganja hemijskim materijama na radnom mestu ili su rezultat bilo koje aktivnosti koja uključuje hemijske mate-rije. Pravilnik se primenjuje od 1. januara 2013. godine.

Ovaj pravilnik predstavlja usaglašavanje sa direktivama EU, posebno Direktivom saveta 98/24/EC od 7. aprila 1998. godine o zaštiti zdravlja i bezbednosti radnika od rizika veza-nih za hemijske agense na radu (četrnaesta pojedinačna di-rektiva u smislu člana 16(1) direktive 89/391/EEC). Štetnost brojnih hemijskih materija čijem su dejstvu izloženi zapo-sleni, predmet je i drugih međunarodnih dokumenata. Za-datak naže države, a potom i svake organizacije (preduzeća i/ili ustanove), je da uskladi rad sa aktuelnom nacionalnom zakonskom regulativom i međunarodno važećim konvenci-jama, direktivama, preporukama i standardima, pre svega o dozvoljenim vrednostima i izlaganju štetnom dejstvu hemij-skih materija, a potom i o proceni rizika, merama prevencije i drugim merama, načelima, pa i etičkim principima.

Poslodavac koji koristi hemikalije sa štetnim dejstvom po radnu i životnu sredinu, upotrebljava ih za rad ili odr-žavanje higijene i slično, ima obavezu da sagleda celokupnu zakonsku regulativu i obaveze koje proističu iz nje. Prepo-znavanje i utvrđivanje štetnog dejstva hemijskih materija po zdravlje zaposlenih, identifikacija aktivnosti tokom kojih postoji izloženost ovakvom njihovom dejstvu, procena rizi-ka, definisanje i primena preventivnih mera zaštite, složeni su zadaci stavljeni pred poslodavca donošenjem, prevashod-no, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 - dalje: Zakon), a potom niza podzakon-skih akata koji su doneti radi sprovođenja Zakona.

Takođe ova oblast je regulisana i nizom drugih zakona. Broj njihovih podzakonskih akata je velik i iziskuje, takođe, poznavanje i primenu. Uticaj hemijskih materija koja potiču iz radne sredine(okoline) na životnu sredinu i procena tog uticaja, je u neposrednoj vezi i sa primenom Zakona o zašti-ti životne sredine („Sl. glasnik RS”, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon i 72/2009 - dr. zakon) i Zakona o proce-

PRIMENA PROPISA U PROCENI I UPRAVLJANJU RIZIKOM OD HEMIJSKIH

ŠTETNOSTI NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI



ni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS”, br. 135/2004 i 36/2009).

Brojnost sredstava koja se koriste, međusobni uticaj i mogućnost interakcije u radnoj i životnoj sredini, ali i u ljud-skom organizmu, česta nemogućnost da se upravlja ovim materijama (zbog njihove prirode i načina i brzine širenja) u okviru granica organizacije, čine dodatne teškoće, iziskuje znanja i pravovremene preventivne aktivnosti. Potencijalni incidenti koji se mogu dogoditi pri dospevanju štetnih ma-terija u radnu i/ili životnu sredinu, brzo širenje vazduhom ili rekama, mogućnost delovanja na čoveka i ostali živi svet, razlog je da su hemijske štetnosti između ostalog i predmet regulisanja Zakona o vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS”, br. 111/2009). Od posebne važnosti je poznavanje odre-daba Zakona o hemikalijama („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i 88/2010) koji se zasniva se na načelu predostrožnosti i na-čelu da proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik proizvodi, stav-lja u promet i koristi hemikalije tako da nema nepoželjnih efekata po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Određene hemijske materije imaju svojstvo otpada, a upravljanje rizikom je u tom slučaju regulisano Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik R. Srbije”, br. 36/09 i 88/2010). Hemijske materije, pored toksičnih imaju i svojstva zapaljivih i eksplozivnih materija. Ova oblast je re-gulisana Direktivom EU 1999/92/EC o minimumu uslova za postizanje zaštite zdravlja zaposlenih koji su izloženi poten-cijalnom riziku od zapaljivih atmosfera. Materije sa štetnim dejstvom, posebno one zapaljive ili eksplozivne koje se tran-sportuju iziskuju primenu Zakona o transportu opasnog tereta („Sl. glasnik RS”, br. 88/2010) i, pre svih, Zakona o zaštiti od požara („Sl. glasnik RS”, br. 111/2009).

Na početku procesa primene Pravilnika, lice za bezbed-nost i zdravlje na radu ima obavezu da sagleda koje hemijske materije se nalaze i upotrebljavaju u organizaciji. Navedenu obavezu lice za bezbednost i zdravlje na radu trebalo je da iz-vrši još 2007. godine, a u skladu sa Pravilnikom o evidenci-jama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2007 - dalje: Pravilnik o evidencijama) odnosno popunjavanjem Obrasca 7-Evidencija o opasnim materija-ma koje se koriste u toku rada kako bi sada mogao da izvrši poređenje sa materijama koje su date u Prilogu 1. Pravilnika. Takođe neophodno je podrobno sagledati ceo tehnološki i radni proces jer se hemijske materije štetnog dejstva mogu javljati samo povremeno, tokom čišćenja određenih postro-jenja ili održavanja koje realizuju druge organizacije.

Definisanje pojedinih izraza od značaja za postupak procene i upravljanja rizikom

Članom 3. Pravilnika definisana je opasna hemijska materija.

Opasna hemijska materija je svaka hemijska materija koja: - je u skladu sa posebnim propisima klasifikovana kao opa-

sna supstanca ili smeša, osim supstanci i smeša koje zado-voljavaju kriterijume za klasifikaciju kao opasne po životnu sredinu,

- iako nije klasifikovana kao opasna, u smislu tačke 2) pod-tačke (1) ovog člana Pravilnika, a može, zbog svojih fizič-ko-hemijskih, hemijskih ili toksikoloških svojstava i načina na koji se koristi ili je prisutna na radnom mestu, predstav-ljati rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenih, uključuju-ći svaku hemijsku materiju za koju je odredbama člana 4. ovog pravilnika, utvrđena granična vrednost izloženosti na radnom mestu;

Aktivnost koja uključuje hemijske materije, jeste bilo koja aktivnost pri kojoj se hemijske materije koriste ili na-meravaju da se koriste u bilo kom procesu, uključujući pro-izvodnju, rukovanje, skladištenje, transport ili odlaganje i obradu, ili nastaju iz takvih aktivnosti.

Navedenim članom Pravilnika data su značenja i drugih izraza, a u Prilogu 1. Pravilnika i skraćenice za njih, od kojih su za postupak procene i upravljanja rizikom posebno zna-čajne: - Granična vrednost izloženosti na radnom mestu (GVI)

jeste prosečna koncentracija opasne hemijske materije u vazduhu na radnom mestu u zoni disanja zaposlenog, pri normalnim mikroklimatskim uslovima rada i uz lakši fizič-ki rad, a izračunata u određenom vremenskom periodu, u odnosu na naznačeni referentni period, za koju se smatra da nije štetna po zdravlje zaposlenog, ako zaposleni radi pri koncentraciji opasne hemijske materije koja je niža ili jed-naka graničnoj vrednosti opasne hemijske materije, osam sati dnevno, a izražena u mg/m3 ili ml/m3 [ppm]. Granična vrednost izloženosti data je za osmočasovnu izloženost. Granična vrednost za pare i gasove je data za temperaturu od 20°C i pritisak od 1,013 x 105 Pa;

- Kratkotrajna granična vrednost izloženosti (KGVI) jeste ona koncentracija opasne hemijske materije kojoj zaposleni može biti izložen bez opasnosti po oštećenje zdravlja kra-će vreme. Izloženost takvoj koncentraciji opasne hemijske materije može trajati najviše 15 minuta i ne sme se ponoviti više od četiri puta tokom radnog vremena. Između dva pe-rioda izloženosti takvoj koncentraciji mora proći najmanje 60 minuta. Vrednosti kratkotrajne izloženosti izražavaju se u mg/m3 ili ml/m2 [ppm];

- Biološka granična vrednost jeste granica koncentraci-je u odgovarajućem biološkom medijumu odgovarajuće materije, njenog metabolita ili indikatorima efekata. Ove vrednosti su date u Prilogu 2. Pravilnika o hemijskim ma-terijama i odnose se na olovo (elementarno i neorganska jedinjenja).

Koncentracija određene opasne materije u vazduhu je količina te materije u jedinici zapremine vazduha. Iskazuje se u mg/m3 ili ml/m3 [ppm].

K - napomena da hemijska materija može štetno delovati na kožu.

Označene su materije koje imaju kancerogeno (Karc. kat.), mutageno (Mut. kat.) i dejstvo na reproduktivnu spo-sobnost (Repr. kat.). S tim u vezi treba podsetiti da je profe-sionalni kancerogen svaki hemijski, fizički ili biološki agens na radnom mestu koji povećava rizik od nastanka malignog oboljenja među izloženim zaposlenima a mutacija - prome-na u naslednim karakteristikama uslovljena promenama ge-na. Mutagen je činilac koji izaziva mutacije.



Obaveze poslodavca Odredbama čl. 5. do 12. Pravilnika su regulisane obaveze

poslodavca i to: - procenjivanje rizika u odnosu na opasne hemijske materije, - primena načela prevencije, - primena preventivnih mera, - postupci u slučaju povreda na radu i opasnih pojava, - informisanje i osposobljavanje zaposlenih, - zabrane proizvodnje, prerada ili korišćenje na radnom me-

stu određenih hemijskih materija, - praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih na radnom mestu

sa povećanim rizikom zbog prisustva hemijskih štetnosti, - saradnja poslodavca i zaposlenih.

Procena rizika u radnoj okolini i na radnim mestima

Najvažnija obaveza poslodavca je procena rizika u skladu sa Pravilnikom i drugima propisima koji se odnose na he-mijske štetnosti i shodno tome izmena i dopuna akta o pro-ceni rizika. Primena definisanih mera prevencije i praćenje njihove efikasnosti je kontinuiran proces još od donošenja pravilnika kojim se uređuje procena rizika, a koji sada treba dopuniti i unaprediti.

Procenjivači rizika moraju da uzmu u obzir osnovni pro-pis u ovoj oblasti - Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini („Sl. glasnik RS”, br. 72/2006, 84/2006 - ispr. i 30/2010 - dalje: Pravilnik o proceni rizika), kao i dosadašnje aktivnosti realizovane na njegovoj primeni.

Procenjivanje rizika je složen proces za koje su potrebne značajne pripreme polazeći pri tom od postojećeg stanja i ni-voa primene mera prevencije i zaštite u odnosu sve štetnosti i opasnosti, pa time i hemijskih štetnosti. One su u Pravilni-ku o proceni rizika navedene u grupi „Štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada”, a označne su kao hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u or-ganizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje, i sl.). Ova grupa štetnosti je, u skladu sa Pravilnikom o evidencija-ma označena šifrom 21.

Veliki broj hemijskih materija i različite aktivnosti u ko-jim se one javljaju, u isto tako različitim oblicima kao poje-dinačne, u smešama, u tečnom, gasovitom ili čvrstom stanju, kao sirovine, međuproizvodi ili gotovi proizvodi i drugo, izi-skuje da se sagledaju svi aspekti rada i mogućnosti njihovog štetnog delovanja na zdravlje svih onih koji imaju pravo na bezbedan i zdrav rad, a to su, u skladu sa članom 5. Zakona:1. zaposleni;2. učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvod-

nom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (ra-dionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.);

3. lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvali-fikaciji ili dokvalifikaciji;

4. lica na profesionalnoj rehabilitaciji;5. lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u

privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (ra-dionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada;

6. lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;

7. lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odre-đenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat po-slodavac.

U budžetskim ustanovama uzimanje ovih odredbi u ob-zir, od posebnog je značaja na fakultetima i u školama koje vrše obrazovno-vaspitni rad iz oblasti medecine. Studenti i učenici dolaze u direktan kontakt sa hemijskim materija-ma i oni su najčešće ti koji realizuju aktivnosti pod nadzo-rom nastavnika i asistenata. U zdravstvenim ustanovama su još specifičniji uslovi jer su hemijskim štetnostima izlože-ni pacijenti, podugovarači poslova, posetioci i mnogi drugi. Lice za bezbednost i zdravlje na radu ima izuzetno važnu ulogu da zajedno sa ostalim stručnjacima, zaposlenima i nji-hovim predstavnicima, sagleda sve specifičnosti ekspozicije i identifikuje sva potencijalno izložena lica pri proceni rizika po njihovu bezbednost i zdravlje, definiše mere prevencije, primeni ih i permanentno kontroliše njihovu efikasnost. Po-vrede i bolesti koje se događaju ostalim izloženim licima, po-red zaposlenih, se ne registruju niti prijavljuju kao povrede i bolesti na radu, pa je teško steći i uvid u njihovu učestalost, težinu i posledice. Prevencija je zato neophodna, ali i vođe-nje evidencije i o ovim situacijama.

Aktivnosti poslodavca u postupku procene rizikaProcena rizika kada su u pitanju hemijske štetnosti je

proces koji ima određeni redosled aktivnosti kao kada su u pitanju i druge štetnosti.

Aktivnosti poslodavca u postupku procene rizika od he-mijskih štetnosti su: - utvrđivanje liste opasnih hemijskih materije prisutnih na

radnom mestu; - identifikacija izloženih lica, načina i dužine njihove ekspo-

zicije; - sagledavanje svih aktivnosti na radnom mestu prilikom

kojih je moguće očekivati povećanu izloženost hemijskim materijama; sagledavanje rezultata merenja uslova radne okoline - prisutnosti hemijskih materija i određivanja nji-hovih koncentracija, poređenja sa dozvoljenim - graničnim vrednostima,

- identifikaciju štetnih efekata do kojih određena ekspozicija može dovesti,

- procena ekspozicije u smislu odnosa doza-odgovor,- procena ekspozicije koja se svodi na procenu koncentracije

štetnih materija na mestu delovanja,- procenjivanje rizika primenom odgovarajućih metoda-

procenjivanje osobina rizika koja obuhvata procenu inci-dence i težine neželjenih efekata,

- određivanje mera prevencije i zaštite, - izrada akta o procenjenim rizicima i/ili dopuna i izmena

postojećeg akta. Početak ovog procesa je obaveza poslodavca predviđe-

na Pravilnikom, da pri proceni rizika, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, prvo utvrdi da li su opasne hemijske materije prisutne na radnom mestu. Ovo je pro-



ces prepoznavanja štetnosti. Takođe potrebno da poslodavac sagleda i koje štetne hemijske materije mogu da se stvaraju, ili su deo normalnog tehnološkog i radnog procesa i na taj način predstavljaju opasnost po zdravlje. U Pravilniku je Pri-logu 1 dat spisak opasnih hemijskih materija za koje su date

i obavezujuće granične vrednosti, kao i brojni drugi podaci, neophodni da se sagledaju obaveze vezane i za merenja nji-hovih koncentracija i procenjivanje rizika. U ovom spisku, čiji je izvod dat u nastavku, navedeno je 127 hemijskih mate-rija ili njihovih grupa.

Pravilnik je orijentisan na pojedinca odnosno zaposlenog, na utvrđivanje i dokaz o izloženosti i posledicama te izlože-nosti hemijskim materijama, što iziskuje identifikaciju sva-kog zaposlenog i vođenja odgovarajuće dokumentacije.

Poslodavac je dužan da u postupku procene rizika sagleda sve aktivnosti na radnom mestu, prilikom kojih je moguće očekivati povećanu izloženost hemijskim ma-terijama, kao i druge faktore u procesu rada koji mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenih, odnosno rizike od nastanka povreda na radu i/ili oštećenja zdravlja koji se ne mogu otkloniti ili u dovoljnoj meri smanjiti, čak i kada su sprovedene sve tehničke mere (član 6. stav 4. Pravilnika). Ova aktivnost odgovara članu 5. Pravilnika o proceni rizika, kojim je utvrđeno da se opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad koja se koriste u tim procesima (i nji-hovo grupisanje) i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu vrši na način pogodan za prikupljanje i procenjivanje potrebnih informacija o tim procesima i sredstvima prema postojećem stanju. Navedenim članom Pravilnika o proceni rizika su obuhvaćene i materije koje se koriste u radu, opre-ma i postrojenja, posebno opis kritičnih tačaka koje označa-vaju situacije i okolnosti kada može da dođe do eksplozija, požara i/ili nekontrolisanog ispuštanja hemikalija u radnu, a potom i životnu sredinu.

Da bi se ova složena aktivnost realizovala potreban je timski rad stručnjaka za tehnologiju, inženjera tehničkih struka, hemičara i drugih. Kao i u bilo kojem procesu pro-cene rizika počinje se od sagledavanja radnih i tehnoloških procesa, ulaznih sirovina, međuprodukata do završnih pro-izvoda, ali i materija koje predstavljaju otpad i koje takođe mogu da sadrže opasne hemijske materije i budu uzročnici povreda ili bolesti.

Kada se realizuju ove aktivnosti potrebno je izvršiti samo procenjivanje rizika u skladu sa odabranim i prikladnim me-

todama. Jedna od njih je i AUVA metoda (Allgemaine Un-fallversicherungsanstalt, Sociale Unfallversicherung, www.auva.sozvers.at). Primenjuje se vrlo često, kao pomoćna ili paralelna, i Control- Banding metoda, ali i druge. U skladu sa Direktivom 67/548/EC svaki hemijski agensi je karakteri-zovan slovom „R” i brojem koji bliže određuje način njego-vog delovanja na žive organizme, što se koristi u navedenim metodama.

U realnim uslovim zaposleni i druga lica su najređe izlo-žena samo jednoj štetnoj hemijskoj materiji. Procena rizika je u takvom slučaju relativno jednostavna. Mnogo češća je situacija da su izloženi većem broju hemijskih materija. U la-boratorijama je taj broj reda veličine i iznad stotine. U skladu sa navedenim članom 4. Pravilnika propisano je da na rad-nim mestima gde prilikom obavljanja aktivnosti dolazi do izloženosti zaposlenog dejstvu više vrsta opasnih hemijskih materija, poslodavac je dužan da proceni rizik koji predstav-lja kombinaciju svih opasnih hemijskih materija. Način za procenu su brojni i predstavljaju najčešće deo ekspertnih metoda i/ili poslova u kojim učestvuju eksperti.

Sama procena rizika podrazumeva da se i definišu mere prevencije, što je regulisano ovim pravilnikom i Pravilni-kom o proceni rizika.

Ukoliko poslodavac utvrdi prisutnost opasne hemijske materije, dužan je, da proceni rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenih koji se javlja usled prisustva tih hemijskih mate-rija, uzimajući u obzir sledeće: 1. njihova opasna svojstva; 2. informacije o bezbednosti i zdravlju na radu koje dostavlja

snabdevač, na primer bezbednosni list (safety data sheet); 3. nivo, vrstu i trajanje izloženosti; 4. okolnosti pri radu koji uključuje takve materije, uključu-

jući i njihovu količinu;

Izvod iz Priloga 1. Spisak opasnih hemijskih materija za koje su date i obavezujuće granične vrednosti i druge informacije

Red. broj EINECS br. CAS br. Naziv materije

Granične vrednosti Karc. kat. Mut. kat. Repr. kat. Napomena GVI KGVI

mg/m3 ppm mg/m3 ppm 1 200-662-2 67-64-1 aceton; propanon 1 210 500 EU*

2 200-835-2 75-05-8 acetonitril; cijanometan 70 40 EU**; K

3 203-470-7 107-18-6 alil-alkohol 4.8 2 12.1 5 EU* 38 203-632-7 108-95-2 fenol 8 2 16 4 3 K 92 202-716-0 98-95-3 nitrobenzen 1 0.2 3 3 EU**; K

121 200-831-0 75-01-4 vinil-hlorid monomer; hloroetilen

7.77 3 1 EU0



5. sve granične vrednosti izloženosti hemijskim materijama na radnom mestu i/ili biološke granične vrednosti;

6. efekat preventivnih mera koje su preduzete ili treba da bu-du preduzete;

7. izveštaje o rezultatima praćenja zdravstvenog stanja, uko-liko su dostupni.

Na zahtev poslodavca, snabdevač hemijskih materija je dužan da dostavi i dodatne informacije koje su potrebne za procenu rizika, i ako je moguće specifičnu procenu rizika za korisnike.

Poslednja aktivnost u procesu procene rizika je izrada akta o procenjenim rizicima ili izmene i dopune postoje-ćeg akta o proceni rizika. Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika u pismenoj formi, donetim u skladu sa Zako-nom, utvrdi koje mere za sprečavanje, otklanjanje ili sma-njenje rizika od hemijskih materija su primenjene u smislu čl. 6. i 7. Pravilnika. U zaključku akta o proceni rizika poslo-davac može dati obrazloženje da vrsta i priroda opasnosti i/ili štetnosti vezanih za prisutne hemijske materije čine dalju detaljnu procenu rizika nepotrebnom.

Poslodavac je dužan da izvrši delimičnu izmenu i dopu-nu akta o proceni rizika u slučaju kada je došlo do značaj-nih promena u procesu rada, odnosno kada utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad nisu odgovarajuće ili kada rezultati praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog pokažu da je to ne-ophodno.

Poslodavac je dužan da u slučaju nove aktivnosti na radnom mestu koja obuhvata opasne hemijske materije, obezbedi da ta aktivnost počinje tek nakon što je izvršena procena rizika i kada su utvrđene i sprovedene sve preven-tivne mere za bezbedan i zdrav rad.

Poslodavac je dužan da primenjuje preventivne mere za bezbednost i zdravlje na radu prilikom obavljanja sva-ke aktivnosti koja uključuje opasne hemijske materije, u skladu sa Zakonom i odredbama ovog pravilnika.

Poslodavac je dužan da, rizik od nastanka povreda i/ili oštećenja zdravlja zaposlenog na radnom mestu koje uklju-čuje hemijske materije spreči, otkloni ili smanji na najmanju moguću meru: 1. planiranjem i organizacijom sistema rada na radnom mestu; 2. obezbeđivanjem odgovarajuće opreme za rad sa hemij-

skim materijama, kao i uvođenjem postupaka održavanja koji osiguravaju bezbednost i zdravlje zaposlenog;

3. smanjenjem na minimum broja zaposlenih koji su izlo-ženi ili mogu da budu izloženi opasnim hemijskim ma-terijama;

4. smanjenjem trajanja i intenziteta izloženosti na mini-mum;

5. primenom odgovarajućih higijenskih mera; 6. smanjenjem količine hemijskih materija prisutnih na rad-

nom mestu na minimum potrebnih za tu vrstu aktivnosti; 7. utvrđivanjem odgovarajućih radnih postupaka uključujući

i uputstva za bezbedno rukovanje, skladištenje, i transport opasnih hemijskih materija i otpada koji sadrži takve he-mijske materije u okviru radnog mesta.

Preventivne mere Poslodavac je dužan da rizik od nastanka povreda na

radu i/ili oštećenja zdravlja zaposlenih na radnom mestu usled dejstva opasnih hemijskih materija spreči, otkloni ili smanji na najmanju moguću meru.

Radi izvršenja navedene obaveze poslodavac je dužan da prednost daje zameni, tako što izbegava upotrebu opa-sne hemijske materije i zamenjuje je hemijskom materijom ili procesom koji, pod uslovima njegove upotrebe, nije opa-san ili je manje opasan za bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Kada je aktivnost takve prirode da rizik nije moguće sprečiti, otkloniti ili smanjiti zamenom, imajući u vidu ak-tivnost i procenu rizika propisanu članom 5. Pravilnika, po-slodavac je dužan da smanji rizik na najmanju moguću meru primenom preventivnih mera iz člana 7. Pravilnika.

Ove mere uključuju po redu prioriteta:1. projektovanje odgovarajućih procesa rada i tehničke kon-

trole, kao i upotrebu odgovarajuće opreme i materijala, kako bi se izbeglo ili u najvećoj mogućoj meri smanjilo oslobađanje opasnih hemijskih materija koje mogu pred-stavljati rizik od povreda na radu ili oštećenja zdravlja za-poslenog na radnom mestu;

2. primenu kolektivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu na izvoru rizika, kao što su odgovarajuća ventilacija i od-govarajuće organizacione mere;

3. tamo gde izloženost ne može biti sprečena drugim sred-stvima, primenjuju se pojedinačne mere za bezbednost i zdravlje na radu, uključujući i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu.

Pored navedenih mera, poslodavac je dužan da obezbe-di praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih, u smislu člana 11. Pravilnika.

Kao što je već navedeno, poslodavac je dužan da anga-žuje pravno lice sa licencom za vršenje preventivnih i perio-dičnih ispitivanja uslova radne okoline koji mogu biti opasni po zdravlje zaposlenih na radnom mestu, posebno u odnosu na granične vrednosti izloženosti na radnom mestu. Poslo-davac je dužan da prilikom svakog prekoračenja granične vrednosti izloženosti na radnom mestu, uzimajući u obzir podatke o vrsti hemijske materije i nivou izloženosti iz stručnog nalaza, odmah sprovede sve preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, kako bi izloženost zaposlenog hemij-skoj materiji bila u dozvoljenim granicama.

Ovako definisane mere ukazuju da proces procenjiva-nja rizika ne sme da utiče na ažurnost mera prevencije i one moraju da se preduzmu odmah kada merenja hemijskih štetnosti pokazuju da je došlo do prekoračenja graničnih vrednosti. Ovo se posebno odnosi na kratkotrajne granične vrednosti, čije prekoračenje može dovesti do akutnih simp-toma, manifestacije trovanja i oboljenja koja imaju karakter povrede na radu. Često je ovakvim dozama izložen veći broj zaposlenih što ima za posledicu i kolektivne povrede na ra-du, potrebu za prvom pomoći i zbrinjavanjem većeg broja ljudi. Materije koje su zapaljive i imaju svojstvo eksploziv-nosti mogu da dovedu, često i do teško sagledivih posledica, potrebe da se premene mere evakuacije, spašavanja i pruža-nja prve pomoći u izuzetno složenim okolnostima.



Na osnovu sprovedenog postupka procene rizika i prime-ne načela prevencije, u smislu čl. 5 i 6. Pravilnika, poslodavac je dužan da preduzima tehničke i/ili organizacione mere koje odgovaraju vrsti aktivnosti, uključujući skladištenje, rukovanje i odvajanje nekompatibilnih hemijskih materija, obezbeđujući zaposlenima zaštitu od opasnosti koje nastaju usled fizičko-hemijskih svojstava hemijskih materija.

Navedene mere poslodavac preduzima prema prioritetu tako da: 1) spreči prisustvo opasnih koncentracija zapaljivih supstan-

ci ili opasnih količina nestabilnih supstanci na radnom mestu, ili gde priroda posla to ne dozvoljava;

2) izbegava prisustvo izvora paljenja koji mogu da izazovu požar i eksploziju, ili nepovoljne uslove koji mogu da do-vedu do štetnih fizičkih efekata hemijski nestabilnih sup-stanci ili smeša supstanci;

3) ublaži štetne uticaje po zdravlje i bezbednost zaposlenih u slučaju požara ili eksplozije uzrokovanih paljenjem zapa-ljivih supstanci, ili štetnih fizičkih uticaja hemijski nesta-bilnih supstanci ili smeša supstanci. Oprema za rad i sistemi za bezbednost koje poslodavac

obezbeđuje za zaštitu zaposlenih moraju da budu oblika, izrađeni i nabavljeni u skladu sa propisima o bezbednosti proizvoda, kao i da obezbeđuju potpunu bezbednost i zdrav-lje zaposlenih.

U primeni tehničkih i/ili organizacionih mera koje pre-duzima, poslodavac je dužan da uzme u obzir usaglašenost opreme za rad i bezbednosnih sistema sa zahtevima za upo-trebu u potencijalno eksplozivnoj atmosferi.

Poslodavac je dužan da sprovodi mere kontrole i/ili is-pitivanja sklopova postrojenja, opreme za rad i bezbedno-snih sistema ili obezbeđuje opremu za sprečavanje eksplozi-ja, ili uređaje za oslobađanje eksplozivnog pritiska.

