Plan generalne regulacije Banovaca (Stari Banovci, Novi Banovci, … · 2012. 12. 9. · REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA OP[TINA STARA PAZOVA Plan generalne regulacije

REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA

OP[TINA STARA PAZOVA

Plan generalne regulacije Banovaca (Stari Banovci, Novi Banovci, Banovci Dunav)

STARA PAZOVA, januar 2010. J.U.P.U.

JAVNO URBANISTI^KO PREDUZE]E URBANIZAM STARA PAZOVA

2

Plan generalne regulacije Banovaca (Stari Banovci, Novi Banovci, Banovci Dunav)

DIREKTOR

DRAGI[A LAJOVI]

3

NARUÎLAC: SKUP[TINA OP[TINE STARA PAZOVA

OBRA\IVA^ : JAVNO URBANISTI^KO PREDUZE]E URBANIZAM STARA PAZOVA

ODGOVORNI URBANISTA: Dragan Plavec , dipl.in`.arh.

RADNI TIM:

Mirko Rezi}, dipl.ek. Dragan Plavec, dipl.in`.arh. Igor Mi{~evi}, dipl.pr.planer i dipl.geog. Ksenija Orlovi}, dipl.in`.arh. Dragan Popara, dipl.geog. Ruìca Srbqin - Kolari}, teh. Eva Gireg, teh. Vesna An|elkovi}, teh Nikola Lazi}, dipl.in`.geod.

INSTITUCIONALNA SARADWA:

Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, Uprava za infrastrukturu

Republika Srbija, Direkcija za unutra{we plovne puteve, Plovput

Republika Srbija, Ministarstvo za kapitalne investicije, Sektor za vodni saobra}aj i bezbednost plovidbe, Lu~ka kapetanija Novi Sad

Javno vodoprivredno preduze}e Vode Vojvodine

Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Sektor za za{titu i spasavawe u Sremskoj Mitrovici

AP Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, sektor za sanitarni nadzor

Op{tinska uprava, odeqewe za komunalne delatnosti, urbanizam i gra|ewe, Inspekcija za{tite ìvotne sredine

Javno preduze}e ’’îsto}a’’ Stara Pazova

Javno preduze}e za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu op{tine Stara Pazova ’’Gea-plan’’

Javno preduze}e ’’Vodovod i kanalizacija’’

Telekom Srbija, direkcija za tehniku

Elektrovojvodina, Elektrodistribucija Ruma

STARA PAZOVA Januar 2010.

4

- S A D R @ A J -

TEKSTUALNI DEO UVOD

1. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU PLANA ............................................................. 6

2. PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PROGRAMA I PREDLOG VRSTE URBANISTI^KOG PLANA ................................................ 6

2.1. Obaveze, uslovi i smernice iz planskih dokumenata vi{eg reda i susednih podru~ja ........................................................... 6

3. OPIS GRANICE PLANA ............................................................................... 12

4. PODACI I DOKUMENTACIJA OD ZNAÂJA ZA IZRADU PLANA .................. 13

4.1. Analiza prirodnih odlika prostora obuhva}enog planom generalne regulacije ........................................ 13

4.2. Istorijsko - razvojni koncept prostora obuhva}enog planom generalne regulacije ........................................ 16

5. OCENA STAWA I RAZVOJNIH MOGU]NOSTI ............................................ 19

6. KONCEPT I OBRAZLO@EWE PLANSKOG RE[EWA ................................... 22

6.1. Podela gra|evinskog rejona na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te ............................................................................................. 23

6.2. Bilans povr{ina ................................................................................. 27

6.3. Koncept prostorne organizacije, podela na urbanisti~ke celine i definisawe pravila ure|ewa i gra|ewa ....................................... 29

6.4. Mreà infrastrukturnih sistema ...................................................... 68

6.5. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara ............................................... 81

6.6. Biodiverzitet i vodno zemqi{te ....................................................... 83

6.7. Za{tita od elementarnih nepogoda ..................................................... 84

6.8. Ure|ewe prostora od interesa za odbranu zemqe .............................. 85

6.9. Za{tita ìvotne sredine..................................................................... 85

Uslovi nadle`nih institucija ........................................................................ 88 GRAFI^KI PRILOZI

1. POLO@AJ BANOVACA U [IREM OKRU@EWU

2a. OBUHVAT PLANA GENERALNE REGULACIJE BANOVACA 2b. GEODETSKA PODLOGA SA GRANICOM GRA\EVINSKOG REJONA 3. POSTOJE]A NAMENA PROSTORA 4. PLANIRANA NAMENA PROSTORA SA GRANICOM GRA]EVINSKOG REJONA 5. PLAN PODELE ZEMQI[TA NA JAVNO I OSTALO 6. PRAVILA GRA\EWA I URE\EWA PROSTORA 7. PLAN SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE SA GENERALNOM REGULACIJOM I NIVELACIJOM 8. VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA 9. ELEKTROENERGETSKA, TT I GASNA INFRASTRUKTURA

5

Uvod

Generalni urbanisti~ki plan Banovaca (Slu`beni list op{tina Srema 11/80), ura|en je od strane Zavoda za urbanizam i komunalne delatnosti iz Beograda kao obra|iva~a plana, 1974. godine. Plan je ra|en na osnovu preporuka Prostornog plana op{tine Stara Pazova koji je uradio Zavod za unapre|ewe komunalne delatnosti 1971. godine kao i na osnovu terenskih i kabinetskih istraìvawa koja su sprovedena za potrebe izrade navedenog plana. Iako je izrada Generalnog urbanisti~kog plana zavr{ena tokom 1974. godine, usvajawe je do~ekano tek 1980. godine uz tada ve} definisani uslov od strane organa lokalne samouprave da se odmah pristupi izmenama Plana u skladu sa konstatovanim promenama na terenu koje nisu bile obuhva}ene.

Velika vremenska distanca i druga~iji socio-ekonomski okvir razvoja tada{weg dru{tva u~inio je mnoga od konceptualnih re{ewa koja su navedena u datom planu neadekvatnim dana{wim potrebama naseqa. Ipak, odre|ene konstatacije i predvi|awa razvojnih tendencija u potpunosti su tada prepoznati i ~ini}e osnovne premise na kojima }e se formirati planerska re{ewa u funkciji daqeg razvoja naseqa i u budu}im planskim dokumentima.

Neka od kqu~nih re{ewa i konstatacija Generalnog urbanisti~kog plana Banovaca koja su definisana pre vi{e od 30 godina, nave{}emo u nastavku i kratko se osvrnuti na wih:

• U toku izrade plana konstatovan je izraèn problem divqe izgradwe vikend objekata u podunavskom pojasu naseqa, i tada{wim planom je izvr{eno wihovo uklapawe u novi gra|evinski rejon naseqa. Navedeno ukazuje da je i pre 30 godina postojao problem divqe izgradwe ali da je priroda navedene izgradwe bila bitno druga~ija od one koja danas dominira u nasequ.

• Plan je definisao veoma ambiciozne zahvate u prostoru ali nije jasno dao razra|ene mere za wihovo sprovo|ewe.

• Banovci su predvi|eni kao naseqe sa primarnom funkcijom stanovawa i rekreacije ali je predvi|en i odre|en kompleks povr{ina na kojima su se trebale razvijati i privredne delatnosti posebno iz industrijskog sektora. U skladu sa navedenim nije navedeno koje industrijske delatnosti su iskqu~ene na navedenom prostoru.

• Navedeni plan je pojas uz regionalnu saobra}ajnicu R-106 na teritoriji Starih Banovaca predvideo kao prostor za razvoj privrednih delatnosti. Dana{we privredne tendencije upravo navedeni pojas i saobra}ajnicu ponovo stavqaju u fokus iako je veoma dug vremenski period navedeni prostor bio apsolutno neaktiviran u navedene svrhe.

• Tada{wi plan nije definisao postoje}e ambijentalne celine u nasequ i reìme wihove za{tite. Navedeno je prouzrokovalo neadekvatnu rekonstrukciju koja je vremenom trajno izmenila postoje}e celine.

• Planirane javne zelene povr{ine nisu bile dovoqno razvijene na nivou naseqa. Navedeno je dovelo do potpunog zaposedawa odre|enih prostora koji urbanisti~ki imaju veoma povoqne karakteristike za navedenu namenu, ve}im kompleksima stambenih celina.

• Plan je predvideo izgradwu industrijske zone i kompleksa PPOV-a na najju`nijem kompleksu Novih Banovaca koji se grani~i sa K.O. Batajnica. Na navedenom prostoru danas je dominantna funkcija individualnog stanovawa sa malom gustinom izgra|enosti.

• Osnovni ciq Plana bio je organizovawe prostora za stanovawe, rad i rekreaciju 30 000 stanovnika. Navedena demografska projekcija (definisana na osnovu nerealno o~ekivanog visokog stepena imigracije do 1995. godine) bila je jedna od najkrupnijih gre{aka koje je Plan napravio. Na bazi nerealnih demografskih kretawa, dato je veliko {irewe granice gra|evinskog rejona naseqa, kao i konceptualni model kolektivnog stanovawa koji nije usaglasio potrebe okolnih naseqa izme|u kojih je nastao (Stari i Novi Banovci).

• Plan je pravilno uo~io eksterne efekte koji dolaze iz Beograda i uti~u kako na razvoj Op{tine tako i Banovaca. Navedeno }e predstavqati jedan od bitnijih aspekata na kojima }e se temeqiti planirawe razvoja centralnih funkcija Op{tine i op{tinskih naseqa u narednom periodu. Danas, navedeni uticaj je jo{ izraèniji i sa jo{ ve}im posledicama na prostorni i ekonomski razvoj Op{tine i Podunavqa.

Generalni urbanisti~ki plan Banovaca sa svim pozitivnim i negativnim odrednicama i sa problemati~nim usvajawem, bio je planski osnov za razvoj

6

naseqa u proteklih 29 godina. Novije generacije urbanisti~kih planova nièg reda nisu imale ingerencije kojima bi mewale neke od postavqenih koncepata generalnog Plana naseqa i su{tinski samo su gasili poàre koji su se javqali u prostoru kao posledica neprecizno ili pogre{no definisanih razvojnih politika. 1. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU PLANA

Shodno odredbama Zakona o planirawu i izgradwi (’’Slu`beni glasnik

RS’’ broj 72/09), i Pravilnika o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{ewa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i uslovima i na~inu stavqawa plana na javni uvid (Slu`beni glasnik RS broj 12/04), a na osnovu usvojenog Koncepta plana za izradu plana generalne regulacije Banovaca, pristupilo se izradi Nacrta plana generalne regulacije Banovaca.

2. PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA I PREDLOG VRSTE URBANISTI^KOG PLANA

Usvajawem Prostornog plana op{tine Stara Pazova do 2025. godine (Sl.list op{tina Srema 12/09), stvorena je krovna planska normativna osnova za potrebe razvoja urbanisti~kih dokumenata naseqskog nivoa za sva naseqa u op{tini.

Shodno ~lanu 25 Zakona o planirawu i izgradwi (Sl.Glasnik 72/09), Plan generalne regulacije donosi se za naseqa za koja se ne donese Generalni plan. Planom generalne regulacije koji se radi za celo naseqe (kao {to je slu~aj sa Banovcima) odre|uje se dugoro~na projekcija razvoja i prostornog ure|ewa naseqa, kao i pravila regulacije, ure|ewa i gra|ewa.

2.1. Obaveze, uslovi i smernice iz planskih dokumenata vi{eg reda i susednih podru~ja . Prostorni planovi vi{eg reda u kojima se na direktan i indirektan na~in

tretira prostor Banovaca su:

• Prostorni plan Republike Srbije • Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog koridora autoputa E-75

Subotica – Beograd (Batajnica) • Regionalni prostorni plan administrativnog podru~ja Beograda • Prostorni plan op{tine Stara Pazova do 2025. godine (wegove

odredbe direktno su inkorporirane u predlog Plana, te se ne}e posebno navoditi)

2.1.1. Prikaz planskih obaveza i preporuka navedenih u Prostornom planu Republike Srbije

Prostorni plan Republike Srbije usvojen je 1996. godine, (Slu`beni

glasnik Republike Srbije br.13/96) i predstavqa jedini prostorno-planski dokument koji je done{en na nivou Republike Srbije do danas. Iako su dru{tveno-ekonomski i politi~ki okviri u kojima se Repulika Srbija danas nalazi promeweni, velika ve}ina planskih odredbi koje se nalaze u ovom dokumentu aktuelne su i danas.

U nastavku navodimo one odredbe iz prostornog plana Republike Srbije koje implicitno u sebi sadrè i prostor op{tine Stara Pazova sa posebnim osvrtom na teritoriju Banovaca:

1. Kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta

Tekstualnim i grafi~kim prikazima, prostor op{tine Stara Pazova definisan je kao ratarsko-sto~arski makrorejon sa pogodno{}u za navodwavawe. Na prostoru op{tine i u wenoj okolini predvi|eni su ili se ve} nalaze, objekti za preradu vo}a i povr}a, hladwa~e i mlekare.

2. Razme{taj {uma

Prostor pored drumskih saobra}ajnica E-70 i E-75 predvi|en je da se ozeleni za{titnim {umskim pojasom. Samim tim i prostor pored navedenih saobra}ajnica na teritoriji op{tine podleè istom reìmu namene.

7

3. Izvori{ta voda i vodoprivredna infrastruktura

Na prostoru Op{tine planira se izvo|ewe dela radova vezanih za realizaciju sistema za navodwavawe Isto~ni Srem. Za realizaciju ovog sistema (zajedno sa sistemom Zapadni Srem) neophodna je izgradwa tri kanalska sistema: Hidrosistem Drina-Sava-Dunav sa magistralnim kanalom na relaciji Loznica, Petlova~a, Jarak, Stari Banovci. Kroz navedeni plan, planira se iskori{}avawe ve} postoje}e mreè za odvodwavawe na koju bi se ugradili reverzibilni agregati koji pumpaju u oba smera.

4. Kori{}ewe mineralnih sirovina, metala i nemetala

U Prostornom planu Republike Srbije na prostoru op{tine Stara Pazova prikazana su dva leì{ta nemetala – gra|evinskog materijala (u Staroj Pazovi i Golubincima), kao i dva aktivna pozajmi{ta ciglarske zemqe na datim lokacijama.

5. Kori{}ewe energetskih izvora

Prema istra`nim radovima koji su obavqeni za potrebe Prostornog plana Republike Srbije, prostor op{tine Stara Pazova spada u kategoriju umereno perspektivnih podru~ja kada su u pitawu nalazi{ta nafte i gasa.

6. Energetska infrastruktura

Preko prostora op{tine Stara Pazova prelaze tri dalekovoda, (dva od 400 kv i jedan od 220 kv), kao i magistralni gasovod iz pravca Novog Sada koji ide ka Beogradu, te postoje}i dovodno-razvodni gasovodi na teritoriji op{tine. Prostornim planom Republike nije planirana dodatna infrastruktura ovog tipa.

7. Prostorni model mreè centara na teritoriji Republike u 2010. godini

U prostornom modelu mreè naseqa u Republici Srbiji, predvi|a se do 2010. godine na prostoru op{tine Stara Pazova ja~awe funkcionalnih i urbanizacijskih procesa izme|u Stare i Nove Pazove na jednoj strani i Beograda na drugoj strani.

8. Razme{taj industrije

Op{tina Stara Pazova predstavqa mali industrijski centar, (1000-5000 zaposlenih) i nalazi se u potencijalnom pojasu intenzivnog industrijskog razvoja, prema predvi|awima Prostornog plana Republike Srbije.

9. Mogu}a podru~ja uticaja makroregionalnih centara

Prema grafi~kom i tekstualnom prikazu republi~kog Prostornog plana, op{tina Stara Pazova se nalazi u zoni visokog uticaja beogradskog regiona i pripada wegovoj uslovnoj urbanoj regiji.

10. Putna mreà, plovni saobra}aj, robno-transportni centri, aerodromi i èlezni~ka mreà

Prostor op{tine, presecaju dva autoputa, (E-70 i E-75) dok ga reka Dunav na istoku dodiruje u duìni od 24 kilometra. Sem pretvarawa deonice puta E-75 od Beograda ka Novom Sadu u auto-put ({to je ura|eno), na prostoru op{tine Prostornim planom Republike, nisu predvi|ena nova {irewa drumske mreè.

Prostor op{tine preseca i dvokolose~na pruga koja predstavqa vezu Beograda ka [idu i daqe ka zapadnoj Evropi, dok se jedan kolosek na me|i op{tina In|ije i Stare Pazove odvaja u pravcu Novog Sada i daqe ka Budimpe{ti. Prostornim planom Republike predvi|eno je i rezervisawe koridora za izgradwu brze pruge na prostoru op{tine Stara Pazova (predvi|a se i izgradwa raskrsnice za pravce ka [idu i Novom Sadu).

11. Telekomunikacije

Du` saobra}ajnice E-75 republi~kim Prostornim planom planirano je postavqawe opti~kog kabla koji bi spajao Beograd i Novi Sad. Tako|e, preko prostora op{tine prelaze i dva koridora primopredajni~kih veza usmerenih ka Fru{koj Gori.

8

12. Organizacija prostora za turizam

Prostor op{tine presecaju izuzetno tranzitni drumski turisti~ki pravci prvog i drugog stepena, tako|e, deo Op{tine ka podunavqu definisan je republi~kim planom kao turisti~ka zona drugog stepena.

13. Za{tita i unapre|ewe ìvotne sredine

Prostornim planom Republike Srbije, prostor op{tine Stara Pazova svrstan je u ~etvrtu kategoriju zaga|enosti, sa zaga|ewima od prehrambene i tekstilne industrije, velikih sto~nih farmi kao i ostalih industrija i delatnosti sa ugra|enim sistemima za pre~i{}avawe vazduha i vode. Tako|e, zbog intenzivnih primena agrotehni~kih mera i postoje}e industrije, op{tinski prostor je svrstan u kategoriju prostora sa intenzivnim zaga|ivawem zemqi{ta i u kategoriju prostora sa intenzivnim urbano-industrijskim uticajima.

14. Za{tita prirodnih dobara

Regionalni prioriteti, (na nivou Vojvodine, a koji se odnose i na op{tinu Stara Pazova), za{tite prirodnih dobara koji su predvi|eni prostornim planom Republike Srbije su: za{tita vodenih tokova i obalnog podru~ja, za{tita vla`nih i zabarenih povr{ina i specifi~nih zaslawenih terena.

15. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara

Na prostoru op{tine Stara Pazova nalazi se ve}i broj nepokretnih kulturnih dobara, spomenika kulture i arheolo{kih nalazi{ta koje je Prostorni plan republike grupno konstatovao. Bez pojedina~nog precizirawa, svim nepokretnim kulturnim dobrima i arheolo{kim lokalitetima definisan je okvir i strategija za{tite kroz prostorne planove niè kategorije.

2.1.2. Prikaz planskih obaveza i preporuka navedenih u Prostornom planu podru~ja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 Subotica-Beograd (Batajnica) Prostornim planom podru~ja infrastrukturnog koridora autoputa E-75

Subotica–Beograd (Batajnica), (Slu`beni glasnik Republike Srbije broj 69/03), definisani su osnovi organizacije, kori{}ewa, ure|ewa i za{tite podru~ja infrastrukturnog koridora, na teritorijama grada Beograda i vojvo|anskih op{tina preko ~ijih teritorija infrastrukturni koridor prelazi.

U nastavku navodimo planske odredbe i preporuke koje se odnose na prostor op{tine Stara Pazova:

1. Obuhvat plana infrastrukturnog koridora na teritoriji op{tine Stara Pazova

Podru~je prostornog plana infrastrukturnog koridora na prostoru op{tine Stara Pazova obuhvata cele katastarske op{tine: Stara Pazova, Stari Banovci, Nova Pazova i Novi Banovci.

2. Funkcije i zna~aj pruge za velike brzine sa posebnim osvrtom na prostor op{tine Stara Pazova

Prostorni plan Republike Srbije, (kao i prostorni plan infrastrukturnog koridora), utvrdio je koridore pruga za velike brzine, izme|u kojih je i pru`ni pravac Horgo{ - Subotica – Novi Sad – Beograd. Osnovni ciq modernizacije ovog pru`nog pravca je da svojim tehni~kim i drugim elementima zadovoqi sve zahteve i evropske standarde za ukqu~ivawe ove deonice u sistem evropskih pruga za velike brzine i zadovoqi sve zahteve i savremene tehnologije prevoza putnika i roba. Pruga Horgo{ - Subotica - Novi Sad – Beograd }e se graditi kao dvokolose~na. Planira se elektrifikacija sa elementima za brze vozove i brzine oko 160 km/h sa {to mawim zauzimawem plodnog poqoprivrednog tla. Na prostoru op{tine Stara Pazova preklapaju se postoje}i pru`ni pravci, (preklapa}e se i trase planiranih pruga za velike brzine), ka Novom Sadu i ka [idu, {to prostoru op{tine Stara Pazova daje veliki tranzitni zna~aj.

3. Funkcije i zna~aj magistralnih telekomunikacionih kablova u infrastrukturnom koridoru na prostoru op{tine Stara Pazova

Prostornim planom Republike Srbije planirana je izgradwa opti~kih kablova na svim magistralnim pravcima, kako bi se izvr{ila zamena ranije izgra|enog sistema analognih veza, novim digitalnim sistemom koji obezbe|uje, pored klasi~ne telefonske mreè i razvoj {irokopojasne ISDN, (digitalne mreè integrisanih usluga), na teritoriji cele Republike. Kao jedan od najzna~ajnijih

9

opti~kih kablova u Republici, deo trase opti~kog kabla iz pravca Beograda ka Novom Sadu i Subotici, prelazi}e preko teritorije op{tine Stara Pazova i izme|u ostalog, ima}e i funkciju me|usobnog povezivawa odre|enog broja krajwih, (lokalnih), centrala koje se nalaze neposredno na trasi kabla ili u wenoj blizini.

4. Funkcije i zna~aj elektroenergetskih objekata i plan wihovih veza sa okruèwem u infrastrukturnom koridoru na prostory op{tine Stara Pazova

U granicama infrastrukturnog koridora na prostoru op{tine Stara Pazova nalaze se slede}i dalekovodi i trafo stanice:

• ДВ 110 kV, бр. 104/4 Stara Pazova - Batajnica (Povezuje ТС БГ9 и ТС 110/20 kV Stara Pazova. Trasu auto puta preseca izme|u 165. и 166. км)

• ДВ 110 kV, бр. 104/5 Stara Pazova – In|ija (povezuje ТС 110/20 kV Stara Pazova sa ТС 110/20 kV In|ija i ide do ЕВП In|ija. Ne ukr{ta se sa autoputem)

• ТС 110 kV Stara Pazova

Uticaj autoputa E-75 odraàva se na objekte elektroenergetske infrastrukture svih naponskih nivoa, po{to wegova trasa tangira ili se ukr{ta sa dalekovodima od najvi{ih do najniìh naponskih nivoa.

5. Saobra}ajno povezivawe podru~ja infrastrukturnog koridora i op{tine Stara Pazova

Saobra}ajnice na teritoriji Op{tine: M-22.2 i regionalni putevi R-109 (Ruma – In|ija – Slankamen) i R-106 (Golubinci – Stara Pazova – Stari Banovci) i lokalni putevi: Stara Pazova – Vojka – E-70, Vojka – Nova Pazova – E-75 i lokalni put podunavqe Stari Banovci – Novi Banovci – Batajnica – Ugrinovci – E 70 predstavqaju uniju puteva u okruèwu koji imaju vezu sa autoputem E-75 i ostvaruju svoje lokalne zahteve u odnosu na kretawe u okruèwu, koriste}i sve pogodnosti autoputa u domenu konfora i bezbednosti vo`we.

6. Poloàj koridora autoputa E-75 na teritoriji op{tine Stara Pazova

U nastavku navodimo izvod iz prostornog plana infrastrukturnog koridora koji se odnosi na deonicu puta In|ija - Batajnica:

''Autoput na ovoj deonici je u plitkom nasipu na ravni~arskom terenu, (bez ikakve kupiranosti) tako da oblikovanost trase omogu}ava ostvarewe velikih brzina uz zadovoqavaju}i nivo saobra}ajne usluge, i zadovoqavaju}i nivo bezbednosti saobra}aja. Autoput se na ovoj deonici ukr{ta sa regionalnim putem R-106 Stara Pazova – Stari Banovci i to u obliku denivelacije petqe na stacionaì 162+700.

Autoput se na ovom putnom segmentu na stacionaì 165-359 ukr{ta sa lokalnim putem Nova Pazova – Stari Banovci, i to u obliku denivelacije – petqe, ~ime se ostvaruje neposredna veza sa putem E-70 (M-1).

Na stacionaì 169+900 egzistira denivelisano ukr{tawe u obliku petqe autoputa i lokalnog puta Batajnica – Novi Banovci ~ime se ostvaruje veza sa sistemom lokalnih puteva uz Dunav.

