7/25/2019 PKO 2

1/15

INTEGRISANE MARK. KOMUNIKACIJEKlasini poslovni modeli:Polazilo se od toga da ukoliko su proizvodi isti i potroai su isti,onda e jedna poruka odgovarati bilo kome i svakome.Tradicionalni oncep! om"niciran#a:

1. Homogenost trita2. be!ivanje" potroaa

#. $avorizovanje uloge i znaaja privredne propagande%. &ednosmerni tok in'orma(ija i komuni(iranja )od 'irme ka potroau*In!e$risa!i+ kombinovati jednu ili vie stvari sa nekom drugom stvari kako

bi postale (elina. Poreklo rei, 1. -ek, od latinskog integrat + uiniti (elim" od glagolaintegrare, od integer (eontegrisane marketing komunika(ije + svi promotivni elementi marketing miksa koji ukljuujukomunika(iju izme!u neke organiza(ije)brenda* i (iljne grupe po svim pitanjima koja utiu namarketinki uinak./snovna dobit pri integra(iji marketinki0 komunika(ija je SINERGIJA: 'ekat sjedinjavanjamarketinki0 komunika(ija na uzajamno podravajui i pojaavajui nain, tako da se dobijarezultat koji je vei od sume svoji0 delova.merika aso(ija(ija propagandni0 agen(ija3 IMK #ekon(ept planiranja marketing komuni(iranjakoji se zasniva na ostvarenju dodatne vrednosti putem integrisanja razliiti0 strateki0 aktivnostikao to su ekonomska propaganda, unapre!enje prodaje, direktni marketing i odnosi sa javnouime se postie konzistentnost i maksimum komunika(ionog delovanja.%oda!ne vrednos!i & prednos!i in!e$risano$ " odnos" na MK:

1. 4nogo vie personalizovano2. /rijentisano na potroae#. 5asnovano na odnosima i

%. nteraktivno'ore!ai ra(vo#a in!e$risani) mare!in$ om"niaci#a31. $ragmenta(ija )usitnjenost i brojnost* i preklapanje auditorijuma i medija2. 6e0noloka evolu(ija#. 7ubitak poverenja u medijsku propagandu%. Porast trokova medija8. 9iski nivoi di'eren(iranja marke + stapanje marki:. -ii nivo komunika(ionog obrazovanja potroaa. Pomeranje od tradi(ionalnog ka marketingu odnosa

KANA*I & O+*ICI I*I SRE%ST,A 'ROMOCIJE:-. Privredna propaganda. ;ina prodaja/. napre!enje prodaje0.

7/25/2019 PKO 2

2/15

'rivredna propa$anda #e masovni oblik komuni(iranja preduzea sa tritem.Cil#evi privredne propa$ande:

1. Prenoenje in'orma(ija2. =azvijanje sklonosti i podsti(anje na ak(iju>kupovinu#. =azvijanje primarne tranje>novi i modi'ikovani proizvodi%. =azvijanje selektivne tranje>pre'eren(ija8. =edukovanje trita

:. n'ormisanje i obrazovanje poten(ijalni0 kupa(a o pojedinanim instrumentima marketingmiksa. ?tvaranje povoljnije predstave + imida o preduzeu na tritu )preko zatitnog znaka,

pakovanja, marke*Osnovni 3a!ori pri odl"ama o privredno# propa$andi:1. @arakteristike proizvoda2. @arakteristike trita#. =eak(ija konkuren(ije na nau propagandu%. =aspoloiva 'inansijska sredstva8.