Postupci u slučaju povreda na radu i opasnih pojava Poslodavac je dužan da unapred utvrdi procedure postu-

paka u slučaju nesreća na radu-hemijskih akcidenata, obave-ze, odgovornosti i uloge svih učesnika procesa zbrinjavanja i kasnije sanacije

Zadatak poslodavca, a time i lica za bezbednost i zdravlje na radu, je da primeni sve preventivne mere kako ne bi došlo do povreda na radu, a kada se one ipak dogode, da organizuje pružanje prve pomoći i zbrinjavanje povre-đenih, kao i da obezbedi lična zaštitna sredstava obuče-nim zaposlenima koji učestvuju u evakuaciji i spašava-nju. Obeležavanje područja opasnosti, stavljanje znakova zabrane pristupa, je zadatak koji moraju da ispune unapred obučeni zaposleni za šta je potrebno da se pripremi i sav po-treban materijal. Praktično osposobljavanje i obaveštavanje zaposlenih je takođe obaveza poslodavca.

Mere, koje se sprovode nakon nesrećnih slučajeva, spadaju u red korektivnih mera.

Prema Pravilniku, u cilju sprovođenja bezbednosti i zdravlja na radu, radi sprečavanja povreda na radu i ošte-ćenja zdravlja zaposlenih ili opasnih pojava, zbog prisustva opasnih hemijskih materija na radnom mestu, poslodavac je

dužan da utvrdi postupke koji se primenjuju kada do takvog događaja dođe. Tim postupcima utvrđuje se praktično ospo-sobljavanje zaposlenih koje treba da se sprovodi u redovnim intervalima, uključujući i obezbeđivanje pružanja prve po-moći i opreme za prvu pomoć.

U slučaju kada dođe do događaja, poslodavac je dužan da odmah preduzme mere za smanjenje uticaja tog doga-đaja i obaveštava zaposlene koji su određeni za otklanja-nje uticaja tog događaja.

U cilju uspostavljanja normalnog stanja u skladu sa čla-nom 8. Pravilnika, poslodavac je dužan da: 1. sprovede odgovarajuće mere za otklanjanje nastale situa-

cije, što je pre moguće; 2. dozvoli rad u ugroženom području ili druge neophodne

radnje samo onim zaposlenima koji su neophodni za rad u ugroženom području.

Poslodavac je dužan da, zaposlenima kojima je dozvo-lio rad u ugroženom području, obezbedi odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, kao i drugu spe-cijalnu bezbednosnu opremu. Zaposleni su dužni da koriste sredstva i opremu za ličnu zaštitu kao i bezbednosnu opremu sve dok takvo stanje traje. Takvo stanje ne sme biti trajno.

Poslodavac je dužan da spreči prisustvo u ugroženom području licima koja nisu zaštićena odgovarajućim sred-stvima i opremom za ličnu zaštitu, odnosno koja ne upo-trebljavaju drugu specijalnu bezbednosnu opremu.

Poslodavac je dužan da obezbedi sisteme za upozore-nje i komunikaciju kojima se signalizira povećana opasnost za bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih, koje uključuju odgovarajuće postupanje i mere sanacije, kao i akcije usme-rene na ukazivanje pomoći, evakuaciju i spasavanje, odmah kada nastane potreba.

Poslodavac je dužan da obezbedi da sve informacije o hitnim postupcima, koje obuhvataju opasne hemijske ma-terije, budu dostupne nadležnim unutrašnjim i spoljnim službama za postupanje u slučaju povreda na radu i opasnih pojava.

Te informacije moraju da sadrže: 1) prethodno obaveštenje o svim mogućim opasnostima i

štetnostima na radu, postupke o utvrđivanju opasnosti i štetnosti, i način i mere za njihovo otklanjanje, tako da službe za hitne slučajeve mogu da pripreme sopstvene po-stupke za reakciju i druge potrebne mere;

2) sve dostupne informacije o opasnostima i štetnostima ko-je se javljaju ili mogu da se jave u vreme povreda na radu ili opasnih pojava, uključujući i podatke o postupcima propisanim u skladu sa ovim članom. Pravilnikom o sadržini politike prevencije udesa sadr-

žini metodologije izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana za-štite od udesa (Službeni glasnik RS”, br. 41/2010) regulisani su postupci i dokumenta koja je potrebno izraditi pri postu-ajnju opasnosti od hemijskog udesa.

Prvu pomoć poslodavac treba da organizuje u skladu sa Pravilnikom o opremi i postupku pružanja prve pomoći i organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu („Sl. list SFRJ”, br. 21/71), specifičnom obukom za pružanje prve pomoći kod povreda izazvanih hemijskim sredstvima.



Sanduče prve pomoći treba, takođe, da bude opremljeno sa antidotima, sredstvima za neutralizaciju i zbrinjavanje „he-mijskih” povreda, posebno brzu pomoć kod dospevanja he-

mikalija u oči. Obuka za pružanje prve pomoći, spašavanje i evakuaciju je specifična i treba joj tako i prići. Ovo iziskuje znanja iz oblasti profesionalne toksikologije.

ZAKLJUČAKPrimenom Pravilnika, poslodavac i druga odgovorna lica će uskladiti svoj rad sa osnovnom odredbom Zakona koja se odnosi na sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, u ovom slučaju, pri izlaganju hemijskim štetnostima. Ovaj, vrlo složen proces iziskuje da se započne odmah kako bi se do početka primene Pravilnika, odnosno do 1. januara 2013. godine, ispunile brojne obaveze. Primena ovog propisa iziskuje i sagledavanje odredaba brojnih drugih aktuelnih propisa, standarda, metoda za procenu rizika, mera prevencije, obuku i osposobljavanje i niz drugih zadataka. Ovo je složen i timski posao kompetentnih lica, što podrazumeva brojna znanja, veštine i sposobnosti za timski i konstruktivan rad. Poslodavac, ima najveću odgovornost, što je propisano članom 9. Zakona. Naime poslodavac se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.Najveći posao ipak čeka lice za bezbednost i zdravlje na radu, koji će direktno učestvovati, kao organizator i koordinator između učesnika ovog vrlo složenog i odgovornog procesa. U školama, na fakultetima, zdravstvenim i ustanovama soci-jalne zaštite, postoje specifičnosti koje iziskuju poseban tretman.

Pitanje: • Da li se staž osiguranja, upisan u radnu knjižicu od

strane Nacionalne službe za zapošljavanje po osnovu tehnološkog viška, smatra radnim stažom na osnovu kog se može ostvariti pravo na jubilarnu nagradu u srednjoj školi?

Odgovor: Članom 120. stav 1. tačka 1) Zakona o radu („Sl. glasnik

RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) pred-viđeno je da: „Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć”.

Obzirom da se postavljeno pitanje odnosi na pravo lica zaposlenog u srednjoj školi, isto je preciznije uređe-no odredbom člana 30. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Sl. glasnik RS”, br. 12/2009 - daklje: Posebni ko-lektivni ugovor):

„Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu.

Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20 ili 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.

Visina jubilarne nagrade iznosi:

1) pola prosečne plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;

2) jednu prosečnu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;

3) jednu i po prosečnu platu - za 30 godina rada ostvare-nog u radnom odnosu.

Prosečna plata iz stava 3. ovog člana jeste plata po za-poslenom ostvarena u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, ako je to povolj-nije po zaposlenog”.

Ukoliko se pođe od zakonske pretpostavke da je zapo-sleni, u smislu člana 5. stav 1. Zakona - fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca i koji se zasniva ugovo-rom o radu (član 30. stav 1. Zakona), doći će se do nedvo-smislenog zaključka da staž koji je upisan u radnu knjižicu od strane Nacionalne službe za zapošljavanje po osnovu viška zaposlenih ne predstavlja „rad ostvaren u radnom odnosu” koji je neophodan uslov da bi zaposleni stekao pravo na isplatu jubilarne nagrade na način zahtevan čla-nom 30. Posebnog kolektivnog ugovora.

Shodno navedenim odredbama, ovakav staž osigura-nja nema karakter radnog staža, odnosno „rada ostvare-nog u radnom odnosu”, tako da isti ne bi mogao biti ura-čunat u staž potreban za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu u srednjoj školi. •

Staž osiguranja potreban za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu u srednjoj školi?

Prof. dr Neda Jocić



Pitanje: • Može li poslodavac umanjiti zaradu zaposlenom kao

kaznu zbog povrede radne obaveze i pod kojim uslo-vima i da li je potrebno opštim aktima društva ili ugo-vorom o radu prethodno regulisati ovu mogućnost?

Odgovor: Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005

i 54/2009 - dalje: Zakon) nije predviđena mogućnost da se zaposlenom umanji zarada zbog povrede radne oba-veze. U slučaju da zaposleni izvrši povredu radne obaveze prethodno utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu - odredbama Zakona predviđene su sledeće sankcije: - Privremeno udaljenje sa rada (član 165. Zakona) ako je

protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak zbog kri-vičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o ra-du ili ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kr-šenja radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. i člana 181. stav 2. Zakona.

- Privremeno udaljenje sa rada (član 170. Zakona) bez na-knade zarade u trajanju od jednog do tri radna dana za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. tač. 2) i 3) Zakona - ako postoje olakša-vajuće okolnosti ili ako povreda radne obaveze, odnosno radne discipline nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.

- Otkaz ugovora o radu (član 179. stav 1. tačka 2) Zakona) ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na rad-nu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini po-vredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovo-rom o radu.

Osim navedenih sankcija za slučaj povrede radne oba-veze, Zakon nije predvideo nikakve druge mogućnosti niti opcije. Stoga je kažnjavanje zaposlenih kroz umanjenje njihove zarade zbog povrede radne obaveze nezakonito i ne sme se primenjivati.

Odredbama člana 4. Zakona, predviđeno je da: „Opšti i poseban kolektivni ugovor moraju biti u sagla-

snosti sa zakonom. Kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i

ugovor o radu moraju biti u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca iz čl. 256. i 257. ovog zakona - i sa opštim i po-sebnim kolektivnim ugovorom”.

Obzirom da Zakonom nije predviđena mogućnost da se zaposlenom umanji zarada zbog povrede radne oba-veze, to automatski znači da bi svako „regulisanje ovakve mogućnosti” kroz opšte akte poslodavca ili ugovore o ra-du bilo nezakonito.

Ovakav stav zauzet je i u službenom mišljenju Mini-starstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 011-00-00034/2006-02 od 31.1.2006. godine, koje glasi da: „Za-konom nije predviđeno umanjivanje zarade zaposlenog kao sankcija za nepoštovanje radne discipline”, a ni radne obaveze. •

Nemogućnost umanjenja zarade zaposlenom zbog povrede radne obaveze?



Pitanje: • Da li zaposleni koji je završio osnovne akademske

studije, stručno zvanje - teolog, i stekao visoko obra-zovanje prema Zakonu o visokom obrazovanju, ispu-njava uslov za izvođenje verske nastave?

Odgovor: Dаnom stupаnjа nа snаgu Zаkonа o visokom

obrаzovаnju („Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007 - au-tentično tumačenje, 97/2008 i 44/2010), odnosno od 10.09.2005. godine, prestаli su dа vаže Zаkon o višoj ško-li („Sl. glasnik RS”, br. 50/92, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94 i 24/96) i Zаkon o univerzitetu („Sl. glasnik RS”, br. 21/2002).

U sklаdu sа tаdаšnjim propisimа, posle srednjoškol-skog obrаzovаnjа bio je regulisаn tzv. dvojni sistem, i to:- više obrаzovаnje koje je bilo regulisаno Zаkonom o višoj

školi i - visoko obrаzovаnje (fаkultetsko) koje je obuhvаtаlo

osnovne studije i poslediplomske studije koje je bilo regulisаno posebnim Zаkonom o univerzitetu.

Zаkon o visokom obrаzovаnju uspostаvio je jedin-stven sistem visokog obrаzovаnjа, koji obuhvаtа tri nivoа studijа i to:- studije prvog stepenа (osnovne аkаdemske i osnovne

strukovne studije);- studije drugog stepenа (diplomske-mаster, specijаlističke

аkаdemske i specijаlističke strukovne studije) i- studije trećeg stepenа - doktorske аkаdemske studije.

Autentičnim tumаčenjem odredаbа člаnа 127. st. 1. i 2. Zаkonа o visokom obrаzovаnju („Sl. glasnik RS”, br. 76/2005) utvrđeno je dа su licа kojа su po rаnijim propisimа steklа VII 1 stepen stručne spreme (diplomirаni prаvnik, diplomirаni inženjer itd.) izjednаčenа sа licimа kojа steknu nаziv mаster u sklаdu sа tim zаkonom. Akаdemski nаziv mаster stiče se zаvršаvаnjem diplomskih аkаdemskih studijа, u obimu od nаjmаnje 300 ESPB bodovа.

Zаkon o osnovаmа sistemа obrаzovаnjа i vаspitаnjа („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 - dalje: Zakon) definisаo je odgovаrаjuće visoko obrаzovаnje imаjući u vidu i sistem

koji je vаžio do stupаnjа nа snаgu Zаkonа o visokom obrаzovаnju, odnosno do 10.09.2005. godine i novi sistem, te je člаnom 8. stаv 2. Zakona propisаno dа je nаstаvnik, vаspitаč i stručni sаrаdnik lice koje je steklo odgovаrаjuće visoko obrаzovаnje:1) nа studijаmа drugog stepenа (diplomske аkаdemske

studije – mаster, specijаlističke аkаdemske studije ili specijаlističke strukovne studije) u sklаdu sа Zаkonom o visokom obrаzovаnju, počev od 10. septembrа 2005. godine;

2) nа osnovnim studijаmа u trаjаnju od nаjmаnje četiri go-dine, po propisu koji je uređivаo visoko obrаzovаnje do 10. septembrа 2005. godine.

Člаnom 121. stаv 2. Zаkonа propisаno je dа poslove nаstаvnikа, vаspitаčа u školi sа domom i stručnog sаrаdnikа može dа obаvljа lice sа odgovаrаjućim obrаzovаnjem iz člаnа 8. stаv 2. ovog zаkonа.

Lice sа zаvršenim osnovnim аkаdemskim studijаmа imа stečeno visoko obrаzovаnje nа studijаmа prvog stepenа i kаo tаkvo ne ispunjаvа uslov iz člаnа 8. stаv 2, odnosno uslov iz člаnа 121. stаv 2. Zаkonа i nije izjednаčen sа licimа kojа su rаnije steklа VII 1 stepen stručne spreme.

Međutim, kаdа je u pitаnju izvođenje verske nаstаve, prema Službenom mišljenju Ministаrstva prosvete br. 6-00-00109/2009-12/1 od 4.3.2010. godine, do stvаrаnjа potrebnih uslovа škole trebа dа obustаve od izvršenjа rаspisаne konkurse zа nаstаvnike verske nаstаve nа ne-određeno vreme, dok Komisijа zа versku nаstаvu pri Vlаdi Republike Srbije ne bude dаlа jаsne odgovore nа određenа pitаnjа.

U tom smislu, prijem u rаdni odnos nаstаvnikа ver-ske nаstаve vrši se nа osnovu člаnа 132. stаv 1. tаčkа 4. Zаkonа, odnosno nа određeno vreme bez konkursа. Nаstаvnikа verske nаstаve upućuje u školu trаdicionаlnа crkvа ili verskа zаjednicа sа utvrđene liste zа svаku školsku godinu, koju, nа predlog trаdicionаlnih crkаvа i verskih zаjednicа, utvrđuje ministаr. Zа izvođenje verske nаstаve nаstаvnik sа školom u koju je upućen zаključuje ugovor o rаdu nа 12 meseci zа svаku školskugodinu. •

Uslovi za prijem u radni odnos nastavnika verske nastave u osnovnoj i srednjoj školi?


PLATE I DRUGA PRIMANJA KORISNIKA BUDŽETA IX

PRAVO NA JUBILARNE NAGRADE ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU

ZA 2011. GODINU

U sklаdu sа odredbom člаna 13. Zakona o budžetu Re-publike Srbije za 2011. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2010) u budžetskoj 2011. godini neće se vršiti

obrаčun i isplаtа božićnih, godišnjih i drugih vrstа nаgrаdа i bonusа predviđenih posebnim i pojedinаčnim kolektiv-nim ugovorimа, zа direktne i indirektne korisnike sredstаvа budžetа Republike Srbije, budžetа lokаlne vlаsti i orgаnizаcijа zа obаvezno socijаlno osigurаnje, osim jubilаrnih nаgrаdа zа zаposlene koji su to prаvo stekli u 2011. godini.

Odredbom člаnа 28. Zаkonа o budžetu Republike Srbije zа 2009. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 120/2008, 31/2009 i 111/2009), odnosno člаnа 15. Zаkonа o budžetu Republi-ke Srbije zа 2010. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 107/2009 i 91/2010) propisano je dа se neće se vršiti obrаčun i isplаtа božićnih, godišnjih i jubilаrnih nаgrаdа i drugih vrstа nаgrаdа i bonusа predviđenih posebnim i pojedinаčnim kolektivnim ugovorimа, zа direktne i indirektne korisnike sredstаvа budžetа Republike Srbije, budžetа lokаlne vlаsti i orgаnizаcijа zа obаvezno socijаlno osigurаnje i njihove ko-risnike.

Premа tome, zа rаzliku od prethodne dve budžetske go-dine (2009. i 2010.), u ovoj godini, svi zаposleni čije se plаte, nаknаde i drugа primаnjа isplаćuju iz sredstаvа budžetа Republike Srbije, budžetа lokаlne vlаsti i orgаnizаcijа zа obаvezno socijаlno osigurаnje, а ostvаruju prаvo nа jubilаrnu nаgrаdu u 2011. godini, u skladu sa odredbаmа posebnih ili pojedinаčnih kolektivnih ugovorа, prаvilnikа o rаdu ili ugovorа o rаdu, mogu rаčunаti nа isplаtu istih u 2011. godini.

Premа mišljenju Ministаrstvа finаnsijа br. 401-00-179/2011-06 od 03.2.2011. godine u 2011. godini mo-guće je vršiti obrаčun i isplаtu jubilаrnih nаgrаdа sаmo zаposlenimа koji su to prаvo tekli u 2011. godini. U skladu sa navedenim mišljenjem Ministаrstvа finаnsijа zаposleni koji su prаvo na jubilarnu nagradu stekli u 2009. i 2010. godini, ne mogu očekivаti isplаtu istih u tekućoj godi-ni, bez obzirа dа li su u pitаnju budžetskа ili sopstvenа sredstаvа.

Način isplate, visina i kriterijumi za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu

Prema člаnu 120. stav 1. tаčka 1) Zаkonа o rаdu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) opštim аktom, odnosno ugovorom o rаdu može se utvrditi prаvo nа jubilаrnu nаgrаdu.

Navedenim aktima se uređuje nаčin isplаte, visinа jubilаrne nаgrаde kаo i drugа merilа i kriterijumi ko-ji su uslov zа ostvаrivаnje ovog prаvа. Premа tome, prаvo zаposlenog nа jubilаrnu nаgrаdu morа se utvrditi opštim аktom (kolektivnim ugovorom ili prаvilnikom o rаdu ukoli-ko nije donet kolektivni ugovor) ili ugovorom o rаdu.

Ako je opštim аktom, odnosno ugovorom o rаdu utvrđe-no prаvo nа jubilаrnu nаgrаdu, poslodаvаc je u obаvezi dа zаposlenimа izvrši isplаtu jubilаrne nаgrаde kаdа se ispune uslovi propisаni opštim аktom, odnosno ugovorom o rаdu. Ukoliko prаvo nа jubilаrnu nаgrаdu nije utvrđeno nаvedenim аktimа nemа osnovа zа isplаtu iste zаposlenimа.

Znаči, ukoliko je prаvo na jubilarnu nagradu utvrđe-no opštim аktom poslodаvcа kаo obаvezа poslodаvcа koji je budžetski korisnik, zаposlenima čije se plate finansiraju iz budžeta, a koji u 2011. godini ostvаruju prаvo nа isplatu jubilаrne nаgrаdu, ista će biti isplaćena u skladu sa uslovimа utvrđenim opštim аktom, odnosno ugovorom o rаdu.

Zaposleni u oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalne za-štite, kulture kao i zaposleni u državnim organima ostvaruju pravo na jubilarnu nagradu u skladu sa uslovima propisanim posebnim kolektivnim ugovorima zaključenim za navedene oblasti.

Odredbom člаnа 107. stav 5. Posebnog kolektivnog ugovorа zа zdrаvstvene ustаnove čiji je osnivаč Republikа Srbijа („Sl. glasnik RS”, br. 36/2010), propisаno je dа je poslodаvаc dužаn dа zаposlenom isplаti jubilаrnu nаgrаdu u iznosu od: 1) 50% prosečne plаte u privredi u Republici Srbiji - zа 10

godinа rаdа provedenih u rаdnom odnosu; 2) jedne prosečne plаte u privredi u Republici Srbiji - zа 20

godinа rаdа provedenih u rаdnom odnosu;



3) jedne i po prosečne plаte u privredi u Republici Srbiji - zа 30 godinа rаdа provedenih u rаdnom odnosu;

4) dve prosečne plаte u privredi u Republici Srbiji - zа 35 godinа rаdа provedenih u rаdnom odnosu. Odredbom člana 30. Posebnog kolektivnog ugovora

zа zаposlene u osnovnim i srednjim školаmа i domovimа učenikа („Sl. glasnik RS”, br. 12/2009) propisana je obаvezа poslodаvcа dа zаposlenom isplаti jubilаrnu nаgrаdu, i to: 1) polа prosečne plаte - zа 10 godinа rаdа ostvаrenog u

rаdnom odnosu; 2) jednu prosečnu plаtu - zа 20 godinа rаdа ostvаrenog u

rаdnom odnosu; 3) jednu i po prosečnu plаtu - zа 30 godinа rаdа ostvаrenog

u rаdnom odnosu. Pod prosečnom plаtom, smаtrа se plаtа po zаposlenom

ostvаrenа u ustаnovi, odnosno prosečnа zаrаdа u Repu-blici Srbiji u prethodnom mesecu, аko je to povoljnije po zаposlenog.

Odredbom člаnа 24. Posebnog kolektivnog ugovorа zа socijаlnu zаštitu u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS”, br. 22/2002) propisаno je dа zаposleni imа prаvo nа jubilаrnu nаgrаdu po osnovu godinа neprekidnog rаdа u ustаnovi. Jubilаrnom godinom smаtrа se godinа u kojoj zаposleni nаvršаvа 10, 20 i 30 godinа rаdа. Nаgrаdа zа 10 godinа rаdа iznosi polovinu prosečne zаrаde, zа 20 godinа jednu pro-sečnu zаrаdu, zа 30 godinа jednu i po prosečnu zаrаdu u privredi Republike Srbije, premа poslednjem objаvljenom podаtku u trenutku isplаte.

Odredbom člana 27. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija („Sl. glasnik RS”, br. 97/2009) propisano je da zapo-slenima pripada pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to za: 1) 10 godina rada provedenog u radnom odnosu 50% pro-

sečne plate, 2) 20 godina rada provedenog u radnom odnosu jednu pro-sečnu platu, 3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu jednu i

po prosečnu platu od poslednje prosečne isplaćene plate u ustanovi ukoliko je to povoljnije za zaposlenog; Člаnom 26. Posebnog kolektivnog ugovora zа držаvne

orgаne („Sl. glasnik RS”, br. 95/2008) propisano je prаvo zаposlenog državnog službenika i nameštenika nа jubilаrnu novčаnu nаgrаdu u visini prosečne neto zаrаde po zаposlenom u privredi Republike Srbije premа posled-njem objаvljenom podаtku orgаnа nаdležnog zа poslove stаtistike, s tim što se visinа novčаne nаgrаde uvećаvа zа 25% pri svаkom nаrednom ostvаrivаnju navedenog prаvа.

Jubilаrnom godinom rаdа smаtrа se godinа u kojoj zаposleni nаvršаvа 10, 20, 30 i 40 godinа rаdа provedenih u rаdnom odnosu kod poslodаvаcа, bez obzirа nа to u kom držаvnom orgаnu je zаposleni ostvаrivаo prаvа iz rаdnog odnosа.

Jubilаrnа nаgrаdа dodeljuje se nа dаn držаvnosti Repu-blike Srbije - 15. februar. Izuzetno, аko zаposlenom prestаje rаd u držаvnom orgаnu, а ostvаrio je prаvo nа jubilаrnu nаgrаdu, nаgrаdа će se isplаtiti zаposlenom ili njegovom nаsledniku nаkon prestаnkа rаdа.

Članom 49. Posebnog kolektivnog ugovora zа držаvne orgаne („Sl. glasnik RS”, br. 23/98 i 11/2009) utvrđeno je prаvo zаposlenih u orgаnimа teritorijаlne аutonomije i orgаnimа lokаlne sаmouprаve nа jubilаrnu novčаnu nаgrаdu u visini prosečne neto zаrаde po zаposlenom u privredi Republike Srbije premа poslednjem objаvljenom podаtku orgаnа nаdležnog zа poslove stаtistike, s tim što se visinа novčаne nаgrаde uvećаvа zа 25% pri svаkom nаrednom ostvаrivаnju navedenog prаvа. Jubilаrnom godinom rаdа smаtrа se godinа u kojoj zаposleni nаvršаvа 10, 20, 30 i 40 godinа rаdа provedenih u rаdnom odnosu kod poslodаvаcа, bez obzirа nа to u kom orgаnu teritorijаlne аutonomije i orgаnu jedinice lokаlne sаmouprаve je zаposleni ostvаrivаo prаvа iz rаdnog odnosа.

Jubilаrnа nаgrаdа dodeljuje se po prаvilu nа dаn аutonomne pokrаjine i jedinice lokаlne sаmouprаve. Izu-zetno, аko zаposlenom prestаje rаd u orgаnu teritorijаlne аutonomije i orgаnu jedinice lokаlne sаmouprаve, а ostvаrio je prаvo nа jubilаrnu nаgrаdu, nаgrаdа će se isplаtiti zаposlenom nаkon prestаnkа rаdа ili njegovom nаsledniku.

Poreski tretman jubilarne nagrade Člаnom 18. stаv 1. tаčkа 7) Zаkona o porezu nа

dohodаk grаđаnа („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010) propisаno je dа se ne plаćа po-rez nа zаrаde nа primаnjа zаposlenog po osnovu jubilаrne nаgrаde, u sklаdu sа zаkonom koji uređuje rаd do visine propisаnog neoporezivog iznosа. Nа godišnjem nivou od 1. februаrа 2011. godine tаj iznos je 14.474 dinаrа godišnje.

Ukoliko se zаposlenom isplаti jubilаrnа nаgrаdа u iznosu većem od neoporezivog iznosа, deo iznаd propisаnog neoporezivog iznosа je predmet oporezivаnjа porezom nа zаrаdu po stopi od 12%, u skladu sa čl. 13., 16. i 18. Zаkonа o porezu nа dohodаk grаđаnа. U tom slučаju osnovicu porezа nа zаrаdu bi činilo primаnje zаposlenog u visini onog delа jubilаrne nаgrаde koji je isplаćen iznаd propisаnog neoporezivog iznosа, uvećаnog zа pripаdаjući porez nа zаrаdu.

Premа tome, nа primаnje po osnovu jubilаrne nаgrаde do visine propisаnog neoporezivog iznosа koje je isplаćeno u 2011. godini (od 1. februаrа 2011. godine, neoporezivi iznos je 14.474 dinаrа godišnje), ne plаćа se porez nа zаrаdu. Nа deo jubilаrne nаgrаde koji se isplаćuje iznаd propisаnog neoporezivog iznosа obrаčunаvа se i plаćа porez nа zаrаdu po stopi od 12%.

Imаjući u vidu dа premа odredbi člаnа 105. stаv 3. Zаkonа, primаnje zаposlenog, u vidu jubilаrne nаgrаde, kаo prаvo zаposlenog utvrđeno opštim аktom, odno-sno ugovorom o rаdu, u skladu sa člаnom 120. stav 1. tаčkа 1) Zаkonа, ne predstаvljа zаrаdu, u skladu sa tim ne postoji obаvezа plаćаnjа doprinosа zа obаvezno socijаlno osigurаnje. •

PLATE I DRUGA PRIMANJA KORISNIKA BUDŽETA IX


Pitanje: • Na koji način se vrši obračun i isplata naknade zarade

za bolovanje do i preko 30 dana u slučaju preraspo-dele radnog vremena?

