^asopis z a p~ela rs tv o

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un Saveza p~elarskih organizacija Srbije: 1601780608

P^ELARIzdava~: Savez p~elarskih organizacija Srbije ul. Molerova br. 13 11000 Beograd Tel&faks: 011/2458-640, 064/40-191-63 www.spos.info spos@sezampro.yu Internet diskusiona grupa: casopis-PCELAR@yahoogroups.com The Magazine of Serbian Beekeeping Publisher: The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Saradwa sa ~asopisomRukopise slati na adresu: P~elar, Savez p~elarskih organizacija Srbije, 11000 Beograd, ul. Molerova br. 13. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori. Za sadr`aj oglasa odgovaraju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

BEEKEEPER

Istorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom P~ela. Potom je {tampan Srpski p~elar 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. P~elar, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se P~elar i Srpski p~elar i od tada izlaze pod nazivom P~elar. Ukazom predsednika SFRJ P~elar je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

Glavni i odgovorni urednikDr med. Rodoqub @ivadinovi} ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savetProf. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik) Prof. dr Jovan Kulin~evi} Prof. dr Bosiqka \uri~i} Prof. dr Desimir Jevti} Prof. dr Slobodan Miloradovi} Prof. dr Miloje Brajkovi}

APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

@arko @ivanovi}

RedakcijaDr sci. vet. med. Nada Plav{a Diplomirani novinar Milanka Vorgi} Prof. dr Milan ]irovi} Dr Slavomir Popovi} Mr Neboj{a Nedi} Vladimir Huwadi Ing. Robert Past Dejan Krecuq Milutin Petrovi} Branislav Karleu{a2006

Prole}eFotografija na naslovnoj strani: Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna boqe, neka to i napi{e.P^ELAR POSTAJE INTERNACIONALNI ^ASOPISWolfgang Ritter

147

Izdvajamo iz sadr`ajaWolfgang Ritter

NOVOSTI O AZIJSKOJ NOZEMOZI 149Tihomir R. Jevti}

PISMO P^ELARIMA ZA APRIL^edo \. Kr~mar

151

ODR@AVAWE RADNOG RASPOLO@EWA TOKOM INTENZIVNIH PA[A I KONTROLA ROJEWA U JEDNOMATI^NOM DRU[TVURajko Pejanovi}

NOVOSTI O AZIJSKOJ NOZEMOZI 149 Iz Nema~ke nam sti`u najnovije informacije o novoj bolesti p~ela, ~iji je uzro~nik protozoa Nosema ceranae. Na `alost, vesti nisu dobre za p~elare.^edo \. Kr~mar

154

DVOMATI^NI SISTEM DAJE VI[E 157Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA APRILMi}a Trailovi}

161 162

PRIHRAWIVAWE P^ELAMilan Jovanovi}

NAUKA GOVORI PRIRODA PODSE]ARadenkovi} Ivan

ODR@AVAWE RADNOG RASPOLO@EWA TOKOM INTENZIVNIH PA[A I KONTROLA ROJEWA U JEDNOMATI^NOM DRU[TVU 154 Pro~itajte kako p~elarskoj inventivnosti nema kraja. Dobro poznavawe biologije pona{awa p~ela vodi ka nala`ewu optimalne tehnike rada za uslove bilo ~ijeg p~eliwaka, u bilo kom delu sveta.Rajko Pejanovi}

164 168 170 170

SAKUPITE POLENNikola Todosi}

SKUPQA^ P^ELAStevo Gali}

GALI]EVO POJILOMandi} Du{an

NUKLEUS ZA TRANSPORT I ISPORUKU ROJEVA\or|e Soviq

DVOMATI^NI SISTEM DAJE VI[E 157 Kao i svaki drugi sistem rada u p~elarewu, i dvomati~ni sistem ima svoje prednosti i mane. Pogledajte re{ewe na{eg kolege Pejanovi}a, koji je uskladio nauku i praksu i do{ao do re{ewa kojim je izuzetno zadovoqan. Mo`da biste bili i vi?Milan Jovanovi}

171 172 174 175

ZAJEDNO SMO JA^I OBAVE[TEWE KOMISIJE ZA PRIZNAWA SKUPOVI I REPORTA@E P^ELAR, april 2006.

NAUKA GOVORI PRIRODA PODSE]A 164 Postoji ogromna {ansa da }e tekst pred vama doneti revoluciju u svetskom p~elarstvu. Procenite sami da li je autor u pravu! 145

Re~ urednikaKona~no smo do~ekali i prole}e. Uglavnom u kompletnom sastavu. Osim sporadi~nih uginu}a zbog gladi usled pove}ane potro{we hrane ove zime, sporadi~ne nemarnosti i uginu}a ili slabqewa p~ela usled nozemoze, nije bilo ve}ih problema tokom zimovawa na{ih p~eliwih zajednica. Duga zima dovela je do naglog procvetavawa mnogih biqaka, pa su nam plodi{ta posledwih dana marta napuwena dragocenim polenom. Nadajmo se da nas ni april ne}e izneveriti. Mada, veoma je mogu}e da }e se cvetawe mnogih prole}nih cvetnica stopiti u kratak vremenski period, {to ne}e biti dobro. Ali, na klimu se ne mo`e uticati. Neka nas te{i ~iwenica da smo pro{li bez masovnih uginu}a p~ela u Srbiji, za razliku od pro{le godine. Recimo, u Sloveniji je ove zime uginulo oko 50% p~eliwih zajednica. O tome i o ostalim informacijama do kojih sam do{ao u Sloveniji krajem marta, ~itajte u narednom broju. Velika novost za sve vas je svakako planirana internacionalizacija na{eg ~asopisa i izdavawe P~elara i na latinici, od januara

Misao meseca Korov nije cve}e, ~ak ni kad cveta.2007. godine. U me|uvremenu, izda}emo dva pilot broja na latinici koji treba da poslu`e za upoznavawe p~elara {irom Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije sa kvalitetom P~elara. Ali, o tome pro~itajte detaqnije u posebnom prilogu. Na `alost, ni do danas nismo dobili sve radove sa III Kongresa p~elara Srbije za objavqivawe. Tako|e, u redakciju nije pristigao nijedan rad na{ih autora sa Kongresa Apimondije u Irskoj, iako su pozvani da to u~ine i u li~nim kontaktima, ali i javno, preko ~asopisa (P~elar, 12/2005, str. 540). Ipak, mi smo du`ni da vama uputimo izviwewe {to nismo u mogu}nosti da vam prezentujemo te radove u celini. Ovih dana, Izvr{ni odbor SPOS-a ponovo me je izabrao za urednika P~elara (14 glasova za i 1 uzdr`an). Verujem da }u uspeti da opravdam i wihovo i va{e poverewe, te da }e ~asopis iz broja u broj bivati sve boqi i boqi.Ne volim vas ja zbog meda ve} zbog va{e sloge, reda, zbog va{ega `rtvovawa vrednog svakog po{tovawa. Kod va{ega prijateqa sad ostaje samo `eqa da qudima zemqe cele budu uzor vredne p~ele! Od `alosti i od jada ako moje srce strada na grob mesto `utih sve}a donesite raznog cve}a. Jer verujem da to `ele moje drage vredne p~ele pa }e na cvet da dolete te i moj grob da posete. Du{an \in|i} Kru{evac (Ova tu`na pesma napisana je jer je na{ kolega p~elar, na svoju veliku `alost, bio prinu|en da zbog bolesti supruge i starosti prestane sa p~elarewem)

R A S TA N A K P R I J AT E Q ADa li moje qubimice vide moje tu`no lice? Ono vidno oslikava da s, rastanak pribli`ava. Sudbina je vaqda htela da s, rastanem ja od p~ela. Da li iko mo`e znati kol,ko moja du{a pati? Drage moje dobre p~ele ne budite nevesele to je bila vi{a sila koja nas je rastavila. Radi moga olak{awa svima stavqam ja do znawa a zbog znawa prijateqa da to nije moja `eqa! Same suze liju s, lica kraj postoqa bez ko{nica jo{ ose}am tugu ve}u kad ih nema ni po cve}u.

Iako se sad ne ~uje da veselo p~ele bruje tad se meni pri~iwava to je sladak san, ne java. Ja ne mogu da verujem da im stvarno zvuk ne ~ujem te iako znam da gre{im ja se ipak time te{im. U jesewe no}i duge zbog velike moje tuge ja vam moram re}i ne{to da vas sawam vrlo ~esto. Ne znam {ta bih mog,o dati kad bi samo mog,o znati da l, sawate preko no}i da }u k vama opet do}i? Samo onaj ko ne znade kako p~ele vredno rade bar se tako ~ini meni mo`e p~ele da ne ceni. P~ele, znajte da vas volim pa vas zato jako molim da se na me ne qutite i rastanak pre`alite.

146

P^ELAR, april 2006.

P ^ ELAR P OSTAJEI N T ER NACI ONA LN I ^ASOP I SNa posledwoj sednici IO SPOS-a doneta je istorijska odluka. Od 1. januara 2007. godine, kada na{ ~asopis ulazi u 110. godinu izla`ewa, wegovo {tampawe }e se obavqati u dva izdawa, jedno na }irilici (kao i do sada) i drugo na latinici. ^itaocima P~elara bi}e ponu|eno da biraju da li `ele da ~asopis dobijaju na }irilici ili latinici. Prevashodno, latini~no izdawe bi}e distribuirano u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji, ali i u Srbiji, {to }e zna~ajno pove}ati tira` i ubrzo dovesti do pojeftiwewa ~asopisa. Na{ ~asopis posledwih godina ima visok rejting me|u tamo{wim p~elarima. I pored toga, odlu~eno je da se u~ini sve kako bi se {to ve}i broj p~elara iz tih dr`ava upoznao sa na{im ~asopisom. Na|eno je najboqe re{ewe. Bi}e od{tampana dva besplatna pilot broja P~elara na latinici u punom tira`u (10 000) i podeqena zainteresovanim p~elarima. Prvi broj je ve} od{tampan i ve}im delom distribuiran. Radi {to jeftinije promotivne podele ~asopisa, pristao sam da se za taj veliki poduhvat iskoriste moja predavawa koja sam u proteklih mesec dana dr`ao u Hrvatskoj (III p~elarski dani sa me|unarodnim u~e{}em u Vinkovcima, 11. marta), Sloveniji (XXIX dr`avni p~elarski seminar i me|unarodna p~elarska prodajna izlo`ba u Cequ, 26. marta) i Bosni i Hercegovini (Savetovawe kantonalnog p~elarskog saveza u Tuzli, 29. marta). po~eo je jo{ na granici, kada je hrvatski carinik, nakon qubaznog pitawa kako da stignemo do Vinkovaca, na na{e veliko iznena|ewe izvadio iz xepa 2 kune koliko nam je trebalo za putarinu u oba pravca, i lepo objasnio kojim putem da idemo! Kroz prezentaciju na video projektoru tokom svog predavawa promovisao sam na{ latini~ni P~elar, i pozvao p~elare da ga preuzmu. Nakon predavawa, ~asopis je bukvalno razgrabqen. Utisci p~elara su izvanredni, {to nam je naro~ito imponovalo. Preko predsednika dru{tava, izvesnu koli~inu smo poslali u vi{e hrvatskih slavonskih gradova, ~ak i u

HrvatskaU Hrvatsku sam 11. marta i{ao zajedno sa zvani~nim predstavnikom SPOS-a, ~lanom IO Dragutinom Gaji}em iz Velikog Gradi{ta, koji je na otvarawu jedini od svih predstavnika stranih saveza zvani~no pozdravio skup. Wegov kratak pozdravni govor vi{e puta je prekidan aplauzima. Ina~e, dobar prijem otP^ELAR, april 2006.

Naslovna strana prvog pilot broja ~asopisa P~elar na latinici

147

Zagreb. Ukupno je podeqeno 2 000 ~asopisa. Moram da se naro~ito zahvalim gospodinu Gaji}u na velikom trudu i fizi~kom naporu kome je bio izlo`en tokom transporta i raspodele ~asopisa.

Slovenija

U Sloveniji sam bio gost wihovog saveza 25. i 26. marta. Tamo sam krenuo sa Zahvalnost u ime teretom od 300 kg, tj. 3 000 p~elara Srbije ~asopisa koje je do voza dopremio sekretar SPOS-a Naravno, zahvalnost moPredrag. Na zagreba~kom ram da izrazim i rukovodkolodvoru me je sa~ekao stvu nacionalnih saveza nadr Miroslav Farka{, p~evedenih zemaqa koji su nam lar iz Zagreba i ~lan indozvolili da vr{imo diternet diskusione grupe ~astribuciju latini~nog P~esopisa P~elar, kome sam lara. Drago mi je {to nisu Miroslav Farka{ sa ~asopisima ostavio 1 000 primeraka kopogre{no protuma~ili nana zagreba~kom kolodvoru je }e on distribuirati na {u ideju stvarawa internapodru~ju od Jadranskog mora do ma|arske cionalnog ~asopisa. Jer, mi ne `elimo da granice. U Qubqani me je uporno (voz je ka- budemo konkurencija wihovim ~asopisima, snio dva sata) ~ekao majstor p~elarstva ve} samo korektan saradnik i dopuna. Franc Prezeq, koji mi je to- Spremni smo da u~inimo sve da i wihove ~akom oba dana maksimalno po- sopise promovi{emo u Srbiji i predstavimagao da distribucija ~aso- mo na{im p~elarima. Saradwom }emo svi pisa te~e onako kako je i za- zajedno saznati vi{e i do}i do zna~ajnijih mi{qeno. Zbog ogromnog uspeha u razvoju p~elarstva. fizi~kog napora kome je bio Na kraju, moram re}i da sam veoma zadoizlo`en, kako on, tako i voqan visokom sve{}u IO SPOS-a koji je Predrag i Miroslav, ne mo- uvideo va`nost {irewa tr`i{ta za na{ ~agu, a da im se ne zahvalim na izuzetnoj pred- sopis i doneo adekvatne odluke. Ovih dana usretqivosti u va{e ime. ^asopis je u Slo- bi}e izabrana i internacionalna redakcija veniji tako|e odli~no primqen. Veoma se ~asopisa P~elar (iz svih biv{ih jugoslodopao i uredniku slovena~kog ~asopisa Ja- venskih republika), {to }e obezbediti jo{ nezu Miheli~u. Potpredsednik wihovog sa- ve}u stru~nost i raznovrsnost tema i pogleveza Franc [ivic ga je za govornicom pred- da u na{em listu. Nadamo se i ve}em broju stavio slovena~kim p~elarima uz re~i hva- autora, a sve u ciqu maksimalnog podizawa le i nadu da }e latini~no pismo u~initi kvaliteta P~elara. P~elar dostupnijim i ~itanijim u wihovoj Moramo da se zahvalimo i {tampariji zemqi. Nakon mog predavawa, podelili smo Kolor Pres iz Lapova koja nam je maksimal~asopise prisutnima i odre|eni broj pri- no iza{la u susret i za dva pilot broja umameraka razaslali u p~elarska dru{tva {i- wila cenu {tampawa za 16,7%, {to predstarom Slovenije. vqa wihov doprinos na{oj akciji. Ostatak sume je 40% pokriven oglasima u prvom piBosna i Hercegovina lot broju (u drugom se nadamo i ogla{iva~iU Tuzli sam predavawe odr`ao 29. marta ma iz ostalih zemaqa), tako da o~ekujemo da p~elarima wihovog kantonalnog saveza. Sa }e se oba pilot broja od{tampati po ceni rukovodstvom saveza smo razgovarali o svim jednog redovnog, a vrlo je mogu}e i po ne{to varijantama pretplate. Ali, izra`eno je ni`oj ceni. urednik veliko interesovawe i za }irili~ni 148 P^ELAR, april 2006.

