Pcelar 2007 08 Avgust

Законска регулатива у пчеларству у Србији 335

болести

Нађерњеи Атила Мађарска председник удружења пчелара округа Толна и стручни пчеларски саветник

PÊLARPÊLARPÊLARгодина cx, број 8, август 2007. www.spos.info

часопис из света науке и праксе у пчеларству

тема броја

вароа

садржајПчелар - часопис из света науке и праксе у пчелараству

Историја часописаПрви илустровани часопис за пчеларе

штампан је 1883. године у Београду под именом "Пчела". Потом је штампан "Српски пчелар", 1. октобра 1896. године у Сремским Карловцима. Од 1899. године наставља да га издаје Српска пчеларска задруга у Руми. "Пчелар", орган Српског пчеларског друштва, излази од 1. јануара 1898. године у Београду. У Јануару 1934. године спојили су се "Пчелар" и "Српски пчелар" и од тада излазе под називом "Пчелар".

Указом председника СФРЈ " Пчелар" је 1973. године одликован Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима за изванредне заслуге, популарисање и унапређење пчеларства, а Културно-просветна заједница Србије доделила му је 1984. године Вукову награду за допринос култури у Србији.

Чланство у СПОС-уЧланство у Савезу пчеларских организација Србије остварује се преко друштава пчелара по слободном избору. Чланарина у 2007. години за чланове из Србије износи 1.100 динара, из Републике Српске 28,8 КМ, из Хрватске 228 куна, из Словеније 5.273 толара, за пчеларе из Црне Горе, Македоније и осталих страних земаља где се часопис шаље поштом 32 €, а где се шаље авионом 40 €. Чланство подразумева добијање 12 бројева часописа годишње.

Рачун СПОС-а: 160-17806-08

Сарадња са часописомРукописи и фотографије се не враћају. Редакција задржава право редиговања текстова. За садржај текстова одговарају аутори, а за садржај огласа оглашивачи. Листови који преузимају радове из часописа "Пчелар" дужни су да јасно наведу извор информација.

им

пр

ес

ум Издавач

Савез ПчелаРСких ОРганизација СРбијеМолерова 13, 11000 Београд,011/2458 640, 064/40 191 [email protected], www.spos.info

The Magazine of Serbian BeekeepingBEEKEEPERThe Beekeping Association of SerbiaSerbia, 11000 Belgrade, Molerova St. 13

Председник СПОС-адипл. инж. Живослав СтојановићМилана Мартиновића Металца 4, 24413 Палић024/753 771, 063/510 598, [email protected]

Главни и одговорни уредникМиланка воргићОлге Петров 24, 21000 Нови Сад021 372 277, 063 586 513, [email protected]

Издавачки саветПроф. др јован кулинчевић (председник)Проф. др босиљка Ђуричић (Београд) Проф. др зоран Станимировић (Београд)Проф. др Десимир јевтић (Београд)Проф. др Слободан Милорадовић (Београд)Проф. др Милоје брајковић (Београд)јово кантар (Београд)Жарко Живановић (Сремски Карловци)

РедакцијаДрагунин гајић (Велико Градиште)Милан јовановић (Трстеник)Ратко јоковић (Лучани)бранислав карлеуша (Београд)Дејан крецуљ (Ковин)Милан С. Матејић (Влашки До)инж. Роберт Паст (Нови Сад)Рајко Пејановић (Шабац)Милутин Петровић (Крагујевац)Др нада Плавша (Нови Сад)Др Славомир Поповић (Београд)владимир хуњади (Петроварадин)

Чланови редакције из иностранствавладимир аугуштин (Метлика - Словенија)борисав брњада (Бар - Црна Гора)Ферид белатић (Тузла - БиХ)амир Демировић (Сански Мост - БиХ)Милан исидоровић (Сутоморе - Црна Гора)Др мед. Стипан ковачић (Дарда - Хрватска)бранко кончар (Козарац - БиХ)Мр горан Мирјанић (Градишка - БиХ)александар Михајловски (Скопље - Македонија)Франц Презељ (Камник - Словенија)Др златко Пушкадија (Осијек - Хрватска)Милорад чеко (Бања Лука - БиХ)Др ирена Џимревска (Скопље - Макодонија)Франц Шивиц (Љубљана - Словенија)

Лекторбогданка Петровић

Техничка припремаМатеја вугрин

Тираж14.500 примерака

Штампаколор прес - лаповотел. 034/853-715, 853 560, [email protected]

ФотографијеМилош антонић, Миланка воргић, Милан враштановић, др Родољуб Живадиновић, др Ружица игић, Рајко Обрадовић, исак Пихлер, др нада Плавша, , владимир хуњади

Фотографија на насловној страни ликовна колонија "Моје сунце", нови СадМ. воргић

APISLAVIA APIMONDIAFoundation

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд638.1

ПЧЕЛАР: часопис из света науке и праксе у пчеларству/ главни и одговорни уредник Миланка Воргић. Год. 1, бр. 1. (јануар 1898) - . - Београд: Савез пчеларских организација Србије - (Лапово: Колор прес) - 24 цмМесечноISSN 0350-431X = ПчеларCOBISS.SR-ID 15913218

Апиметеоролошка прогноза за август 2007

апипрогнозасадржај

Пpема пчеларској традицији, први август означава пчеларску Нову годину јер је

то тренутак завршетка једног и почетка следећег периода у животу пчелиње заједнице и време када пчелари траба да имају на уму стару изреку – како узимиш, тако ћеш и врцати. А тај посао је пред нама. Какве нам временске прилике наговештавају метеоролози за овај месец?

Ако се предвиђања остваре, и август ће бити упамћен по веома топлом времену. Већ на самом почетку месеца температуре ће се кретати од двадесетак у јутарњим сатима, па све до врелих тридесетак и више степени око поднева. Слично време ће се задржати у читавој првој половини месеца, што ће, са свега двадесетак литара кише по метру квадратном, статистички наликовати не тако давној 1998. години. Уз то, ово сушно време пратиће повремено и топли ветар. У највећем делу Србије падавине ће бити локалног карактера, махом праћене грмљавинским непогодама, кишом, јаким ветром и понегде градом али су изгледи и за њих прилично скромни; поподне црни облаци, а већ сутрадан небеско плаветнило и опет ужарено сунце. Како се месец буде ближио крају, тако ће се и временске прилике смиривати, па се поткрај месеца очекује лагани пад температуре и време пријатно за радове на пчелињаку.

С обзиром на малу количину падавина веома је извесно да ће на многим локацијама изостати уобичајена тиха паша од које пчелари очекују да пчелице себи саме обезбеде зимницу. Изостанак уноса, високе дневне температуре и особина читаве ове календарске године да је све почело, али и завршило, двадестеак дана раније него што је уобичајено, упозорење су да се мора бити веома опрезан због велике опасности од појаве грабежи на пчелињацима. Осим тога, ни пчелињи непријатељи неће бити равнодушни према сакупљеним сласним залихама у кошницама па је неопходно поставити клопке за осе и стршљенове. Слабија друштва још од средине лета вребају мали и велики восков мољац, а гласно дозивање пчеларица над кошницама главобоља је сваком пчелару. На вароу је излишно подсећати, као и на хигијенско појило и добру вентилацију.

АПИМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА АВГУСТ 2007.

Дејан Крецуљ [email protected]

337

Дејан Крецуљ

апиметеоролошка прогноза 337

Владимир Хуњади

Писмо пчеларима 339

Др Нада Плавша

варооза пчела 341

Милан Враштановић

коришћење полунаставака

у технологија пчеларења ... 344

Атила Нађерњеи

Стање у пчеларству

након уласка Мађарске у еУ 348

Дејан Крецуљ

Пчеле и мобилни телефон 349

Прим. др мед. Видоје Кулић

алергија на убод пчеле 352

Рајко Обрадовић

Фрушка гора 355

Др Ружица Игић

липа -

природни извор здравља 357

Милош Антонић

Српска црква и пчеларство

кроз историју 360

Исак Пихлер

Шта могу деца у Сусеку 364

Конкурс

Kраљица меда 366

In memoriam

иштван боршош 368

Књиге

Пчеларски календар 369

Изложбе 370

Рекламе и огласи 374

338 ПЧЕЛАР - август 2007

уводник

На ванредној седници Извршног одбора Савеза пчеларских организација Србије, одржаној 30.06.2007.год, после захтева великог броја чланова Извршног одбора да се уредник часописа „Пчелар“ смени, он је поднео неопозиву оставку, што је и прихваћено.

На седници Извршног одбора Савеза пчеларских организација Србије одржаној 14.07.2007.год. изабран је нови уредник часописа „Пчелар“, Миланка Воргић.

Из ових разлога је часопис „Пчелар“ за јули месец каснио. Извршни одбор се захваљује досадашњем уреднику, а новом жели много успеха у раду.

Извршни одбор Савеза пчеларских организација

Саопштење Извршног одбора Савеза пчеларских организација Србије

Главни и одговорни уредникМиланка воргић

Поштовани пчелари, уважене пчеларке, драга децо и остали читаоци,

У историји часописа "Пчелар", дугој 110 година, први пут је за главног и одговорног уредника избарана жена. Велика је част, али и одговорност уређивати овај национални лист.

Своје професионално новинарско знање и пчеларско искуство уложићу у часопис и покушати да испуним ваша очекивања. За то сте ми неопходни ви, драги пчелари, са својим искуствима, научни радници са својим истраживањима и сви ви други који своја знања такође можете уложити у заједнички циљ – добар “Пчелар”.

Овим отварам за сарадњу часопис, са јасном уређивачком политиком - без подела - јер ми смо један род!

Има толико тога о чему треба да пишемо.Најпре о времену у којем живимо и ономе што оно носи, а значајно је за пчеларство. Температуре, изузетно високе за ово доба године, (40 степени просечно, а 24. јула забележено је чак незапамћених 47 степени у Новом Саду). Последице ће бити немерљиве.

Вароа сама са пчела отпада. И сунцокрет нас је ове године изневерио. Зашто нестају пчеле с наше планете, зашто у

борском крају умиру, зашто се липа у Фрушкој гори “санитарно сече?

На сва ова питања морамо дати ваљане одговоре у нашем часопису, како бисмо помогли пчеларима да бар лакше поднесу губитке којих ће несумњиво бити.

Бављењем овим и свим другим важним и занимљивим темама следићемо идеју професора Јована Живановића који је 1896. године и основао часопис "Српски пчелар".

То је моја основна замисао која ме је и подстакла да конкуришем за главног и одговорног уредника часописа “Пчелар”.

Писмо пчеларима за август 339

писмо

Када почиње нова пчеларска сезона, или боље речено

припрема пчелињих заједница за наредну годину? Многи искусни пчелари ће рећи у августу.

СРЕђИВАњЕ ГНЕЗдАСве пропуштене радове у сезони, пчелар

мора сада да уради да би му пчелиње заједнице ушле у јесен и зиму здраве, снажне и способне да искористе све паше у наредној пашној сезони. Плодиште је морало бити сређено још у јулу. Девичански и рамови у којима се извела само једна или две генерације пчела, морали су бити постављени на периферију будућег гнезда, или уклоњени из њега. Ако у августу и првој половини септембра у плодишту заостану девичански рамови, матица ће нерадо полагати јаја у такво саће. Ако се ипак догоди да понеки девичански рам остане у центру клубета, што не би смело да се догоди, у зимским месецима може доћи до поделе клубета, а затим и пропадања целе пчелиње заједнице. Комплетно клубе може да се помери у једну од страна кошнице, где су залихе зимске хране недовољне, што такође може проузроковати пропадање пчелиње заједнице.

Сређено гнездо у јулу (Војводина) даће боље резултате презимљавања и пролећног развоја, него августовско сређивање гнезда, иако то не мора да буде правило за сваку годину, и на свим пашним теренима (планински предели Србије). У неким од наших пашних подручја у августу се очекују главне ливадске паше (планински предели Србије). На тим пашним теренима гнездо се сређује мало касније. Веома је значајно да у оба случаја пчеле саме припреме и сложе у плодиште полен и мед онако како њима одговара. Храну коју пчеле у припреми зимнице (полен, мед) ставе изнад легла и око њега, образује топлотни омотач,

чији значај још нису увидели многи пчелари, већ више обраћају пажњу на топлотну изолацију зидова и поклопних дасака својих кошница.

Ако се пчелар не меша много у припрему зимнице својих пчела, оне ће храну поставити на што мање оквира и на венце висине око 10 цм. Вишкови хране ће се налазити на периферним рамовима, лево и десно од гнезда. Простор за зимовање ће оставити на месту где се налазило августовско легло. Зимско клубе ће се формирати на поменутом месту, 20 – 25 цм по висини и ширини. Расута храна на много оквира у недовољним количинама, отежава пчелама нормално презимљавање.

Сређивање гнезда за презимљавање пчела у септембру, никад није дало одговарајуће резултате у презимљавању и пролећном развоју.

КВАЛИТЕТ МАТИцЕТоком сезоне, старе и лоше матице требало

је до сада да буду замењене. У пчелињим заједницама у којима у августу још увек постоји велика количина трутовског легла и видно много трутова, иако још има квалитетно радиличко легло, такву матицу би у августу било неопходно заменити. Исправне и младе матице у августу више не полажу јаја у трутовске ћелије. Сваки пчелињак мора имати евиденцију о старости матица. То се постиже једноставном методом обележавања матица бојом за одговарајућу годину. Циљ је да се не дозволи презимљавање матица старијих од две године.

У агусту и септембру постепено улазимо у период када паше јењавају или потпуно ишчезавају. Пчелиње заједнице са лошим матицама, а нарочито друштва без матица, постају мета грабежи. У њиховом присуству преносе се све пчелиње болести. То је разлог више да свака пчелиња заједница има исправну матицу, која ће бити резултат здравих и снажних пчелињих заједница.

ЗИМНИцАВеома је значајно да се у августу и у првој

половини септембра пчелиње заједнице налазе на просторима са тихом пашом. На тај начин се постиже нормална активност матице (600-800 јаја дневно). Тиха паша сачуваће потрошњу ускладиштене зимнице прикупљене у претходном периоду.

Уколико се пчелињак налази на беспашном терену, треба симулирати пашу вештачком прихраном, контролисати пчеларску вагу на

Владимир ХуњадиТунислава Пауновића 821131 Петроварадинтел: 021/ 6433-271моб: 063/ 86-999-79

ПИСМО ПЧЕЛАРИМА ЗА АВГУСТ

Стара матица 2005.


писмо

пчелињаку, и санирати дневне губитке шећерним сирупом у односу 1:1.

Дешава се да зимница није обезбеђена у оптималном року (15-20 кг). Август је последњи период, закључно са 15. септембром, да се обезбеди довољно зимнице. После тога прихрањивање треба избегавати, јер таква допуна зимске хране више штети него што користи. Уколико у том периоду ипак није обезбеђено довољно зимнице, прихрану је препоручљиво вршити у обилним оброцима, што значи 3-4 литре шећерног сирупа (1:1 шећер-вода) сваке друге вечери. Треба предузети све мере предострожности против грабежи.

Пчелар мора да зна да шећер може да замени мед, али да никад не може да да резултате у презимљавању и пролећном развоју као што то може цветни мед.