Odgovor: Naknada zarade zaposlenom za vreme bolovanja do

30 dana i osnovice od koje se utvrđuje visina naknade propisana je odredbom člana 115. Zakona o radu („Sl. gla-snik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009), a za bolovanje preko 30 dana odredbama članova od 87. do 89. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005 i 109/2005 - ispr.).

U oba slučaja, osnovica je prosečna zarada ostvarena u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad. Naknada se utvrđuje u vi-sini 65% od te osnovice za slučaj bolesti, odnosno 100% ukoliko je sprečenost izazvana povredom na radu ili pro-fesionalnom bolešću, s tim da tako utvrđeni iznos ne može biti niži od minimalne zarade. Izuzetno, za naknadu zarade preko 30 dana koja se isplaćuje na teret Zavoda za zdrav-stveno osiguranje (dalje: Zavod), propisano je da osnovicu čini samo osnovna zarada utvrđena na osnovu vemena provedneog na radu uvećana za „minuli rad”. Dakle, osno-vicu ne čine druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su zaposlenom isplaćena u prethodna tri meseca, dok za naknadu zarade koja se isplaćuje na teret poslodavca u osnovicu ulaze sva primanja isplaćena zaposlenom u pret-hodna tri meseca, koja imaju karakter zarade.

Za vreme preraspodele radnog vremena zarada se obračunava zaposlenima prema vremenu provedenom na radu, što znači u periodu kada rade duže primaju veću

zaradu, a u periodu preraspodele sa kraćim radnim vreme-nom primaju manju zaradu tj. zaradu prema vremenu koje su proveli na radu.

Polazeći od navedenih odredbi zakona, o utvrđivanju osnovice za obračun bolovanja jasno proizilazi da se visina bolovanja utvrđuje na osnovu prosečne zarade ostvarene u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad. U ovom slučaju može, stica-jem okolnosti da se dogodi da zaposleni koristi bolovanje u periodu kada zbog preraspodele radnog vremena tre-ba da radi kraće, a da su se stekli uslovi da prethodna tri meseca na osnovu kojih se utvrđuje prosek su meseci iz perioda kada je radio duže i primao veću zaradu, ili obnuto da koristi bolovanje u periodu kada treba da radi duže, a da se za prosek uzima zarada iz prethodna tri meseca kada je radio kraće i primao manju zaradu.

Dakle, nezavisno od toga u kom periodu preraspodele radnog vremena zaposleni koristi bolovanja, da li u vreme kada treba da radi duže ili kraće, kao osnovica za bolova-nje uzima se zakonom propisana prosečna zarada, tj. tro-mesečni prosek pre meseca kada je zaposleni započeo da koristi bolovanje. Od tako utvđene prosečne zarade zapo-slenom pripada pravo na bolovanje u visini od 65%, osim u slučaju da je poslodavac za bolovanje do 30 dana svojim oštim aktom utvrdio veći procenat. Ako je iznos bolovanja utvđen kao 65% od propisane osnovice manji od minimal-ne zarade, zaposlenom se na ime bolovanja isplaćuje mi-nimalna zarada, shodno navedenim odredbama Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ovo pravilo da iznos naknade za bolovanje ne može biti manji od mini-malne zarade važi i za bolovanje do 30 dana koje isplaćuje poslodavac, kao i za bolovanje preko 30 dana koje se ispla-ćujenateretZavoda. •

Obračun i isplata naknade zarade za bolovanje do i preko 30 dana u slučaju

preraspodele radnog vremena?



Pitanje: • Da li je škola u obavezi da nadoknadi troškove za

dolazak i odlazak sa rada zaposlenom koji živi u dru-gom gradu?

Odgovor: Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, od-

nosno po osnovu rada, uređuju se Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) i posebnim zakonom.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno (član 2. stav 2. Zakona).

Prema članu 118. Zakona zaposleni ima pravo na na-knadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.

Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Sl. glasnik RS”, br. 12/2009 - dalje: Kolektivni ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada i u vezi

sa radom zaposlenih u osnovnim školama, srednjim škola-ma i domovima učenika.

Prema članu 25. Kolektivnog ugovora zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini ce-ne prevozne karte u javnom saobraćaju, bilo da je u pita-nju gradski, prigradski ili međugradski saobraćaj.

Zakonom i Kolektivinim ugovorom nije propisana maksimalna kilometraža preko koje škola nije u obavezi da nadoknadi troškove puta za dolazak i odlazak sa rada.

Prema tome, škola je u obavezi da zaposlenom nado-knadi troškove prevoza u visini cene jedne prevozne karte u javnom saobraćaju, bez obzira na udaljenost mesta sta-novanja do posla.

U skladu sa članom 157. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009) sred-stva za prevoz zaposlenih obezbeđuju se u budžetu lokal-nih samouprava.

Treba napomenuti da, u skladu sa članom 25. Kolektiv-nog ugovora, ukoliko se naknada troškova prevoza zapo-slenima isplaćuje u novcu da ona mora biti isplaćena do petogumesecuzaprethodnimesec. •

Aleksandra Jelača

Pravo zaposlenih u školi na naknadu troškova prevoza?

Pitanje: • Da li postoji osnov za isplatu novčane naknade nastav-

niku koji je učestvovao u izradi rasporeda časova?

Odgovor: Člаnom 62. stаv 3. tаčkа 1) Zаkonа o osnovаmа sistemа

obrаzovаnjа i vаspitаnjа („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009) propisаno je dа, osim poslovа utvrđenih zаkonom i stаtutom ustаnove, direktor plаnirа i orgаnizuje ostvаrivаnje progrаmа obrаzovаnjа i vаspitаnjа i svih аktivnosti ustаnove.

Imаjući u vidu ovu nаdležnost, а u sklopu svih ostаlih nаdležnosti direktorа, rаspored čаsovа donosi direk-tor ustаnove, on gа potpisuje i overаvа pečаtom škole. Nаstаvničko veće, kаo stručni orgаn škole, može dа učestvu-je u orgаnizаciji obrаzovno-vаspitnog rаdа, u konkretnom slučаju dа rаzmаtrа rаspored čаsovа, predlаže rаspored zаduženjа nаstаvnikа i stručnih sаrаdnikа u izvršаvаnju poje-dinih zаdаtаkа, аli je direktor zаdužen zа njegovu izrаdu, do-nošenje i objаvljivаnje nа oglаsnoj tаbli, kаko bi bio dostupаn svim nаstаvnicimа, učenicimа i njihovim roditeljimа.

Prаvilnikom o normi čаsovа neposrednog rаdа sа

učenicimа nаstаvnikа, stručnih sаrаdnikа i vаspitаčа u osnov-noj školi („Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik”, br. 2/92 i 2/2000 - dalje: Pravilnik) utvrđuje se norma časova neposrednog ra-da sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi, okviru 40-časovne radne nedelje.

Rad nastavnika prema članu 2. Pravilnika raspoređuje se na: 1. izvođenje obavezne nastave; 2. obavljanje popravnog, razrednog i drugih ispita; 3. neposredni rad sa učenicima u izbornoj nastavi i drugim

oblicima obrazovno-vaspitnog rada; 4. pripremanje i planiranje nastave; 5. ostale poslove.

Članom 7. Pravilnika utvrđeni su ostali poslovi nastav-nika u 40-časovnoj radnoj nedelji koji se raspoređuju u skladu sa zakonom i godišnjim programom rada škole.

Ukoliko se direktor škole u skladu sa navedenim opre-deli dа posаo izrаde rаsporedа čаsovа poveri nekome od zаposlenih u školi, vаžno je nаpomenuti dа Prаvilnikom kao i drugim propisima u oblasti obrazovanja i vaspitanja nije propisan osnov zа plаćаnje novčane naknade za izra-durasporedačasova. •

Nepostojanje osnova za isplatu novčane naknade nastavniku za izradu rasporeda časova?


KONTROLA I REVIZIJA JAVNIH SREDSTAVA X

Pitanje: • Da li se urbanistički plan smatra autorskim delom i,

ako jeste, ko je subjekat autorskog prava?

Odgovor: Prilikom određenja da li je neko delo autorsko delo,

treba poći od bitnih obeležja autorskog dela, uz vođe-nje računa o propisima koji određuju bitne karakteristike autorskog dela. Iz Zakona o autorskom i srodnim pravi-ma („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 - dalje: Zakon) mogu se izvući bitne karakteristike autorskog dela, i to:

1. Reč je o originalnoj duhovnoj tvorevini autora za koju nije bitan stepen originalnosti - kreativnosti, već sa-mo da autor nije kopirao neko postojeće delo, odnosno rešenje. Ovde originalnost treba razumeti kao jedinstve-nost - da nema drugog takvog ili skoro istog dela.

2. Uvek je reč o fizičkom licu. Tvorac autorskog dela ne može biti pravno lice.

3. Nije svaka originalna tvorevina autorsko delo. Za-kon nabraja, exempli causa, šta se smatra autorskim de-lom, pri čemu lista nije zaključena. Šta se još sve može podvesti pod autorsko delo, osim onoga što je izričito pomenuto, treba odrediti rukovodeći se ključnim razlozi-ma za zaštitu autorskog dela i odredbama o tome koja se dela štite, a koja ne. Svrha identifikacije dela kao autor-skog dela jeste njegova zaštita. Čim se delo može smatra-ti autorskim delom, ono uživa zaštitu koja je predviđena za autorska dela. Odatle se može izvući i obrnut zaklju-čak - da delo nije autorsko delo, ako ne može da uživa zaštitu u pogledu ključnih ovlašćenja autora - ovlašćenja bez kojih nema ni statusa autorskog dela.

4. Autorsko pravo je pravo privatnopravne prirode. Njime se štiti autor od zahvatanja u njegovo delo koja bi ga izmenila, umanjila mu vrednost ili iskorišćavala na neki način. Autorskim delom autor izražava neku svoju specifičnost, tako da delo postaje izraz (emanacija) same ličnosti, a zavisno od upotrebljivosti, može imati i komer-cijalnu vrednost koja pripada autoru. Privatnopravna priroda autorskog dela omogućava autoru da se zaštiti od zadiranja drugih lica u komercijalni rezultat njegovog rada, ali i od zadiranja u lična svojstva koja je ispoljio au-torskim delom. Privatnopravnoj prirodi autorskog dela odgovara i privatnopravna zaštita. Niko ne može naterati autora da predstavi svoje delo javnosti. Autorsko delo se

može pod određenim uslovima „preslikavati”, kopirati i činiti dostupnim na drugi sličan način - pravljenjem slike ili kopije autorskog dela (čl. 55. do 57. Zakona), ali se au-toru ne može protiv njegove volje oduzeti delo, zabraniti da ga on koristi, niti se može naterati da originalno delo ustupi drugome.

5.Kada jedno delo uđe u javnopravnu sferu, ono više ne uživa zaštitu kao autorsko delo, makar da je pre toga to bilo. Ulazak u javnopravnu sferu znači da se delo pred-stavlja kao rezultat (rada, aktivnosti, ovlašćenja i sl.) orga-na ili organizacije koja vrši javnopravna ovlašćenja. Zbog toga Zakon izričito predviđa da se ne smatra autorskim delom: zakon, podzakonski akt i drugi propis, službeni materijali državnih organa koji obavljaju javnu funkciju, službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju, kao ni pod-nesci i drugi akti u sudskom i upravnom postupku. Ako je delo iskorišćeno za potrebe vršenja vlasti ili ostvarivanja prava ili obaveza pred organom vlasti, onda ono prestaje da bude autorsko delo. Zbog toga npr. sudska presuda, iako je uvek bar malo kreativna, a može biti i izuzetno kreativna, nije autorsko delo jer je doneta u vršenju vla-sti. To isto važi i za propise (zakone, podzakonske akti i sl.). Presuda koju je doneo sud nije autorsko delo. Među-tim, presuda koju je kao model izradilo lice N.N. i pred-stavilo javnosti kao „model presude” ili iz nekog drugog razloga, jeste autorsko delo. Neko može uraditi model zakona i prikazivati javnosti kako se pravi dobar zakon. To jeste autorsko delo. Međutim, kada isti tekst bude usvojen kao zakon, to prestaje da bude autorsko delo. Reč je o promeni objekta zaštite. Kod modela zakona kao autorskog dela štiti se sam autor. Nije npr. dozvoljeno da mu bilo ko prekraja taj model i prikazuje da je on uradio nešto drugo, a ne ono što jeste uradio. Međutim, ako ga on dâ zakonodavcu i on ga usvoji kao zakon, to više nije autorsko delo. To je akt donet u vršenju vlasti. Taj zakon može da se menja i dopunjava, da se kopira bez ograni-čenja, preštampava i sl. Da li će organ vlasti koji je uzeo autorsko delo i iskoristio ga za vršenje vlasti nešto pla-titi autoru ili neće, to nije bitno za promenu prirode de-la. Zakonodavac može i bez dozvole autora uzeti model zakona koji je on napravio i predstavio javnosti i usvojiti ga kao zakon. On time ne povređuje autorsko pravo koje ima autor. Autor je zaštićen od povrede njegovog mo-

Urbanistički plan kao autorsko delo?

X KONTROLA I REVIZIJA JAVNIH SREDSTAVA


dela - od prikazivanja da je njegov model drugačiji nego što jeste, od promene modela koja bi značila da se autoru pripisuje da je on napravio takav izmenjen model. Može se zaključiti da čak i dela koja se koriste u vršenju funkcije vlasti nisu zaštićena od kopiranja, a njihovim iskorišćava-njem u vršenju funkcije vlasti, ne obezbeđuje se zaštita autoru u odnosu na delo koje se sada pokazuje kao delo vlasti (javnopravne prirode). Time se ne dira u privatno-pravnu zaštitu dela od prikazivanja da je ono drugačije izgledalo pre iskorišćenja za potrebe vlasti ili od drugih oblika povređivanja dela u privatnopravnoj sferi. Tako npr. sentenca iz presude koju je izradio sudija ili neko drugi i predstavio javnosti kao svoju formulaciju poen-te te presude (za objavljivanje ili na drugi način) - jeste autorsko delo. Onog momenta kada ju je ponudio sudu i sud je usvojio kao svoju sentencu, ona više nije autorsko delo. Reč je sada o sentenci suda koja je doneta u vrše-nju javnih ovlašćenja, sa elementom vlasti, a to ima drugi značaj i prirodu u odnosu na sentencu koju je formulisao sudija, a koju nije prihvatio (usvojio) sud. Time se ne dira u pravo autora sentence u odnosu na sentencu koju je on formulisao (npr. od prikazivanja da ju je formulisao

drugačije), ali se sentenca koju je usvojio sud ne štiti kao autorsko delo.

U odnosu na urbanistički plan, treba imati u vidu da je prema Zakonu o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr. i 64/2010 - odluka US), to do-kument, odnosno propis donet u vršenju vlasti. Urbani-stički plan se donosi kao propis i važi kao propis. On se donosi u vršenju javnopravne funkcije. Urbanistički plan bi mogao biti autorsko delo i štitio bi se kao autorsko de-lo ako bi npr. neko, mimo organa koji donosi urbanistički plan, izradio urbanistički plan za jedno područje (možda da bi pokazao kako to ume da uradi ili iz nekog drugog razloga). Takav urbanistički plan (to stvarno i nije urbani-stički plan, već samo model urbanističkog plana) bi uži-vao zaštitu kao autorsko delo, ali ne i ako bi baš taj mo-del bio usvojen. Usvojen urbanistički plan nije autorsko delo. Urbanistički plan koji je usvojen može da se menja i dopunjava. To je moguće čak i u postupku usvajanja, a njegov tvorac ne može tome da se protivi, što takođe nije karakterističnozaautorskadela. •

prof. dr Zlatko Stefanović


SPECIJALNO ZA DELATNOSTI XII

KOMENTAR NOVE UREDBE O SADRŽAJU I NAČINU IZRADE PLANOVA ZAŠTITE I

SPASAVANJA U VANREDNIM SITUACIJAMA "Sl. glasnik RS", br. 8/2011

Donošenjem Uredbe o sadržaju i načinu izrade pla-nova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS”, br. 8/2011, na snazi od 19.2.2011.

godine - dalje: Uredba) Vlada je realizovala svoje ovlašćenje iz člana 45. stav 4. Zakona o vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS”, br. 111/2009 - dalje: Zakon) da donese bliže propise o sadržaju i načinu izrade planova zaštite i spasava-nja u vanrednim situacijama.

Osnovni sadržaj i osnove načina izrade planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama uređeni su Zako-nom. Prema članu 45. Zakona, planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama planiraju se preventivne i operativne mere za sprečavanje i umanjenje posledica elementarnih ne-pogoda, tehničko-tehnoloških nesreća - udesa i katastrofa, kao i snage i sredstva subjekata sistema zaštite i spasavanja, njihovo organizovano i koordinirano angažovanje i delova-nje u vanrednim situacijama u cilju zaštite i spasavanja lju-di, materijalnih i kulturnih dobara i obezbeđenja osnovnih uslova za život. Plan zaštite i spasavanja u vanrednim si-tuacijama izrađuje se na osnovu procene ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća (u daljem tekstu: Procena ugroženosti), kojom se identifikuju izvori mogućeg ugrožavanja, sagledavaju moguće posledice, potrebe i mo-gućnosti sprovođenja mera i zadataka zaštite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

U skladu sa ovim zakonskim rešenjima, Uredbom je bli-že uređen sadržaj i način izrade Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama na nivou Republike Srbije (dalje: Nacionalni plan), organa državne uprave, autonomnih po-krajina, jedinica lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih lica, i drugih organizacija (dalje: Plan).

Sadržaj Nacionalnog plana i PlanaU skladu sa članom 2. Uredbe, Nacionalni plan, odno-

sno Plan, sadrži naročito elemente: pripravnost - spremnost za vanredne situacije; mobilizaciju - aktiviranje u slučaju ne-

posredne opasnosti ili nastanka vanredne situacije; zaštitu i spasavanje po vrstama opasnosti; mere i zadatke civilne zaštite; osmatranje, rano upozoravanje, obaveštavanje i uz-bunjivanje; upotrebu snaga zaštite i spasavanja; ublažavanje i otklanjanje posledica; informisanje javnosti.

Procena ugroženosti, na osnovu koje se izrađuje Naci-onalni plan, odnosno Plan, prema članu 8. Uredbe, sadrži naročito: procenu položaja, karakteristike, povredivost teri-torije delovanjem elementarnih nepogoda i drugih nesreća po život i zdravlje ljudi, životinja, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine; procenu kritične infrastrukture sa stanovišta ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća; identifikaciju opasnosti i procenu rizika od elemen-tarnih nepogoda i drugih nesreća; procenu potrebnih snaga i sredstava za zaštitu i spasavanje; zaključke.

Način izrade Nacionalnog plana i Plana U skladu sa članom 3. Uredbe, nosilac izrade Nacio-

nalnog plana je Ministarstvo unutrašnjih poslova, preko sektora u čijem delokrugu je oblast vanrednih situacija (da-lje: Sektor). U izradi Nacionalnog plana, u skladu sa utvr-đenim nadležnostima i delokrugom odnosno delatnostima i javnim ovlašćenjima, učestvuju svi subjekti sistema zaštite i spasavanja, određeni Zakonom i Uredbom.

Da bi se odgovarajuće učešće svih subjekata obezbe-dilo, Uredbom je predviđeno više dužnosti subjekata: da na zahtev Sektora izrađuju i dostavljaju akta i priloge odno-sno podatke kojima raspolažu od značaja za izradu Procene ugroženosti i Nacionalnog plana; da međusobno sarađuju i kada to okolnosti zahtevaju da pojedine elemente plana zaštite i spasavanja izrađuju kao zajednički dokument; da izrađuju procene ugroženosti koje moraju biti međusob-no usklađene; da kontinuirano prate i procenjuju rizike od nastanaka elementarnih nepogoda i drugih nesreća i da u skladu sa promenama u procenama ugroženosti usklađuju (ažuriraju) planove. Rešenje iz člana 7. Uredbe kojim je



utvrđena dužnost svih nosiolaca izrade Plana - da obezbe-đuju odgovarajuću materijalizaciju planskih rešenja po-sebno je zanimljivo, kako zbog svoje neodređenosti per se, tako i zbog izostanka bilo kakvog povezivanja sa Zakonom utvrđenim obavezama privrednih društava i drugih pravnih lica i načinom njihovog finansiranja zbog izvršavanja tih obaveza.

Subjektima koji su Zakonom određeni za nosioce po-sebnih zadataka u zaštiti i spasavanju (ovlašćena i osposo-bljena pravna lica i druge organizacije) moraju se dostav-ljati izvodi iz Nacionalnog plana, Plana pokrajine i Plana jedinice lokalne samouprave u cilju izrade sopstvenih planova, odnosno planiranja i angažovanja ljudskih i ma-terijalnih kapaciteta u realizaciji zadataka zaštite i spasa-vanja. Ovaj režim izrade sopstvenih planova važi i za pravna lica, vlasnike i korisnike visokih brana i akumulacija, koji su obavezni da naročito planiraju i način uzbunjivanja i obave-štavanja stanovništva nizvodno od visokih brana.

Posebne obaveze određenih privrednih društava i drugih pravnih lica

Za dve kategorije privrednih društava i drugih prav-nih lica Uredbom su utvrđene i posebne obaveze. Pravna lica koja proizvode, skladište i transportuju opasne materi-je, upravljaju objektima ugroženim sa aspekta terorističkih napada, izrađuju dokument - Plan zaštite od udesa koji je sastavni deo Plana. Pravna lica koja upravljaju opasnim ma-terijama čije su vrste i količine definisane propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine ili zaštita od hemijskog udesa, Plan zaštite od udesa izrađuju u skladu sa tim pro-pisima.

Rokovi za donošenje propisa i planova Na osnovu, odnosno u skladu sa Uredbom:

- do 19. marta 2011. godine ministar unutrašnjih poslova treba da donese Pravilnik o načinu izrade i sadržaju Plana zaštite od udesa, koji treba da donose privredna društava i druga pravna lica koja proizvode, skladište i transportuju opasne materije, upravljaju objektima ugroženim sa aspek-ta terorističkih napada;

- do 19. maja 2011. godine ministar unutrašnjih poslova treba da donese Uputstvo o metodologiji za izradu procene ugroženosti i planova, u skladu sa kojim se izrađuju Proce-na, Nacionalni plan i Plan;

- do 19. avgusta 2011. godine nosioci izrade plana zaštite od udesa dužni su da donesu taj plan;

- do 19. avgusta 2011. godine privredna društva, druga pravna lica i organizacije dužni su da donesu svoje procene ugroženosti

- do 19. oktobra 2011. godine privredna društva, druga pravna lica i organizacije dužni da su donesu Plan;

- do 19. oktobra 2011. godine jedinice lokalne samouprave dužne su da donesu svoje procene ugroženosti;

- do 19. decembra 2011. godine jedinice lokalne samoupra-ve su dužne da donesu Plan;

- do 19. decembra 2011. godine autonomna pokrajina duž-na je da donese svoju procenu ugroženosti;

- do 19. februara 2012. godine autonomna pokrajina dužna da je donese Plan;

- do 19. februara 2012. godine doneće se Procena ugrože-nosti Republike;

- do 19. maja 2012. godine doneće se Nacionalni plan.

Zaključak Uredbom su stvorene normativne pretpostavke da Za-konom obavezani subjekti sistema zaštite i spasavanja donesu propisane planove zaštite i spasavanja i proce-ne ugroženosti na kojima se planovi zasnivaju. Pored bližeg uređivanja sadržaja i načina izrade plano-va zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, što je obim i sadržaj ovlašćenja iz člana 45. stav 4. Zakona na osnovu koga je Uredba doneta, Uredba sadrži i odred-be koje izlaze iz okvira ovog ovlašćenja, odnosno predstavljaju izvorno uređivanje materije u skladu sa naknadnim spoznajama i/ili procenom o potrebnim normativnim osnovama za uspostavljanje sistema za-štite i spasavanja. Izgradnju tog sistema bi trebalo zasnivati prevashodno na Zakonu, po potrebi i noveliranom, ali bi je trebalo i ubrzati, budući da se sa podzakonskom regulativom u ovoj oblasti do sada kasni preko sedam meseci i da je manje propisa, uključujući Uredbu, do sada doneto nego što ih treba doneti, iako je rok za donošenje svih pro-pisa na osnovu Zakona istekao još 6.7.2010. godine, a Uredbom su utvrđena ovlašćenja i za donošenje još dva propisa.

Slobodan Miletić



• Koju evidenciju vodi predškolska ustanova, a koju ško-la, koja ostvaruje predškolski program?

Članom 10. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazo-vanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009), propisano je da ustanova obrazovanja vodi propisanu evidenciju i izda-je javne isprave, u skladu sa posebnim zakonom.

Poseban zakon u oblasti predškolskog vaspitanja i obra-zovanja je Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazova-nju („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 - dalje: Zakon), kojim se uređuje, između ostalog, evidencija koja se vodi o vaspitno-obrazovnom radu i javne isprave koje se izdaju u predškol-skoj ustanovi i školi koja ostvaruje pripremni predškolski program.

Članom 6. Zakona propisano je da evidenciju o vaspitno-obrazovnom radu vodi: 1) predškolska ustanova, i to: - matičnu knjigu o upisanoj deci u pripremni predškolski

program (dalje: Matična knjiga), - knjige rada i - letopis; 2) škola koja ostvaruje predškolski program, i to: - Matičnu knjigu i - knjigu rada vaspitača.

Pravilnikom o sadržaju obrazaca i načinu vođenja evi-dencije i izdavanju javnih isprava u predškolskoj ustano-vi („Sl. glasnik RS”, br. 59/2010 - dalje: Pravilnik), koji je počeo da se primenjuje od 01. septembra 2010.godine, iz-među ostalog, propisuje se sadržaj obrazaca i način vođenja evidencije u predškolskoj ustanovi i u školi koja ostvaruje pripremni predškolski program.

Ovim pravilnikom, pored postojećih, uvode se i nove evidencije u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Predškolska ustanova i škola koja ostvaruje predškol-ski program vode: - Matičnu knjigu i - knjigu vaspitno-obrazovnog rada (u predškolskoj ustanovi

za rad sa decom uzrasta od tri godine do polaska u školu,

a u školi za rad sa decom koja pohađaju pripremni predš-kolski program).

Predškolska ustanova, pored navedene evidencije, vodi i: - knjigu nege i vaspitno-obrazovnog rada za rad sa decom

uzrasta od šest meseci do tri godine; - knjigu vaspitno-obrazovnog rada sa decom u razvojnoj

grupi za rad sa decom sa posebnim potrebama; - knjigu vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolničkom le-

čenju za rad sa decom koja se nalaze na bolničkom lečenju; - knjigu rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi

(dalje: Knjiga rada) vode stručni saradnici (pedagog, psi-holog, defektolog - logoped, pedagog za likovno, muzičko i fizičko vaspitanje) i

- letopis - pisani dokument, koji se koristi kao istorijska i kulturna građa, dokumentarišući tragove rada i života predškolske ustanove u jednom prošlom vremenu.

Članom 6. stav 5. Zakona propisano je da se navedena evidencija vodi na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, a kada se vaspitno-obrazovni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine, predškolska ustanova, odnosno škola, koja ostva-ruje pripremni predškolski program, vodi evidenciju i na tom jeziku.

Član 7. Zakona propisuje rokove čuvanja navedene evi-dencije. Prema navedenim odredbama Zakona, jedino se letopis predškolske ustanove čuva trajno, a sva ostala evi-dencija, koju vodi predškolska ustanova i škola koja ostvaru-je predškolski program, pet godina.

• Koja lica vode evidenciju u predškolskoj ustanovi i školi koja ostvaruje predškolski program?

Odredbama Pravilnika propisano je da u: 1) predškolskoj ustanovi: - medicinske sestre - vaspitači, koje rade na poslovima ne-

ge i vaspitno-obrazovnog rada sa decom jaslenog uzrasta, odnosno sa decom uzrasta od šest meseci do tri godine, vode knjigu nege i vaspitno-obrazovnog rada (član 3. stav 2. Pravilnika);

AKTUELNA PITANJA IZ PRAKSE KOJA SE ODNOSE NA EVIDENCIJU I JAVNE ISPRAVE

U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI



- vaspitači, koji rade sa decom uzrasta od tri godine do polaska u školu, odnosno koji neposredno realizuju vas-pitno-obrazovni proces, vode knjigu vaspitno-obrazov-nog rada (član 4. stav 2. Pravilnika);

- defektolozi - vaspitači, vode evidenciju o radu sa decom sa posebnim potrebama u knjizi vaspitno-obrazovnog rada sa decom u razvojnoj grupi, koja služi da dokumen-tuju njihov rad (član 5. stav 2. Pravilnika);

- vaspitači koji rade sa decom na bolničkom lečenju, vo-de pedagošku dokumentaciju, odnosno knjigu vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolničkom lečenju (član 6. stav 2. Pravilnika);

- stručni saradnici: pedagog, psiholog, defektolog logo-ped, pedagog za likovno, pedagog za muzičko i pedagog za fizičko vaspitanje, vode Knjigu rada (član 7. stav 2. Pravilnika).

