PETI LEPTIR

Uro Petrovi

Copyright 2007 by Uro PetroviCopyright 2007 ovog izdanja LAGUNA

Cover Illustration 2007 by Ilija MelentijeviIllustrations 2007 by arko Drini PETI LEPTIR

7

Proces Aleksinog usvajanja veoma je komplikovan. Dodatna potekoa je to to ne znamo ko su mu roditelji. Mi smo mu ak i ime dali. Niko nee da prihvati rizik znate ono, usvojite ga, odgajite i zavolite kao svoje dete, a onda se neko od njegovih odnekud pojavi i, eto drame! Takva trauma nije potrebna ni vama ni nama. Aleksi ponajmanje! Na kraju, svi smo tu da bi njemu bilo dobro, esto ih je uo kako govore.

Ako bi zaista pitali Aleksu za miljenje, u toj prii stvari nisu stajale onako kako bi trebalo i on nije mogao da se odupre nelagodnom oseaju nepravde.

Oni kojima znaju roditelje mogu nai i nove. Mene nikome ne daju jer ne znaju ko me je rodio, to znai da u sve ovo vreme ostati najusamljeniji od svih, razmiljao je.

Zvali su ga Ku. Svoj neobini nadimak dobio je po Leonidu Kumanu, glavnom negativcu trotomnog romana, koji domar sirotita nikad nije napisao do kraja. Zbog obima nezavrene knjige, nesuenog pisca prozvali su Tolstoj.

Uro Petrovi Peti leptir

Ku je bio pomalo neposluan ali dobar i pametan deak. Da nije bilo tih, njemu nerazumljivih tehnikih potekoa, bio bi meu najpoeljnijim usvojenicima u celom domu. Ovako, nije imao nikakve anse da pre osamnaeste napusti sivu ustanovu. Dom, u sutini, nije bio loe mesto. Nezgodni su bili njegovi tienici, sudbinom naterani na rano sazrevanje. Bilo je meu njima onih koji su Aleksu udarali bez razloga, cepali mu dnevnik i utirali ranac. (Nezvanini rekord Doma za nezbrinutu decu drao je suludi Vlada Grak, koji je Kuov ranac utnuo tako daleko, da je pravo udo to nije polomio nogu. Aleksa se dobro seao kako mu je bilo ao to toga dana ranac nije napunio konzervama.)

Kada je deak napunio dvanaest godina, reio je da sam uini neto za svoju sudbinu. Bliilo se prolee i njega su razdirali nemiri.

Ako mi do sada nisu pronali majku, njima nije ni stalo do toga. Da su me pustili da idem kuda hou, davno bih je ve pronaao, verovao je Aleksa.

Deak je skovao plan. Postao je tih i smeran poput podvinika, to se veoma razlikovalo od njegovog ponaanja ranijih godina. Nije se svetio suludom Vladi kada ga je ovaj oiao na spavanju, nije udario debelog Gordana kada mu je opet ukrao uinu, nije lupao u radijatore iznad Tolstojeve sobe dok ovaj stvara svoje beskrajno knjievno delo. Posle nekog vremena Aleksa je postao pravi domski treber, deak

na koga se moglo osloniti i ije se ponaanje s prilinom sigurnou moglo predvideti.

Kada je upravnik poslao Kua po duvan davi mu pri tom najvredniju srpsku novanicu, nije ni slutio da je postao glavni sponzor njegovog bekstva. Deak je kriom uzeo svoj ranac, unapred pripremljen za preivljavanje u spoljnom svetu, i naao se na beogradskim ulicama vrsto reen da se nikada ne vrati u dom. Nije mogao da se odlui u kom pravcu da krene, ali mu je bar donekle bilo jasno da bi trebalo da napusti grad. Tako su radili begunci u filmovima.

Dobri boe, pomozi mi!, pomolio se pred crkvom na kojoj je bio naslikan blistavi vitez kako ubija alu.

Uao je u nakrivljeni autobus s trocifrenom oznakom, koji ga je posle pola sata vonje dovezao meu neke niske kue i neravne ulice. Na tabli pri ulasku u prigradsko naselje pisalo je ime koje je zapamtio tek kasnije.

Nervozno se uputio u nasumice odabranom pravcu, glumei pred nezainteresovanim prolaznicima da ima cilj. Nije se zaustavljao sve dok nije zaao u neasfaltiranu ulicu s banderama obraslim korovom. Pri samom kraju puta, na dvorinoj kapiji prizemne radionice, video se krupan, masnom farbom ispisan broj, isti kao broj autobusa kojim je begunac napustio Beograd.