Мед медљиковац може да се нађе у припремљеној пчелињој храни спремној за презимљавање. То може да створи велике проблеме током зимовања (пролив). Присуство медљиковца у зимској храни пчелар мора да региструје још у августу, како би могао да предузме превентивне мере. У многим случајевима. тај мед се не може потпуно одстранити из већ формираног гнезда за презимљавање. И у овом случају пчеле до краја сезоне (15. септембар) треба прихранити са 3-4 литре шећерног сирупа у 2-3 оброка. Ипак, много је боље, уколико постоји могућност, да се уместо шећерног сирупа пчелама дода 3-4 кг чистог багремовог меда. Стари пчелари, почетком и средином XX века, на овај начин су успешно санирали поменути проблем. Препорука је била да се у позним јесењим месецима (крај октобра), ради превенције од ноземозе, свакој пчелињој заједници дода 1-2 кг благо загрејаног багремовог меда. Било да се пчелама да шећерни сируп, или

да им се дода багремов мед, оне ће га сместити тачно изнад клубета. Да се подсетимо: у зимским месецима (новембар, децембар, јануар, фебруар), пчеле троше око 1 кг меда месечно. Прихрањивање шећерним сирупом или багремовим медом изоловаће непожељни мед медљиковац, који се свакако налази у припремљеној зимској храни. Стварањем прстена у постојећем венцу, пчеле ће конзумирати искључиво додату храну, а медљиковац ће доћи на ред за конзумирање у раним пролећним данима, кад пчеле буду могле да излећу из својих кошница. У моменту када пчеле огреје мартовско и априлско сунце, медљиковац им више неће стварати проблеме.

ВАРОАСве речено и учињено неће дати одговарајуће

резултате, ако заборавимо на вароу и уколико не применимо мере заштите тачно и на време. У активној сезони успона у развоју наших пчелињих заједница, присуство варое углавном није велика сметња. Крајем јула и у августу пчелиња заједница биолошки смањује бројно стање заједнице. То чини због рационалнијег презимљавања. Нестанком трутова из пчелиње заједнице, вароа интензивније напада радиличко легло. Биолошки, вароа баш у том периоду увећава своје бројно стање, и из дана у дан постаје све опаснија за наше пчелиње заједнице. Обично се ништа не примећује, а кад се примети њено присуство, најчешће спаса више нема.

Свако јаје које матица положи после 1. августа, биће зимска пчела. У то легло вароа више не сме да улази. Шта то значи? Заштиту од варое треба почети последњих дана јула, интензивирати у августу, да би се завршила до 10-15. септембра. Третирања пчелињих заједница после 15. септембра, нарочито ако нису примењивана од јула до септембра, дају слабије резултате. Пчелиње заједнице у поменутом периоду морају да буду добро покривене заштитним средством које је ранијих година давало добре резултате (уз опрезну контролу на резистенцију).

Добро заштићено августовско легло створиће нормалне услове за презимљавање. Каснија третирања уклањају вароу из пчелињег гнезда, али зимске пчеле остају оштећене, са скраћеним животом, и често нису у стању да доживе смену генерација – угибају. Дешава се да крајем зиме и почетком пролећа нађемо у кошници легло и мед, а да пчела нема. Нека то остане само прича, а нека нам се то на пчелињацима више не догађа. Препоручљиво је у новембру и децембру, кад временске прилике то дозволе, урадити још 1-2 зимска третирања.

Зимница - припремљена на јулској паши

Варооза пчела 341

тема

Варооза је паразитарно обољење одраслих пчела

и пчелињег легла, а његов узрочник је паразит из групе гриња. Раширена је на готово

свим континентима. У нашој земљи немамо ни једно пчелиње друштво слободно од овог паразита. Заузима велики проценат у укупним губицима и смањењу прихода у пчеларској производњи. Познато је да пчелиња заједница у којој се вароа не третира угињава те је редовна борба с овим паразитом постала део савремене пчеларске праксе.

КЛАСИФИКАцИЈА ПАРАЗИТАГриња (Varoоa jacobsoni, Oedemans,1904)

пронађена је на азијској пчели (Apis cerana) на острву Јави и све до недавно сматрало се да је то иста врста као и Varoоa destructor (Anderson i Trueman, 2000). Премда су варое из различитих популација наизглед једнаке, њихов паразитизам на европској пчели (Apis mellifera) се значајно разликује. Varоoa jacobsoni је још увек ограничена на азијску пчелу (Apis cerana) као јединог домаћина. На азијској пчели постоји 18 хаплотипова у групи овог паразита, од којих су само два прешла на европску пчелу и проширила се по свету. Оба припадају врсти Varoоa destructor. Разлике између ове две врсте вароа су у величини, репродуктивним карактеристикама те у структури митoхондријалне DNA (mt DNA) секвенце гена citohrom oksidaze I (CO-I). Varoоa destructor је већа од Varoоa jacobsoni. Само Varоoa destructor способна је да наноси штету пчелама. Живот овог паразита у активној сезони траје између 20 и 60 дана, а зими 6 - 8 месеци. Varоoa destructor је први пут унесена у Европу (простор бившег СССР) 1965. године, а у Србији је први пут утврђена 1976. године код Димитровграда.

РАЗВОЈ ПАРАЗИТА Од ЈАЈА дО ОдРАСЛЕ ЈЕдИНКЕ

Одрасла женка вароа напушта одраслу пчелу и заражава радилачку ћелију 20 часова пре покла-пања или трутовску око 40 часова пре поклапања при чему већи афинитет има према радилачкој и то за 8 - 10 пута. Када уђе у ћелију, пада на дно ћелије и урони у припремљену храну за развој пчелиње ларве. Након поклапања, пчелиња ларва се испружи и храни се преосталом храном, приликом чега се вароа ослобађа и пење на ларву. Врло брзо се припрема за продукцију јаја и њено размножавање се мора завршити у поклопљеном

леглу (12 дана радилачко или 15 дана трутовско). Након поклапања ћелије, вароа тражи погодно место за полагање првог јајета, најчешће на предњем делу ћелије. Кад вароа положи јаје, причвршћује га на зид ћелије са предња два пара ногу, држи око 20-30 минута и затим га напушта. Вароа полаже јаја приближно сваких 30 сати и потомци достижу зрелост један за другим. Мужјак први сазрева. Мужјак је полно сазрео када је и прва женка зрела, када почиње парење и оно се обавља све док не одрасте следећа женка. Изван ћелије мужјак не може да преживи и он угињава унутар ћелије. Размножавање варое се завршава оног момента кад пчела излази из ћелије. Веома је тешко пратити појединачно паразита и немамо прави податак колико репродуктивних циклуса може имати једна женка у свом животном веку, иако је то веома важно за процену развоја популације. По изласку младе женке варое, заједно са пчелом из ћелије, она у року од 4 до 13 дана тражи нову ћелију у којој ће положити јаја. Размножавање варое је веома интензивно, тако да једна одрасла вароа у року од 150 дана умножи и преко 1.400 потомака, а ако се размножава искључиво у трутовском леглу број потомака може бити и преко 6.000 (Дражић и сар., 2004).

ПОСЛЕдИцЕ ВАРОЕУтицај варое појединачно на пчелу и

пчелиње друштво у целини је вишеструко. Вароа се храни сишући хемолимфу пчеле, али користи и храну намењену пчелама. Ако пчелињу ларву нападне само једна вароа она је лакша за 6,6%, док је код напада шест и више вароа, ларва лакша за 25%, тада се рађају оштећене пчеле које брзо угину (Де Јонг, 1983). Животни век нападнуте пчеле је скраћен, а трутовима је смањена способност парења. Негативан утицај уочава се

Др Нада ПлавшаНаучни институт за ветеринарство »Нови Сад»

ВАРООЗА ПЧЕЛА

Вароа


тема

и на хигијенском понашању заједнице, преради резервне хране, чак и слабијим обављањем стражарске службе. Младе пчеле инвадиране паразитом имају слабије развијену млечну жлезду што спречава да се млада пчела бави дуже бригом о леглу, па она раније постаје пчела сакупљачица. Уз ове негативне ефекте варое на пчелињу заједницу, посебно уколико се не лечи и не сузбија овај паразит, секундарна инфекција вирусом, бактеријом и гљивицама знатно погоршава здравствено стање заједнице. Доказано је да је вароа значајан фактор у ширењу вируса акутне пчелиње парализе (Ball,1986) и вируса изобличених крила, вируса мешинастог легла, затим египатског и кашмирског вируса. Промене које узрокују вируси врло су сличне последицама дејства варое. Уколико је пчеле инфицирало неколико вируса, легло умире показујући симптоме европске куге.

КОНТРОЛА ВАРОЕ И УТВРђИВАњЕ СТЕПЕНА ЗАРАЖЕНОСТИ

Присуство варое у пчелињој заједници се разликује од друштва до друштва, а и од годишњег доба. Пчелари често не примете вароу све док она не буде у врло високом степену, кад је пчелињу заједницу врло тешко спасити од пропадања. Због тога се мора редовно пратити ниво заражености како би се на време уочила и третирала. Ради контроле пчелињака увек се мора урадити преглед на репрезентативном броју узорака, а најпожељније је исконтролисати све кошнице. У току активне сезоне, кад има трутовских ћелија, контрола присуства варое ради се искључиво прегледом трутовских ћелија, при чему је неопходно прегледати најмање 100 ћелија по једном друштву. Ако је зараженост до 5% није потребно третирање. Третман се проводи ако се добије 5-8% заражености, док је зараженост преко 10% веома опасна и захтева хитан третман неким од биолошких метода сузбијања заразе, због опасности од остатка резидуа у меду и осталим пчелињим производима.

дИЈАГНОСТИКА БОЛЕСТИРано утврђивање вароозе у пчелињој

заједници најзначајније је у сузбијању болести. Утврђивање болести се мора провести обавезно два пута годишње, у пролеће и у јесен. Преглед трутовских ћелија у активној сезони значајно потпомаже раној дијагнози и спасавању друштва.

Најчешће се користе следеће методе дијагностике:

- контролно третирање 20% пчелињих заједница (неопходно је урадити третман неким

акарицидом – амитраз, перизин - и на основу броја пчела и броја вароа утврдити проценат заразе);

- пратити природно отпале варое (једна природно отпала вароа означава да има 120-130 вароа у пчелињем дрштву);

- преглед трутовског легла (прегледом трутовских ћелија утврђујемо напад варое у пчелињој заједници у активној пашној сезони)

- редовним узорковањем и прегледом најмање 30 - 100 живих пчела у овлашћеној лабораторији.

МЕТОдЕ СУЗБИЈАњА Начина и средстава у борби против варое

данас има све више, али нажалост ни једно средство ни метода не могу потпуно да униште вароу. Рад са пчелињим заједницама мора бити сталан, зараженост друштава мора бити стално контролисана, иначе заједнице врло брзо пропадају. Неопходно је комбиновати одговарајуће поступке. Сталном контролом заражености пчелињих друштава откривамо друштва која су отпорнија на вароу, па је веома значајно да се одаберу и узгајају матице отпорне на вароу.

Основни концепт сузбијања варое подразумева обавезно три периода и то:

- за време паше - биолошке методе сузбијања варое (исецање трутовског легла, постављање рама грађевњака, издвајање радилачког легла, формирање нових заједница са сатним основама) и стално праћење природно отпалих вароа.

- након завршетка паше - дозвољена хемијска средства за третирање варое (Super strips, Varozan, Varotom, Hemovar, Varolik), али увек се препоручују

мање опасне материје као што су киселине (мравља), етерична уља (timol, Api Life Var, Timovar, Apiгuard) како би последице присуства резидуа биле што мање.

- зимски поступак - препоручују се киселине (млечна и оксална), системици (apitol, perizin).

Вароа на ларвама

Варооза пчела 343

тема

ПРИМЕНА ОРГАНСКИХ КИСЕЛИНА У СУЗБИЈАњУ ВАРООЗЕ

МРАВљА КИСЕлИНА у сузбијању веома опасног паразита, Varooe destructor, на нашим просторима коришћена је одавно. Како су проналажена средства за лакшу употребу, која су била и ефикаснија, све до појаве резистенције, ова киселина је помало запостаљена. Како је проблем резистенције на хемијска средства, посебно на амитраз и флувалинат, као главне активне материје, увелико присутан на нашим пчелињацима, а с друге стране због веома честе појаве резидуа (остатака) поменутих материја у меду и осталим пчелињим производима, што чине те драгоцене производе неупотртебљивим за људску употребу, употреба мравље киселине је поново активирана. У многим развијенијим земљама употреба мравље киселине је важан део стратегије за контролу вароозе. Предности мравље киселине су што је она редовни састојак меда, што бар до сада није позната резистенција паразита на њу и што делује својим парама на варое у поклопљеном леглу. Недостаци су јој што захтева ригорозан температурни режим, температура околине мора бити изнад 12 0C, али испод 25 0C. Најоптималнија температура за примену мравље киселине је 18-190C. Примена мравље киселине:

- Краткотрајни третман користи се 65% мравља киселина и то 2 мл/ улици, при чему се киселина поставља одозго на сатоноше, а ако се мравља киселина поставља одоздо на подњачу, може се користити 86% мравља киселина, до 40 ml/друштву натопљена на сунђерасту крпу 15x20 cm, при чему је неопходно имати мрежасту подњачу. Неопходно је поновити третман бар 2-3 пута у наредних 7-10 дана, а ако временски услови и пашни прилив дозвољавају добро би било покрити период од 21 дан. Краткотрајни третман је важан део укупне борбе с овим паразитом, јер се тако смањује ниво заражености што је могуће раније у сезони како би се пчелиња заједница што боље сачувала и смањила могућност умножавања паразита.

- Дуготрајни третман примењује се на два начина:

1. коришћењем једноставних испаривача (Крамер плоче), на западном тржишту постоје модификовани испаривачи различитих произвођача (Apidea, Burmeister, Wyna-Deluxe)

2. коришћењем разређене мравље киселине у концентрацији од 15% у количини од 3 l (сваких 7 дана применити по 0,75 l).

Познато је да третман мрављом киселином негативно утиче на развој легла те се препоручује прихрана пчелиње заједнице за време или после третмана.

ОКСАлНА КИСЕлИНА препоручује се као веома

значајано средство за зимско третирање пчелињих друштава, при чему се уништавају варое које су преживеле јесење третмане, а представљају основу за развој популације паразита у следећој години. Утврђена су три начина примене ове киселине:

1. Распршивање се примењује помоћу распршивача, а припрема се тако што се узме 30 г дихидрата оксалне киселине и литар воде. За јаку заједницу утроши се 80 ml, средњу 60 ml и за слабу 50 ml. Овакав начин примене захтева опрез у раду.

2. Накапавањем - примењује се у пчелињим заједницама у којима нема легла (новембар-децембар) , а припрема се тако што се узме 35 г дихидрата оксалне киселине умеша у 1 l шећерне отопине 1:1 (млака), слаба заједица добија 30 ml ове отопине накапавањем по пчелама у улицама између оквира, средња- 40 ml, а јака заједница 50 ml.

3. Испаравањем - код ове методе кристали оксалне киселине се загревају на око 200 0C , 2-3 минута, на подлошку испаривача смештену на подњачи и спојену на акумулатор аутомобила.

лето се затвара 10 минута сунђером. Доза оксалне киселине за овај третман је 1 г кристала оксалне киселине за пчелињу заједницу узимљену на једном лР наставку, а 2 г по пчелињој заједници узимљеној на Дадант наставку или у два лР наставка. Температура при третирању мора да буде најмање 2 - 14 0C.

МлЕчНА КИСЕлИНА се користи у зимском периоду, када у заједници нема легла, а може да се користи и току активне сезоне за третирање природних и вештачких ројева и нуклеуса, али само пре појаве стадијума поклопљеног легла. Примењује се распршивањем 8 мл 15% млечне киселине по пчелама, са сваке стране оквира. Третман се врши само ако је температура виша од 7 0C и третирати се мора два пута у размаку од 5 до 7 дана.

Борба са вароом мора бити константна, уз препоруку да се користе регистровани лекови, према упутству произвођача. Биолошке методе сузбијања, као и примена киселина са што мање резидуа у пчелињим производима, обавеза је свих пчелара.