- letopisac vodi letopis predškolske ustanove, odnosno zaposleni iz reda vaspitača ili stručnih saradnika, imeno-van na predlog direktora, na duži vremenski period.

2) školi koja ostvaruje predškolski program: - vaspitači, koji neposredno realizuju vaspitno-obrazov-

ni proces sa decom koja pohađaju pripremni predškol-ski program, vode knjigu vaspitno-obrazovnog rada.

- vaspitači unose personalne podatke o upisanoj deci u Matičnu knjigu, koju vodi i predškolska ustanova i škola koja ostvaruje predškolski program.

• Na koji način se vodi Knjiga rada i šta ona sadrži?

Odredbama člana 7. Pravilnika, između ostalog, propisa-no je da Knjigu rada vode stručni saradnici i da sadrži: uput-stvo; podatke o vaspitnim grupama o deci; broj medicinskih sestara - vaspitača, vaspitača, stručnih saradnika, saradnika, akreditovane programe stručnog usavršavanja i druge pro-grame i projekte koje prati stručni saradnik; programiranje i evaluaciju rada stručnog saradnika na unapređivanju vas-pitno-obrazovnog rada; stručno usavršavanje i profesionalni razvoj i zapažanja o pregledu Knjige rada. 1. Uputstvom se utvrđuje način popunjavanja Knjige rada. 2. Podaci o vaspitnim grupama dece popunjavaju se prema

traženim zahtevima tabele po strukturi uzrasnih grupa u objektima čiji rad prati stručni saradnik, svaki objekat u ovoj tabeli dobija svoj redni broj, koji se koristi u sledećoj tabeli, to:

- u koloni „Naziv objekata predškolske ustanove (dečjeg vrtića)” upisuju se objekti čiji rad prati stručni saradnik;

- za svaki objekat se upisuje: 1) u prvi deo tabele: broj vaspitnih grupa mlađa, srednja,

starija, mešovita i broj upisane dece do tri godine, 2) u drugi deo tabele: broj vaspitnih grupa mlađa, sred-

nja, starija, mešovita, pripremna-celodnevna/četvoro-časovna i broj upisane dece od tri godine do polaska u školu;

- horizontalno i vertikalno (u poslednjem redu i koloni) sumiraju se podaci i upisuje ukupni broj (grupa i dece).

3. Broj medicinskih sestara - vaspitača, vaspitača, struč-nih saradnika, saradnika i akreditovani programi

stručnog usavršavanja i drugi programi i projekti koje prati stručni saradnik, ove rubrike se popunjavaju tako da se upisuje broj:

- medicinskih sestara-vaspitača i vaspitača u objektima čiji rad prati stručni saradnik;

- stručnih saradnika drugih profila koji takođe prate rad u navedenim objektima;

- saradnika u objektima čiji rad prati stručni saradnik. U okviru predškolskog programa mogu da se realizuju i:

- različiti akreditovani programi, projekti; - posebni i specijalizovani programi; - programi posebnih oblasti vaspitno-obrazovnog rada; - programi negovanja jezika i kulture nacionalnih manjina; - prigodni i povremeni oblici koji imaju za cilj ostvarivanje

kulturnih i rekreativnih aktivnosti; - programi podrške porodici; - programi za rad sa decom u porodici (porodične jasle „bebi

servis”); - drugi programi i oblici rada i usluga, - a izuzetno, i prilagođeni i preuzeti programi iz vaspitno -

obrazovnih sistema drugih zemalja. U tabeli "Akreditovani programi stručnog usavršavanja i

drugi programi i projekti u okviru ustanove koje prati struč-ni saradnik"‘ navodi se: - programi /projekti čiju realizaciju prati stručni saradnik; - redni broj objekta (iz prethodne tabele); - broj vaspitnih grupa u kojima se program/projekat reali-

zuje. U tabeli "Učešće u komisijama, radnim grupama i ti-

movima" navodi se u kojim komisijama i u kom periodu je stručni saradnik radio. 4. Planiranje, realizacija i evaluacija rada stručnog sarad-

nika na unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada: - Mesečno planiranje - taksativno se navode zadaci i sadr-

žaji izdvojeni na osnovu godišnjeg plana rada ustanove čija je realizacija planirana za navedeni mesec.

- Nedeljno planiranje i realizacija - za svaki dan u nedelji navodi se: vreme (datum); mesto (objekat); vrsta/e ak-tivnosti (stručno uputstvo za rad stručnog saradnika); označava se da li je planirano realizovano (npr. obeležiti šta je ostvareno van plana); predvideti prostor u kojem može da se dopiše ono što je realizovano, odnosno ostva-reno van plana.

- Evidencija individualnog rada sa decom i roditeljima - beleži se datum, vrtić, inicijali deteta, uzrast i povod za razgovor.

- Mesečna evaluacija - navode se zapažanja o radu u pret-hodnom periodu.

5. Stručno usavršavanje i profesionalni razvoj sadrži: - individualni plan stručnog usavršavanja - stručni saradnik

unosi podatke o svom individualnom planu stručnog usa-vršavanja i potrebnoj literaturi;

- evidencija stručnog usavršavanja - tabelarno se unose po-daci o svim realizovanim aktivnostima u oblasti stručnog usavršavanja (aktivi, veća, seminari, tribine, radne grupe, tematski sastanci, stručni skupovi/udruženja, učešće u istraživačkim projektima i dr).



6. Zapažanja o pregledu Knjige rada Zapažanja o pregledu Knjige rada sadrže konstatacije da

li su podaci predviđeni uputstvom blagovremeno uneti. Po pregledu Knjige rada upisuje se datum pregleda i stav-

lja čitak potpis sa naznakom: direktor, pomoćnik direktora, ili lice, odnosno lica koja je ovlastio direktor da izvrše pre-gled.

Knjiga rada pregleda se najmanje dva puta u toku radne godine.

Kada se završi radna godina Knjiga rada se obavezno overava potpisom stručnog saradnika i direktora predškol-ske ustanove, najkasnije do 31. avgusta tekuće godine.

• Šta je letopis, šta sadrži i na koji način se vodi?

Članom 6. Zakona propisano je da je letopis evidencija o vaspitno-obrazovnom radu koju vodi predškolska ustanova.

Letopis je serija malih realnih priča raspoređenih po re-dosledu njihovog odvijanja.

U praksi, to je hronološki snimak dešavanja u jednoj predškolskoj ustanovi. U njega se beleže svi važniji podaci i događanja vezani za celokupni vaspitno-obrazovni rad koji su obeležili svaku radnu godinu.

Jedna knjiga letopisa može obuhvatiti kontinuitet rada od više radnih godina.

Letopis se vodi na Obrascu 7 u obliku knjige kao pisa-ni dokument i koristi se kao istorijska i kulturna građa, do-kumentarišući tragove rade i života predškolske ustanove u jednom prošlom vremenu.

Pravilnikom je propisan sadržaj Letopisa i način njego-vog vođenja.

Letopis sadrži istorijske podatke o osnivanju i razvo-ju ustanove i osnovne podatke o neposrednom okruženju ustanove, koji se unose samo jednom na početku letopisa i dopunjuju se fotografijama i drugim materijalom, ukoliko ih ustanova poseduje u svojoj arhivi.

Obavezni sadržaj letopisa za svaku radnu godinu je: 1. Uvodni deo - osnovni podaci o ustanovi (dati u formi

tabele ili na drugi način po proceni letopisca), i sadrži: - obim osnovne delatnosti (broj i naziv objekata jasala i

vrtića, broj vaspitnih grupa i dece po objektima i ukupno, kao i broj dece obuhvaćene pripremnim predškolskim programom);

- broj zaposlenih; - značajne promene u kadrovskoj strukturi i organima

ustanove; - posebne programe koji se ostvaruju u ustanovi. 2. Hronološki pregled značajnih događaja u ustanovi.

Tokom godine unose se odabrani sadržaji u letopis po redosledu njihovog dešavanja u okviru sledećih kategorija: - uspešne aktivnosti u okviru realizacije programa nege i

vaspitno-obrazovnog rada sa decom; - različiti oblici saradnje sa porodicom (zajedničke akcije,

učešće roditelja u planiranju i realizaciji aktivnosti sa de-com, posete, susreti, zajednički izleti i drugo);

- raznovrsne forme saradnje sa lokalnom i širom društve-nom sredinom;

- kulturno-javna delatnost (manifestacije, važnije priredbe, posete, izložbe);

- profesionalni osvrt na posebno značajne forme stručnog usavršavanja u ustanovi i van nje;

- ostvarene inovacije u programima i celokupnom procesu vaspitno-obrazovnog rada;

- priznanja i nagrade deci, zaposlenima i ustanovi; - krupnija ulaganja i donacije, izgradnja, dogradnja, adap-

tacija i opremanje objekata; - ostalo (zanimljivosti po proceni letopisca).

Kategorije su date kao predlog mogućnosti, a letopisac, shodno značaju, unosi sadržaje u letopis bez opterećenosti da sve ponuđene kategorije budu zastupljene. 3. Kratak osvrt na radnu godinu sa postignutim rezultati-

ma i planovima za narednu godinu. Na kraju svake radne godine letopis pored letopisca pot-

pisuje direktor i overava se pečatom ustanove. Letopis vodi letopisac zaposleni iz reda vaspitača ili

stručnih saradnika, imenovan na predlog direktora, na duži vremenski period.

Timski, na nivou svih jasala i vrtića, u saradnji sa struč-nim saradnicima, kontinuirano i hronološki se prikuplja određeni materijal koji čini predlog sadržaja letopisa.

Na period od najmanje tri meseca bira se predloženi sa-držaj koji se unosi u letopis, po redosledu dešavanja.

Prilikom prikupljanja i evidentiranja sadržaja za letopis potrebno je da letopisac sarađuje sa predstavnicima svih ja-sala i vrtića, kako bi se obezbedila zastupljenost svih objeka-ta u letopisu.

Za svaki sadržaj koji se unese u letopis ukratko se beleži kontekst i vreme dešavanja.

Numeraciju strana letopisa vrši sam letopisac u zavisno-sti od količine sadržaja unetih u letopis za određenu radnu godinu.

Sadržaj letopisa čini kombinacija teksta potkrepljenog fotografijama, dečjim produktima, tekstovima iz medija i drugim materijalima.

• Koje javne isprave izdaje predškolska ustanova i škola koja ostvaruje predškolski program?

Članom 6. stav 4. Zakona, propisano je da na osnovu evi-dencije koju vodi, predškolska ustanova, odnosno škola koja ostvaruje program pripreme pred polazak u školu (pripre-mni predškolski program), izdaje javne isprave o pohađanju pripremnog predškolskog programa, i to: - prevodnicu o prelasku deteta iz jedne u drugu predškol-

sku ustanovu, odnosno školu koja ostvaruje pripremni predškolski program i

- uverenje o pohađanju pripremnog predškolskog progra-ma. Sadržaj obrazaca navedenih javnih isprava (Obrazac br. 8

i 9) propisan je Pravilnikom. Shodno odredbama člana 26. Zakona dete može da pređe

u drugu predškolsku ustanovu, odnosno školu, koja ostvaru-je pripremni predškolski program na osnovu prevodnice.



Predškolska ustanova, odnosno škola iz koje dete prelazi, dužna je da izda prevodnicu.

Rok za izdavanje prevodnice je sedam dana od dana pri-jema obaveštenja o upisu deteta u drugu predškolsku usta-novu, odnosno školu.

Kada predškolska ustanova, odnosno škola u koju dete prelazi primi prevodnicu dužna je da, u roku od sedam da-na od dana prijema prevodnice, obavesti predškolsku usta-novu, odnosno školu, iz koje se dete ispisalo, da je primila prevodnicu.

Važno je napomenuti da roditelj, odnosno staratelj bi tre-balo da podnese zahtev za prelazak deteta u drugu predškol-sku ustanovu, odnosno školu (sa naznakom naziva i sedište predškolske ustanove, odnosno škole u koju prelazi i razloga prelaska deteta).

Uverenje o pohađanju pripremnog predškolskog progra-ma popunjava vaspitač na Obrascu 9 na osnovu podataka koji su uneti u Matičnu knjigu i odgovoran je za tačnost une-tih podataka.

Roditelj, odnosno staratelj deteta potpisuje u Matičnoj knjizi da je primio uverenje i datum prijema.

Duplikati navedenih javnih isprava izdaju se na obrasci-ma propisanim Pravilnikom, na čijem se gornjem desnom uglu prve strane ispisuje reč „duplikat” slovima veličine 5 mm.

• Kako se pravilno popunjava Matična knjiga?

Sadržina Matične knjige koju vode predškolska ustanova i škola koja ostvaruje predškolski program propisana je čla-nom 2. Pravilnika.

Matična knjiga sadrži uputstvo za popunjavanje, koje je njen sastavni deo.

Na naslovnoj strani unose se, pored drugih podataka, podaci o verifikaciji predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program (broj rešenja, datum i naziv organa koji je doneo rešenje).

Predškolske ustanove - škole koje ostvaruju predškolski program koje nisu verifikovane za realizaciju pripremnog predškolskog programa upisuju broj rešenja, datum i naziv organa koji je doneo rešenje o osnivanju i početku rada ili akt o osnivanju do verifikacije.

U rubrikama „Radne - školske* godine” upisuju se radne, odnosno školske godine.

U odeljku „Spisak objekata predškolske ustanove - ško-le* u kojima se realizuje vaspitno-obrazovni rad sa decom upisanom u pripremni predškolski program” unosi se naziv objekta, adresa objekta i broj objekta. Broj objekta je dvo-cifreni broj koji određuje predškolska ustanova - škola. U

koloni „napomena” upisuju se podaci od značaja za odgo-varajući objekat.

Personalni podaci o detetu popunjavaju se na sledeći način:

Posle reči: „Broj”, u kućicama, kojih ima sedam, upisuju se: u prve dve broj objekta, iz Spiska objekata predškolske ustanove, odnosno škole u kojima se realizuje vaspitno-obrazovni rad sa decom upisanom u pripremni predškolski program, u trećoj redni broj vaspitne grupe u tom objektu pripremnog predškolskog programa, u četvrtoj i petoj redni broj deteta upisanog u Knjigu vaspitno-obrazovnog rada i u šestoj i sedmoj dva poslednja broja godine upisa.

Na primer:

Za dete koje je raspoređeno u objekat pod brojem 02, u trećoj je vaspitnoj grupi, u knjizi vaspitno-obrazovnog rada je pod rednim brojem 04 i upisano je 2010. godine, upisaće će broj 0230410.

Ukoliko dete nema roditelje, u rubrikama za unošenje podataka o roditeljima, upisuju se podaci o staratelju.

U odeljku „napomene” upisuje se: - naziv predškolske ustanove, odnosno škole; - mesto, delovodni broj i datum izdavanja prevodnice deteta

koje dolazi iz druge predškolske ustanove, odnosno škole; - delovodni broj i datum izdavanja duplikata uverenja o po-

hađanju pripremnog predškolskog programa; - razlog prelaska u drugu predškolsku ustanovu, odnosno

školu ili prestanak pohađanja pripremnog predškolskog programa;

- broj rešenja o promeni imena ili prezimena deteta i drugo. Posle svake završene radne - školske godine, a nakon

unetih personalnih podataka poslednjeg deteta u posled-njem objektu, upisuje se datum, overava se pečatom i potpi-som direktora, do 31. avgusta tekuće godine.

U istoj Matičnoj knjizi može da se nastavi, na isti način, popunjavanje i u sledećoj radnoj - školskoj godini.

Poželjno je posle popunjavanja personalnih podataka o deci jednog objekta ostaviti nekoliko rubrika nepopunjeno, a radi dece koja dolaze iz drugih predškolskih ustanova, od-nosno škola, koja se upisuju u toku radne - školske godine i raspoređuju u taj objekat.

Važno je napomenuti, da se, pogrešno upisani podaci u Matičnu knjigu precrtavaju tako da ostanu čitljivi, a ispravka se potpisuje i overava pečatom ustanove (član 2. stav 2. Pra-vilnika). •

Biljana Antić



Članom 68. stаv 8. Zаkonа o osnovаmа sistemа obrаzovаnjа i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 - dalje: Zаkon), dаto je ovlаšćenje ministru

nadležnom za prosvetu (dalje: Ministar) dа, između ostаlog, propiše nаčin i progrаm uvođenjа u posаo, progrаm, sаdržinu, nаčin i rokove zа polаgаnje stručnog ispitа, sаstаv i nаčin rаdа komisije ministаrstvа nadležnog za prosvetu (da-lje: Ministarstvo), odnosno nаdležnog orgаnа аutonomne pokrаjine pred kojim se polаže stručni ispit, obrаzаc uverenjа koji se izdаje i ostаlа pitаnjа u vezi sа polаgаnjem stručnog ispitа zа sekretаrа ustаnove (dalje: stručni ispit).

Zаkon je uredio rаdno-prаvni stаtus sekretаrа ustаnove obrazovanja (dalje: ustanova) nа donekle drugаčiji nаčin u odnosu nа ranije važeći Zаkon o osnovama sistema obrazo-vanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 62/2003, 64/2003 - ispr., 58/2004, 62/2004 - ispr., 101/2005 - dr. zakon, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2005 - ispr. dr. zakona).

U sklаdu sа ciljem povećаnjа kvаlitetа obrаzovаnjа i ve-će profesionаlizаcije svih аkterа u ovoj oblаsti, Zаkonom je propisana obаvezа uvođenjа u posаo sekretаrа-priprаvnikа pre polаgаnjа stručnog ispitа. Navedeno znači da je i sekretаr ustаnove (predškolske ustаnove, osnovne i srednje ško-le) u obаvezi dа sаvlаdа progrаm obuke i tek tаdа pristupi polаgаnju stručnog ispitа. U tom cilju, sekretаru-priprаvniku se određuje mentor koji gа uvodi u posаo.

Zakonom je novelirаn uslov u pogledu stepenа i vrste obrаzovаnjа koji morа dа ispunjаvа lice koje obаvljа po-slove sekretаrа ustаnove, u skladu sa Zаkonom o visokom obrаzovаnju („Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007 - au-tentično tumačenje, 97/2008 i 44/2010).

Tаkođe, donekle je izmenjen progrаm i sаdržinа struč-nog ispitа, а spisаk literаture je usklаđen sа zаkonimа koji su doneti u periodu od objаvljivаnjа do prestаnkа vаženjа Prаvilnikа o polаgаnju stručnog ispitа zа sekretаrа

ustаnove („Sl. glasnik RS”, br. 74/2003, 106/2003, 20/2004 i 50/2008).

Ove zаkonske novine uticаle su nа opredeljenje dа se ne vrše izmene i dopune Prаvilnikа o polaganju stručnog ispita za sekretara ustanove, već dа se donese novi prаvilnik kojim će se revidirаti postojećа rešenjа i obuhvаtiti sve novine. U tom smislu Ministar je doneo Prаvilnik o polаgаnju struč-nog ispitа zа sekretаrа ustаnove obrаzovаnjа i vаspitаnjа („Sl. glasnik RS”, br. 8/2011, stupa na snagu 19.2.2011. go-dine - dalje: Pravilnik).

Prаvilnikom se uređuje nаčin i postupаk uvođenjа u po-slove sekretаrа ustаnove, progrаm, sаdržinа, nаčin i rokovi zа polаgаnje ispitа, sаstаv i nаčin rаdа Komisije zа polаgаnje stručnog ispitа (dalje: Komisija), obrаzаc uverenjа koje se izdаje nаkon položenog ispitа i svа drugа pitаnjа u vezi sа polаgаnjem stručnog ispitа.

Lica koja imaju obavezu uvođenja u posao i polaganje stručnog ispita

Obаvezu uvođenjа u posаo i polаgаnjа stručnog ispitа zа sekretаrа ustanove imа sekretаr-priprаvnik (lice koje u tom svojstvu prvi put zаsnivа rаdni odnos) i lice koje rаdi nа poslovimа sekretаrа, а imа rаdni stаž ostvаren vаn ustаnove, koje nije sаvlаdаlo Progrаm uvođenjа u posаo i nemа po-ložen stručni ispit (dalje: sekretar-pripravnik). Sekretаr koji imа položen prаvosudni, stručni ispit zа zаposlene u orgаnimа držаvne uprаve ili držаvni stručni ispit, oslobođen je obаveze polаgаnjа stručnog ispitа (član 2. Pravilnika).

Postupak uvođenja u posao i polaganja stučnog ispita

Uvođenje u posаo imа zа cilj dа sekretаrа-pripravnika osposobi zа sаmostаlno obаvljаnje poslovа sekretаrа ustano-ve i polаgаnje stručnog ispitа. Sekretar-priprаvnik se uvodi

NOVINE U POLAGANJU STRUČNOG ISPITA ZA SEKRETARA USTANOVE

OBRAZOVANJA I VASPITANJA



u posаo po progrаmu uvođenjа u posаo koji je sаstаvni deo Prаvilnikа, po prаvilu, u ustаnovi u kojoj je zаposlen. Time je otvorenа mogućnost dа se priprаvnik jednim delom uvodi u posаo i u drugoj ustаnovi (npr. ustаnovi u kojoj je mentor zаposlen).

Mentor je sekretаr koji imа položen stručni ispit ili je, u sklаdu sа Zаkonom, oslobođen polаgаnjа stručnog ispitа i koji imа nаjmаnje tri godine rаdnog iskustvа nа poslovimа sekretаrа ustаnove. Mentorа određuje direktor ustаnove rešenjem, sа liste mentorа kojа se utvrđuje nа nivou škol-ske uprаve i on počinje dа rаdi sа sekretаrom-priprаvnikom počev od dаnа zаsnivаnjа rаdnog odnosа priprаvnikа (član 5. Pravilnika).

Mentor uvodi sekretаrа-priprаvnikа u posаo sekretаrа tаko što mu, u periodu od nаjmаnje šest meseci, а nаjviše godinu dаnа, pružа neposrednu pomoć u sаvlаdаvаnju Progrаmа uvođenjа u posаo, а nаkon togа, u roku od 15 dаnа, podnosi direktoru izveštаj o osposobljenosti sekretаrа-priprаvnikа zа sаmostаlno obаvljаnje poslovа sekretаrа (član 6. Pravilnika).

Pema članu 7. stav 1. Pravilnika sekretar-priprаvnik i mentor su u obаvezi dа sаčinjаvаju dokumentаciju o uvo-đenju u posаo.

Sekretar-priprаvnik vodi dokumentаciju o vremenu u kome je rаdio sа mentorom, o svom rаdu i postupаnju po preporukаmа mentorа.

Mentor vodi dokumentаciju o vremenskom perio-du u kome je rаdio sа sekretаrom-priprаvnikom, o rаdu priprаvnikа i preporukаmа zа unаpređivаnje rаdа sekretаrа-priprаvnikа, kаo i o postupаnju sekretаrа-priprаvnikа po dаtim preporukаmа.

Stručni ispit predstаvljа proveru osposobljenosti sekretara-priprаvnikа zа sаmostаlno obаvljаnje poslovа sekretаrа i njegа polаže priprаvnik koji je, po izveštаju mentorа, sаvlаdаo Progrаm uvođenjа u posаo, u roku od dve godine od dаnа zаsnivаnjа rаdnog odnosа.

Stručni ispit se polаže u prostorijаmа Ministаrstvа ili u prostorijаmа pokrаjinskog orgаnа uprаve nаdležnog zа po-slove obrаzovаnjа (dalje: pokrajinski organ uprave), ukoliko je sedište ustаnove nа teritoriji аutonomne pokrаjine (član 10. stav. 3. Pravilnika).

Stručni ispit imа pismeni i usmeni deo. Nа pismenom delu ispitа kаndidаt rаdi pismeni rаd nа temu iz delokrugа poslovа koje obаvljа. Usmeni deo ispitа predstаvljа prove-ru znаnjа priprаvnikа iz oblаsti: ustаvnog uređenjа, sistemа držаvne uprаve, uprаvnog postupkа i uprаvnog sporа, propisа iz oblаsti obrаzovаnjа i vаspitаnjа (tzv. „školsko zаkonodаvstvo”), rаdnog zаkonodаvstvа i kаncelаrijskog poslovаnjа.

Sаstаv Komisije nije promenjen u odnosu nа prethodni prаvilnik, а postupаk polаgаnjа je detаljnije propisаn u smislu pojаšnjenjа pojedinih fаzа u postupku i obаvezа sekretara-priprаvnikа i ustаnove. Sekretаr-priprаvnik podnosi ustаnovi zаhtev zа polаgаnje ispitа, а ustаnovа, nа osnovu zаhtevа, u roku od 15 dаnа od dаnа njegovog podnošenjа, podnosi Ministаrstvu ili nаdležnom pokrаjinskom orgаnu uprаve prijаvu zа polаgаnje stručnog ispitа. Članom 13. stav

3. Pravilinka tаksаtivno je nаvedeno kojа dokumentа prijаvа morа dа sаdrži, tаko dа više ne bi trebаlo dа bude nedoumicа i odugovlаčenjа postupkа zbog nepotpune dokumentаcije.

Tok stručnog ispitа je ostаo nepromenjen - stručni is-pit se polаže u toku jednog dаnа, kаndidаt prvo polаže pi-smeni deo ispitа, pа ukoliko gа položi, imа prаvo dа pristupi polаgаnju usmenog delа ispitа.

Odredbe Prаvilnikа kojimа se uređuje ocenjivаnje, kаo i uslovi i slučаjevi odustаjаnjа, odlаgаnjа ili ponovnog polаgаnjа ispitа (poprаvnog ili ispitа u celini) ostаle su su-štinski nepromenjene u odnosu nа Prаvilnik o polаgаnju stručnog ispitа zа sekretаrа ustаnove. Kаo i do sаdа, o to-ku polаgаnjа stručnog ispitа sekretаr Komisije vodi zаpisnik.

Evidencija i troškovi polaganja stučnog ispita Odredbe Pravilnika kojimа se uređuju troškovi polаgаnjа

stručnog ispitrа nisu pretrpele znаčаjnije izmene, osim ne-kih terminoloških i prаvno-tehničkih. I dаlje troškove prvog polаgаnjа stručnog ispitа i poprаvnog ispitа snosi ustаnovа u kojoj je kаndidаt zаposlen, а troškovi ponovnog polаgаnjа pаdаju nа teret kаndidаtа.

Evidenciju o kаndidаtimа koji su polаgаli stručni ispit vodi Ministаrstvo.

Članom 27. Pravilnika propisаn je i obrаzаc uverenjа o položenom stručnom ispitu, koji sadrži: ime i prezime se-kretara, naziv visokoškolske ustanove koja je izdala diplomu, datum položenog stručnog ispita i uspeh na stručnom ispitu, broj, datum i mesto izdavanja uverenja o položenom struč-nom ispitu, potpis predsednika komisije i službeni pečat. •



Odredbom člаnа 33. stav 1. Zаkonа o osnovа sistemа obrаzovаnjа i vаspitаnjа („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 - dаlje: Zаkon) propisаno je dа

ustаnovа obrazovnja (dalje: ustanova) kojа imа rešenje o verifikаciji može dа obаvljа i drugu delаtnost kojа je u funk-ciji obrаzovаnjа i vаspitаnjа (dаlje: proširenа delаtnost) pod uslovom dа se njome ne ometа obаvljаnje delаtnosti obrаzovаnjа i vаspitаnjа.

Ukoliko ustаnovа nije verifikovаlа obrаzovno-vаspitnu delаtnost (što je slučаj sа predškolskim ustаnovаmа i osnov-nim školаmа), dа bi dobilа proširenu delаtnost, prvo morа dа verifikuje osnovnu (obrаzovno-vаspitnu) delаtnost.