Da bi se obezbedilo pravilno funkcionisawe atara u okviru ove deonice autoputa od In|ije do Batajnice postoje 4 denivelacije u obliku nadputwaka, s tim da je jedan na nivou lokalnog puta i 3 na nekategorisanim atarskim putevima, koji svojom sistemskom prostornom organizacijom zadovoqavaju sve zahteve ruralnih sredina u okruèwu pri vr{ewu trasportnog rada.

Na ovoj deonici postoje putni objekti – mostovi preko kanal iz osnovne kanalske mreè, koji omogu}avaju kretawe divqa~i sa jedne na drugu stranu atara.’’

7. Naplata putarine

Na delu infrastrukturnog koridora autoputa E-75 koji prolazi preko teritorije op{tine Stara Pazova nalazi se jedna stanica za naplatu putarine (Stara Pazova 160+060) i prostornim planom infrastrukturnog koridora nije planirano vi{e stanica ovog tipa.

10

8. Planirani moteli i benzinske stanice na delu infrastrukturnog koridora koji prolazi kroz op{tinu Stara Pazova

Prostornim planom infrastrukturnog koridora, predvi|ena su dva motela pored autoputa. Jedan je planiran na desnoj strani autoputa (iz pravca Novog Sada) na stacionaì 161+500 na K.O. Stara Pazova i nosio bi naziv Stara Pazova. Drugi je sa leve strane autoputa (iz pravca Novog Sada) na stacionaì 164+800 na K.O. Stari Banovci i nosio bi naziv Ka{tel. Istim planom definisane su i dve benzinske stanice. Obe su ve} izgra|ene i nalaze se na istim stacionaàma i K.O. kao i moteli.

9. Poloàj koridora magistralnog opti~kog kabla na prostoru op{tine Stara Pazova

Opti~ki kabl iz pravca Beograda dolazi na prostor op{tine Stara Pazova levom stranom autoputa gledano u smeru prema Subotici. Istom stranom puta trasa ide do km 169+910, obilazi podru~je petqe lokalnog puta Batajnica – Banovci, zatim nastavqa istom stranom puta sve do km165+344 gde se ukr{ta sa nasipom nadputwaka lokalnog puta Vojka – Stari Banovci i ide do km 164+840 gde obilazi benzinsku pumpu. Od km 164+840 trasa kabla ide istom stranom, ukr{ta se sa regionalnim putem R-106 na km 78+065 odnosno km 162+555 autoputa, zatim istom stranom do km 160+400 gde do km 159+900 obilazi naplatnu rampu i nastavqa daqe da bi se na km 159+600 ukrstio sa natputwakom lokalnog puta i odvodnog kanala.

10. Termoenergetska infrastruktura na prostoru infrastrukturnog koridora na prostoru op{tine Stara Pazova

Prema navodima prostornog plana infrastrukturnog koridora, na prostoru op{tine Stara pazova nalaze se slede}i gasovodi:

• РГ 04-24 МГ 04/II – Nova Pazova (Ø 219,1мм) • РГ 04-15 – РМРС Banovci (Ø 114,3 мм)

11. Plan veza autoputa E-75 sa okruèwem na teritoriji op{tine Stara Pazova

Prema navodima prostornog plana infrastrukturnog koridora, u okviru autoputa E-75 egzistira}e slede}e saobra}ajne petqe: • Ukr{tawe – Stara Pazova (stacionaà 162+686) koje je izgra|eno

• Ukr{tawe – Novi Banovci (stacionaà 169+900) tako|e izgra|eno

• Ukr{tawe – Nova Pazova (stacionaà 165+350) koje je planirano

Postoje}i nadputwaci na autoputu E-75 na prostoru op{tine Stara Pazova: • Nadputwak, stacionaà (155+150) • Nadputwak stacionaà (157+740) • Nadputwak, stacionaà (159+730)

12. Plan veza magistralnog opti~kog kabla sa okruèwem

Magistralni opti~ki kabl na pravcu Beograd – Novi Sad – Subotica, obezbedi}e povezivawe nacionalnog telekomunikacionog ~vora Novi Sad sa Beogradom, kao i povezivawe u nacionalnu telekomunikacijsku mreù neposredno slede}ih ~vorova: Subotica i Vrbas, kao i ~vorova Ba~ka Topola, In|ija i Stara Pazova (izgradwom posebnih privodnih kablova od magistralnog kabla do ovih ~vorova). Pored toga, kabl }e omogu}iti i povezivawe odre|enih krajwih (lokalnih) telekomunikacijskih ~vori{ta na svoje regionalne ~vorove i to:

• Na podru~ju ~vora Stara Pazova – Stari i Novi Banovci

13. Uticaj na ìvotnu sredinu i za{ti}ena prirodna dobra u infrastrukturnom koridoru na prostoru op{tine Stara Pazova

Shodno predvi|enom saobra}ajnom optere}ewu infrastrukturnog koridora i uvaàvaju}i prirodne karakteristike terena op{tine, negativni uticaji }e se prostirati u granicama od 300 do 1000 metara, levo i desno od osovine kolovoza.

Najvi{i nivo buke na celokupnoj deonici autoputa E-75 od Horgo{a do Beograda, karakteri{e deonicu autoputa od In|ije do Beograda i iznosi 74,2 Leq(925)dB(A). Iz ovoga sledi i ugroènost bukom delova naseqa koji se nalazi u blizini infrastrukturnog koridora na teritoriji op{tine Stara Pazova.

Na prostoru op{tine Stara Pazova nalazi se za{ti}eno prirodno dobro stablo bele topole koje se nalazi i u infrastrukturnom koridoru. Stablo se

11

nalazi u zelenom pojasu sa leve strane puta Stara Pazova – Stari Banovci. Za{ti}ena povr{ina je projekcija kro{we, a za{titnu zonu ~ini prsten u {irini od 3-5 metara oko za{ti}ene povr{ine.

2.1.3. Prikaz planskih obaveza i preporuka navedenih u Prostornom planu administrativnog podru~ja grada Beograda

Prostorni plan administrativnog podru~ja grada Beograda ima obavezuju}i karakter za administrativno podru~je grada Beograda, me|utim shodno preporukama i strate{kim predvi|awima razvoja beogradskog regiona, nave{}emo one planske odredbe iz plana koje se direktno ti~u prostora op{tine Stara Pazova:

1. Unutarregionalna dimenzija prostornog razvoja grada Beograda sa posebnim osvrtom na saradwu sa subregionalnim centrom op{tinom Stara Pazova

Razvijawe funkcionalnih veza sa op{tinom Stara Pazova vr{i}e se kroz:

• Programirawe i razvoj sadràja du` koridora H1 u pravcu Beograda

• Interesno povezivawe i koordiniran razvoj malih i sredwih preduze}a sa industrijom grada Beograda

• Povezivawe poqoprivrednih potencijala sa op{tinom Zemun, uz mogu}nost decentralizacije pojedinih instituta u pravcu Stare Pazove

• Razvoj skladi{nih kapaciteta na interesnoj osnovi sa beogradskom privredom

2. Prostorna organizacija turizma u administrativnom podru~ju grada Beograda sa posebnim osvrtom na op{tinu Stara Pazova

Prostorna organizacija razvoja turizma administrativnog podru~ja grada Beograda }e se vr{iti preko tri razvojna pravca od kojih je jedan od interesa za op{tinu Stara Pazova:

• Dunavski pravac sa posebnom ponudom koji povezuje Beograd uzvodno sa Novim Sadom i jednim krakom preko Banovaca, Starog Slankamena do Kr~edina a nizvodno….; Osnovni sadràji ovog pravca koji predstavqa deo evropskog koridora 7 su vezani za kulturu, nauti~ki i vikend turizam.

3. Razvojna koncepcija regionalne deponije grada Beograda i potencijalne implikacije na op{tinu Stara Pazova

Grad Beograd problem upravqawa ~vrstim komunalnim otpadom planira da re{i uspostavqawem dve regionalne deponije. Jedna je planirana sa desne obale reke Save (van interesa je za op{tinu Stara Pazova), dok }e druga (navodimo citat):

’’da opsluùje op{tine Novi Beograd i Zemun i bi}e locirana u sremskom delu AP Beograda, van granica Generalnog plana Beograda.’’

Navedeno je od velikog interesa za op{tinu Stara Pazova zbog planirane lokacije regionalne deponije u blizini atara op{tine i potencijalnih posledica lokacije ovako zna~ajnog komunalnog objekta u blizini granice op{tine.

4. Na~in planske razrade regionalnog prostornog plana administrativnog podru~ja grada Beograda sa posebnim osvrtom na saradwu sa op{tinom Stara Pazova

U prvoj fazi razrade i planirawa ure|ewa prostora i naseqa na prostoru administrativnog podru~ja grada Beograda, za op{tinu Stara Pazova su od interesa slede}i navodi:

’’Uspostavqawe trajwe saradwe sa susednim op{tinama oko tema i problema od zajedni~kog interesa (Pan~evo, Smederevo, Smederevska Palanka, Lajkovac, Ub, Pe}inci, Ruma, Stara Pazova).’’

U drugoj fazi, razrada regionalnog prostornog plana }e se vr{iti na slede}i na~in:

Na nivou subregionalnih celina (NUTS 3) izradom: ’’Prostornog plana op{tine ili vi{e op{tina u smislu razvoja urbanih

okruga ili subregionalnih celina npr.: a) Obrenovac-Ub, …e) Zemun – Stara Pazova, u koordinaciji sa Strategijom prostornog razvoja Republike Srbije, [emama prostornog razvoja republike Srbije i Regiona Beograd.’’

12

3. OPIS GRANICE PLANA

Obuhvat Plana generalne regulacije Banovaca jeste teritorija pripadaju}ih katastarskih op{tina Stari i Novi Banovci (wihovog atara) ukupne povr{ine 4064,95 Ha.

Unutar navedenog prostora izdvojene su slede}e urbanisti~ke celine:

• Prostorna celina 11 – Log centar (62,4 Ha)

• Urbanisti~ka celina Ikea (12,20 Ha) • Urbanisti~ka celina Farma krava Petrovi} Sala{ (30,9 Ha) • Urbanisti~ka celina Isto~na radna zona (36 Ha) • Gra|evinski rejon naseqa Banovci (1254,4 Ha)

Planom }e se utvr|ivati pravila ure|ewa i gra|ewa kao i uslovi

kori{}ewa svih kategorija zemqi{ta. Za razli~ite aspekte kori{}ewa poqoprivrednog, vodnog i drugog zemqi{ta u obuhvatu Plana, obavezan Planski osnov je i Prostorni plan op{tine Stara Pazova do 2025. godine.

Granica gra|evinskog rejona Naseqa po~iwe od ta~ke broj 1 koja se nalazi na

trome|i kat. parc. br. 113, 650 (obala Dunava) katastarske op{tine Belegi{. Odatle ide ka severozapadu u duìni od ¬160 m do ta~ke broj 2 koja se nalazi na me|i kat. op{tine Stari Banovci - Belegi{ i puta Stari Banovci - Belegi{. Daqe ide ka jugozapadu u duìni od ¬200 m do ta~ke broj 3 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 1927, 1928 u kat. op{tini Belegi{. Granica produàva ka zapadu u duìni od ¬230 m do ta~ke broj 4 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 1927, 81, 49 i katastarske op{tine Belegi{. Daqe ide ka jugozapadu u duìni od ¬440 m do ta~ke broj 5, koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 213/103, 213/6 i 80,a zatim ka zapadu u duìni od ¬700 m do ta~ke broj 6 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 1956 i 9. Daqe se pruà kanalom (Budovar) do ta~ke broj 7 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2510, 372, 1963. Nastavqa ka zapadu kanalom (Begej) do ta~ke broj 8 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2510 (kanal Begej), 2222 (Novi Karlovci-put-Novi Banovci) i 2375. Daqe ide ka jugoistoku u duìni od ¬2040 m do ta~ke broj 9 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2692 (Novi Karlovci-put- Novi Banovci), 3277 i 3275 (poqski put), a zatim ide ka jugu u duìni od ¬410 m do ta~ke broj 10 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3257, 3258 i 3275 (poqski put). Daqe ide ka zapadu u duìni od ¬380 m do ta~ke broj 11 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3258, 3255/1 i 3254 (poqski put). Produàva ka jugu u duìni od ¬80 m do me|ne ta~ke broj 12 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3253/3, 3252 i 3254 (poqski put), a zatim ide ka zapadu u duìni od ¬380 m do ta~ke broj 13 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3253/1, 3252 i 3219 (poqski put). Daqe ide ka jugu u duìni od 290 m do ta~ke broj 14 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3253/1, 3219 (poqski put) i 3505/1 (Vojka-put-Stari Banovci), a zatim skre}e ka severoistoku u duìni od ¬117 m do ta~ke broj 15 koja se nalazi na me|i kat. parc. broj 3253/1 i 3505/1 (Vojka-put-Stari Banovci). Nastavqa ka jugoistoku u duìni od ¬1270 m do ta~ke br. 16 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 3558 (poqski put), 3691 i 3651 (poqski put). Daqe ide ka jugoistoku u duìni od ¬1720 m do ta~ke br. 17 koja se nalazi na me|i kat. parc. br. 2199/1 i 2199/3. Nastavqa ka jugu u duìni od ¬140m do ta~ke broj 18 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2199/1 2199/3 i 2189/2 (poqski put). Zatim ka jugozapadu u duìni od ¬10 m do ta~ke br. 19 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2182/1, 2182/2 i 2189/2 (poqski put). Daqe ide ka jugu u duìni od ¬305 m do ta~ke br. 20 koja se nalazi na trome|i kat. parc. br. 2182/1, 2182/2 i 2162/2 (poqski put).Od ta~ke broj 20 ide ka jugozapadu u duìni od ¬ 5m do ta~ke broj 21 koja se nalazi na trome|i kat.parcela broj 2154/2, 2154/4,i 2162/2 (poqski put). Daqe ide ka jugu u duìni od ¬ 25m do ta~ke broj 22 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 2154/2, 2154/4 i 2050/3(auto put Beograd -Novi Sad). Daqe ide ka jugozapadu u duìni od ¬1570m do ta~ke broj 23 koja se nalazi na trome|i k.o. Novi Banovci, k.o. Batajnica i Auto puta Beograd-Novi Sad.. Daqe ide ka severoistoku granicom k.o. Novi Banovci, k.o. Batajnica u duìni od pribli`no ¬290m do ta~ke broj 24 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1019 i granice k.o. Novi Banovci i k.o. Batajnica.. Daqe ide ka severozapadu granicom k.o. Novi Banovci, k.o. Batajnica u duìni od pribli`no ¬240 m do ta~ke broj 25 koja se nalazi na trome|i kat. parcela broj 1019, k.o. Novi Banovci i k.o. Batajnica. Daqe ide ka severoistoku u duìni od ¬250 m do ta~ke broj 26 koja se nalazi na trome|i k.o. Novi Banovci, k.o. Batajnica i obale Dunava. Daqe ide ka severu obalom Dunava do ta~ke broj 27 koja se nalazi na granici k.o. Stari Banovci i k.o. Belegi{.. Daqe ide ka severozapadu u duìni od ¬330m do ta~ke broj 1 koja je po~etna i zavr{na ta~ka ovog gra|evinskog reona.

Ukupna povr{ina ovog gra|evinskog rejona iznosi oko 1254,4 hektara.

13

4. PODACI I DOKUMENTACIJA OD ZNAÂJA ZA IZRADU PLANA

4.1. Analiza prirodnih odlika prostora obuhva}enog planom generalne regulacije

Celokupni atar Banovaca prekriven je lesom, peskovima i peskovitim

alevrolitima kvartarne starosti (lesoidno-barska facija). Podunavski deo atara izgra|en je od peskova i glinovitih peskova (aluvion Dunava).

Shodno vi{im nadmorskim visinama u odnosu na ostali deo atara Op{tine, Banovci su mawim delom svog atara ka Novoj Pazovi pod visokim uticajem podzemnih voda, dok su ve}im delom atara ka Dunavu i Batajnici pod sredwim i niskim uticajem podzemnih voda. Izuzetak predstavqa aluvijalna ravan Dunava gde su podzemne vode bliske topografskoj povr{ini. Celokupan gra|evinski rejon Banovaca nalazi se u zoni sredweg i niskog uticaja podzemnih voda.

Shodno ~iwenici da se cela op{tina Stara Pazova nalazi u zoni o~ekivanih zemqotresa od 6 stepeni MKS skale (u povratnom periodu od 50 godina), moèmo zakqu~iti da na prostoru op{tine nije potrebno pribegavati posebnim uslovima gradwe u seizmi~kim uslovima. Me|utim u duìm povratnim periodima (100, 200, 500, 1000, 10000 godina) intenzitet o~ekivanih zemqotresa se pove}ava (i do 9 stepeni MKS skale) te je za kapitalne dugoro~ne objekte (me|uop{tinske, regionalne i nacionalne) preporu~qivo realizovati gra|evinske mere izgradwe u seizmi~kim podru~jima (barem do 8 stepeni MKS skale).

Analizom uslova za gra|ewe (nosivost, stabilnost, pogodnost za izvo|ewe radova) na teritoriji planskog obuhvata (horizontalna podru~ja dobro sloènih sedimenata mo}nosti preko 350 metara, bez zaostalih tektonskih naprezawa, udaqena od zona i linija tektonskih poreme}aja), i gra|evinskim rejonima naseqa, moè se zakqu~iti da se radi o povoqnim uslovima.

Na podru~ju planskog podru~ja nisu zabeleèna leì{ta mineralnih sirovina. U Starim Banovcima na u{}u Budovara u Dunav nalazi se {qunkara gde se vr{i deponovawe {qunka sa re~nih {lepova i granulometrijska separacija. [qunak se ne ekspolati{e iz prirodnih majdana na teritoriji op{tine.

Fot. 1

[qunkara u Starim Banovcima, oktobar 2005.

K.O. Novi Banovci (i gra|evinski rejon naseqa) u potpunosti se nalazi na lesnoj zaravni. Na lesnom odseku ka Dunavu preovla|uju padinski geomorfolo{ki procesi (proluvijalno-deluvijalni). Fluvijalni proces karakteri{u bo~na erozija Dunava i mawi akumulativni rad Dunava uz desnu obalu du` K.O. (aluvijalna ravan {irine do 10 metara).

Prostor K.O. Stari Banovci nalazi se najve}im delom (85%) na lesnoj zaravni. Mawi zapadni deo atara nalazi se na SI obodu Krwe{eva~ke neotektonske depresije sa preovla|uju}im eluvijalnim procesima. Padinski (deluvijalno – proluvijalni) procesi preovla|uju na strmim lesnim odsecima na I i SI strani K.O. dok su aluvijalni procesi karakteristi~ni za re~ni tok Budovara i posebno za tok Dunava. Dunav podseca I i SI deo lesne zaravni K.O, i stvara uz reku mawu aluvijalnu ravan {irine do 30 metara. Gra|evinski rejon Starih Banovaca se u potpunosti nalazi na lesnoj zaravni.

Prostor atara Banovaca spada u grupu ravni~arskih terena sa blago zatalasanom povr{inom sa veoma povoqnim visinskim karakteristikama za ratarsko, povrtarske i vinogradarske namene, sa preovla|uju}im nagibima terena do 5 stepeni. Odstupawa od navedenih nagiba se javqaju na pojedinim mestima gra|evinskog rejona koja se spu{taju strmije ka obali (surduci) gde se javqaju nagibi izme|u 5 i 10 stepeni. Shodno konstatovanom, atar Banovci spada u grupu

14

optimalno povoqnih terena za gra|evinske i poqoprivredne namene sa veoma malim predvi|enim obimom zemqanih radova.

Dunav na svom toku pored Banovaca bo~nom erozijom na I delu K.O. podseca sremsku lesnu zaravan. Konstatovana povr{inska (mehani~ka) erozija na ataru Banovaca spada u petu najslabiju kategoriju erozivnih procesa i posebno je ugroèn prostor sa ve}im nagibima (preko 5 stepeni) surduci, dok su odre|eni mikroerozivni oblici karakteristi~ni i za ravnije terene bez vegetacije.

Budovar svojim tokom kroz K.O. pravi izrazite meandre shodno malom padu re~nog korita. Aluvijalna ravan toka je neznatna i skoncentrisana je na uì prostor oko re~nog korita. U gra|evinskom rejonu naseqa deo stambenih objekata je pozicioniran na prvoj re~noj terasi i u amfiteatru u{}a Budovara u Dunav. Plavinska lepeza Budovara je neznatna i vrlo je diskutabilno koliko uti~e na opli}avawe dunavske obale u blizini, shodno ~iwenici da se svega dvadesetak metara nizvodnije nalazi pristani{te za {qunkaru u Starim Banovcima.

Dunav na svom toku kroz K.O. vr{i dvostruki rad, akumulativni i erozivni. Erozivni proces Dunava (bo~na erozija desne dunavske obale) je vi{estruko zna~ajniji proces shodno wegovom intenzitetu i uticaju na gra|evinski rejon naseqa. Podsecawe lesne zaravni je konstantno i najintenzivnije je u periodu visokih voda i poja~anih padavina. Akumulativni proces je zastupqen na uòj aluvijalnoj ravni (do 10m) koja je vidqiva na desnoj obali u vreme sredwih i niìh vodostaja.

Shodno konstatovanom, atar Banovaca spada u grupu optimalno povoqnih terena za gra|evinske i poqoprivredne namene sa veoma malim predvi|enim obimom zemqanih radova.

Sredwa godi{wa temperatura vazduha na planskom podru~ju je 11,2 ºC najhladniji mesec je januar sa sredwom temperaturom od -0,1 ºC dok je najtopliji mesec jul sa 21,3 ºC. Godi{wa amplituda temperature vazduha iznosi 21,4 ºC {to daje klimi planskog podru~ja kontinentalno obele`je.

Apsolutni zabeleèn temperaturni maksimum na osmatranom terenu zabeleèn je 15. avgusta 1952. i iznosio je 39,3 ºC. Ina~e u letwim periodima apsolutni godi{wi maksimumi kre}u se oko temperature od 36,3 ºC. Apsolutni zabeleèni temperaturni minimum za osmatrani period od 1961. – 1990. iznosio je -27,5 ºC za {ire podru~je centralnog i isto~nog Srema.

Sredwa godi{wa visina padavina iznosi 648 mm sa najki{ovitijim mesecom junom i najsuvqim oktobrom, pri ~emu je prose~na visina u prvom mesecu 81 mm a u drugom 35 mm. Najve}u visinu padavina ima leto, 191 mm a najmawu ima jesen 129,8 mm. Na prole}e sredwa visina padavina iznosi 162,6 mm dok je zimi 164,4 mm. Sredwa visina padavina u vegetacionom periodu (april - septembar) iznosi 353 mm, odnosno 54,5 % sredwe godi{we visine, {to se moè smatrati relativno povoqnom karakteristikom pluviometrisjkog reìma planskog podru~ja. Raspored padavina u toku godine, sa dva izraèna maksimuma i dva minimuma, svrstava plansko podru~je u kontinentalni (sredweevropski) pluviometrijski reìm padavina.

Najvi{a mese~na visina padavina iz osmatrawa vi{egodi{weg niza padavina iznosi 220 mm i zabeleèna je u junu 1954. godine dok u oktobru 1965. nije bilo padavina.

Najve}a godi{wa visina padavina zabeleèna je 1955. godine u iznosu od 948 mm, {to predstavqa za 46% ve}u visinu od sredwe godi{we visine padavina u ovom lokalitetu. Sa druge strane, najmawu godi{wu visinu padavina imala je 1961. godina u iznosu od 429 mm, {to za ovo mesto predstavqa 66% wegove sredwe godi{we visine padavina. Iz navedenog zakqu~ujemo da ekstremno odstupawe od sredwe godi{we visine padavina iznose od 50 do 60 % {to je veoma bitno u procesu projektovawa kapaciteta razli~itih infrastrukturnih objekata posebno u funkciji dispozicije suvi{nih atmosferskih i podzemnih voda.

Prema vrednostima godi{wih ~estina pravaca vetrova moè se zakqu~iti da najve}u u~estalost javqawa u ovom podru~ju ima severozapadni vetar koji je zastupqen sa 249%o, a najmawu ju`ni vetar sa 36%o. Ina~e u~estalost ti{ina ili kalmi je ustvari najve}a i iznosi 298 %o.

Stari Banovci predstavqaju naseqe u kojem se uticaj visokih voda Dunava znatno ose}a. Ovo je prouzrokovano ~iwenicom da se skoro 1 kvadratni kilometar (3,8% K.O.) nalazi ispod izohipse od 80 m. Ve}i deo ovih povr{ina se nalazi u dijapazonu od 75 do 80 metara ali je i na mawim povr{inama od 70,9 do 75 metara konstatovan znatan broj objekata (potez iza {qunkare, i objekti koje se nalaze u blizini Budovara). Terenskim osmatrawem izvr{enim tokom aprila 2006. (period izuzetno visokih vodostaja – stogodi{we vode) konstatovano je da je do{lo do potapawa apsolutno svih kota ispod 75 metara nadmorske visine na prostoru podunavqa K.O. Stari Banovci. Posebno su bili ugroèni objekti uz reku Dunav i Budovar. Iz navedenog se moè izvesti zakqu~ak da su poplavama u podunavqu Starih Banovaca ugroène sve visine priobaqa do 78 metara

15

nadmorske visine. Novi Banovci se nalaze u celini na sremskoj lesnoj zaravni iznad visine od 80 m nadmorske visine i nisu ugroèni poplavnim vodama Dunava.