7/25/2019 PKO 2

3/15

Nedos!aci novina ao medi#a '':1. 4ala usmerenost po (iljnim grupama2. ;oa te0nika obrada + loe vizuelno predstavljanje#. 9ekada i lokalna ogranienost'rednos!i asopisa ao medi#a '':1. zlaze periodino )nedeljno, 18Bdnevno, meseno* i s obzirom na tematsku opredeljenost bolje

su (iljno usmereni

2. ?elektivnost )prema interesovanjima, pro'esijama*#. duboke impresije2. /moguuje da se proizvod prezentira na bezbroj naina + atraktivnost#. /moguuje se demonstra(ija korienja proizvoda%. -elika pokrivenost auditorijumaSla4os!i !elevi(i#e ao medi#a '':1. -isoki trokovi pripreme i emitovanja reklama2. /granienost dejstva na vreme kada se emituje poruka#. Prenatrpanost" + najee emitovanje u bloku sa ostalim reklamama'rednos!i in!erne!a ao medi#a '':1. @ao i 6- prua mogunost vizuelnog predstavljanja i doivljaja2. 4ogunost interak(ije sa kup(em3 on moe da daje sugestije i uestvuje u kreiranju

proizvoda>usluge

7/25/2019 PKO 2

4/15

Nedos!aci in!erne!a ao medi#a '':-. 5akrenost. Prezasienost'rednos!i os!ali) sreds!ava '':1. lastinost u prostoru2. @ontinuitet utiska#. 9iski trokovi

%ire!na propa$anda & po5!om1. zrazito selektivnog karaktera2. @atalozi, prospekti, oglasi, katalozi trgovine i katalozi proizvodni0 preduzeaUnapre6en#e proda#e ao o4li promoci#e predstavlja direktan podsti(aj kojim se dodatnavrednost ili neka druga pogodnost nudi kup(ima ili prodajnom osoblju i posredni(ima.,rs!e:1. Desplatni uzor(i2. @uponi#. 9agradne igre%. @ooperativno unapre!enje prodaje sa trgovinamaOso4ine line proda#e:-. 9ajneposredniji utisak. 9ajjae doprinosi ili teti imidu proizvoda/. Pored nu!enja proizvoda prua3 in'orma(ije, ideje i strunu i te0niku pomo, prima povratne

in'orma(ije od kup(a%ire!an mare!in$ ao o4li promoci#epredstavlja direktno + na ime i>ili adresu + obraanjeod strane proizvo!aa sa (iljem direktnog odziva u vidu porudbine.brzan rast u savremenim privredama>poruivanje putem kataloga, EDBa, tele'onom...U(roci espan(i#e:

1. 9edostatak vremena2. -ei trokovi vonje automobilom#. Problemi sa parkiranjem%. 9edovoljna pomo u maloprodaji8. -elike guve na kasamaGlavne ara!eris!ie p"4lici!e!a:1. -isok stepen kredibiliteta poto poruka potie iz nezavisnog izvora2. Privlai vei broj itala(a od reklama u trgovinskim i te0nolokim publika(ijama#. 7ubitak kontrole3 saoptenje za tampu moe, ali ne mora da bude objavljeno, a njegov sadraj

moe da bude promenjenSpon(ors!vo7 Poslovni odnos izme!u onoga ko obezbe!uje sredstva, resurse ili usluge i pojedina(a,

doga!aja ili organiza(ije koji zauzvrat nude odre!ena prava i koristi koje mogu da se iskoristeu komer(ijalne svr0e.

Glavne ara!eris!ie:1. -eoma korisno za izgradnju brenda i ostvarivanje publi(iteta2. 4oe da se iskoristi da se pokae briga kompanije o lokalnoj zajedni(i ili drutvu uopte#. Prua ansu za prire!ivanje zabava za poslovne partnere%. Postaje sve popularnije usled 'ragmenta(ije tradi(ionalni0 medija

7/25/2019 PKO 2

5/15

'i!an#a i( dela 'REGO,ARANJE-. Ko#i s" sve aspe!i pre$ovaran#a pro"ava#"8?o(ioloki, psi0oloki, kulturoloki, komunikoloki, pravni, etiki, ekonomski i drugi.. Jedna de3inici#a pre$ovaran#a Pregovaranje se de'inie kao prose( reavanja kon'likataizme!u dve ili vie strana, u kome su sve strane spremne da promene svoje poetne stavove kako

bi se postiglo pri0vatljivo reenje za obe strane./. Ko#i 3a!ori 9o4ele#a; odraava#" pre$ovaran#e8 =eavanje kon'likata, dobrovoljno

dogovaranje, pokuaj upravljanja drugima, komunika(ija napred + nazad, vetina rada i ivota,igra doputanja i potezanja, put za dobijanje onoga to elimo ili nain da neto dobijemo ponajnioj (eni.0.