Proširenа delаtnost ustаnove može dа bude dаvаnje uslugа, proizvodnjа, prodаjа i drugа delаtnost kojom se unаpređuje ili doprinosi rаcionаlnijem i kvаlitetnijem obаvljаnju obrаzovаnjа i vаspitаnjа.

Srednjа školа može dа ostvаruje progrаme obukа, u sklаdu sа potrebаmа tržištа rаdа.

Podnošenje zahteva i potrebna dokumentacija za obavljanje proširene delatnosti

Procedura dobijаnjа sаglаsnosti zа obаvljаnje proširene delаtnosti zаpočinje pismenim zаhtevom koje ustаnovа upućuje ministаrstvu nadležnom za prosvetu (dalje: Mini-starstvo) а ne nadležnoj inspekciji, uz dostаvljаnje potrebne dokumentаcije, i to: - rešenjа o verifikаciji delаtnosti; - odluke orgаnа uprаvljаnjа o proširenoj delаtnosti donetu

u sklаdu sа člаnom 33. stаv 6. Zаkonа, kojа sаdrži elemente u sklаdu sа stаvom 7. nаvedenog člаnа Zаkonа.

Ovom odlukom treba precizno definisаti proširenu delаtnost kojа je u funkciji obrаzovаnjа i vаspitаnjа, od-nos sа osnovnom (obrаzovno-vаspitnom) delаtnošću, plаn prihodа koji će se ostvаriti i izdаtаkа zа obаvljаnje te delаtnosti, nаčin аngаžovаnjа učenikа i zаposlenih (učenici mlаđi od 15 godinа ne mogu dа se аngаžuju u proširenoj delаtnosti škole, а učenici sа nаvršenih 15 godinа sаmo u

okviru nаstаve; zаposleni ustаnove se mogu аngаžovаti аko se ne ometа ostvаrivаnje obrаzovno-vаspitnog rаdа), nаčin rаspolаgаnjа i plаn korišćenjа ostvаrenih sredstаvа u sklаdu sа propisimа koji regulišu budžetski sistem; - elаborаta o obаvljаnju proširene delаtnosti - dаvаnju

uslugа, proizvodnji, prodаji ili drugoj delаtnosti kojom se unаpređuje ili doprinosi rаcionаlnijem i kvаlitetnijem obаvljаnju obrаzovаnjа i vаspitаnjа, progrаmi obuke (kаdа je u pitаnju srednjа školа).

U elаborаtu se: - iznosi obrаzloženje dа je reč o delаtnosti kojа je u funkciji

obrаzovаnjа i vаspitаnjа i dа se njome ne ometа obаvljаnje delаtnosti obrаzovаnjа i vаspitаnjа;

- nаvodi kojа je osnovnа delаtnost škole (nаvesti područjа rаdа i obrаzovne profile, broj i dаtume rešenjа Ministаrstvа o verifikаciji, nаvesti korelаciju proširene delаtnosti sа osnovnom delаtnošću), nаčin аngаžovаnjа učenikа i zаposlenih i drugo.

Postupak dobijanja saglasnosti za obavljanje proširene delatnosti

Po dobijаnju zаhtevа ustаnove, Ministаrstvo, u sklаdu sа člаnom 147. stаv 4. Zаkonа, u postupku verifikаcije dаje nаlog prosvetnom inspektoru rаdi ispitivаnjа ispunjenosti uslovа iz člаnа 33. Zаkonа.

Prosvetni inspektor sаčinjаvа izveštаj/zаpisnik u kojem nаvodi svа rešenjа Ministаrstvа kojim je utvrđenа ispunje-nost propisаnih uslovа zа obаvljаnje obrаzovno-vаspitne delаtnosti (u srednjim školаmа zа sve obrаzovne profile odgovаrаjućeg područjа rаdа u trogodišnjem i četvorogodiš-njem trаjаnju), dа li je odlukа orgаnа uprаvljаnjа o prošire-nju delаtnosti donetа u sklаdu sа člаnom 33. Zаkonа, dа li se rаdom nаstаvnikа ometа ostvаrivаnje obrаzovno-vаspitnog rаdа, dа li su učenici аngаžovаni u sklаdu sа Zаkonom i dа li se ovom delаtnošću/delаtnostimа unаpređuje ili dopri-nosi rаcionаlnijem i kvаlitetnijem obаvljаnju obrаzovаnjа

OBAVLJANJE PROŠIRENE DELATNOSTI U USTANOVI OBRAZOVANJA

Podnošenje zahteva i potrebna dokumentacija za obavljanje proširene delatnosti



i vаspitаnjа. Nа krаju trebа dа postoji konstаtаcijа dа li su ispunjeni uslovi iz člаnа 33. Zаkonа.

Člаnom 33. stаv 8. Zаkonа propisаno je dа će ministаr nadležan za prosvetu odrediti bliže uslove zа obаvljаnje pro-širene delаtnosti ustаnove. Ovаj prаvilnik još nije donet, а rok zа njegovo donošenje je dve godine od dаnа stupаnjа nа snаgu Zаkonа.

Prosvetni inspektor dostаvljа Ministаrstvu i ustаnovi sаčinjen izveštаj/zаpisnik.

Ministаrstvo nа osnovu celokupne dokumentаcije ustаnove i sаčinjenog izveštаjа/zаpisnikа prosvetnog inspektorа odlučuje o zаhtevu ustаnove, te ukoliko su ispu-njeni svi propisаni uslovi dаje sаglаsnost nа odluku o proši-renju delаtnosti.

Po dobijenoj sаglаsnosti, ustаnovа upisuje u sudski registаr proširenu delаtnost.

Korišćenje sredstava od proširene delatnosti U sklаdu sа člаnom 58. stаv 5. tаčkа 6) Zаkonа, sаvet

roditeljа rаzmаtrа nаmenu korišćenjа sredstаvа od proši-rene delаtnosti, а prema člаnu 160. Zаkonа ustаnovа može dа od proširene delаtnosti obezbedi sredstvа zа viši kvаlitet u oblаsti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrаzovаnjа i vaspiatnja.

Treba napomenuti dа ustаnovа i direktor, odnosno odgo-vorno lice čine prekršаj iz člаnа 161. stаv 1. tаčkа 1) Zаkonа аko se proširenа delаtnost obаvljа suprotno odrebаmа Zаkonа. •

Republički zavod za zdravstveno osiguranje (dalje: Republički zavod) za svaku kalendarsku godinu u skladu sa članom 47. stav 1. Zakona o zdravstvenom

osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005 i 109/2005 - ispr. - dalje: Zakon), donosi opšti akt kojim uređuje sadržaj, obim i standard prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdrav-stvenog osiguranja iz člana 45. Zakona za pojedine vrste zdravstvenih usluga i pojedine vrste bolesti, procenat plaća-nja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja do pu-nog iznosa cene zdravstvene usluge, kao i procenat plaćanja osiguranog lica.

U skladu sa navedenim Upravni odbor Republičkog za-voda doneo je Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdrav-stvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2011. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 7/2011, stupio na snagu 16.02.2011. godine - dalje: Pravilnik). Ovim pravilnikom uređen je, za 2011. godinu, sadržaj i obim prava na zdravstvenu zaštitu za pojedine vrste zdravstvenih uslu-ga i pojedine vrste bolesti, procenat plaćanja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja do punog iznosa cene

zdravstvene usluge, procenat plaćanja osiguranog lica, na-čin i postupak naplaćivanja participacije i povraćaj sredstava uplaćenih iznad najvišeg godišnjeg iznosa.

U odnosu na Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osigura-nja i o participaciji za 2010. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 11/2010, 50/2010 i 73/2010 - dalje: ranije važeći Pravilnik), ovim pravilnikom se u skladu sa Strategijom za palijativ-no zbrinjavanje („Sl. glasnik RS”, br. 17/2009) uređuje i palijativno zbrinjavanje kao poseban vid kućnog lečenja na primarnom nivou zdravstvene zaštite, za osigurana lica u terminalnoj fazi bolesti.

Pravilnikom je propisan novi obrazac računa za naplaće-nu participaciju od osiguranog lica „Obrazac RP” na osnovu koga osigurano lice može ostvariti povraćaj iznosa plaćene participacije koji prelazi najviši godišnji iznos participaci-je, takođe propisan je novi „Obrazac UP-3” na osnovu koga osigurano lice koje je platilo participaciju preko propisanog iznosa ostvaruje oslobađanje od plaćanja participacije.

UTVRĐEN SADRŽAJ I OBIM PRAVA NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU IZ OBAVEZNOG

ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA I PARTICIPACIJA ZA 2011. GODINU



Finansijskim planom Republičkog zavoda za zdrav-stveno osiguranje za 2011. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 4/2011), sredstva za ostvarivanje zdravstvene zaštite, kao i sredstva za lekove, planirana su i obezbeđena na višem ni-vou od sredstava za 2010. godinu. U 2011. godini se očekuje, da će sredstva od participacije osiguranih lica biti na istom nivou kao u 2010. godini i time se neće iskazati efekat rasta koji prati rast sredstava koja obezbeđuje Republički zavod za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu i lekove.

Sadržaj i obim prava na zdravstvenu zaštitu Članom 2. Pravilnika propisano je da se pod sadržajem

zdravstvene zaštite podrazumevaju postupci i metodi dija-gnostike, lečenja i rehabilitacije radi sprečavanja, suzbijanja, ranog otkrivanja i lečenja bolesti, povreda i drugih poreme-ćaja zdravlja, a koji su obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem.

Pod obimom zdravstvene zaštite u skladu sa članom 3. Pravilnika podrazumeva se broj i dužina trajanja postupa-ka i metoda dijagnostike, lečenja i rehabilitacije, kao i dru-ge veličine kojima se može izraziti obim pojedinih sadržaja zdravstvene zaštite.

Davalac zdravstvenih usluga dužan je da osiguranom licu na teret sredstava zdravstvenog osiguranja obezbedi usluge koje je iskazao u svom Planu rada, odnosno za koje je zaključio ugovor o pružanju usluga zdravstvene zaštite sa Republičkim zavodom. Zdravstvena ustanova kao davalac usluga obavezna je da zadravstvene usluge pruža u skladu sa aktom Republičkog zavoda kojim je uređen način i postupak ostvarivanja prava osiguranih lica (čl. 4., 5. i 6. Pravilnika).

Osigurana lica u skladu sa ovim pravilnikom dužna su da plaćaju propisani novčani iznos sredstava (participaciju) prilikom korišćenja zdravstvenih usluga koje čine sadržaj i obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (član 7. Pravilnika).

Pravo na zdravstvenu zaštitu koje se obezbeđuje obave-znim zdravstvenim osiguranjem propisano je članom 8. Pra-vilnika i obuhvata: 1. mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti; 2. preglede i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice kao

i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja,

3. preglede i lečenja u slučaju bolesti i povrede, 4. preglede i lečenje bolesti usta i zuba, 5. medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede, 6. lekove i medicinska sredstva, 7. medicinsko-tehnička pomagala.

Pravo na lekove i refundacija sredstava za lekove Ovim pravilnikom izmenjen je član 14. ranije važećeg

Pravilnika i to u pogledu uslova pod kojima se obezbeđuje lek van Liste lekova. Naime uslov „ugroženost života” je bri-san iz razloga nedovoljne preciznosti i što je kao posledicu imalo različito tumačenje i primenu ovog pojma u praksi. U

vezi stim propisan je kao poseban uslov „da su iscrpljene i sve ostale terapijske mogućnosti lečenja”; što, pored mišlje-nja tri lekara odgovarajuće specijalnosti, svojim potpisom potvrđuje i direktor zdravstvene ustanove, odnosno lice koje on ovlasti u zdravstvenoj ustanovi koja obezbeđuje lek van Liste lekova.

Prema st. 2. i 3. ovog člana Pravilnika lek se propisuje osiguranom licu u količini koja je neophodna do naredne kontrole, ali za period koji nije duži od pet dana kod akut-nih oboljenja i stanja, dok se kod hroničnih oboljenja lek propisuje osiguranom licu u količini koja je neophodna do 30 dana kontinuirane terapije.

Izuzetno, osiguranom licu sa hroničnim oboljenjem i terapijom lekom istog internacionalnog nezaštićenog nazi-va, koja u periodu od godinu dana pre propisivanja leka nije menjana, lek može da se propiše u količini koja je neophod-na za period do 60 dana kontinuirane terapije. Takođe lekovi koji sadrže opojne droge ili psihotropne supstance, lekovi koji se koriste u lečenju HIV-a, lekovi iz grupe antineoplasti-ka i imunomodulatora, kao i lekovi pod posebnim režimom izdavanja (Lista C) mogu se propisivati za period koji nije duži od 30 dana (član 14. st. 4. i 5. Pravilnika).

Lek koji nije na Listi lekova osiguranim licima obez-beđuje zdravstvena ustanova tercijarnog ili sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite, na osnovu mišljenja tri lekara odgovarajuće specijalnosti zdravstvene ustanove tercijar-nog ili sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite da je lek ne-ophodan i da ne postoji odgovarajući lek na Listi lekova po generičkom, odnosno zaštićenom imenu leka, a da su iscr-pljene sve druge terapijske mogućnosti lečenja. Navedeno mišljenje obavezno potpisuje i direktor zdravstvene ustano-ve sekundarnog ili tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite koja obezbeđuje lek, odnosno lice koje on ovlasti (član 14. st. 7. i 8. Pravilnika).

Zdravstvena ustanova tercijarnog ili sekundarnog nivoa koja je uvela lek u terapiju, u obavezi je da osiguranom licu obezbedi taj lek za sve vreme primene terapije i prati terapij-ski efekat njegove primene u toku stacionarnog lečenja, le-čenja u dnevnoj bolnici i ambulantno-polikliničkog lečenja (član 14. stav 9. Pravilnika).

Kada lek sa Liste lekova ne može da se nabavi u apoteci sa kojom Republički zavod ima zaključen ugovor, osigura-no lice ima pravo na naknadu vrednosti nabavljenog leka uz umanjenje za iznos participacije utvrđene u Listi lekova.

Naknada vrednosti leka nabavljenog u inostranstvu, utvrđuje se u dinarskoj vrednosti leka prema srednjem zva-ničnom kursu koji važi na dan isplate naknade za kupljeni lek, bez zaračunavanja participacije.

Participacija Zdravstvena zaštita koja se obezbeđuje iz sredstava

obaveznog zdravstvenog osiguranja uz plaćanje partici-pacije uređena je čl. 17. do 19. Pravilnika.

Fiksni iznosi participacije nisu menjani u odnosu na iznose utvrđene za 2010. godinu ranije važećim Pravilnikom, kao ni procentualno izraženi iznosi participacije. Međutim u



vezi sa promenom cena zdravstvenih usluga u 2011. godini može doći i do promene novčanog izraza procentualno izra-žene participacije.

Osigurano lice koje plaća participaciju za bolnički dan (dalje: b.o dan) za vreme stacionarnog lečenja i rehabilitacije u stacionarnim uslovima, za to vreme ne plaća participaciju za zdravstvene usluge koje su pružene za vreme stacionar-nog lečenja. Osigurano lice koje plaća participaciju po b.o danu za kućno lečenje ne plaća participaciju za zdravstvene usluge koj su obuhvaćene kućnim lečenjem. Pratilac osigu-ranog lica za vreme stacionarnog lečenja, odnosno produže-ne rehabilitacije, ne plaća participaciju.

Participacija za lekove utvrđena je u Listi lekova. U slua-čaju kada lek sa Liste lekova ne može da se nabavi u apoteci sa kojom Republički zavod ima zaključen ugovor, osigurano lice ima pravo na naknadu vrednosti nabavljenog leka uz umanjenje za iznos participacije utvrđene u Listi lekova. Na-knada vrednosti leka nabavljenog u inostranstvu, utvrđuje se u dinarskoj vrednosti leka prema srednjem zvaničnom kur-su koji važi na dan isplate naknade za kupljeni lek.

Zdravstvena zaštita koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u punom iznosu bez plaćanja participacije odnosno 100% od cene zdravstvene usluge uređena je čl. 20. do 35. Pravilnika.

Članom 20. Pravilnika propisane su zdravstvene usluge za koje osigurana lica ne plaćaju participaciju.

Kategorije osiguranih lica kojima se obezbeđuje zdrav-stvena zaštita bez plaćanja participacije, su: 1. ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata, 2. slepa lica i trajno nepokretna lica i lica koja ostvaruju nov-

čanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica, u skladu sa zakonom,

3. dobrovoljni davaoci krvi koji su krv dali deset i više puta, osim za lekove sa Liste lekova, kao i za medicinsko-tehnič-ka pomagala i implantate,

4. dobrovoljni davaoci krvi koji su krv dali manje od deset puta, osim za lekove sa Liste lekova, kao i za medicinsko-tehnička pomagala i implantate, u roku od 12 meseci posle svakog davanja krvi;

5. privremeno raseljena lica sa teritorije AP Kosovo i Me-tohija, kojima je to svojstvo utvrdio nadležni republički organ.

Zdravstvena zaštita iz sredstava obaveznog zdravstve-nog osiguranja u punom iznosu bez plaćanja participacije, obezbeđuje se i licima koja su svojstvo osiguranika stekla na osnovu člana 22. Zakona.

Zdravstvena zaštita bez plaćanja participacije obezbeđu-je se i osiguranicima iz čl. 17. i 23. Zakona, čiji su prihodi ispod cenzusa propisanog kao uslov za sticanje svojstva osi-guranika kao i članovima njihovih porodica.

Materijalni cenzus za osiguranika koji živi sam, utvr-đuje se u visini minimalne zarade u neto iznosu uvećane za 30%, utvrđene u skladu sa propisima o radu, u mesecu podnošenja zahteva. Za osiguranika koji živi u porodici i za članove njegove porodice, cenzus se utvrđuje u visini mini-malne zarade u neto iznosu po članu porodice, utvrđene u skladu sa propisima o radu, u mesecu podnošenja zahteva.

Za obezbeđivanje zdravstvene zaštite bez plaćanja par-ticipacije osiguranik za sebe i članove svoje porodice pod-nosi zahtev matičnoj filijali, na „Obrascu UP-1” - Zahtev za korišćenje zdravstvene zaštite u punom iznosu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je od-štampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Uz „Obrazac UP-1”, osiguranik podnosi dokaze o ostva-renim prihodima i to:1. za zaradu - potvrdu poslodavca o visini isplaćene zarade, 2. za penziju - kopiju dokumenta o isplaćenoj penziji, 3. za ugovorenu naknadu - potvrdu isplatioca o visini ugo-

vorene naknade, 4. za prihode od poljoprivrede i šumarstva, samostalnih de-

latnosti, kapitala, nepokretnosti i kapitalne dobiti - uve-renje o visini prihoda na koji se plaća porez, izdato od nadležnog organa prema mestu prebivališta, odnosno bo-ravišta, odnosno prema mestu nepokretnosti ili obavljanja samostalne delatnosti.

Za članove porodice koji ne ostvaruju zaradu, penziju, odnosno ugovorenu naknadu, osiguranik dostavlja overenu kopiju radne knjižice ili izvod iz matične evidencije repu-bličkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, osim za decu do kraja propisanog školovanja.

Osiguraniku i članovima njegove porodice za koje se utvrdi da ispunjavaju uslove u vezi sa visinom prihoda, matična filijala izdaje potvrdu za oslobađanje od plaćanja participacije na „Obrascu UP-2” - Potvrda za korišćenje zdravstvene zaštite u punom iznosu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja sa rokom važnosti do 31. decembra 2011. godine. Obrazac je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Na osnovu „Obrasca UP-2” osiguranik i članovi njegove porodice oslobođeni su u celini propisane participacije koja se odnosi na pružene zdravstvene usluge, bolnički dan, me-dicinsko-tehnička pomagala i lekove, osima za lekove sa Li-ste A1 za koje se plaća participacija u procentualnom iznosu od cene leka. Da bi ostvario oslobađanje od plaćanja partici-pacije osiguranik kome je izdata potvrda treba da prilikom korišćenja zdravstvene zaštite prezentuje potvrdu u zdrav-stvenoj ustanovi, odnosno apoteci.

Ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata, slepa lica i traj-no nepokretna lica, lica koja ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica, u skladu sa zakonom i do-brovoljni davaoci krvi ostvaruju zdravstvenu zaštitu bez pla-ćanja participacije na osnovu overene isprave o osiguranju i rešenja nadležnog organa, odnosno potvrde zdravstvene ustanove, potvrde odgovarajućeg udruženja, odnosno dru-gog odgovarajućeg dokaza.

Osiguranim licima iz člana 22. Zakona i članovima nji-hove porodice, kojima se zdravstvena zaštita obezbeđuje na teret sredstava budžeta, zdravstvena zaštita bez plaćanja par-ticipacije obezbeđuje se na osnovu overene isprave o osigu-ranju.

Privremeno raseljenim licima sa teritorije AP Kosovo i Metohija, kojim je nadležni organ utvrdio status raseljenih lica, zdravstvena zaštita bez plaćanja participacije obezbeđu-je se na osnovu overene isprave o osiguranju.



Najviši iznos participacije i potvrda o prestanku plaćanja participacije

Ako osigurano lice u toku kalendarske godine plati iznos participacije veći od propisanog najvećeg iznosa, prestaje da plaća participaciju kada mu matična filijala izda potvr-du o prestanku plaćanja participacije. Potvrda se izdaje na obrascu „Obrascu UP-3” - Potvrda o prestanku plaćanja participacije u toku 2011. godine, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Prema članu 36. Pravilnika najviši iznos participacije koje osigurano lice obavezno plaća u toku jedne kalendar-ske godine, može iznositi najviše 1/2 mesečne zarade osi-guranika, odnosno 1/2 penzije osiguranika isplaćene za po-slednji mesec u kalendarskoj godini. Za osigurana lica koja nisu ostvarila zaradu, odnosno penziju najviši godišnji iznos participacije utvrđuje se u visini 1/2 prosečne neto zarade u Republici Srbiji isplaćene u poslednjem mesecu u kalendar-skoj godini po podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

U najviši godišnji iznos participacije ne uračunava se plaćena participacija za implantate, medicinska sredstva, medicinsko tehnička pomagala i procentualno učešće za le-kove sa Liste lekova.

„Obrazac UP-3” matična filijala izdaje na zahtev osi-guranog lica i na osnovu dokaza o plaćenoj participaciji i to računa, odnosno fiskalnih računa kojima osigurano lice do-kazuje visinu plaćene participacije. Ako se utvrdi da je pla-ćeni iznos participacije veći od propisanog iznosa prilikom izdavanja „Obrasca UP-3” matična filijala izvršiće povraćaj više plaćenog iznosa participacije osiguranom licu.

Zdravstvena ustanova je dužna da osiguranom licu koje plaća participaciju uvek izda račun o plaćenoj par-ticipaciji.

Ukoliko osigurano lice nije u toku godine podnelo zah-tev za izdavanje „Obrasca UP-3” a platilo je participaciju u iznosu većem od propisanog, po isteku kalendarske godine, na zahtev osiguranog lica, matična filijala izvršiće povraćaj više plaćenog iznosa participacije na osnovu dokaza-računa o plaćenoj participaciji.

U oba navedena slučaja matična filijala donosi rešenje o pravu na povraćaj participacije.

Sadržaj i obim preventivnih mera u oblasti primarne zdravstvene zaštite i u hitnim medicinskim stanjima

Sadržaj, obim i dinamika ostvarivanja prava na preven-tivnu zdravstvenu zaštitu na primarnom nivou i zdravstvenu zaštitu u hitnim medicinskim stanjima u oblasti primarne zdravstvene zaštite, uređeni ovim pravilnikom za 2011. go-dinu, sadržani su i u tabelama koje su odštampane uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Tabela o sadržaju i obimu preventivnih mera u oblasti primarne zdravstvene zaštite usklađena je sa propisanim preventivnim merama iz nacionalnih programa prevencije,

za pojedine kategorije osiguranih lica kao što su deca, tud-nice i dijabetičari.

Sadržaj preventivnih mera za 2011. godinu proširen je u pogledu zaštite odojčadi, dece, trudnica i dijabetičara. Kao novina u sadržaju preventivnih mera propisano je sledeće: - kod novorođenčadi uveden je prvi pedijatrijski pregled u

kući, u prvom mesecu, - kod odojčadi uveden je prventivni stomatološki pregled u

prvoj godini, - kod dece u četvrtoj godini uveden je oftamološki pregled, a

u petoj godini preventivni stomatološki pregled, - kod odraslog stanovništva od 35 i više godina uveden je

skrining radi ranog otkrivanja osoba sa povišenim rizi-kom od dijabetesa tipa 2, prema metodologiji nacionalnog vodiča,

- kod žena je ciljani pregled radi ranog otkrivanja raka dojke pomeren kao obavezan za dob od 30 do 69 godina (ranije je bio obavezan od 25. godine),

- kod trudnica u prvom trimestru uveden je stomatološki pregled.

Sadržaj i obim zdravstvene zaštite u hitnim medicin-skim stanjima u oblasti primarne zdravstvene zaštite nije menjan, tako da obuhvata: - ukazivanje prve pomoći, - lekarski pregled, - potrebna dijagnostička i laboratorijska ispitivanja, - mednicinske intervencije sa primenom odgovarajuće tera-

pije i nege, - sanitetski prevoz. •



Uredbom o Nacionalnom programu prevencije, leče-nja, unapređenja i kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja dijalize u Republici Srbiji do 2020. godine

(„Sl. glasnik RS”, br. 11/2011, stupila na snagu 2.3.2011. go-dine - dalje: Uredba) propisano je da se prevencija, lečenje, unapređenje i kontrola bubrežne insuficijencije sprovodi po Nacionalnom programu, koji sadrži utvrđen cilj, aktivnosti i očekivane rezultate. Nacionalni program prevencije, lečenja, unapređenja i kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja di-jalize u Republici Srbiji do 2020. godine (dalje: Nacionalni program) odštampan je uz Uredbu i čini njen sastavni deo.

Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje pred-stavlja značajan javno-zdravstveni problem zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih. Trenutno ne postoji strategija pre-vencije i ranog otkrivanja hroničnih bolesti bubrega, što je osnovni razlog za donošenje Nacionalnog programa.

Faktori rizika za nastanak hroničnih bubrežnih bolesti su šećerna bolest (koja je osnovni i najizraženiji uzrok ove bo-lesti) pušenje, gojaznost, hipertenzija, godine života (više od 65 godina), nasledne bolesti bubrega, nizak socioekonomski status.

U dijabetična oboljenja bubrega svrstavaju se dijabetična nefropatija, kasne komplikacije dijabetesa, akutni i hronič-ni pijelonefritis. S obzirom na značaj otkrivanja oboljenja u ranijim fazama, detekcija početne nefropatije na osnovu mi-kroalbuminurije, prema preporukama vodiča za prevenciju tipa 2 dijabetesa, treba da bude neizostavni deo redovnog praćenja pacijenata sa dijabetesom.

Osnov za donošenje Nacionalnog programa je:- Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS”, br.

107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010 i 99/2010), - Zakon o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br.

107/2005 i 109/2005 - ispr.),- Zakon o transplantaciji organa („Sl. glasnik RS”, br.

72/2009),

- Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009),

- Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova („Sl. glasnik RS”, br. 42/2006, 119/2007, 84/2008, 71/2009, 85/2009 i 24/2010),

- Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim obli-cima zdravstvene službe („Sl. glasnik RS”, br. 43/2006, 112/2009 i 50/2010).

Opšti cilj i komponente Nacionalnog programaOpšti cilj Nacionalnog programa je razvoj unapređenog

i ujednačenog programa dijalize u Republici Srbiji. Komponente Nacionalnog programa su:

- unapređenje rada postojećih i planiranje novih dijaliznih centara u skladu sa potrebama i raspoloživim kapacitetima, prema standardima Evropske unije,

- izrada nacionalnih vodiča i stručno-metodoloških uputsta-va u čijem donošenju će učestvovati odgovarajuća stručna tela radi usaglašavanja u terapijskom postupanju prema pacijentima na dijalizi,

- planiranje i razvoj informacionog sistema radi formiranja nacionalnog registra za pacijente koji su u predijaliznoj fa-zi, pacijente na dijalizi kao i pacijente nakon transplantaci-je sa odgovarajućim pratećim podacima od značaja.