Aleksa nije bio sujeveran, ali ta, verovatno sasvim sluajna podudarnost dva broja bila je dovoljna za odluku da ba tu napravi sledei korak. Boljih planova, jednostavno, nije imao.

Uro Petrovi10 Peti leptir 11

Deak se osvrnuo i, kada se uverio da nema prolaznika, preskoio ogradu. Vrata radionice bila su zabravljena obinim katancem, a na njima je pisalo: Duan A. Kadi, mainbravar. Neuredno dvorite bilo je puno stvari kojima je mogla da se odvali reza. Izabrao je najmanje zaralu ipku elei da potedi dlanove mrkog trunja. Iako je bio sasvim neiskusan u obijanju, po stanju u kom se nalazila brava pretpostavio je da je mesto naputeno. Umetnuo je ipku izmeu drvenih vrata i zakatanene reze. Brzo povukavi gvozdenu polugu k sebi, Aleksa je dosta lako odvalio skalameriju. Nelagodu, zbog toga to je uradio neto zabranjeno, odagnao je milju:

Ja sam samo usamljeni deak koji trai bazu da bi zapoeo potragu za svojim roditeljima.

Skupio je hrabrost i kroio unutra, jer se jo vie plaio da e ga primetiti neko od komija. Unutranjost radionice izgledala je ba onako kako je maloas procenio naputeno. Sve je u njoj bilo neuredno, ali s jasnim tragovima neijeg nedavnog boravka. Mada se napolju smrkavalo, deak se nije usuivao da upali svetlo. Strah u njemu rvao se s umorom, a on je svom snagom navijao za umor.

Spavalo mu se. Za postelju je izabrao drvenu plou, s koje je prethodno uklonio zamaenu kudelju. Stavio je ranac pod glavu i pokrio se tekim prslukom, skinutim s iskrivljenog eksera. Taj prekriva mirisao je na mast kojom je Tolstoj nekad podmazivao vrata doma, ali deak nije mario. Pre nego to je zaspao, dogodilo se ono to je s naporom odlagao zaplakao je. Nije prestajao sve dok ga san nije odveo na neko manje usamljeno mesto kada se probudio, nije se seao na koje.

Probudilo ga je kokodakanje. Dugo je virio kroz pukotine pokuavajui da uoi i upamti sve to ga okruuje. Bunar, prazan kokoinjac, kvrgavo stablo jabuke, metalno bure i kolski toak predstavljali su znamenitosti ove teritorije.

Dorukovao je izmrvljeni keks iz ranca. Potom je paljivo istraio celu radionicu. Razvrstao je stvari koje su mu se uinile korisnim. Dve stvarice prole su surovu selekciju i dospele u trajni sadraj ranca od koga se nije razdvajao metalni metar i lupa. im ih je stavio u platnenu utrobu, metar se, caknuvi, spojio s jakim magnetom, koji je Ku ukrao kada su renovirali drvenariju zapadnog krila doma.

Jedna prostorija bila je puna starih novina. Nekako ba na gomili ilustrovanih asopisa nale su se makaze u sasvim pristojnom stanju. Aleksa je priao, uzeo ih u ruke iako su izgledale glomazno, pristajale su njegovoj aci. Dohvatio je novine s vrha. Oprobao je makaze isecajui slike ljudi koje je znao s televizije, ali je to nekako preraslo u nasumino isecanje pojedinanih slova iz naslova. Taj posao ga je smirivao i odvlaio mu misli od mune jave, za koju je imao premalo hrabrosti i godina. Prizor slova koja lagano padaju prijao je njegovim oima na neki neodreen, udan nain. Do sumraka je isekao zasigurno najvei komplet za skrabl u ovom delu Evrope.

Ipak, mune misli ga ponovo zaokupie. Nije ni pokuao da se uzdri. Suze su mu s obraza kapale na iseena slova. On odloi makaze i poe da pretura po rancu, kao da u njemu moe pronai sredstvo za uklanjanje tuge. Ako je takva lekarija i postojala, Kuu je nikad nisu pokazali. Zato

Uro Petrovi12 Peti leptir 13

je on izmislio svoj tajni Ritual Utehe: izvadio bi svoj mali plastini ealj. Zatim bi se oslonio svom teinom na desnu ruku, savivi je u sasvim neprirodan poloaj. im bi dovoljno utrnula, on bi levom rukom stavio ealj u desnu aku (koju sada nije oseao kao svoju). Zamurio bi i poeo da provlai ealj kroz kosu tako je zamiljao majku koja ga sprema za kolu i proivljavao dragocene trenutke prividnog spokoja i sree.