P~elar, pa o~ekujem, prema dogovoru, da ve} u narednih mesec dana dobijemo veliki broj novih ~itaoca sa tog podru~ja. Predsednik Saveza Mustaba{i} Fehro je uveren da }e se broj pretplatnika iz wihovog kantona brzo uve}ati, jer su sada{wi pretplatnici veoma zadovoqni sadr`ajem i kvalitetom P~elara.

Nova bolest p~ela preti Evropi najnovije informacije

Dr Wolfgang Ritter CVUA Freiburg ritter@bienengesundheit.de

Priredio prof. dr Jovan Kulin~evi}, na osnovu izve{taja u nema~kom ~asopisu Die Biene, 3/ 2006.

N OVOSTI O AZI JSKOJ N OZEMOZI}im godinama na 20% i 30%, da bi u 2004. godini dostigao ~ak 88%. Kao zna~ajan uzrok velikih gubitaka p~eliwih dru{tava u leto 2005. godine, posle otkri}a uzro~nika nove bolesti, okrivqen je novi tip nozemoze. Na p~eliwacima gde je ova bolest utvr|ena, prime}eno je napu{tawe ko{nica od strane p~ela, sli~no pona{awu dru{tava koja su visoko zara`ena varoom.

Ve}ini p~elara je poznato da je nozemoza bolest odraslih p~ela. U slu~aju akutne zaraze prouzrokuje skra}ewe `ivota p~ela, ispred ko{nica se pojavquju puzaju}e p~ele, a ~esto dovodi i do gubitaka ~itavih p~eliwih zajednica. Uzro~nik bolesti je mikroorganizam (protozoa) Nosema apis. Napada p~ele Apis mellifera i mo`e se na}i u skoro svim p~eliwim dru{tvima. Ova p~eliwa bolest je uslovqena lo{im vremenskim prilikama, ali je i podstaknuta nepovoqnom lokacijom p~eliwaka i du`im periodima neizletawa p~ela, zbog ~ega su one primorane da defeciraju (prazne se) na sa}u. Kao posledica takve nepovoqne situacije, ~esto dolazi do masovnih gubitaka.

Nalazi u Nema~kojPitawe da li su odre|eni gubici p~eliwih dru{tava kod nas u Nema~koj tako|e mogli nastati delovawem Nosema ceranae, trebalo je razjasniti saradwom izme|u nema~ke referentne laboratorije u Frajburgu (CVUA Freiburg) i {panskog instituta na prelazu izme|u 2005. i 2006. godine. Uz pomo} molekularno-geneti~kih metoda (PCR) dokazano je prisustvo novog tipa uzro~nika nozemoze u osam od deset ispitivanih p~eliwaka u Nema~koj. U pokrajini Baden-Virtemberg (BadenWrttemberg) azijska nozemoza na|ena je u dva p~eliwaka, u Bavarskoj (Bayern) u ~eti-

Azijska varijantaU 1996. godini, kod azijske medonosne p~ele Apis cerana na|en je uzro~nik bolesti sli~an uzro~niku nozemoze Nosema apis, koji je dobio odgovaraju}i naziv Nosema ceranae. O simptomima i klini~koj slici u Aziji je do danas veoma malo poznato. Do pre kratkog vremena se smatralo da je ovaj tip uzro~nika ra{iren samo kod isto~ne medonosne p~ele Apis cerana. Kineski nau~nici su 2005. godine (detaqe pro~itajte u P~elaru za mart 2006. godine na strani 99 primedba urednika) po prvi put objavili da je Nosema ceranae na|ena na Tajvanu u dru{tvima zapadne medonosne p~ele Apis mellifera. Iste godine, prisustvo Nosema ceranae potvr|eno je i u Evropi od strane P~elarskog instituta u Castilla-La Mancha i Veterinarskog univerziteta u Madridu (oba se nalaze u [paniji), tako|e kod zapadne medonosne p~ele. Ina~e, u [paniji se broj slu~ajeva nozemoze sa 10% u 2000. godini pove}ao u sledeP^ELAR, april 2006.

Pod mikroskopom (uve}awe 400 puta) se te{ko mogu razlikovati dva tipa nozemoze. Foto: Wolfgang Ritter

149

ri, a u Severnoj Rajna-Vestfaliji (Nordrhein-Westfalen) u dva p~eliwaka. Uzorci p~ela sa klasi~nom nozemozom poticali su iz po jednog p~eliwaka iz Tiringije (Thringen) i Bavarske (Bayern). Na svim p~eliwacima, nezavisno od tipa kasnije utvr|enog uzro~nika, u prole}e, kasno leto i u jesen 2005. godine nastali su veliki problemi. Oni su doveli do uginu}a najve}eg dela p~eliwih dru{tava ili celih p~eliwaka. Kod pregledanih uzoraka p~ela utvr|ena je umerena do jaka zara`enost nozemozom. Nisu uvek bili jasni simptomi kao {to su proliv ili puzaju}e p~ele, ali je uvek bilo mnogo mrtvih p~ela.

[panci sumwaju, gubitke p~eliwih dru{tava? Da li je ona do nas dospela dosta ranije, ali je mi jednostavno nismo umeli da razlikujemo od forme obi~ne nozemoze sa uzro~nikom Nosema apis? Da li se situacija promenila samo u tome {to smo sada u mogu}nosti da potvrdimo prisustvo novog uzro~nika? Da li je stvarni klini~ki tok oboqewa povezan sa pove}anom zara`eno{}u nozemozom ili se ta ekstremno manifestuje, jer su p~eliwa dru{tva oslabqena parazitirawem Varroa destructor ili drugim faktorima koji doprinose tom slabqewu?

Na~ini {irewa nisu jasniOba tipa uzro~nika, Nosema apis i Nosema ceranae, ne mogu se razlikovati pomo}u uobi~ajenog rutinskog mikroskopskog pregleda. Tek uz pomo} molekularno-geneti~kih metoda mo`e se razdvojiti jedan tip od drugog. Na osnovu svega toga, postavqaju se slede}a pitawa: Odakle originalno poti~e Nosema ceranae? Ova vrsta dobila je takvo ime jer je prvo otkrivena kod azijske p~ele Apis cerana, ali to nam ni{ta ne govori o wenom prvobitnom rasprostrawewu. Da li je ona pre kratkog vremena uneta u Evropu i ubrzo zatim izazvala posledwih godina, zbog ja~e virulencije, kako to

Poku{aj razja{wewaMi smo od 2002. godine istra`ivali uzorke mrtvih p~ela sa nekih 500 p~eliwaka iz Nema~ke, Italije (Tirol), Austrije i [vajcarske, na kojima su zabele`eni veliki ili totalni gubici p~eliwih zajednica. Kod preostalih uginulih p~ela do sada smo re|e dijagnostikovali nozemozu. Tokom zime 2002/2003. bilo je visokih gubitaka p~eliwih dru{tava, a nozemozu smo na{li kod 38% uginulih zajednica. Ove godine, posmatraju}i dugi niz godina unazad, nalazimo je u ve}em procentu. Na osnovu takvih nalaza mo`emo potvrditi {panska istra`ivawa kada se radi o pove}anoj zara`enosti p~ela nozemozom. Ve} dve do tri godine mi zapa`amo da se klini~ka slika nozemoze odraslih p~ela stvarno promenila. Nasuprot klasi~no bla`oj formi javqaju se puzaju}e p~ele i gubici tokom cele godine. U prilog tome, u toku ove zime zapa`aju se uginu}a p~eliwih dru{tava za kratko vreme. Suprotno od {teta od varoe, p~elar se na|e pred ko{nicom sa mnogo mrtvih p~ela. Pada u o~i da su ove zime p~eliwa dru{tva na mnogim p~eliwacima izlazila, u velikoj meri, na pro~isni let ve} pri temperaturi vazduha od 4 C. Da li tu postoji neka veza sa novim tipom nozemoze ne mo`e se sa sigurno{}u proceniti. Ima jo{ mnogo otvorenih pitawa koja se kroz istra`ivawa moraju razjasniti. Prema na{oj proceni, izgleda da cela situacija ipak ima sli~nosti sa klasi~nom nozemozom. Mi mislimo da preventivno suzbijawe varoe i optimalizacija uslova sredine u kojoj se p~eliwak nalazi, kao i do sada treba da budu u prvom planu p~elarske prakse, da bi se problem nozemoze dr`ao pod kontrolom. P^ELAR, april 2006.

NAJN OVI JE VESTIKrajem februara, neposredno nakon izlaska martovskog P~elara iz {tampe, kontaktirao sam i sa poznatim stru~wakom iz italijanskog Instituta za p~elarstvo u Bolowi u Italiji (Antonio Nanetti) koji mi je saop{tio da u Italiji jo{ uvek nije utvr|eno prisustvo ove bolesti, ali da su uzorci poslati na analizu i da se o~ekuju rezultati. Rekao je i da je bolest do tada (kontaktirali smo 24. februara) dijagnostikovana samo u [paniji, Francuskoj i Nema~koj. Antonio Nanetti mi je saop{tio i jednu neprijatnu vest. Nova nozemoza, ako je mo`emo tako nazvati, mo`e da proti~e i inaparentno, bez vidqivih simptoma, pa p~elar izgubi zajednicu i ne shvataju}i {ta se dogodilo.Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

150

Tihomir R. Jevti}

P I SMO P ^ ELAR I MA ZA AP R I L~a i sposobnija za intenzivno kori{}ewe pa{e i proizvodwu meda. Zbog toga je vrlo va`no, da napredni p~elari blagovremeno obezbe|uju uslove za intenzivan rad matica, tj. da proizvodna dru{tva uvek imaju meda i cvetnog praha u izobiqu, dovoqno prostora za neprekidno pro{irivawe legla i puno prostora za sme{tawe sve`eg cvetnog praha i nektara, i to na mestima koja najvi{e odgovaraju pona{awu p~ela. Rejon legla se nalazi u sredini gnezda i ima oblik kugle. Obi~no krajem marta obuhvata 35 sredi{nih satova. U toku aprila {iri se i na kraju meseca zahvata 810 satova. P~ele najradije pro{iruju leglo na gore. Sabira~ice rezerve cvetnog praha stavqaju u prazne }elije iznad i oko legla u obliku uske trake. Kada cvetnog praha ima u izobiqu, onda vi{ak ove hrane stavqaju u prazne }elije ispod legla i u prazne }elije satova do rejona legla s jedne i s druge strane. Kada je i to sve puno, onda ga ostavqaju tamo gde na|u praznog mesta. U tim slu~ajevima se ka`e da cvetni prah blokira leglo. Iznad i iza aktivnog prostora za leglo, p~ele obi~no deponuju med, ali ga, kad u tom prostoru nema praznih }elija, deponuju i u rejonu legla, {to, razume se, ometa normalan tok razvoja legla.

U ve}ini na{ih krajeva p~elarska sezona obi~no po~iwe krajem marta ili u po~etku meseca aprila. U to vreme na{i stari p~elari prostoko{ni~ari, obavqali su prvi pregled svojih ko{nica. Kadili su ih i gledali, da li dru{tva imaju legla i kakvo je. Plesnive satove i satove sa trutovskim }elijama podrezivali su, da bi ih p~ele obnovile i u ~istom gnezdu produ`ile rad. Po tome, za koje vreme p~ele obave ovaj rad, ocewivana je sposobnost i ja~ina dru{tva, kako za umno`avawe, tako i za uspe{no iskori{}ewe glavne pa{e. Ovaj posao nije obavqan napamet ili samo po nekom obi~aju, nasle|enom od starina. On stvarno odgovara razvoju vremenskih prilika, postepenom otopqavawu, a u vezi s tim, i razvoju biqnog sveta. Tada masovno cvetaju: crni trn, xanarika, razne vrste vo}a, brest, jasen, klen, masla~ak i drugo biqe. Napredni p~elari pa`qivo prate vremenske prilike i rad svojih p~ela i, razume se, u vezi s tim odstrawuju i zamewuju faktore koji negativno deluju na `ivot p~eliwih dru{tava i nastoje da se ova normalno razvijaju i oja~aju do maksimuma pre glavne pa{e (bagrem, malina i dr.), koja ve} nastupa u narednom mesecu. Ovo nastojawe je od velikog zna~aja za proizvodwu, jer u toj pa{i, uglavnom, u~estvuju kao sabira~ice nektara p~ele radilice, izvedene iz jaja sne{enih od oko 20. marta do kraja aprila. Ukoliko spoqa{wi i unutra{wi uslovi budu povoqniji i matica u to vreme snese vi{e jaja utoliko }e dru{tva u polovini maja biti jaP^ELAR, april 2006.