Takođe osnovni cilj Nacionalnog programa je: - unapređenje sistema zdravstvene zaštite radi prevencije

nastanka bolesti, ranog otkrivanja i lečenja bubrežnih bo-lesnika prema preporučenim standardima Evropske unije, kao i značajno smanjenje smrtnosti i invaliditeta obolelih,

- optimalno korišćenje raspoloživih i planiranje novih resur-sa čime će se značajno unaprediti kvalitet života pacijenata i postići značajno smanjenje ulaganja društvene zajednice u ovaj segment zdravstvene zaštite.

KOMENTAR UREDBE O NACIONALNOM PROGRAMU PREVENCIJE, LEČENJA, UNAPREĐENJA

I KONTROLE BUBREŽNE INSUFICIJENCIJE I RAZVOJA DIJALIZE U REPUBLICI SRBIJI

DO 2020. GODINE "Sl. glasnik RS", br. 11/2011



Primarna zdravstvena zaštitaNacionalni program kao osnovni zadatak primarne

zdravstvene zaštite pretpostavlja unapređenje preventivnih mera, pravovremeno prepoznavanje poremećaja bubrežne insuficijencije i adekvatno zbrinjavanje radi smanjenja inva-liditeta i smrtnosti i unapređenja kvaliteta života obolelih.

Dom zdravlja koji obavlja poslove hemodijalize u po-gledu kadrova treba da ima najmanje jednog doktora specija-listu interne medicine i četiri medicinske sestre - tehničara sa višom odnosno srednjom stručnom spremom na 3 400 dijali-za godišnje i jednog tehničara - elektroničara sa višom, odno-sno srednjom školskom spremom na 4 500 dijaliza godišnje.

U tom cilju mere i aktivnosti koje treba da sprovode do-movi zdravlja kao jedinice primarne zdravstvene zašite su: - kontrola rezidualne bubrežne funkcije jednom godišnje za

pacijente koji su pod rizikom (posebno za dijabetičare),- edukacija zdravstvenih radnika službe za laboratorijsku di-

jagnostiku domova zdravlja o preventivnom uvođenju me-tode određivanja 24-satnog izlučivanja albumina u mokra-ći odnosom protein - kreatinin u pojedinačnom uzorku;

- kontinuirana edukacija izabranog lekara o merama ranog otkrivanja bubrežne insuficijencije,

- edukacija izabranog lekara o propisivanju terapije za paci-jente koji su na režimu hemodijalize,

- formirana baza podataka po regionalnom principu (domo-vi zdravlja i opšte bolnice vode registar za pacijente na di-jalizi) kontinuirano se prosleđuje referentnim ustanovama radi planiranja predijalizne transplantacije,

- uspostavljanje i primena standarda u domovima zdravlja u vezi sa redovnom kontrolom i izradom odgovarajuće dija-gnostike pacijenata na dijalizi radi pribavljanja neophodne dokumentacije za slučaj moguće transplantacije.

Sekundarna zdravstvena zaštita Opšta bolnica koja obavlja poslove hemodijalize u

pogledu kadrova treba da ima najmanje: jednog doktora specijalistu interne medicine i četiri medicinske sestre - tehničara sa višom odnosno srednjom stručnom spremom na 3 400 dijaliza godišnje i jednog tehničara - elektroničara sa višom, odnosno srednjom školskom spremom na 4 500 dijaliza godišnje.

Opšta bolnica koja obavlja poslove hemodijalize u pe-dijatriji ima jednog doktora medicine specijalistu pedijatrije i četiri medicinske sestre - tehničara sa višom odnosno sred-njom školskom spremom na 2 000 dijaliza godišnje, i jednog tehničara - elektroničara sa višom odnosno srednjom škol-skom spremom na 4 500 dijaliza godišnje.

Opšta bolnicu koja obavlja poslove peritonealne di-jalize ima jednu medicinsku sestru - tehničara sa višom, odnosno srednjom školskom spremom na pet bolesnika u smeni.

Ciljevi Nacionalnog programa koji treba da se posti-gnu aktivnostima opšte bolnice su: - smanjenje incidencije posledica i komplikacija akutne bu-

brežne insuficijencije (dalje: ABI);

- pravovremeno postavljanje dijagnoze hronične bubrežne insuficijencije (dalje: HBI) i adekvatno zbrinjavanje tih pa-cijenata.

U tom cilju mere i aktivnosti koje treba da se sprovode u opštoj bolnici su: - uspostavljanje i primena standarda u vezi sa redovnom

kontrolom i izradom odgovarajuće dijagnostike za pacijen-te na dijalizi radi pribavljanja neophodne dokumentacije za slučaj moguće transplantacije,

- primena parametara koji će biti definisani za potrebe for-miranja i praćenja jedinstvenog registra za pacijente sa ABI i HBI,

- formirana baza podataka (domovi zdravlja i opšte bolnice vode registar za pacijente na dijalizi) kontinuirano se pro-sleđuje zdravstvenim ustanovama radi planiranja predijali-zne transplantacije,

- kontinuirana medicinska edukacija o postupcima očuva-nja bubrežne funkcije tokom i nakon operativnog zahvata, različitih infekcija i neregulisane hipertenzije (pacijenti će biti u obavezi da nose posebne kartice za HBI radi davanja osnovnih uputstava o njihovom lečenju),

- implementacija stručno-metodološkog uputstva o postav-ljanju dijagnoze, terapijskom tretmanu konzervativnim pri-stupom i primeni dijalize i rehabilitaciji pacijenata sa HBI,

- edukacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, kontinuirano, o svim aspektima akutne i hronične bubrež-ne insuficijencije.

Blagovremena izrada pristupa za lečenje dijalizom Jedan od najvažnijih postupaka kod bolesnika sa HBI je

blagovremena izrada vaskularnih pristupa, bilo da se ra-di o arteriovenskoj fistuli tj. graftu ili kateteru radi lečenja hemodijalizom ili o postavljanju katetera u peritoneumsku duplju radi započinjanja lečenja peritoneumskom dijalizom, što bi trebalo da se obezbedi kroz kordinirane aktivnosti primanog i sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite.

Cilj blagovremene izrade vaskularnih pristupa jeste po-većanje broja bolesnika sa blagovremeno urađenim stalnim vaskularnim pristupom za dijalizu čime se znatno smanjuje rizik smrtnog ishoda bolesti.

Preporučene mere i aktivnosti za realizaciju navedenog cilja su: - edukacija u vezi sa izradom vaskularnog pristupa za lekare

u zdravstvenim ustanovama na tercijarnom nivou kao i u zdravstvenim ustanovama na sekundarnom nivou u koji-ma se obavlja delatnost vaskularne hirurgije,

- edukacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika o načinu nege i kontroli rada vaskularnog pristupa.

Osnovne preporuke za rad dijaliznih centaraSlužba nefrologije treba da omogući optimalne forme di-

jalize prilagođene potrebama pacijenata. Preporuke za rad dijaliznih centara su:

- dijalizni centri rade najviše u dve smene a standard u leče-nju dijaliziranih pacijenata podrazumeva tri do četiri dija-lize nedeljno u trajanju od 4,5 do 5 časova,



- minimum površine dijaliznog mesta iznosi 12 m2,- za svaki dijalizni centar neophodna je zasebna sala za di-

jalizu za pacijente sa nepoznatim statusom, kao i zasebna sala za HbS Ag pozitivne, HcV pozitivne i HIV pozitivne bolesnike,

- svaki centar za dijalizu ima prostor za akutne dijalize i plaz-mafarezu čija površina ne sme da bude manja od 12 m2 po dijaliznom mestu,

- prostor za pripremu vode i reverznu osmozu treba da bu-de 20 m2; za pripremu i sterilizaciju 6 m2; prostor za čisto i prljavo rublje i sanitetski materijal 6 m2; prostor za ser-visiranje i smeštaj rezervnih aparata i delova 12 do 16 m2 sa priručnim magacinom za potrošni materijal od 16 m2 i glavnim magacinskim prostorom od 40 do 60 m2;

- sistemi za prečišćavanje vode moraju ispunjavati standarde evropske farmakopeje u pogledu čistoće. Regionalni instituti i zavodi za javno zdravlje vršiće redovnu kontrolu kvaliteta vode za dijalizu prema unapred utvrđenim kriterijumima;

- pored redovnog servisiranja aparata za dijalizu, potrebno je uspostaviti standard da se oni menjaju nakon 25.000 rad-nih sati ili nakon pet godina upotrebe,

- svaki centar za dijalizu u obavezi je da prema preporukama otklanja medicinski otpad.

Specifični ciljevi i aktivnosti dijaliznih centaraNacionalnim programom utvrđeni su specifični ciljevi i ak-

tivnosti dijaliznih centara i njihov prikaz dat je u deset koraka.

Prvi korak: - Unapređenje dijagnostičkih i terapijskih proce-dura- unapređenje dijagnostičkih i terapijskih procedura za paci-

jente na dijalizi prema kriterijumima Eurotransplanta radi jedinstvene primene u svim centrima za dijalizu na terito-riji Republike Srbije.,

- stvaranje mogućnosti za prenos ovlaćenja izabrano lekara za pacijenata na dijalizi za dijagnostiku i lečenje, uključuju-ći i propisivanje lekova na recept kao i upućivanje na staci-onarno lečenje na nadležnog lekara specijalistu,

- obezbeđenje opreme i primena odgovarajućih procedura usklađenih prema standardima Evropske unije I planiranje sistemskog zanavljanja aparata za dijalizu i reverzne osmoze,

- kardiovaskularna rehabilitacija i rehabilitacija bolesti štita-ste žlezde prenamenom postojećih kapaciteta zdravsvenih ustanova za rehabilitaciju „Niška banja” i „Zlatibor”.

Drugi korak - Unapređenje službe za dijalizu - zbrinjavanje akutnih i hroničnih stanja vršiće se po principu

referentne pripadnosti zdravstvenim ustanovama tercijar-nog nivoa: Klinički centar Srbije, Klinički centar Niš, Klinič-ki centar Kragujevac, Klinički centar Vojvodine, Novi Sad,

- povećanje broja bolesnika koji su na asistiranoj perito-neumskoj dijalizi u odnosu na ukupan broj bolesnika na peritoneumskoj dijalizi. Obaveze domova zdravlja u vezi primene programa kućne peritoneumske dijalize su da do-movi zdravlja imaju edukovane po dve medicinske sestre za primenu programa asistirane peritoneumske dijalize u kućnim uslovima,

- jačanje saradnje sa službom hitne medicinske pomoći radi

bolje organizacije transporta pacijenata sa naglaskom na HBS i HCV pozitivne,

- planiranje razvoja javno - privatnog partnerstva u oblasti dijalize formiranjem jedinica za dijalizu u privatnoj praksi, u mestima koja prema kriterijumima imaju veći broj pa-cijenata prema modelu koji je primenjen u Novom Sadu, Beogradu i Nišu.

Treći korak - Prilagođavanje prostornih kapaciteta dijaliznih centara standardima Evropske unije

Prema standardima Evropske unije u planiranju novih di-jaliznih centara minimum površine svakog dijaliznog mesta treba da bude 12 m2 sa ukupnom površinom prostora od 35 do 40 m2.

Četvrti korak - Formiranje jedinstvene baze podataka U nedležnosti Uprave za biomedicinu je formiranje je-

dinstvene baze podataka za pacijente koji su na hroničnom programu dijalize. Zdravstvene ustanove u kojima se obavlja dijaliza obavezno vode registar pacijenata koji su na dijalizi, podatke usmeravaju prema referentnim centrima za dijali-zu i transplantaciju (Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac). Na osnovu prispelih podataka, prema unapred definisanim jedinstvenim kriterijumima, stručne komisije referentnih ustanova učestvuju u izradi novih lista pacijenata po kojima Uprava za biomedicinu sačinjava Jedinstvenu listu čekanja za kadaveričnu transplantaciju (dalje: Jedinstvena lista).

Peti korak - Socijalna inkluzija obolelihSocijalna inkluzija obolelih podrazumeva podršku paci-

jentima od strane psihijatara, psihologa, nutricionista i soci-jalnih radnika i to sve u sklopu konsultativnih usluga.

Šesti korak - Promocija programa „Produži život” Radi pružanja značajne podrške u informisanju građana

o ciljevima i značaju transplantacije potrebne su kontinuira-ne aktivnosti na promociji nacionalne kampanje ministar-stva nadležnog za zdravlje (dalje: Ministarstvo) programa „Produži život” uz učešće medija,

Sedmi korak - Iniciranje, osavremenjavanje i unapređenje edukacije u oblasti dijalize - iniciranje, osavremenjavanje i unapređenje edukacije u

oblasti dijalize kroz adekvatnu zastupljenost u redovnim studijama i poslediplomskoj nastavi na fakultetima medi-cinske struke i u strukovnim školama medicinske struke,

- kontinuirana medicinska edukacija u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama za zdravstvene radnike službe za laboratorijsku dijagnostiku i za zdravstvene radnike koji rade u dijaliznim centrima,

- izrada stručno metodološkog uputstva o postavljanju di-jagnoze, terapijskom tretmanu konzervativnim pristupom, primeni dijalize i rehabilitaciji osoba sa HBI i izrada pri-ručnika za lekare primarnog nivoa zdravstvene zaštite.

Osmi korak - Obezbeđivanje i sprovođenje istraživanja u obla-sti nefrologije

Obezbeđivanje i sprovođenje istraživanja u oblasti ne-frologije koji su usmereni na primarnu prevenciju i na rano otkrivanje, lečenje i rehabilitaciju bubrežnih bolesti sa po-sebnim osvrtom na nasledne bolesti bubrega.



Deveti korak - Praćenje i sprovođenje Nacionalnog programa Praćenje i sprovođenje Nacionalnog programa koje obav-

ljaju nadležni instituti, odnosno zavodi za javno zdravlje. Na osnovu dostavljenih izveštaja Institut za javno zdravlje Srbi-je „dr Milan Jovanović - Batut” sačinjava zbirni izveštaj koji dostavlja Ministarstvu.

Deseti korak - Obezbeđivanje sredstava za sprovođenje pro-grama kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja dijalize u Republici Srbiji do 2020. godine

Sredstva za sprovođenje Programa kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja dijalize u Republici Srbiji do 2020. godine obezbediće se iz budžeta Republike Srbije na razdelu Ministarstva u skladu sa bilansnim mogućnostima i u okviru sredstava planiranih finansijskim planom Republičkog zavo-da za zdravstveno osiguranje.

Lečenje bubrežne insuficijencije transplantacijomSlužba nefrologije treba da omogući optimalne forme di-

jalize prilagođene potrebama pacijenata, a najbolji pristup

u terminalnoj fazi bubrežne insuficijencije je integrisan pristup dijalize i transplantacije.

Značajni rezultati u vezi sa smanjenjem smrtnosti pacije-nata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom koji se treti-raju ponavljanim dijalizama postižu se transplantacijom bu-brega. Evidencija moždane smrti u zemljama Evropske unije obavezna je u jedinicama intenzivne nege neurohirurških i neuroloških odeljenja što omogućava uvid u potencijalni broj kadaveričnih donora prema regionima.

U Republici Srbiji postoje jasni zakonski i klinički krite-rijumi za dijagnozu moždane smrti i njenu potvrdu odgova-rajućim dijagnostičkim metodama, ali nije razvijen organi-zovan sistem donorskih bolnica, što veoma usprava razvoj ovog načina lečenja bolesti.

U tom smislu planirano je da Klinički centar Niš, Klinič-ki centar Kragujevac, Klinički centar Vojvodine, Novi Sad organizuju „ambulante za transplantacije” koje će prispele podatke iz baza podataka formiranih po teritorijalnom prin-cipu, objedinjavati i prosleđivati Upravi za biomedicinu koja formira konačnu Jedinstvenu listu. Ambulante će informisati pacijente o podacima od značaja za tok njihovog lečenja. •

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2010) predviđena su veća fi-nansijska sredstva u republičkom budžetu za kulturu u

2011. u odnosu na 2010. godinu. Budžet za kulturu okvirno se može podeliti na dva dela, i

to na: - deo koji se odnosi na ministarstvo nadležno za poslove kultu-

re (dalje: Ministarstvo) i - deo koji se odnosi za ustanove kulture.

U delu bužeta koji se odnosi na Ministarstvo, primetno je smanjenje sredstava za plate zaposlenih u odnosu na 2010. godinu. To je i razumljivo ako se ima u vidu da je tokom leta 2010. godine u Ministarstvu, smanjen broj zaposlenih na 56 izvršilaca. Istovremeno su znatno smanjena i sredstva predvi-đena za materijalne troškove Ministarstva. Od ostalih speci-fičnosti, pomenućemo i da su povećana sredstva predviđena na ekonomskoj klasifikaciji 424 - specijalizovane usluge. Ostale stavke kao što su: subvenicije, transferi drugim nivoima vlasti, dotacije nevladinim organizacijama i sl. su uglavnom ostale na

istom nivou kao i 2010. godine. U delu budžeta koji se odnosi na ustanove kulture, predvi-

đena sredstva su uglavnom u okvirima iz 2010. godine, s tim što je planirani veći iznos za investicije u zgrade i građevinske objekte.

Prema članu 11. Zakona o kulturi („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 - dalje: Zakon), budžetsko finansiranje i sufinansi-ranje projekata u kulturi vrši se na osnovu raspisanog javnog konkursa.

Najmanje jednom godišnje Ministarstvo raspisuje javne konkurse radi prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinan-siranje projekata u kulturi, kao i projekata umetničkih, odno-sno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi (član 76. stav 1. Zakona).

O izboru projekata po raspisanom javnom konkursu odlu-čuje komisija, da bi se posle toga sa izabranim podnosiocima projekata zaključili ugovori o njihovom finansiranju, odnosno sufinansiranju (član 76. st. 2. i 3. Zakona).

Ministarstvo, organ autonomne pokrajine i organ jedinice

FINANSIRANJE I SUFINANSIRANJE PROJEKATA I PROGRAMA U KULTURI

U 2011. GODINI



lokalne samouprave mogu zaključivati ugovore o sufinansira-nju projekta u kulturi i bez javnog konkursa, ako se radi o izu-zetno značajnom projektu koji nije bilo moguće unapred plani-rati, s tim da se za te namene može angažovati najviše do 25% na godišnjem nivou od ukupne mase odgovarajućih budžetskih sredstava za tekuću godinu (član 76. stav 4. Zakona).

Objavljeni javni konkursi za budžetsko finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi

U skladu sa članom 3. stav 1. Pravilnika o načinu, kriteri-jumima i merilima za izbor projekata u kulturi koji se finan-siraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 57/2010) na zvaničnoj internet stranici Ministarstva objavljeni su javni konkursi za budžetsko finansiranje ili sufi-nansiranje projekata u kulturi za 2011. godinu, i to: - Konkurs za prikupljanje predloga za finansiranje ili sufinan-

siranje projekata u kulturi, kao i projekata umetničkih, odno-sno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi za 2011. godinu,

- Konkurs za sufinansiranje projekata iz oblasti kulturnog na-sleđa u Republici Srbiji u 2011. godini,

- Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova za 2011. godinu,

- Konkurs za sufinansiranje projekata/programa u oblasti in-formisanja srpskog naroda u zemljama Regiona,

- Konkurs za sufinansiranje projekata/programa u oblasti in-formisanja osoba sa invaliditetom,

- Konkurs za sufinansiranje projekata/programa elektronskih medija sa sedištem na Kosovu i Metohiji,

- Konkurs za sufinansiranje izdavanja prvih izdanja vrednih dela iz oblasti domaće i prevodne književnosti u 2011. go-dini,

- Konkurs za sufinansiranje izdavanja prvih izdanja kapitalnih dela koja se objavljuju na srpskom jeziku u oblasti kulture u 2011. godini,

- Konkurs za Projekat prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2011. godini,

- The Competition, - Förderprogramm, - Konkurs za sufinansiranje projekata/programa u oblasti jav-

nog informisanja na jezicima nacionalnih manjina i - Konkurs za sufinansiranje projekata/programa u oblasti jav-

nog informisanja

Raspored programa i projekata koji su predviđeni za finansiranje i sufinansiranje iz budžeta

Za finansiranje projekata i programa u kulturi u 2011. go-dini predloženi su sledeći projekti i programi, i to za: Oblast zaštite kulturnog nasleđa - Zaštita i korišćenje Dvorskog kompleksa Beli dvor, - Istraživački projekti u oblasti kulturnog nasleđa, - Prezentacija kulturnog nasleđa, - Programi institucija kulture u oblasti kulturnog nasleđa i bi-

bliotečke delatnosti, - Digitalizacija i razvoj informacionih sistema, - Jubileji, konferencije i organizacija stručnih skupova, studij-

ski boravak i usavršavanje kadrova, - Putevima kulture. Oblast stvaralaštva 1) Kinematografija - Sufinansiranje proizvodnje dugometražnih igranih filmova, - Stimulacija proizvodnje kratkometražnih igranih, dokumen-

tarnih i animiranih filmova, - Sufinansiranje manjinskih koprodukcija, - Sufinansiranje razvoja scenarija, - Digitalizacija bioskopske mreže i unapređenje bioskopskog

repertoara, - Ostali vidovi kinematografije (filmski festivali, manifestacije,

edukacija,radionice i sl.), - Godišnja radionica Evropske asocijacije preduzetnika u audi-

ovizuelnim delatnostima – EAVE, - Postprodukcija. 2) Pozorište i ples - Pozorišno stvaralaštvo, - Plesno stvaralaštvo, - Savremeno plesno stvaralaštvo. 3) Muzika - Muzičko stvaralaštvo, - Mreža koncertnih gostovanja, - Fond za muzičke instrumente, - Stručno usavršavanje muzičkih kadrova. 4) Likovno, vizuelno i multimedije - Vizuelno stvaralaštvo i multimedije, - Likovne kolonije, - Izdavanje publikacija iz oblasti vizuelnih umetnosti, - Prezentacija umetničke produkcije iz oblasti vizuelnih umet-

nosti, - Otkup umetničkih dela za institucije kulture. 5) Knjiga i književnost - Otkup knjiga za bibliotečku delatnost, - Periodične publikacije, - Književne manifestacije, - Kapitalna dela, - Prevođenje i prezentacija srpskih pisaca, - Promocija knjiga i književnosti i sajmovi knjiga. 6) Ostali vidovi stvaralaštva - Naučno i stručno istraživanje u kulturi, - Dečje i stvaralaštvo za decu i mlade, - Stvaralaštvo osoba sa invaliditetom, - Amatersko i tradicionalno stvaralaštvo, - Stvaralštvo nacionalnih manjina u RS, - Stimulacija umetničkog stvaralaštva na KiM, - Protokol „Vukov sabor”, - Protokol „Radionica integracije”, - Protokol „Teatar Suno e Romengo”. 7) Decentralizacija i promocija kulture - „Srbija u Srbiji”, - „Srbija u svetu”, - „Svet u Srbiji”. 8) Posebne stimulacije umetnosti - Savremeno umetničko stvaralaštvo, - Vrhunska umetnička ostvarenja, - Kreativni inkubatori. •

mr Predrag Blagojević



Pitanje: • Zaštitnik građana je, po pritužbi roditelja na rad škole,

pokrenuo postupak kontrole i zakonitosti i pravilnosti rada o čemu je obavestio školu. Koje su nadležnosti Zaštitnika i na koji način se sprovodi i može okonačati ovaj postupak?

Odgovor: Nadležnosti Zaštitnika građana propisane su Zakonom o

zaštitniku građana („Sl. glasnik RS”, br. 79/2005 i 54/2007).Činjenica da je Zaštitnik građana obavestio školu o to-

me da je podneta pritužba i pokenut postupak kontrole za-konitosti i pravilnosti rada, potvrđuje da je podnosilac pre podnošenja pritužbe već pokušao da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku i da smatra da u tome nije uspeo.

Budući da je pokrenuo postupak, Zaštitnik građana će se školi obratiti određenim zahtevima, a obaveza je škole da odgovori na sve zahteve i da dostavi sve tražene informacije i spise u roku koji Zaštitnik odredi, a koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 60 dana.

Ako je škola u međuvremenu sama otklonila nedostatke, Zaštitnik građana će o tome obavestiti podnosioca pritužbe

i ostaviti mu rok od 15 dana da se izjasni da li je takvim po-stupkom zadovoljan. Ako podnosilac pritužbe odgovori da je zadovoljan načinom na koji je otklonjen nedostatak, kao i ako podnosilac pritužbe uopšte ne odgovori u ostavljenom roku, Zaštitnik građana će obustaviti postupak.

U slučaju da škola u međuvremnu nije sama otklonila ne-dostatke, nakon utvrđivanja svih relevantnih činjenica i okol-nosti Zaštitnik građana može naći da je pritužba neosnovana ili može utvrditi da su postojali nedostaci u radu. Ako nađe da su postojali nedostaci u radu, Zaštitnik građana će školi uputiti preporuku o tome kako bi uočeni nedostatak trebalo otkloniti, a škola će biti obavezna da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja preporuke, obavesti Zaštitnika o tome da li je postupila po preporuci i otklonila nedostatak, odnosno da ga obavesti o razlozima zbog kojih nije postupi-la po preporuci. Ako organ uprave ne postupi po preporuci, Zaštitnik građana može o tome da obavesti javnost, a može i da preporuči utvrđivanje odgovornosti rukovodioca.

Zaštitnik građana nakon utvrđivanja svih relevantnih či-njenica i okolnosti može naći i da je pritužba neosnovana, u kom slučaju će postupak obustaviti i o tome obavestiti pod-nosiocapritužbeiškolu. •

Aniko Muškinja Heinrich

Nadležnosti zaštitnika građana u postupku kontrole zakonitosti i pravilnosti rada škole?

Pitanje: • Da li će se u školskoj 2011/2012. godini nastaviti Pro-

jekat „Besplatni udžbenici”?

Odgovor: Projekаt „Besplаtni udžbenici” zаpočeo je u školskoj

2009/2010. godini zа učenike prvog rаzredа. Pravni osnov zа ovаj projekаt nаlаzi se u više propisа,

progrаmа i strаtegijа, i to u: članu 71. Ustаva Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 - dalje: Ustav) koji ure-đuje prаvo nа obrаzovаnje, Zаkonu o osnovаmа sistemа obrаzovаnjа i vаspitаnjа („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), Zаkonu o udžbenicimа i drugim nastavnim sredstvima („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), Nаcionаlnom progrаmu zа integrаciju Republike Srbije u EU, Strаtegiji zа smаnjenje

siromаštvа, Nаcionаlnoj strаtegiji zа prevenciju i zаštitu dece od nаsiljа („Sl. glasnik RS”, br. 122/2008) i dr.

Prema navedenom članu Ustava osnovno obrаzovаnje je obаvezno i besplаtno.

Vlаdа Repubike Srbije je Zаključkom 05 broj: 610-5385/2010 odobrilа ovаj projekаt.

U školskoj 2010/2011. godini Projekаt „Besplаtni udž-benici” je obuhvаtio učenike prvog i drugog rаzredа. Zа školsku 2011/2012. godinu plаnirаno je dа obuhvаti, pored učenikа prvog i drugog rаzredа, i učenike trećeg rаzredа, а u školskoj 2012/2013. godini sve učenike prvog ciklusа osnovnog obrаzovаnjа i vаspitаnjа (od prvog do četvrtog rаzredа osnovne škole).

Sredstvа zа finаnsirаnje ovog projektа obezbeđenа su u budžetu RepublikeSrbije. •

Pravo na besplatne udžbenike za učenike prvog, drugog i trećeg razreda osnovne

škole u školskoj 2011/2012. godini?



Pitanje: • Koje uslove u pogledu stručne spreme treba da ispu-

njava nastavnik radi izvođenja obrazovno-vaspitnog rada iz predmeta informаtike i rаčunаrstvа?

Odgovor: Uslovi zа prijem u rаdni odnos nаstаvnikа propisаni su

Zаkonom o osnovаmа sistemа obrаzovаnjа i vаspitаnjа („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 - dаlje: Zаkon). Jedаn od uslovа utvrđenih člаnom 120. Zаkonа je i odgovаrаjuće obrаzovаnje, odnosno dа lice koje se primа u rаdni odnos imа odgovаrаjući nivo (stepen) i vrstu obrаzovаnjа.