7/25/2019 PKO 2

6/15

-. O4#asni!e In!e$ra!ivn" pre$ovara" s!ra!e$#"Dazira se na uverenju obeju strana u pregovorima da one imaju vie zajedniki0 negosuprotstavljeni0 interesa i (iljeva i da pregovore treba graditi na tim zajednikim interesima.Pregovori se odvijaju po pravilima , koje pri0vataju obe strane u pregovorima. ?utina pregovorase ispoljava kroz naglaen oseaj ili pobednika ili gubitnika.-/. O4#asni!e 'ar!ners" pre$ovara" s!ra!e$#"/na poiva na prin(ipu saradnje i zajednike odgovornosti za ure!ivanje obostrano pri0vatljivi0

odnosa. /na uzima u obzir dugorone interese i (iljeve. kljuene strane u pro(esu pregovaranjatrude se da rade slono, s (iljem da obe strane dobiju veu korist nakon okonanja pregovora,nego to su imale pojedinano na poetku pregovora.-0. Tvrd nain pre$ovaran#a & odlieCilj pregovaranja je pobeda, uesni(i u pregovorima su protivni(i, za0teva ali ne ini ustupke,teko menja stavove, vrlo je krut a nije popustljiv, ne veruje ljudima, kao sredstvo koristi pretnju,vri razne pritiske na sagovornike, nije tolerantan i samo insistira na svom stavu-1. Mepop"s!l#iv nain pre$ovaran#a7odlieCilj pregovora je sporazum, uesni(i u pregovorima su prijateljski nastrojeni, vrlo esto iniustupke drugoj strani, lako menja stavove, vrlo je popustljiv prema za0tevima druge strane,mnogo veruje sagovorniku, podloan je pritisku druge strane, iskazuje svoje minimalne za0teve itolerantan je i izbegava sukobe.-2. 'ro3esionalanprincipi#elan nain pre$ovaran#a7odliePregovor mora dovesti do dogovora, pregovor mora biti e'ikasan, pregovor mora da zadovoljiinterese obe strane, pregovor mora da poboljsa odnos izme!u stranaka, rezultat pregovora mora

biti ugovor koji je pravedan, rezultat pregovora mora biti ugovor koji je trajan-=. O4#asni!e !ri mo$"Da is)oda pre$ovoras0od pregovaranja dobijam + dobijam" znai da su rezultatom pregovora zadovoljne obe strane,koje su uverene da su u pregovorima neto dobile.

s0od pregovora

7/25/2019 PKO 2

7/15

-@. Ra(lo(i po!e5oDa " pre$ovorima@ada se pregovarai3 nisu adekvatno pripremili, nisu odredili (ilj pregovora, nisu odredilistrategiju pregovora, nisu prikuupili sve potrebne in'orma(ije o sagovorni(ima, nisu odredilivreme pregovora, nisu odredili mesto pregovora, nastupaju emotivno , izbegavaju istinu i koristese laima i obmanama.... O4#asni!e elemen!e o#e !re4a de3inisa!i " po$led" vremena pre$ovaran#a-reme ima viestruku ulogu i to3 vreme kao deo dana, vreme kao deo godinjeg doba, vreme kao

meteoroloka situa(ija, vreme kao trajanje. Prvo pitanje koje je povezano sa vremenom se odnostina to kada e pregovori poeti.