Mere koje obezbe|uju intenzivan rad maticeIntenzivan rad matice u ovo vreme zavisi u prvom redu od we same, od wene sposob151

nosti da zadovoqi potrebu dru{tva i odgovara nastojawima p~ela radilica, koja se sastoje u obilnom hrawewu i pripremawu }elija koje matica treba da zale`e. Ako ona te sposobnosti nema, uzaludna }e biti i nastojawa p~ela, i nastojawa p~elara. Zbog toga se i preporu~uje, da se lo{e matice ne uvode u zimu ili da se, ako wihov lo{ kvalitet nije u jesen zapa`en, likvidiraju u februaru ili u martu. Drugi va`an faktor je rezervna hrana, med i cvetni prah. U svakom dru{tvu i u svako doba, pa i u mesecu aprilu treba da ima dosta (u izobiqu) rezervne hrane. Dru{tva nikad ne treba ostaviti da `ivotare, da `ive od momentalnog unosa. To uostalom kazuje i sam nagon p~ela da neumorno pripremaju rezervu hrane. Rezerva hrane je naro~ito va`na za mesec april, kada dru{tva svakodnevno tro{e velike koli~ine meda i cvetnog praha i kada ima dana kada p~ele zbog nevremena ne mogu da op{te sa okolinom. Radi toga napredni p~elari, ~im primete da se rezerva meda u ko{nici smawila ispod deset kilograma, popuwavaju je ili dodavawem satova s medom ili obilnim prihrawivawem gustim {e}ernim sirupom, spravqenim od tri dela {e}era i dva dela vode (3:2). Pored toga, ki{nih dana ili kada su p~ele iz nekog razloga spre~ene da op{te s okolinom, daju uve~e svakom dru{tvu po 200 g `itkog {e}ernog sirupa (1:1) i na taj na~in onemogu}uju da do|e do poreme}aja u radu dru{tva, do kojeg dolazi usled izostajawa unosa sve`e hrane. U na{im prilikama, u aprilu p~ele obi~no same obezbe|uju cvetni prah, kako za momentalnu potrebu, tako i za rezervu u slu~aju nevremena. Pa ipak se ponekad desi, da se ne pripremi dovoqna rezerva. U tom slu~aju dru{tvima treba davati poga~e (testo) sa zamenama cvetnog praha (kvasac) ili {e}erno-mle~nu hranu. Ni u jednom slu~aju ne treba dozvoliti da unosi nektara i cvetnog praha blokiraju leglo, odnosno da zauzmu }elije koje su p~ele pripremile za leglo. Kad p~ele masovnije po~nu da popuwavaju cvetnim prahom ili medom }elije satova do krajwih satova s leglom, onda je to znak da gnezdo, odnosno rejon legla treba pro{iriti. Kod DB ko{nica ili ko{nica polo{ki izme|u tih satova i satova s leglom treba staviti po jedan okvir s izgra|enim satom (prvenstveno starijim). U po~etku, dok se vreme dobro ne 152

Ove godine su rane cvetnice kasno otvorile svoje cvetove Foto: Milo{ Milosavqevi}

stabilizuje, boqe je da se u jedan mah leglo pro{iri samo s jedne strane. Ako p~eliwak ne raspola`e dobrim starim satovima, onda se mogu davati i mladi, u pro{loj godini izgra|eni satovi. Ali, ako nema ni ovih, onda se moraju davati i okviri s u~vr{}enim satnim osnovama. Razume se, da pri tome treba imati u vidu: 1) Da okvir treba o`i~iti, i to: DB normalne okvire sa po pet horizontalnih `ica, Langstrotove okvire sa po 4 horizontalne `ice i Fararove okvire (poluokvire) sa po tri horizontalne `ice (ovo va`i kod horizontalnog o`i~avawa, ali se danas sve vi{e preporu~uje vertikalno o`i~avawe i armirawe sa}a kod svih ko{nica ni`ih okvira primedba urednika); 2) Da se dobijaju dobri satovi kad se ranije uvu~ene `ice zategnu i sat umetne i u~vrsti onda kad su satne osnove potrebne. Name{tene satne osnove ne treba dugo da stoje; 3) Da satne osnove pre postavqawa i u~vr{}ivawa treba oprati u mlakoj vodi, i osu{iti; 4) Da }e se sat brzo izgraditi i osposobiti za namewenu svrhu kada se okvir sa u~vr{}enom satnom osnovom prvo stavi u sredinu rejona legla, izme|u dva okvira s poklopqenim leglom (danas se preporu~uje stavqawe izme|u okvira sa mladim leglom primedba urednika) i tu ostane 24 ~asa i zatim uzme i stavi tamo gde je potreban (izP^ELAR, april 2006.

me|u posledweg okvira s leglom i okvirom s cvetnim prahom), ali sve to s tim, da se tom dru{tvu istog dana predve~e da hranilica sa najmawe jednim litrom {e}ernog sirupa (3:2).

Rad s mnogokorpusnim ko{nicamaPod mnogokorpusnim ko{nicama podrazumevamo: Langstrotovu ko{nicu sa po 8 ili 10 okvira u svakom korpusu (telo), Fararovu sa plitkim ~etvrtastim telima i Canderovu sa po deset okvira u svakom korpusu. Kod ovih ko{nica sve radwe (pro{irivawe gnezda i legla itd.) obavqaju se uglavnom celim telima (korpusima). P~eliwa dru{tva mogu prezimqavati u jednom ili vi{e korpusa. Po profesoru G.F. Taranovu, kada dru{tva zimuju u dva korpusa, rano u prole}e, u uslovima SSSR, dowi korpus treba odstraniti, jer p~ele rano u prole}e u jednom korpusu imaju povoqnije toplotne uslove i odgajaju 1012% vi{e legla nego u ko{nicama s vi{im okvirima. Kada p~ele u daqem toku prole}nog razvoja dobro posednu sve okvire u novom korpusu, onda, da ne bi do{lo do ograni~ewa legla i razvoja dru{tva, treba dodati drugi

korpus s ispravno izgra|enim sa}em sa medom (68 kg). Ako u tom sa}u ne bi bilo dovoqno meda, treba dati odgovaraju}u koli~inu gustog {e}ernog sirupa. S obzirom na ranije iznetu ~iwenicu da p~ele radije pro{iruju leglo na gore, za dve nedeqe drugi korpus }e biti dobro posednut i dobro zale`en. Da bi se i daqe omogu}io normalan razvoj, tada treba dati tre}i korpus. Po Taranovu, u ovom tre}em korpusu treba da bude pet okvira sa izgra|enim sa}em i pet s ve{ta~kim satnim osnovama, postavqenih naizmeni~no. Tre}i korpus se postavqa izme|u dva ranija, s tim {to se ovima izmene mesta: gorwi se stavi dole, a dowi gore. Sada se rejon legla opet pro{iruje na gore. Nosivost matice se pove}ava 1123% i, razume se, dru{tvo naglo ja~a. U na{im prilikama dru{tva s takvim razvojem mogu odli~no da iskoriste bagremovu pa{u. Iznete ~iwenice potvr|uju, da je za brzi razvoj p~eliwih dru{tava od ogromnog zna~aja veliki prostor za leglo, med i cvetni prah i to na onim mestima koja najvi{e odgovaraju pona{awu p~ela. U SAD i drugim zemqama p~eliwa dru{tva, zazimqena u dva ili vi{e korpusa, rano u prole}e se ne svode na jedan korpus, ve} ostaju u onoliko korpusa u koliko su zazimqeni: jaka u dva, a vrlo jaka u tri korpusa. Kada dru{tva dobro posednu gorwi korpus i uka`e se potreba za pro{irivawe legla, onda se jednostavno izmene mesta korpusa. Gorwi se stavi dole, a dowi gore. Posle 1520 dana, kada se ponovo uka`e potreba za pro{iravawem legla, ponovo se mewaju mesta korpusa: gorwi se stavqa dole, a dowi gore. Ako se dru{tvo nalazi u dva korpusa, a dobro se razvilo, daje mu se i tre}i. Ova se radwa, razume se, ponavqa svakih 1520 dana. Kad se radi s Fararovim plitkim ~etvrtastim korpusima (telima) mesta korpusa se ~e{}e mewaju, svakih 1015 dana, jer su mawi i p~ele ih br`e posedaju, ali ih zato ima vi{e (34).Preuzeto iz ~asopisa Jugoslovensko p~elarstvo za mart 1970. godine

P^ELAR, april 2006.

153

ODR@AVAWE RA DN OG RASP OLO @EWA TOKOM I N T ENZI VN I H PA[A I KON TROLA ROJEWA U JE DN OMATI ^N OM DR U[TVU^edo \. Kr~mar ul. Savska br. 22 78420 Srbac, Republika Srpska (051) 840-423

Nekada sam bio pristalica dvomati~nog sistema p~elarewa. Ali, zbog godina starosti i ve}eg fizi~kog naprezawa u ovom sistemu rada sa p~elama, a i neznatno ve}ih prinosa u odnosu na jednomati~no dru{tvo, postavio sam sebi pitawe: Kako daqe?. Koju tehniku p~elarewa primeniti sa jednom maticom u dru{tvu i kako najefikasnije sa sna`nim zajednicama koristiti intenzivne pa{e, a rojewe dr`ati pod kontrolom? Metoda spre~avawa rojewa koja vodi slabqewu p~eliwe zajednice za mene nije prihvatqiva. Odgovara nam onaj na~in koji ~uva celovitu snagu zajednice sa nesmawenim poletom za rad i sakupqawe. Samo od takve ko{nice mo`emo o~ekivati i najve}e prinose. Danas se jo{ uvek vode rasprave o tome koji na~in je najprihvatqiviji, odnosno koji omogu}uje ostvarewe najve}ih efekata. Svi ti na~ini p~elarewa prilago|avani su za odre|ene uslove sredine u kojoj su mogli dati najve}e rezultate. Tako i nisu mogli biti unificirani. P~elar koji je re{io na odgovaraju}i na~in problem rojewa na svom p~eliqaku, dr`i celokupnu situaciju u svojim rukama, jer je kontrola rojewa jedan od glavnih 154

uslova dobre organizacije dru{tva. Zbog toga je neophodno u toku pa{e obezbediti dovoqno prostora za unos i sme{taj nektara kako ga p~ele ne bi smestile u plodi{te, usled ~ega bi do{lo do blokade matice u polagawu jaja. Drugim re~ima, treba prona}i re{ewe za neometanu aktivnost matice. Razmi{qaju}i o svemu ovome, a koriste}i shvatawa i iskustvo nekih savremenih p~elara, do{ao sam na ideju da razradim sistem, boqe re}i da poboq{am neke postupke u tehnici p~elarewa jednomati~nim dru{tvom. Verujem da }e objavqivawe i primena ove metode koju }u prikazati u daqem izlagawu, biti novi podsticaj za daqe unapre|ewe u smeru najpouzdanijeg puta podizawa nivoa na{eg p~elarstva. Pre izlagawa, evo jo{ nekoliko napomena. P~elarim sa LR ko{nicom, za plodi{te koristim dva standardna nastavka i potreban broj medi{nih nastavaka visine 17 cm (Fararovi nastavci). Sve su podwa~e sa mre`om i ulo{kom od grafi~kog lima. Tako|e, svaki krov ima s dowe strane pri~vr{}enu tablu stiropora debqine 2 cm koji p~eliwe dru{tvo leti {titi od sun~eve pripeke, dok tokom ranog prole}a, kada leP^ELAR, april 2006.

glo krene, poma`e ~uvawu stvorene toplote unutar ko{nice. U kraju gde stacionarno p~elarim (desna obala reke Save i obronci planine Motajice) imam tri pa{e (bagrem, amorfa i cigansko perje), koje se preklapaju. Medobrawe u normalnim klimatskim uslovima na ove tri pa{e traje od 10. maja pa do kraja juna. Zbog toga, tehniku koju primewujem, usmeravam za ovaj period medobrawa, nastoje}i da mi p~eliwa dru{tva budu maksimalno razvijena i da svo ovo vreme imaju puno radno raspolo`ewe, a da ne dobiju rojidbeni nagon. Zato razrojavawe i uzgoj matica obavqam krajem ovog pa{nog perioda, odnosno krajem juna, a da u pomenutom periodu ne naru{avam kontinuitet i kvantitet legla. Ovom prilikom ne}u govoriti o tome kako p~eliwa dru{tva maksimalno razviti i pripremiti za glavnu bagremovu pa{u, jer je u ~asopisu P~elar o tome u vi{e navrata detaqno pisano. Po~e}u od zavr{etka vo}no-vrbove pa{e kada su p~eliwe zajednice ve} razvijene i postoji mogu}nost da pre bagrema odu na rojewe.

dana da p~ele u dowem plodi{tu imaju bliski kontakt sa svojom maticom i da mlado leglo prestari za odgoj prisilnih mati~waka. Tada na prvi nastavak u kome je zrelo leglo dodajem jedan medi{ni polunastavak, pa mati~nu re{etku (MR) i na kraju plodi{ni nastavak u kome je matica (slika 1). Leto na mati~noj re{etki zatvaram. Takvo usmeravawe rada p~ela u jakoj p~eliwoj zajednici aktivira sve p~ele i dr`i ih maksimalno u radnom raspolo`ewu.