Вароа на пчелама


пчеларење

Структура пчелара у Србији, према броју пчелињих друштава је: пчелињак до 20

кошница поседује око 60% пчелара, од 20 до 50 кошница око 30%, од 50 до 100 кошница њих 7%, и више од 100 кошница поседује 3% пчелара (Зборник 12. Научног саветовања, 2004. Пољопривредни факултет Земун).

У Србији се пчелари са више типова кошница од којих су најраспрострањеније: Лангстрот-Рутова (лр), Дадан-Блат (ДБ), Алберт Жнидершич (аЖ) и Фарарова.

Сваки пчелар, на основу постављеног циља пчеларења одерђује и бира:

- тип кошнице са којом сматра да зна најбоље да пчелари,

- број пчелињих друштава према расположивом времену,

- технологију пчеларења која ће дати најбоље резултате у одређеним условима.

Све то зависи од знања, способности и спремности сваког пчелара да прихвати и примени одређена сазнања пчеларске науке и праксе, јер успешно пчеларење подразумева и способност примене теоријског и практичног знања.

О ЛАНГСТРОТ-РУТОВОЈ КОШНИцИЛангстрот је користио по један наставак

за плодиште. Међутим, велика полемика је настала међу пчеларима око плодишног простора, и у вези с тим, око величине кошнице.

Након тога се догодило нешто што је из основа променило технологију пчеларења у Сједињеним Државама. Једне јесени син А. Рута заборавио је да скине целе наставке с медом на једном пчелињаку. Пчеле су у пролеће користиле оба наставка за плодиште и тако се развиле у невиђено јаке заједнице које су те године дале и неуобичајено високе приносе меда.

Ову појаву је уочио тадашњи руководилац Рутових пчелињака Дејли и увео је нов начин пчеларења Лангстрот-Рутовом настављачом. То је био почетак нове технологије која се проширила у Америци.

Касније генерације америчких пчелара чине одређене допуне уводећи и полунаставак за магацин хране. А први је то учинио Гео Демут, уредник часописа „Gleanings in bee Culture“ То је најзначајније достигнуће савременог америчког пчеларства.

Најшире је заступљена такозвана „модерна настављача“ са дубоким ЛР наставком у плодишту и полунаставцима у медишту.

Највећи пчелар на свету Џим Поверс, који поседује 35.000, кошница користи један дубоки ЛР наставак и један полунаставак

као целину изван периода медобрања, а за време главне паше поред дубоког наставка у плодишту, све остало су полунаставци.

Код нас поједини пчелари користе полунаставке за :

- медну капу - магацин хране и из њега се мед не врца, он се током целе године налази испод плодишног наставка или на њему,

- оплодњаке при узгоју матица и - медишта.

КОРИШћЕњЕ ПОЛУНАСТАВКА ЗА МЕдНУ КАПУ У ТЕХНОЛОГИЈИ ПЧЕЛАРЕњА ЛР КОШНИцАМА

У бившој Југославији, још 1928. године, познати пчелар Јосип Белчић из Крижеваца први је почео да користи полунаставак за ‘’магацин хране’’ у технологији пчеларења ЛР кошницама.

КОРИШћЕњЕ ПОЛУНАСТАВАКА У ТЕХНОЛОГИЈИ ПЧЕЛАРЕњА ЛР КОШНИцАМА

Милан ВраштановићСвете Kаменоресца 1/111420 См. Паланка026 317788

Аутоматска јесења прихрана слика бр. 1

345

пчеларење

НОВИНЕ У ПЧЕЛАРЕњУ ЛР КОШНИцАМА И ‘’ВИСОКИМ РАМОМ’’ - ИВАН ВЕНЕР

(Зборник радова 13. Научног саветовања, Пољопривредни факултет, Земун 2005.)

Иван Венер користио је полунаставке висине 145мм, само као медне капе, и из њих никада није врцао мед, а за плодишта је користио наставке. У јесен полунаставак се налазио испод плодишног наставка, а у пролеће изнад.

Одмах по завршеној летњој паши полунаставак пун меда спушта се на подњачу, а на њега се ставља плодишни наставак. Пошто пчеле не трпе мед испод плодишта и у близини лета, оне одмах, аутоматски и полако почињу да преносе мед из полунаставка, горе у плодишни наставак, и у њему, изнад легла, односно будућег клубета, формирају дубоке медне капе. Истовремено овај пренос меда на пчелиње друштво делује као унос нектара, чиме се матица подстиче на продужено лежење.

Почетком априла замењују се места полунаставка и плодишног наставка (сл. 2).

Наставак са леглом се спушта на подњачу, затим се на њега стави матична решетка, па полунаставак.

Око десетог априла, у кошници имамо око 6 рамова легла (око 50 дцм2). То је тренутак када је у кошници потребно обезбедити довољно простора за пријем великог броја пчела које ће се излећи из силног легла и да би се додао празан медишни наставак са изграђеним саћем

и сатним основама. Додавањем плодишног наставка могло би да се растерети плодиште. Међутим, пчеле нерадо прихватају новододате наставке. Да би се пчеле навеле да то учине у њега треба изместити један рам са леглом из плодишта, матица ће највероватније одмах прећи у овај наставак и у њему ће наставити полагање јаја (у горњем наставку је топлије). Додавањем сатних основа, запошљавају се младе пчеле на изградњи саћа а тиме се спречава нагон за ројењем. Сада је следећи распоред: додати празан наставак се налази изнад плодишног наставка, а испод матичне решетке, полунаставак се налази изнад матичне решетке (сл. 3).

Крајем априла (око 25), телима у кошници даје се коначан распоред. На подњачу се ставља наставак у коме се налази матица, затим матична решетка, па полунаставак као медна капа и најзад, други наставак са леглом који ће у паши бити медишни.

Са оваквим распоредом иде се у багремову пашу, а у паши се додају, према потреби, празни медишни наставци.

КОРИШћЕњЕ ПОЛУНАСТАВАКА ЗА МЕдИШТА Краљевачки пчелари Мићо Сењичић

и Драган Грујичић у својим технологијама пчеларења за плодишта користе ЛР наставак, повремено и полунаставак а за медишта полунаставке висине 170мм (сл. 4). Пчелиња друштва узимљавају у једном наставку, са 9 рамова. У том простору обезбеђују довољно квалитетне хране за зимовање и почетни пролећни развој. За формирање медне капе користе јесењу прихрану шећерним сирупом.

Њихови пчелињаци се налазе на локацији у чијем окружењу има доста џенарика и шљива. Цветањем тих воћки обезбеђује се довољно нектара и полена за пролећни развој пчелињих друштава. У бурном пролећном развоју, у априлу, пчеле за развој легла

Слика бр. 2

Слика бр. 3

Коришћење полунаставака у технологији пчеларења ЛР кошницама


пчеларење

користе и средишњи део полунаставка.За замену старог саћа у пролеће користи

се следећи поступак: - када се повећа број рамова са леглом и

унос полена, они додају прву сатну основу као десети рам;

- нешто касније, ваде један старији плодишни рам са мало меда и стављају га полошке изнад легла у ‘’прстен’’ на чишћење, а касније то ураде и са другим рамовима;

- после багремове паше, при формирању ројева, на месту одузетих рамова са леглом додају рамове са сатним основама;

- у каснијем пролећном развоју пчелињих друштава за смештање вишка пчела додају полунаставак.

КОРИШћЕњЕ ПОЛУНАСТАВАКА ЗА ОПЛОдњАКЕ

Познати пчелар Бора Шошић из Мале Моштанице код Обреновца, својевремено велики коо перант ‘’Агроекономика’’ у узгоју матица, у пролећном развоју легла за плодиште користио је наставак и један полунаставак.

При формирању оплодњака користио је полунаставке подељене на три дела и легло које се развило у полунаставцима.

МОЈА ТЕХНОЛОГИЈА ПЧЕЛАРЕњА

(извод из књиге аутора)Развио сам сопствену технологију

пчеларења ЛР кошницама коју примењујем од 1994. године.За плодишта користим један или два наставка у зависности од периода, а за медишта користим искључиво полунаставке висине 170 мм. Унутрашња мера медишног полурама је 432х137 мм. Полунаставке користим искључиво за медишта. Постављам их на кошнице производних пчелињих друштава кад багрем почне да цвета, а скидам их после последњег врцања меда. У свим радовима у технологији пчеларења придржавам се правила да не нарушим природне услове и законитости које владају у пчелињим друштвима, стечене еволуцијом.

После скидања медишних полунаставака пчелиња друштва остају у два наставка и одмах почињем припрему за узимљавање. Од почетка августа матици обезбеђујем довољно слободног простора за полагање легла из којег ће се излећи зимске пчеле. 88% ових пчела је способно да у пролеће узгаја легло и занови друштво. Пчелиња друштва зимују у два наставка са по 10 рамова са 18 до 20 кг хране, с тим што клубе зимује у горњем наставку (слика 5).

Слика бр. 4

Узимљено пчелиње друштво слика бр. 5

347 Коришћење полунаставака у технологији пчеларења ЛР кошницама

пчеларење

СТИМУЛИСАњЕ ПРОЛЕћНОГ РАЗВОЈА ПЧЕЛИњИХ дРУШТАВА

На већу продуктивност у полагању новог легла матице подстичем: отварањем поклопљеног меда на саћу; стимулативним прехрањивањем сирупом; утопљавањем пластичном фолијом; проширивањем про-стора у плодишту; заокретањем плодишних наставака; проширењем плодишта у кошници; превешавањем плодишних наставака. Заокрећем плодишни наставак за 180 степени када цвета коштуњаво воће (трешња и кајсија) тако да предња страна са леглом дође позади, а задња са залихама меда напред. Такав распоред у плодишту пчеле не подносе па ће нагло почети отклапање поклопљеног меда на предњој страни рамова да га пребацују у слободне ћелије изнад легла и око легла. На тај начин ослобађа се простор на чеоној позицији за ново легло, врши се аутоматско прихрањивање, а матица има осећај да унос нектара долази из природе па ће је то подстаћи на значајније полагање јаја.

ПРОШИРЕњЕ ПРОСТОРА У ПЛОдИШТУКлубе је зимовало у горњем наставку и у

њему је отпочео пролећни развој легла. За пролећни развој пчелињих друштава битан је оптимнални слободни простор на рамовима намењен полагању легла. Са цветањем поленарица и при повољним временским приликама пчеле ће интензивно уносити полен одлажући га око легла и на суседне рамове до легла тако да блокирају матицу ограђујући јој празан простор за полагање легла. Током пролећног развоја у друштвима се не смеју допустити никакви прекиди у ношењу матице. Да би се то избегло проширујем простор у плодишту стављањем празног рама између рамова са поленом и леглом. Тај рам је десети по реду јер су пчелиња друштва узимљена са 9 рамова у плодишту. После два- три дана код јачих друштава са 5 или више рамова са леглом вадим из горњег плодишног наставка два крајња рама и спуштам их у доњи наставак, а у центар легла додајем два идеална радилачка рама. Прве сатне основе додајем у време цветања џенарике и настављам да додајем све док траје воћна паша.

ПРЕВЕШАВАњЕ ПЛОдИШНИХ НАСТАВАКАКад почне да цвета јабука и ако су

повољни климатски услови обавим прво превешавање плодишних наставака. Горњи наставак стављам на подњачу, а доњи долази иза њега, односно сада као други. Да би матица брже прешла у горњи наставак извлачим један

рам са отвореним леглом из доњег наставка и стављам га у горњи. У горњем наставку налазе се две-три сатне основе и тиме се запошљавају младе пчеле на изградњи саћа. Матица ће брзо прећи у горњи наставак и у њему ће наставити полагање јаја (у горњем наставку је топлије). За 7 до 10 дана биће створени услови за друго превешавање. Превешавањем и додавањем сатних основа спречавам тесноћу у кошници, запошљавам младе пчеле на изградњи саћа и тиме спречавам евентуалну појаву ројевог нагона. Такође, додавањем око 5 сатних основа замењујем старо саће у плодишту и на тај начин испоштујем препоруку пчеларске науке да се сваке године замени половина старог саћа у плодишту.

СВОђЕњЕ ПЛОдИШТА НА ЈЕдАН НАСТАВАКДесет дана пре цветања багрема плодиште

сводим на један наставак. У првом наставку, на подњачи, у центру, налази се матица, са 2 - 3 рама отвореног легла и три сатне основе, 2 рама са затвореним леглом и по 1 рам пун меда до зида кошнице. Изнад плодишта је матична решетка са леглом, а изнад матичне решетке се налази наставак са преосталим леглом.

На врхунцу развоја пчелињег друштва, у оптималним условима, када добра матица залеже око 2000 јаја дневно, за један циклус од 21 дан, у једном плодишном наставку има довољно простора за легло. У багремовој паши распоред је како је дато на слици бр. 6.

Слика бр. 6


aктуелно

СУБВЕНцИЈЕ КОЈЕ ПРЕдВИђА НАцИОНАЛНИ ПРОГРАМ ПЧЕЛАРСТВА МАђАРСКЕ

Проучавајући податке може се закључити да је у пчеларству, као и у осталим гранама пољопривреде након уласка у ЕУ, стање лошије.

Из чега се то види и како се може мерити:- прво и најважније - значајан пад откупне цене

меда за 30-50%;- драстично смањење сеоба на паше (50-70% );- повећана понуда пчелињака за продају.Утврђен је значајан пад зараде пчелара,

укључујући и професионалне. Пад зараде, профитабилност пчеларења, не

могу да надокнаде ни субвенције предвиђене Националним програмом пчеларства.

Тренутно у Мађарској 16.000 пчелара има 800.000 пчелињих друштава.

Половина пчелара пчелари са полошкама, а друга половина са настављачама.

У округу Толна 645 пчелара има око 32.000 пчелињих заједница.

Мађарска убере годишње од 6000-8000 тона багремовог меда.

летња паша, укључујући свиленицу (циганско перје), фацелију, липу и сунцокрет даје још од 5000 до 7000 тона меда.

Прошле године медење багрема је било осредње, исто као и осталих летњих култура.

Пчелари Мађарске су имали те године епохалну иницијативу - стварање једног акционарског друштва Мађарских пчелара. Нажалост, стварање тог АД се изјаловило тако да је и даље откупна цена меда толика колико за мед мисле да треба да плате господа откупљивачи меда.

Једна могућност још увек постоји, а то је да ако мислимо да је откупна цена ниска- не продамо мед.

Субвенције и стимулације које пружа Национални програм пчеларства Мађарске

- субвенције при куповини лекова и шећера (3 –3,5 евра)

- за куповину матица од 5 евра и 3 евра за матичњаке

- за набавку средстава која олакшавају сеобу пчела и то:

за куповину камиона око 1700 евраза куповину приколице око 1100 евраза куповину агрегата око 170 евра-помоћ при стручном усавршавању пчелара- суфинансирање посета огледним

пчелињацима- суфинансирање употребе хигијенске подњаче- суфинансирање система обележавања

кошницаНаведени су најважнији елементи Програма.

ПОУКЕ ЈЕдНОГ ТЕШКОГ АТЕНТАТА НА ПЧЕЛЕ Велика штета је настала на пчелињацима

унутар простора оивиченог насељима Неметкер, Пакс, Дунакомлод и Ђеркењ. Око 50 пчелињака са око 3000 пчелињих заједница задесило је тешко тровање, тј. уништење.

Пикантерија је што се све ово дешава унутар Националног парка Дунав-Драва.

Од првог момента пчелари округа Толне заједно са Удружењем обављају стручно испитивање узрока настанка штете.

Председник Удружења пчелара Мађарске, Петер Брош изразио је жаљење због оштећених пчелара и обећао да ће учинити све да се овакве појаве у Мађарској више не десе.