7/25/2019 PKO 2

8/15

2. ,rs!e !emperamen!a3 ?angvinik, kolerik, melan0olik i 'legmatikB.=. San$vini: &ae straneBaktivan, zabavan, drueljubiv, ubedljiv, unosi sveinu, energian,

promoter, spontan, optimistian, du0ovit, divan, veseo, instirativan, ekstrovertan, drueljubiv,ragovorljiv, poletan, simpatian, omiljen, iva0an. /no to nam odma0 upada u oi kada vidimosangvinika3 ?vojima nastupom odma0 privljai paznjuF govorljiv, odlian pripovedaF ima dobarsmisao za 0umorF dok govori, 'iziki dodiruje sagovornikaF vrlo je emo(ionalan i ekstrovertanF

pun je enruzijazmaF veseo i brbljiF znatieljanF dobar na s(eniF bezazlen, iroko otvoreni0 oijuF

ivi u sadanjostiF promenljive naraviF iskren u sr(uF veito deteF?angvini(i su najbolji3 u op0odjenju sa ljudima punim enruzijazma, u iznoenju misli na uzbudljivnain i na vodeem poloaju gde im se posveuje sva panja. ?angvinik na poslu3

7/25/2019 PKO 2

9/15

-. le$ma!i:&ae straneB prilagodljiv, miroljubiv, ne protivi se, pribran, rezervisan, zadovoljan,strpljiv, stidljiv, predusretljiv, prijateljski nastroje, taktian, dosledan, bezazlen, sklon 0umoru,

posrednik, tolerantan, sluala(, zadovoljan, prijatan, uravnoteen./no to nam odma0 upadne u oi kad vidimo 'legmatika3 uzdran, leeran, ti0, miran i pribran,strpljiv, uravnoteen, saoseajan, ljubazan, prikriva oseanja, svesno se miri sa ivotom.$legmati(i su najbolji u3 mirnim i jednostavnim situa(ijama, situa(ijama u kojima je potrebna

pribranost, uobiajenim situa(ijama koje drugima mogu da izgledaju dosadno.

$legmatik na poslu3 sposoban, siguran, miran, saglasan, ima smisla za administra(iju, posreduje uproblemima, izbegava sukobe, dobro podnosi nesporazume, pronalati laki nain.?labije strane 'legmatika3 bezoseajan, ravnoduan, suzdran, plaljiv, neodluan,nezainteresovan, kolebiv, bezlian, bes(iljan, nonalantan, zabrinut, bojaljiv, sumnjiav,in'di'erentan, gundjalo, spor, nenametljiv, neambi(iozan, bezvoljan, oportunista.

-.*inos! 4i se mo$la odredi!i ao spe(i'ina, relativno stabilna i neponovljiva strukturapsi0iki0 osobina nekog oveka, u kojoj svaka osobinazauzima posobno strukturom odredjenomesto.. Temperamen!7spena komunika(ija u mnogome zavisi od poznavanja dominantni0

psi0oloki0 osobina sagovornika ili komunikatora. 6emperament spada u jednu od najznaajni0ti0 osobina. Poznavanje sagovornikovog temperamenta svakome od nas moe pomoi da bolje'unk(ioniemo u drutvu, da razgovor vodimo na prikladan i prijatan nain, i da razumemo

pozitivne i negativne osobine ljudi./. Upo(na!i se4eBznai upoznati svoje prednosti i manje kako bi ovek bio to objektivniji kako

prema sebi, tako i prema drugima.0. Kao De ove da om"nicira i ao De da se pona5aB na#e5De (avisi od !o$a: s kim je, tagovori, kako postupa i u ta veruje.1. %a 4i om"niaci#a 4ila "spe5na , ovek mora da vodi rauna ta e rei o3 sebi, drugima,

problemima, potrebama i pravima.--. Gri so3is!i sma!ra#" da l#"de poreDe: elja za zadovoljstvom, elja za bogaenjem, eljaza au.-. Klasi3iaci#a po!re4a:BPrema ulozi koju imaju u ovekovom ivotu3 primarne i sekundarneBPrema nastanku3 nasledjene i steeneBPrema podruiju ovekovog ivota3 Dioloke i so(ijalneBPrema rasprostranjenosti medju ljudima razlikujemo3 univerzalne, regionalne, individualne

potrebe5vonarevi istie da bi najprikladnija klasi'ika(ija potreba obu0vatala3 primarne bioloke