Stawe oko 10. maja po~etak bagremove pa{eKada po~ne unos nektara sa bagrema, vadim MR, a umesto we postavim Snelgrovu dasku (SD) sa otvorenim letom napred. Postavim jo{ jedan medi{ni polunastavak (slika 2) (mogu se u medi{te stresti p~ele sa dva okvira mladog legla). P~ele koje od matice odlaze na pa{u kroz leto na Snelgrovoj dasci, ne}e se vi{e vra}ati u gorwe plodi{te kod matice, ve} }e ulaziti na dowe leto gde su i navikle, ali do matice nemaju pristupa jer ih odvaja pregrada. Tako }e ove izletnice u dowem medi{nom delu ko{nice poja~ati sabirnu snagu dru{tva na bagremu. P~ele }e preko zamre`ene Snelgrove daske ose}ati maticu u gorwem nastavku i normalno raditi. Ovim postupkom sputavamo rojidbeni nagon, jer kod matice u gorwem plodi{nom nastavku ostaju samo mlade p~ele. Ovakav raspored nastavaka u ko{nici ostaje do vrcawa bagremovog meda.2

Stawe oko 25. aprila nakon vo}ne pa{e1

U toku vo}ne pa{e dru{tvo razviti u dva nastavka sa najmawe 10 okvira legla. Ako nema legla na 10 okvira, dodati potreban okvir legla sa p~elama iz pomo}nih zajednica ili nukleusa. Prona}i maticu i sa dva okvira mladog legla preneti je u gorwi nastavak, ostali prostor u tom nastavku popuniti praznim izgra|enim sa}em i satnim osnovama. U dowem plodi{nom nastavku ostaje svo ostalo leglo i med. Alternativa: Da ne bih tra`io maticu, radim slede}e. U jednom od plodi{nih nastavaka postavim dva okvira sa mladim leglom, a ostali prostor popunim sa praznim izgra|enim sa}em. Ovaj nastavak ide gore, ispod je drugi plodi{ni nastavak sa leglom i medom. U ovakvom rasporedu okvira vrlo brzo }e p~ele zajedno sa maticom zaposesti gorwi nastavak. Kad se to dogodi, ova dva plodi{na nastavka razdvajam mati~nom re{etkom. Takvo stawe zadr`avam narednih 56 P^ELAR, april 2006.

Stawe oko 1. juna posle vrcawa bagremaU ovo vreme med od bagrema je zreo i treba ga izvrcati. Sada gorwi plodi{ni nastavak sa maticom spu{tam na dowi plodi{ni nastavak i odvajam ih mati~nom re{etkom. Gore podi`em medi{ne polunastavke, a ispod wih postavqam be`alicu. Medi{ne polunastavke podi`em pomo}u ru~ne dizalice i sve poslove obavim za tri minuta po jednom dru{tvu. Za vreme vrcawa meda p~ele se nalaze u dva plodi{na nastavka. Zato ovo vrcawe 155

3

treba obaviti brzo i odmah vratiti medi{ne polunastavke, koje po vrcawu meda postavqam u prvobitni polo`aj. Dakle, matica ostaje u gorwem plodi{nom nastavku. Sada je vreme da se matica prenese u dowe plodi{te. P~elarima je poznato da p~ele nerado deponuju med ispod legla i skoro uvek po prirodnom instinktu med skladi{te iznad legla. Osim toga, potrebno je ukloniti pregradnu dasku, a umesto we postaviti mati~nu re{etku i tako omogu}iti p~elama nesmetano komunicirawe sa maticom da bi osetile pove}ano prisustvo feromona matice i legla. Da bi lak{e prona{li maticu, mo`emo se osloboditi p~ela radilica preko Snelgrove daske na slede}i na~in. Zatvaram leto na predwoj gorwoj strani Snelgrove daske, a otvaram leto s dowe strane Snelgrove daske i tako usmeravam p~ele izletnice u medi{te. Istovremeno, otvaram leto na zadwoj strani Snelgrove daske i tako omogu}avam p~elama da mogu izlaziti iz gorweg plodi{nog nastavka, ali }e po povratku sa pa{e ulaziti na gorwe novootvoreno leto gde su se i navikle, ali ovoga puta ja sam ih usmerio u medi{te. Oduzimawem izletnica od matice, spre~avam pojavu rojidbenog nagona, a i lak{e se pronalazi matica. U ovo vreme cveta amorfa, pa nove p~ele izletnice poja~avaju sabirnu snagu dru{tva na novoj pa{i. Ovakvo stawe ne treba da traje du`e od maksimalno 7 do 8 dana, da se nove p~ele izletnice iz gorweg plodi{nog nastavka ne bi navikle da ulaze na zadwe leto. Prona|enu maticu sa dva okvira mladog legla spu{tam u dowi plodi{ni nastavak na powa~i, a ostali prostor u tom nastavku popuwavam satnim osnovama i praznim izgra|enim sa}em. Iznad ovog plodi{ta ide mati~na re{etka, a na wu medi{ni polunastavci i na vrhu ostaje drugi plodi{ni nastavak sa preostalim leglom, bez Snelgrove daske (slika 3). Otvaram leto na mati~noj re{etki. Nakon 5 do 6 dana pregledam okvire sa leglom 156

u gorwem nastavku i pokidam eventualno povu~ene prisilne mati~wake. Krajem juna, na samom kraju glavnih pa{a, mo`e se po potrebi preve{ati 4 do 5 okvira zrelog legla u gorwi plodi{ni nastavak. Umesto ovih oduzetih okvira staviti satne osnove. Ovom intervencijom odr`avam i daqe puno radno raspolo`ewe p~eliwe zajednice, a sputava se prirodno rojewe. Ako na p~eliwaku ima lo{ih i starih matica, nakon preve{avawa zrelog legla mo`emo ispod gorweg nastavka ubaciti Snelgrovu dasku. Nakon 24 ~asa izme|u okvira sa leglom usaditi zreo mati~wak. Ja ove mati~wake uzgajam planski za ovaj termin razrojavawa pomo}u Jenterovog aparata. Kada se mlada matica oplodi i zalegne 45 okvira zrelog legla, vadim Snelgrovu dasku, a umesto we postavim mati~nu re{etku. Nakon 78 dana spu{tam gorwi nastavak sa mladom maticom na dowe plodi{te u kome je stara matica. Ove radwe obavqam u prvoj polovini avgusta i tako spajam dva dru{tva (slika 4). Jedno vreme obe }e matice polagati jaja, a kad mlada i stara matica do|u u kontakt, poznato je, u oko 95% slu~ajeva pobe|uje mlada, odnosno boqa matica. Tako sam na vrlo jednostavan na~in izvr{io zamenu matica. Formirawem rojeva pomo}u zatvorenog legla iz osnovnih p~eliwih dru{tava u znatnoj meri se smawuje zara`enost varoom u osnovnim p~eliwim zajednicama. Jednim tretirawem novoformiranih zajednica nekim od poznatih preparata protiv varoe u pravo vreme kada se p~ele izlegu iz dodatog zatvorenog legla, a pre nego {to p~ele zatvore leglo od mlade matice, uveliko o~istimo p~ele od varoe u novim rojevima. Spajawem novoformiranog roja i osnovne zajednice u avgustu, p~eliwe dru{tvo ulazi u zimu znatno ja~e i sa vi{e meda i perge. U ovom polo`aju dru{tvo ostaje sve do pripreme za uzimqavawe, kada skidam medi{ne polunastavke, a p~ele uzimqavam na dva plodi{na nastavka LR ko{nice. P^ELAR, april 2006.

4

DVOMATI^NI SISTEM

DAJE VI[ERajko Pejanovi} ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968

Fotografije: Petar Pejanovi}

Ideju za naslov ovog napisa dobio sam ~itaju}i tekst koji je napisao Bob Z. Horr u ~asopisu American Bee Journal, pod naslovom Intenzivni dvomati~ni sistem mi daje vi{e meda. Dvomati~ni sistem primewujem ve} 20 godina, na delu p~eliwaka, iz istih razloga koje iznosi gospodin Hor: Dvomati~na dru{tva mogu da proizvedu veoma veliku populaciju i da sakupe 34 puta vi{e meda od jednomati~nih zajednica uz obezbe|ewe dovoqnog prostora i mladih matica nema rojewa ovaj sistem tra`i intenzivan menaxment, ali odgovara onim p~elarima koji `ele da ulo`e zahtevani ekstra napor ovaj sistem je osmi{qen za hobi p~elare i p~elare kojima je p~elarstvo dopunsko zanimawe komercijalni p~elari obi~no rade sa vi{e od 500 dru{tava ve}ina seli od opra{ivawa do opra{ivawa i zato su wima potrebna mawa i lak{a dru{tva za lak{u manipulaciju i transport oni nemaju vreme za ovakve metode koje tra`e ve}u upotrebu radne snage. O mogu}nostima dvomati~nog sistema govori na veoma upe~atqiv na~in i jedan P^ELAR, april 2006.

stariji tekst objavqen u ~asopisu Jugoslovensko p~elarstvo br. 1/1966. U wemu sledbenici profesora C. L. Farrar-a, Moeller i Harp iznose: Dvomati~na dru{tva ne samo da proizvode vi{e meda, ve} ga proizvode i ekonomi~nije od jednomati~nih. Sa sada{wim na{im sistemom, mi smo dobijali od dvomati~nih zajednica, prose~no po 225315 kilograma meda Od jednomati~nog dru{tva u istoj oblasti, sa intenzivnim na~inom rada, mo`e se o~ekivati 7090 kilograma meda (glavna pa{a im je u julu i traje dugo primedba autora) U vremenskom periodu ne{to du`em od 10 godina, od 678 p~eliwih dru{tava izgubqeno je samo 14 matica prilikom uvo|ewa druge matice. Prema na{em iskustvu, svaki sistem koji obezbe|uje da dve matice, oko dva meseca pred glavnu pa{u pola`u jaja u jednom dru{tvu, vi{e doprinosi proizvodwi nego ma koji drugi na~in p~elarewa. Dvomati~ni sistem je ranije bio mnogo vi{e zastupqen u na{oj p~elarskoj praksi, naro~ito u radu sa ko{nicom polo{kom. Polo{ke u kojima zimuju po dva dru{tva (te{ka artiqerija kako ih je nazivao Lovro Peradin) bile su veoma zastupqene i donosile su med! 157

Sa i{~ezavawem ko{nice polo{ke sa na{ih p~eliwaka nestajao je i dvomati~ni sistem. Jer, wegova primena u nastavqa~ama je slo`enija, zahteva vi{e rada i fizi~ki sna`nijeg p~elara da umesto ramova manipuli{e nastavcima. Za razliku od nas, p~elari Ma|arske su zadr`ali dvomati~nu polo{ku Veliki Boconadi, pa zahvaquju}i dobrim delom i tome, wihov dugogodi{wi prose~an prinos bagremovog meda po ko{nici, po Laslu Luka~u, koji navodi podatke p~elarskog instituta u Gedeleu, iznosi 40 kilograma i vi{estruko je ve}i od na{eg (Beogradski P~elar br. 2/2003). Posledwih nekoliko godina je, imam utisak, interesovawe naro~ito mladih p~elara za dvomati~ni sistem u porastu. Razlog za to vidim u sve te`im uslovima p~elarewa i potrebi iznala`ewa re{ewa koja pru`aju vi{e. A kako dobiti vi{e? Na ovo pitawe odgovor je davno dao profesor Farrar: Ekonomska efikasnost posti`e se pove}awem iskori{}ewa p~eliwe pa{e Dru{tva koja su u najve}oj snazi, tokom pa{e, mogu sakupiti i nekoliko puta vi{e meda sa mawe rada i opreme po jedinici proizvoda. Sada }u izlo`iti svoju varijantu dvomati~nog sistema koju primewujem sa Fararovom ko{nicom, po sistemu dvomati~ne polo{ke. Krajem avgusta 1 ko{nicu pripremim za zimovawe (sl. 1). Do tog vremena plodi{te obe matice bilo je u po jednom nastavku (drugi i tre}i na slici) sa mati~nom re{etkom izme|u wih. Sada, umesto re{etke postavim pregradnu dasku, sa jednostrukom mre`om, kao na slici, koja fizi~ki razdvaja zajednice. Pri tome, obe dobijaju po magacin hrane (nastavci 1 i 4). To su nastavci iz medi{ta, sa nezaleganim sa}em, punim meda sa posledwe pa{e ili od prihrane. Time je obnovqena i polovina sa}a u plodi{tu obe zajednice. Obi~no nikakva prihrana nije potrebna jer 158

dru{tva koriste pa{u korova i br{qana, a ne trebaju ni poga~e u toku zime. Od ovako pripremqenih zajednica, do bagremove pa{e o~ekujem: dobar prole}ni razvoj i izvanredno jako dru{tvo za pa{u, nastavak meda od vo}ne pa{e, nastavak legla za formirawe ranog roja i kompletnu zamenu plodi{nog sa}a u obe zajednice! U tom periodu ko{nice otvaram tri puta: polovinom marta, po~etkom aprila i oko prvog maja.