Člаnom 8. stаv 2. Zаkonа propisаno je dа je nаstаvnik lice koje je steklo odgovаrаjuće visoko obrаzovаnje: 1) nа studijаmа drugog stepenа (diplomske аkаdemske

studije - mаster, specijаlističke аkаdemske studije ili specijаlističke strukovne studije) u sklаdu sа Zаkonom o visokom obrаzovаnju („Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008 i 44/2010), počev od 10. septembrа 2005. godine;

2) nа osnovnim studijаmа u trаjаnju od nаjmаnje četiri go-dine, po propisu koji je uređivаo visoko obrаzovаnje do 10. septembrа 2005. godine.

Člаnom 121. stаv 2. propisаno je dа poslove nаstаvnikа može dа obаvljа lice sа odgovаrаjućim obrаzovаnjem iz člаnа 8. stаv 2. ovog zаkonа.

Prаvilnikom o vrsti stručne spreme nаstаvnikа i struč-nih sаrаdnikа u osnovnoj školi („Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik”, br. 6/96, 3/99, 10/2002, 4/2003, 20/2004, 5/2005, 2/2007, 3/2007, 4/2007, 17/2007, 20/2007, 1/2008, 4/2008, 6/2008, 8/2008, 11/2008, 2/2009, 4/2009, 9/2009 i 3/2010) propisаnа je vrstа stručne spreme nаstаvnikа i stručnih sаrаdnikа u osnovnoj školi.

Prema članu 38. Prаvilnika o vrsti stručne spreme nаstаvnikа koji izvode obrаzovno-vаspitni rаd iz izbornih progrаmа u osnovnoj školi („Sl. glasnik SRS - Prosvetni gla-snik”, br. 27/87 i 1/89 i „Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik”, br. 4/2003, 10/2004, 3/2005, 9/2005, 4/2007, 17/2007, 1/2008, 6/2008, 8/2008 - ispr., 4/2009 i 3/2010) obrаzovno-vаspitni rаd iz progrаmа Osnovi informаtike i rаčunаrstvа može dа izvodi: - profesor informаtike; - profesor informаtike u obrаzovаnju; - profesor informаtike i tehničkog obrаzovаnjа; - diplomirаni inženjer informаtike; - diplomirаni inženjer poslovne informаtike;

- diplomirаni inženjer elektrotehnike zа rаčunsku tehniku i informаtiku;

- diplomirаni mаtemаtičаr - zа rаčunаrstvo i informаtiku; - diplomirаni inženjer orgаnizаcije rаdа - smer kibernetski; - diplomirаni inženjer orgаnizаcije - zа informаcione sisteme; - diplomirаni inženjer zа informаcione sisteme; - diplomirаni inženjer orgаnizаcionih nаukа - odsek zа

informаcione sisteme; - diplomirаni ekonomistа - zа ekonomiku, stаtistiku i

informаtiku; - diplomirаni mаtemаtičаr; - profesor mаtemаtike; - profesor fizike; - diplomirаni inženjer elektrotehnike, smer rаčunske teh-

nike i informаtike; - diplomirаni inženjer elektronike; - profesor tehnike i informаtike; - profesor tehničkog obrаzovаnjа; - profesor elektrotehnike; - profesor mаšinstvа; - diplomirаni inženjer menаdžmentа zа informаciono-

uprаvljаčke i komunikаcione sisteme; - licа kojа su nа osnovnim studijаmа imаlа nаjmаnje četiri

semestrа informаtičkih predmetа. U srednjim školama postoji predmet Računarstvo i in-

formatika, u skladu sa Prаvilnikom o vrsti stručne spreme nаstаvnikа, stručnih sаrаdnikа i pomoćnih nаstаvnikа u gimnаziji („Sl. glasnik SRS - Prosvetni glasnik”, br. 5/90 i „Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik”, br. 5/91, 1/92, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 4/99, 3/2003, 4/2004, 11/2004, 5/2005, 1/2007 i 7/2008), u gimnaziji ovaj predmet može da izvodi: - profesor informаtike, odnosno diplomirаni informаtičаr; - profesor mаtemаtike, odnosno diplomirаni mаtemаtičаr,

smer rаčunаrstvo i informаtikа; - diplomirаni inženjer elektrotehnike, svi smerovi osim

energetskog; - diplomirаni inženjer elektronike, svi smerovi osim indu-

strijske energetike; - diplomirаni inženjer zа informаcione sisteme, odnosno

diplomirаni inženjer orgаnizаcije zа informаcione sisteme ili diplomirаni inženjer orgаnizаcionih nаukа, odseci zа informаcione sisteme, informаcione sisteme i tehnologije;

- diplomirаni inženjer informаtike, odnosno diplomirаni inženjer rаčunаrstvа;

- diplomirаni ekonomist, smerovi: kibernetsko-orgа ni-zаcioni, ekonomskа stаtistikа i informаtikа, ekonomskа stаtistikа i kibernetikа, stаtistikа i informаtikа ili stаtistikа, informаtikа i kvаntnа ekonomijа.

Uslovi za izvođenje obrazovno-vaspitnog rada iz predmeta informatike i računarstava

u osnovnom i srednjem obrazovanju?



Nаstаvu i druge oblike obrаzovno-vаspitnog rаdа iz predmetа Rаčunаrstvo i informаtikа može dа izvo-di i lice sа zаvršenim fаkultetom koje je u toku studijа sаvlаdаlo progrаm rаčunаrstvа i informаtike u trаjаnju od nаjmаnje četiri semestrа. Ispunjenost ovih uslovа utvrđuje ministаrstvo nadležno za prosvetu (dalje: Ministarstvo), nа osnovu nаstаvnog plаnа i progrаmа studijа.

U stručnim školma prema Prаvilniku o vrsti struč-ne spreme nаstаvnikа, stručnih sаrаdnikа i pomoćnih nаstаvnikа u stručnim školаmа („Sl. glasnik RS - Prosvet-ni glasnik”, br. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 6/2001, 3/2003, 8/2003, 11/2004, 5/2005, 6/2005, 2/2007, 4/2007, 7/2008 i 11/2008) predmet Računarstvo i informa-tika može da izvodi: - profesor informаtike, odnosno diplomirаni informаtičаr; - profesor mаtemаtike, odnosno diplomirаni mаtemаtičаr,

smer rаčunаrstvo i informаtikа; - diplomirаni inženjer elektrotehnike, svi smerovi, odno-

sno odseci; - diplomirаni inženjer elektronike, svi smerovi, odnosno

odseci; - diplomirаni inženjer zа informаcione sisteme, odnosno

diplomirаni inženjer orgаnizаcije zа informаcione sisteme ili diplomirаni inženjer orgаnizаcionih nаukа, odseci zа informаcione sisteme, informаcione sisteme i tehnologije;

- diplomirаni inženjer informаtike, odnosno diplomirаni inženjer rаčunаrstvа;

- diplomirаni ekonomist, smerovi: kibernetsko-orgаnizа-cioni, ekonomskа stаtistikа i informаtikа, ekonomskа

stаtistikа i kibernetikа, stаtistikа i informаtikа ili stаtistikа, informаtikа i kvаntnа ekonomijа;

- profesor tehnike i informаtike. Nаstаvu i druge oblike obrаzovno-vаspitnog rаdа

iz predmetа Rаčunаrstvo i informаtikа može dа izvo-di i lice sа zаvršenim fаkultetom koje je u toku studijа sаvlаdаlo progrаm rаčunаrstvа i informаtike u trаjаnju od nаjmаnje četiri semestrа. Ispunjenost ovih uslovа utvrđu-je Ministаrstvo, nа osnovu nаstаvnog plаnа i progrаmа studijа.

Nа osnovu nаvedenog, lice koje je steklo visoko obrаzovаnje nа studijаmа drugog stepenа (diplomske аkаdemske studije - mаster, specijаlističke аkаdemske studije ili specijаlističke strukovne studije) u sklаdu sа Zаkonom o visokom obrаzovаnju, poseduje odgovаrаjući stepen stručne spreme.

U pogledu vrste stručne spreme, kаdа je u pitаnju osnovnа školа i izborni progrаm Osnovi informаtike i rаčunаrstvа, licа kojа su nа osnovnim studijаmа imаlа nаjmаnje četiri semestrа informаtičkih predmetа mogu dа izvode nаstаvu i druge oblike obrаzovno-vаspitnog rаdа iz nаvedenog predmetа.

U srednjim školаmа (gimnаziji ili stručnoj školi) nаstаvu i druge oblike obrаzovno-vаspitnog rаdа iz predmetа Rаčunаrstvo i informаtikа može dа izvodi i lice sа zаvršenim fаkultetom koje je u toku studijа sаvlаdаlo progrаm rаčunаrstvа i informаtike u trаjаnju od nаjmаnje četiri semestrа, а ispunjenost ovih uslovа utvrđuje Ministаrstvo, nаosnovunаstаvnogplаnаiprogrаmаstudijа. •

Pitanje: • U kom roku je budžetski inspektor u obavezi da sačini

zapisnik o izvršenoj kontroli?

Odgovor: Kada je nalogom za kontrolu, u skladu sa članom 5.

Uredbe o radu, ovlašćenjima i obeležjima budžetske in-spekcije („Sl. glasnik RS”, br. 10/2004 i 84/2007 - dalje: Uredba) određen datum za kontrolu, kontrolu treba izvr-šiti toga dana, a ukoliko je nalogom za kontrolu određeno da se kontrola vrši do tog datuma, ista se može izvršiti i pre toga, ali najkasnije sa tim datumom.

Prema članu 9. stav 1. Uredbe sastavlja se zapisnik o izvršenoj kontroli.

Navedenom uredbom nije posebno određen rok za sastavljanje zapisnika, pa ukoliko to nije učinjeno ni po-sebnim propisom, primenjuju se odredbe čl. 64. do 69. Za-kona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010 - dalje: Zakon), koje propisuju osnovne odrednice za sačinjavanje zapisnika.

Prema članu 64. stav 5. Zakona zapisnik se vodi u toku vr-šenja službene radnje. Ali ukoliko je potrebno prekinuti vrše-nje službene radnje ili odložiti je zbog pribavljanja dokumen-tacije, zapisnik treba uraditi u najkraćem primerenom roku uz konstataciju u samom o zapisniku o ovim činjenicama.

Primereni rok je pravni standard i zavisi od obima izvr-šenekontroleidrugihokolnosti. •

Mirjana Rašić

Obaveza budžetskog inspektora da sačini zapisnik o izvršenoj kontroli

u primerenom roku?



JAVNI PRIHODI I RASHODI, PORESKI POSTUPAK I ADMINISTRACIJA

PORESKI TRETMAN PRIMANJA ZAPOSLENIH PO OSNOVU

SOLIDARNE POMOĆI

Zakon o porezu na dohodak građanačlan 18 stav 1 tačka 5)

• Ne plaća se porez na dohodak građana na zarade na prima-nja zaposlenih po osnovu solidarne pomoći, ukoliko su ispu-njeni propisani uslovi, s tim što, u slučaju kada poslodavac vrši davanje zaposlenom koje svojim opštim aktom karakte-riše solidarnom pomoći, a koje po svojoj suštini ne odgovara pojmu solidarne pomoći saglasno važećim propisima, odno-sno za koje (davanje) nisu ispunjeni propisani uslovi, takvo primanje zaposlenog ima karakter zarade i predmet je opo-rezivanja porezom na dohodak građana na zaradu

„Odredbom člana 18. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na do-hodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 - dalje: Za-kon) propisano je da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdrav-stvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice do iznosa od 22.956 dinara.

Pravo na poresko izuzimanje primanja zaposlenog po osno-vu solidarne pomoći bliže je uređeno čl. 10. i 11. Pravilnika o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osno-vu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslo-bođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bole-sti („Sl. glasnik RS”, br. 31/2001 i 5/2005 - dalje: Pravilnik).

Prema odredbi člana 10. Pravilnika, poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti, koju isplaćuje poslodavac za zaposlenog ili člana njegove porodice, može se ostvariti:

1) za slučaj bolesti - ako na osnovu medicinske dokumenta-cije, izdate od strane referentne zdravstvene ustanove, odnosno

lekarske komisije ili od izabranog lekara i lekara odgovarajuće specijalnosti, koju je dužan da podnese zaposleni za sebe ili za člana njegove porodice, nesporno proizlazi:

(1) da se radi o bolesti koja iziskuje veće troškove u postupku dijagnosticiranja (snimanje skenerom, magnetna rezonanca, le-karski pregledi i dr.), odnosno veće troškove lečenja (operativni za-hvati, lekovi i dr.) ili saniranja, odnosno održavanja zdravstvenog stanja i radne sposobnosti (ortopedska i druga pomagala i dr.);

(2) da je u postupku izlečenja, odnosno saniranja bolesti (po-stoperativni period kod ortopedskih, srčanih i drugih operacija, saniranje drugih zdravstvenih oboljenja, invalidnost i dr.) neop-hodna medicinska rehabilitacija u ambulantno-polikliničkoj ili stacionarnoj ustanovi, koja se ne može obezbediti, odnosno fi-nansirati iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;

2) za slučaj zdravstvene rehabilitacije - upućivanjem zapo-slenih, izloženih posebnim zdravstvenim rizicima na radu, hro-nično premorenih i fizički iscrpljenih, na zdravstveno-preventivni odmor i na ranu rehabilitaciju, u cilju zaštite zdravlja i sprečava-nja profesionalnih oboljenja, u skladu sa propisima koji uređuju zdravstvenu zaštitu i zaštitu na radu;

3) za slučaj invalidnosti - ako invalidnost (gubitak ili trajno smanjenje sposobnosti za rad), koja je utvrđena od strane nad-ležnog organa rešenjem o invalidnosti, zahteva povećane troš-kove u funkciji održavanja zdravstvenih, profesionalnih i radnih sposobnosti.

Članom 11. Pravilnika propisano je da se isplata solidarne po-moći za slučaj bolesti, uz propisano poresko oslobođenje, može vr-šiti ako je osnov za davanje takve pomoći sadržan u kolektivnom ugovoru, odnosno drugom opštem aktu poslodavca i ako je o da-vanju pomoći doneta odluka nadležnog organa poslodavca.

Saglasno navedenim zakonskim odredbama, ne plaća se porez na dohodak građana na zarade na primanja zaposlenih po osnovu solidarne pomoći, ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 18. stav 1. tačka 5) Zakona i čl. 10. i 11. Pravilnika. Međutim, u slučaju kada poslodavac vrši davanje zaposlenom koje svojim opštim aktom karakteriše solidarnom pomoći, a koje po svojoj suštini ne odgovara pojmu solidarne pomoći saglasno Zakonu i Pravilniku, odnosno za koje (davanje) nisu ispunjeni uslovi na-vedeni u Zakonu i Pravilniku, takvo primanje zaposlenog ima karakter zarade i predmet je oporezivanja porezom na dohodak građana na zaradu.”

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-3646/2010-04 od 22.12.2010. godine)

ODABIR AKTUELNIH SLUŽBENIH MIŠLJENJA: • Ministarstvo finansija

• Ministarstvo rada i socijalne politike

SLUŽBENA MIŠLJENJA XIII


MESTO PROMETA USLUGA POSREDOVANJA KOD UČENJA STRANOG JEZIKA I ŠKOLOVANJA U INOSTRANSTVU

Zakon o porezu na dodatu vrednostčlan 12

• Na promet usluga posredovanja kod pružanja usluga obra-zovanja, u konkretnom slučaju posredovanja kod učenja stranog jezika i školovanja u inostranstvu, koji vrši obveznik PDV, PDV se ne obračunava i ne plaća, s obzirom da je mesto prometa ovih usluga van teritorije Republike Srbije

„Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV is-poruka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost, a ako se promet usluga vrši preko po-slovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto po-slovne jedinice (član 12. st. 1. i 2. Zakona).

Prema odredbi člana 12. stav 3. tačka 3) podtačka (1) Zakona, izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, mestom prometa usluga smatra se mesto gde je usluga stvarno pružena, ako se radi o uslugama iz oblasti kulture, umetnosti, sporta, nauke i obrazovanja, zabav-no-estradnim i sličnim uslugama, uključujući usluge organizato-ra priredbi, kao i sa njima povezane usluge.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, mestom prometa usluga obrazovanja smatra se mesto gde je usluga stvarno pružena.

Odredbom stava 4. istog člana Zakona propisano je da se mesto prometa usluga posredovanja, osim usluga posredova-nja iz stava 3. tačka 4) podtačka (11) ovog člana, određuje prema mestu prometa dobara i usluga koji je predmet posredovanja.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na promet usluga posredovanja kod pružanja usluga obrazovanja, u kon-kretnom slučaju posredovanje kod učenja stranog jezika i školo-vanja u inostranstvu, koji vrši obveznik PDV, PDV se ne obraču-nava i ne plaća, s obzirom da je mesto prometa ovih usluga van teritorije Republike Srbije. Obveznik PDV (posrednik) ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu pružanja predmetnih usluga u skladu sa Zakonom.”


RADNI ODNOSI , ZAPOŠLJAVANJE I SOCIJALNO OSIGURANJE U BUDŽETSKOM SISTEMU

POTVRDA O VOLONTIRANJU KAO DOKAZ O RADNOM ISKUSTVU I USLOV

ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

Zakon o radučlan 24

• Potvrda o volontiranju, koja se izdaje u skladu sa propisima Republike Srpske kojima se uređuje volontiranje, i koja sadr-ži potrebne elemente iz kojih se može utvrditi da je kandidat takvim radom stekao odgovarajuće radno iskustvo, može da posluži kao dokaz za ispunjenje uslova za zasnivanje radnog odnosa kod poslodavca

„Prema članu 24. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon), uslovi za rad na određenim poslovima utvrđuju se zakonom, odnosno pravilnikom o orga-nizaciji i sistematizaciji poslova, koji donosi direktor, odnosno preduzetnik.

Zakonom nije definisano radno iskustvo kao uslov za rad na određenim poslovima, ali ovaj uslov može da bude utvrđen posebnim zakonom ili pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova koji donosi poslodavac.

Radno iskustvo je iskustvo stečeno radom po bilo kom osno-vu (radni odnos ili ugovor van radnog odnosa i dr.) u određenom stepenu stručne spreme, odnosno na određenim poslovima, bez obzira da li je rad obavljen u zemlji ili inostranstvu.

Prema tome, volontiranje koje je kandidat obavio u Repu-blici Srpskoj može da se smatra radnim iskustvom ako je takvim radom kandidat stekao radno iskustvo koje je kao uslov za za-snivanje radnog odnosa kod poslodavca predviđeno aktom poslodavca. Potvrda o volontiranju, koja se izdaje u skladu sa propisima Republike Srpske kojima se uređuje volontiranje, i koja sadrži potrebne elemente iz kojih se može utvrditi da je kandidat takvim radom stekao odgovarajuće radno iskustvo, može da po-služi kao dokaz za ispunjenje navedenog uslova.”

(Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-854/2010-02 od 15.12.2010. godine)

PLATE I DRUGA PRIMANJA KORISNIKA BUDŽETA

OBRAČUN I ISPLATA JUBILARNIH NAGRADA ZA 2011. GODINU ZA

ZAPOSLENE U JAVNOM SEKTORU

Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011. godinučlan 13

• Direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i organizacije obaveznog soci-jalnog osiguranja mogu da vrše obračun i isplatu jubilarnih



nagrada samo zaposlenima koji su to pravo stekli u 2011. godini

„Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 120/2008, 31/2009 i 111/2009) članom 28. koji glasi: „U skladu sa članom 2. tačka 8), članom 35. i članom 36. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 9/2002, 87/2002, 61/2005 - dr. zakon, 66/2005, 101/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 85/2006 i 86/2006 - ispr.), u budžetskoj 2009. godini neće se vršiti obračun i isplata prema Odluci o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve po-slodavce na teritoriji Republike Srbije i Aneksu 1 Opšteg kolektiv-nog ugovora („Sl. glasnik RS”, br. 104/2008), kao ni obračun i ispla-ta božićnih, godišnjih i jubilarnih nagrada i drugih vrsta nagra-da i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i njihove korisnike”, regulisano je da isplate i obračuna jubilarnih nagrada u 2009. godini neće biti, bez obzi-ra da li se to vrši iz budžetskih ili sopstvenih sredstava.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2010. („Sl. glasnik RS”, br. 107/2009 i 91/2010) članom 15. koji glasi: „U skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 3. Zakona o budžet-skom sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010 i 101/2010 - dalje: Zakon), u budžetskoj 2010. godini neće se vršiti obračun i isplata prema Odluci o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije i Aneksu I Opšteg ko-lektivnog ugovora („Sl. glasnik RS”, br. 104/2008), kao ni obračun i isplata božićnih, godišnjih i jubilarnih nagrada i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolek-tivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i njihove korisnike”, regulisano je da obračuna i isplata jubilarnih nagrada u 2010. godini neće biti, tako da zaposleni u 2010. godini ne ostvaruju ovo pravo, bez obzira da li se to vrši iz budžetskih ili sopstvenih sredstava.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2010) u članu 13. koji glasi: „U skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 3. Zakona, u budžetskoj 2011. godini neće se vršiti obračun i isplata prema Od-luci o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije i Aneksu I Opšteg kolektivnog ugovora („Sl. glasnik RS”, br. 104/2008), kao ni obračun i isplata božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, osim jubi-larnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2011. godi-ni”, regulisano je da će se vršiti obračun i isplata jubilarnih nagra-da zaposlenima koji su to pravo stekli u 2011. godini.

U skladu sa iznetim, moguće je vršiti obračun i isplatu jubi-larnih nagrada samo zaposlenima koji su to pravo stekli u 2011. godini.”


DONOŠENJE REŠENJA O MIROVANJU RADNOG ODNOSA REDOVNOM PROFESORU FAKULTETA ZBOG

NJEGOVOG IMENOVANJA NA FUNKCIJU I MOGUĆNOST NJEGOVOG RADNOG ANGAŽOVANJA NA FAKULTETU PO

OSNOVU UGOVORA O AUTORSKOM DELU

Zakon o radučlan 79

• Sa stanovišta primene Zakona o radu nema zakonskih smet-nji da zaposleni kome miruje radni odnos kod poslodavca zaključi ugovor o autorskom delu sa tim poslodavcem, ako takvo angažovanje nije u suprotnosti da drugim zakonom

„U članu 79. stav 1. tačka 4) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) propisano je da zapo-slenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog: izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslo-davca. Zaposleni kome miruju prava i obaveze po ovom osnovu ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije vrati na rad kod poslodavca (član 79. stav 2. navedenog zako-na).

Prema tome, zaposleni koji je imenovan, odnosno izabran na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno pre-stane da radi kod poslodavca, ima pravo na mirovanje radnog odnosa i pravo da se vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije.

Polazeći od navedenih odredaba Zakona, proizilazi da se pra-vo na mirovanje radnog odnosa ostvaruje na zahtev zaposlenog koji je imenovan na funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca, što znači da poslodavac dono-si rešenje o mirovanju radnog odnosa na zahtev zaposlenog, uz koji zaposleni prilaže i odgovarajući akt o imenovanju, odnosno izboru na funkciju.

Kada je reč o mirovanju radnog odnosa zaposlenog zbog izbora na funkciju, odnosno angažovanja po ugovoru o autor-skom delu kod tog poslodavca, Zakonom se ne uređuju uslovi za zaključivanje ugovora o autorskom delu, ali sa stanovišta prime-ne Zakona nema zakonskih smetnji da zaposleni kome miruje radni odnos kod poslodavca zaključi ugovor o autorskom delu sa tim poslodavcem, ako takvo angažovanje nije u suprotnosti da drugim zakonom.”

(Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 110-00-899/2010-02 od 27.9.2010. godine)


SUDSKA PRAKSA XIV

JAVNI PRIHODI I RASHODI, PORESKI POSTUPAK I ADMINISTRACIJA

PODNOŠENJE IZMENJENE PORESKE PRIJAVE I PONAVLJANJE

UPRAVNOG POSTUPKA

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

čl. 40 i 120

PREDLOG ZA PONAVLJANJESentenca:

• Podnošenje izmenjene poreske prijave, u smislu člana 40. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji, ne predstavlja predlog za ponavljanje uprav-nog postupka iz člana 239. Zakona o opštem uprav-nom postupku.

Iz obrazloženja:

„Odredbom člana 40. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (dalje: ZPPPA) propisano je, između ostalog, da, ako poreski obveznik ustanovi da poreska prija-va, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku ili propust, dužan je da odmah podnese izmenjenu poresku prijavu, u kojoj su greška ili propust otklonjeni, te da poreski obveznik iz stava 1. ovog člana izmenjenu poresku prijavu za isti po-reski period može podneti najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja prvobitne prijave i da izmenjenu poresku prijavu poreski obveznik može podneti samo jednom za isti poreski period.

Odredbom člana 120. stav 2. istog zakona je propisano da, ako se u postupku obrade poreske prijave i drugih izve-štaja, utvrdi da postoji matematička greška, Poreska uprava će doneti rešenje kojim se poreskom obvezniku nalaže da plati razliku ili se utvrđuje iznos povraćaja poreza.

Kako je tužilja 11.7.2007. godine prvi put podnela poreske prijave za period od 1.1.2007. godine do 1.3.2007. godine i za period od 1.3.2007. godine do 18.6.2007. godine, a izmenjene poreske prijave za iste periode dana 3.7.2008. godine, odno-sno pre isteka zakonomom propisanog roka od 12 meseci od dana podnošenja prvobitnih poreskih prijava, to su izmenje-ne poreske prijave blagovremeno podnete, pa prvostepeni organ nije mogao da ih odbaci kao neblagovremene.

Osim toga, poreski organi nisu mogli podnošenje izme-njenih poreskih prijava da smatraju predlogom za ponavlja-nje upravnog postupka, jer tužilja takav predlog nije podne-la, a po izmenjenoj poreskoj prijavi se ne ponavlja postupak utvrđivanja visine poreske obaveze, već se primenom odred-be člana 120. ZPPPA, donosi rešenje kojim se poreskom obve-zniku nalaže da plati razliku ili se utvrđuje iznos za povraćaj poreza, što predstavlja poseban postupak u kome se donosi posebno rešenje.”

(Presuda Upravnog suda, 9 U. 7267/2010 (2009) od 22.10.2010. godine)

IMOVINSKO PRAVNI ODNOSI BUDŽETSKIH KORISNIKA

SAGLASNOST REPUBLIČKE DIREKCIJE ZA IMOVINU NA ODLUKU

O OTKAZU UGOVORA O DAVANJU NEPOKRETNOSTI NA KORIŠĆENJE

Zakon o obligacionim odnosimačlan 29

DOZVOLA I ODOBRENJESentenca:

• Republička direkcija za imovinu Republike Srbije može dati saglasnost na odluku o otkazu ugovora o

ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE: • Ustavni sud • Upravni sud

• Privredni apelacioni sud • Viši sud u Valjevu

XIV SUDSKA PRAKSA


davanju na korišćenje, odnosno u zakup, i stavljanje hipoteke na nepokretnosti koje koriste organi terito-rijalnih i drugih organizacija i nakon podnošenja tuž-be, te se smatra da je na taj način dala odobrenje na navedene odluke.

Iz obrazloženja:

„Odredbom člana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svo-jini Republike Srbije propisano je da, o davanju na korišće-nje, odnosno u zakup, kao i o otkazu ugovora o davanju na korišćenje, odnosno u zakup i stavljanjem hipoteke na nepokretnosti koje koriste organi teritorijalnih i drugih or-ganizacija iz člana 1. tačka 2) ovog zakona odlučuje organ utvrđen zakonom, odnosno statutom teritorijalne jedinice i organizacije uz saglasnost Republičke direkcije za imovi-nu Republike Srbije.