Ritual Utehe sada mu je bio potrebniji nego ikada. I ovaj put ruka mu je utrnula kao da je nema, a slike majke koja ga elja navree jae i jasnije nego pre. Utrnuli prsti ispustie ealj. On pade na gomilicu iseenih slova. Kada ga je Ku podigao, za njega je bilo zakaeno nekoliko slova, i to u zastraujue smislenom redosledu:

kO si Ti?, slabanim elektricitetom dralo se na plastici. Deak se osvrnu oko sebe i ree tiho: Ku.Odmah potom sva slovca padoe sa elja. uo se samo

blagi huk promaje i Kuovo disanje ubrzano strahom i nelagodom. Deak je ponovo kratko provukao elji kroz kosu i spustio ga do gomile papiria, elei pre da se razuveri nego da nastavi ovo jezivo dopisivanje. Sledio se kada su slova ponovo stala u smislen poloaj:

iMeNije stigao ni da se sablazni kada se spolja jasno zaulo:Ku!On se trgnu i bez razmiljanja pritra pukotini u prozor

skom ramu. Vide kako neka starica tera od svog kokoinjca krupnog psa meanca. Time je bar jedna zastraujua misterija bila reena, ali jezivi odgovor od razliitih novinskih fon

tova jo uvek je stajao na predmetu kojim se do tada samo eljao i, ponekad, teio.

Ku tada upotrebi svu snagu i svu hrabrost koje je posedovao. Uzdahnuo je teko i rekao to je smirenije mogao:

Ku mi je nadimak! Zovem se Aleksa Raji! Ime su mi dali u domu po nekom mrtvom oveku!

Slovca opet klonue kao jedno. Kuu se stegnue plua, tako da nije disao bar nekoliko trenutaka. Uini mu se da je veoma zahladnelo. I jeste bilo prohladno, ali ne ledeno poput klizavog daka koji je oseao na kimi.

Sada je ve mogao jasno da uje otkucaje svog uznemirenog srca, ali bio je suvie nemoan da bei ili da se na drugi nain odupre bestelesnom sagovorniku. On uze ealj i upotrebi ga ponovo.

Ovoga puta je pisalo: oPuSTi sE!Ku povrati kontrolu nad nogama i poe da razmilja o

bekstvu iz opsednute radionice.Dobro, ree i polako uze svoj ranac. Papirii ponovo pootpadae sa elja. Deak lagano napra

vi nekoliko koraka ka vratima, ali ga reanje ispred njih zaustavi. Bio je to runi pas meanac, oteran iz susednog dvorita. Ku je ve jednom osetio ujed lutalice i seanje na to ispunjavalo ga je strahom jasnijim od malopreanjeg. Ne pomerivi se ni makac, stajao je uz vrata gledajui ka gomili iseenih slova. Onda zarida i poele da nikada nije naputao dom.

Znao je da bi ga pas napao im bi izaao. Uplaeni psi to uvek ine kad osete tui strah. Deak je sam sebe uveravao da e se ova mora ubrzo zavriti. Sada se u njemu jedan strah

Uro Petrovi1 Peti leptir 1

borio protiv drugog, a on je oajniki eleo da bar jedan od njih popusti.

Duh zna da ga se plaim, ali me nije napao. Tu sam prespavao i nita mi se nije dogodilo, razmiljao je deak.

Polako se vratio do police i dohvatio ealj. Provukao ga je otresito kroz kosu i brzo spustio meu iseke. Slova ostadoe nepomina.

Pa dobro, ko si ti?, upita jasno i glasno deak.Pas ponovo zarea kada zau njegov glas. ealj je sada

bio naikan slovima.Pie na vRatiMaAleksa je zadrhtao od jeze. Setio se samo imena domai

na Duan.A jesi li ti umro?, izgovori deak prvo to je pomislio.iZGleDaJesi li ti dobar?, upita odmah potom i nesigurno prisloni

ealj na slova.nE BoJ se, ispisa se domainova poruka.Ti udno odgovara. Kada mi tako kae, nije mi jasno

da li me uje. Jesi li ti duh?nE, aLiAleksa ponovi pokret sa eljem. nISam bA nI iVPa to ti je to, ree uplaeno. nEk ti BuDE, pisalo je pomirljivo.A gde si ti tano?IzNad TeBEKu pogleda iznad sebe i nehotice se pomeri u stranu.