Budovar predstavqa najve}i i najduì potok koji proti~e kroz Op{tinu.

Prilog 2: Uzdu`ni re~ni profil Budovara od ulaska na teritoriju Op{tine

do u{}a u Dunav kod Starih Banovaca

Na svom toku kroz Op{tinu Budovar proti~e jedino kroz gra|evinski rejon Starih Banovaca. Na prostoru gra|evinskog rejona, u Budovar se na pribli`no ~etvrtom re~nom kilometru uliva Golubina~ki melioracioni kanal koji sakupqa suvi{ne vode sa celokupnog severnog dela atara Op{tine i zna~ajno uti~e na vodni bilans Budovara. Visoke vode Budovara ne ugroàvaju gra|evinski rejon naseqa, shodno ~iwenici da je re~no korito 2 do 3 metra use~eno u lesnu zaravan.

Atar i gra|evinski rejon Starih Banovaca ima najkompleksnije hidrografske odnose u Op{tini. Atar odvodwavaju redom: ugrinova~ki kanal (11,12 km² ili 36% atara), golubina~ki kanal (9,31 km² ili 30% atara), reka Budovar (7,46 km² ili 24% atara) i uè slivno podru~je Dunava (3,23 km² ili 10 % atara). Jasno hidrografsko (orografsko) ~vori{te na prostoru K.O. nije izra`no.

Bitno je napomenuti da na prostoru atara i gra|evinskog rejona Starih Banovaca, reka Dunav, Budovar i golubina~ki kanal predstavqaju jedine stalne vodene tokove (prva dva prirodna i tre}i ve{ta~ki).

Vodosnabdevawe stanovni{tva Novih Banovaca vr{i se na ra~un zahvatawa podzemnih voda iz izdani formiranih u vodonosnim sredinama – paket kvartara, u intervalu dubina 40 – 85m i paketu paludina, u intervalu dubina 101 – 112m. Vodonosne sredine razdvojene su glinama, laporovitim i peskovitim glinama i alevrolitima. Prema prostornom poloàju i brzini vodorazmene analizirane izdani su poluotvorene izdani. Prihrawivawe izvori{ta obavqa se na ra~un doticaja podzemnih voda iz zone prihrawivawa na padinama Fru{ke gore.

Generalna karakteristika izdani je da je voda hidrokarbonatna magnezijsko-kalcijsko-natrijska, alkalna, tvrda, a prema analiziranim parametrima kvaliteta, u odnosu na MDK koje su propisane Zakonom, karakteri{e se povi{enim sadràjem mangana, lokalno i amonijum jona. Izdan u okviru paketa kvartara je sa subarteskom vodom. Shodno konstatovanim podacima moè se zakqu~iti da je pijezometarski nivo isti kao i na po~etku ekspolatacije. Na ovu ~iwenicu ima uticaja i blizina zone prihrawivawa (Fru{ka Gora i posebno Dunav). Prose~na procewena eksploatacija analiziranih izdani danas iznosi oko 30l/s na teritoriji Novih Banovaca.

Izdan na teritoriji Starih Banovaca formirana je u okviru vodonosnih sredina paketa kvartara u intervalu dubina 48 – 61m i paketa paludina 65 – 68m. Nema raspoloìvih podataka o ispitivawu kvaliteta podzemnih voda. Predpostavka je da je kvalitet sli~an kao i na {irem podru~ju (Novi Banovci, Belegi{). Procewena prose~na eksploatacija izvori{ta u Starim Banovcima iznosi 12-13 l/s.

Gra|evinski rejon Banovaca u ve}em procentom prekriven je ~ernozemom karbonatnim (micelarnim) na lesnoj terasi a samo mali ju`ni deo gra|evinskog rejona (na granici atara i gra|evinskog rejona ju`no prema Batajnici) prekriven je ~ernozemom karbonatnim (micelarnim) na lesnom platou.

[irewe naseqa mogu}e je u svim pravcima (sem prema Dunavu) i angaòvalo bi ~ernozem karbonatni (micelarni) na lesnoj terasi (u najve}em

16

procentu) i veoma malo ~ernozema karbonatnog (micelarnog) na lesnom platou (sam jug gra|evinskog rejona). U oba slu~aja u pitawu je zemqi{te visokih poqoprivrednih proizvodnih karakteristika.

Na teritoriji K.O. Novi Banovci zelene povr{ine nalaze se JI od naseqa uz reku Dunav i predstavqene su autohtonom vegetacijom koja se pojavquje na lesnim odsecima i blagim padinama i nastavqa nizvodno u pravcu Beograda preko potesa vinogradi.

1. Autohtono zelenilo uz reku Dunav – prostire se na 2,59 Ha

Na teritoriji Novih Banovaca ne postoje javne zelene povr{ine van teritorije blokovskog naseqa Banovci - Dunav. Na teritoriji ovog bloka (i posebne mesne zajednice Banovci - Dunav) nalaze se ve}i kompleksi javnih zelenih povr{ina koje okruùju stambene zgrade koje dominiraju ovim delom naseqa. U pitawu je vi{e razdeqenih otvorenih zelenih povr{ina ukupne povr{ine oko 2 Ha. Neophodno je napomenuti da kroz navedeno naseqe prolazi i administrativna granica K.O. Stari Banovci te da su navedene zelene povr{ine delimi~no i na teritoriji Starih Banovaca.

Na teritoriji K.O. Stari Banovci javqaju se tri kategorije zelenih povr{ina:

1. Za{titno zelenilo uz auto-put E-75 – 3,7 Ha 2. Za{titno zelenilo specijalne namene uz objekat PD Napredak na Petrovi} sala{u – 5,31 Ha 3. Za{titno zelenilo specijalne namene uz pumpu Ka{tel pored autoputa E-75 – 0,55 Ha 4. Autohtono zelenilo uz reku Dunav – prostire se na 8,6 Ha

4.2. Istorijsko - razvojni koncept prostora obuhva}enog planom generalne regulacije

Novi Banovci predstavqaju najmla|e naseqe u Op{tini i naseqe sa najmawim atarom u Op{tini. Na jednoj karti iz 1730. godine bili su ozna~eni kao vojni~ka kasarna, a oko 1735. godine uz wu je sagra|ena i mala naseobina nema~kih zanatlija. Istorijski podaci o stanovni{tvu ovog mesta su retki i uglavnom govore da je 1791. godine istovremeno sa naseqavawem Nove Pazove, ovde doseqeno oko 136 Nemaca. Tokom 1802. godine doseqava se jo{ sedam nema~kih porodica.

Nakon prvog svetskog rata i formirawem Kraqevine Jugoslavije deo nema~ke populacije emigrirao je u mati~ne zemqe a isti proces se nastavio i nakon drugog svetskog rata. Emigraciju Nemaca pratila je planska kolonizacija doseqenika sa planinskog prostora biv{e SFRJ.

Stari Banovci prvi put se pomiwu jo{ 1473. godine. Slede}i pomen u istorijskim izvorima datira tek iz prve polovine 18. veka (iz 1733. godine) i od tada je stalno nastaweno. Brojnost populacije Starih Banovaca mogu}e je pratiti od druge polovine 19.veka. Porast stanovnika je prekidan u vreme dva svetska rata. U vreme prvog svetskog rata osnovni razlog depopulacije bilo je iseqavawe dela nema~kog i ma|arskog stanovni{tva, a u vreme drugog svetskog rata stradawa stanovnika u represijama okupatora. Tokom posleratnog perioda, uporedo sa transformacijom Starih Banovaca tempo porasta stanovnika je ve}i.

Uporedni pregled broja stanovnika 1948-2002.

Број становника по методологији ранијих пописа По методологији 2002

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1991 2002 Нови Бановци 1341 1451 1592 1842 4077 6354 9796 6220 9358 % општинске популације 4.4 4.4 3.9 4.2 7.8 11.1 13.9 11.1 13.8 Стари Бановци 2029 2074 2374 2829 3393 4033 5784 3938 5488 % општинске популације 6.6 6.2 5.8 6.5 6.5 7.0 8.2 7.0 8.1

Dinamika razli~itih prostornih procesa na teritoriji Banovaca u

posledwih 20 godina, dovela je do slede}ih vrednosti urbanisti~kih i zemqi{nih parametara:

17

Urbanisti~ki i zemqi{ni parametri naseqa u Op{tini

povr{ina u ha

gustina nastawenosti

u ha/st.

br.

naseqe

(1)

kat.op{tina

(2)

gra|. reon

(3)

odnos gr/k.o.

(3):(2)

broj stanov. (2002.)

(4)

povr{. stam. zone u

ha

(5)

bruto

(4):(3)

neto

(4):5)

1. Belegi{ 4.369 311 7,1 3220 92 10,35 35 2. Vojka 5.260 531 10,1 5215 451 9,82 11,56 3. Golubinci 6.008 586 9,7 5223 480 8,91 10,88 4. Krwe{evci 2.478 178 7,2 1038 96 5,83 10,81 5. N.Pazova 2.611 620 23,7 18958 421 30,58 45,03 6. St.Pazova 6.486 1.757 27,2 19385 540 11,03 35,89

7.

N.Banovci sa naseqem Banovci Dunav i St.Banovci

4.065 1.862* 45,8 15580 387 8,37 40,25

8. Surduk 3.849 394 10,2 1622 80 4,11 20,27 Ukupno: 35.108 6.239 11,0 70241 2.547 11,25 27,57

* povr{ina gra|evinskog rejona utvr|ena prethodnim urbanisti~kim planom

Novijim procesima urbanizacije do{lo je do funkcionalnih promena u mreì naseqa Op{tine koje su rezultat pre svega spoqnih faktora, a naro~ito geosaobra}ajnog poloàja op{tine. Blizina Beograda i wegov gravitacioni uticaj na ve}inu naseqa u op{tini uticali su na mreù naseqa i funkcionalne odnose u prostoru na nivou prostorne zakonomernosti i u~inili da naseqa u op{tini dobiju atribut prigradskih, iako op{tina administrativno pripada AP Vojvodini.

Populaciona veli~ina i rast naseqa Novi Banovci, Banovci Dunav i Stari Banovci (Banovci) nisu u funkciji mreè naseqa op{tine i nisu rezultat urbanih procesa na nivou op{tine ve} su pre svega rezultat uticaja velikog centra i migracija.

Ovakva situacija je uticala i na tip i funkcije naseqa Op{tine koja se ne mogu razvrstati prema uobi~ajenim kriterijumima na gradska, me{ovita i seoska, ve} se podela naseqa moè izvr{iti na bazi slede}ih kriterijuma: broj stanovnika, autonomnost u vr{ewu naseqskih funkcija, opremqenost infrastrukturom i javnom suprastrukturom, urbanisti~ki parametri izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta, poloàj naseqa i funkcionalne veze u prostoru. Uz uvaàvawe navedenih kriterijuma, Novi Banovci (sa naseqem Banovci Dunav) se mogu okarakterisati kao me{ovito prigradsko beogradsko naseqe a Stari Banovci kao seosko naseqe sa tendencijom transformacije ka beogradskom prigradskom seoskom nasequ.

Aglomeraciju Banovci ~ine naseqa Novi Banovci, Banovci Dunav i Stari Banovci. Iako statisti~ki ~ine tri naseqa, ona su fizi~ki spojena u linearnu aglomeraciju uz Dunav, duìne preko pet kilometara. Glavne naseqske ulice Svetosavska, Milenka Pevca i Pavla [a{i}a dele aglomeraciju na isto~ni, dunavski, uglavnom stariji deo i zapadni, uglavnom noviji deo.

Posledwa decenija urbanog razvoja je imala pre spontani nego planski tok i prouzrokovana je velikim prilivom izbeglog i prognanog stanovni{tva i razvojem preduzetni~ke inicijative, odnosno privatnog sektora privrede, kao osnovnim faktorima urbane dinamike.

Osnovne urbanisti~ke i morfolo{ke karakteristike naseqa su prostrano gra|evinsko podru~je, male gustine stanovawa i zna~ajne prostorne rezerve unutar naseqa. Razlog za niì iznos urbanisti~kih parametara je veliki gra|evinski rejon, me|utim kada se gustina stanovawa i indeks izgra|enosti mere na zaposednutom zemqi{tu, parametri imaju natprose~nu vrednost u odnosu na Op{tinu.

Prostorno-fizi~ki razvoj se u oblasti stanovawa u posmatranom periodu odvijao na dva na~ina:

1. [irewem naseqa i 2. Urbanom rekonstrukcijom

1. Naseqe se {irilo na slobodne povr{ine unutar gra|evinskog reona sa preno{ewem planske matrice na teren. Urbanisti~ki standardi koji su primeweni su zadovoqavaju}i: {irine ulica omogu}uje normalno funkcionisawe saobra}aja i sme{taj infrastrukture. Novozaposednute

18

povr{ine su velike i omogu}avaju razvoj porodi~nog stanovawa u slede}ih nekoliko decenija. Delovi naseqa gde su se odvijali ovi urbani procesi su kompleks izme|u naseqa Banovci Dunav i Carskog, (Po{tanskog), puta i kompleks Ledine u Starim Banovcima, (stambeni blok sa desne strane zavr{etka ulice Zdravka Jeki}a).

2. Urbana rekonstrukcija se odvijala u starim delovima naseqa i to: zamenom dotrajalih objekata i gra|ewem na neizgra|enom zemqi{tu u postoje}im ulicama. Ovaj na~in gra|ewa je prili~no ravnomerno raspore|en na podru~ju naseqa i veoma je pozitivan sa aspekta planskog razvoja naseqa jer ne remeti planirane urbane tokove i uti~e na intenzivnije kori{}ewe zemqi{ta i infrastrykture u postoje}im, izgra|enim delovima naseqa. Pod urbanom rekonstrukcijom sa podrazumeva i pretvarawe vikend zone u stambenu zonu, {to je urbani proces koji se odvija intenzivno posledwih deset do petnaest godina. Naime, vikend zona izme|u Novih i Starih Banovaca je skoro u potpunosti pretvorena u stambenu zonu sa prate}im sadràjima: poslovnim i mawim proizvodnim prostorima na parcelama. S obzirom na urbanu matricu vikend zone, ovaj proces je imao negativni uticaj na kvalitet stanovawa u vikend zoni.

Gra|ewe objekata iz oblasti uslu`nih i komercijalnih delatnostni se odvijalo uglavnom na lokacijama u centru naseqa i to urbanom rekonstrukcijom: pretvarawem stambenog u poslovni prostor, zamenom dotrajalih poslovnih objekata i izgradwom novih lokala. Ovaj vid urbanog razvoja je bio zna~ajan sa prostorno-fizi~kog aspekta u centrima sva tri naseqa, na najzna~ajnijim pe{a~kim komunikacijama, gde je ekonomski potencijal lokacija za komercijalnu svrhu najve}i.

Najzna~ajnije promene prilikom funkcionalne transformacije naseqa dogodile su se u vidu prilago|avawa postoje}eg gra|evinskog fonda zahtevima preduzetni~ke inicijative. Privatni sektor privre|ivawa i preduzetni~ka inicijativa predstavqaju snaàn podstrek urbanom razvoju. Valorizacija atraktivnih lokacija za izgradwu objekata komercijalne namene je vr{ena u centrima putem urbane rekonstrukcije i predstavqa najzna~ajniji vid funkcionalnog prilago|avawa potrebama trì{ta. Zna~ajan oblik funkcionalnog prilago|avawa je i pretvarawe vikend zone u stambenu zonu, {to je izazvalo zna~ajne prostorno-fizi~ke promene.

Polovi ili izvori urbanog razvoja Banovaca u posledwih desetak godina se mogu posmatrati sa dva aspekta: funkcionalnog i lokacionog. Sa funkcionalnog aspekta najzna~ajniji izvori urbanih procesa su stanovawe i preduzetni{tvo, odnosno privatna inicijativa u privre|ivawu.

• Razvoj stanovawa, (izgradwa porodi~nih ku}a) i pretvarawa vikend zone u stambenu i preduzetni{tva, (razvoj komercijalnih aktivnosti) je u najve}oj meri uticao na urbane procese u posmatranom periodu

• Sa lokacijskog aspekta najzna~ajniji polovi rasta su stambeni blokovi ,,Carski put,, i ,,Ledine,, zatim vikend zona i centri naseqa, dok se u ostalim delovima naseqa razvoj odvijao prili~no ravnomerno.

Kratka analiza urbanih procesa u Banovcima ukazala je na slede}e zakqu~ke:

1. urbani razvoj Banovaca u posledwnoj deceniji je rezultat priliva stanovni{tva i po~etka tranzicije ka trì{nom modelu privre|ivawa. Demografske promene su dovele do fizi~kih i funkcionalnih promena u prostoru i to najvi{e u oblasti stanovawa i komercijalnih aktivnosti.

2. Planski i spontani urbani razvoj su ukazali na pravce budu}eg razvoja grada. S obzirom na procewenu konsolidaciju stanovni{tva, promene se mogu o~ekivati u funkcionalnom i prostorno-fizi~kom aspektu urbanizacije.

3. Posmatrano po funkciji najve}i izvori urbanog rasta }e biti razvoj preduzetni{tva, (izgradwa proizvodnih i komercijalnih objekata, izgradwa stanova za trì{te), dok }e razvoj porodi~nog stanovawa i javnih funkcija biti na nivou odrìvog razvoja. Posmatrano lokacijski najzna~ajnije ta~ke u prostoru sa aspekta rasta }e biti centri naseqa i naseqe Banovci Dunav, blok ,,Carski put,, i blok ,,Ledine,,

19

5. OCENA STAWA I PROCENA RAZVOJNIH MOGU]NOSTI

Analiza prirodnih i socioekonomskih karakteristika Banovaca ukazala je na slede}e sumarne zakqu~ke:

• Naseqe ima povoqne prirodne predispozicije za daqi privredni i urbani razvoj

• Demografski razvoj ima pozitivnu dinamiku i o~ekuje se da }e se pozitivan trend razvoja populacije nastaviti i u planskom periodu

• Dinami~an privredni razvoj koji se intenzivirao u protekloj deceniji o~ekuje se i u narednom periodu sa mogu}im jo{ sna`nijim privrednim impulsima koji }e biti usmereni od strane Beograda

• Kapaciteti komunalne infrastrukture pokrivaju postoje}e potrebe ali su wihove mogu}nosti za pove}awe kapaciteta minimalne

• O~igledan je akutan i hroni~an nedostatak javnih povr{ina za izgradwu objekata socijalnog standarda i javnih zelenih povr{ina

Na osnovu navedenih konstatacija moè se uo~iti da je naseqe u{lo u novu, znatno dinami~niju fazu svog urbanog i privrednog razvoja koju prethodni Generalni plan naseqa, nije mogao adekvatno da usmerava svojim regulatornim mehanizmima.

Pozitivni demografski i ekonomski trendovi uticali su i na transformaciju naseobinskih i infrastrukturnih kapaciteta kao i na kvalitet ìvotne sredine. Naàlost najve}i deo navedene transformacije nije imao pozitivan karakter i ogledao se u neplanskoj izgradwi, pogor{avawu urbanisti~kih parametara stanovawa u odre|enim delovima naseqa, podizawu privrednih i skladi{wih objekata u stambenom tkivu naseqa i kori{}ewu komunalne infrastrukture za potrebe obavqawa privrednih delatnosti (industrijskih) unutar zone stanovawa.

U skladu sa navedenim moè se konstatovati da se naseqe privredno i demografski daleko vi{e transformisalo u odnosu na urbanu i infrastrukturnu naseobinsku komponentu i da je svaki daqi neravnomeran razvoj u ovom smeru negativan sa aspekta povoqnog naseobinskog razvoja. Zbog navedenog je neophodno razvoj naseqa posebno usmeriti ka realizaciji slede}ih ciqeva:

• Obezbe|ivawe zemqi{ta za potrebe izgradwe javnih objekata i otvorenih zelenih povr{ina

• Potpuno komunalno opremawe kompleksa namewenih individualnom i kolektivnom stanovawu

• Unapre|ewe instrumentarijuma za upravqawe urbanim razvojem naseqa

Realizacija navedenih ciqeva moè usmeriti naseqe ka kqu~nom ciqu a to je usagla{eni i odrìv razvoj privredne, socijalne i prirodne prostorne komponente koje se proìmaju na teritoriji naseqa Banovci

Dostizawe navedenog strate{kog ciqa bi}e uslovqeno, sem lokalnim uticajima, i drugim {irim dru{tveno-ekonomskim procesima (tranzicija i integracioni procesi). Efikasnost zakonskih i institucionalnih instanci, tako|e je neophodan uslov.

Da bi se dostigla realizacija strate{kog ciqa Plana, neophodno je realizovati seriju ciqeva i zadataka nièg nivoa. Radi lak{eg pregleda, ciqevi i zadaci }e biti predstavqeni sektorski, ali se wihovoj realizaciji kroz proces planirawa mora pri}i integralno.

Planom generalne regulacije Banovaca postavqeni su slede}i op{ti ciqevi:

1. Predloìti prostornu organizaciju teritorije Banovaca koja }e biti rezultanta valorizacije potencijala i koja }e biti izraz ukupne strategije razvoja.

2. Rast konkurentnosti privrede u lokalnim i regionalnim okvirima 3. Utvrditi pravce prostornog i funkcionalnog razvoja naseqa, kao i

mesto naseqa u {iroj naseobinskoj mreì regiona 4. Plansko oblikovawe pozitivnih razvojnih tendencija u oblasti

privrede i ja~awe ekonomskih aktivnosti, utvr|ivawe nove zemqi{ne politike posebno u domenu za{tite ìvotne sredine

5. Uspostavqawe efikasne saobra}ajne infrastrukture koja }e poboq{ati integraciju naseqa u okruèwe i boqu dostupnost i prohodnost

6. Razvoj infrastrukturnih mreà unutar i van naseqa i integracija u regionalne infrastrukturne sisteme u ciqu pove}awa stepena pristupa~nosti infrastrukturi za sve stanovnike naseqa

20

7. Rast zaposlenosti, BDP-a, li~nog i op{teg standarda i kvaliteta ìvqewa

8. Za{tita, obnova i unapre|ewe prirodne i ìvotne sredine, degradirane i ugroène uticajem qudskih aktivnosti.

9. Odràwe i poboq{awe prirodnih i kulturnih vrednosti i specifi~nosti i ja~awe identiteta naseqa u funkciji ukupnog razvoja.

Osnovu navedenih strate{ki postavqenih ciqeva ~ini aktivirawe

sopstvenih potencijala, otvorenost za saradwu sa okruèwem na planu privrednog povezivawa, zajedni~kog re{avawa komunalnih problema, za{tite prirode i ìvotne sredine kao i razvoj komplementarnih sadràja sa naseqima i Op{tinama u okruèwu.

Aktivirawe sopstvenih potencijala, otvorenost za saradwu sa okruèwem na planu privrednog povezivawa, zajedni~kog re{avawa komunalnih problema, za{tite prirode i ìvotne sredine kao i razvoj komplementarnih sadràja sa naseqima i Op{tinama u okruèwu, predstavqa univerzalni razvojni ciq kome naseqe Banovci treba da teì.

Analiza postoje}ih problemskih aspekata naseqa, uputila je na formirawe slede}ih op{tih ciqeva: Ciqevi i zadaci razvoja populacije, mreè naseqa i infrastrukture

1. Uve}awe prirodnog prira{taja populacije i wen optimalan razme{taj na teritoriji naseqa

2. Poboq{awe funkcionisawa javnih ustanova 3. Ravnomerni prostorni i funkcionalni razvoj naseqa 4. Poboq{awe kapaciteta i funkcionisawa infrastrukturnih sistema

Ciqevi i zadaci razvoja privrede

1. Stvarawe povoqnijeg poslovnog ambijenta za razvoj privrednih delatnosti

2. Razvoj poqoprivrede bazirati na intenzivnoj i trì{no orijentisanoj proizvodwi uz o~uvawe kvaliteta ìvotne sredine

3. Razvoj i unapre|ewe industrijske proizvodwe forsirati na maksimizirawu pozitivnog geo-ekonomskog poloàja naseqa i razvoju finasijskih mehanizama stimulacije proizvodwe

Ciqevi i zadaci unapre|ewa i o~uvawa ìvotne sredine i kulturnih dobara

1. Izrada ’’Lokalnog ekolo{kog akcionog plana’’ 2. Poboq{avawe kvaliteta medijuma ìvotne sredine 3. Poboq{awe sistema upravqawa ~vrstim i te~nim komunalnim otpadom 4. Organizovawe sistema monitoringa ìvotne sredine 5. Unapre|ewe upravqawe kulturnim dobrima i razvoj novih elemenata

kulturnog identiteta naseqa

Sublimacija ciqeva vezanih za usmeravawe izgradwe i ure|ewa naseqa, ogleda se u slede}im sinteznim formulacijama vezanim za osnovne funkcionalne celine naseqa:

Gradski centri

Multifunkionalni naseqski centri, infrastrukturno uklopqeni u {iru morfologiju naseqa, uskla|eni sa zahtevima stanovawa i privrede i usagla{eni sa ekolo{ki dozvoqenim parametrima optere}ewa ìvotne sredine, predstavqaju razvojni pravac kome treba teìti u kompleksnom razvoju naseqa. Stanovawe

Stanovawe uskla|eno sa postoje}im prostornim mogu}nostima (fizi~ka i funkcionalna ograni~ewa i potencijali), uskla|eno sa optimalnim urbanisti~kim parametrima (kvalitet stanovawa kao indikator uspe{no realizovanih urbanisti~kih propisa) i u optimalnoj saglasnosti sa funkcijom rada, predstavqa razvojni pravac kome Banovci treba da teè.