Odredbom člana 8a. istog zakona propisano je da, o pribavljanju i davanju na korišćenje, odnosno u zakup, kao i o otkazu ugovora o davanju na korišćenje, odnosno u zakup i stavljanjem hipoteke na nepokretnosti koje kori-ste javne službe iz člana 1. tačka 2) ovog zakona, odlučuje organ javne službe utvrđen zakonom, odnosno Statutom javne službe, uz saglasnost Direkcije. Zakon je stupio na snagu 5.1.1996. godine i primenjuje se na sve ugovore za-ključene nakon ovog datuma. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da se u ovom slučaju radi o prostoru koji se nalazi u svojini Republike Srbije, pa je za raskid ugovora bila neop-hodna saglasnost Republičke direkcije. Tužilac je dostavio rešenje Republičke direkcije za imovinu, iz koga proizlazi da je direkcija dala saglasnost za otkaz predmetnog ugo-vora. Pravilno je zaključio prvostepeni sud da je saglasnost data u skladu sa odredbom člana 29. Zakona o obligacio-nim odnosima, kojim je propisano da, kad je za zaključenje ugovora potrebna saglasnost trećih lica, ta saglasnost mo-že biti data pre zaključenja ugovora, kao dozvola ili posle zaključenja ugovora, kao odobrenje. Navedenu odredbu prvostepeni sud je pravilno tumačio u vezi sa davanjem saglasnosti Direkcije u vezi sa otkazom ugovora i izveo je pravilan zaključak da je, u konkretnom slučaju, Republička direkcija, davanjem saglasnosti na odluku o otkazu nakon podnošenja tužbe, dala odobrenje za otkaz ugovora o za-kupu, te se navedena saglasnost smatra relevantnom za konkretan slučaj, te su neosnovani žalbeni navodi tuženog da nije bilo osnova za pozivanje suda na citiranu odredbu zakona.”

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 12294/2010 od 21.1.2011. godine)

RADNI ODNOSI , ZAPOŠLJAVANJE I SOCIJALNO OSIGURANJE U BUDŽETSKOM SISTEMU

STVARNA NADLEŽNOST SUDA KOD OSTVARIVANJA PRAVA NA

ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

Zakon o zdravstvenom osiguranjučlan 175

NADLEŽNOST VIŠEG SUDASentenca:

• Za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu iz čl. 36. do 46. Zakona o zdravstvenom osiguranju stvarno je nadležan viši sud.

Iz obrazloženja:

„U postupku prethodnog ispitivanja tužbe, pazeći po službenoj dužnosti na svoju nadležnost, Upravni sud je na-šao da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari stvarno i mesno nadležan Viši sud u Beogradu.

Naime, odredbom člana 3. Zakona o zdravstvenom osi-guranju (dalje: Zakon), propisano je da je obavezno zdrav-stveno osiguranje zdravstveno osiguranje kojim se zaposle-nima i drugim građanima obuhvaćenim obaveznim zdrav-stvenim osiguranjem obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade za slučajeve utvrđene ovim zakonom.

Odredbom člana 34. stav 1. tačka 6) istog zakona propi-sano je da pravo na zdravstvenu zaštitu koje se obezbeđu-je obaveznim zdravstvenim osiguranjem iz člana 33. ovog zakona, između ostalog, obuhvata i lekove i medicinska sredstva.

Odredbom člana 175. stav 2. Zakona propisano je da se protiv konačnog akta Republičkog zavoda za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 34. do 46. ovog zakona ne može pokrenuti upravni spor, a odredbom stava 3. istog člana, da se u tom slučaju može tražiti zaštita tog prava u parničnom postupku pred nadležnim sudom, u roku od 30 dana od prijema te odluke.

Kako je odredbom člana 23. stav 1. tačka 8) Zakona o uređenju sudova propisano da je Viši sud u prvom stepenu između ostalog nadležan da sudi i u sporovima povodom obaveznog socijalnog osiguranja, ako nije nadležan drugi sud, to Upravni sud nalazi da je u ovoj pravnoj stvarno nadle-žan Viši sud. Pri tom je mesno nadležan Viši sud u Beogradu, u skladu sa odredbom člana 4. tačka 1) Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, budući da je prebiva-lište tužioca na području ovog suda.”

(Rešenje Upravnog suda, 9 U. 22835/2010 od 9.12.2010. godine)

SUDSKA PRAKSA XIV


PLATE I DRUGA PRIMANJA KORISNIKA BUDŽETA

NEUSTAVNO I NEZAKONITO PROPISIVANJE UREDBOM DA SE ZAPOSLENIMA KOJIMA SE

STAŽ OSIGURANJA RAČUNA U UVEĆANOM TRAJANJU KOEFICIJENT

UVEĆAVA BEZ OBZIRA NA STEPEN UVEĆANJA STAŽA OSIGURANJA

Zakon o izvršenju krivičnih sankcijačlan 12 st. 2. i 6, čl. 18 i 20, član 252,

član 259 st. 1 i 2, član 263 i član 269 stav 1

Sentenca:• Odredbama člana 263. st. 2. i 3. Zakona o izvršenju kri-

vičnih sankcija propisano je da se zaposlenima kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju koefi-cijent uvećava srazmerno stepenu uvećanja staža do 30% i da Vlada utvrđuje visinu koeficijenata za obra-čun i isplatu plata u Upravi. Polazeći od toga da nave-denim odredbama Zakona nije dato ovlašćenje Vladi da ovaj koeficijent određuje različito u zavisnosti od toga u koje je zvanje razvrstano radno mesto zapo-slenih kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, Ustavni sud je ocenio da osporena odred-ba Uredbe, prema kojoj se zaposlenima čije je radno mesto razvrstano u zvanja višeg i samostalnog savet-nika, kao i u zvanje savetnika, koeficijent uvećava za 10%, bez obzira na stepen uvećanja staža osiguranja, nije u saglasnosti sa Zakonom.

Obrazloženje:

„Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 2, 7. i 10. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 16/07). Odredbe člana 7. Uredbe, po mišljenju podnosio-ca inicijative, nisu u saglasnosti sa odredbom člana 262. stav 2. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 85/05), a odredba člana 10. u delu u kome je pred-viđeno da će se Uredba primenjivati počev od isplate plata za mesec januar 2007. godine, budući da predviđa retroak-tivno dejstvo Uredbe, u suprotnosti je sa odredbama člana 197. i člana 198. stav 1. Ustava. Podnosilac inicijative, ne navodeći posebne razloge, smatra da su osporene odredbe Uredbe u suprotnosti i sa članom 32. stav 2. Zakona o držav-nim službenicima („Službeni glasnik RS”, broj 79/05), kojim je propisano da se odredbe tog zakona o podeli radnih mesta ne primenjuju na policijske, carinske i poreske službenike koji rade na bezbednosnim poslovima i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

Drugom inicijativom podnetom Ustavnom sudu ospo-rena je odredba člana 7. stav 3. Uredbe, iz razloga što jednu grupu zaposlenih u Upravi čija su radna mesta razvrstana u zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika i savetnika, suprotno odredbama člana 60. stav 4. Ustava i člana 262. stav 2. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, stavlja u podre-đen položaj u pogledu ostvarivanja njihovog prava na pra-vičnu zaradu po osnovu rada.

Postupak po inicijativi za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 2, 7. i 10. Uredbe, koja je podneta pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, broj 109/07), saglasno odredbi člana 112. Zakona, nastavljen je u skladu sa tim zakonom.

Ustavni sud je navedenu inicijativu dostavio na odgovor Vladi, koji u ostavljenom roku, a ni kasnije, nije dobijen, pa je postupak nastavljen, na osnovu odredbe člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 16/07) doneta na osnovu člana 262. stav 2. i člana 269. stav 1. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 85/05), i člana 17. stav 1. i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05 - ispravka). Os-porenim odredbama Uredbe: određeni su koeficijenti za izvr-šilačka radna mesta državnih službenika u sedištu Uprave i zavodima i posebno za radna mesta državnih službenika u Službi obezbeđenja, a prema određenim zvanjima, platnim grupama i platnim razredima (član 2); propisano je da se državnim službenicima i nameštenicima kojima se staž osi-guranja računa sa uvećanim trajanjem, a koji imaju stepen uvećanja staža 12/16 - koeficijent uvećava za 30% (član 7. stav 1), da se zaposlenima koji imaju stepen uvećanja sta-ža 12/14 - koeficijent uvećava za 10% (član 7. stav 2) i da se državnim službenicima kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, a čije je radno mesto razvrstano u zva-nje višeg savetnika, samostalnog savetnika i savetnika, koe-ficijent, bez obzira na stepen uvećanja staža, uvećava za 10% (član 7. stav 3), i da Uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS”, a da će se pri-menjivati počev od isplate plata za mesec januar 2007. godi-ne (član 10). Uredbom o dopuni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u Upravi za izvršenje zavodskih sank-cija („Službeni glasnik RS”, broj 21/09) u osnovnoj Uredbi iz 2007. godine dodat je član 7a kojim je za pojedina zvanja dr-žavnih službenika zdravstvene struke koeficijent za obračun i isplatu plata uvećan, odnosno upodobljen sa koeficijentima utvrđenim za druga zvanja.

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da se jemči pra-vo na rad, u skladu sa zakonom i da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji od-mor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći (član 60. st. 1. i 4); da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje, sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite

XIV SUDSKA PRAKSA


na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti (član 97. tačka 8); da Vlada izvršava za-kone i druge opšte akte Narodne skupštine i da donosi ured-be i druge opšte akte radi izvršavanja zakona (član 123. tač. 2. i 3); da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo i da izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona (član 197. st. 1. i 2); da pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu (član 198. stav 1).

Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, br. 85/05 i 72/09) propisano je, pored ostalog, da je Upra-va za izvršenje krivičnih sankcija organ uprave u sastavu Ministarstva pravde i da unutrašnje uređenje, organizaciju i delokrug organizacionih jedinica u sastavu Uprave, propisu-je Vlada uredbom (član 12. st. 2. i 6) i predviđene su vrste služ-bi koje mogu postojati u zavodima, među kojima je i služba za obezbeđenje (čl. 18. i 20). Zakonom je dalje propisano: da se na direktora Uprave i zaposlena lica u Upravi primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 252); da zaposleni u Upravi stiču zvanja u zavisnosti od ste-čenog obrazovanja, radnog iskustva, stručnih znanja, ospo-sobljenosti za obavljanje poslova radnog mesta i ocene rada zaposlenih i da Vlada propisuje zvanja zaposlenih u Upravi (član 259. st. 1. i 2); da se direktoru Uprave i zaposlenima staž osiguranja može računati u uvećanom trajanju, tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova računa najviše do 16 meseci staža osiguranja, da se licima iz stava 1. ovog člana koeficijent uvećava, srazmerno stepenu uvećanja staža osiguranja, do 30%, da visinu koeficijenata za obračun i isplatu plata u Upravi utvrđuje Vlada i da rad-na mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem sporazumno utvrđuju ministar nadležan za pra-vosuđe i ministar nadležan za poslove penzijskog i invalid-skog osiguranja (član 263). Odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 85/05) koje su navedene kao pravni osnov za donošenje osporene Uredbe, bilo je propisano: da se licu kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, plata, srazmerno stepenu uvećanja staža osiguranja, uvećava do 30% od plate koja je zakonom utvrđena za odgovarajuću platnu grupu (član 262. stav 2); da će Vlada, pored akata utvrđenih ovim zakonom, doneti akte kojima se uređuju zvanja, zanimanja i koeficijenti za obračun plata zaposlenih u Upravi (član 269. stav 1).

Zakonom o državnim službenicima („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09) propisano je: da se tim zakonom uređuju prava i dužnosti državnih službenika i pojedina prava i dužnosti nameštenika i da se pojedina prava i dužnosti državnih službenika u poje-dinim državnim organima mogu posebnim zakonom urediti i drukčije ako to proizlazi iz prirode njihovih poslova (član 1); da se radna mesta državnih službenika dele na položaje i na izvršilačka radna mesta, u zavisnosti od složenosti poslova, ovlašćenja i odgovornosti i da se odredbe ovog zakona o

podeli radnih mesta ne primenjuju na policijske, carinske i poreske službenike i na državne službenike koji rade na bez-bednosnim i obaveštajnim poslovima i u zavodima za izvrše-nje krivičnih sankcija (član 32); da su izvršilačka radna mesta sva radna mesta koja nisu položaji, da se izvršilačka radna mesta razvrstavaju po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslo-va za rad i da su zvanja viši savetnik, samostalni savetnik, sa-vetnik, mlađi saradnik, referent i mlađi referent (član 35.); da Vlada uredbom razvrstava položaje i radna mesta rukovodi-laca užih unutrašnjih jedinica, određuje poslove koji se rade u svakom od zvanja i propisuje merila za opis poslova radnih mesta u pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta (član 44. stav 1); da radna mesta namešteni-ka razvrstava Vlada uredbom (član 171); da nameštenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu ko-jim se uređuju plate u državnim organima (član 171. stav 4).

Zakonom o platama državnih službenika i namešteni-ka („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 63/06, 115/06 i 101/07) uređeni su plate, naknade i druga primanja državnih služ-benika i nameštenika (član 1), propisano je da državni služ-benici i nameštenici imaju pravo na mesečnu platu i da se plata isplaćuje u tekućem mesecu za prethodni mesec (član 4), da se osnovna plata određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plata (član 7. stav 1), da je osnovica jedinstvena i da se utvrđuje za svaku budžetsku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije (član 8), a istim zakonom su određeni i koeficijenti za položaje i izvršilačka radna mesta prema platnim grupama i platnim razredima (član 13).

Polazeći od toga da je odredbama člana 263. st. 2. i 3. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija propisano da se zapo-slenima kojima se staž osiguranja računa u uvećanom tra-janju koeficijent uvećava srazmerno stepenu uvećanja staža do 30% i da Vlada utvrđuje visinu koeficijenata za obračun i isplatu plata u Upravi, te da navedenim odredbama Zakona nije dato ovlašćenje Vladi da ovaj koeficijent određuje različi-to u zavisnosti od toga u koje je zvanje razvrstano radno me-sto zaposlenih kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, Ustavni sud je ocenio da osporena odredba člana 7. stav 3. Uredbe, prema kojoj se zaposlenima čije je radno mesto razvrstano u zvanja višeg i samostalnog savetnika, kao i u zvanje savetnika, koeficijent uvećava za 10%, bez ob-zira na stepen uvećanja staža osiguranja, nije u saglasnosti sa Zakonom.

Budući da osporena odredba člana 7. stav 3. Uredbe nije u saglasnosti sa zakonom, a da prema odredbama člana 195. stav 1. Ustava svi podzakonski opšti Republike Srbije mora-ju biti saglasni zakonu, Ustavni sud je ocenio da navedena odredba Uredbe nije u saglasnosti ni sa Ustavom.

S obzirom na to da je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i da prikupljeni podaci pružaju po-uzdan osnov za odlučivanje, Ustavni sud je, saglasno odred-bi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, odlučio kao u tački 1. izreke.

Osporenim odredbama člana 2. Uredbe propisani su ko-eficijenti za obračun plata zaposlenih u Upravi na izvršilač-

SUDSKA PRAKSA XIV


kim radnim mestima u sedištu Uprave i zavodima (stav 1) i posebni koeficijenti za obračun plata za zaposlene u Službi obezbeđenja u Upravi (stav 2). Ocenjujući zakonitost nave-denog člana Uredbe, Ustavni sud je utvrdio da je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 85/05), na osnovu koga je osporena Uredba doneta, bilo dato ovla-šćenje Vladi da donese akte kojima se uređuju zvanja, za-nimanja i koeficijenti za obračun plata zaposlenih u Upravi (član 269. stav 1) i da je Vlada na osnovu navedenog ovlašće-nja Uredbom o zvanjima i zanimanjima u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 110/06) propi-sala da su zvanja državnih službenika koji obavljaju poslove u sedištu Uprave i državnih službenika koji obavljaju poslo-ve prevaspitanja, zdravstvene zaštite, obuke i upošljavanja, pravne, administrativne, računovodstvene, finansijske i evi-dencijske poslove u zavodu - viši savetnik, samostalni savet-nik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, refe-rent i mlađi referent, a da su zvanja državnih službenika koji obavljaju poslove obezbeđenja u zavodu - stariji zapovednik, zapovednik, mlađi zapovednik, stariji nadzornik, nadzornik, stariji komandir i komandir. Zakonom o izmenama i dopu-nama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni gla-snik RS”, broj 72/09) ovlašćenje Vlade da propisuje zvanja zaposlenih u Upravi propisano je odredbom člana 259. stav 2. Zakona, a ovlašćenje Vlade da utvrđuje visinu koeficijena-ta za obračun i isplatu plata u Upravi - odredbom člana 263. stav 3. Zakona. Polazeći od toga da je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija Vlada izričito ovlašćena da utvrđuje zvanja zaposlenih, kao i visinu koeficijenata za obračun i isplatu pla-ta u Upravi, Ustavni sud je ocenio da su osporenim članom 2. Uredbe, kojim su za odgovarajuća zvanja utvrđena Uredbom o zvanjima i zanimanjima u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija određeni koeficijenti za obračun i isplatu plata za-poslenih na izvršilačkim radnim mestima, odnosi uređeni u okviru Zakonom utvrđenog ovlašćenja. Ustavni sud je, tako-đe, konstatovao i da su za zvanja predviđena Uredbom, koja po nazivu odgovaraju zvanjima predviđenim Zakonom o državnim službenicima, osporenim članom 2. stav 1. Uredbe određeni isti koeficijenti koji su za ova zvanja, prema platnim grupama i platnim razredima, propisani članom 13. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Ustavni sud je ocenio da osporene odredbe člana 7. st. 1. i 2. Uredbe kojima je propisano da se državnim službenicima i nameštenicima kojima se staž osiguranja računa sa uveća-nim trajanjem, a koji imaju stepen uvećanja staža 12/16 - ko-eficijent uvećava za 30% (član 7. stav 1), a da se zaposlenima koji imaju stepen uvećanja staža 12/14 - koeficijent uvećava za 10% (član 7. stav 2), nisu nesaglasne sa zakonom. Naime, imajući u vidu da je odredbama člana 263. st. 2. i 3. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija propisano da se zaposlenima u Upravi na radnim mestima kojima se staž osiguranja, sraz-merno stepenu uvećanja staža, koeficijent uvećava do 30% i da Vlada određuje koeficijente za plate zaposlenih u Upravi, Ustavni sud je ocenio da su osporenim odredbama kojima je koeficijent uvećan 30%, odnosno 10%, srazmerno stepenu uvećanja staža osiguranja, Vlada uredila odnose u okviru Zakonom utvrđenog ovlašćenja.

U vezi sa odredbom člana 10. Uredbe, koja je po mišlje-nju inicijatora u delu kojim je propisano da će se primenjivati počev od isplata plata za januar 2007. godine u suprotno-sti sa odredbama člana 197. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporena Uredba objavljena u „Službenom glasniku RS”, broj 16/07 od 9. februara 2007. godine i da je stupila na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 17. fe-bruara 2007. godine. Polazeći od toga da je odredbom čla-na 4. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika propisano da državni službenici i nameštenici imaju pravo na mesečnu platu i da se plata isplaćuje u tekućem mesecu za prethodni mesec, a da je osporenom odredbom člana 10. Uredbe koja je stupila na snagu 17. februara 2007. godine predviđeno da se Uredba kojom su određeni koeficijenti, kao jedan od elemenata za obračun plate, primenjuje na isplatu plata za januar, odnosno za mesec za koji se saglasno na-vedenoj odredbi Zakona plata isplaćuje u februaru, Ustavni sud je ocenio da inicijativa u ovom delu nije osnovana. Bu-dući da, prema shvatanju Suda, retroaktivno dejstvo opšteg akta postoji kada se dejstvo norme odnosi na tzv. svršene situacije, a ne na stanja koja su u toku, a da su osporenom Uredbom koeficijenti utvrđeni u mesecu u kome se, saglasno Zakonu, vrši isplata plata za prethodni mesec, konkretno u februaru za januar, te da se utvrđeni koeficijenti odnose na plate koje će se isplaćivati ubuduće, odnosno da se Uredbom ne menjaju plate čija je isplata dospela do dana stupanja na snagu Uredbe, član 10. Uredbe u osporenom delu, po oceni Suda, nema retroaktivno dejstvo.

Kako iz navedenih razloga nije našao osnova za pokreta-nje postupka povodom inicijative za ocenu ustavnosti i zako-nitosti odredaba člana 2, člana 7. st. 1. i 2. i člana 10. Uredbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Međutim, povodom ove i drugih odredaba Uredbe koje inicijativom nisu osporene, Ustavni sud je konstatovao da su za (ostale) državne službenike zvanja državnih službenika i koeficijenti za obračun i isplatu plata uređeni zakonom, a da su za državne službenike u Upravi, na osnovu Zakonom o iz-vršenju krivičnih sankcija utvrđenog ovlašćenja, ova pitanja uređena aktom Vlade. Kako plata državnih službenika pred-stavlja Ustavom i zakonom utvrđeno pravo iz radnog odno-sa, to i elementi od kojih zavisi utvrđivanje (obima) tog prava, u konkretnom slučaju zvanja i koeficijenti državnih službeni-ka u Upravi, predstavljaju pitanja koja se, po shvatanju Suda, uređuju zakonom, a ne uredbom Vlade kao podzakonskim aktom kojim se, saglasno Ustavu, uređuju odnosi u izvršava-nju zakona. U tom smislu eventualne specifičnosti, odnosno razlike u zvanjima i koeficijentima za državne službenike u Upravi, po shvatanju Suda, mogu biti predmet uređivanja Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, kao posebnog zakona kojim su, pored ostalog, na poseban način uređena i neka druga prava na osnovu rada (glava XIV). Stoga je Ustavni sud zaključio da, saglasno odredbi člana 105. Zakona o Ustav-nom sudu, ukaže Narodnoj skupštini na uočene nedosledno-sti u normativnom uređivanju ovih odnosa za državne služ-benike u Upravi, kako bi one bile otklonjene prilikom izmena i dopuna Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

XIV SUDSKA PRAKSA


Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odreda-ba člana 45. tač. 1) i 4) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS”, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 7. stav 3. Uredbe iz tačke 1. izreke prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Ustavni sud, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Usta-va Republike Srbije, na sednici održanoj 18. novembra 2010. godine, doneo je

ODLUKU

1. Utvrđuje se da odredba člana 7. stav 3. Uredbe o koefici-jentima za obračun i isplatu plata u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija („Službeni glasnik RS”, br. 16/07 i 21/09) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

2. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđi-vanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba člana 2, čla-na 7. st. 1. i 2. i člana 10. Uredbe iz tačke 1.”

(Odluka Ustavnog suda, IU broj 63/2007 od 18. novembra 2010. godine, objavljena u „Sl. glasni-ku RS”, br. 1/2011 od 14. januara 2011. godine)

SPECIJALNO ZA DELATNOSTI

POLOŽAJ OPŠTINE ODNOSNO REPUBLIKE U POGLEDU OBAVEZE PLAĆANJA NOVČANE NAKNADE

ZA ODUZETO ZEMLJIŠTE

Zakon o izvršnom postupkučlan 68 stav 2

ZAKONSKO JEMSTVO

Sentenca:• Opština odnosno Republika imaju položaj zakonskih

jemaca u pogledu obaveze na plaćanje novčane na-knade za oduzeto zemljište samo u slučaju kada orga-nizacija, koja je određena kao obveznik naknade, nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu, ali one ni-su pravni sledbenici organizacije koja je bila u obavezi da plati naknadu.

Iz obrazloženja:

„Prvostepenim rešenjem obustavljen je postupak iz-vršenja određen rešenjem o izvršenju prvostepenog suda od 28.6.2010. godine i ukinute su sve sprovedene izvršne radnje.

Nije sporno, a kako to proizilazi iz spisa, da je izvršni duž-nik brisan iz registra privrednih subjekata 17.9.2010. godine,

jer je rešenjem Privrednog suda u Valjevu od 25.6.2010. godi-ne nad njim zaključen stečajni postupak.

U žalbi se tvrdi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupka, jer nije bilo uslova za obustavu izvršenja, budući da su pravni sledbenici izvršnog dužnika Opština i Republika Srbija.

Međutim, ovi navodi u žalbi nisu osnovani, a ovo zbog toga što, prema odredbi člana 12. stav 3. Zakona o načinu i uslovima priznanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obave-znog otkupa poljoprivrednog proizvoda, opština ima oba-vezu da isplati naknadu samo u slučaju kada organizacija koja je određena kao obveznik naknade nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu, a ako i opština nije u mogućno-sti da izvrši isplatu, onda ova obaveza prelazi na Republiku Srbiju. Ovo znači da opština, odnosno Republika, imaju po-ložaj praktično zakonskih jemaca, ali ne i pravnih sledbenika organizacije koja je bila u obavezi da plati naknadu.”

(Rešenje Višeg suda u Valjevu, Gž. 11/2011 od 13.1.2011. godine)

Šta dobijate pretplatom na pravnu bazu Paragraf Lex:

14 PROGRAMSKIH PAKETA +3 DNEVNA e ČASOPISA:

1. Paragraf e-Press - Pravni instruktor, gratis samo do kraja marta 2011. godine 2. Budžetski instruktor, gratis samo do kraja marta 2011. godine 3. Poresko-računovodstveni instruktor, gratis samo do kraja marta 2011. godine

Pogodnost važi samo za zaključene pretplate do 31.12.2010. godine

PROGRAMSKI PAKETIROKOVI (PROPISANI VAŽEĆIM PROPISIMA I DRUGI), PROPISI U PRIPREMI, PRAVNE I PRIVREDNE VESTIPRIRUČNICI I PRAKTIKUMI

REGISTAR PROPISA: "SL. GLASNIK RS", "SL. GLASNIK RS - MEĐUNARODNI UGOVORI", SLUŽBENI LIST APV, PROSVETNI GLASNIK, SLUŽBENI VOJNI LIST, GRADSKI I OPŠTINSKI PROPISI - BEOGRADA, NOVOG SADA, NIŠA, OPŠTINA SREMA, KIKINDE I DRUGIHPROPISI: REPUBLIČKOG, POKRAJINSKOG, GRADSKIH, SAVEZNOG (ARHIVSKOG) I OPŠTINSKOG NIVOA, RAZLIČITIH VRSTA KAO ŠTO SU ZAKONI, UREDBE, ODLUKE, PRAVILNICI, ITD., UKLJUČUJUĆI REDAKCIJSKI PREČIŠĆENE VERZIJE TEKSTOVA DOKUMENATA, KAO I ORIGINALNE IZMENE I DOPUNE OBJAVLJENE U SLUŽBENIM GLASILIMASUDSKA PRAKSA SUDOVA SVIH NADLEŽNOSTI, KAO I STRANA SUDSKA PRAKSASLUŽBENA MIŠLJENJA: MIŠLJENJA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE (MINISTARSTAVA I POSEBNIH ORGANIZACIJA KOJE OBAVLJAJU STRUČNE POSLOVE OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE PRAVA I DUŽNOSTI REPUBLIKE SRBIJE), KOJA SU PROPISANA U OSTVARIVANJU FUNKCIJE OVIH ORGANA.EVROPSKO ZAKONODAVSTVO I DRUGA STRANA PRAVA

MODELI UGOVORA, SUDSKIH POSTUPAKA, OSNIVANJE I STATUSNE PROMENE, KAO I OPŠTI I POJEDINAČNI AKTI

CARINSKA TARIFA

PARAGRAF TEN ON-LINE ZBIRKA JAVNIH NABAVKI KOJA SE DNEVNO AŽURIRAPARAGRAF KALKULATORI: KALKULATOR KAMATA I KALKULATOR SUDSKIH TAKSINAPREDNA PRETRAGA: MODERAN SISTEM PRETRAGE NA OSNOVU KORENA JEDNE ILI VIŠE REČI, KAO I MNOGOBROJNI JEDINSTVENI KRITERIJUMI ZA PRETRAGUSPECIJALNI PAKET: BESPLATNA OBUKA I BESPLATNA TEHNIČKA PODRŠKA ZA SVE KORISNIKE

www.paragraf.rs

Kontakt telefoni:Beograd: 011/2750-952, 011/3290-393 ili 011/2751-768Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808

Kontakt telefoni:Beograd: 011/2750-952, 011/2750-024, 011/3290-393 ili 011/2751-768Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808

www.paragraf.rs

U pripremi je dvobroj 14-15 novog štampanog izdanja Kompanije Paragraf:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR Časopis za poresko pravo i računovodstvo

• U štampanom formatu izlaze dva broja mesečno • U elektronskom formatu izlazi dnevno - kao deo pravne baze Paragraf Lex• Namenjen svima koji se bave porezima, računovodstvom, zaradama, finansijskim

i radnim pravom, sa posebnim naglaskom na poreski i računovodstveni aspekt poslovanja

Documents

Paragraf Budžetski instruktor • br. 16-17 • mart 2011....Takođe se nadam da su vam u tom složenom poslu pomogle naše instrukcije kao i seminar koji je kompanija Paragraf održala