Prva intervencija u martuPrvi put otvaram ko{nice polovinom marta (sl. 2) kad obi~no cveta iva. Dobro prezimele zajednice tada imaju po 45 ramova sa leglom u po jednom nastavku (nastavci 2 i 3). Po detaqnom pregledu spajam zajednice u dvomati~no dru{tvo, od2 strawivawem pregradne daske sa mre`om (sl. 3) i postavqawem mati~ne re{etke (sl. 4). Preko plodi{ta gorwe zajednice postavim foliju koja pokriva 8 ulica i utopqavaju}i materijal (sl. 5). Folija ograni~ava aktivnost gorwe matice samo na jedan nastavak (efekat Blinove metode) a vi{ak p~ela usmerava u plodi{te dowe ma3 tice. Zatim vratim ~etvrti nastavak ~ime je prva intervencija okon~ana. Kakva korist se posti`e spajawem dve zajednice? Klasici dvomati~nog sistema su otkrili da u spojenom dru{tvu dolazi do poja~anog uzgoja legla i tu pojavu nazvali efektom zajedni~kog razvoja. U ~emu je wegova su{tina? U broj~ano ja~oj zajed4 P^ELAR, april 2006.

nici matica pola`e vi{e jaja. Zato ja~e zajednice imaju vi{e legla i br`e se razvijaju. Spajawem dve zajednice, na primer jedne sa 15 000 i druge sa 12 000 p~ela, dobija se dru{tvo sa 5 27 000 p~ela i dve matice (ovoliku snagu prose~na jednomati~na zajednica posti`e tek pred bagremovu pa{u). Zato Moeller (dr Floyd Moeller je nasledio dr Farrar-a u laboratoriji u Medisonu) i Harp i ka`u da nijedan drugi na~in p~elarewa ne doprinosi proizvodwi kao dvomati~ni sistem. To isti~u i drugi, pa na primer Josip Bel~i} u svojoj kwizi zakqu~uje: Umesto dangubnog stimulisawa u prole}e prihranom, koje ipak daje skromne rezultate, p~elaru za br`i razvoj na raspolagawu stoji dvomati~ni sistem. Dana{wa p~elarska praksa nudi p~elarima jedini mogu}i na~in za postizawe ve}ih prinosa, a to je dvomati~ni sistem. Osnovni problem p~elarewa u uslovima gde je bagremova pa{a glavna, a ponegde i jedina, jeste nesklad izme|u po~etka pa{e u prvoj polovini maja i vrhunca razvoja p~eliwe zajednice u prvoj polovini juna. Kad bi bagrem cvetao u junu gde bi nam bio kraj! Prinos bi bio ve}i a potrebe za stimulisawem razvoja i tro{kova oko toga mo`da ne bi ni bilo. Ali, umesto razmi{qawa o tome {ta bi bilo kad bi bilo, potrebno je na}i pravo re{ewe. A ono je, po mi{qewu velikog broja istaknutih predstavnika p~elarske nauke i prakse u primeni dvomati~nog sistema. Izne}u jo{ i stav predstavnika ruske p~elarske {kole, profesora Lebedeva, jer na ovu {kolu se naj~e{}e pozivaju kriti~ari dvomati~nog sistema koje vi{e brine prevelika snaga dvomati~nih nego neujedna~ena i nedovoqna snaga jednomati~nih zajednica pred bagremovu pa{u . Naime, on na vi{e predavawa odr`anih u na{oj zemqi, predla`e p~elarima Srbije: U toku prole}nog razvoja maksimalno smawite energetske gubitke ko{nice, a p~eliwa dru{tva za pa{u belog bagrema pripremajte sa dve matice!.

Druga intervencija po~etkom aprilaDrugi put ko{nice otvaram u cvetawu xanarike. Podi`em ~etvrti nastavak (sl. 6 i 7) koji je ote`ao od meda prenetog iz doP^ELAR, april 2006.

wih tela i unosa i izvr{im pregled. U plodi{tu gorwe matice obi~no ima 8 ramova legla (sl. 8) pa je vreme za pro{irewe prostora. Po koncentri~nim krugovima, vidi se da je posle spajawa zajednica do{lo do naglog {irewa povr{ine pod leglom, kao posledice efekta zajedni~kog razvoja. O stawu dowe zajednice govori slika 9. Legla u woj ima u oba nastavka. Potpuno je izgra|en, zale`en i poklopqen zaperak trutovskog sa6 }a na mestu rama koji nedostaje. Pri uzimqavawu praktikujem da iz doweg nastavka izvadim jedan ram i tako omogu}im izvla~ewe trutovskog sa}a kad se za to steknu uslovi. Time izbegavam dodatni posao oko postavqawa gra|evwaka i eventualno ka{wewe sa 7 tom operacijom. U ovoj intervenciji uradim slede}e: dowoj zajednici samo odse~em trutovski zaperak, a gorwu pro{irim novim telom (sl. 10). U taj nastavak, sada ~etvrti, sa izgra|enim nezaleganim ramovima i nekoliko satnih osnova izvu~em 23 rama sa leglom iz tre}eg. U tre}em ostaje 9 ramova, kako bi sada i gorwa zajednica imala prostor za izvla~ewe trutovskog zaperka. Postavqam foliju i 8 utopqavaju}i materijal, sada pre159

9

ko ~etvrtog tela, i vra}am medi{te ~ime je druga intervencija okon~ana, a ko{nica ima izgled kao na slici 11.

Tre}a intervencija pred pa{u bagremaDo kraja aprila, dvomati~ne ko{nice nije potrebno otvarati. Izostaje stimulativna prihrana (naravno ako ima pa{e), {irewe 10 plodi{ta, manipulisawe nastavcima, dodavawe satnih osnova i ostale uobi~ajene radwe, koje zahtevaju vreme i dodatne tro{kove, jer sve {to je bilo potrebno ura|eno je u drugoj intervenciji! Oko prvog maja obavqam tre}u intervenciju oduzimawe meda od vo}ne i vrbove pa{e i redukciju plodi{nog prostora. Med oduzimam skidawem petog nastavka koji mo`e imati te`inu do 25 kg (sl. 12). P~ele dobro 11 zaposedaju svih 5 160

tela. Zatim pregledam plodi{ta i ponovo ise~em trutovske zaperke, sada kod obe zajednice i to je jedini na~in suzbijawa varoe koji primewujem u prole}e (sl. 13). Redukciju plodi{nog prostora vr{im wegovim smawivawem na jednu polovinu. Tako {to od oba plodi{ta oduzmem po jedan nastavak. U oduzetim nastavcima je starije pro12 {logodi{we sa}e. Starog sa}a, posle ove intervencije, u plodi{tu vi{e nema. Plodi{te dowe zajednice je ostalo u jednom telu, koje je dodano u avgustu prethodne godine kao magacin hrane. Plodi{te gorwe je tako|e u jednom nastavku sa nezaleganim sa}em koji je postavqen u drugoj intervenciji. Jedan oduzeti nastavak, sa leglom, postavqam u medi{te dvomati~nog dru{tva (sl. 14) a drugi slu`i za formirawe ranog roja. Posle tre}e intervencije ko{nica ima {est nastavaka kao na slici. Prva dva su plodi{ta (belo obojena), po jedno za svaku maticu, razdvojena mati~nom re{etkom, a iznad, preko druge re{etke su medi{ta. Nastavci 3, 4 i 6 su sa nezaleganim sa}em (obojeni sadolinom na slici) dok je na poziciji 5 nastavak sa leglom oduzet iz plodi{ta (obojen belo). O mogu}nostima dvomati~ne zajednice na dobroj pa{i izneo sam stavove raznih eksperata, a ja sam imao slu~ajeve izvla~ewa celog nastavka satnih osnova za no} i dnevne unose po 20 kg nektara. Ali pa`qivi ~italac }e primetiti da nije navedeno {ta se de{ava u 13 slu~aju kada pa{a P^ELAR, april 2006.

podbaci. Zato }u, na kraju, na primeru iz svoje prakse prikazati i tu situaciju. Godina 2004. osta}e kod p~elara na{eg kraja upam}ena kao izuzetno te{ka. Bagrem je totalno podbacio pa centrifugu gotovo da nije trebalo okretati. Po koji kilogram meda se mogao oduzeti iz jednomati~nih zajednica koje su u pa{u u{le sa zalihom iz zimskog perioda i pa{e vrbe i vo}a. A zatim je nastupilo ne14 zapam}eno rojewe. Na jednom p~eliwaku u susedstvu, izrojilo se svih 47 dru{tava. Ve}ina je imala mlade ma-

tice iz prethodne godine kupqene kod poznatog uzgajiva~a matica. U takvim uslovima, od dvomati~nih ko{nica pripremqenih na napred izlo`eni na~in, izvrcao sam u proseku po 32 kg ~istog bagremovog meda. Pri tom nije bilo ni jednog slu~aja rojewa, iako su sve moje matice prirodne, iz rojevskih mati~waka i tihe smene. Dvomati~ne zajednice, poznato je, nisu sklone rojewu. Razlog je u prisustvu dve matice i time mawoj redukciji distribucije mati~ne supstance u ko{nici. Prema preovla|uju}em stavu eksperata (John A. Hogg, 1997, serija ~lanaka u ~asopisu American Bee Journal) skup vi{e faktora (ja~ina dru{tva, prenaseqenost plodi{ta, starosna struktura radilica, izobiqe izvora hrane) dovodi do smawewa {irewa mati~ne supstance u zajednici i to rezultira rojewem. Nasuprot stavu eksperata, jo{ se mogu ~uti i pro~itati prevazi|ena mi{qewa o rojevskoj matici kao presudnom uzroku rojewa.

AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA AP R I LDejan Krecuq medija@hemo.net

Posle prevrtqive i produ`ene zime, i april }e, prema predvi|awima meteorologa, karakterisati za p~ele i p~elare ne naro~ito povoqno vreme. Samo u prvoj polovini meseca o~ekuju se svega tri dana mirnog vremena, dok }e ostale obele`iti svakodnevni vetrovi. Posle ponovqenih poplava i ove godine, u~estale ki{e }e kona~no prestati, a prognozirana koli~ina padavina u ovom periodu je 40 milimetara. To }e uticati na razvoj p~eliwih zajednica, koje posle produ`enog zimovawa sada treba da se veoma intenzivno razvijaju. Temperature }e se kretati u intervalu od jutarwih oko 8 do maksimalnih dnevnih vrednosti od oko 18 stepeni Celzijusove skale. Pred kraj prve dekade o~ekuje se veliko temperaturno kolebawe sa padom jutarwe temperature u nekim krajevima gotovo do nule i skokom meksimalne dnevne do 24. stepena. U drugoj polovini meseca predvi|a se znatno stabilnije vreme od kojeg se o~ekuje da doprinese kona~nom ulasku u prve prole}ne pa{e. Ono }e omogu}iti intenzivnu obnovu i razvoj dru{tava, kada }e p~ele dobro izgra|ivati mlado sa}e, a ne treba zaboraviti i na cvetni prah. Zato p~elar treba redovno da prati stawe i da poma`e blagovremenim pro{irivawem i stimulisawem razvoja okretawem nastavaka radi simuliranog nadra`ajnog prihrawivawa ili stvarnim prihrawivawem, ako za wim bude potrebe. U lepim, toplim danima, posebno ako se ostvare predvi|awa, ve} krajem prve dekade, treba se poja~ano anga`ovati na p~eliwaku, odrediti koja }e zajednica biti proizvodna, a koja pomo}na, a ni na pojilo se ne sme zaboraviti. Posle dugog sne`nog i ki{nog perioda, sada treba vreme znala~ki iskoristiti da se p~eliwak vaqano pripremi za nastupaju}u glavnu pa{u. P^ELAR, april 2006. 161

Ro|en je 1949. u selu Mirijevu. Gimnaziju je zavr{io u Petrovcu na Mlavi, a VTV akademiju u Sarajevu (Rajlovac). P~elari sa LR i Fararovim ko{nicama, intenzivno od 1980. godine. Nosilac je Zlatne zna~ke i zvawa Zaslu`ni p~elar.

P R I HRAWI VAWE P ^ ELAZavisno od fiziolo{ke starosti, p~ele se anatomski veoma razlikuju. Tako su vo{tane `lezde u prvoj polovini `ivota (kod ku}nih p~ela) 8 do 10 puta (ne procenata) razvijenije nego kod izletnica. Isto tako, sredwe crevo je razvijenije 300%, a mla|e p~ele su te`e od starih oko 25%. Sa druge strane, medni `eludac je kod izletnica ve}i nekoliko puta. Iz navedenog se name}e zakqu~ak da svim p~elama nije potrebna ista hrana. P~eliwoj zajednici u celini, potrebni su ugqeni hidrati, voda, belan~evine, masti, mineralne materije i soli. U dobrim pa{nim prilikama, ugqeni hidrati i voda obezbe|uju se iz nektara, a sve ostale materije uglavnom iz polena. Upore|uju}i poslove koje obavqaju i starost pojedinih p~ela, poznato nam je da su ugqeni hidrati najpotrebniji izletnicama, a sve ostalo najvi{e ku}nim p~elama, radi odr`avawa `ivota u ko{nici. Doba godine tako|e ima uticaja. Pre nego {to pristupimo bilo kakvom prihrawivawu moramo znati da p~ele veoma dobro ose}aju kojim zalihama hrane raspola`u u ko{nici. Tako je N. G. Bila{ ustanovila postojawe veoma ta~nog odnosa izme|u mase mle~a i p~eliwih larvi, a sve zavisno od koli~ine meda u ko{nici. Naime, kod zajednice koja ima zalihu hrane od 12,6 kg, ima za 128,6% vi{e mle~a u }elijama sa trodnevnim larvama, i za 61,2% je ve}a Hrana [e}erni sirup [e}erno-medno testo Med u sa}u 162 Masa {estodnevnih larvi (mg) 150,4 151,8 152,2

Mi}a Trailovi} ul. Koste Stamenkovi}a br. 11/2 18000 Ni{ (018) 242-157, (064) 263-50-90

masa trodnevne larve, nego u dru{tvu ~ije su zalihe samo 4,5 kg meda. U slu~aju nepovoqnih pa{nih i klimatskih uslova po~etkom prole}a, obi~no moramo da prihrawujemo. Dilema je samo kojom vrstom hrane? Re{ewe ovog problema nalazimo u jednom eksperimentu koji je realizovan u p~elarskom institutu Ribnoje. Odredili su 3 grupe p~eliwih zajednica. Prva je prihrawivana {e}ernim sirupom, druga poga~om, a tre}a medom u sa}u. Dobijeni rezultati dati su u tabeli. Iz navedenog se vidi da su mase larvi i jednodnevnih p~ela ve}e u grupi koja je dobijala {e}erno-mednu poga~u. Prihrawivawe testom u uslovima nestabilnih vremenskih prilika, kakve su naj~e{}e po~etkom prole}a, velika je prednost i zbog ~iwenice da {e}erni sirup razdra`uje p~ele i znatno pospe{uje izletawe, a sa tim i uginu}e p~ela ako je vreme promenqivo. Zato bi prihrana u martu morala da bude iskqu~ivo poga~ama. Najboqe rezultate dala je medno-polenska poga~a, napravqena od 50% meda i 50% polena. Pre samog dodavawa p~elama ovoj smesi treba dati jo{ 20% vode. Postavqen je ogled sa 20 ko{nica podeqenih u dve grupe. Prva grupa je prihrawivana sa navedenom poga~om, a druga nije prihrawivana. U periodu od 26. aprila do 28. avgusta zajednice prve grupe odnegovale su 202 400 larvi i proizvele 3,3 kg voska, a druge grupe (koja Masa jednodnevnih p~ela (mg) 99,5 101,9 108,1 Sadr`aj u telu masti (mg) 1,97 2,18 2,39 azota (mg) 2,73 2,82 3,02