Funkcija rada

Rad uz stanovawe

Funkcija rada koja ne ugroàva stanovawe iznad propisanih standardnih normi (pre svega u domenu uticaja na ìvotnu sredinu) i infrastrukturno ne

21

ugroàva normalno funkcionisawe jedinice susedstva u kojoj se nalazi, predstavqa optimalni nivo ka kome treba teìti u urbanom razvoju naseqa.

Radne zone i kompleksi

Razvoj radnih zona naseqa mora da se usmeri ka daqem i efektivnijem infrastrukturnom opremawu postoje}ih i novih povr{ina kao i u pravcu stroìjeg (pravno regulisanog) po{tovawa ekolo{ki poèqnog pona{awa industrijskih privrednih objekata na navedenom prostoru. Sportsko-rekreativni centri i kompleksi

Konstantni razvoj mreè sportsko rekreativnih objekata i povr{ina i poboq{awe wihovog funkcionisawa treba da bude zna~ajna komponenta u razvoju kvalitetnog stanovawa.

Kompleksi ukrasnog, za{titnog i zelenila specijalne namene

Uve}awe javnih zelenih povr{ina naseqa predstavqa jedan od kqu~nih ciqeva koji treba da se realizuje u budu}em urbanom razvoju naseqa kako bi se teìlo realizaciji kocepta kvalitetnog stanovawa.

Infrastrukturni sistemi

Drumski saobra}aj Unapre|ewe funkcionisawa postoje}e drumske infrastrukture i

re{avawe problema saobra}aja u mirovawu u centralnom gradskom jezgru predstavqa primarni razvojni ciq naseqa.

Vazdu{ni saobra}aj Razvoj komplementarnih delatnosti naseqa u funkciji servisirawa

potreba budu}eg kargo aerodroma i organizacija naseqa u skladu sa novim reìmima kori{}ewa prostora predstavqaju optimalan pravac razvoja u ciqu afirmisawa navedenog tipa saobra}aja.

Vodna infrastruktura Pove}awe efektivnosti vodne infrastrukture i te`wa ka uklapawu u ve}e

sisteme (Beogradski vodovod i kanalizacija) predstavqa strate{ki razvojni pravac naseqa ka kome treba teìti.

Elektroenergetska i telekomunikaciona infrastruktura Razvoj postoje}ih infrastrukturnih kapaciteta i pove}awe efektivnosti

i kvaliteta snabdevawa korisnika sa stalnim uvo|ewem novih tehnologija predstavqa strate{ki pravac razvoja elektroenergetskog i telekomunikacionog sektora u Banovcima.

Komunalni objekti Nedovoqni kapaciteti komunalnih objekata i povr{ina i wihovo lo{e

trenutno stawe unaprediti i poboq{ati planskom politikom {irewa mreè javnih povr{ina u nasequ opredeqenih za navedene potrebe sa posebnim akcentom na mreù javnih zelenih povr{ina. Nepokretna kulturna dobra

Shodno malom broju nepokretnih kulturnih dobara naseqa, budu}i razvoj bazirati na stvarawu novih prepoznatqivih urbanih formi koje }e imati funkciju stvarawa prepoznatqivog identiteta naseqa u {irem okruèwu. Stawe ìvotne sredine

Uravnoteèni razvoj privrednih aktivnosti i stanovawa, u skladu sa prostornim potencijalima i ograni~ewima, predstavqa optimalan pravac u kome se moraju formulisati politike o~uvawa i unapre|ewa stawa kvaliteta ìvotne sredine

Iz navedenog se moè izvu}i sumarni zakqu~ak da uravnoteèni

privredni i socijalni razvoj na bazi postoje}ih lokalnih i regionalnih potencijala i resursa i sa adekvatnim o~uvawem ìvotne sredine predstavqa strate{ki razvojni pravac Banovaca.

22

6. KONCEPT I OBRAZLO@EWE PLANSKOG RE[EWA

Naseqe Banovci je mesto porodi~nih ku}a. Nastalo je spajawem Novih i Starih Banovaca i naseqa Kablar. Prostire se na istoku, du` obale Dunava od severa prema jugu, od Golubina~kog kanala i Budovara sve do Beogradskog odnosno Zemunskog atara. Prema zapadu u zale|u, naseqe se pribliìlo koridoru magistralnog gasovoda gde je postavqena nova granica gra|evinskog rejona. Porodi~no stanovawe sa svim prate}im delatnostima u okviru stanovawa, sa 6 izlaza na reku, sa poslovno stambenim zonama na svim prilazima gradu, sa 3 izlaza na auto put Beograd-Novi Sad i sa izuzetno velikim zalenim povr{inama, predstavqaju konglomerat sadràja koji omogu}ava razvoj kvalitetnog rezidencijalnog stanovawa koje je usagla{eno sa potrebama konvergirawa ka velikom gradskom centru koji je u blizini. Budu}i razvoj naseqa treba da bude upravo koncipiran na komplementarnom razvoju navedenih namena na prostoru naseqa.

Za Banovce se moè re}i da je naseqe porodi~nih ku}a. Izuzetno malih gustina, velikih ba{ti i puno zelenila. I sve to uz Dunav. Za Banovce se moè re}i da predstavqa naseqe iza{lo na obalu reke. Preko 7 km obale predstavqa bliski kontakt reke sa qudima koji tu ìve i sa wihovim gostima. Banovci se prostiru od Dunava na istoku do auto puta E75 odnosno koridora magistralnog gasovoda na zapadu. Od granica katastarskih op{tina Zemuna na jugu do Belegi{a na severu.

U op{tini Stara Pazova Banovci imaju najmawi atar i najve}i gra|evinski rejon. Sa svojih pribli`no 15000 stanovnika, izuzetno dobrim klimatskim uslovima, blizinom Beograda, dobrom povezano{}u sa auto putem E 75 koridorom 10 i Dunavskom magistralom i rivijerom, Banovci spadaju u idealna naseqa za ìvot. U Banovcima nema industrijskih zona. Nisu ni planirane ali je duh preduzetni{tva tradicionalno zastupqen u celoj op{tini. To zna~i da je uz porodi~no stanovawe dozvoqena izgradwa poslovnih, preduzetni~kih i zanatskih prostora koji nisu u suprotnosti sa okolnim stanovawem i nemaju {tetan uticaj na ìvotnu sredinu. Veli~ina i uslovi gradwe ovih sadràja zavise od namene pojedinih blokova i od veli~ine parcele na kojima }e se graditi.

Jedine radne zone Banovaca predvi|ene su sa druge, zapadne strane auto puta gde je za{titna zona koridora 10 ujedno i za{titna barijera stanovawa od negativnih uticaja blokova radne zone koja je locirana u neposrednoj blizini novobanova~ke petqe.

Banovci su linearno naseqe du` Dunava sa linearnim centrom du` Dunavske magistrale i sa velikim slobodnim povr{inama, praznim blokovima namewenim stanovawu.

Banovci su podeqeni na dve administrativne celine, na dve mesne zajednice Nove Banovce i Stare Banovce, {to predstavqa posledicu istorijskog nasle|a. Nekada razdvojena dva naseqa danas su spojena u jedinstveno naseqe. Ovome je u mnogome doprinela izgradwa naseqa Banovci-Dunav ili naseqe sunca koje je gradilo sredinom 80-tih godina gra|evinsko preduze}e ,,Kablar,, iz Kraqeva pa otud i nezvani~ni naziv ,,na Kablaru,, Nakon toga usledila je intenzivna gradwa individualnih porodi~nih ku}a u neposrednom okruèwu ,,Kablara,, koje je spojilo dva naseqa. Pogotovo je tome doprinela infrastruktura ra|ena za kapacitete od preko 30000 stanovnika koliko je i bilo planirano prvim predlozima vezanim za izgradwu naseqa Banovci-Dunav.

Izgradwom pijace, po{te, de~ijeg vrti}a i ostalih centralnih sadràja na Kablaru definitivno je promenilo tok urbanog razvoja i Starih i Novih Banovaca. Tako je formirana centralna zona naseqa, linearni centar du` Svetosavske ulice i nasle|eni centar u Starim Banovcima du` Gr~ke ulice.

Ovim urbanisti~kim celinama pripadaju blokovi 39, 40, 41, 44, 43, 54 i 56 u Novim Banovcima kao i blok 12 u Starim Banovcima. Mogu}nost za formirawem novih centralnih sadràja dobili su blokovi 38, 45, 61 i 62 zbog svojih kvalitetnih lokacijskih faktora.

Od ostalih urbanisti~kih celina izdvajaju se:

Obala Dunava sa centralnim planom kod ,,Venecije,, i mnogobrojnim prilazima Dunavu. Za ovu zonu karakteristi~no je da pripada javnom zemqi{tu i da je u kontakt zonama gra|evinskih parcela i zone obale odre|en za{titni koridor {irine 25 metara gde nije dozvoqena gradwa, da se u zoni obale mogu postavqati samo monta`ni ili plovni objekti u funkciji obaloutvrde, sporta, rekreacije, motonautike kao i objekti ugostiteqstva.

Posebna zona je u{}e Budovara u Dunav gde se planira izgradwa marine, sa svim prate}im uslugama, hotelom, sportskim i ugostiteqskim kapacitetima. Zona bloka 28 kao posebne urbanisti~ke arhitektonske celine moè u narednom planskom periodu izazvati promene u prostoru susedstva. Takva transformacija je mogu}a u delovima blokova 11,12,13,16,26,29 i 30 i to u onim delovima koji

23

neposredno okruùju prostor marine. Uslovi gradwe i urbane transformacije moraju se definisati posebnim Planom detaqne regulacije.

Posebne urbanisti~ke celine odnose se na radno stambene zone na prilaznim pravcima u Banovce. U ovim zonama iz stanovawa mogu se formirati prostori nameweni poslovawu ve}ih kapaciteta. To se pre svega odnosi na blok 23 na pravcu Stare Pazove, zatim blok 34 na pravcu Nove Pazove, 65 prema Batajnici i blok broj 5 na putu ka Belegi{u. Svakako da poslovawe mora biti vezano za stanovawe da delatnosti nisu u koliziji za stanovawe i da namaju negativnih uticaja na ìvotnu sredinu. Posebnu urbanisti~ku celinu ~ine blokovi 15 i 17 kao i delovi 18, 19 i 20 poznatu kao ,,Bair,, u prevodu brdo.

Ovaj prostor prete`no je namewen sportu i rekreaciji sa postoje}im sportskim terenima i fudbalskim stadionom, îne ga jo{ i zone izvori{ta naseqa Starih Banovaca na najvi{im kotama u mestu i izuzetno veliki slobodan prostor sa ju`nim i severnim padinama idealnim za organizovanu stambenu izgradwu, kao i prostor proplanka na kome se planiraju objekti dru{tvenog standarda de~je ustanove i pro{irewa sportskih i rekreativnih sadràja. Pravilno gra|ewe i ure|ewe ovog prostora definisa}e se planom detaqne regulacije. Prazni blokovi 18, 19 i 20 nameweni su stanovawu ali mogu izradom plana detaqne regulacije pretrpeti urbanu transformaciju samo u slu~aju potrebe za izgradwu tehnolo{kih, nau~nih ili ekolo{kih parkova ve}ih kapaciteta.

U potpuno izgra|enim ili delimi~no izgra|enim blokovima gra|evinske linije se prilago|avaju regulaciji ve}ini objekata u ulici. U novim praznim blokovima gra|evinske linije se odre|uju po pravilima gradwe svakog bloka posebno. Op{ta pravila ure|ewa odnose se na novoformirane parcele koje moraju biti min 500 m2 {irine fronta min.17 metara {irine postoje}ih duì. Kod preparcelacije minimalna {irina fronta iznosi 14 metara kada je podela na dva dela. Postoje}e parcele na kojima su izgra|eni objekti se zadràvaju u zate~enim dimenzijama. Osim u centralnim zonama naseqa nema parkirawa na javnim povr{inama. Parkirawe i garaìrawe vozila mora se re{avati u okviru sopstvene parcele.

Uslovi gradwe objekata i zelenih povr{ina date su posebno za svaki blok.

6.1. Podela gra|evinskog rejona na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te

Javno zemqi{te u okviru gra|evinskog rejona naseqa obuhvata povr{ine svih postoje}ih i novoformiranih ulica, zatim deo postoje}eg koridora auto puta E-75, Beograd Novi Sad i planirane koridore novoformiranog prikqu~ka petqe Batajnica - Novi Banovci.

Sve povr{ine koje danas pripadaju aluvijumu Dunava, tako|e pripadaju javnom zemqi{tu, kao i vodotoci Golubina~kog kanala i Budovara. U javno zemqi{te spadaju blokovi br. 3, 6, 48 i 58 koji predstavqaju postoje}a i planirana naseqska grobqa.

Sve ostale povr{ine pripadaju kategoriji ostalog zemqi{ta u granici gra|evinskog rejona naseqa Banovci.

Tabela 3: Pregled parcela definisanih kao javno zemqi{te u funkciji saobra}ajnica

STARI BANOVCI

povr{ina br. ulica br.parcele ha a m2

3551/13 3549/2 3546/3 3555/1 3550 3555/12 3556/4

1. Alaska

3555/11 3550/5 3549/5 3548/3 3546/5 3555/14 3555/5

2. Ba~ka

24

3545/2 3546/7 3551/9

3. Banatska

4. Blagoja Pavlovi}a 5. Bra}e Zagorac 427 6. Bra}e Trnini} 1928/1 4 57 57 7. Branka Radi~evi}a 1440/281 8. Briletova 1932 1 76 63 9. Carski put 1011 10. Dimitrija Tucovi}a 1440/24 16 60

373/108 11. Dositejeva 373/127 3550/9 3548/3

12. Dunavska

3546/1 13. \oke Jovanovi}a 218/1

373/123 373/125 2615/11

14. Fru{kogorska

2615/19 15. Gr~ka 1934 2 41 55 16. Gorana [olaji}a 3473/1 17. Ive Andri}a 1440/1 4 19 61 18. Izletni~ka 658 14 24 19. Jovana Koci}a 1435/17 20. Krstina 1435/13 21. Milana Pavlovi}a 1944/1 4 31 75 22. Milana Bolanovi}a 1435/13

3465/3 23. Milana Raki}a 3465/4 1950/1 3 61 32 1951/1 32 32

24. Milenka Pevca

3 94 24 25. Milo{a Davidovi}a 1435/13

3475/2 26. Miroslava Anti}a 3476/2

27. Mitra Vitojevi}a 1435/17 28. Dr.Mladena Stojanovi}a 1440/1 29. Mo{e Pijade 1440/1 30. Negrov Pavla 1435/13 31. Nikole Tesle 1440/1

218/4 204/26

32. Nova

204/27 373/128 33. Nu{i}eva 373/125

34. Wego{eva 369/1 3507/1 1440/5 3477/1 3547/4

35. Panonska

3546/9 36. Pavla [a{i}a 1933 2 30 03

1948/1 3 37 05 37. Pere ôdanovi}a 1449

38. Pinkijeva 1881 39. Pionirska 1250 03 94 40. Predraga Ve~erinca 1932 1 73 63 41. Pere Ninkovi}a 1943 1 50 09 42. Radmile Mr|i} Soviq 1948/1

1946/1 68 80 43. Radni~ka 1435/13

44. Save Kova~evi}a 1440/28 45. Slobodana Penezi}a 1440/1 46. Sremska 1947 22 08

3467/2 47. Stevana Sremca 3468

25

3469/2 48. Stevana Ti{me 1931/1 2 84 07

1942 12 88 1217

49. [kolska

373/1 50. Veqka Vlahovi}a 1440/1 51. Vikend naseqe 1886/11 52. Vuka Karaxi}a 1440/23 53. Zlatka Skerletovi}a 1953 41 83 54. Zmajeva 3478/1 55. Zdravka Jeki}a 1944/1 4 35 75

1435/14 38 75 1435/17 1 37 76

56. @ivana Manojlovi}a

1 76 51 57. Staro grobqe 633

218/2, 218/3,

58. Novo grobqe

218/22 59. Dunav 650

755 1040 1043 1056 1083 1684

60. Obala Dunava

1694/1 61. Budovar 1956

NOVI BANOVCI

povr{ina

br. ulica br.parcele

ha a m2 2384 6 47 2381/8 2378/10 2387/2

1. Avalska

2389/8 1026 21 43 2. Banatska 746/1 1013 40 35 3. Beogradska 226/2 306/89 93 2156/5 2157/10 2173/21 2156/8 2173/9

4. Bosanska

2173/8 5. Branka ]opi}a 2013 5 6. Branka Radi~evi}a 3497/1

2003/15 15 03 2003/24 2010/12 2010/9 2010/10

7. Burgenova

2010/11 8. Cara Du{ana 2158

2303/2 2303/3

9. Cara Lazara

2303/10 2390/70 2378/6 2381/5

10. Cerska

2383/2 2390/18 13 62 11. Crnogorska 2390/51 7 08

26

12. Desanke Maksimovi} 2236 13. Dositeja Obradovi}a 3497/1 14. Dunavska 1017/1 66 53 15. Du{ana Jovanovi}a 238/7 1 17 95 16. \ervinska 1025/1 27 72 17. Fru{kogorska 1011/1 2 70 13

700/5 10 82 700/308

18. Grobqanska

700/309 19. Jovana Ra{kovi}a 2371/1 20. Kablarska 3497/1 21. Kara|or|eva 2177 57 95 22. Kraqa Petra I 149/1 1 34 89

23. Kraji{ka 2252/1 24. Kre{ina 2004 5 75 25. Li~ka 2390/79 4 42

2019 26. Qubomira [tekovi}a 2018/1 5 75

27. Mladih 2251/1 28. Nikole Tesle 2390/25 29. Wego{eva 149/1 1 34 89 30. Partizanska 306/80 1 03 73

149/1 1 34 89 31. Petra Ko~i}a 149/91

32. Pionirska 1015/1 43 36 33. Prijepoqska 2254 38 76

48/1 8 16 249/3 13 95 163/29 7 06

34. Proleterska

29 17 700/42 10 35 700/244

35. Radni~ka

700/249 238/6 61 46 237/6 4 61

36. Ribarska

238/1 2189/2 37. Save [umanovi}a 2255/2

38. Skendera Kulenovi}a 1024 9 11 39. Sportska 306/50 5 93

2307 2309/8 2309/6 2310/3 2319/7 2307/3 2322/8 2315/3

40. Sremska

2322/6 1030/1 1030/2 2003/7 306/88

41. Svetosavska

1019/2 42. [kolska 1018/1 2 81 52 43. Veqka Vlahovi}a 700/223 14 22 44. Vinogradska 700/225 41 30 45. Vojvode Mi{i}a 2301

1018/1 2 81 52 700/62 65 99

46. Vojvo|anska

1023 20 65 700/256 55 60 47. Vrtlarska 700/230 2390/62 4 45 2378/8

48. Vuka Karaxi}a

2381/6 49. Zemunska 1019/2 9 24 25 50. Zmaj Jovina 2390/33 35 18

27

52. @elezni~ka 1004/1 2 60 40 53. Pinkijeva 306/80 1 03 73

3557/1 54. Pilota Milenka Pavovi}a 3557/2 700/152 700/1 700/150 595

55. Grobqe

597 56. Dunav 1043

1014 238/1 1015

57. Obala Dunava

751 *Ukoliko postoji neslagawe u tekstu merodavna je grafika Plana

6.2. Bilans povr{ina

U nastavku navodimo pregled postoje}eg kori{}ewa zemqi{ta u k.o. Novi Banovci i k.o. Stari Banovci prema stawu koje se vodi u RGZ-u i katastru nepokretnosti u op{tini Stara Pazova. Kako bi se stekao boqi uvid u postoje}e kori{}ewe zemqi{ta navedeni su i uporedni podaci JUP Urbanizma dobijeni premerom sa ortofoto snimka op{tine iz 2002. godine.

Uporedni prikaz namene povr{ina u k.o. Novi Banovci

prema katastru nepokretnosti i JUP Urbanizam*

* Metodologija bilansirawa povr{ina JUP Urbanizma i Katastra su razli~ite

K.O. Novi Banovci

Katastar

Urbanizam

Namena povr{ina

ha % K.O. ha % K.O. Poqoprivredno zemqi{te

617,97

68,0

240,76

26,5

Nepoqoprivredno zemqi{te

290,21

32,0

667,42

73,5

Gra|evinski rejon

292,62

32,2

490,42

54,0

Vodno zemqi{te

109,39

12,0

147,8

16,3

Dunav

109,39

12,0

147,8

16,3

Budovar i Komarevac

/

/

/

/

Melioracioni kanali

/

/

/

/

[umsko zemqi{te

/

/

2,59

0,3

Izgra|ene povr{ine van gra|evinskog rejona

/

/

1,77

0,2

Infrastrukturno zemqi{te

/

/

24,84

2,7

Drumske saobra}ajnice

/

/

24,34

2,7

@eleznica

/

/

/

/

Elektroprenosni dalekovodi

/

/

0,5

0,05

Gasovod

/

/

/

/

Zone specijalne namene

/

/

/

/

Ostalo

/

/

/

/

Ukupno

908,18

100

908,18

100

28

Uporedni prikaz namene povr{ina u k.o. Stari Banovci prema katastru nepokretnosti i JUP Urbanizam*

*Metodologija bilansirawa povr{ina JUP Urbanizma i Katastra su razli~ite

Razlike u postoje}em stawu izme|u podataka katastra nepokretnosti i JUP Urbanizma uglavnom su rezultat dvojake metodologije bilansirawa povr{ina u prostoru, posebno bilansirawe poqoprivrednog zemqi{ta unutar gra|evinskog rejona naseqa, kao i razli~ito definisawe teritorije koja se defini{e kao vodno zemqi{te, tako|e, odre|ene povr{ine se ne tretiraju u katastru nepokretnosti kao zasebne kategorije (posebno zemqi{te koje je u funkciji o~uvawa infrastrukturnih koridora).

Struktura planirane namene povr{ina unutar gra|evinskog rejona naseqa data je u nastavku:

Struktura planiranih povr{ina

unutar gra|evinskog rejona Banovaca (u hektarima) Namena povr{ina Planirano

Stanovawe 898,31 Stanovawe sa centralnim sadràjima 73,58 Stambeno poslovna zona 89,96 Grobqe 24,51 Verski objekti 2,10 Sport i rekreacija 158,34 Park 1,35 Sportski centar 9,28 Za{titno zelenilo 35,39 Komunalna zona 36,35 Ukupno: 1329 Ha

K.O. Stari Banovci

Katastar

Urbanizam

Namena povr{ina

ha % K.O. ha % K.O. Poqoprivredno zemqi{te

2624,4

83,1

1643,55

52,1

Nepoqoprivredno zemqi{te

532,37

16,9

1513,22

48,9

Gra|evinski rejon

670,04

21,2

1272,65

40,3

Vodno zemqi{te

/

/

162,49

5,2

Dunav

230,05

7,3

153,58

4,9

Budovar i Komarevac

/

/

/

/

Melioracioni kanali

/

/

8,91

0,3

[umsko zemqi{te

0,56

0,02

18,6

0,6

Izgra|ene povr{ine van gra|evinskog rejona

/

/

4,17

0,1

Infrastrukturno zemqi{te

/

/

36,03

1,1

Drumske saobra}ajnice

/

/

31,81

1,0

@eleznica

/

/

/

/

Elektroprenosni dalekovodi

/

/

3,29

0,1

Gasovod

/

/

0,93

0,03

Zone specijalne namene

/

/

19,28

0,6

Ostalo

/

/

/

/

Ukupno

3156,77

100

3156,77

100

29

6.3. Koncept prostorne organizacije, podela na urbanisti~ke celine i definisawe pravila ure|ewa i gra|ewa

Gra|evinski rejon naseqa Banovci podeqen je na 71 blok. Podela je izvr{ena radi lak{eg sprovo|ewa plana. Blokovi su formirani samo po namenama prostora a ograni~eni su postoje}im i planiranim saobra}ajnicama, infrastrukturnim koridorima i vodotocima.