Из јако тешке, скоро безизлазне позиције требало је утврдити узроке и проузроковаче тровања пчела. Оно чему се нисмо надали је да су брзо реаговале неке стручне институције и то:

Окружна станица за испитивање земљишта и заштиту биља у Толни, Окружна ветеринарска станица за праћење квалитета хране ( обезбедили су учешће ветеринара). Станица милиције града Пакша, општинска служба града Неметкера и стручни саветници за пчеларство из округа тако да се ситуација, изгледа, решава позитивно за пчеларе.

Знамо чиме је прскано, знамо да се прскало са земље, а знамо и особу која је прскала. Сада је на адвокатима да докажу висину штете.

Ово није било обично тровање, него права еколошка катастрофа.

Средство се зове REGENT 80 W 6 и може се користити уз строге мере предострожности.

Пре четири године, једна фирма из Толне платила је неколико десетина милиона форинти пчеларима Ђенка као одштету због нестручне употребе овог средства.

Нажалост, у општој јурњави неки од предузетника се не обазиру ни на шта. Њих интересује само како да униште штеточине које уништавају њихову културу.

Где је овде биопроизводња, како да се пчелари у овим условима? Како можемо са слашћу да загриземо плод који је третиран овим средством? Тада, кад је тринаесторици пчелара позлило од убода пчела које су успеле да се догегају до пчелињака!

Блуза једног пчелара је постала розе у додиру са прсканим биљкама ( блузу је иначе полиција запленила као доказни материјал)

Осим тога, често прскање против комараца је само шлаг на торти.

Па онда - зашто пчеларимо? Пчеларење није само предузетништво. Ту је и љубав према пчели, према природи и околини.

превод: Јожеф Агарди

Атила Нађерњеи, Мађарска председник Удружења пчелара округа Толна и стручни пчеларски саветник

СТАњЕ У ПЧЕЛАРСТВУ НАКОН УЛАСКА МАђАРСКЕ У ЕУ

349 Пчеле и мобилни телефони

Катастрофални губици током зиме 2006/7. који

су опустошили пчелињаке широм света, посебно у

Сједињеним Америчким Државама, али и у знатном делу Европе, без неког разумљивог разлога, били су плодно тле за многе (не)основане претпоставке, које су, уз неретко тенденциозну и неквалификовану медијску кампању, за кратко време постале безмало научно објашњење, јер је до истине било потребно доћи готово преко ноћи. Међу

њима посебно место заузима сумња, а потом тврдња да су узрок овом синдрому мобилни телефони.

Шта о овом проблему мисле пчелари, и то они којима су обе области врло блиске: и пчеларство и електроника? Уз то, ето и резултата малог демонстрационог експеримента какав може извести свако од нас.

Амерички пчелар Roger Meier о овоме каже: “Ако су мобилни телефони заиста узрочник, тада би готово сви градски пчелари требало да су искусили невероватне губитке у последњој деценији. Живим у веома густом урбаном окружењу – у Сан Франциску – и моји губици били су минимални: једно друштво од седам, у последње четири године. У њиховој

истраживачкој студији (Унуверзитет Ландау, прим. Д.К.) о нетермичким ефектима није пронађена било каква промена у понашању током излагања радио-фреквентном пољу DECT базне станице на 1,9 GHz, премда је претпостављено да ће природна резонантна фреквенција пчела бити негде око 375 GHz с обзиром на пчелине мале димензије. У априлу 2007. многи медији, међу њима посебно “The Independent”, поново су у средиште пажње ставили ову тему, апострофирајући као узрок мобилне телефоне, који заправо и нису били обухваћени студијом. Може се сумњати на многе могуће биолошке ефекте нејонизованог електромагнетног поља, али није општеприхваћено да је већина значајних ефеката топлотна. Вредност уобичајеног радио-фреквентног зрачења недовољна је да узрокује значајно загревање или раст телесне температуре.”

Румунски пчелар Себи Царјан о овом проблему каже: “Сматрам да је лоше деловање радио таласа на пчеле шала! Живим у Темишвару, у Румунији, између две радио антене. Једна је УХФ, око 50 метара висока, 60 КW, нижа, и виша са 50 КW. Друга антена је за мобилну телефонију на опсегу 400 MHz, која је права шала гледано на прве. Како сам и сам

ПЧЕЛЕ И МОБИЛНИ ТЕЛЕФОНИ

Дејан КрецуљБеоград, Светогорска 35/2

Слика бр. 1

Слика бр. 2

истраживање



радио-аматер, и сам повремено одашиљем око 100 W на HF или UHF. Вероватно запажате да су моја кућа и моје пчеле свакодневно у тако снажном пољу, али без икаквих проблема. Поседујем десет кошница које би страдале, али само онда када бих покупио сав мед из њих. Сваког дана их посматрам како вредно раде! Мислим да је узрок проблема у нечем другом.”

Пчелар и радио-аматер Sony из High Springsa, на Флориди, каже: “Сви смо чули да се оптужују мобилни телефони за CCD. На унуверзитету Ландау кажу да мобилни телефони нису ни били обухваћени студијом. Сматрам да они заправо немају никакве везе с тим. Ја сам радио-аматер и радим са 1000 вати са антеном која је свега шест метара изнад пчелињака. Ако ова вредност није значајна, како онда можемо сумњати на мобилне телефоне?”

А ево и скромног искуства аутора овог текста са локације Црвенка, на око два километра северно од Ковина, где се већ годинама налази високи антенски стуб емитера разних власника и намена: од локалне телевизије па надаље (слика 1). Пчелињак је на стотинак метара од емисионих елемената антенског система и много је тога што је све ово време кобно утицало на пчеле, али је то понајвише била (зло)употреба пестицида.

Да ли и како мобилни телефони утичу на понашање пчела проверено је 2. јула пре подне. Изабрано је лепо, тихо, мирно време, кад су пчеле биле заузете интензивним радом на оближњем сунцокрету, да би се избегли било какви други провокативни утицаји. Њихов вредни рад могло је да омете једино мноштво мобилних телефона, јер су већ “навикле” да им власник вазда са собом, па и на пчелињаку, због бројних обавеза има бар један телефон у џепу. Само што их је сада било пет! (истине ради, две СИМ картице су позајмљене, остале су пчеларима већ познати бројеви).

За ову прилику избор модела апарата је био доста широк: пре свега, коришћен је веома стари модел Ericsson GA628 са гломазном батеријом великог капацитета и не много млађи апарат Philips Savy, мањих димензија, али технолошки вршњак првог. Затим, ту су била још три, тренутно активна: Soni Ericsson K300i, Sony Ericsson K750i и Nokia 6070 (слика 2).

Према подацима произвођача, SAR вредности (изражава се у ватима по килограму) за ове апарате су следеће: Ericsson GA628 0,26, W/kg, Philips Savy 1,11 W/kg, Sony Ericsson K300i 0,96 W/kg, Sony Ericsson K750i 0,89 W/Kg i Nokia 6070 0,73 W/kg.

Узгред, објаснимо да је реч о конкретној

Слика бр. 3

Слика бр. 4

351


бројки која показује максималан степен зрачења одређеног телефона, који се ретко кад достиже у добро постављеним мрежама. Стручњаци кажу да телефон највише зрачи кад бирамо број, односно док се успоставља веза између два саговорника; тај ниво се нагло смањује и опада кад се веза успостави. Степен зрачења се одређује не само према моделу телефона већ и према врсти GSM мреже коју телефон користи. Зато је и установљена мерна јединица SAR, што скраћено значи специфична брзина апсорпције, која показује количину радијације коју прима људско тело и изражава се у ватима по килограму тежине човека.

Управо због тога, у већ поменутим метеоролошким и пашним условима, сви апарати су стављени прво на лето кошнице, заправо делимично завучени у њега, колико су физичке димензије дозвољавале (слика 3). Након доста времена уочено је да једино на шта утичу ове техничке справе јесте смањивање простора пчелама за слободно улажење и излажење, а с обзиром на то да их је у пољу чекала обилна паша, нису се много обазирале ни на доста црних површина неких, углавном старијих модела, јер је општепознато да пчеле црну боју не воле.

Затим је та иста кошница отворена и након што су се пчеле повукле са сатоноша, на њих су стављени телефони. Неке је одмах заинтересовао Sony Ericsson K300i, можда због мириса јер је непосредно извађен из џепа кошуље, али за кратко, па су га убрзо напустиле и отишле да дочекују сабирачице (слика 4).

Како теорија каже, телефон највише зрачи

кад бирамо број, односно кад се успоставља веза између два саговорника. И то је урађено, али је позивано из кошнице у кошницу: помоћу Sony Ericssona K300i позиван је Nokia 6070 који је био до њега. Пчелињаком се разлегла евергрин музика Дарка Краљића “Девојко мала”, али пчеле се нису обазирале на то, или им је можда пријала. Тако је на дисплеју остао забележен један пропуштени позив (слика 5). Значи, нити су их иритирали радио-фреквентни сигнали из антене (900 MHz), нити су реаговале на звучне таласе (20 Hz до 20 kHz).

Остало је још да се утврди како ће реаговати на вибрацију. Сада су употребљена два “рођака”: Sony Ericsson K750i је позивао К300i који је био подешен на вибрацију без звучног сигнала. Веза је успостављена, телефон је вибрирао, ритмично се тресао и почео да скакуће по сатоношама. Неке пчеле су извиривале да виде шта се то горе догађа, али их ни то није много интересовало, а камоли иритирало (слика 6).

Све је то фотографисано, а онда су “машине” покупљене, кошница је затворена и пчеле остављене да на миру раде свој слатки посао на насмејаним сунцокретовим главама јер је започињао врло топао дан.

На крају, шта рећи: лепо је што људи жуде да спознају истину, мада су можда каткад исувише нестрпљиви; да ли се све може тако једноставно објаснити оним што (за) сада знамо? Сетимо се да је радиоактивност одувек постојала, али је тек од Киријевих ова појава уписана у књигу људског знања ...

Пчеле и мобилни телефони

Слика бр. 5

Слика бр. 6


превентива

ПРВА ПОМОћ И ЗАШТИТАУ општем је порасту алергија на разне

материје из природе па и алергија на убоде инсеката - пчела, оса, сртшљена ...

Држећи предавања пчеларима у многим местима у Војводини и Београду и честих позива пчелара који су питали за савете и саопштавали шта им се дешавало након убода пчеле, стекао сам утисак да алергијске реакције на убод пчеле нису ретке, и да су пчелари слабо информисани о томе шта треба да раде и како да се понашају у тим ситуацијама. Имам сазнања о смртном исходу на пчелињаку након убода пчела. О тим поступцима писао сам на више места, па ево и за наш цењени часопис ПЧЕЛАР.

НЕШТО О ПЧЕЛИњЕМ ОТРОВУТо је један од најјачих биолошких отрова

раван отрову гљива и најотровнијих змија. Стварају га младе пчеле у прве две недеље живота у специјалном апарату који се налази у затку пчеле и то што се створи тих дана остаје, нема обнављања, а најјачи је у пролеће. Укупно се у кесици иза жаоке налази око 0,3 – 0,5мг отрова. Сложеног је хемијског састава, доказано је више од 50 разних супстанци, претежно беланчевинасте природе. Највише има мелитина, око 50%, затим следе разни ферменти као хијалоронидаза, фосфолипаза А2, кисела фосфатаза и многи други.

Пчела отров пласира у жртву, односно нападача, кроз жаоку која је тестерасто назубљена и кад убоде сисара у кожу која је чврста не може да је извуче и при одвајању откине цео апарат и пчела страда. Непосредно по убоду, у кесици која је на жаоки има још отрова, она се постепено скупља и истискује остатак отрова у жртву. Зато је важно одмах након убода извадити жаоку да се тај преостали део отрова не би убризгао. Друге нападаче, који немају кожу као сисари, разне инсекте, пчела може више пута да убоде при чему убризга само одређену количину отрова. За разлику од пчеле оса може и сисаре више пута да убоде јер нема жаоку као пчела и не страда. Пчелињи отров има специфичан феромон (мирис банане) који привлачи друге

пчеле и када се добије један убод треба очекивати напад дригих пчела. .

дЕЈСТВО ОТРОВА НА љУдСТКИ ОРГАНИЗАМКомплексно је дејство отрова пчеле на

људски огранизам и оно зависи од: - индивидуалне осетљивости на отров, - количине отрова коју човек прими и- места убода.Највећи део људске популације, око 98%,

релативно добро подноси убод пчеле, а 2% је преосетљиво-алергично на пчелињи отров. Алергичне особе после само једног убода могу да имају тешке последице по здравље, а може им бити угрожен живот, некад само за 20 минута до пола сата наступа смрт, ако се не интервенише. Неалергичне особе подносе и десетине убода пчеле у једном дану, без озбиљних последица, 100 и више убода осим локалних реакција изазива опште-системске реакције организма, 300 и више угрожава

здравље, а више од 500 је смртоносно за већину људске популације.

Како реакција организма зависи од места убода види се код убода у око где убод може довести до губитка вида на то око, а последично до слабљења вида и на друго. Убод у језик или ждрело може довести до таквог отока меких ткива да прети опасност од гушења .

Реакција организма на убод пчеле може бити локална и општа.

локална реакција се манифестује болом на месту убода, отоком око убодне ранице са благим издигнућем изнад нивоа коже, црвенилом коже или слузнице око места убода, а оток се понекад прошири и на нешто шире подручје око убода сврабом коже, отоком усана, очних капака, црвенилом и отоком ушних шкољки, задебљаним језиком, копривњачом. За ову рекацију се може казати да је блага реакција јер обично пролази спонтано или уз локалну , евентално пероралну ( преко уста) терапију.

Општа рекација се јавља код алергичних особа или особа које су добиле велики број убода, а манифестује се општом слабошћу, мучниним, повраћањем, проливом, честим мокрењем, отоком лица -усне, очних капака,

АЛЕРГИЈА НА УБОд ПЧЕЛЕ

Прим. др мед. Видоје Кулић[email protected]

Кап пчелињег отрова


црвенилом ушних шкољки, промуклошћу, главобољом, презнојавањем, вртоглавицом. Оваква рекација се карактерише као тешка и захтева примену лекова преко уста или инјекцијски. Ако се погоршава клиничка слика и јавља гушење, несвестица, са падом крвног притиска, онесвешћење, колапс, убрзан и слаб пулс и шок реч је о реакцији опасној по живот, што захтева обавезну примену комплетне антиалергијске терапије укључујући адреналин и реанимацију. Ако се системске алергијске реакције јављају непосредно после убода у првих пола сата до сат, то су такозване анафилактичке реакције, а реакције које се јављају касније, после неколико сати или дана, такозване одложене су блаже и ретко угрожавају живот. Ако је бурна алергијска реакција након првог контакта са отровом, следећа се може очекивати као још тежа, па и драматична, а јавља се код људи са алергијском предиспозицијом - атопичара. Такве особе морају бити посебно заштићене и увек имати при руци антиалергијске лекове укључујући и адреналин.

дИЈАГНОЗА АЛЕРГИЈЕ НА ОТРОВ ПОСТАВљА СЕ НА ОСНОВУ:

- сазнања да је неко имао алергијску реакцију на убод пчеле,

- алергијских кожних тестова и одређивања количине специфичних антитела (IgE) и

- провокативних тестова.Тестови се изводе у за то оспособљеним и

овлашћеним установама које имају могућности да примене адекватну терапију и реанимацију у случају нежељених реакција.

Алергија уопште, па и алергија на пчелињи отров не мора бити стална, јер се у току живота може мењати тако да особе које су биле алергичне постану имуне и супротно. Дешава се да дугогодишњи пчелари који су нормално реаговали на убод пчеле постану алергични и да професинални пчелари због тога буду егзистенцијално угрожени.

ПРВА ПОМОћ, ЛЕЧЕњЕ И ЗАШТИТАОдмах након убода треба извадити жаоку

да се спречи истискивање преосталог отрова из кесице на жаоки, применити хладне облоге (лед, хладна вода или неки хладан предмет), место убода премазати. неким од антиалергијских лекова за локалну примену, прополисом, алкохолом, сирћетом, и сл.