P^ELAR, april 2006.

nije prihrawivana) samo 116 890 larvi i 0,75 kg voska. Mislim da razliku ne treba komentarisati. Ovde treba napomenuti da treba koristiti dobro osu{eni polen od zdravih dru{tava. P~eliwe zajednice koje su prihrawivane prethodno zamrznutim polenom nisu se uop{te razlikovale od neprihrawivanih te takav ne treba koristiti. Za veliki broj p~elara obezbe|ewe kvalitetnog polena predstavqa veliki problem i pitaju se kakvu zamenu mogu da koriste. Odgovor na ovo pitawe dao je ameri~ki p~elarski stru~wak Haydak, a na osnovu vi{egodi{weg istra`ivawa. Upore|ivao je koli~inu odnegovanih larvi za jedan dan primenom razli~itih proteinskih materija i dobio je slede}e rezultate: perga (175), suvi kvasac (84), punomasno mleko (37) i ra`eno bra{no (0). Vidi se da postoje svojevrsne zamene i mogu se koristiti u nedostatku proteina i drugih hranqivih materija iz prirode koje p~ele sakupqaju preko polena. Isti autor je posle 30 godina istra`ivawa kao najadekvatniju zamenu predlo`io slede}e: 3 dela obezma{}enog sojinog bra{na, 1 deo obranog mleka (u prahu) i 1 deo suvog kvasca. Kvasac obavezno prokuvati desetak minuta. Kada se no}ne temperature ustale na 5 i vi{e Celzijusovih stepeni p~ele se mogu prihrawivati i {e}ernim sirupom. Da bi utvrdili kako ovo uti~e na p~ele, u institutu Ribnoe postavqen je eksperiment. Prvoj grupi zajednica davali su 1 do 2 ~a{e od po 200 ml sirupa, a drugu grupu nisu uop{te prihrawivali. Na kraju ogleda prebrojali su leglo i ustanovili da prihrawivawe malim koli~inama sirupa ne daje nikakve rezultate jer prihrawene p~ele nisu imale vi{e legla. Zanimqivo je napomenuti da ni

prihrawivawe tako malim koli~inama sirupa od meda nije dalo ve}e rezultate. Zakqu~eno je da treba prihraniti sa 0,50,8 litara. To daje rezultate. Ako u prirodi nema polena u izobiqu, {e}ernom sirupu treba dodati 5% kvasca. Pored navedenog, na pove}awe legla uti~e i dodavawe mikroelemenata, posebno kobalta. I to 8 mg na litar sirupa.To mo`e pove}ati leglo do 24%. Moram da priznam da dobijeni uporedni rezultati kod prihrawivawa {e}ernim sirupom i poga~ama nisu za mene bili dovoqno ubedqivi te sam odlu~io da jedan p~eliwak koji se nalazi na ve}oj udaqenosti od mog stana (podru~je op{tine Gaxin Han) prihrawujem iskqu~ivo poga~ama, a drugi p~eliwak koji je sme{ten u blizini grada

U polenu nekih biqaka nedostaju odre|ene esencijalne aminokiseline. Dobar primer je masla~ak.

Ako nema na grani, ima u ko{nici, a ako nema u ko{nici, ima u hranilici!? Foto: Milo{ Milosavqevi}

prihrawujem {e}ernim sirupom (navedeno se odnosi na martapril 2005. godine). Na istom placu gde je sme{ten daqi p~eliwak, kolega p~elar sa pribli`no istim brojem ko{nica prihrawivao je svoje p~ele samo sirupom. Sedam dana pre po~etka cvetawa bagrema uporedili smo snagu dru{tava i ustanovili da su potpuno isto napredovala, bez vidnih razlika po pitawu broja ramova sa leglom, broja ulica sa p~elama, vitalnosti, radnog raspolo`ewa. Od tada sirupom prihrawujem samo u periodu nadoknade koli~ine hrane za zimu (avgustseptembar). Prilikom prihrawivawa uvek imam na umu da se p~eliwe zajednice najboqe razvijaju u izobiqu nektara i polena. Zato prihrawivawem treba da nadoknadimo ono ~ega trenutno nema u prirodi ili p~elama zbog vremena nije dostupno. I pored svega navedenog, ne smemo da zaboravimo da je p~elama ipak najboqa hrana nektarski med i polen. 163

P^ELAR, april 2006.

NAUKA GOVOR I P R I RODA P ODSE]ADa bi olak{ao sebi posao ~ovek je do{ao na ideju da konstrui{e pokretni ram. P~elarski svet je prihvatio tu ideju i do{lo je do revolucije u p~elarstvu. Na taj na~in je svima pru`ena mogu}nost neprirodnog tumbawa p~eliweg gnezda, a bez ozbiqne analize i preporuke tada{weg nau~nog sveta, da li }e ne{to, {to je u prirodnom stani{tu bilo nemogu}e, biti mogu}e u ukro}enom stani{tu. Naravno, prakti~no je bilo itekako mogu}e, ali sa stanovi{ta reme}ewa nekih bitnih prirodnih principa velika je verovatno}a da se desilo ne{to {to tada (a po svemu sude}i, ni sada) nauka ipak nije bila u mogu}nosti da predvidi. Prvi poku{aji da sa}e u ko{nici bude pokretno izveli su Grci pre oko 300 godina. Oni su prvi izmislili satono{e, kojih je u wihovim ko{nicama (pletene od loze u vidu ~unka) bilo pet, {est i vi{e. Ali, sa}e se u ovim ko{nicama nije moglo preme{tati s mesta na mesto ili iz jedne u drugu ko{nicuMilan Jovanovi} ul. Radoja Krsti}a br. 37/16 37240 Trstenik (063) 8325-970, (037) 713-335 www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu

ve} se svaki sat morao vratiti na svoje mesto. Svet nije tada obratio pa`wu na ovaj pravac, sve do pojave nekih p~elara (Prokopovi~, 1814; \erzon, 1845; Langstroth, 1851; Berlepsch, 1852) koji nisu sledili ovakve gr~ke stavove. P. I. Prokopovi~ je govorio: Moja nova upoznavawa sa `ivotom p~ela stalno su me nagonila na razmi{qawe o ustrojstvu takve jedne ko{nice, koja bi odgovarala svim zahtevima prirode p~ela i lako}om rada sa wima. Krajem 1813. godine napravio sam plan za izradu ko{nice od dasaka, koju sam po~etkom 1814. godine izradio svojim rukama. Onda je na sve to do{la sprava pod nazivom centrifuga, p~elarski no`, pa ma-

164

P^ELAR, april 2006.

{ine za izradu satnih osnova i skidawe mednih poklopaca. Tako je po~eo i razvitak p~elarske ma{inske industrije. Med je po~eo da se stresa tj. centrifugira. A nauka je tek pre koju godinu jasno utvrdila da nema ni{ta bez muqanog meda i da prolaskom kroz vazduh centrifugirani med gubi odre|ena svojstva (oksidi{e). Dakle, da put nauke nije bio pokretan ram, mo`da bi na drugom pravcu tog puta stajala ma{ina pod nazivom muqa~ica, mo`da bi tro{kovi ulagawa bili mawi, mo`da bi se p~elari usmerili na druga~iju tehniku rada sa p~elama, mo`da ne bi do{lo do mnogih neda}a koje su zahvatile p~elarstvo i mo`da bi i profit, sveukupno gledano na posledice, bio mnogo ve}i. Mo`da? ^ekamo daqi razvoj doga|aja, a ovaj tekst je jedno ukazivawe na ono {to se nikada nije mewalo.

Veli~ina }elija sa}aNa osnovu pokretnog rama moralo se na}i re{ewe za satne osnove koje je tako|e neko osmislio. I ta navika je uzela maha, sigurno bez ozbiqne analize. Svet je namamila ne~ija pri~a o ve}im p~elama, a samim tim i ve}em prinosu, mawem rojewu, lak{em ce|ewu Eksperimenti koji su obavqeni 1941. i u periodu od 1957. do 1963. doveli su do zakqu~ka da je ve}e boqe i uneli korenite promene u svetsku p~elarsku industriju. Zakqu~ak koji je lan~ano prihvatilo svetsko p~elarstvo izveden je na uzorku od samo 56 zajednica. Po~ela je proizvodwa osnova sa }elijama koje su se kretale od 5,21 mm do 5,4 mm. Ali, u prirodnom stani{tu veli~ina }elija sa}a nije iskqu~ivo 5,2, 5,3 4,9. T. W. Cowan je ustanovio da se pre~nici }elija sa}a u prirodi kre}u od 4,72 mm do 5,35 mm. Prema podacima A. I. Root-a, pre~nici }elija u prirodnom stani{tu se kre}u od 4,6 mm do 5,9 mm. Vrlo brzo p~eliwi svet je dobio novu napast varou (Varroa jacobsoni kako su je tada nazivali). Posle mnogo godina, i velikih ekonomskih {teta pojavili su se Ed i Dee Lusby (1997) sa svojom poznatom teorijom o }elijama od 4,9 mm (Detaqnije o wihovim razmi{qawima mo`ete pro~itati u P~elaru za mart 2002. godine na 94. strani. Svojevrsni demant wihove tvrdwe o mawem broju varoa P^ELAR, april 2006.

u mawim }elijama objavqen je u P~elaru za decembar 2005. godine na 533. strani primedba urednika). Sve je ura|eno veoma ozbiqno, na ve}em broju zajednica i detaqnom analizom samih pre~nika }elija koji se razlikuju po veli~ini u zavisnosti od termalne zone. U krajevima gde su prose~ne mese~ne temperature bile ni`e, pre~nici }elija su se kretali u ve}em opsegu. Tako, na primer, za temperature od 17 C do 15,626,6 C, pre~nici se kre}u u ve}ini slu~ajeva (najve}i broj }elija) u opsegu od 5,0 mm do 5,2 mm, dok u zoni sa prose~nim temperaturama od 26,6 C i vi{e, pre~nici }elija su od 4,5 mm do 4,7 mm. I merewa Ivana Brndu{i}a iz Bora ukazuju na isto, jer za nadmorske visine od 200500 metara utvrdio je da se veli~ina pre~nika }elija kre}e od 4,6 mm do 5,2 mm, a od 4,8 mm do 5,3 mm za nadmorske visine od 5001000 metara. U prirodno izgra|enom satu, najvi{e je }elija sa mawim pre~nicima, ali da li opet treba kr{iti prirodni princip i ostati iskqu~iv jer takve }elije zauzimaju 70-80% }elija sa}a, a ne sve? Sa druge strane, da li ne po{tovati ove podatke o razli~itosti veli~ina }elija u zavisnosti od termalne zone? Ako bi se Lusby-jeve }elije koristile u zonama gde priroda odre|uje druga~ije, da li bi do{lo do nekih negativnih posledica? Dennis Murrel, komercijalni p~elar iz SAD, zainteresovan tvrdwama Lusby-jevih, odlu~io se da ih poseti, ali je posle posete krenuo malo druga~ijim putem. On eksperimentalno p~elari u Top-bar ko{nicama u kojima ramovi nemaju ugra|enu satnu osnovu. On je poslao jednu fotografiju specijalno za na{ ~asopis P~elar na kojoj se vidi raspored pre~nika }elija kada p~ele grade sat bez satne osnove (na prethodnoj strani). Ono {to je ovde zanimqivo jeste da on ne tretira svoje zajednice ve} {estu sezonu! I ka`e: Kada ubacim tablu satne osnove sa samo velikim }elijama, zajednice stradaju posle dve godine, tipi~no za ciklus stradawa bez tretmana. Trmke su imale mogu}nost da sa}e ima prirodan raspored }elija sa razli~itim pre~nikom, gde se nenametqivo izgra|ivalo sa}e u zavisnosti od termalne zone i bilo je poku{aja da se ostane na tome. Jedna slika 165

iz tog perioda ukazuje na takav poku{aj, dodavawem svojevrsnog medi{ta trmkama. Konstrukcijom savremene ko{nice do{lo je do poreme}aja nekih prirodnih principa, od sistema odbrane (o ~emu je ve} bilo re~i u P~elaru za avgust 2005. godine na strani 354) do reme}ewa kompaktnosti gnezda. Sigurno i do mnogih drugih stvari koje jo{ nismo ni spoznali, a pitawe je i da li }emo. Da li je sve moralo biti tako i da li je to moglo stvoriti neku negativnu posledicu?