Zona stanovawa ovim planom je definisana kao zona porodi~ne stambene izgradwe i me{ovite stambene izgradwe. U ili uz svaki stambeni objekat dozvoqava se izgradwa poslovnog prostora samo sa delatnostima koje ne remete stanovawe. Zona porodi~ne stambene izgradwe Vrsta i namena objekata

Na gra|evinskoj parceli namewenoj porodi~nom stanovawu mogu se graditi:

• osnovni objekat: stambeni objekat, stambeno-poslovni objekat, poslovno- stambeni objekat koji ne ugroàva stanovawe. Objekat porodi~nog stanovawa moè biti slobodno stoje}i, u neprekinutom nizu, u prekinutom nizu i poluatrijumski,

• na istoj gra|evinskoj parceli moè se planirati izgradwa i drugog objekta: poslovni objekat, stambeni objekat, letwa kuhiwa, garaà i ostave kao i bazeni u skladu sa gra|evinskim parametrima i kapacitetima parcele

• pomo}ni objekti: ograde, bunari i septi~ka jama (prelazno re{ewe do prikqu~ewa na naseqsku kanalizacionu mreù),

• na gra|evinskoj parceli u izuzetnim slu~ajevima moè se dozvoliti gradwa dva stambena objekta, pod uslovima da su ispuweni svi urbanisti~ki kriterijumi,

• porodi~ni stambeni objekat moè da ima maksimalno do ~etiri stambene jedinice,

• u zoni namewenoj rezidencijalnom stanovawu mogu se graditi bazeni, senici, pergola, vidikovci itd. prema osun~anim prostorima, istaknutim prirodnim sadràjima, (te povr{ine ukoliko nisu zastakqene ne ulaze u sastav dozvoqene povr{ine objekta).

Na gra|evinskoj parceli namewenoj porodi~nom stanovawu za poqoprivredna doma}instva mogu se graditi u okviru stambenog dela parcele:

• osnovni objekat: porodi~ni stambeni objekat, stambeno-poslovni objekat, poslovno – stambeni objekat. Objekat porodi~nog stanovawa moè biti slobodnostoje}i, u neprekinutom nizu u prekinutom nizu i poluatrijumski,

• na istoj gra|evinskoj parceli moè se planirati izgradwa i drugog objekta-poslovni objekat, stambeni, garaà, letwa kuhiwa i ostave i pomo}ni objekti: ograde, bunari i septi~ka jama, (prelazno re{ewe do prikqu~ewa na naseqsku kanalizacionu mreù), ostave za ogrev i dr.

U okviru ekonomskog dela parcele daje se mogu}nost izgradwe slede}ih objekata:

• sto~ne staje • pu{nice, su{nice, ko{, ambar, nadstre{nica za ma{ine i vozila,

magacin hrane i objekti nameweni ishrani stoke i dr, • Tako|e se mogu graditi proizvodni odnosno poslovni objekti (koji

zadovoqava uslove za{tite ìvotne sredine, tj. koji svojim delovawem-bukom, gasovima, otpadnim materijama, ne}e negativno uticati na primarnu funkciju-stanovawe).

U zoni porodi~nog stanovawa u stambenom delu parcele mogu se dozvoliti poslovne delatnosti koje su iz oblasti: trgovine na malo, ugostiteqstva, uslu`nih i zanatskih delatnosti.

U ovoj zoni, u okiru ekonomskog dela parcele poslovna delatnost koja se moè dozvoliti pored napred navedenih je i trgovina na veliko, s tim da se obavqawem te delatnosti ne sme naru{iti zona stanovawa.

Proizvodne i zanatske delatnosti u zoni stanovawa se mogu dozvoliti uz obezbe|ivawe uslova za{tite ìvotne sredine.

30

Izgradwa ekonomskog objekta – sto~ne staje moè se dozvoliti za maksimalni kapacitet objekta-uzgoj pet uslovnih grla (gde se pod uslovnim grlom podrazumeva 500 kg ,,ìve vage,, ìvotiwa), uz zadovoqavawe i drugih prostornih uslova navedenih ovim Planom.

Objekti za sme{taj stoke se grade pod slede}im uslovima: • da su izgra|eni od tvrdog materijala, • da su udaqeni od stambenih objekata najmawe 15 m • da imaju izgra|ene sanitarne ure|aje za odvo|ewe vode, osoke i drugih

ne~isto}a, • da imaju obezbe|eno i izgra|eno mesto za |ubri{te koje mora biti

udaqeno od stambenih objekata i vodozahvatnih bunara min 20,0 m, • da su sme{teni u gra|evinskom delu parcele, • da su sme{teni u ekonomskom delu gra|evinske parcele, • objekti moraju biti snabdeveni vodom iz naseqskog vodovoda.

Postavqawe objekata (stambenih, poslovnih, pomo}nih, poqoprivrednih,

osim ko{eva za kukuruz), du` granice sa susedom vr{i se pod slede}im uslovima:

• Ako se postavqaju na zajedni~ku me|u (granicu) ne moè se objektom ili delom objekta ugroziti vazdu{ni prostor suseda preko me|e (re{ewe moè biti kalkanski zid, dvovodni ili ~etvorovodni krov sa atikom i leè}im olukom, ili jednovodni krov sa padom u sopstveno dvori{te.) Na zidu koji je lociran na zajedni~koj me|i ne mogu se postavqati otvori prema susednoj parceli, izuzev otvora koji su iskqu~ivo u funkciji ventilacije ili osvetqewa minimalne visine parapeta 1,80m, povr{ine do 0,8 m2.

• Ako se objekat ne gradi na zajedni~koj me|i, wegova udaqenost od iste mora biti min 1,0 m izuzev u zonama gde postoje}e prilike to zahtevaju (nasle|eno stawe parcelacije sa uskim frontovima parcele).

U neposrednoj blizini javnih objekata (de~ije ustanove, {kole, crkva,

ambulanta itd) kao i u blokovima me{ovitog stanovawa i u blokovima namewenim centralnim delatnostima, ne mogu se graditi objekti za sto~arsku robnu proizvodwu, ni za sopstvene potrebe. Navedene proizvodne delatnosti mogu}e je obavqati u drugim zonama koje su za to opredeqene.

Na jednoj gra|evinskoj parceli u iznetim slu~ajevima moè se dozvoliti gradwa dva stambena objekta pod slede}im uslovima:

• zauzetost gra|evinske parcele stambenim, poslovnim, poqoprivrednim i pomo}nim objektima moè biti do 40%,

• stambene objekte postaviti tako da u sluàju podele parcele na dve nove parcele svaka od wih ima obezbe|en direktan ili indirektan pristup na javni put.

Poloàj objekta na parceli

Gra|evinski objekat se moè postaviti predwom fasadom na gra|evinsku liniju koja se poklapa sa regulacionom linijom (ukoliko u ulici preovla|uju stambeni objekti postavqeni na regulacionu liniju). Gra|evinska linija moè biti uvu~ena u odnosu na regulacionu liniju. Garaà se moè postaviti na regulacionu liniju uz uslov da krovne ravni garaè imaju pad u sopstveno dvori{te i da se vrata garaè otvaraju oko horizontalne ose ili u unutra{wost garaè).

Za porodi~no-stambene objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza rastojawe od regulacione linije utvr|uje se Urbanisti~kim projektom.

Na strmom terenu sa nagibom od ulice (naniè), kad je nulta kota objekta nià od kote javnog ili pristupnog puta visina je rastojawe od kote nivelete puta do kote slemena (venca).

Spratnost poslovnog objekta uz glavni objekat je maksimalno P+1 (prizemqe+jedna etaà) (dozvoqena je izgradwa podrumske etaè ako postoje uslovi za to). Visina objekta je maksimalno 7,50 m od kote za{titnog trotoara objekta do venca.

Pomo}ni objekti na parceli (ostava, letwa kuhiwa, garaà) maksimalne spratnosti P (prizemqe) a maksimalne visine do 3,0 m od kote za{titnog trotoara objekta do venca.

31

Ekonomski objekat je maksimalne spratnosti P (prizemqe), tj. P+Pk (prizemqe+potkrovqe) ako se u potkrovqu predvi|a skladi{tewe hrane za stoku, a maksimalne visine 4,6 m.

Me|usobna udaqenost objekata

Me|usobna udaqenost porodi~nih stambenih objekata (sem poluatrijumskih i u neprekinutom nizu) ne moè biti mawa od 5,0m (osnovni gabarit sa ispadom).

Udaqenost izme|u glavnog i drugog objekta, udaqenost izme|u glavnog i pomo}nog objekta uz glavni objekat ne moè biti mawa od 4,0 m.

Drugi objekat i pomo}ni objekat mogu da se grade na me|usobnom razmaku od 0,0 m, ako su zadovoqeni sanitarni, protivpoàrni i drugi tehni~ki uslovi, odnosno me|usobni razmak ne moè biti mawi od 4,0 m ako poslovni objekt ima otvore sa te strane, tj. me|usobni razmak ne moè biti mawi od polovine visine vi{eg objekta.

Udaqenost ekonomskog objekta – sto~na staja od glavnog, odnosno drugog objekta ne moè biti mawa od 15,0 m.

Udaqenost ekonomskog objekta - |ubri{te od glavnog odnosno, drugog objekta ne moè biti mawa od 20,0 m. \ubri{te se gradi na minimalno 1,0 m od granice susedne parcele uz uslov da se gradi obodni zid visine 1,0 m (da ne bi do{lo do razasipawa) i da je podloga vodonepropusna. Uslovi za izgradwu drugih objekata na istoj gra|evinskoj parceli

Drugi i pomo}ni objekat uz glavni objekat i ekonomski objekat se grade u istoj liniji na delu bo~nog dvori{ta severne orijentacije kao i glavni objekat, uz uslov da se objekat od granice paracele gradi na minimalno 1,0 m odstojawa.

Ako se ekonomski delovi parcele grani~e dozvoqen je me|usobni razmak drugih i pomo}nih objekata uz ekonomske objekte na minimalno 2,0 m. tj. drugi i pomo}ni objekat se ne mora graditi u istoj liniji sa glavnim objektom uz uslov da se on gradi na minimalno 1,0 m od granice parcele.

Drugi i pomo}ni objekat uz glavni objekat na parceli gde je dvojni objekat se gradi na 0,0 m od zajedni~ke granice parcele.

Ograde na regulacionij liniji mogu biti transparentne ili kombinacija zidane i transparentne ograde s tim da ukupna visina ograde od kote trotoara ne sme pre}i visinu od h=1,8 m.

Transparentna ograda se postavqa na podzid visine maksimalno 0,2 m kod kombinacije zidani deo ograde moè i}i do visine 0,9 m.

Kapije na regulacionoj liniji se ne mogu otvarati van regulacione linije. Ograda, stubovi ograde i kapije moraju biti na gra|evinskoj parceli koja

se ogra|uje. Bo~ne strane i zadwa strana gra|evinske parcele moè se ogra|ivati

ìvom zelenom ogradom, transparentnom ogradom ili zidanom ogradom do visine maksimalno h= 1,8 m.

Dozvoqeno je pregra|ivawe funkcionalnih celina u okviru gra|evinske parcele (razgrani~ewe stambenog i ekonomskog dela paracela, stambenog i poslovnog/proizvodnog dela paracele) uz uslov da visina te ograde ne moè biti ve}a od visine spoqne ograde. Obezbe|ewe pristupa parceli i prostora za parkirawe vozila

Za svaku gra|evinsku parcelu u okviru zone porodi~nog stanovawa mora se obezbediti kolsko-pe{a~ki prilaz minimalne {irine 2,5 m. Za gra|evinsku parcelu namewenu porodi~nom stanovawu poqoprivrednog tipa kolsko-pe{a~ki prilaz je minimalne {irine 4,0 m.

Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe u okvviru gra|evinske parcele mora se obezbediti parking mesto tj. prostor za parkirawe vozila po pravilu jedan stan jedno parking mesto. Za{tita susednih objekata

Izgradwa objekata u prekinutom nizu moè se dozoliti uz uslov da se ne naru{i granica parcele do koje se gradi objekat. Stope temeqa ne mogu prelaziti granicu susedne parcele, osim uz saglasnost vlasnika ili korisnika parcele, odnosno uz saglasnost organa uprave nadle`nog za poslove urbanizma i stambeno-komunalne delatnosti.

32

Ispadi na objektu ne mogu prelaziti gra|evinsku liniju vi{e od 1,6 m odnosno regulacionu liniju vi{e od 1,2 m i to na delu objekta vi{em od 3,0 m. Ako je horizontalna projekcija ispada ve}a od 1,2 m onda se ona postavqa na gra|evinsku odnosno regulacionu liniju.

Gra|evinski elementi na nivou prizemqa mogu pre}i gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to:

• transparentne bravarske konzolne nadstre{nice u zoni prizemne etaè mawe od 2,0 m po celoj {irini objekta s visinom iznad 3,0 m,

• platnene nadstre{nice sa masivnom bravarskom konstrukcijom mawe od 1,0 m od spoqne ivice trotoara na visinu iznad 3,0 m,

• konzolne reklame mawe od 1,2 m na visini iznad 3,0 m.

Gra|evinski elementi kao erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstre{nice bez stubova, na nivou prvog sprata mogu da pre|u gra|evinsku liniju odnosno regulacionu liniju ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to:

• na delu objekta prema predwem dvori{tu mawe od 1,2m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 50% uli~ne fasade iznad prizemqa

• na delu objekta prema bo~nom dvori{tu prete`no severne (odnosno zapadne) orijentacije (najmawe rastojawa od 1,5 m)-0,6m,

• na delu objekta prema bo~nom dori{tu prete`no ju`ne (odnosno isto~ne) orijentacije (najmawem rastojawa od 2,5 m)- 0,9 m, ,

• na delu objekta prema zadwem dvori{tu (najmaweg rastojawa od stra`we linije susedne gra|evinske parcele od 5,0 m)-1,2 m,.

Otorene spoqne stepenice mogu se postavqati na predwi deo objekta ako je gra|evinska linija uvu~ena u odnosu na regulacionu liniju za 3,0 m i ako te stepenice savla|uju visinu od 0,9m. Stepenice koje savla|uju visinu vi{u od 0,9 m ulaze u osnovni gabarit objekta.

Izgradwom stepenica do visine od 0,9 m ne sme se ometati prolaz i druge funkcije dvori{ta.

Gra|evinski elementni ispod kote trotoara-podrumske etaè, mogu pre}i gra|evinsku (odnosno regulacionu liniju) ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada i to:

• stope temeqa i podrumski zidovi mawe od 0,15 m do dubine od 2,6 m ispod povr{ine trotoara, a ispod te dubine mawe od 0,5m,

• {ahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara mawe od 1,0 m.

Otvarawe otvora na prostorijama za stanovawe kao i ateqeima i poslovnim prostorijama na bo~nim fasadama moè se dozvoliti ako je me|usobni razmak izme|u objekata (ukupno sa ispadima) jednak ili ve}i od 5,0 m. Ako je mo|usobni razmak od 2,5,0 m do 5,0 m dozvoqeno je otvarawe otvora na prostorijama nestambene namene uz uslov da dowa kota na koju se ostavqa otvor bude jednaka ili vi{e od 1,8 m.

Izgradwom krova ne sme se naru{iti vazdu{na linija susedne parcele a odvodwa atmosferskih padavina sa krovnih povr{ina mora se re{iti u okviru gra|evinske parcele na kojoj se gradi objekat. Arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovawe pojedinih elemenata objekta

Fasade objekata mogu biti malterisane, u boji po èqi investitora, od fasadne opeke, prirodnog ili ve{ta~kog kamena itd.

Obavezna je izrada kosog krova sa nagibom krovne konstrukcije od 20-35o.

Krovni pokriva~ je u zavisnosti od nagiba krovne konstrukcije. Visina nadzitka stambene potkrovne etaè iznosi najvi{e 1,6 m

ra~unaju}i od kote poda potkrovne etaè do ta~ke preloma krovne visine, a odre|uje se prema konkretnom slu~aju. Uslovi za obnovu i rekonstrukciju objekata

Obnova i rekonstrukcija postoje}ih objekata moè se dozvoliti pod slede}im uslovima:

• zamena postoje}eg objekta novim objektom moè se dozvoliti u okviru uslova datih ovim Planom,

• rekonstrukcija postoje}ih objekata moè se dozvoliti ako se izvo|ewem radova na objektu ne}e naru{iti uslovima dati ovim Planom,

33

• ako gra|evinska parcela svojom izgra|eno{}u ne zadovoqava uslove iz ovog Plana rekonstrukcijom se ne moè dozvoliti dogradwa postoje}eg objekta,

• adaptacija postoje}ih objekata se moè dozvoliti u okviru namena datih ovim planom.

Uslovi za{tite ìvotne sredine, objekata i qudi

Izgradwa objekata, odnosno izvo|ewe radova moè se vr{iti pod uslovom da se ne izazovu trajna o{te}ewa, zaga|ivawe ili na drugi na~in degradirawe ìvotne sredine. Za{tita ìvotne sredine obuhvata mere kojima }e se za{tititi voda, vazduh i zemqi{te od degradacije.

Na svakoj gra|evinskoj parceli mora se obezbediti betonirani prostor za postavqawe kontejnera (kanti) za komunalni otpad. Locirawe betoniranog prostora za kontejnere na parceli mora da bude tako da se omogu}i lak pristup nadle`ne komunalne slu`be.

Odvo|ewe fekalnih voda re{iti zatvorenim kanalizacionim sistemom koji }e se prikqu~iti na naseqsku kanalizacionu mreù. Kao prelazno re{ewe, do izgradwe naseqske kanalizacione mreè, dozoqena je izgradwa betonskih vodonepropusnih septi~kih jama, koje na paraceli treba locirati minimalno 3,0 m od objekta i granice parcele.

Stajwak nastao ~i{}ewem staja odnositi na |ubri{te sa vodonepropusnom podlogom a odatle na poqoprivredne povr{ine.

Na svakoj gra|evinskoj parceli mora se obezbediti minimalno 30% ozelewenih povr{ina.

Svi objekti moraju biti izgra|eni (rekonstruisani) u skladu sa vaè}im Zakonima i Pravilnicima koji reguli{u konkretnu oblast. Pri projektovawu i izvo|ewu radova na objektima imati u vidu specifi~nost funkcionalne namene objekta (prostora) sa stanovi{ta kori{}ewa, odràvawa, odnosno obezbe|ivawa sanitarno-higijenskih uslova.

Izborom materijala voditi ra~una o wihovoj otpornosti sa aspekta tehni~ke i protipoàrne za{tite.

Poslovni objekti (odnosno poslovni prostori) nameweni javnom kori{}ewu kao i prilazi do istih moraju biti ura|eni u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica. Zona me{ovite stambene izgradwe

Vrsta i namena objekata

U okoru zone centra i me{ovitog stanovawa dozvoqena je izgradwa glavnog objekta: vi{eporodi~nog stambenog objekta i vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta. U zavisnosti od veli~ine parcele, u okviru ove zone, dozvoqena je izgradwa poslovnog objekta. Poslovne delatnosti koje se mogu dozvoliti su iz domena trgovine na malo, ugostiteqstva i uslu`ne delatnosti, tj. one delatnosti koje svojim radom ne ugroàvaju primarnu funkciju zone-stanovawe.

U okviru glavnog objekta deo prizemqa ili cela prizemna etaà moè se nameniti za poslovni prostor sa poslovawem koje svojom delatno{}u ne}e ugroziti primarnu funkciju–stanovawe. Deo objekta koji se namewuje za poslovne namene ne moè pre}i polovinu bruto razvijene povr{ine glavnog objekta.

Vi{eporodi~ni stambeno-poslovni objekat moè da se gradi kao: slobodnostoje}i, u neprekinutom nizu i u prekinutom nizu. Stambeno-poslovni objekat porodi~nog tipa moè da se gradi kao: slobodnostoje}i, dvojni objekat i objekat u prekinutom nizu.

Uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele

Za izgradwu vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta, u zavisnosti od vrste, uslovi za obrazovawe gra|evinske paracele su slede}i:

• za slobodnostoje}i vi{eporodi~ni stameno-poslovni objekat minimalna {irina parcele je 20,0 m,

• za vi{eporodi~ni stambeno-poslovni objekat u neprekinutom nizu minimalna {irina parcele je 15,0 m,

• za vi{eporodi~ni stambeno-poslovni objekat u prekinutom nizu dozvoqena minimalna {irina parcele je 15,0 m,

• za sve vrste vi{eporodi~nih stambenih objekata gra|evinska parcela je minimalne povr{ine 600,0 m2.

34

Poloàj objekata na parceli

Za vi{eporodi~ne stambeno-poslovne objekte u neprekinutom i u prekinutom nizu gra|evinska linija se poklapa sa regulacionom linijom.

Rastojawe gra|evinske linije od regulacione linije za slobodnostoje}e vi{eporodi~ne stambeno-poslovne objekte je od 0,0m za sve vrste sa garaòm u podzemnoj ili prizemnoj etaì od 0,0 m do 10,0 m s tima da se za objekte kod kojih se regulaciona i gra|evinska linija poklapa, pristup podzemnoj ili prizemnoj garaì mora ostvariti u okiru sopstvene parcele (pristupna rampa u okviru gabarita objekta).

Predwom fasadom objekta se mora postaviti na gra|evinsku liniju. Rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) vi{eporodi~nog stambeno-

poslovnog objekta i granice susedne gra|evinske parcele je: • za slobodnostoje}i objekat je minimalno 2,5 m, • za objekat u neprekinutom nizu je 0,0m, • za objekat u prekinutom nizu je 4,0 m.

Dozvoqeni indeks izgra|enosti i indeks iskori{}enosti

Urbanisti~ki pokazateqi za stanovawe velikih gustina

Urbanisti~ki pokazateqi Stanovawe sredwih gustina

Gustina naseqenosti do 350- st/ha Indeks iskori{}enosti • mah 2,4 Stepen izgra|enosti • mah. 70%

% zelenila • min 20% za kompaktne blokove • min. 30% za otvorene i poluotvorene blokove

Dozvoqena spratnost i visina objekata

Pod ovim vidom stanovawa podrazumeva se izgradwa stambenih objekata za stanovawe vi{e porodica (vi{e od 4 stambene jedinice), spratnosti do P+4+Pk (prizemqe + ~etiri etaè + potkrovqe ili povu~ena etaà). Za ostvarivawe sadràja poslovawa namewuje se prizemqe. U delu zone centralnih sadràja, Vi{eporodi~ni stambeni objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije, ako ne postoje smetwe geotehni~ke i hidrotehni~ke prirode.

Me|usobna udaqenost objekata

Me|usobna udaqenost planiranih vi{eporodi~nih stambeno-poslovnih objekata je:

• me|usobna udaqenost izme|u slobodnostoje}ih objekta je minimalno 5,0 m, a objekata u prekinutom nizu je minimalno 4,0 m tj. minimalno polovina visine vi{eg objekta,

• za izgra|ene objekte koji su me|usobno udaqeni mawe od 3,0 m pri izdavawu uslova za rekonstrukciju ne mogu se na susednim stranama predvi|ati otvori stambenih prostorija,

• udaqenost vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta od drugog objekta bilo koje izgradwe je pola visine vi{eg objekta minimalno 4,0 m. Me|usobna udaqenost moè da se smawi na ~etvrtinu visine vi{eg objekta s tim da se na susednim stranama ne mogu predvi|ati otvori stambenih prostorija i da ta me|usobna udaqenost nije mawa od 4,0m.

Uslovi za izgradwu drugih objekata na istoj gra|evinskoj parceli

Na gra|evinskoj parceli u zoni me{ovitog stanovawa dozvoqena je izgradwa pomo}nog objekta uz stambeni objekat – garaà, kotlarnice gasne stanice, nadstre{nice za kontejnere igrali{ta za decu i eventualno poslovni objekat, ako uslovi na paraceli to dozvoqavaju. • na gra|evinskoj parceli namewenoj izgradwi vi{eporodi~nog stambeno-

poslovnog objekta moraju se obezbediti uslovi za izgradwu pomo}nog objekta. Garaà sa obezbe|ivawem minimalno gara`nih mesta ½ broja u odnosu na broj stanova planiranih u glavnom objektu. Uslovi za izgradwu

35

pomo}nog objekta-garaà ne moraju da se obezbede ako se u okviru suterenske ili prizemne etaè glavnog objekta obezbe|uju prostorija za garaìrawe vozila minimalno ½ broja u odnosu na broj planiranih stanova,

• Izgradwa poslovnog objekta na gra|evinskoj parceli namewenoj izgradwi vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta se moè dozvoliti ako su obezbe|eni prostorni uslovi navedeni u predhodnim stavkama uz saglasnost vlasnika stanova, odnosno poslovnog prostora u okviru glavnog objekta.