Ако се појави нека од општих реакација и стање погоршава потебно је применити лекове против алергије - антихистаминике и кортикостероиде преко уста или инјекцијски. Погоршава ли се стање не оклевати него превести угрожену особу до прве здравствене институције где ће му се пружити адекватна стручна помоћ. Код појаве општих знакова алергијске реакације примена лекова на месту догађаја не подразумева одустајање или одлагање консултације и наставка лечења код лекара. Интервенција на месту догађаја је добијање у времену, да се успори или одложи по живот опасно стање.

На мом пчелињаку, за време врцања два пута сам морао интервенисати лековима инјекцијски, у једном случају и применом адреналина. У оба случаја сам особе превезао до места где су се могле применити мере реанимације.

Код убода у језик треба одмах дати антиалергик, ставити коцку леда у уста и хитно превести до лекара, а може се, у недостатку леда, дати залогај кухињске соли који ће

држати у устима док се може мењати, чиме се смањује брзо стварање отока меких ткива и могућност гушења.

Ако се деси убод у око, мада је то врло ретко, испрати око водом, ставити хладан облог на око, дати лек – антиалергик и хитно превести особу до очног лекара јер је могућа

Алергија на убод пчеле 353

Жаока

Жаочни апарат пчеле


последица губитак вида на то око. Код особа које су имале тешке облике

реакције после пчелињег убода потребно је алерголошко испитивање да се утврди лабораторијски степен алергије, а то се ради у специјализованим алерголошким амбулантама или болницама које имају стручне и материјалне могућности за то. Постоји могућност, што се последњих 3о година успешно изводи, да се такве особе

ослободе алергије на пчелињи отров, а то је заштитна мера активне имунизације- десензибилизација. Апсулутно је инди-кована код ризичних група као што су особе које су доживеле анафилактички шок, или имају урођену алергију (атопичари)и они који су често у контакту са пчелама, првенствено пчелари који након убода испољавају опште-системске реакције на убод пчеле. Изводи се тако што се вакцина од пчелињег отрова , у овлашћеним установама, даје поткожно. У почетку су то мале дозе отрова, које се сукцесивно повећавају на одређено време док се не достигне количина која одговара једном убоду пчеле. Ако после примљене те количине отрова нема алергијске реакције сматра се да је десензибилизација успела. Касније се наставља примена вакцине, као доза одржавања, на три месеца, а потом на годину дана. Тај процес траје дуго. Треба имати стрпљења и то довести до краја. Саопштења су врло оптимистична, јер је успешна у 95% случајева.

Та вакцина (разређен пчелињи отров) код нас се припрема у Заводу за имунилогију на Торлаку.

Опште мере заштите су: - избор локација пчелињака где неће

угрожавати људе ,- лична заштита - одећа, бити без

козметичких и других мириса, уздржавати се од конзумирања алкохола за време

пчеларења, рад на пчелињаку у оптимално време, кад пчеле не нападају, односно мање се бране, пуне мере безбедности при сеоби пчела, алергијско тестирање пре почетка пчеларења (што не значи да они који су алергични на пчелињи отров морају одустати од намере, јер активном имунизацијом – хипосензибилизацијом - вакцином - могу да се реше тог проблема).

Једна од мера заштите од последица пчелињег убода јесте имати на пчелињаку лекове против алергија. Сваки пчелар требало би да има лекове против алергије на пчелињаку, као и свака особа која је алергична на убод инсекта. Пчеларима препоручујем да обавезно имају малу приручну апотеку у чијем саставу треба да буде један од антихистаминика у таблетама и један од кортикостероида, такође у таблетама и да их користе строго по упутству које мора бити јасно и крупно написано на паковању, са назнаком да се узима само једна таблета антхистаминика, а даље коришћење само по упутству лекара. Пчеларима, који су

оспособљени да дају парентералну-инјекцијску терапију препоручујем антихистаминике, кортикостероиде и адреналин у инјекцијама.

Лица која знају да су алергична на пчелињи убод и бурно реагују требало би да имају осим антихистаминика у таблетама и самодавајућу инјекцију адреналина у виду пенкала, а то је ЕПИ-ПЕН, који је у драматичним ситуацијама лек избора и спаса. Овог лека, према мом сазнању још нема у нашим апотекама јер га нико није увезао.

Често пчелари питају је да ли се антиалергијски лекови могу дати превентивно,


Жаока

Кесица са отровом

пре почетка рада на пчелињаку, селидбе, врцања и сл.

Изнећу став Harri Riches–а познатог стручњака, апитерапеута, који је у свом саопштењу о алергији на пчелињи отров на Апимондији у Љубљани 2003. године препоручио обавезно превентивно узимање једне таблете антихистаминика, сат времена пре почетка рада на пчелињаку. И пчелари који после убода пчеле имају велике локалне отоке, који трају сатима и данима, такође треба превентивно да користе таблету антихистаминика .

Толико о пчелињем отрову са оне тамне стране, али он има и своју светлу страну, јер је научно доказано и у пракси потврђено да пчелињи отров има многа лековита својства и у свету је широка лепеза препарата направљених од пчелињег отрова, за лечење многих болести. О томе касније, овде или на неком другом месту...

ФРУШКА ГОРА 2007- Једна прича пчеларска

репортажа

непрегледне липове шуме (рај за пчеле и пчеларе), манастири (српска Света гора),

излетишта - заштитни су знаци војвођанске лепотице, Фрушке горе. Липове шуме са медним цветовима велики су подстицај да пчелари са својим стадима похрле на ово благородно место.

На падинама највећег брега у Војводини одмах се примећују многобројне кошнице, а зујање пчела је присутно на сваком кораку. Призор је представљао рај за пчеларске очи и уши.

Међу мноштвом пчелињака на јужној страни Фрушке горе, од Сремске Митровице, на једној висоравни, уочава се велика концентрација кошница на једном месту. После краћег упознавања сазнали смо од госпође Лепе Веселиновић, пчеларке из Шапца, да су на овом месту смештена три пчелињака са више од 700 кошница.

Госпођа Лепа с поносом прича о свом пчеларском животу. Она је са својим супругом, деда Живаном (преминуо 2006), за 60 година пчеларења, знањем, љубављу, несебичним саветима и практичним радом пренела све најлепше из пчеларства многим знаним и незнаним пчеларима широм бивше Југославије. Са задовољством госпођа Лепа

Убод пчеле

Пчелињак породице Веселиновић

ФРУШКА ГОРА 2007 ЈЕдНА ПРИЧА-ПЧЕЛАРСКА

Рајко Обрадовићпчелар из Ваљева

355

Реакција на пчелињи убод


репортажа

истиче да су своје љубав и знање она и супруг пренели и на потомке, па се тако троје наследника из њихове породице веома успешно баве пчеларством, и настављају традицију породичног бављења пчеларством, која траје од 19. века.

О првом пчелињаку, који се састоји од преко 300

белих кошница (,,као беле голубице”, знао је деда Живан да каже), брине се син Веселин и његова супруга Живанка.

Кошнице боје неба над Фрушком гором, којих има више од 200, понос су унука Зорана. Он се са супругом Горданом и сином Живаном (праунуком деда Живана) стара о пчелињаку.

Кошнице трећег пчелињака које бљеште као излазак сунца над Фрушком гором, окренуте ка сремској равници, величанствен су призор и власништво су кћерке Милене.

Љубазношћу домаћина прокрстарили смо пољима начичканим безбројним кошницама. Упознали смо пчеларе који су били поред својих кошница. У разговору којем смо присуствовали пчелари су истакли нешто лошији принос меда – 1. јула био је унос 2 килограма меда по кошници на контролном друштву, што не даје разлога за задовољство. Пчелари су постављали многа питања, али оно

које их је највише тренутно болело је то што морају да Националном парку ,,Фрушка гора” плате 130 динара или 1 кг меда по постављеној кошници, без обзира на остварен принос у меду, а кошнице немају адекватну заштиту Националног парка, па пчелари са већим бројем кошница морају да ангажују чувара. Овај мали проблем не могу да умање осећај лепоте живота у природи и свакодневно дружење са пчелама и колегама. Ово се посебно односи на пчеларе пензионере који пчеларе са релативно малим бројем кошница и у прелепом амбијенту проводе заслужене пензионерске дане.

Растајући се од осамдесетогодишње пчеларке Лепе, преносимо њену поруку пчеларима: ,,Срећно и медоносно, уз пуно здравља, и дођите догодине на Фрушку гору да се дружимо и беремо мед!”

Ми ћемо покушати да за вас, драги пчелари, представимо вредне пчеларске породице, и покажемо лепа и медоносна места наше предивне Србије.

Лепа Веселиновић са праунуком

медоноше

Међу словенским наро-дима, па и код Срба, липа се сматрала светим дрветом. Због тога се често среће као култ око цркава, богомоља и на гробљима. У појединим нашим крајевима младенци су пре венчања заједно са кумовима обилазили око

цркве. Кум је у руци носио неколико гранчица липе говорећи: ”Као што ви обилазите богомољу тако и вас свако зло обилазило”. Постоји веровање да се Богородица одмарала под дрветом липе те се због тога ова биљка сматра светим дрветом.

Све липе су веома медоносне. Цветови су им мирисни и производе велику количину нектара који скупљају различити инсекти. Утврђено је да око 70 врста инсеката посећује липу. Дању их највише посећују пчеле и муве, ноћу - ноћни лептири и гундељи. Дневна продуктивност нектара с једног цвета крупнолисне липе (T. platyphylos) при пријатном времену је 2,3 мг, а ситнолисне (T.cordata) 1,3 мг. За период цветања, на једном хектару добро развијена стабла липе произведу око 1500 кг нектара.

Плодове липе распростире не само ветар већ и неке животиње. Из плодова се спрема сурогат кафе. Цветови су познати као одлично лековито средство. Липов цвет се примењује и за ароматизацију вина и као саставни део неких ликера.

Кад се говори о липи прва асоцијација је мед или чај. Већина нас и не зна да у свету расте 45 врста овог рода, од којих се 4 врсте, као аутохтоне, срећу и на подручју наше земље. Код нас расту бела или сребрна липа (Tilia tomentosa Moench), рана или крупнолисна липа (Tilia platyphyllos Scop.), позна или ситнолисна липа (Tilia cordata Miller) и кавкаска липа (Tilia caucasica Rupr.). Поред ових врста у парковима и дрворедима се као украсна сади и америчка липа (Tilia americana L.)

Липе су листопадна дрвета, брзо расту, достижу висину 15-20 м и пречник стабла око 2 м. Листови су им округласто-срцасти на дугој лисној дршци. По неколико цветова налази се у пазуху приперка (брактеја). Сваки цвет има 5 чашичних листића који при основи имају по једну медну јамицу, 5 алтернирајућих круничних листића и 5 круницоликих стерилних прашника и велики број прашника који су слободни или груписани у 5 снопића.

Тучак је изграђен из 5 плодних листића. Плод је једносемена ахенија. Липе цветају у јуну или јулу.

Сматрају их одличним медоносним биљкама јер могу дати и до 70 кг меда по кошници. Најбоље меди кад има довољно влаге у земљи и ваздуху, а мед од липе се убраја у првокласни мед.

Др Ружица Игић, редовни професор Универзитета у Новом Саду. Предаје Ботанику студентима биологије и екологије, ПМФ и студентима Фармације Медицинског факултета у Новом Саду.

ЛИПА – ПРИРОдНИ ИЗВОР ЗдРАВљА

358 358 ПЧЕЛАР - август 2007

ЛЕКОВИТА СВОЈСТВА ЛИПЕОд цветова липе са приперком прави

се омиљени народни чај. За лечење се користе само осушени цветови ситнолисне и крупнолисне липе, док се најчешћа врста, сребрна липа, не користи. Цвет који јако мирише треба брати у почетку цветања. Не треба га брати кад се потпуно расцвета и кад прицветни листић има мрке мрље по себи. Од дрвета липе се добија активни угаљ велике апсорпционе моћи, па се примењује у лечењу болести желуца и црева .

Липов цвет лечи од малокрвности, чисти крв и бубреге, опушта напете живце и даје миран сан. Употребљава се против вртоглавице и епилепсије, као средство за појачано излучивање воде и поспешивање менструације, за спољну употребу за облоге. Користе се и семенке против крварења из носа. У старим књигама стоји записано "Цвет липе, ако ништа друго, остаје позитивно помоћно средство код свих стања где су нерви затегнути, истрошени или узбуђени услед прекомерног рада, брига, седења и претераног уживања".

НЕКОЛИКО РЕцЕПАТА:Спремање чаја: 2 грама (једна кашичица

на шољу чаја) прелије се врелом водом и пусти да одстоји.

Средство за чишћење крви: 25 гр липовог цвета кува се у 2,5 дл воде док се не укува на половину, затим се то дода млеку које се кувало с 1 великом кашиком меда на 1 шољицу. Пије се дуже време по 1-2 шољице дневно.

За напете живце и миран сан: У ¼ литра вина потопи се 10 гр липе, 10 гр матичњака (Melissa officinalis) и 2 велике кашике меда и држи се 12-16 сати. Посебно се у ½ литра воде кува 2 гр ситно изрезаног ризома пиревине (Triticum repens) док се не укува на половину. Затим се обоје помеша и од тога се пије сваки сат по 1 велика кашика.

За малокрвност: У ¼ литре вина дода се 1 велика кашика меда и 25 гр липовог цвета. Сваких 1-2 сата у току дана попије се по 1 велика кашика. Пије се 3 - 4 месеца.

О ЛИПОВОМ МЕдУМед од липе је један од најкавилитетнијих

и најтраженијих. Бистар је, нежно жуте нијансе, има пријатан слаткаст мирис расцветане липе који потиче од етеричног уља. Липов мед се брзо кристалише у ситне кристале, јер садржи 70 - 80 одсто полена, око 40 процената фруктозе и 36 одсто глукозе.

Липов мед се препоручује због хранљивог, заштитног, антимикотичког и лековитог својства. Делује на грампозитивне и грамнегативне организме.Садржи испарљиве противмикробне материје. Ефикасан је у лечењу неспецифичних обољења дисајних органа, а један специфичан глукозид даје му диуретично и секретолитично својство.

У народној медицини, липов мед се најчешће препоручује код назеба и као средство за искашљавање. Ако сте назебли, најбоље је да увече, пре спавања попијете шољу липовог чаја који сте охладили до 37 степени, засладили липовим медом и додали сок од пола лимуна. Овај напитак ће изазвати знојења и прехлада ће брзо проћи.

За кашаљ се препоручује: пре јела кашичица меда са реном. У 200 грама липовог меда натре се 100 грама рена, кад мало одстоји и рен пусти сок, свакодневно узимати на таште, док кашаљ не престане. У затвореној посуди ту смесу чувати на сувом и хладном месту. Чај од оригана заслађен липовим медом ублажава и одстрањује кашаљ. За такве тегобе добар је и чај од црног лука са липовим медом.

За промуклост познат је народни лек од свежег купуса: исцедите сок од два-три листа свежег купуса и засладите кашиком липовог меда. Ако пијете више пута у току дана, полако, у малим гутљајима, промуклост ће брзо проћи.

Бол у грлу отклања и облог од меда. Загрејану кудељну крпу премажемо липовим медом и умотамо врат. Најбоље је да облог ставимо пре спавања и оставимо преко ноћи

Ако имате непријатан задах, направите смесу од меда и вина (у размери 1:2).Овом мешавином испирајте грло неколико пута у току дана и непријатан задах ће постепено нестајати.