potrebe, primarne so(ijalne potrebe, sekundarne potrebe-/. 'rimarne 4iolo5e po!re4e imaju primarno, osnovno znaenje za samo bioloko ovekovo

postojanje. /ne su takodje i nasledjene. vo neki0 potreba ove vrste3 potreba za materijama,potreba za elimina(ijom, potreba za ouvanjem 'izikog integriteta, potreba za spavanjem iodmorom i seksualne potrebe.-0. 'rimarne soci#alne po!re4e su vitalne za normalno 'unk(ionisanje oveka u ljudskojzajedni(i. /ne su steene i zbog toga su u zavisnosti od sredine u kojoj je neka osoba odrasla.Mo$" se ra(vrs!a!ina3 potreba za a'irma(ijom, potreba za drutvom, potreba za simpatijom,

potreba za so(ijalnim kongormizmom, potreba za promenom, potreba za istraivanjem.

7/25/2019 PKO 2

10/15

-1. S!av se na#e5De moe de3inisa!ikao steena tenden(ija da se reaguje bilo pozitivno, bilonegativno, prema osobama, objektima ili situa(ijama izvan nas, prema vlastitim osobinama, iliidejama ili postup(ima.-2. S!ari Grci s" prepo(nali !ri 4i!ne omponen!e s!avova:B'ektivna komponenta stava je emotivna strana nai0 uverenja sa nekom situa(ijom. /na sesastoji od nai0 pozitivni0 ili negativni0 oseanja prema ljudima ili dogadjajima, zadovoljstva ilinezadovoljsva, pa ak i neizvesnosti.

B@ognitivna komponenta je intelektualna strana stava. /na se sastoji iz toga u ta verujemo, taznamo ili kako rasudjujemo u vezi sa nekom osobom, stvari ili dogadjajem.BDi0ejvioristika komponenta stava odnosi se na predispozi(ije pojedin(a da reaguje.-=. Na#e5Di inioci o#i "!i" na na5e 3ormiran#e s!avova s": porodi(a, drutvena gruapa kojoj

pripadamo, uzori, drutvene institu(ije.-?. Smerovi se prepo(na#" ro( sledeDe oso4ine:BPrema smeru stavovi mogu biti pozitivni i negativnoBntezitet ili vrstina govore nam da stavovi mogu biti jaki ili slabi.B

7/25/2019 PKO 2

11/15

Trema se na#e5De po#avl#"#e:B @ada se adekvatno ne pripremi za javni nastupB @ada se na dan nastupa ini sve suprotno u odnosu na ono to se svakodnevno iniB @ada se auditorijum pred kojim se nastupa posmatra kao protivnik koji eka svaku slabostgovornika da bi ga ponizioB @ada se na poetku nastupa prisea loi0 iskustava sa raniji0 nastupaB @ada se misli na opasnost od neuspe0a pri nastupu njegove posledi(e

B @ada se iskljui iz stvarnosti prepusti stanju lebdenjaB @ada se stalno misli samo na tremuB @ada se ine nepredvi!ene stvari na koje ovek nije navikao tokom javnog nastupaKAKO SA,*A%ATI TREMUFe!iri celine:B @valitetna priprema pre nastupaB Potpuna usredsre!enost na temu koja e se izlagati na javnom nastupu B =azvijanje pozitivnog stave samopouzdanja pretapanje treme u pozitivnu ak(iju%a 4i se !rema pri i(la$an#" ne"!ralisalaB po!re4no #e:B potpunosti ovladati materijom koja se izlaeB 9apraviti teze izlaganjaB Podvui kljune rei reeni(e u tekstuB 6okom izlaganja povremeno ba(iti pogled na kon(ept izlaganjaB vebavati izlaganje pred drugima ili snimanjem pomou kamere ili kaseto'onasredsre!enost na temu koja se izlae ukljuuje nekoliko aktivnosti uoi dana nastupanja na samdan nastupanja3B /putanjeB /bavljanje uobiajeni0 svakodnevni0 poslovaB ktivno ukljuivanje u pro(es organiza(ije nastupa

B =azgovor sa publikom pre nastupaB Po potrebi, pre samog nastupa, vebanje pravilnog disanja,e4e o#e poma" ove" da se op"s!i:Prva veba3 duboko uda0nuti, zaustaviti da0 u grudima desetak sekundi lagano isputati vazdu0na usta.