Obezbe|ivawe pristupa parceli i prostora za parkirawe vozila

U okviru ove zone za svaku gra|evinsku parcelu mora se obezbediti

kolsko-pe{a~ki prilaz {irine 3,0 m. Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe u okviru gra|evinske parcele

namewene izgradwi vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta mora se obezbediti parking prostor za parkirawe vozila po pravilu-jedan stan jedno parking mesto + 70 m2 poslovnog prostora jedno parking mesto.

Za{tita susednih objekata

Izgradwa vi{eporodi~nih objekata u nizu-odnosno u prekinutom nizu moè se dozvoliti uz uslov da se ne naru{i granica parcele do koje se gradi objekat. Stope temeqa ne mogu prelaziti granicu susedne paracele, osim uz saglasnost vlasnika ili korisnika parcele, odnosno uz saglasnost organa uprave nadle`nog za poslove urbanizma i stambeno-komunalne delatnosti.

Ispadi na objektu ne mogu prelaziti gra|evinsku liniju vi{e od 1,2 m i to na delu objekta vi{em od 3,0 m. Ako horizontalna projekcija ispada ve}a od 1,2 m onda se ona postavqa na gra|evinsku liniju.

Gra|evinski elementi na nivou prizemqa mogu pre}i gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to: • transparentne bravarske konzolne nadstre{nice u zoni prizemne etaè

mawe od 2,0 m po celoj {irini objekta sa visinom iznad 3,0 m • platnene nadstre{nice sa masivnom bravarskom konstrukcijom mawe od 1,0

m od spoqne ivice trotoara na visinu iznad 2,5 m, konzolne reklame mawe od 1,2 m na visini iznad 3,0 m.

Gra|evinski elementi kao erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstre{nice bez stubova, na nivou prvog sprata mogu da pre|u gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to: • na delu objekta prema predwem dvori{tu mawe od 1,2 m, • na delu objekta prema bo~nom dvori{tu prete`no severne (odnosno zapadne)

orijentacije mawe od 0,6 m ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa,

• na delu objekta prema bo~nom dori{tu prete`no ju`ne (odnosno isto~ne) orijentacije mawe od 0,9 m ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa,

• na delu objekta prema zadwem dvori{tu (najmaweg rastojawa od stra`we linije susedne gra|evinske parcele od 5,0 m) mawe od 1,2 m.

Otvorene spoqne stepenice mogu se postavqati na predwi deo objekta ako je gra|evinska linija uvu~ena u odnosu na regulacionu liniju za 5,0 m i ako te stepenice savla|uju visinu od 0,9 m.

Stepenice koje savla|uju visinu vi{u od 0,9 m ulaze u osnovni gabarit objekta. • stope temeqa i podrumski zidovi mawe od 0,15 m do dubine od 2,6 m ispod

povr{ine trotoara, a ispod te dubine mawe od 0,5 m • {ahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara mawe od 1,0 m

Vi{espratni slobodnostoje}i stambeni objekat ne moè zaklawati

direktno osun~awe drugom objektu vi{e od polovine trajawa direktnog osun~awa. Otvarawe otvora na prostorijama za stanovawe kao i ateqeima i

poslovnim prostorijama na bo~nim fasadama moè se dozvoliti ako je me|usoban razmak izme|u objekata (ukupno sa ispadima) jednak ili ve}i od 4,0 m. Ako je me|usobni razmak do 4,0 m dozvoqeno je otvarawe otvora na prostorijama nestambene namene uz uslov da dowa kota na koju se ostavqa otvor bude jednaka ili vi{a od 1,8 m. Ova pravila ne vaè za poslovne prostorije u objektu.

Izgradwom krova ne sme se naru{iti vazdu{na linija susedne parcele, a odvodwa atmosferskih padavina sa krovnih povr{ina mora se re{iti u okviru gra|evinske parcele na kojoj se gradi objekat.

36

Arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovawe pojedinih elemenata objekta

Fasade objekata mogu biti malterisane u boji po èqi investitora, od fasadne opeke, prirodnog ili ve{ta~kog kamena itd.

Za ovu vrstu objekata nije obavezna izrada kosog krova. Visina nadzitka stambene potkrovne etaè iznosi naji{e 1,6 ra~unaju}i

od kote poda potkrovne etaè do ta~ke preloma krovne visine, a odre|uje se prema konkretnom slu~aju.

Arhitektonskim oblicima, upotrebqenim materijalima i bojama mora se teìti ka uspostavawu jedinstvene estetski vizuelne celine u okviru gra|evinske parcele.

Uslovi za obnovu i rekonstrukciju objekata

Obnova i rekonstrukcija postoje}ih objekta moè se dozvoliti pod slede}im uslovima: • Zamena postoje}eg objekta novim objektom moè se dozvoliti u okviru uslova

datih ovim planom • rekonstrukcija postoje}ih objekata moè se dozvoliti ako se izvo|ewem radova

na objektu ne}e naru{iti uslovi dati ovim planom, ako gra|evinska parcela svojom izgra|eno{}u ne zadovoqava uslove iz ovog plana rekonstrukcijom se ne moè dozvoliti dogradqa postoje}eg objekta,

• adaptacija postoje}ih objekta se moè dozvoliti u okviru namena datih ovim planom

Uslovi za{tite ìvotne sredine, objekata i qudi

Izgradwa objekata, odnosno izvo|ewe radova moè se vr{iti pod uslovom da se ne izazovu trajna o{te}ewa, zaga|ivawe ili na drugi na~in degradirawe ìvotne sredine. Za{tita ìvotne sredine obuhvata mere kojima }e se za{tititi voda, vazduh i zemqi{te od degradacije.

Odvo|ewe fekalnih voda re{iti zatvorenim kanalizacionim sistemom, koji }e se prikqu~iti na naseqsku kanalizacionu mreù. Kao prelazno re{ewe do izgradwe naseqske kanalizacione mreè, dozvoqena je izgradwa betonskih vodonepropusnih septi~kih jama koje na paraceli treba locirati minimalno 3,0 m od objekata i granice parcele.

Na svakoj gra|evinskoj parceli mora se obezbediti minimalno 30% ozelewenih povr{ina.

Svi objekti moraju biti izgra|eni (rekonstruisani) u skladu sa vaè}im Zakonima i Pravilnicima koji reguli{u konkretnu oblast. Pri projektovawu i izvo|ewu radova na objektima imati u vidu specifi~nost funkcionalne namene objekta (prostora) sa stanovi{ta kori{}ewa, odràvawa, odnosno obezbe|ivawa sanitarno-higijenskih uslova.

Izborom materijala voditi ra~una o wihovoj otpornosti sa aspekta tehni~ke i protivpoàrne za{tite. Pri projektovawu i izgradwi vi{eporodi~nih stambenih objekata moraju se obezbediti uslovi za sigurnu evakuaciju qudi u slu~aju poàra i ure|aji i sredstva za ga}ewe poàra.

Vi{eporodi~ni stambeni objekti, poslovni objekti (odnosno poslovni prostori) nameweni javnom kori{}ewu kao i prilazi do istih moraju biti ura|eni u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica.

Op{ta pravila gradwe koja se odnose na kolektivno stanovawe

1. Mogu}e je poslovawe u prizemqima stambenih objekata. 2. Mogu}a je izgradwa suterenskih ili podzemnih etaà namewenih garaìrawu

automobila, zajedni~kih prostorija i ostavama stanara zgrade 3. Maksimalna dozvoqena spratnost u nasequ je P+4+Pk u delovima gde je to

posebno nagla{eno. Potkrovne etaè mogu biti projektovane i kao povu~eni sprat sa normalnom visinom stambenog prostora.

4. Obavezno je parkirawe ili garaìrawe u okviru sopstene parcele po principu 1 stan 1 parking mesto i 7o m2 bruto gra|evinske povr{ine poslovnog prostora 1 parking mesto.

5. Gra|evinske linije su definisane u svakom bloku posebno. 6. Maksimalna kota poda prizemqa iznosi polovinu suterenske etaè ili 45 cm

za objekte koji nemaju suterensku etaù. 7. Svi objekti kolektivnog stanovawa, kao i objekti koji pripadaju centralnim

delatnostima moraju imati obezbe|en prilaz interventnim vozilima sa najmawe 2 strane i prilago|ene prilaze za kretawe lica ometenih u razvoju.

37

8. Osnovu za obra~un indeksa zauzetosti za izgradwu vi{eporodi~nih stambenih i stambeno-poslovnih objekata ~ini povr{ina pod objektima i povr{ina saobra}ajnica na parceli, ukqu~uju}i i povr{ine za miruju}i saobra}aj.

Op{ta pravila gradwe koja se odnose na porodi~no stanovawe

1. Mogu}e je poslovawe uz stanovawe koje svojim obimom i vrstom delatnosti ne ugroàva stanovawe sem u blokovima gde je to posebno nagla{eno.

2. Mogu}a je izgradwa suterenskih ili podrumskih prostora. 3. Za spratnosti P+PK i P+1+Pk obavezne su kose krovne povr{ine. 4. Mogu}a je izgradwa pomo}nih prate}ih objekata. Ovi objekti mogu biti

samo prizemni sa kosim krovnim ravnima, i mogu imati suterensku etaù, koji moraju biti min. 1 metar udaqene od me|a suseda.

5. Obavezno je parkirawe u okviru sopstvene parcele. 6. Gra|evinske linije u izgra|enim blokovima se poklapaju sa susednim

objektima. U novim neizgra|enim blokoma ili u delovima blokova koji nisu izgra|eni u ve}oj meri, gra|evinska linija se odre|uje za svaki blok posebno

7. U jednom objektu mogu se formirati najvi{e 4 stambene jedinice 8. Kod nove parcelacije minimalna povr{ina parcele iznosi 500 m2. 9. Postoje}a parcelacija se zadràva.

Op{ta pravila gradwe koja se odnose na stambeno poslovne zone i poslovne komlekse

1. Stambeno poslovne zone odnose se na sve blokove koje su prikazane u grafi~kom prilogu Plan namene povr{ina, i na delove stambenih blokova kojima je u tekstualnom obrazloèwu blokova to definisano kao komleks sa dominantnim poslovawem.

2. Svuda je dozvoqena izgradwa suterenskih ili podrumskih prostora. 3. Za spratnosti P+PK i P+1+Pk obavezne su kose krovne povr{ine. 4. Za ve}e spratnosti dozvoqavqju se ravni krovovi sa povu~enom etaòm

prema frontu i prohodnim krovnim terasam. 5. Svuda je dozvoqena izgradwa pomo}nih prate}ih objekata. Ovi objekti

mogu biti samo prizemni sa kosim krovnim ravnima, i mogu imati suterensku etaù, koji moraju biti min. 1 metar udaqene od me}a suseda.

6. Obavezno je parkirawe u okviru sopstvene parcele. 7. Gra|evinske linije u izgra|enim blokovima se poklapaju sa susednim

objektima. U novim neizgra|enim blokoma ili u delovima blokova koji nisu izgra|eni u ve}oj meri, gra|evinska linija se odre|uje za svaki blok posebno.

8. Kod nove parcelacije minimalna povr{ina parcele iznosi 500 m2. 9. Postoje}a parcelacija se zadràva. 10. U ovim blokovima i delovima blokova odnos stanovawa prema poslovawu

iznosi minimalno 1:10 u korist poslovawa. 11. Gra|evinska linija mora biti minimalno 20 metara povu~ena u odnosu na

regulaciju pripadaju}e ulice.

U skladu sa osnovnim razvojnim konceptom Plana, na teritoriji obuhva}enoj Planom ne planira se izgradwa objekata za koje gra|evinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadle`no za poslove Gra|evinarstva. Izuzetak od navedenog jesu objekti u ~lanu 133, stav 7, 8, 9, 12, 13, 14, 16, 17, 18 i 20 Zakona o planirawu i izgradwi (Sl.Glasnik 72/09), {to je i u saglasnosti i sa Prostornim planom op{tine Stara Pazova do 2025. godine (Sl. List op{tina Srema 12/09).

38

USLOVI GRADWE I URE|EWA PROSTORA PO BLOKOVIMA

Blok 1

Pogled nizvodno ka Starim Banovcima – potes Petrinci

Namewen je razvoju turizma, ugostiteqstva, nautike i svim vrstama

sportova na vodi. Dominatna namena je rekreacija. Blok ima povr{inu od 13,15 ha. Danas se koristi kao {qunkara koju treba izmestiti. Planira se ure|ewe ovog prostora izgradwom spusta do obale Dunava, zatim veza za ~amce i postavqawe malih monta`nih ili plovnih objekata namewenih iskqu~ivo sportskim udruèwima i klubovima za sportove na vodi i prate}im ugostiteqskim objektima. Postavqawe monta`nih ili plovnih objekata u nadle`nosti je op{tinskih organa za poslove urbanizma uz prethodne uslove i saglasnost Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Voda Vojvodine i lu~ke kapetanije u Novom Sadu. Ovaj prostor je prirodno stani{te vi{e vrsta ptica, i kao najuì deo podunavskog pojasa ima status prethodne za{tite.

Blok 2

Po~etak biciklisti~ke staze i bloka 2 iz pravca Belegi{a

Namewen je individualnom stanovawu. Povr{ina bloka iznosi oko 33 ha a

nastao je od nekada{we vikend zone. Ve}inu parcela u ovom bloku ~ine duì od puta za Belegi{ do odseka prema Dunavu, duga~ke vi{e stotina metara na kojima su izgra|ene po 2 i vi{e objekata na jednoj gra|evinskoj parceli. Nekada vikendice danas su to u najve}em broju stalno nastaweni stambeni objekti.

Legalizacija ovih objekata moè se vr{iti na dva na~ina. Prvi, regulisawem prava slu`benog prolaza ili drugi, izradom urbanisti~kih projekata parcelacije i preparcelacije sa formirawem prolaza (privatnog puta) koji }e biti u suvlasni{tvu svih korisnika. [irina ovakvih prolaza mora biti minimalno 3 metra za grupu do 5 objekata a za vi{e objekata minimalna {irina

39

prolaza iznosi 5,5 metara. Svaka novoformirana parcela mora biti ve}a od 500m kvadratnih, a rastojawe do susednih ku}a je minimalno 5 metara.

U bloku na jednoj gra|evinskoj parceli zbog velike duìne same parcele dozvoqava se izgradwa 2 ili vi{e stambenih objekata od kojih samo prvi (sa izlazom na javnu povr{inu – put) moè biti stambeno poslovni.

Spratnost ovih objekata iznosi maksimalno P+1+Pk. Samo poslovni objekti (bez stanovawa) mogu se graditi iskqu~ivo za potrebe trgovine, ugostiteqstva i zanatskih usluga samo kao prizemni objekti na regulacionoj liniji, ili kao stambeno poslovni objekti istih sadràja, spratnosti P+1+Pk tako|e na regulacionoj liniji. Pomo}ni objekti mogu se graditi iskqu~ivo za potrebe stanovawa (letwe kuhiwe, ostave, ba{tenske ku}ice, garaè i sli~no).

U delu parcele do odseka prema Dunavu, nije dozvoqena izgradwa objekata na potezu {irine 25 metara od granice parcele, odnosno odseka koji }e biti prikazan na katastarsko topografskom planu.

Izgradwa u ovom bloku vr{i}e se na osnovu izvoda iz plana generalne regulacije ili na osnovu usvojenih urbanisti~kih projekata parcelacije ili preparcelacije, ukoliko se radi o promeni katastarskog stawa. Indeksi popuwenosti parcele za ovaj blok iznosi 0,4 a indeks izgra|enosti parcele iznosi 0,6.

Blok 3

Obuhvata prostor starog starobanova~kog grobqa. Povr{ina mu je oko 2

hektara. Staro grobqe potpuno je popuweno a sahrawivawe je mogu}e u postoje}im porodi~nim grobnicama i zakupqenim grobnim mestima.

Prostor starog grobqa je neure|en i zapu{ten. Potrebno je kroz teku}e odràvawe kompleks urediti, staze, osvetqewe, izgraditi novu ogradu sa reprezentativnim ulazom – kapijom, postaviti klupe i hortikulturnim aktivnostima kroz duì vremenski period pretvoriti prostor starog grobqa u spomen grobqe.

Blok 4

Sporsko-rekreativne povr{ine kod restorana Venecija – ’’Titov park’’ Obuhvata park kod restorana Venecija. Namewen otvorenoj parkovskoj

povr{ini kao zeleni predprostor gradskog kupali{ta. Povr{ina bloka iznosi oko 1,8 hektara i prestavqa jedinu javnu zelenu povr{inu u ovom delu naseqa.

Dozvoqena je izgradwa otvorenih terena za male sportove sa statusom javnog kori{}ewa. Ure|ewe ovog prostora vr{i}e se na osnovu projekta ozelewavawa i mora biti u nadle`nosti JP îsto}a.

Blok 5

Stambeno poslovna zona. Namewen je izgradwi stambenih i stambeno poslovnih objekata. Povr{ina bloka iznosi oko 25 hektara. Obuhvata prostor leve strane du` puta za Belegi{ od ulice \. Jovanovi}a do severne granice gra|evinskog rejona. Na ovom potezu ve} su izgra|eni stambeno poslovni objekti sa radionicama za obradu kamena i pogrebne usluge kao i stambeno poslovni kompleks Ivan~i} i sinovi.

48

U ovom bloku u okviru stanovawa mogu se graditi poslovni objekti samo za one delatnosti koje ne ugroàvaju stanovawe i ìvotnu sredinu, odnosno nemaju {tetna dejstva na zemqi{te, ne zaga|uju podzemne vode i atmosferu.

Blok 5 je delimi~no izgra|en i za wega vaè op{ta pravila izgradwe i to:

Maksimalna spratnost objekta je P+1+Pk a kod stambeno poslovnih objekata P+2. Objekti individualnog stanovawa su samostoje}i sa minimalnim rastojawem od 5 metara izme|u ku}a. Regulaciona i gra|evinske linije se odvajaju za 5 metara prema putu za Belegi{ a za 10 metara prema Novom grobqu.

Stacionirani saobra}aj se re{ava u okviru svake parcele. Indeksi popuwenosti parcele iznose maksimalno 0,5 a izgra|enosti 0,7. Kod novoformiranih parcela minimalna povr{ina iznosi 500 m kvadratnih sa {irinom uli~nog fronta od 17 metara.

Budu}a gradwa porodi~nih ku}a kao i stambeno poslovnih objekata i kompleksa vr{i}e se na osnovu izvoda iz plana i urbanisti~kih projekata ukoliko se mewaju katastarske ~estice. Svi stambeno poslovni objekti u ovom bloku podleù procesu izrade elaborata o proceni uticaja na ìvotnu sredinu.

Za komleks ,,Ivan~i} i sin,, vaè isti uslovi gradwe. Kako ovaj komleks izlazi na tri naseqske saobra}ajnice prilikom pro{irewa neophodno je da se glavni prilazi komleksu planiraju iz bo~ne ulice upravne na put Banovci Belegi{. Postoje}i prilaz zadràva se samo za posetioce komleksa. a budu}a pro{irewa odnose se kako na poslovne i proizvodne prostore tako i na stambene delove komleksa.

Blok 6

Namewen je za izgradwu novog grobqa. Zauzima povr{inu od oko 8,25 hektara sa parkom kao pred prostorom kompleksa grobqa na mestu stare deponije koja je sanirana i privedena novoj nameni. Za kompleks novog grobqa ura|ena je planska dokumentacija. Urbanisti~ke uslovqenosti date su za period od 80 godina sa etapama izgradwe grobnih poqa. Projektno tehni~ka dokumentacija 1. faze je gotova sa svim prate}im sadràjima i komunalnim prikqu~cima a u toku je i wena realizacija na terenu.

Blok 7 Namewen je porodi~nom stanovawu. Zauzima povr{inu od oko 20,75 hektara i prostire se levom stranom ulice \oke Jovanovi}a do granice gra|evinskog rejona. Uli~ni front je gotovo popuwen a veli~ina postoje}ih katastarskih ~estica omogu}ava pogu{}avawe stanovawa i izgradwu ve}ih poslovnih objekata u dubini parcele koji mogu biti iskqu~ivo u funkciji stanovawa, poqoprivrede, zanatstva i sli~no, kao {to su na primer: staklenici, silosi, kolske vage, objekti za sme{taj sto~ne hrane i dr.

Spratnost stambenih ili stambeno poslovnih objekata moè biti P+1+Pk dok ostali objekti mogu biti samo prizemni. Indeks popuwenosti iznosi 0,4 a izgra|enosti 0,6. Razmak izme|u objekata uli~nog fronta je minimalno 5 metara.

Blok 8

Namewen je porodi~nom stanovawu. Zauzima povr{inu od 20,75 hektara. Kako i u predhodnom bloku tako i u ovom pored stambenih objekata mogu se graditi stambeno poslovni objeki maksimalne spratnosti P+1+Pk u uli~nom frontu. Regulaciona i gra|evinska linija se poklapaju. Poslovni objekti mogu se graditi u dnu ba{te i kao nezavisni objekti ali samo prizemni sa namenom u funkciji stanovawa i porodi~nog biznisa. Indeks popuwenosti parcele u ovom bloku je 0,5 a izgra|enosti 0,6. Razmak izme|u ku}a u uli~nom frontu je minimalno 5 metara, a pomo}nih objekata 1 metar od bo~nih me|a. Povr{ina novoformirane parcele u ovom bloku kao i u svim blokovima namewene porodi~noj stambenoj izgradwi mora biti minimalno 500 m2.

Blok 9

Zauzima povr{inu od 33,72 hektara. Severni deo bloka namewen je porodi~nom stanovawu Postoje}e parcele koje svojim frontom izlaze na ulicu imaju iste uslove kao i objekti bloka 8, koji se nalaze preko puta ulice i to:

Regulaciona i gra|evinska linija se poklapaju. Poslovni objekti mogu se graditi u dnu ba{te i kao nezavisni objekti ali samo prizemni sa namenom u

49

funkciji stanovawa i porodi~nog biznisa. Indeks popuwenosti parcele u ovom bloku je 0,5 a izgra|enosti 0,6. Razmak izme|u ku}a u uli~nom frontu je minimalno 5 metara, a pomo}nih objekata 1 metar od bo~nih me|a. Povr{ina novoformirane parcele mora biti minimalno 500 m2.

Ju`ni deo ovog bloka namewen je zoni rekreacije i zelenila. Na

parcelama koje pripadaju ovom bloku mogu se graditi objekti dru{tvenog standarda kao na primer stara~ki domovi, domovi penzionera, de~je ustanove, sportski sadràji i sl. sa indeksima popuwenosti 0,3 i izgra|enosti 0,4.

Razmak izme|u objekata u ovom delu bloka 9 iznosi minimalno 15 metara. U ovom delu bloka koji je namewen zelenoj povr{ini mogu se graditi i druge vrste objekata kao {to su univerzitetski centar, specijalne ustanove iz oblasti zdravstva i {kolstva, nau~ni instituti i sl. sa istim indeksima i urbanisti~kim parametrima.

Blok 10

Tok Budovara kroz Stare Banovce

- snimak toka na mestu gde grani~i blok 10 i 14-

Namewen je porodi~nom stanovawu. Zauzima povr{inu od 12,64 hektara. Pripada centralnim blokovima naseqa i zato su indeksi popuwenosti 0,5, a izgra|enosti 0,7 , dok za ugaone parcele indeks izgra|enosti iznosi 1. U ovom bloku dozvoqena je izgradwa stambenih i stambeno - poslovnih objekata maksimalne spratnosti P+1+Pk, a u uli~nim frontovima i spratnosti P+2. Poslovawe je dozvoqeno i u uli~nim objektima i u ba{tama kao zasebni objekti koji mogu biti svih vrsta delatnosti koje ne remete stanovawe.

U uli~nom frontu dozvoqena je izgradwa objekata celom {irinom parcele - od me|e do me|e a za objekte u prekinutom nizu minimalno rastojawe izme|u objekata iznosi 5 metara.

Blok 11

Namewen je porodi~nom stanovawu sa centralnim delatnostima. Zauzima

povr{inu od 13,65 hektara. Blok se prostire od restorana Venecija do u{}a Budovara od Gr~ke ulice do Dunava. Jedan je od najlep{ih blokova naseqa Banovci. U wemu se nalazi crkva, stanica policije, 3 spusta na Dunav i plaà. Gotovo je u potpunosti izgra|en. Porodi~no stanovawe prema Gr~koj ulici moè biti maksimalne spratnosti P+1+Pk. Prate ga sve vrste centralnih delatnosti. Indeks popuwenosti parcele iznosi 0,5 a izgra|enosti 0,8. Na parcelama u ovom bloku moè biti izgra|eno vi{e stambenih objekata ili stambeno poslovnih ili samo poslovnih objekata.

Zona zabrane gradwe prema Dunavu iznosi 25 metara od postoje}ed lesnog oseka. Dozvoqena je izgradwa na samom odseku sa izlazom prema plaì uz obaveznu izradu Urbanisti~kog projekta. Prema plaì u odseku mogu se graditi samo poslovni objekti sa namenom ugostiteqstva, turizma ili usluga i zanatstva koji su direktno vezani za sportove na vodi, moto-nautike, prodavnice opreme za ~amce i ribolovce i sl.