КАКО ИЗГЛЕдАЈУ ПОЈЕдИНЕ ВРСТЕ КОЈЕ СЕ МОГУ НАћИ И КОд НАС?Бела, сребрна липа(Tilia tomentosa Moench)

Са својом густом великом крошњом и лишћем сребрнастог наличја ова врста је веома декоративна. Ујесен дуго задржава лишће. Као и остале липе даје вредно дрво, жућкасто-беле боје. Пошто је меко, дрво сребрне липе се лако обрађује те

медоноше

ЛИПА – природни извор здравља

медоноше

се употребљава у резбарству, столарству, за моделе, калупе, као угљен за цртање. Цветови се користе за чај. Значајна је медоносна биљка. Честа је у подручјима храстових и грабових шума, као и у мезофилним шумама букве. Не расте на великим висинама и у речним долинама где су јаки мразеви. Подноси лошија земљишта, више светлости и сувљи ваздух од осталих наших врста . Цвета од јуна до јула.

рана или крупнолисна липа (Tilia platyphyllos Scop.)

Као и претходана врста често се сади као декоративна по дрворедима и парковима. Добро се орезује. Дрво је меко, лако се цепа, еластично је те се употребљава за унутрашње делове намештаја, резбарије, музичке и н с т р у м е н т е . Медоносна је биљка.

Цветови са приперком се користе за чај, али и у козметичкој и парфимеријској индустрији. Расте у региону брдске букове шуме у фитоценозама које нису потпуно склопљене. Цвета од маја до јуна.

Позна или ситнолисна липа(Tilia cordata Miller)

Често се употребљава за озелењавање насеља јер је, као и претходне врсте, веома декоративна. Дрво је жућкасто-бело, лако, мале трајности и еластичности. Лако се обрађује те се користи у резбарству, столарству, за фурнире, калупе. Медоносна је биљке. Цвет се користи за чај. У Србији је

распрострањена по свежим храстовим и буковим шумама као стаблимично примешана врста. Цвета од јуна до јула.

Кавкаска липа (Tilia caucasica Rupr.)

Веома је медоносна биљка. Жути, миришљави цветови заједно са приперком користе се за чај. Много је ређа од претходних

врста. Расте на стаништима богатим кречњаком, у шумама ораха са копривићем, са мечјом леском и црним грабићем и у сличним шумама реликтног карактера, те се и она сматра реликтном врстом. Код нас расте у Ђердапу, околини Мајданпека, на Сувој планини, у околини Ужица и Пријепоља и на Проклетијама.

америчка липа (Tilia americana L.)

Код нас се наводи као култивисана пре више од 80 година. Среће се пре свега у парковима и дрворедима. Крупни листови и богати миришљави цветови чине је веома декоративном и препоручљивом при озелењавању насеља. У источном делу Северне Америке, одакле је пореклом, даје велике масе дрвета за разноврсну употребу. Због бројних медоносних цветова веома је важна за пчеларство.

359

ПЧЕЛАР - август 2007

историја

Наши далеки преци, стари Словени мед су користили не

само као храну већ и као сировину за добијање омиљеног пића, медовине. Дошавши у нове пределе Срби не само да задржавају понето пчеларско знање него га још више развијају. Најзначајнији развој пчеларства у Србији почиње преласком Срба у хришћанство. Због изразите потребе за воском уследило је подизање многобројних пчелињака по црквеним и манастирским имањима, под руководством свештених лица и калуђера. Манастири су у средњовековној Србији били расадници пчеларства, а Српска православна црква била је његова заштитница.

Из историјских споменика који нам стоје на располагању, види се да су и сва властела и сви владаоци наше средњовковне државе имали своје велике пчелињаке и да су им, подижући разне задужбине, поклањали им осим некретнина још и пчелињаке са пчеларима.

Први писани документ код Срба где се помиње пчеларство јесте „Хиландарска повеља Симеона Немање“ из 1198. године, којом је, осим осталог, манастиру даровао

и четири пчелињака и са сваким пчелињаком по два пчелара. Слично су поступали и каснији владари: краљ Милутин, краљ Стеван Дечански, цар Душан и деспот Стеван Лазаревић. Највећи од манастирских пчелињака био је онај на Слатини, који је основао цар Душан приликом подизања манастира Светих Архангела у Призрену.

Мед и восак су од давнина били предмет трговине. Трговина се обављала на многим трговима као што су: Брсково, Ново Брдо, Призрен, Нова Варош, Рудник и други. У Србију су са Запада и Истока највише увожени луксузни предмети: тканине, крзна, скупоцено посуђе, стакларија, со, оружје и чоја, а извожени су стока и сточни производи, восак, мед и друго.

И поред великог извоза меда и воска из средњовековне Србије, још увек је остајала вели-ка количина тих пчелињих пр-оизвода за под-миривање потр- еба домаћег ста- новништва, што указује на то колико је пче-ларство било развијено у сре-дњем веку.

После пропасти средњовековних српских држава, крајем четрнастог и почетком петнаестог века, и пада под Турску власт, пчеларство је као и све друге делатности, почело нагло да опада. Пропали су они велики пчелињаци који су били својина владалаца и властеле, па и они манастирски. Пчеларство је изгубило онај сјај који је имало у средњем

Милош Антонић свештеникУл. Карађорђева 19/215220 Коцељева(015) 558-148, (064) 5295-225e-mail: [email protected]

СРПСКА цРКВА И ПЧЕЛАРСТВОКРОЗ ИСТОРИЈУ

проф. Јован Живановић

Иларион Руварац

360

Српска црква и пчеларство кроз историју

веку. Над српски народ спустила се помрчина која је дуго и предуго трајала.

По ослобођењу од Турског ропства почела је обнова привреде па и пчеларства у Србији. Опет су свештена и монашка лица били носиоци развоја пчеларства у Србији. Напредни пчелари, међу којима највише свештених и монашких лица, увидели су потребу за стварањем пчеларске организације.

Први пчеларски збор у краљевини Србији одржан је 7. августа 1897. године, у Јагодини. Сазивачи збора су: Игуман Методије, старешина манастира Витовнице, Љуба Поповић, све-штеник, учитељи, трго-

вци и др... Први збор је отворио игуман Методије.

31. октобра 1897. године образовано је Српско Пчеларско Друштво, а међу члановима управног одбора нашао се и архимандрит Иларион Весић. Први повереници Српског Пчеларског Друштва за округ ваљевски били су Михаило Ступаревић учитељ у Лелићу и Милош Марковић свештеник у Обреновцу.

Првог јануара 1898. године Српско Пчеларско Друштво покреће часопис „ПЧЕЛАР“. Међу првим сарадницима и дописницима опет се среће игуман Методије о коме би требало нешто више

рећи. Игуман Методије

је био старешина манастира Витовнице у Пожаревачком округу. То је некадашњи свештеник Живота Миловановић у селу Раброву, а касније и у Ваљеву. Кад је 1889.

године полазио за Ваљево он je продао 40 кошница, а донео 180 ђерзонки, и наставио рационално пчеларење.

У „ПЧЕЛАРУ“ за март 1898. године игуман Методије пише: „У Ваљевском

округу рационално пчеларење отпочело је ширити се тек у 1889. години, и већ је 1894. године Српско Пољопривредно Друштво приредило такмичење међу пчеларима округа ваљевског, од којих су многи добили награде и похвалнице за ваљано пчеларење и ширење рационалног пчеларења у округу ваљевском. На првом месту одликовани су свештеник Живота Миловановић и учитељ ћелијски Михаило Сту-паревић.

Да уопште на ширење рациона-лног пчеларства утиче и цена кошнице, најбоље сведочи напредак пчеларства у горњем делу ваљевског округа где је грађа за кошнице јевтинија. Г. Мијаило Вићентијевић парох петњачки - сада ваљевски, израђивао

је сам своје кошнице, које су га коштале једва 2 динара по комаду. Зато су тамо

скоро сви свештеници и учитељи пчелари”.Срби, који су се под патријархом

Арсенијем III Чарнојевићем преселили у крајеве с леве стране Саве и Дунава, били су мало вреднији, имали су бољу организацију и напредак у пчеларству. У плејади најумнијих наших пчелара, посебно место припада професору Јовану Живановићу, коме су српски пчелари с правом дали епитет - “отац рационалног пчеларства”, а Чеси га назвали “српски Ђерзон”. Објавио је 14 књига и безброј чланака са пчеларском тематиком у разним

361

Василије Латинкић

Прокопије Ивачковић

Стеван Стратимировић

Ђорђе Коларовић

Марко Шаула

историја


пчеларским часописима.Право решење и успех за ширење

рационалног пчеларства Живановић је остварио успевши да наговори архимандрита Илариона Руварца, тадашњег ректора Карловачке богословије, да се при Богословији 1878. године, уз благослов патријарха Прокопија Ивачковића, оснује катедра за пчеларство. Дотле је у Европи слична катедра постојала само у Немачкој.

Проф. Јован Живановић је п ч е л а р с т в о предавао пуних 26 година. Тако дугим и упорним радом створен је велики број обучених пче-лара свештеника који су по целом српству разнели нова пчеларска знања и

савремене методе пчеларења. Међу њима се посебно истичу: прота Иван Маширевић из Сремских Карловаца; прота Ђорђе Коларовић, парох у Великим Радинцима; прота Марко Шаула, архијерејски намесник у Руми; прота Коста Сеперовац, парох у Земуну; прота Александар Живановић, катихета у Осијеку; Василије Латинкић, парох у Јаску; Сима Жигић, парох у Дубовцу; Милутин Гавриловић, парох у Сомбору; Стеван Кнежевић; Стојан Савић; Милан Вукосављевић; Јован Чудомировић; Глигорије Микић и бројни други. Сви свештеници који су се истицали као добри пчелари били су истовремено истакнути и угледни пастири, намесници, катихете, писци итд.

Пчеларство је у Карловачкој богословији предавано све до 1941. године. После паузе од 60 година, школске 2000/2001. године пчеларство је одлуком Светог архијерејског синода поново уведено у наставни план богословије као факултативни предмет и тиме је настављен један део рада и традиције Старе

Карловачке богословије.Такође треба истаћи и заслуге

патријарха Георгија Бранковића, великог пропагатора пчеларства и заштитника тадашњег часописа “СРПСКИ ПЧЕЛАР” који је почео да излази 1. октобра 1896. године у Сремским Карловцима.

Митрополит Стеван Стратимировић схвативши велику вредност пчеле, како са црквеног гледишта тако и са економског и моралног подупирао је пчеларство и био је заштитник пчеларства новога времена. Он, не само да је хвалио свештенике који су имали лепе пчелињаке, говорећи: “такви нам свештеници требају”, него је поставио темељ књижевности пчеларској. Аврам Максимовић, парох сомборски, не би успео да састави онакву прву књигу о пчеларству 1810. године да му није митрополит Стратимировић дао различитих пчеларских књига из своје библиотеке и да му није саветовао да из свих тих страних пчеларских књига што је најбоље извади и у једну целину састави. Тако је 1810. године у Будиму штампан „Нови пчелар“ односно “Пчелар” Аврама Максимовића пароха сомборског. По обичају онога времена књига је штампана помоћу „пренумераната“ - претплатника, међу којима су били: митрополит Стратимировић, Доситеј Обрадовић, Јоаким Вујић, Лукијан Мушицки, Аврам Мразовић и велики број свештених и монашких лица. Писац ових редова имао је част и задовољство да ту књигу са славено-српског преведе на наш данашњи говорни језик и, ако Бог да, тај би превод књиге старе скоро 200 година требало да до 2010. године угледа светлост дана.

Аврам Максимовић

Георгије Бранковић

историја


занимљивости

вести

ЛОНДОН, 24. јула (Танјуг-Екос) - Продаја меда у Великој Британији повећана је од 2004. до 2006. године за 14 одсто, а истовремено продаја мармеладе опала је за 10 процената, показали су резултати истраживања компаније “Минтел”. Као резултат притисака на прехрамбену индустрију да помогне у сузбијању гојазности у Британији и све чешћег опредељења потрошача за здравију храну, порасла је продаја меда, који је претекао мармеладу на тржишту слатких премаза и постао други најтраженији производ у том сектору, после џема. У британији се под џемом подразумева слатки кувани премаз од било које врсте воћа, док се мармелада прави искључиво од цитруса.

Џем је у 2006. учествовао са 35 одсто на тржишту слатких премаза, с продајом од 89 милиона фунти, док је мед, с продајом од 67 милиона фунти, имао удео од 26 процената. Учешће мармеладе је, међутим, смањено на 21 одсто, при продаји од 52 милиона фунти. Укупна вредност британског тржишта слатких премаза у 2006. од 253 милиона фунти била је иста као 2004. и, да није било раста продаје меда, укупно тржиште би било у паду, указали су аналитичари. Ове године се очекује повећање укупне продаје слатких намаза за само милион фунти.

Највећи светски произвођач меда је Кина, са око 40 одсто укупне светске производње, а леде САД, Аргентина и Украјина.

Од 31. маја до 3. јуна 2007. група од стотинак пчелара из разних места Словеније, у организацији Верољуба Умељића била је у посети пчеларима Србије.

Они су посетили пчелињаке Фрање Томажина у Србобрану и Ивана Венера у Купинову. Незабораван утисак на њих, како кажу, оставила је посета пчелињацима и производним погонима за израду сатних основа и кошница фирми Радослава Степановића Степе "Риос” и “Златна пчела” у Рачи. Приређен им је свечани ручак уз програм фолклорних група и шумадијску музику. Срдачно су дочекани и на пчелињаку браће Тодоровић у Драгушици код Кнића, где им је приређен пријем и кратко предавање професора др Јована Кулинчевића.

У туристичком делу програма посетили су, између осталог, спомен-парк у Шумарицама код Крагујевца и цркву - маузолеј на Опленцу у Тополи.

БРИТАНцИ ТРОШЕ ВИШЕ МЕдА, МАњЕ МАРМЕЛАдЕ

ПОСЕТА СЛОВЕНАЧКИХ ПЧЕЛАРА СРБИЈИ

Проф. др Милан Ћировић Крагујевац

Пчелињак Фрање Томажина


млади

Ретко се запитамо шта и колико могу деца узраста до 15 година? Готово је правило да децу искључимо из било каквог облика физичког рада. Постало је гесло: твоје је да учиш, а за остало не брини. Погрешно: умни рад мора бити повезан са физичким активностима. Дете је пуно енергије и ако је не искористи, негде ће се испољити.

Овом питању је делимично поклонила пажњу основна школа “Јован Поповић” у Сусеку. Основала је ученичку задругу пољопривредног типа – пчеларство.

Сусек је мало село на северним падинама Фрушке горе, на десној обали Дунава, 14 км западно од општине Беочин. У њему ради основна школа, непрекидно од 1776. године. У једном запису стоји да је тадашњи учитељ имао 14 кошница пчела. Пре десет година, 1997, школа је основала ученичку задругу и уредно је регистровала у Савезу ученичких задруга Србије. Због добрих услова за стационарно пчеларење опредељење је оправдано. Имамо услова за багремову, липову и ливадску пашу.

НАЧИН РАдАУченичка задруга има два погона:

радионицу за израду опреме и пчелињак за узгој и негу пчела. Задругом руководи ментор, наставник у школи. Рад је комплетан, од даске до меда. Дрво машински обрађује ментор у одсуству деце (ради безбедности), а све остале радње - деца. Њихов рад обухвата: лепљење, закивање и фарбање кошница и њихових делова. На пчелињаку и ван њега, све послове у вези с пчелама обављају деца уз

надзор ментора. Пчеларимо са ЛР кошницама. Комплетна едукација се реализује очигледно и уз рад, са материјалом у руци и у присуству пчеле.

Циљ ученичке задруге је васпитно-педагошко-социјални правилан однос према раду, исправан еколошки прилаз природи и развијање љубави према пчели и осталом живом свету.