Horizontalni prenos rama@eqa da se do|e {to pre do novca ponudila je p~elarima jednu novu mogu}nost stvarawa profita prodaju p~ela na ramovima. Iako u prirodi nije mogu}e da p~ele lete sa sa}em, p~elar je napravio novi vid prestupa pred prirodom i pritekao u pomo} mnogim bolestima i parazitima p~ela tako {to im je omogu}io da se naseqavaju tamo gde mo`da nikada i nisu bili naseqeni. Krenulo se u stvarawe globalnog p~eliweg prostora sa zanemarivawem po{tovawa op{teg principa razli~itosti pa je do{lo i do genetskog poreme}aja samih rasa p~ela, ali i parazita. Nije nemogu}e da je na ovom prostoru postojao soj varoe koji je egzistirao na na{oj medonosnoj p~eli, ali je nije ubijao. Postoji pri~a od pre pedesetak godina, iz vremena kada su p~ele u trmkama ubijali barutom, da je sa mrtvim p~elama padao i parazit, koji po spoqa{wem opisu odgovara dana{wem identifikovanom tipu Varroa destructor. Mogu}nosti nauke danas i pre pedesetak godina su razli~ite, ali podseti}u da je do pre samo sedam godina nauka znala samo za Varroa jacobsoni. Mogu}e je da je postojalo vi{e vrsta, sojeva, koji su jednostavno nestali pre nego je nauka stekla mo} da uo~i razlike. Posle 6070 ~asova po poklapawu }elije sa}a, `enka varoe napu{ta mesto odlagawa izmeta i tra`i lokaciju za polagawe prvog jajeta. Ovo mesto je u predwem delu }elije i 166

skoro uvek je u jednom od tri ugla {estougaonog prostora. Iz prvog jajeta se izle`e mu`jak i on polno sazri otprilike u isto vreme kada odraste `enka koja je nastala od jajeta koje se izleglo 24 ~asa posle mu`jaka pa tako dolazi do poklapawa zrelosti obe jedinke. a) Razvi}e mu`jaka: Jaje (30 sati), protonimfa (52 sata), deutonimfa (72 sata), odrasla jedinka. Ukupno vreme 6,5 dana. b) Razvi}e `enke: Jaje (24 sata), protonimfa (30 sati), deutonimfa(7580 sati), odrasla jedinka. Ukupno vreme 5,5 dana. Prvo jaje koje se izle`e je haploidno (7 hromozoma) i iz wega se izle`e mu{ka jedinka. Drugo jaje koje se izle`e 24 ~asa nakon prvog je diploidno (14 hromozoma) i iz wega se izle`e `enka varoe. Ako larvu parazitira samo jedna varoa onda dolazi do sparivawa brata sa sestrom (takozvani inbriding ukr{tawe u srodstvu). Inbriding je negativna pojava kod skoro svih vrsta na zemqi. Najve}e posledice ostavqa na slo`enijim organizmima. Manifestuje se tako {to novonastale jedinke ne pre`ivqavaju ili se ra|aju nesposobne za odre|ene funkcije {to zavisi od stepena incesta (ukr{tawe u srodstvu). P~elar ove pojave kod p~ela mo`e da uo~i kao {areno leglo jer jaja ne pre`ivqavaju, kada se ve{ta~ki osemeni matica spermom truta iz bliskog srodstva, {to se ina~e u prirodi, u normalnim okolnostima, po svemu sude}i, retko doga|a. Inbriding mo`e, posle nekoliko generacija dovesti i do pove}awa adaptivnih (adaptacija prilago|avawe) vrednosti (i to ne linearno) nekih osobina, ali ve}i deo sveukupnih karakteristika jedinke ipak ostaje ili konstantan ili gubi adaptivnu vrednost. Kada do|e do pada broja zale`enih }elija sa leglom dolazi i do reme}ewa odnosa broja p~ela i otvorenog legla u korist broja p~ela i prakti~no dolazi do pove}awa broja p~ela po jednoj larvi. Raste verovatno}a da, usled pove}awa broja zavla~ewa p~ela u }eliju sa larvom, dobijemo dve varoe sa razli~itim genima u jednoj te istoj }eliji sa larvom. U isto vreme dolazi do u~estaP^ELAR, april 2006.

lijeg horizontalnog prenosa zbog sve nestabilnijih pa{nih uslova karakteristi~nih za mesece jul, avgust i septembar. Varoa dobija ve}u {ansu da osve`i krv i krene daqe, sada sa jedinkama koje i kada se same na|u u }eliji sa larvom, legu jaja vi{e puta i to ve}e vitalnosti, {to sve skupa mo`e dovesti do pove}awa stepena reprodukcije, pove}awa adaptivne vrednosti u odnosu na vrednost proseka neke populacije, pa ako se desi i jedan ovakav slu~aj, svaka slede}a jedinka predstavqa bombu za kasnoletwu eksploziju. Ovaj stav podr`ao je i eminentni stru~wak iz oblasti genetike prof. dr Dragoslav Marinkovi}, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Da li }e se sve ovo desiti, u ve}oj ili mawoj meri zavisi od mnogo faktora (na primer genetska predispozicija p~ela), jedan je i slu~ajnost, pa se ovim i tuma~e velike razlike u broju varoa od zajednice do zajednice. Ovde je bitno re}i da se u ve}ini slu~ajeva stvari odvijaju u jednom kolenu, doma}inska populacija uvek je u ve}ini pa bi prema tome bilo opasno unositi i samo jednu jedinu varou drugog genoma (recimo iz druge ko{nice ili sa drugog p~eliwaka) jer svaka slede}a generacija pove}ava verovatno}u rasta adaptivne vrednosti populacije varoe. Prema ovome sledi da ako izvr{imo horizontalnu transmisiju (preno{ewe) rama iz jedne zajednice u drugu, velika je verovatno}a da poma`emo varoi da pove}a stepen reprodukcije, bilo da je transmisija izvr{ena u funkciji spajawa ili poja~avawa, bilo da je soj destruktivan ili ne. Na prvom grafikonu (sa instituta u Libefeldu, [vajcarska) mo`emo videti da ugao alfa krive rasta populacije varoe naglo raste upravo od trenutka (od ta~ke B) kada broj p~ela po~iwe da nadma{uje broj }elija legla. Od ta~ke A do ta~ke B imamo relativno mirovawe ove krive i tada broj }elija sa leglom nadma{uje broj odraslih p~ela pa imamo sigurno mawe p~ela po negovanoj larvi. Kriti~an trenutak je presek II kada je taj odnos najve}i u korist odraslih p~ela (bez obzira o distributivnom odnosu varoe odrasle p~eleleglo). A na drugom grafikonu (Univerzitet Evora, Portugalija) mo`emo videti mogu}u posledicu svega, jer se jasno vidi da u avgustu mesecu drasti~no poraste procenat vaP^ELAR, april 2006.

roa na odraslim p~elama u odnosu na leglo. Upravo tada dolaze do izra`aja one generacije varoa koje su mogle biti rezultat prethodnog destruktivnog sparivawa. Ovde je va`no napomenuti da bi, ako je ovo ta~no, najboqi rezultati tretmana bili upravo onda kada su ovakvi rizici najve}i(presek II), otprilike od druge polovine maja do po~etka jula. Treba napomenuti da ovi periodi variraju u zavisnosti od geoklimatskih faktora, ali i samih rasa p~ela.

Bilo bi veoma interesantno i korisno za celokupno svetsko p~elarstvo kada bi se na{i stru~waci sa Poqoprivrednih fakulteta i Fakulteta veterinarske medicine prihvatili vi{egodi{weg pra}ewa stepena reprodukcije varoe kod zajednica kod kojih je apsolutno iskqu~ena horizontalna transmisija, i zajednica kod kojih bi se ona namerno izazivala. Li~no mislim da bi rezultati bili kardinalno va`ni za sve nas, i da bi ta istra`ivawa trebala da se sprovedu uz finansijsko pokroviteqstvo SPOS-a. ^ak i na u{trb wihovih daqih napora u selekciji matica. Nau~na potvrda ovakvog stava donela bi im i li~nu satisfakciju i svetsku slavu. U P~elaru za jun 1996. pomiwe se primer trmke koja osam godina odoleva varoi bez

167

ikakvog tretmana. Tako|e se navodi i devetogodi{wi boravak p~eliwe zajednice u {upqini drveta koje je udaqeno 500 metara od nekoliko p~eliwaka koji su stradali od varoe. ^iwenica je da u velikoj ve}ini slu~ajeva u prirodi, varoa sa strane mo`e do}i samo ako je izvr{en horizontalni prenos p~ela (sa varoom) putem grabe`i ili naletawa. Tamo ne postoji horizontalna transmisija sa}a (drugim re~ima, da li shvatate koliko mo`e biti opasno poja~avawe p~eliwih zajednica zatvorenim leglom? primedba urednika). Mo`da je sve ovo slu~ajno, ali u isto vreme kada je pokretni ram osvajao svetske prostore, kada je promewen vekovni sistem odbrane, varoa je po~ela svoj osvaja~ki destruktivni put. Thomas D. Seeley iznosi pretpostavke da p~ele u Arno {umama pre`ivqavaju bez tretmana jer su razvile otpornost na ovog parazita, da je varoa razvila osobinu da ne ubija svog doma}ina po{to teorija evolucije bolesti dozvoqava ovu mogu}nost. On je pre nekoliko godina postavio eksperiment u Arno {umama postavqawem ko{nica mamaca na razli~itim lokacijama {irom ovih {uma. Ko{nice su postavqene na kro{wama drve}a sa otvorom koji najvi{e egzistira u ovakvim uslovima (7,5 cm {irine i 1,8 cm visine) i opremqene su tako da se veoma lako mo`e vr{iti kontrola prirodno opalih varoa.

Ono {to je interesantno jeste da on ka`e: Iako su sva dru{tva (mamci) bila zara`ena varoom, u nijednom od wih populacija varoe nije dostigla kasnoletwu eksploziju. Pokretni ram je na prvi pogled doneo dosta korisnog, ali treba ipak staviti i neke druge nao~are i poku{ati gledati na posledice koje ne dolaze odmah sutra. Te{ko da me neko mo`e ubediti da je bilo neophodno uvesti prodaju p~ela na ramovima, da to nije bio hir, da bi p~elari imali mawi profit zbog toga. Ne bih razumeo da se kod mnogih p~elara ne bi mogla probuditi svest da je i zbog wih, kao i zbog svih nas boqe kupovati gole rojeve i dozvoliti im da prirodnije lete do kupca. Navika o kupovini roja od minimum 2 kg p~ela, uz recimo pakovawe od najmawe 0,5 kg sakupqenog polena bila bi sigurno vi{e opravdana, sa stanovi{ta prirodnih zakonitosti. Uvo|ewem pokretnog rama razvile su se mnoge lo{e navike kod p~elara, od rojewa kada nije vreme, do raznih oblika poja~avawa, spajawa, oduzimawa okvira sa hranom, kori{}ewem ramova vi{e godina Bez obzira {to su mnoge navike ve} tu, ovo mo`e upozoriti p~elare da makar razmisle o svemu izlo`enom, o tome da li su nam neke navike u p~elarstvu uop{te i trebale, da li smo mi `rtve nametawa generacijskih stavova bez ozbiqne konsultacije glavnog na{eg vodi~a, jedinog bezgre{nog.

Radenkovi} Ivan ul. Prizrenska br. 13, 18000 Ni{ (018) 216-407, (064) 11-74-524

P~elarim od 1988. u Pustore~kom kraju, selo Ko`ince u op{tini Prokupqe, trenutno sa oko 85 dru{tava. Sa pove}awem broja ko{nica po~eo sam sa sakupqawem skoro svih p~eliwih proizvoda, pa i polena. U po~etku, koristio sam standardne hvata~e, koje sam nalazio na tr`i{tu. Najve}i problemi kod klasi~nih skupqa~a su privikavawe p~ela na hvata~ polena, uticaj atmosferskih prilika, komplikovanost izra168

SAKUP I T E P OLEN

de i cena. Shvatio sam da ve}inu ovih problema mogu re{iti ako hvata~ smestim unutar ko{nice. Uz vi{e poku{aja to mi je po{lo za rukom, a uspeh je potvr|en i u praksi. Uslov za primenu ovog hvata~a je duboka podwa~a sa pokretnom mre`om i okcima na woj od 3 mm. Mre`a sa letom u predwem delu se pomera vertikalno za 2 cm {to je jedan od uslova za primenu hvata~a. Leto je otvoreno celom {irinom predwe strane, a su`aP^ELAR, april 2006.

vawe tokom godine vr{im letvicom. Ispod mre`e na 56 cm nalazi se fijoka ofarbana u belo, da bih preko godine tokom tretirawa od varoe lak{e uo~avao opalu varou. Ova fijoka se izvla~i sa zadwe strane, a otvor gde se postavqa mora biti 6 cm zato {to se zajedno sa wom postavqa i fijokica u kojoj se sakupqa polen.

kroz re{etke hvata~a, izlaze u pa{u. Istovremeno slu`i i da spre~i p~ele da ulaze na gorwe leto kada se vra}aju iz pa{e i time izbegnu hvata~. Sastavni deo hvata~a je i fijokica (magacin) za polen. Ona je napra-

Konstrukcija i izrada hvata~aPotreban nam je komad lesonita dimenzija 400150 mm i na wemu sa gorwe predwe (glatke) strane zalepqene dve letvice dimenzija 185207 mm, tako da u sredini ostane otvor od 86 mm (izlazno leto). Sa dowe strane tako|e u predwem delu zalepimo dve letvice dimenzije 1402016 mm, tako da u sredini ostane otvor {irine 165 mm (ulazno leto). Od plasti~nih re{etki koje se koriste za klasi~ne hvata~e ise~emo po du`ini trake sa dva reda otvora, {to bli`e otvorima, tako da budu {irine 1516 mm i zalepimo ih univerzalnim lepkom sa dowe strane lesonita. Trake se~emo tako {to plasti~nu re{etku stavimo

izme|u dve da{~ice i stegnemo stegom, a zatim sitnim listom bonseka se~emo pored samih da{~ica. Tako hvata~ kona~no dobije oko 140 otvora za prolaz p~ela. Na gorwem, izlaznom letu morao sam da stavim tunel od `i~ane mre`e dimenzija 86607 mm kroz koji p~ele nesmetano, ne prolaze}i P^ELAR, april 2006.

vqena sa mre`icom na dnu, zbog ventilacije polena, a dimenzija 38012040 mm. Fijokica se postavqa ispod mre`e, a lesonit, na kome je sve postavqeno, {titi je od ne~isto}e koja pada iz plodi{ta. Hvata~ se postavqa tako {to se predwi deo mre`e sa poletaqkom spusti u dowi polo`aj i na woj u predwem delu stavi hvata~, tako da zalepqene trakice le`e na mre`i zatvaraju}i prolaz p~elama koje se vra}aju iz pa{e, prisiqavaju}i ih da prolaze kroz rupice skupqa~a. Mre`a i hvata~ se u~vrste klinastom letvicom ispod mre`e. Tako postavqen hvata~ nije promenio izgled ko{nice sa predwe strane, pa p~ele nemaju period privikavawa na hvata~, ve} odmah ulaze u ko{nicu. Polen koji im otpada sa nogu kroz mre`icu pada u fijokicu. Pra`wewe fijokice sa polenom se vr{i sa zadwe strane ko{nice izvla~ewem dowe podwa~e. Polen dobijen ovim hvata~em je vrlo ~ist, nije izlo`en atmosferskom uticaju, a p~ele nemaju period prilago|avawa. Hvata~ je lak za izradu i ne ko{ta mnogo.