Na vratu ponovo oseti jezu, koja mu se prelivala oko prljenova.

Moe li ti nekog da ubije?, upita deak, nadajui se iz sve snage negativnom odgovoru.

Ovoga puta Duan nije ba odmah odgovorio.ni SeBeA moe li da prolazi kroz zidove?sVudAAuu! Blago tebi!, zadivi se Ku iskreno, ali se odmah

zatim upita da li je normalno zavideti jednom bestelesnom stvoru.

a Kuda BiH?Ja bih obiao ceo svet i video bih gde mi je mama!, ree

deak.zAr tO NE znA?Ne znam, ja sam ti domac. Valjda sam stigao u Beograd

u nekoj traktorskoj prikolici, ako ne lau. Posle me dali u dom.

nE lauKako ti to moe da zna?vIDi seA moje roditelje, moe li njih da vidi, zna li gde su

sada?, ushiti se Ku.nE mOgu, slaga starac.Prvi put u poslednjih sedam dana Duan oseti neto nalik

emociji. Znao je da su Aleksa i njegovi roditelji odavno razdvojeni nepremostivim prostorom, ba ovim u kojem se starac sada nalazio Meustanicom. Odlui da promeni temu.

kAkaV sI Ak?, pisalo je na elju.Odlian. To dok sam jo iao u kolu, ree Aleksa mislei

na vreme do prethodnog dana.

Uro Petrovi1 Peti leptir 17

Za KoGa naViJa?Za Partizan. A ti?sAd i jA zA gRobAre!Deak se nasmeja, a i starac bi, da je mogao. Bilo mu je

besmisleno da nakai hA, Ha na ealj. Napetost je polako nestajala. Kada se sasvim smrailo, na

elju se ispisa i gde stoji svea. Aleksa i Duan razgovarali su do duboko u no. Kako je vreme odmicalo, starac je sve vie prepoznavao oseanja za koja je mislio da ih je nepovratno izgubio pre nekoliko dana, napustivi telo. Aleksi je bilo ao to nije upoznao starca dok su jo bili sa iste strane ogledala.

Deak se potpuno oslobodio straha od neobinog sagovornika i jedino ega se u tom trenutku plaio bio je onaj grozni pas pred vratima. S vremena na vreme pojeo bi neto od zaliha iz ranca i nastavljao razgovor s nevidljivim domainom. Postade mu ak i zabavno to pria sa ovekom koga ne vidi, jer je taj razgovor sve vie liio na igru. Jeza je nestajala.

Meusobno su se uveseljavali. A zato nisi imao decu?, upitao je Aleksa poto mu je

Duan rekao da je oduvek iveo sam.skLonA su beAnjU!Doli su ak dotle da su poeli da razmenjuju viceve i

zagonetke. Muna atmosfera zaputene radionice lagano se pretvorila u veselo mesto, prvi put otkad ju je mladi majstor Duan sklepao.

Ti si smean deda!, ree u jednom trenutku Aleksa.DUHovit, ispisa se posle nekoliko sekundi. Ali tada slovca prestadoe da se lepe za deakov ealj.

Uzalud ga je provlaio kroz kosu na sve mogue naine i

prislanjao uz gomilu iseenih slova. Bio je ponovo sam sa sobom, svojim strahovima i opasnim psom pred vratima.

Sestro! Sestro!, vikao je probueni Duan.Posle nekoliko trenutaka bolniki hodnik odzvanjao je od

klepetanja belih klompi.

Vratio se iz klinike smrti posle sedam dana, ustao i izaao na linu odgovornost! Otra ia napolje! Doktor Rajovi kae da takav preokret na EKGu nikad nije imao, pokazivala je medicinska sestra prazan krevet s prikaenim grafikonom u sobi intenzivne nege Klinikobolnikog centra.

Vidite da sam bio u pravu. Ko bi se nadao da e se pojaviti Kuov deda? A pojavio se. Kae da e mu ostaviti ime Aleksa, samo e mu vratiti pravo prezime! I ta da ga je neko usvojio? Eto nama drame Umal dete da traumiramo!, hvalio se upravnik ispravnom politikom doma.

Roditelji mu nisu ivi, znai. A da nije ia sve izmislio?, upita domar, uvek raspoloen za dobar zaplet.

Ma nema anse! Provereno! Sea se ia ak i registracije traktorske prikolice u koju ga je smestio kad je bila beanija. Zna, bre, da opie svaku aru dempera u kojem su bebu doneli kae, baba isplela detetu. Ma, ak i lie. Da si ih