ВАСПИТНО-ПЕдАГОШКО-СОцИЈАЛНИ ПРИЛАЗ РАдУ

Ово питање је веома широко да би се подробно за ову прилику изнело, па ћу навести само неке од циљева које постижемо

нашим радом.Комплетна активност се заснива на

добровољном, временски неограниченом раду. Ученик се добровољно учлањује у задругу, добија чланску карту и званично постаје њен члан. По завршетку основне школе, чланство му не престаје. Само учлањене није услов за рад у задрузи, то је само психолошки подстрек за дете. Комплетан рад је јаван. У договору са ментором, ученик истиче на огласну таблу информацију о врсти посла и времену када ће се радити. Ментор долази у тачно време, док млади задругари то не морају. Они могу доћи по својој жељи (или не доћи) и радити такође по жељи (могу напустити рад пре краја), свако од њих има свој лични програм рада.

ШТА МОГУ дЕцА У СУСЕКУ

Исак Пихлер ментор задруге

Млади задругари на пчелињаку

Практичан рад у радионици

Шта могу деца у Сусеку

Пошто су то деца нижег узраста (7 до 15 година), радне порције нису дуже од два сата, осим ако природа посла захтева другачије (врцање и сл). Деца раде индивидуално, у тандему или групно. Сарадника у раду или групи бира по жељи. Тако открива, учи, преноси своја знања и искуства другима. Ментор ту има мало посла. Он је равноправан радник у групи. На овај начин целокупан рад добија на озбиљности (замислите у радионици или на пчелињаку 20 или 30 мале деце која раде са пуном озбиљношћу као одрасли – лепота). Сваки рад евидентира задужен млади задругар, као и присутне ученике поименично. Овакав рад се показао занимљивим, без пресије, и корисним. Ради се за душу, на радост деце. Напоменућу да у школи од 260 ученика, најмање њих 100 су на неки начин укључени у рад задруге.

НАГРАђИВАњЕ МЛАдИХ ЗАдРУГАРА

Сасвим је логично, а децу треба и навикавати на то да користан рад треба да донесе човеку награду. Пошто смо материјално веома сиромашни, награђујемо младе задругаре у циљу остварења наших задатака. Одређеном броју вредних задругара помажемо бесплатним екскурзијама, а онима који добро овладају радом са пчелама и имају жељу и услове, дајемо кошницу са пчелама као награду и тако постају самостални пчелари. На наше велико задовољство, сада имамо такве пчеларе да би им многи одрасли позавидели. Неки од њих су сада студенти и наши ветерани. Један сада има 50 својих друштава, други већ сели пчеле на разне паше, а има и оних који нису имали довољну подршку родитеља или потребна материјална средства, па су престали

да пчеларе. Но, едукативно су зрели, па кад им се укажу боље прилике, неки ће се вратити пчеларству. Велика нам је радост то што од тих наших ветерана већ сада нешто ново учимо. Замислимо кад они буду зрели људи, која ће то бити снага и допринос пчеларству!

ПРЕПОРУКА (ПОУКА)У детету је огромна енергија. Искористимо

је корисно. Ако ми то не урадимо, неко ће то учинити на погрешан начин. Дете се вишка енергије мора ослободити.

Исак Пихлер, Николе Тесле 166, Сусек

Израда рамова

Врцање меда

Преглед пчела

365

млади


конкурс

На основу одлуке Извршног одбора СПОС-а о избору Краљице меда у време Ташмајданске изложбе 2007. године, упућује се

ЈАВНИ ПОЗИВ дЕВОЈКАМА Од 16-25 ГОдИНА

Ради популаризације пчеларства и пчелињих производа, Извршни одбор СПОС-а донео је одлуку да се у време највећег скупа пчелара и купаца пчеларских производа – на Ташмајданској изложби 2007. у Београду, по други пут изабере КРАЉИЦА МЕДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 2007. Основна намера је да се, по угледу на многе пчеларске савезе у свету, покаже и докаже да су девојке које се активно баве пчеларством или потичу из пчеларских породица, здраве, лепе и духовно и физички јер се баве једним племенитим занимањем и да у свакодневној исхрани користе високовредне пчелиње производе.

р.бр. Подаци Упис података

1 име

2 Презиме

3 датум рођења

4 адреса

5 телефон

6 тежина (кг)

7 висина (цм)

8 Занимање

9 Познавање пчеларства* 1. ни мало 2. мало 3. добро 4. одлично

10 Познавање страног језика* енглески:1. слабо 2. добро 3. одлично

француски:1. слабо 2. добро 3. одлично

__________:1. слабо 2. добро 3. одлично

11 Члан сПос-а је* 1. отац 2. мајка 3. брат 4. сестра 5. деда 6. баба

12 име и презиме рођака пчелара:

Живослав Стојановић Председник

Кандидаткиње за избор Краљице меда Ташмајдан 2006

KРАљИцА МЕдА

* одговарајуће заокружити или уписати

Краљица меда 367

р.бр. Подаци Упис података

1 име

2 Презиме

3 датум рођења

4 адреса

5 телефон

6 тежина (кг)

7 висина (цм)

8 Занимање

9 Познавање пчеларства* 1. ни мало 2. мало 3. добро 4. одлично

10 Познавање страног језика* енглески:1. слабо 2. добро 3. одлично

француски:1. слабо 2. добро 3. одлично

__________:1. слабо 2. добро 3. одлично

11 Члан сПос-а је* 1. отац 2. мајка 3. брат 4. сестра 5. деда 6. баба

12 име и презиме рођака пчелара:

Прва Краљица меда Александра Степановић са пратиљама Јеленом Лилић и Даницом Мандић Ташмајдан 2006

Кандидаткиње за избор Краљице меда Ташмајдан 2006

Основни услови: да девојка има од 16 до 26 година, да је лепа, да је лично члан СПОС-а или јој је то неко од блиских рођака (отац, мајка, брат, сестра, деда или баба), да је комуникативна, да познаје основне пчеларске појмове и да прошле године није изабрана за Краљицу меда (пратиље могу поново учествовати). Девојке се пријављују попуњавањем упитника и шаљу га на адресу СПОС-а (са назнаком “Избор Краљице меда '07”) најкасније до 17.9.2007. године. До Ташјмаданске изложбе (4-7. октобра) Комисија СПОС-а ће на основу попуњеног упитника сачинити ужи избор кандидаткиња и њих највише 10 позвати у суботу, 6. октобра на Ташјмадан, да дођу у некој од народних ношњи које се носе у Републици Србији. Након разговора са свим кандидаткињама које су ушле у ужи избор и њихове шетње Ташмајданском изложбом, комбинацијом гласова Комисије и свих излагача, учесника изложбе, биће проглашене Краљица меда Републике Србије '07 и две њене пратиље. За Краљицу меда СПОС-а ће обезбедити специјалну круну, победничку ленту и посебно креирану одору. Кандидаткиње саме сносе све трошкове пута, а од избора све

трошкове Краљице меда или њених пратиља сносиће СПОС. Мандат Краљице меда биће од Ташмајдана 2007. до Ташјмадана 2008. Право и обавеза изабране Краљице меда и по потреби њених пратиља биће да учествује на свим пчеларским скуповима под покровитељством или суорганизаторством СПОС-а.

Поштоване колеге, драге пчеларке и драги пчелари, омогућите својој деци, својим кћерима, сестрама или унукама да се благовремено пријаве. Покажимо свету какви смо, докажимо да су нам деца здрава и лепа јер се свакодневно дружимо са пчелама и користимо пчелиње производе. У времену веома отежаног пласмана меда по некој разумној цени, ово би био само један гест у покушају даље афирмације пчеларства, али и пчелињих производа.

Молимо заинтересоване да упитник фотокопирају, попуне га и пошаљу на адресу: СПОС, 11000 Београд, Молерова 13, са назнаком “Избор Краљице меда '07”

Београд, 18.07.2007. Председник,

Живослав Стојановић

ПчеларСКа иЗлОЖБа "ПчеларСТВО ТаШМаЈДаН 2007”ОБАВЕШТЕЊЕ

За све излагаче на изложби “Пчеларство Ташмајдан 2007” биће одштампан Каталог излагача. У циљу правовремене припреме и штампања молимо све учеснике-излагаче да са пријавом за учествовање на изложби пошаљу и адекватну слику и кратак текст о излагачу, који ће бити штампани у каталогу.

Текст треба да садржи следеће податке: име и презиме, адресу, телефон, са колико друштава пчелари, који тип, који су му производи и из ког региона, а излагачи опреме назив фирме и асортиман производа.

Излагачи који желе да учествују као спонзори у штампању каталога могу да креирају рекламни спот који ће бити објављен у делу за спонзоре,према посебном уговору са организатором.

Тражене податке послати на адресу Молерова 13, са назнаком ПРИЈАВА ЗА ИЗлОЖБУ, најкасније до 31. августа 2007. године.

Председник Организационог одбора


in memoriam

У тренуцима тужних сећања и одавања признања и поште преминулом

пчелару Иштвану Боршошу, у име Друштва пчелара «Јован Живановић» заједничко сећање почињем од сасвим личних успомена.

Иштвана Боршоша сам упознао прошле године на Светог Трифуна, прву славу Друштва, кад му је уручено последње али можда и највредније признање у области пчеларства, Почасни члан друштва. Ми млађи пчелари, по пчеларском стажу и годинама живота, само од старијих слушамо ко је утемељио наше Друштво и дао смернице развоја пчеларства не само код нас него и шире. Тада сам сазнао да је пчеларски допринос Иштвана Боршоша непроцењив и његова активност међу пчеларима Новог Сада, Војводине, читаве Србије и ондашње СФРЈ је за сваку похвалу. Ми, садашња генерација пчелара, поносни смо што смо имали таквог човека и пчелара и никада то нећемо заборавити. Остаће забележено у Монографији Друштва.

Иштван Боршош је рођен 1927. године у Сенти, где је завршио школовање. Учествовао је у НОБ-у, а 1947. године демобилисан је као подофицир. Запослио се у грађевинском предузећу у Суботици и активирао у раду синдиката и Народне омладине. 1949. године, прелази у Нови Сад где ради на омладинским питањима. Постаје главни уредник листа ,,Ифјушаг’’, 1960. године изабран је за потпредседника Скупштине општине Нови Сад, а потом и за председника Управног одбора Новосадске банке. Као љубитељ природе, уз таста почиње да упознаје пчеларство. Повезује се са познатим пчеларима Љубишом Имброновићем и Миланом Дорословачким, набавља пчеларску литературу, савремену опрему и убрзо повећава пчелињак на 60 друштава. Купује камион и почиње интензивно да се бави селећим пчеларством.

Био је веома стрпљив, марљив и педантан пчелар. Водио је евиденцију о сваком друштву, нумерисао је сваку кошницу, пратио развој и ројидбени нагон, хигијену у кошници и количину изграђеног саћа. На основу тих запажања, закључио је да једино младе матице могу да спрече ројидбу, те је свој пчеларски стаж усмерио на производну матица. Увек се истицао конструктивним предлозима, а памтићемо

га као доброг и искреног друга и саветодавца.

Приликом фор-мирања Друштва пчелара ,,Јован Живановић’’ 1973. године постао је његов први председник. Од тада се веома активно укључује у пчеларске организације Војводине, Србије и СФРЈ. Дао је велики допринос организовању пчелара у Војводини. 1974. године учествовао је у формирању СПОВ-а и постао први председник Извршног одбора Савеза пчеларских организација Војводине. Остаће упамћено да је, захваљујући својим организаторским способностима, успео да окупи пчеларе Војводине и за време његовог мандата у Војводини је било 45 пчеларских организација са 3.100 чланова и 89 хиљада кошница - што је готово и данашња слика пчеларства у Војводини.

Био је потпредседник СПОС-а, председник Савеза пчеларских организација Југославије. Радио је на популаризацији пчеларства, увођењу нових медоносних врста багрема и еводије, посебно фацелије. У Сремским Карловцима, са представницима Мађарског пчеларског савеза засадио је прво стабло еводије на пчелињаку Боривоја Живановића, 1975. године. Са стручњацима Пољопривредног и Ветеринарског факултета ангажује се на изради програма пошумљавања Фрушке горе и Делиблатске пешчаре медоносним биљкама. Радио је и на заштити пчела, а преко радија и телевизије популарисао је пчеларство. Иштван Боршош је учествовао у организовању и одржавању Првог војвођанског саветовања пчелара у Новом Саду, 1976, којем је присуствовало више од 750 пчелара из свих друштава у Покрајини. Тада је усвојен Програм развоја пчеларства САПВ од 1976. до 1983. године, који је рађен за основу 90.000 кошница, с циљем да се достигне 212.000 друштава

1977. године Иштван Боршош је изабран за председника Извршног одбора Скупштине Савеза пчеларских организација Југославије. Тада са Комисијом за пословно удруживање пчелара Југославије и управом Новосадског сајма договара да се на Сајмишту

ИШТВАН БОРШОШ

369 Пчеларски календар

изгради објекат од 100м2 за изложбе пчеларства и пчелињих производа где су учествовали пчелари из свих република и покрајина СФРЈ. Један дан ,,на сајму’’ био је посвећен Саветовању пчелара. Успео је да настави традицију пчелара предратне Југославије, у којој је одржано осам Конгреса. Учествовао је у организовању IX Конгреса СПОЈ-а који је одржан 1979. године у Осјеку. Тада је приказана најсавременија опрема коју су користили пчелари Југославије.

На конгресу пчелара Југославије 1987. године, као делегат Друштва ,,Јован Живановић’’ био је у радном председништву и подносилац реферата о припреми двоматичних друштава за багремову пашу. На том Конгресу додељена му је "Повеља за успешно учешће у раду извршних органа СПОЈ-а". Носилац је многобројних повеља, диплома и захвалница као и златне медаље СПОС-а ,,Заслужни пчелар’’.

Од 1973. до 1995. године, као искусан и успешан пчелар и предавач СПОВ-а и СПОС-а одржао је десетине предавања у Војводини, Србији, Хрватској и Словенији. Уређивао је пчеларску рубрику у часопису ,,Добро јутро’’, потом преузима уређивање пчеларске рубрике у листу ,,Фелднепи’’ и прилоге за пољопривреднике у листу ,,Мађар Со’’. 1988. године одлази у пензију, али је и даље активан у пчеларству.

Уз тако плодан пчеларски живот Иштван Боршош никад није запостављао породицу. Увек је имао времена за супругу Марицу и ћерку Верицу, а касније и унуке. Знајући колико су унуцима значајне пажња и љубав, 1995. године одлази у Торонто, а 60 пчелињих друштава са викендицом оставља пчеларима које је ратни вихор у Босни довео у Нови Сад. Овај хумани гест указује на његову несебичност и племенитост….

Отишао је на вечни починак међу анђеле, да га чувају!

Нека му је вечна слава и хвала!

6. јул 2007.ДП «Јован Живановић»

Нови Сад

Почетком августа, на пчеларску Нову годину, већ други пут бијељински издавач “Бизнис клуб” бројним пчеларима Републике Српске, али и ширег окружења, даровао је вредни специјализовани годишњак – “Пчеларски календар за 2007/8. годину”.

Прошлогодишњи првенац био је прихваћен боље него што су и највећи оптимисти очекивали, делом због врло скромног пчеларског издаваштва, а понајвише због зналачки одабране концепције. Овогодишњи календар, а с разлогом очекујемо да ће се појављивати пред читаоцима сваке године, реузлтат је преданог целогодишњег рада тима стручњака из науке и врсних пчелара Кладња, Тузле, Бијељине, Вишеграда, Србије, Словеније, Хрватске ... Уређивачки и технички одлична књига на 237 страна нуди обиље текстова: од календарског дела по месецима, о животу и гајењу пчела, пчеларству у свету, о пчелињој паши и исхрани пчела, болестима, штеточинама и тровању пчела, апитерапији, производима до исцрпног адресара интернет адреса на нашем језику и одабараних рецепата на бази пчелињих производа.