50

Postoje}a plaà koja se nalazi uz restoran ,,Venecija,, planirano je da se produì sve do budu}e marine, u{}a Budovara.

Objekti koji se mogu graditi na potezu plaè su samo monta`no demonta`ni ili plovni sa ograni~enim periodom kori{}ewa u svemu prema op{tinskoj odluci o postavqawu privremenih objekata na javnom zemqi{tu.

Blok 12

Tradicionalna i nova arhitektura

stambeni objekat i zgrada mesne zajednice St. Banovci Namewen je centralnim delatnostima i vi{eporodi~nom stanovawu.

Zauzima povr{inu od oko 10,64 hektara. U ovom bloku nalaze se svi centralni sadràji mesne zajednice Stari Banovci: {kola, po{ta, prodavnice, centar mesne zajednice i ostali prostori zdravstva, kulture, ugostiteqstva i trgovine.

U ovom bloku mogu se graditi objekti kolektivnog stanovawa maksimalne spratnosti P+4+Pk ili poslovni objekti i dr. objekti P+2+Pk. Indeks popuwenosti parcele je 0,8 a izgra|enosti 2,4.

Gradwa u bloku sprovodi}e se na osnovu izvoda iz plana s tim da se regulacione i gra|evinske linije poklapaju, da se moè graditi celom {irinom fronta i da se preporu~uje ukrupwavawe postoje}ih gra|evinskih parcela koje izlaze na 2 ulice kako bi se omogu}ilo parkirawe vozila unutar dvori{ta uli~nih objekata.

Blok 13

Namewen je individualnoj stambenoj izgradwi. Zauzima povr{inu od 14,67

hektara. Porodi~ni stambeni ili stambeno poslovni objekti mogu biti maksimalne spratnosti P+1+Pk sa indeksom popuwenosti parcele 0,4 i indeksom izgra|enosti od 0,6. Uz stanove mogu se graditi objekti poslovawa svih delatnosti koje ne ugroàvaju stanovawe i ìvotnu sredinu.

Blok 14

Namewen je porodi~nom stanovawu. Zauzima povr{inu od 18,53 ha. Sa 3 strane je okruèn vodotokom Budovara a sa ~etvrte zapadne {irokim {orom izlazi na sportski centar.

U ovom bloku mogu se graditi i poslovni objekti vezani uz stanovawe maksimalne spratnosti P+1+Pk sa indeksom popuwenosti 0,3 i izgra|enosti 0,5.

Blok 15 – Bair

51

Sportski teren fudbalskog kluba Dunav

Namewen je sportu i rekreaciji u niìm delovima, a u vi{im na

proplanku, izgradwi stambenih objekata i objekata pred{kolske ustanove. Zauzima povr{inu od oko 9,83 hektara. Za izgradwu razli~itih namena na ovom prostoru a pogotovu na ju`noj padini koja je idealna za postavqawe objekata kolektivnog stanovawa u padu, neophodna je izrada plana detaqne regulacije bloka 15 i dela blokova 17 i 20 kako bi se formirao koridor nove ulice i definisao prostor budu}eg sportskog centra.

Blok 16

Namewen je porodi~nom stanovawu. Zauzima povr{inu od 26,56 hektara. Raznorodan je po gustini izgra|enosti, po {irinama frontova i duìnama parcela. Namena mu je jedinstvena. Uz tradicionalno poslovawe uz stanovawe za ovaj blok vaè indeksi popuwenosti 0,4 a izgra|enosti 0,6.

Blok 17

Namewen je zelenim povr{inama, sportskim i rekreativnim terenima. Zauzima povr{inu od 20,90 hektara. Ukoliko se stvore mogu}nosti ili tra`wa za izgradwu ve}ih sportskih kapaciteta, nau~nih ili tehnolo{kih centara, ekolo{kih ili edukativnih parkova mogu}e je ovaj blok prenameniti izradom plana detaqne regulacije uz indekse popuwenosti 0,3 i izgra|enosti 0,4 sa minimalnim udaqewem od susednih regulacija za 20 metara.

Blok 18

Novi blok potpuno neizgra|en namewen je porodi~nom stanovawu sa

prate}im poslovawem. Zauzima povr{inu od oko 29,59 hektara. Uslovi za gradwu dava}e se na osnovu izvoda iz plana. Maksimalna spratnost je P+1+Pk. Indeks popuwenosti parcele iznosi 0,3. Indeks izgra|enosti iznosi 0,4. Udaqene gra|evinske linije od regulacione iznosi 20 metara. Razmak izme|u susednih objekata minimalno 8 metara.

Blok 19

Blok 19 namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im poslovawem.

Zauzima povr{inu od 19,25 hektara. Gra|evinska i regulaciona linija se poklapaju,a ostali uslovi za gradwu su isti kao i u bloku 18 i to: Uslovi za gradwu dava}e se na osnovu izvoda iz plana. Maksimalna spratnost je P+1+Pk. Indeks popuwenosti parcele iznosi 0,3. Indeks izgra|enosti iznosi 0,4. Razmak izme|u susednih objekata minimalno 8 metara.

52

Blok 20

I ovaj blok je potpuno neizgra|en, namewen porodi~nom stanovawu sa prate}im poslovawem sa potpuno istim uslovima gradwe kao prethodna dva bloka: Uslovi za gradwu dava}e se na osnovu izvoda iz plana. Maksimalna spratnost je P+1+Pk. Indeks popuwenosti parcele iznosi 0,3. Indeks izgra|enosti iznosi 0,4. Razmak izme|u susednih objekata minimalno 8 metara. Zauzima povr{inu od 39,03 hektara

Blok 21

Stambeni objekat u bloku 21

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im poslovawem.

Zauzima povr{inu od oko 32,67 hektara. Za deo ovog bloka ra|en je detaqni urbanisti~ki plan koji je realizovan dok je preostali deo ve} bio popuwen. Izgradwa u ovom bloku vr{i}e se na osnovu izvoda iz plana sa slede}im parametrima. Maksimalna spratnost P+1+Pk. Indeks popuwenosti parcele 0,4. Indeks izgra|enosti 0,7. Minimalno rastojawe izme|u susednih objekata 5 metara.

Blok 22

Namewen je sportu i rekreaciji. Zauzima prostor od 65 ha. U ovom bloku

dozvoqena je izgradwa svih vrsta objekata namewenih sportu od golf terena do akva parkova. Tako|e je dozvoqena izgradwa objekata zdravstvenih centara, domova za stare specijalisti~kih centara i sl. nau~nih i tehnolo{kih parkova, poqoprivrednih oglednih dobara, rasadnici i sl. Indeksi popuwenosti parcela iznose 0,2. Indeksi izgra|enosti 0,3. Gra|evinska linija mora biti min. 10 metara povu~ena od regulacione linije saobra}ajnice. Ovom bloku pripada deonica Carskog puta ili po{tanskog puta za Nove Karlovce u ~ijem se koridoru planira ~etvorored zasada visokog rastiwa.

53

Blok 23

Prikaz objekta u izgradwi u bloku 23

Granice bloka 23 iz vaè}eg plana detaqne regulacije

Poslovno stambena zona. Povr{ina je oko 12,88 hektara za koje je ura|ena

urbanisti~ka osnova. Plan detaqne regulacije ove urbanisti~ke celine je ujedno i osnov za izdavawe izvoda iz plana i uslova za ure|ewe i gra|ewe i prostora.

Blok 24

54

Namewen je porodi~nom stanovawu. Zauzima povr{inu od oko 48,80 hektara. Uslovi za izgradwu stambenih i stambeno poslovnih objekata izdava}e se na osnovu izvoda iz plana . Regulacione linije poklapaju se sa gra|evinskim linijama. Maksimalna spratnost ovih objekata iznosi P+1+Pk. Indeksi popuwenosti parcele iznose 0,5 a izgra|enosti 0,7. Minimalno rastojawe izme|u susednih objekata iznosi 5 metara. Na parceli je mogu}a izgradwa zasebnog poslovnog objekta u ba{ti.

Nove saobra}ajnice poklapaju se sa postoje}im atarskim putevima i

definisane su kao stambene ulice {irine koridora od 16 metara. Postoje}e duì diktiraju {irine novih gra|evinskih parcela koje ne mogu biti mawe od 14 metara.

Blok 25

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im poslovawem uz stanovawe.

Zauzima povr{inu od 24 hektara i deo je blokova starog nasle|a. Gotovo je u potpunosti izgra|en sa ku}ama postavqenim na regulaciji obodnih ulica. Dozvoqena spratnost je P+1+Pk. Indeks popuwenosti je ve}i zbog ve}eg broja mawih parcela i iznosi 0,7 a izgra|enosti 1,5.

Blok 26

Etno nasle|e u arhitekturi – blok 26

Kao i prethodni blok pripada starom nasle|u povr{ine 11,46 ha. Za wega

vaè isti uslovi kao i u bloku 25 i to: Dozvoqena spratnost je P+1+Pk. Indeks popuwenosti je ve}i zbog ve}eg broja mawih parcela i iznosi 0,7 a izgra|enosti 1,5.

Isto~ni deo ovog bloka, u trouglu na bregu, najlep{i je deo Starih

Banovaca, sa pogledom na Dunav i budu}u marinu. U ovom trouglu mogu}e je u nekom narednom planskom periodu ovaj prostor prenameniti u centralne delatnosti sa visokim urbanitetom. Za takvu prenamenu neophodna bi bila izrada Plana detaqne regulacije dela bloka 25.

55

Blok 27

Namewen porodi~nom stanovawu sa svim prete}im delatnostima. Zauzima prostor od 14,69 hektara i za wega vaè isti uslovi kao i za predhodna dva bloka i to: Dozvoqena spratnost je P+1+Pk. Indeks popuwenosti je ve}i zbog ve}eg broja mawih parcela i iznosi 0,7 a izgra|enosti 1,5.

Blok 28

Amfiteatar Budovara – u{}e u Dunav

Prostor u{}a Budovara i Dunava zauzima povr{inu od oko 4,22 hektara,

ukqu~uju}i centralnu raskrsnicu gde se pojaquju svi glavni putevi iz pravca Stare Pazove, Nove Pazove, Belegi{a i Novih Banovaca.

Za ovaj blok nephodna je izrada plana detaqne regulacije koji }e razre{iti sve drumske i vodne pravce, uskladiti poloàj postoje}e benzinske pumpe koja se zadràva i definisati prostore budu}ih hotelskih, ugostitetqskih i turisti~kih sadràja sa akvatorijom budu}e marine.

56

Blok 29

Namewen je u ve}em delu individualnom stanovawu sa prate}im

poslovawem prema glavnoj naseqskoj saobra}ajnici a u svom ju`nom delu izme|u dva prolaza poprima centralne delatnosti. Blok 29 zauzima povr{inu od oko 24,90 hektara i ~ine ga paracele koje svojim frontom izlaze na ulicu Milenka Pevca a ~elom ba{ti na obalu Dunava. Zbog velikih duìna u ovom bloku dozvoqena je izgradwa dva ili vi{e stambena objekta sa pravom prolaza.

Uslovi gradwe idava}e se na osnovu izvoda iz plana. Maksimalna spratnost je P+1+Pk za poslovne i pomo}ne objekte iza uli~nog stanovawa dozvoqena spratnost je samo P a za stambene P+Pk. Indeks popuwenosti iznosi 0,5 a izgra|enosti 0,7.

Zabrawena je gradwa objekata u delu prema Dunavu u pojasu 25 metara od

zadwe me|e, odnosno od odseka. U severnom delu bloka, prostor koji se nalazi neposredno uz marinu moè se izradom Plana detaqne regulacije dela bloka prenameniti u druge namene vezane za turizam, hotelijerstvo, ugostiteqstvo i aktivnosti vezane za akvatoriju Dunava i marine.

Blok 30

Namewen je porodi~nom stanovawu sa svim prate}im delatnostima koje ne remete stanovawe. Zauzima povr{inu od 26,90 hektara. Uslovi gradwe su isti kao i u bloku 26 i to: Dozvoqena spratnost je P+1+Pk. Indeks popuwenosti je ve}i zbog ve}eg broja mawih parcela i iznosi 0,7 a izgra|enosti 1,5.

Severni deo bloka (trougao na proplanku, koji se nalazi u zoni centralne raskrsnice) moè se prenameniti u zonu centralnih delatnosti uz izradu plana detaqne regulacije ovog dela bloka 30. Ceo ovaj blok moè bitno promeniti karakter stanovawa od porodi~nog u kolektivno uz uslove: Da se u nasequ izgradi kanalizacioni sistem sprovo|ewa otpadnih voda, da se odabere lokacija centralne kotlarnice za ceo blok ili da se pro{ire kapaciteti postoje}e kotlarnice u nasequ Kablar i

da se sve to reguli{e planom detaqne regulacije bloka 30.

Blok 31

Prostor ovog bloka je najgu{}e naseqen deo Banovaca. Zauzima povr{inu od 18,37 hektara. Potpuno je izgra|en ku}ama porodi~nog stanovawa sme{tenim na minimalnim parcelama mawim i od 500 m2. U ovom bloku nije dozoqena izgradwa zasebnih objekata poslovawa, poslovni prostori mogu se graditi samo u okiru stambenog objekta. Uslovi gradwe dava}e se na osnovu izvoda iz plana. Maksimalna spratnost je P+1+Pk. Indeksi popuwenosti parcele su 0,7 a izgra|enosti 1,0.

Blok 32

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima. Zauzima

por{inu od oko 22,46 hektara. U ovom bloku vaè uslovi kao u blokovima 25, 26 i 27, i to:

57

Dozvoqena spratnost je P+1+Pk. Indeks popuwenosti je ve}i zbog ve}eg broja mawih parcela i iznosi 0,7 a izgra|enosti 1,5.

Blok 33

Novoformirani blok namewen je individualnom stanovawu sa prate}im poslovnim i pomo}nim objektima. Zauzima povr{inu od 40,45 hektara. Novoformirane ulice sa {irinom koridora od 16 metara zapo~ete su u ju`nom delu bloka koji se polako popuwava prema severu.

Uslovi gradwe izdava}e se na osnovu izvoda iz plana. Maksimalna spratnost je P+1+Pk. Indeks popuwenosti 0,5, indeks izgra|enosti 0,7. Minimalni razmak izme|u susednih objekata iznosi 5 metara kao i u bloku 24.

Blok 34

Namewen je poslovno stambenoj zoni. Nalazi se sa obe strane puta za Novu Pazovu. Zauzima por{inu od 41,28 hektara i predstavqa ulaznu zonu jednog od glavnih pravaca saobra}ajnog povezivawa Banovaca sa auto putem E-75 Beograd Novi Sad.

Gradwa na parcelama koje izlaze na glavni put vr{i}e se na osnovu izrade urbanisti~kog projekta za izgradwu objekata, obavezne studije uticaja na ìvotnu sredinu uz uslove da se gra|evinska linija pomera od regulacije puta za 20 metara sa indeksom popuwenosti 0,5 indeksom izgra|enosti 0,7 i sa minimalno 30% ure|enih zelenih povr{ina na kompleksu. Isto vaì i za parcele koje u ovom bloku izlaze na bo~ne saobra}ajnice.

Blokovi 35, 36 i 37

Nameweni su individualnom stanovawu sa prate}im poslovawem koje ne ugroàva stanovawe. Blok 35 zauzima povr{inu od 40,40 hektara, blok 36 - 41,32 hektara i blok 37-34,65 hektara.

Ovi blokovi su potpuno komunalno neopremqeni. Uslovi gradwe izdava}e se na osnovu izvoda iz plana. Maksimalna spratnost je P+1+Pk. Indeks popuwenosti 0,5, indeks izgra|enosti 0,7. Minimalni razmak izme|u susednih objekata iznosi 5 metara Za sva tri bloka vaè isti uslovi gradwe koji slede iz obaveznih

urbanisti~kih projekata parcelacije i preparcelacije katastarskih ~estica koje izlaze na dve ulice i obaveza koje slede iz uslova komunalnog opremawa. Jedino u bloku 37 postoje dodatni uslovi gradwe u blizini glavne, regulacione merne stanice koje naseqe snabdeva gasom i vodozahvata koji je u sistemu vodosnabdevawa Novih Banovaca.

58

Blok 38

Namewen je stanovawu sa centralnim sadràjima. Nalazi se u zale|u naseqa Kablar i zauzima povr{inu od 15,45 hektara. Blok je komunalno opremqen i urbanizovan. Uslovi gradwe za individualne stambene objekte izvodi}e se u formi izvoda iz plana. Izrada urbanisti~kog projekta neophodna je za objekte vi{eporodi~nog stanovawa. Maksimalna spratnost objekata je P+2+Pk.

Blok 39

Namewen je sa kolektivnom stanovawu sa centralnim funkcijama i poslovnim sadràjima .Zauzima por{inu od 8,75 hektara.

Potrebna je izrada urbanisti~kog projekta koji }e definisati gra|evinsku liniju. Kolektivno stanovawe planira se u nizu celim frontom parcela i bloka. Prema Svetosavskoj ulici maksimalna spratnost je P+4+Pk, indeks popuwenosti parcele moè biti 0,7 a indeks izgra|enosti 2,4. U ostalim ulicama maksimalna spratnost je P+2+Pk ,indeks popuwenosti parcele moè biti 0,7 a indeks izgra|enosti 2.

Stacionirani saobra}aj postaviti izme|u gra|evinske i regulacione

linije a komunalne prikqu~ke povezati sa infrastrukturnim kapacitetima naseqa Kablar.

Blok 40

Namewen je centralnim delatnostima sa prate}im stanovawem, zauzima povr{inu od 6,46 hektara.

Poslovno stambeni objekti u ovom bloku mogu se graditi kao slobodnostoje}i objekti maksimalne spratnosti P+2+Pk du` Svetosavske ulice na osnovu urbanisti~kih projekata svake parcele. Indeks popuwenosti parcele moè biti 0,7 a indeks izgra|enosti 2,4. Me|usobno rastojawe izme|u susednih objekata iznosi minimalno dve tre}ine visine objekata.

Komunalno opremawe naslawa se na infrastrukturne kapacitete u nasequ Kablar. Stacionarni saobra}aj re{iti u okviru svake parcele. U dnu parcele prema obali Dunava zabrawena je gradwa u za{titnom pojasu {irine 25 metara.

Blok 41-Kablar Obuhvat bloka 41

Zgrada kolektivnog socijalnog stanovawa

Zgrada pred{kolske ustanove

Izgled stambenog bloka kolektivnog stanovawa

Namewen je kolektivnoj stambenoj izgradwi sa centralnim delatnostima. Zauzima povr{inu od 15,07 hektara. Za ovaj blok ura|ena je kompletna urbanisti~ka dokumentacija. Sve ulice i parcele definisane su a uslovi gradwe izda}e se na osnovu usvojenog detaqnog urbanisti~kog plana naseqa Kablar. U ovom bloku planirana je izgradwa nove {kole za koju je neophodna izrada urbanisti~kog projekta kako bi se definisali uslovi gradwe i urbanisti~ki parametri. Spratnost planiranih lamela iznosi P+4+Pk a gra|evinske linije utvr|ene su pomenutim planom. U ovom bloku sme{tena je glavna naseqska po{ta, de~ja ustanova i pijaca sa centralnim trgom a planira se izgradwa zdravstvene stanice u jednoj od stambenih lamela i sportski sadràji u ju`nom delu bloka.

Blok 42

Namewen je individualnom stanovawu. Nekad je ovaj blok bio vikend zona sa izuzetno malim frontovima odnosno {irinama parcela. Zauzima povr{inu od 11,94 hektara. Prostire se od restorana Dunavska terasa do Pionirske ulice

59

izme|u Beogradske ulice i obale Dunava. Sa svoja 2 spusta na reku ovaj blok spada u najlep{e ,najatraktivnije i najskupqe delove naseqa Banovci. U ovom bloku nije dozvoqena izgradwa poslovnih sadràja izuzev onih koje se odnose na sport, turizam i ugostiteqstvo. Dozvoqena spratnost je P+Pk. Indeksi popuwenosti 0,3 a izgra|enosti 0,5 Uslovi gradwe utvrdi}e se izodom iz plana. U za{titnom pojasu {irine 25 metara prema Dunavu nije dozvoqena izgradwa objekata. Planom generalne regulacije definisan je koridor Beogradske ulice koji iznosi 10 metara sa pro{irewem obe strane postoje}eg puta. Na prostoru Dunavske terase i na drugom izlazu na obalu Dunava dozvoqena je izgradwa sportskih, ugostiteqskih i turisti~kih kapaciteta uz obaveznu urbanisti~ku razradu koja }e definisati uslove gradwe na ovim parcelama.

Blok 43

Beogradska ulica – granica bloka 42 i 43

Namewen je izgradwi kolektivnog stanovawa sa centralnim delatnostima

u prizemqu objekata. Blok se nalazi izme|u Beogradske i Svetosavske ulice tako da postoje}e parcele imaju prilaz sa obe ulice. Povr{ina bloka iznosi 8,68 hektara. Objekte kolektivnog stanovawa postaviti uz regulaciju Svetosavske ulice. Uslovi gradwe definisa}e se za svaku parcelu posebno izradom urbanisti~kih projekata. Parametri koji defini{u gradwu su: Indeks popuwenosti parcela 0,7, indeks izgra|enosti 2,4 Maksimalna spratnost u Svetosavskoj ulici je P+2+Pk. Obavezno je 30% zelenila na parceli.

60

Parkirawe vozila u okviru paracele a komunalno opremawe izvesti preko infrastrukturnih kapaciteta naseqa Kablar. Izgra|eni objekti kolektivnog stanovawa se zadràvaju sa ostvarenim indeksima izgra|enosti.

Blok 44

Namewen je kolektivnom stanovawu sa centralnim funkcijama. Povr{ina ovog bloka iznosi 27,86 hektara a uslovi gradwe identi~ni su kao u bloku 39 i to: Potrebna je izrada urbanisti~kog projekta koji }e definisati gra|evinsku liniju. Kolektivno stanovawe planira se u nizu celim frontom parcela i bloka. Prema Svetosavskoj ulici maksimalna spratnost je P+4+Pk, indeks popuwenosti parcele moè biti 0,7 a indeks izgra|enosti 2,4. U ostalim ulicama maksimalna spratnost je P+2+Pk ,indeks popuwenosti parcele moè biti 0,7 a indeks izgra|enosti 2.

Blok 45

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im poslovawem koje ne remeti stanovawe. Zauzima povr{inu od 16,17 hektara. Uslovi gradwe izdava}e se na osnovu izvoda iz plana. Minimalna veli~ina parcele je 500 m2. Minimalna {irina fronta kod novoformiranih parcela iznosi 17 metara. Postoje}e se zadràvaju. Maksimalna spratnost iznosi P+1+Pk. Indeks popuwenosti je 0,5 a izgra|enost 0,7 Minimalno rastojawe izme|u susednih objekata je 5 metara.

Blok 46

Obuhvat i plan namene povr{ina bloka 46

prema postoje}em planu detaqne regulacije

Blok 46 zauzima povr{inu od 21,40 hektara. Za ovaj prostor ura|en je plan detaqne regulacije kojim su definisani delovi nameweni porodi~nom stanovawu, stambeno-poslovni kompleks sa delatnostima koji ne ugroàvaju okolno stanovawe, prostori nameweni objektima dru{tvenog standarda, domu starih, de~joj ustanovi kao i centralni park. Uslovi gradwe izdava}e se na osnovu plana detaqne regulacije. U delu ovog bloka koji je namewen poslovawu dozvoqena je izgradwa tr`nog centra, svih vrsta poslovnih ugostiteqskih i

61

sprtskih sadràja, kao i centralnih sadràja bez mogu}nosti izgradwe proizvodnih delatnosti koje spadaju u domen industrijskog poslovawa.

Blok 47

Namewen je izgradwi novog sportskog centra sa fudbalskim stadionom i svim ostalim prate}im sadràjima. Povr{ina bloka iznosi 13,45 hektara. Ju`ni deo bloka uz èlezni~ku ulicu namewen je porodi~nom stanovawu sa uslovima gradwe koje vaè za ovu namenu: Uslovi gradwe izdava}e se na osnovu izvoda iz plana. Minimalna veli~ina parcele je 500 m2. Minimalna {irina fronta kod novoformiranih parcela iznosi 17 metara. Maksimalna spratnost iznosi P+1+Pk. Indeks popuwenosti je 0,5 a izgra|enost 0,7 Minimalno rastojawe izme|u susednih objekata je 5 metara.

U ve}em delu bloka sportki centar mora biti predmet posebnog urbanisti~kog projekta kojim }e se utvrditi obim, sadràj i kapaciteti predvi|enih sportskih i rekreativnih povr{ina.

Osnovni uslov izgradwe sportskog centra je da se gra|evinske linije pomeraju od regulacionih za 20 metara i da se u okviru kompleksa obezbedi dovoqan broj parking mesta za korisnike sportskog centra.