7/25/2019 PKO 2

12/15

Speci3icnos!i med#"narodno$ poslovno$ om"niciran#aB@ada se nadjemo u neko stranoj zemlji ili u kontaktu sa stranim poslovnim partnerom, u

poslovnom komuni(iranju treba po(i od nekoliko osnovni) principakao sto su3J Cove(anstvo (ine razli(ite (ulture.J 9ssa vrednost e onolika koliko smo u stanju da razumemo primenimo kulturnuraznolikost.J Pravila nalazu da se postuju obelezja one (ulture u kojoj se nalazimo.

J @ada odlazimo u drugo kulturno podneblje, potrebno je da se na vreme upoznamo saosnovnim obelezjima (ulture tog podneblja.J 9everbalna komunika(ija u razli(itim kulturama ima neka razli(ita svojstva7Kon!a! ocima #e sv"da 4i!a. ?kretanjem skrivanjem pogleda tokom razgovora, moze seostaviti dojam o nesigurnosti, nezainteresovanosti ili neuverljivosti.Bzraz li(a svoju najve(utajnu krije u osme0u, pozeljan je u svim situa(ijama.7'ore!i $lavom !aod#e s" po(el#niposebno dok slusamo druge, pri0vatamo nji0ov razgovorili odobravamo ono sto govore.7%r(an#e !ela o!rivakarakter kao sam govor. 6reba stajati uspravo, s rukama uz telo. @ada

se sedi blaga nagnutost napred pokazuje zainteresovanost. 9ije dobro sedeti ni previse lezerno,ne treba sve vreme drzati prekrstene ruke, stalno dodirivati kosu, ne treba ma0ati rukama, nitidrzati i0 (vrsto stegnute.NemacaBNemaci om"niaci#si s!il ara!eris": izuzetna priprema, kultura pregovaranj,odlu(ivanje on osnovu (injeni(a, brzo resavanje problema, postovanje sagovornika njegovogvremena, nagradjivanje prema iskazanim rezultatima.BUspe) " om"niaci#i sa s!ranim poslovnim par!neromunapred je olaksan ako znamoslede(e in'orma(ije o zemlji poslovnog partnera kao sto su3 puno zvani(no ime drzave sa kojom

poslujemo, glavni grad te drzave, ime predsednika drzave, drzavne verske praznike, kulturnerazlike u is0rani, ukratko istoriju geogra'iju zemlje, poznavanje slavni0 li(nosti

I!ali#aBtalijani su u poslovnom svetu prepoznatljivi kao otvoreni, verbalni, inteligentni, 'amilijarni,religiozni iskreno zainteresovani za osobu sa kojom dolaze u poslovnu vezu. Poznati sup otome da su skloni da preuzimaju poslovne rizike izazove. 5ato su skloni da kazu da jeitalijanski stil poslovanja nepredvidljiv, dinami(an preduzetni(ki. talijani vole da razgovarajuo3 $udbalu, italijanskoj ar0itekturi, umetnosti, 'ilmu, muzi(i, obi(ajima, 0rani vinu. 9e vole darazgovaraju o3 ma'iji, porezima, politi(i u taliji, politi(i -atikana

7/25/2019 PKO 2

13/15

AmeriaB kominika(iji sa merikan(ima poslovni partner mora da bude spreman na neprestanudinamiku. meri(i vreme zna(i sve, a ponajvise nova(, koji je prekreta(, (elokupnokameri(kog drustva. pregovaranju sa merikan(ima je potrebno koristiti jake argumente kojisu aktuelni. 6o zna(i da poslovni partner mora da poznaje aktuelnu poslovnu situa(iju pri tomkoristi u komunika(iji aktuelne poslovne pojmove.B?ve teme koje su povezane sa nov(em sui m vrlo interesantne, 'ilm sport sui m takodje