Ову изванредну књигу можете наручити и код нас, телефоном на бројеве 021/511-328, 064/1289-476, или путем електронске поште на [email protected].

Д.К.

ПЧЕЛАРСКИ КАЛЕНдАР

књиге


дешавањаизложбе

ИЗВОд ИЗ ПРОГРАМА САЈМА

свечано отварањепредавање из области пчеларствазатварање Сајма

Предавачи су еминентна имена из наше земље.Поставка експоната и продајних места у градској хали „Мостонга“ одржаће се 31. 08. 07, од 17,00 до 21,00 и евентуално 1. 09. 07. од 6,00 до 8,00.Молимо власнике интересантне пчеларске литературе и ауторе књига да пријаве учешће на изложбеном штанду пчеларске литературе.

ПИСМЕНЕ ПРИЈАВЕ ЗА УЧЕШћЕ НА САЈМУ дОСТАВИТИ НА АдРЕСУ:

ПЧЕЛАРСКО УдРУЖЕњЕ „БАЧКА“25000 СОМБОР

ВЕНАц ПЕТРА БОЈОВИћА БР. 7

Пријава треба да садржи:Име и презиме, односно назив фирме излагача, адресу и контакт телефон,потребан изложбени простор у метрима квадратним, са кратким описом експоната.Излагачи су дужни да се придржавају Правилника Сајма.Накнада за учешће на Сајму је 500 динара по метру квадратном – тезге, плус 1.000 динара ако тезгу обезбеђује организатор.

Накнада се уплаћује на рачун број 355-1044139-35 код Војвођанске банке ГФ СомборПримерак уплатнице доставити с пријавом Удружењу.Плаћања су ослобођени сви чије учешће није комерцијалног карактера.Фирма, име и логотип учесника или изчагача чија пријава буде приспела до 10.8.2007 године биће објављена у Програму и каталогу Сајма. Све остале информације можете добити од Небојше Филиповића телефоном на број 064/4125-28 или од Слободана Канурића, 063/713-15-52.

Организациони одбор

САВЕЗ ПЧЕЛАРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕСАВЕЗ ПЧЕЛАРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ВОЈОВДИНЕ

РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА СОМБОРОПШТИНЕ ЗАПАДНОБАЧКОГ ОКРУГА: Сомбор, Апатин, Оџаци и Кула

ПЧЕЛАРСКА УДРУЖЕЊА ЗАПАДНОБАЧКОГ ОКРУГАПЧЕЛАРСКО УДРУЖЕЊЕ „Бачка“ СОМБОР

МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ

ПЧЕЛАРСТВА„СОМБОР 2007“

1. септембра 2007. у градској хали

„Мостонга“ у Сомбору

01.09.2007.10,00

11,30 20,00

Законска регулатива у пчеларству у Србији

дешавања

371

сећања

На подручју западнобачког округа (општине Апатин, Оџаци, Кула и

Сомбор), више од шест стотина пчелара организовано је у десетак друштава, који располажу са више од пет хиљада пчелињих друштава. То је дало идеју пчеларима ПУ „Бачка” у Сомбору и осталим пчеларским удружењима у Југославији, да организују прву изложбу пчеларства од 7. до 9. јуна 1974. године у градској хали „Мостонга” у Сомбору. Она је побудила велико интересовање пчелара и грађанства широм тадашње велике Југославије. Њено организовање је настављено и 1975.године, одржана је од 12. до 14. септембра, а 1976. од 24. до 26. септембра да би 1977. ова манифестација прерасла у Први специјалозовани сајам пчеларства у Југославији. Те давне 1977. сајам је одржан 23. септембра у хали „Мостонга” у Сомбору.

1978. године, од 8. до 10. септембра организован је I МЕЂУНАРОДНИ СПЕЦИ-ЈАЛИЗОВАНИ САЈАМ ПЧЕЛАРСТВА У ЈУГОСЛАВИЈИ Сомбор-78. Од тада па све до 1986. године сајам се редовно одржавао у Сомбору, али потоња дешавања у бившој Југославији, оставила су трага и на његов континуитет и пчеларство уопште.

После паузе од 17 година пчелари и пчеларство западнобачког округа смогли су снаге да поново, 2003. године, донесу одлуку да се сајам организује сваке године, последњег викенда у августу.

Од 29. до 31. августа 2003. организован је Међународни сајам пчеларства, Сомбор - 2003. који је по оцени многих био веома успешан и дао снагу и мотивацију пчеларима да наставе да га одржавају.

2004. године Сајам је одржан од 27. до 29. августа, а 2005, 27. и 28. августа.

Прошле године Међународни сајам пчеларства одржан је 26. и 27. августа у градској хали „Мостонга” у Сомбору. Отворио га је председник СПОС-а Живослав Стојановић, а добродошлицу пчеларима пожелео је и градоначелник Сомбора др Јован Славковић

Пчеларска удружења ЗБО, Регионална привредна комора Сомбор, општине Сомбор, Кула, Апатин, Оџаци, СПОС и СПОВ Међународни сајам пчеларства у Сомбору организују са следећим циљевима: да се на једном месту у градској хали „Мостонга” у Сомбору пчелари и љубитељи пчеларства упознају са прошлошћу и новинама у

пчеларској индустрији; да се омогући свим пчеларима да се на једном месту снабдеју потребном пчеларском опремом директно од произвођача; да употпуне своје знање на предавањима најцењенијих имена пчеларске науке и праксе у земљи и иностранству. Овај сајам грађанима пружа могућност да се снабдеју медом и пчелињим производима, директно од произвођача.

МЕђУНАРОдНИ САЈАМ ПЧЕЛАРСТВА У СОМБОРУ

Милорад Мастиловић Сомбор



изложбе

САЈАМ МЕДА

„РУМА 2007“

31.08 2007.

8,00 -10,00

10,00- 20,00

01.09.07.

8,00-20,009,00-10,00

10,00-13,00

02.09.07.

8,00-20,00

Друштво пчелара „Никола Милеуснић“ у Руми традиционално, и ове године, од 31. августа до 2. септембра организује Сајам меда „Рума 2007“ са саветовањем пчелара.Сајам ће бити одржан на Градском тргу, а саветовање у сали Културног центра, такође на Градском тргу.

ПРОГРАМ САЈМА МЕдА „РУМА 2007“ГРАдСКИ ТРГ

Постављање штандова излагача пчелињих поизвода, опреме и лекова за пчеларствоПродајна изложба

ГРАдСКИ ТРГ И САЛА КУЛТУРНОГ цЕНТРА

Продајна изложбаПријем гостију, свечано отварање Сајма и забавни програмСаветовање пчелара Предавачи:Проф. др Јован Кулинчевић, предавач СПОС-а - Селекција и методе одгајања матица у АПИ центруРајко Пејановић, велепчелар и предавач СПОС-а - Крај сезоне на пчелињаку - јесењи радови Бранислав Ђуричић, велепчелар из Шапца -Техника пчеларења АЖ кошницом уз примену грејања

ГРАдСКИ ТРГ

Продајна изложба

Улаз за саветовање је бесплатан.

Пријаве за Сајам „Рума 2007“ доставити најкасније до 20. 08.07. на адресу ДП „Никола Милеуснић“, 22400 РУМА, Железничка 22, или на наведене контакт телефоне.Котизација за излагаче пчелињих производа је 1.000 динара, а цена за излагаче опреме 1.500.Излагачи сами обезбеђују штандове-тезге.Продавати се могу пчелињи производи са квалитетом предвиђеним Правилником о квалитету меда и других поизвода и потребним анализама меда за 2007. годину.Избор учесника, одређивање продајних места и пропозиције одредиће Организациони одбор Сајма и са њима упознати излагаче.

контакт телефони:Станимир Јаворац - 022/423 340 и 063/73 53 539Станоје Петковић - 022/429 251 и 063/70 74 816

Слободан Ђурђевић - 022/424 921 и 063/84 98 276

ПредседникОРГАНИЗАЦИОНОГ ОДБОРА

Станимир Јаворац

ДП „Никола Милеуснић"Рума

Законска регулатива у пчеларству у Србији

дешавања

373


Друштво пчелара Крагујевца 7. и 8. септембра 2007. године, у пешачкој зони у центру града, под покровитељством Скупштине града, организује традиционалну изложбу „Дани пчеларства Шумадије 2007“.

Излагачи обезбеђују штандове-тезге и потврде о исправности пчелињих производа.

Чување експоната између два дана је обезбеђено.Свечано отварање изложбе заказано је за петак, 7.септембар,

у 10,00 сати.Позивамо све излагаче пчелињих производа,прибора, опреме,

литературе и старих експоната да се благовремено пријаве на адресу: Друштво пчелара Крагујевац, 34000 Крагујевац, Саве Ковачевића 2, или телефоном на број: 034/331 848.

Председник ДруштваР.Костадиновић

Изложба ће бити одржана 8. септембра 2007, на простору испред зграде ДПО општине Кладово. Изложба је привредног, економског и туристичког карактера.

Свечано отварање је у 10,00, а покровитељ је председник СО Борислав Петровић.

Пријаве за учешће доставити до 1. септембра на адресу: Друштво пчелара Кладово, 19320 КЛАДОВО, ул. 22. септембар бб ( зграда ДПО) или телефоном на број: 019/807 727, од 8,00 до 12,00 сати.

Више информација можете добити код председника Друштва Љубомира Чолевића, 019/801 636 после 18,00 сати.

Пријава треба да садржи име и презиме излагача, адресу, телефон, назив фирме.

За излагаче меда, производа и опреме накнада од 200 дин. уплаћује се благајнику Друштва, на дан изложбе.

Излагач сам обезбеђује штанд-тезгу и за њу плаћа закупнину.Пчелари из општине Кладово, који нису чланови Друштва, неће

моћи да излажу своје производе.Постоји могућност да се тог дана организује округли сто са

саветником за сточарство у Министарству за пољоприврду Ненадом Терзићем и председником СПОС-а Живославом Стојановићем.

Информације о смештају и боравку у Кладову можете добити од Туристичке организације телефоном на број 019/801 690.

ПРЕДСЕДНИШТВОДруштва пчелара

КЛАДОВО

ДАНИ ПЧЕЛАРСТВА ШУМАДИЈЕ 2007

ДП „Кладово“, Савез пчеларских организација Србије и Туристичка организација Кладова организују

ТРЕћУ ИЗЛОЖБУ ПЧЕЛИњИХ ПРОИЗВОдА

Изложба ће бити одржана 8. септембра 2007, на простору испред

374


болести



болести




болести


378

ваЖнО ОбавеШТеЊеМолимо вас да огласе и рекламе доставите до 15. у месецу.

Редакција


болести


380

болести


382

ПроиЗводЊа и Продаја кошница дб, Лр и елемената кошница (подњача, наставака, збегова, кровова) целе сезоне!бобан јевтић, Крушевац. тел: 037/887 471; 064/35 84 037

ПродајЕМ ПоЛЕн. Мирослав Хемела, Шид. тел: 022/711 411; 064/4169 447

најквалитетнији, најјефтинији еко- декристализатор меда. тел: 063/563 189; 022/553 753

Продајем овогодишња друштва на Лр рамовима и аЖ гром нуклеусе.тел: 022/610 094; 063/7502 442

Продајем 10 нових Лр кошница, 30 евра комад. тел: 022/268 138; 064/63 87 424

дадан - блат кошнице, са или без пчела, продајем. тел: 064/408 1117

ПоЛЕн, 40 настављача Лр са хватачима полена. Хитно.тадић тел: 022/714 807

Продајем повољно пчелињак аЖг са возилом. тел: 065/5534 230; 021/824 220

ПоЛЕн, полифлорни, у свим бојама, са Кукавице, сушен. Звонко васићтел: 016/52 248; 063/418 096

ПоЛЕн –снага ПриродЕ, ПоЛиФЛорни, у свиМ бојаМа. Звонко васић, тел: 016/52 248; 063/418 096

најсавременије скупљаче полена и хватаљке ројева шаљем поузећем. јевђовић, тел: 034/340 785; 063/717 9876

Пчелари заинтересовани за сушионик полена, позовите јевђовића! тел: 034/340 785; 063/717 9876

Папирићи за димљење против варое – лично или поузећем. Филиповић – ужице. тел: 031/513-687, 563-882, 524-172 (у продавници), 063/639-424

Продајем пчелиња друштва на Лр рамовима, ројеве пчела и мед. тел: 015/662-737, 063/7810-131

откупљујем восак, дрождину (восковарину) и саће. Пеђа, Лесковац. тел: 064/613-31-78, 016/281-674

Купујем восак, восковарину (дрождину). игњатовић Мијомир, Пожаревац. тел: 012/213-532

Продајем ПвЦ матичне решетке, хранилице 2,5 литра, бежалице, боксесе, кавезе, бежалица за лето. тел: 014/222-700, 064/65-11-500

најсавременије скупљаче полена и хватаљке ројева шаљем поузећем. јевђовић. тел: 034/340-785, 063/717-9876

Комплетне ројеве и мед продајем непрекидно. Ковачевић. тел: 063/842-61-87, 064/490-44-95

Продајем полен. никола воркапић, Кнеза Милоша 27а, Шид. тел: 022/711-021

Продајем полен. горан јовановић, светозара Марковића 31, 22240 Шид. тел: 022/710-538

Продајем полен. стефановић Петар, Шид. тел:022/710-453, 064/37-18-015

Повољно продајем квалитетан полен. тел: 063/556-131, 022/710-539

Продајем полен и мед. наранџић Милан, Шид. тел: 022/710-998

Продајем мед и полен. божендић рајко, Шид. тел: 022/710-619

Продајем мед и полен. божичковић драго, Шид. тел: 022/710-379, 064/33-99-417

огласи


болести



1

6

8

11

15 20

25

27

30 31

35

38

39

36 37

32 33 34

28 29

26

21 22 23 24

16 17 18 19

12 13 14

9 10

7

2 3 4 5

водоворавно: 1. Један састајак КАС-81, 6. Дан са доста атм.талога, 8. Карактеристика речног пута, 9. Јавно предузеће, 11. Обим, 12. Река у Немачкој и Француској, 13. Сугласник,14. Два сугласника,15. Прво слово азбуке, 16. Пут (мађ.), 17. Ознака за површину, 18. Потврда, 21. Име и презиме познатог пчелара, председника једног од наших највећих ДП, 25. Лик из дела нашег нобеловца 26. Тестови, 27. Година (лат), 28. Наша узречица, 29. Не (мађ.), 30. Женско име, 32. Аутоознака Ниша, 34. Запремина (скр.), 35. Име познатог српског јунака, 38. Лик из цртаног филма, 39. Наш гранични прелаз.

вертикално: 1. Река у Црној Гори, 2. Мараме, 3. Инд. биљка, 4. Река у Аустрији, 5. Сугласник, 6. Самогласник и сугласник, 7. Име и презиме председника Балканске пчеларске федерације, 8. Река у Италији, 9. Сугласник, 10. Град у Бугарској у коме се одржава позната пч.манифестација,13. Презиме председника Апимондије, 15. Грубо сукно, 16. Врста оброка,19. Лет (франц.), 20. Мушко име, 22. Показна заменица, 23. Аутоознака Панчева, 24. Обор, 28. Предео у Војводини, 31. Роман Емила Золе, 33. Индустрија кугличних лежајева, 36. Коњи, 37. Два иста сугласника, 38. Сугласник.

забава


У следећем броју: Тема: Зашто нестају пчеле Сунцокрет нас издао? "Сунце моје" "Пчела као судбина" Шта могу карловачки богослови

384

Живослав СтојановићСуботица


болести


386

Documents

Pcelar 2007 08 Avgust