Izgled hvata~a polena nakon postavqawa na ko{nici169

SK U PQA^ P ^ ELANikola Todosi} ul. U`i~ka br. 102 14000 Vaqevo (014) 222-700, (064) 65-11-500

Skupqa~ p~ela (ili be`alica za leto) slu`i za usmeravawe p~ela sa pa{e direktno u centralni deo ko{nice, uz istovremeno spre~avawe p~ela iz ko{nice da izlete na pa{u. Sakupqawe traje onoliko koliko je potrebno da i posledwa p~ela u|e u ko{nicu. Ova be`alica se mo`e upotrebiti kod tretirawa komaraca, prskawa vo}a i drugih biqnih kultura, kao i korova, zatim kod pripreme p~ela za seobu ili kod grabe`i. Konstrukcija omogu}ava jednostavnu primenu na bilo kom tipu ko{nice. Ulazni

otvor je dimenzija 706 mm, izlazni 86 mm, a ukupna du`ina tunela je 160 mm. [irina predwe strane be`alice, koja se naslawa na letvicu leta je 150 mm i visine 18 mm. Be`alica se primewuje jednostavnim postavqawem na leto. P~ele izletnice po povratku sa pa{e ulaze kroz otvor be`alice koji po polo`aju odgovara starom letu i kre}u se tunelom koji se sve vi{e su`ava, a na kraju dopu{ta prolaz samo jednoj p~eli, i to u dubini ko{nice. Izlaz p~ela je onemogu}en, jer ne mogu da prona|u leto kroz koje se vidi dnevna svetlost.

GA L I] EVO P OJI LOStevo Gali} ul. Milana Blagojevi}a br. 3 34000 Kragujevac (034) 381-019 (stan) (034) 570-384 (p~eliwak)

U periodu punog unosa nektara, p~ele imaju obezbe|enu vodu u samom nektaru. U glavnoj pa{i se retko mogu videti p~ele na pojilu. Ali, u bespa{nom periodu, kada zavladaju velike vru}ine u letwim mesecima, a nema unosa nektara, p~elama se mora obezbediti ~ista voda, kako se ne bi trovale na zaga|enim izvorima vode. Problem kod klasi~nih pojila 170 P^ELAR, april 2006.

{e protok vode. Ispod plovka sam postavio tepsiju 50405 cm, u koju sam ugradio plo~u stiropora veli~ine tepsije i izbu{io rupe pre~nika 1 cm da p~ele mogu uzimati vodu. Tepsiju sam podesio prema plovku tako da kada dolazi voda iz bojlera, ona puni tepsiju, podi`e se stiropor, zajedno sa wim i plovak koji zatvara dotok vode kada se tepsija napuni do `eqenog nivoa. Kada p~ele popiju vodu ili ona ispari, plovak se spu{ta i voda ponovo po~iwe da puni tepsiju. Ovaj sistem se mo`e ugraditi i na vodi sa ~esme. Pojilo je jeftino i dugove~no. je u tome {to je te{ko obezbediti konstantni priliv vode u pojilo, bez obzira na klimatske i ostale uslove. Da bih racionalno iskoristio vodu i da bi ona doticala kada treba napravio sam pojilo od starog bojlera koji sam izbu{io na zdravoj strani na visini od oko 10 cm i pri~vrstio plovak od kazan~eta za vodu u kupatilu, koji mi reguliRo|en je 1956. godine. P~elari od 1997, danas sa 60 LR ko{nica.

N UK LEUS ZA TRAN SP OR T I I SP OR UK U ROJEVAPo{to moj p~eliwak nije na to~koMandi} Du{an vima, priul. Ive Lole Ribara br. 70 likom seBa~ka Palanka lidbi na pa{e (021) 747-024, (064) 20-14-138 prinu|en sam da koristim tu|e prevozno sredstvo, pa mi je p~eliwak vrlo ~esto podeqen na dve lokacije. U vreme razrojavawa, rad na p~eliwaku zahteva ~e{}u komunikaciju izme|u p~eliwaka i potrebu preno{ewa rojeva. U `eqi da olak{am prenos nukleusa putni~kim automobilom, do{ao sam na jednu veoma prakti~nu ideju. Jer, klasi~ni drveni nukleus je velikih dimenzija, a vrlo ~esto mi i nedostaje izvestan broj. Zato sam ga zamenio nukleusom od petoslojne veoma ~vrste lepenke debqine 7 mm (karton). Kartonski nukleus je u veli~ini standardne LR ko{nice, ali prima 5 ramova. Apsolutno je izvodqivo napraviti ga i za druge tipove koP^ELAR, april 2006. {nica. Ima naslon za satono{e i ventilacionu aluminijumsku mre`u (mo`e da se upotrebi i plasti~na i sli~no). Prednost ovakvog nukleusa u odnosu na drveni le`i u mawoj bruto zapremini, te`ini i naravno ceni, a mo`e se sklapati i na samom p~eliwaku, po potrebi. Ovakav nukleus na svom p~eliwaku uspe{no koristim protekle 3 godine za transport i isporuku rojeva i ose}ao sam potrebu da kolegama p~elarima isti preporu~im kao izuzetno jeftino i prakti~no re{ewe.

171

ZAJEDN O SMO JA^I\or|e Soviq, Novi Sad

U Veterniku je 15. marta 2006. odr`an sastanak profesionalnih p~elara iz cele Srbije. Ovom sastanku su prethodili sastanci u Zrewaninu, Mu`qi, Novom Be~eju i Novom Sadu. Sastanci koji su prethodili ovom u Veterniku imali su za ciq da afirmi{u ideju o udru`ivawu ve}ih p~elara (robnih proizvo|a~a). Osnovna ideja je ro|ena u toku posete vojvo|anskih p~elara Asocijaciji p~elara jugoisto~ne Srbije u jesen 2005. Tom prilikom, p~elari Vojvodine su posetili nekoliko p~eliwaka u Aleksincu, Ni{u i Leskovcu, ali i jednog od p~elara koji je opremio prostorije za vrcawe, skladi{tewe i pakovawe meda, u skladu sa zakonskim odredbama koje reguli{u ovu oblast. Da bi finansijski ispratio ovakvu investiciju, p~elar je morao da rasproda svoj sto~ni fond kao i poqoprivredne ma{ine, po{to se prethodno bavio poqoprivredom. Nakon toga, trebalo je mnogo vremena i nerava utro{iti da bi od veterinarske inspekcije dobio sve potrebne dozvole da mo`e da se bavi pripremom i pakovawem meda za tr`i{te. Sa{a Jak{i} iz Novog Sada je na osnovu onoga {to je tada video i ~uo dugo razmi{qao koji je pravi put organizovawa p~elara, u smislu nala`ewa optimalnog re{ewa za plasman meda. Od tog trenutka, ideja `ivi i razvija se i na severu i na jugu Srbije, ali se polako {irila i na ostatak zemqe. U razmi{qawima se pokazalo da bi ideja osnivawa novog udru`ewa gra|ana (recimo Asocijacije profesionalnih p~elara Srbije) bila osu|ena na sigurnu propast iz vi{e razloga. Mo`da bi se na taj na~in mogla sa Vladom Srbije uspostaviti neka sa172

radwa, mo`da i obezbediti neka finansijska pomo}, ali udru`ewe gra|ana kao takvo ne bi imalo zakonsko pravo da se bavi trgovinom koja je p~elarima potrebna. Sva obezbe|ena sredstva bi se vremenom, posle perioda lutawa i tra`ewa re{ewa koje ne postoji, neminovno prelila u privatne xepove, a p~elari opet ne bi postigli svoj ciq prodaju meda. I to bi bilo jo{ jedno veliko razo~arewe. Iz tih razloga, pokrenuta je inicijativa za okupqawe p~elara u vidu neke organizacije (firme) kao privrednog subjekta koja bi okupila ve}i broj p~elara koji imaju zajedni~ki problem, a to je plasman svog osnovnog proizvoda. Da ova ideja nije usamqena vidi se iz ~iwenice da je Du{an Miri} iz Belanovice u januarskom broju ~asopisa P~elar pla}enim oglasom obavestio p~elare o sli~noj ideji na koju je do{ao. Nakon toga, telefonom je dogovorena zajedni~ka akcija. Da rezimiramo. Ideja je da se osnuje firma ~iji bi osniva~i bili zainteresovani p~elari. Pored zna~ajnog uloga svakog osniva~a, konkurisalo bi se i za povoqne kredite kod republi~ke Vlade. Ve} ima izvesnih signala da }e se to zaista i obezbediti. Ova firma (kooperativa) bi formirala svoj centralni magacin, pakirnicu i osmislila agresivni marketin{ki nastup. Planira se dobro osmi{qeno reklamirawe meda na sredstvima informisawa (pre svega na najgledanijim televizijama u Srbiji). Od takve reklame bi i ostali p~elari Srbije ostvarili pove}anu prodaju meda. Svojevremeno je u P~elaru objavqena skoro neverovatna ~iwenica da ako bi uspeli da ubedimo svakog gra|anina ove zemqe da dnevno pojeP^ELAR, april 2006.

de samo jednu ka{i~icu meda 10 grama (pogledajte P~elar za mart 2005. na strani 120 primedba urednika), godi{we bi se tro{ilo 27,4 hiqada tona meda, {to se u Srbiji proizvede za 4 godine! Svoj doprinos radu ovog skupa u Veterniku dali su i @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a, kao i p~elari iz cele Srbije. Skup je otvorio i uvodno izlagawe dao \or|e Mrki}, profesionalni p~elar iz Novog Sada, otac petoro dece. Nakon toga je p~elar iz Vr{ca Milan Majovi} ukratko prisutnima objasnio {ta su osnovni ciqevi ovakvog okupqawa. U svom daqem izlagawu, Milan Majovi} je objasnio da je zami{qeno da ova organizacija treba da okupi minimum sto zainteresovanih p~elara iz cele Srbije u vidu svojevrsne zadruge ili kako se to popularno na zapadu ka`e kooperative. Ta kooperativa bi imala za ciq da sva nov~ana sredstva koja bi smo mi p~elari pojedinci trebali da ulo`imo u prostorije za skladi{tewe i pakovawe meda i ostalih proizvoda na bazi meda, objedini na jednom mestu i izgradi zajedni~ke kapacitete kao i zajedni~ki nastup na tr`i{tu. Takva organizacija bi zaposlila mladog menaxera, vrhunskog studenta (direktora) koji ne mo`e biti p~elar, zadrugar, kao ni u rodbinskim vezama sa zadrugarima radi spre~avawa sukoba interesa. Milan Majovi} je daqe izneo da bi takva organizacija p~elara okupila na jednom mestu 1 500 i vi{e tona meda, sa ~im bi mogla da konkuri{e svakom otkupqiva~u, te da na taj na~in na{ proizvod prodajemo direktno velikim tr`nim centrima i konditorskoj industriji, ~ime bi smawili broj posrednika u lancu prodaje, i time ostvarili ve}i profit. Ovakva kooperativa bi bila u stawu da dobije izvozni broj, te da ra~una na plasman meda i u inostranstvu. P^ELAR, april 2006.

Mnogi u~esnici skupa su zahtevali da se u roku od mesec dana zaka`e nov skup koji bi bio u vidu osniva~ke skup{tine. U svojoj diskusiji, \or|e Mrki} je upozorio da jo{ nije sazrelo vreme za osniva~ku skup{tinu jer je ovaj vid okupqawa misionarski posao odnosno da treba da probudi i podstakne {to vi{e p~elara da na jednom mestu udru`e nov~ana sredstva te kad se stvori kriti~na masa od sto do dvesta p~elara koji bi imali jasnu predstavu o onome {to grade, tek onda se mo`e razmi{qati o osniva~koj skup{tini. Na ovom skupu su provejavale ideje da se treba organizovati kao akcionarsko ili deoni~arsko dru{tvo. Ozren Ivi~i} je upozorio da se strogo treba voditi ra~una o tipu ogranizacije u smislu koji vid organizovawa ima boqi rejting kod dr`avnih organa. Jovanovi} Dobrivoje je u svom izlagawu postavio osnovno pitawe koliko bi to sve ko{talo, kako bi p~elarima iz svog Po`arevca mogao da objasni i da ih pridobije za ovu ideju. Du{an Miri} je predlo`io da se sli~an skup organizuje kroz mesec dana u Lazarevcu, a u me|uvremenu da se prikupe orijentacione cene ko{tawa izgradwe objekata koji su neophodni za ovakav tip organizacije. Ujedno je predlo`io da se formira tim koji bi posetio ministra poqoprivrede, upoznao ga sa ovom idejom i eventualno pridobio za dolazak na slede}i skup u Lazarevcu. Jednoglasno je prihva}eno da u tim u|u: Majovi} Milan, Du{an Miri}, @ivoslav Stojanovi}, \or|e Mrki} i Radoslav Stepanovi} Stepa. Za ovaj doga|aj u Veterniku svoje interesovawe je pokazala Televizija Novi Sad i novinarka Milanka Vorgi} sa svojom TV ekipom. @ele}i da ukqu~imo {to ve}i broj p~elara, ideju ostavqamo otvorenom za sve va{e dobronamerne sugestije koje mo`ete uputiti, a ujedno i dobiti informaciju o slede}em sastanku, na telefone Du{ana Miri}a (014/89-769, 063/80-76-142) i \or|a Mrki}a (021/824-220, 063/534-230).