zanimljive teme za razgovor. 6eme koje treba izbegavati u svakom slu(aju su politika, religija.Spani#aB@ako u poslovnom, tako u drustvenom zivotu kod ?pana(a se prepli(u 'ormalno ne'ormalno, ljudska topline diplomatska uzdrzanost. Poznati sup o svom ponosu (asti.BPozeljne teme za razgovor sa ?pan(ima3 spanska tradi(ija, spanska kultura umetnost,

putovanje, spanska vina likeri, sport, posebno 'udbal, borba bikovaB/ (emu ne treba sa njima pri(ati3 Daskijskom separetizmu katalonskom religionizmu,$ranku, Pitanjima li(ne prirode, posebno ne na prvom sastanku, =eligija,

7/25/2019 PKO 2

14/15

U(roci !reme7stazivanja kazu da kada stra0ujemo ili se bojimo od nastupa u medijima, na prezenta(iji, ili

bilo kom ve(em javnom skupu, ustvari mi se tada pre svega bojimo sami0 sebe.B?tra0 je posledi(a saznanja da je nastupanje pred auditorijumom, pogotovo ako ga sa(injavajunepoznate osobe, ustavri, izlaganje sebe tudjoj pro(eni. 5ato je stra0 od javnog nastupa jedanod najja(i0 ljudski0 stra0ova.

Bristotel je govorio da kada nas obuzme stra0 nikada ne treba zaboraviti da bi se oni koji nasgledaju ili slusaju dok javno nastupamo govorimo, jednako ose(ali kao mi da sun a nasemmestu. 6o saznanje treba da nam pomogne da svoj stra0, odnosno tremu kontrolisemo. kolikoi0 nekontrolisemo, trema moze da izazove (ak potpunu blokadu.'o#avni simp!omi !remeB?imptomi treme se naj(es(e mani'estuju kroz 'izi(ke psi0i(ke simptome. 9eki od uobi(ajeni0'izi(ki0 simptoma koji se javljaju pred sam po(etak izlaganja su3B znojenje ruku

J ose(aj mu(nine u stomakuJ povra(anjeJ dr0tanje telaJ malaksalostJ bledilo u li(uJ (rvenilo u li(uJ otezano disanjeJ lupanje sr(aJ povremeno gusenjeJ u(estalo kaslju(anjeI

B?vima njima pridruzuju se jednako zabrinjavaju(i psi0i(ki simptomi koji se mani'estuju kao3blokada memorijeJ iznenadni ose(aj da ne znamo gde se nalazimoJ iznenadni ose(aj da ne znamo sta radimoJ (esto ponavljanje isti0 re(iJ sve vise koris(enje re(i kao sto su3 eto, zar ne, ovaj, to jestI7Treme se na#cesce po#avl#"#e:J kada se adekvatno ne pripremi za javni nastup

J kada se auditorijum pred kojim nastupate posmatra kao protivnikJ kada se na po(etku nastupa prise(a losi0 iskusava sa raniji0 nastupaJ kada se misli na opasnost od neuspe0a pri nastupu njegove posledi(eJ kada se iskloju(i iz stvarnosti prepusti stanju lebdenjaJ kada se stalno misli samo na tremuJ kada se (ine nepredvidjene stvari na koje (ovek nije navikao tokom javnog nastupa.Kao savlada!i !rem"B borbi protiv treme savezni(i su vreme strpljenje. -estina savladjivanja treme se u(iupornos(u ume(em da se od protivnika pretvara saveznik.

BPostoji mnogo save!a o#i mo$" pomoci da se "man#i !rema I s!ra) od #avni) nas!"pa./ni se mogu grupisati u (etiri (eline, koje (ine3B kvalitetna priprema pre nastupaB potpuna usresredjenost na temu koja (e se izlagati na javnom nastupuB razvijanje pozitivnog stave samopouzdanja pretapanje treme u pozitivnu ak(iju

7/25/2019 PKO 2

15/15

Kvali!e!na pripremaB@valitetn izlaganja u najve(em broju slu(ajeva zavisi od pripreme.