Blok 48

Namewen je novom Banova~kom grobqu. Sme{ten je na periferiji naseqa uz trasu magistralnog gasovoda, zauzima povr{inu od 15,40 hektara. Prostori u bloku predvi|eni su kao javno zemqi{te. Za novo naseqsko grobqe obavezna je izrada plana detaqne regulacije koji mora da defini{e kapacitete i sadràje novog grobqa.

Grobqe se planira kao park grobqe. Kapacitet do 100 godina, ceremonijalni trg sa prilazima iz vi{e pravaca i parkirawe u koridoru ulica koji }e ujedno sluìti i za sportski centar. Ovo su neophodni uslovi za izradu planske i projektantske dokumentacije.

Blok 49

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im poslovawem koji ne remete stanovawe a naro~ito moè biti u funkciji grobqa i sportskog centra. Zauzima povr{inu od 11,54 hektara. Uslovi izgradwe izdava}e se na osnovu izvoda iz plana. Kod novoformiranih parcela minimalne veli~ina iznosi 500 m2, {irina fronta 17 metara, me|usobno rastojawe izme|u susednih objekata iznosi 5 metara.

Maksimalna spratnost P+1+Pk, indeks popuwenosti parcele 0,5 a izgra|enosti 0,8.

Blok 50

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima koje ne ugroàvaju stanovawe. Zauzima povr{inu od 8,40 hektara. Uslovi izgradwe izdava}e se na osnovu izvoda iz plana. Kod novoformiranih parcela minimalne veli~ina iznosi 500 m2, {irina fronta 17 metara, me|usobno rastojawe izme|u susednih objekata iznosi 5 metara. Maksimalna spratnost P+1+Pk, indeks popuwenosti parcele 0,4 a izgra|enosti 0,6.

Blok 51 i 52

Povr{ina bloka 51 iznosi 5,60 hektara a 52 3,10 hektara. Ovim blokoim definisa}e se koridor Prijepoqske ulice koji mora biti {irok 16 metara a pro{iren sa obe strane postoje}eg poqskog puta. Namenom i uslovima gradwe su identi~ni kao i blok 50: Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima koje ne ugroàvaju stanovawe. Uslovi izgradwe izdava}e se na osnovu izvoda iz plana. Kod novoformiranih parcela minimalne veli~ina iznosi 500 m2, {irina fronta 17 metara, me|usobno rastojawe izme|u susednih objekata iznosi 5 metara. Maksimalna spratnost P+1+Pk, indeks popuwenosti parcele 0,4 a izgra|enosti 0,6.

Blok 53

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im poslovnim sadràjima koji ne ugroàvaju stanovawe. Zauzima povr{inu od oko 38,62 hektara.

Uslovi gradwe dobija}e se kroz izvod iz plana i kroz prate}e urbanisti~ke projekte parcelacije i preparcelacije.

62

Uz definisani koridor Prijepoqske ulice maksimalna spratnost objekata u ovom delu bloka iznosi P+1+Pk, minimala povr{ina gra|evinske parcele iznosi 500 m2, {irina fronta zavisi od postoje}ih duì, i minimalno udaqewe izme|u objekata je 5,0 metara.

Indeks popuwenosti parcele je 0,4 a izgra|enost 0,6.

Blok 54

Namewen je stanovawu sa centralnim sadràjima. Povr{ina bloka iznosi 16,40 hektara i spada u gotovo potpuno izgra|ene blokove.

Uz ulicu Svetosavsku dozvoqena je izgradwa objekata porodi~nog stanovawa sa centralnim delatnostima maksimalne spratnosti P+2+Pk. dok je u zale|u bloka spratnost ograni~ena na P+1+Pk. Uslovi gradwe u ovom bloku definisa}e se izvodom iz plana. Indeks popuwenosti parcele iznosi 0,6 a izgra|enosti 1.

Blok 55

Namewen je izgradwi centralnih funkcija sa prate}im stanovawem, Povr{ina ovog bloka iznosi 12,53 hektara. Za ovaj blok vaè uslovi kao i za blok Uz ulicu Svetosavsku dozvoqena je izgradwa objekata porodi~nog stanovawa sa centralnim delatnostima maksimalne spratnosti P+2+Pk. Uslovi gradwe u ovom bloku definisa}e se izvodom iz plana. Indeks popuwenosti parcele iznosi 0,6 a izgra|enosti 1.

Blok 56

Spust ka Dunavu ka jednoj od plaà u Novim Banovcima

Namewen je porodi~nom stanovawu koje se zadràva. Povr{ina ovog bloka

iznosi 9 hektara. Karakteristika ovog bloka je Ribareva ulica na bregu sa pogledom na Dunav. Uslovi gradwe su identi~ni kao u bloku 42 i to:

U ovom bloku nije dozvoqena izgradwa poslovnih sadràja izuzev onih koje se odnose na sport, turizam i ugostiteqstvo. Dozvoqena spratnost je P+Pk. Indeksi popuwenosti 0,3 a izgra|enosti 0,5 Uslovi gradwe utvrdi}e se izvodom iz plana. U za{titnom pojasu {irine 25 metara prema Dunavu nije dozvoqena izgradwa objekata.

U ovom bloku na obali Dunava nalazi se sportsko rekreativno dru{tvo ,,Burgena,, U zoni aluvijuma – plaè nalazi se pristan za ~amce. Izgradwa na ovom prostoru mogu}a je za priremene monta`ne i plovne objekte isto kao u bloku 11.

Blok 57

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima koje ne ugroàva stanovawe. Povr{ina bloka iznosi 13,22 hektara .


Maksimalna spratnost iznosi P+1+Pk, osim uz Svetosavsku ulicu gde je dozvoqeno P+2+Pk.

Minimala povr{ina gra|evinske parcele iznosi 500 m2, {irina fronta zavisi od postoje}ih duì,minimalno udaqewe izme|u objekata je 5,0 metara.

Indeks popuwenosti parcele je 0,6 a izgra|enost 1.

Blok 58

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima koje ne ugroàva stanovawe. Povr{ina bloka iznosi 23,90 hektara a uslovi gradwe identi~ni kao u bloku 57.

Uz ulicu Svetosavsku dozvoqena je izgradwa objekata porodi~nog stanovawa sa centralnim delatnostima maksimalne spratnosti P+2+Pk dok je u

63

zale|u bloka spratnost ograni~ena na P+1+Pk. Uslovi gradwe u ovom bloku definisa}e se izvodom iz plana. Indeks popuwenosti parcele iznosi 0,6 a izgra|enosti 1.

Blok 59

Namewen je novobanova~kom grobqu sa prilazom iz Zemunske ulice. Povr{ina kompleksa grobqa iznosi 2,34 hektara. Uslovi ure|ewa grobqa isti su kao za staro starobanova~ko grobqe – u bloku 3.

Blok 60

Pogled sa novobanova~kog brega ka Dunavu

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima koje ne

ugroàva stanovawe. Prostire se izme|u Vojvo|anske ulice i obale Dunava u povr{ini od 26,70 hektara. Za ovaj blok vaè isti uslovi gradwe kao u bloku 2 i to:

Legalizacija ovih objekata moè se vr{iti na dva na~ina. Prvi, regulisawem prava slu`benog prolaza ili drugi, izradom urbanisti~kih projekata parcelacije i preparcelacije sa formirawem prolaza (privatnog puta) koji }e biti u suvlasni{tvu svih korisnika. [irina ovakvih prolaza mora biti minimalno 3 metra za grupu do 5 objekata a za vi{e objekata minimalna {irina prolaza iznosi 5,5 metara. Svaka novoformirana parcela mora biti ve}a od 500m kvadratnih, a rastojawe do susednih ku}a je minimalno 5 metara.




Izgradwa u ovom bloku vr{i}e se na osnovu izvoda iz plana generalne regulacije ili na osnovu usvojenih urbanisti~kih projekata parcelacije ili preparcelacije, ukoliko se radi o promeni katastarskog stawa. Indeksi popuwenosti parcele za ovaj blok iznosi 0,4 a indeks izgra|enosti parcele iznosi 0,6.

Blok 61

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima. Zauzima povr{inu od 16,40 hektara.

U ovom bloku uz Zemunsku ulicu mogu}a je izgradwa poslovno stambenih objekata sa centralnim delatnostima.

64


Maksimalna spratnost iznosi P+1+Pk, osim uz Zemunsku ulicu gde je dozvoqeno P+2+Pk.

Minimala povr{ina gra|evinske parcele iznosi 500 m2,minimalno udaqewe izme|u objekata je 5,0 metara.

Indeks popuwenosti parcele je 0,6 a izgra|enost 1.

Blok 62

Objekti poslovne namene u bloku 62 Namewen je centralnim delatnostima. Zauzima povr{inu od 9,39 hektara.

U ovom bloku dozvoqena je izgradwa stambeno poslovnih samostoje}ih objekata. Spratnost maksimalno iznosi P+2+Pk. Indeks popuwenosti parcele iznosi 0,7 a izgra|enosti 1,6. Minimalno rastojawe izme|u susednih objekata iznosi dve tre}ine visine objekata.

Blok 63 Namewen je porodi~nom stanovawu sa poslovnim delatnostima koje ne

ugroàvaju stanovawe. Povr{ina bloka iznosi 10,90 hektara. Ovaj blok jedan je od najlep{e ure|enih blokova u nasequ. Uslovi gradwe dobija}e se izvodom iz plana. Maksimalna spratnost objekta je P+1+Pk. Indeks popuwenosti parcele je 0,7 a izgra|enosti 1,2.

Blok 64

Namewen je porodi~nom stanovawu povr{ine 4,70 hektara. Kroz blok

prolazi magistralni gasovod sa za{titnom zonom u kojoj je zabrawena gradwa, a koja iznosi 60 metara. Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima koje ne ugroàvaju stanovawe. Uslovi izgradwe izdava}e se na osnovu izvoda iz plana. Kod novoformiranih parcela minimalne veli~ina parcele iznosi 500 m2, {irina fronta 17 metara, me|usobno rastojawe izme|u susednih objekata iznosi 5 metara. Maksimalna spratnost je P+1+Pk Indeks popuwenosti parcele je 0,4 a izgra|enosti 0,6.

Blok 65

Namewen je stambeno poslovnoj zoni. Povr{ina mu je 4,83 hektara. U ovom bloku nalazi se klanica ,,Medi},, i kompleks ,,Agrorid,, Kroz blok prolazi magistralni gasovod sa za{titnom zonom u kojoj je zabrawena gradwa u pojasu od 60 metara. Kroz blok planira se trasa budu}e saobra}ajnice paralelne sa auto putem E75. Izme|u gasovoda i auto puta nalaze se postoje}i stambeni objekti koji se zadràvaju.

63

Blok 66

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima koje ne

ugroàvaju stanovawe. Povr{ina ovog bloka iznosi 5 hektara. Uslovi gradwe identi~ni su kao u bloku 63: Uslovi gradwe dobija}e se izvodom iz plana. Maksimalna spratnost objekta je P+1+Pk. Indeks popuwenosti parcele je 0,7 a izgra|enosti 1,2.

Blok 67

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima koje ne ugroàva stanovawe. Povr{ina bloka iznosi 9,3 hektara. Uslovi gradwe identi~ni su kao u blokovima 63 i 66: Uslovi gradwe dobija}e se izvodom iz plana. Maksimalna spratnost objekta je P+1+Pk. Indeks popuwenosti parcele je 0,7 a izgra|enosti 1,2.

Blok 68

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima koje ne ugroàva stanovawe. Povr{ina ovog bloka iznosi 16,70 hektara.

Gradwa u ovom bloku dozvoqena je od ulice Zemunske do za{titne zone magistralnog gasovoda. U zoni izme|u magistralnog gasovoda i auto puta E75 Beograd-Novi Sad nije dozoqena gradwa objekata. Ovaj prostor pripada za{titnom zelenilu.

Uslovi gradwe izvodi}e se na osnovu izvoda iz plana a u slu~aju da se pristupi ve}em obimu izgradwe poslovnih objekata (tehnolo{kih, obrazovnih, nau~nih, prodajnih ili rekreativnih parkova) neophodna je izrada plana detaqne regulacije koji }e definisati regulaciju takvih objekata.

Minimalna veli~ina kompleksa za navedene objekte je 50a, stepen zauzetosti od 0,1 do 0,3, a stepen izgra|enosti do 0,8, a spratnost do P+1+Pk.

Uz Zemunsku ulicu mogu}a je izgradwa poslovno stambenih objekata sa centralnim delatnostima.


Minimala povr{ina gra|evinske parcele iznosi 500 m2,minimalno udaqewe izme|u objekata je 5,0 metara.

Indeks popuwenosti parcele je 0,6 a izgra|enost 1,2.

Blok 69

Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im sadràjima koji ne

ugroàvaju stanovawe. Povr{ina mu je 17,44 hektara. Tako|e je podeqen u dve celine: zonu gradwe i zonu za{titnog zelenila. Uslovi gradwe i razvoja ovog bloka identi~ni su kao u bloku 68:

Uslovi gradwe izvodi}e se na osnovu izvoda iz plana a u slu~aju da se pristupi ve}em obimu izgradwe poslovnih objekata (tehnolo{kih, obrazovnih, nau~nih, prodajnih ili rekreativnih parkova) neophodna je izrada plana detaqne regulacije koji }e definisati regulaciju takvih objekata.


Uz Zemunsku ulicu mogu}a je izgradwa poslovno stambenih objekata sa centralnim delatnostima.


Minimala povr{ina gra|evinske parcele iznosi 500 m2, minimalno udaqewe izme|u objekata je 5,0 metara.

Indeks popuwenosti parcele je 0,6 a izgra|enost 1,2. Gradwa u ovom bloku dozoqena je od ulice Zemunske do za{titne zone

magistralnog gasovoda. U zoni izme|u magistralnog gasovoda i auto puta E75 Beograd-Novi Sad nije dozvoqena gradwa objekata. Ovaj prostor pripada za{titnom zelenilu.

64

Blok 70

Komforno stanovawe sa velikim zelenim povr{inama kao odlika bloka 70

Regulacija Banatske ulice Namewen je porodi~nom stanovawu sa prate}im delatnostima koje ne

ugroàvaju stanovawe. Povr{ina bloka iznosi 12,02 hektara. Kroz blok prolazi Banatska ulica koja je ovim planom regulisana kao komforna stambena ulica i slepo se zavr{ava na granici gra|evinskog rejona. Blok se prostire izme|u Zemunske ulice i obale Dunava. Uslovi gradwe su identi~ni kao u blokovima 2, 42 i 60:

Legalizacija objekata moè se vr{iti na dva na~ina. Prvi, regulisawem prava slu`benog prolaza ili drugi, izradom urbanisti~kih projekata parcelacije i preparcelacije sa formirawem prolaza (privatnog puta) koji }e biti u suvlasni{tvu svih korisnika. [irina ovakvih prolaza mora biti minimalno 3 metra za grupu do 5 objekata a za vi{e objekata minimalna {irina prolaza iznosi 5,5 metara. Svaka novoformirana parcela mora biti ve}a od 500m kvadratnih, a rastojawe do susednih ku}a je minimalno 5 metara.



65


Izgradwa u ovom bloku vr{i}e se na osnovu izvoda iz plana ili na osnovu usvojenih urbanisti~kih projekata parcelacije ili preparcelacije, ukoliko se radi o promeni katastarskog stawa. Indeksi popuwenosti parcele za ovaj blok iznosi 0,4 a indeks izgra|enosti parcele iznosi 0,6.

Blok 71

Nalazi se na samom jugu naseqa Banovci izme|u Zemunske ulice i auto puta. Povr{ina mu je 12,20 hektara i namewen je porodi~nom stanovawu.

Pravila gradwe i uslovqenosti su iste kao u blokovima 68 i 69 : Uz Zemunsku ulicu mogu}a je izgradwa poslovno stambenih objekata sa

centralnim delatnostima. Maksimalna spratnost iznosi P+1+Pk, osim uz Zemunsku ulicu gde je

dozvoqeno P+2+Pk. Uslovi gradwe izvodi}e se na osnovu izvoda iz plana a u slu~aju da se

pristupi ve}em obimu izgradwe poslovnih objekata (tehnolo{kih, obrazovnih, nau~nih, prodajnih ili rekreativnih parkova) neophodna je izrada plana detaqne regulacije koji }e definisati regulaciju takvih objekata.


Minimala povr{ina gra|evinske parcele iznosi 500 m2,minimalno

udaqewe izme|u objekata je 5,0 metara. Indeks popuwenosti parcele je 0,6 a izgra|enost 1. Gradwa u ovom bloku dozoqena je od ulice Zemunske do za{titne zone

magistralnog gasovoda. U zoni izme|u magistralnog gasovoda i auto puta E75 Beograd-Novi Sad nije dozvoqena gradwa objekata. Ovaj prostor pripada za{titnom zelenilu

Blok – Ikea

Izgled planiranih sadràja

Ovaj blok, kao i slede}i sa druge strane auto puta E75 Beograd-Novi Sad, namewen je izgradwi poslovnih objekata. Povr{ina mu je 20,15 hektara i za wega je ura|en detaqni urbanisti~ki plan kompleksa Ikea. Danas je na ovom prostoru izgra|en servisno logisti~ki centar „Volvo“,zavr{ena je urbanisti~ka dokumentacija za kompaniju „Trend“. Na preostalom delu kompleksa vaè uslovi gradwe iz usvojenog plana, koji }e se potvrditi izradom urbanisti~kih projekata parcelacije i preparcelacije i izgradwe ostalih sadràja u bloku. Blok je kompletno komunalno opremqen.

Blok ’’Prostorna celina 11’’

Namewen je izgradwi logisti~kog centra kompanije „ Log centar“. Zauzima povr{inu od oko 62,13 hektara. Prostire se do auto puta do ograde kompleksa batajni~kog aerodroma. Komunalno je potpuno neopremqen. Prilaz bloku obezbedi}e se sa lokalnog puta Batajnica-Novi Banovci, a komunalna infrastruktura delimi~no iz pravca bloka Ikea,a delom iz pravca Nove i Stare Pazove(energetika).

Izgradwa u ovom bloku uslovqena je izradom plana detaqne regulacije Prostorne celine 11.

66

Plan detaqne regulacije bloka 73 mora da sadrì strate{ku studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu. Planom detaqne regulacije mora se definisati koridor prilazne saobra}ajnice {irine 30 metara koja predstavqa po~etak budu}e paralele auto puta E 75 koja }e poveziati staropazova~ku, novopazova~ku i novobanova~ku petqu. Polazna ta~ka ovog koridora je budu}a raskrsnica lokalnog puta Batajnica-Novi Banovci sa novim prikqu~nim krakom ulaza-izlaza sa auto puta E 75. Predvideti mogu}nost izgradwe kru`nog toka. Ostali putevi u bloku su budu}e industrijske saobra}ajnice min. koridora 18 metara. Pored uslova gradwe uz vojni kompleks i u zoni auto puta E 75 primeni}e se i uslovi da je min. razlika izme|u regulacione i gra|evinske linije 10 metara i da je ukupan indeks popuwenosti 0,7, odnosno da je obaveza budu}eg investitora da ozeleni 30% povr{ine sopstvenog placa.

Budu}i izgled prilaznog terminala Log centra

Pregled definisanih blokova sa osnovnim parametrima

Br. bloka

Povr{ina (ha)

Prete`na namena

1 13,15 Sport i rekreacija 2 32,96 Porodi~no stanovawe 3 2,00 Staro grobqe 4 1,80 Park 5 24,89 Stambeno poslovna zona 6 8,25 Novo grobqe 7 20,75 Porodi~no stanovawe 8 20,75 Porodi~no stanovawe 9 33,72 Porodi~no stanovawe i rekreacija 10 12,64 Porodi~no stanovawe

11 13,65 Stanovaqwe sa centralnim delatnostima – plaà

12 10,56 Vi{eporodi`no stanovawe sa centralne delatnosti

13 14,67 Porodi~no stanovawe 14 18,53 Porodi~no stanovawe

15 9,83 Sport i rekreacija i centralne delatnosti – bair

16 26,56 Porodi~no stanovawe 17 20,70 Zelene povr{ine 18 29,59 Porodi~no stanovawe 19 19,25 Porodi~no stanovawe 20 39,03 Porodi~no stanovawe 21 12,67 Porodi~no stanovawe 22 65,00 Sport i rekreacija 23 12,88 Poslovno stambena zona 24 48,80 Porodi~no stanovawe 25 24,00 Porodi~no stanovawe 26 11,46 Porodi~no stanovawe 27 14,60 Porodi~no stanovawe 28 5,17 Marina

29 24,90 Porodi~no stanovawe sa centralnim delatnostima


31 18,37 Porodi~no stanovawe

67

32 22,46 Porodi~no stanovawe 33 40,45 Porodi~no stanovawe 34 41,28 Stambeno poslovna zona 35 40,40 Porodi~no stanovawe 36 41,32 Porodi~no stanovawe 37 34,65 Porodi~no stanovawe 38 15,45 Porodi~no stanovawe

39 8,75 Vi{eporodi~no stanovawe sa centralnim delatnostima


41 15,07 Kolektivno stanovawe sa centralnim delatnostima - Kablar

42 11,94 Individualno stanovawe

43 8,68 Kolektivno stanovawe sa centralnim delatnostima

44 27,86 Vi{eporodi`no stanovawe sa centralnim delatnostima

45 16,17 Individualno stanovawe 46 21,40 Stambeno poslovna zona 47 13,45 Sportski centar 48 15,40 Novo grobqe 49 11,54 Porodi~no stanovawe 50 8,40 Porodi~no stanovawe 51 5,60 Porodi~no stanovawe 52 3,10 Porodi~no stanovawe 53 38,62 Porodi~no stanovawe






59 2,34 Staro grobqe 60 26,70 Porodi~no stanovawe


62 9,39 Vi{eporodi~no stanovawe sa centralnim funkcijama


64 4,70 Porodi~no stanovawe sa za{titnim zelenilom

65 4,83 Stambeno poslovna zona 66 5,00 Porodi~no stanovawe 67 9,30 Porodi~no stanovawe 68 16,70 Porodi~no stanovawe 69 17,44 Porodi~no stanovawe 70 12,02 Porodi~no stanovawe 71 12,20 Porodi~no stanovawe

Ukupnpo 1254,4 hektara 6.4. Mreà infrastrukturnih sistema

Naseqe Banovci prostire se izme|u dva evropska i magistralna pravca drumskog auto puta E75 Subotica-Beograd i re~nog vodotoka Dunava. Sa auto puta povezana je preko 3 petqe, dve postoje}e R-106 za Staru Pazovu i lokalnim putem Novi Banovci - Batajnica. Tre}i pravac prema Novoj Pazovi nema izlaze na auto put, a ovim planom je to predi|eno. Du` celog naseqa prolazi Dunavska magistrala koja u granici gra|einskog reona ima vi{e naziva i predstavqa glavnu naseqsku komunikaciju. Sve novoformirane stambene ulice su minimalne {irine 16 metara osim kod postoje}ih gde je regulacija uslovqena izgra|enim objektima (Banatska, Beogradska i dr) gde je {irina minimalno 8 metara a prete`no 12 metara. Putna mreà u najve}em delu naseqa je ortogonalna i omogu}ava pravilnu regulaciju gra|ewa i komunalnog opremawa. Vodosnabdeawe naseqa vr{i se iz niza lokalnih bunara koji su svrstani u dva sistema odnosno dva distributera, {to nije dobro. Obavezno je objediwavawe ovih mreà i

68

spajawe na planirano izvori{te vode u Staroj Pazovi iz pravca lokalnog puta Nova Pazova-Banovci.

Naseqe Banovci nemaju u celini izgra|en kanalizacioni sistem sprovo|ewa otpadnih i atmosferskih voda iako su na obali Dunava.

Izrada studije i idejnog re{ewa sprovo|ewa otpadnih voda je u toku sa nekoliko kolektorskih pravaca ~iji je recipijent regionalni sistem kanalizacije ,,vojni kolektor,, u delu Novih Banovaca gde je planirana izgradwa pre~i{}avawa otpadnih voda sa teritorije op{tine Stara Pazova pre nego se ispusti u vodotok Dunava.

Banovci su svojim razli~itim nivelacijama i velikom broju spustova ka Dunavu idealni za izgradwu sistema sprovo|ewa atmosferskih voda.

Elektro snabdevawe naseqa danas je obezbe|eno iz pravca Stare Pazove odnosno iz TS 110/20 Stara Pazova prenosnim dalekovodima. Poboq{awe elektro snabdevawa planirano je i iz pravca Nove Pazove iz TS 110/20 Kv Nova Pazova ~ime }e se ostvariti alternativni sistem snabdevawa ne samo Banovaca nego i Stare i Nove Pazove. Distribucija elektri~ne energije vr{i se preko lokalnih trafopostrojewa koje moraju biti unificirane kao MBTS razli~itog kapaciteta. Postoje}e stubne trafostanice moraju se u planskom periodu zameniti sa monta`no betonskim stanicama.

Naseqe Banovci je u potpunosti snabdeveno i opremqeno gasnim instalacijama. Kao i kod vodosnabdevawa, snabdevawe gasom vr{i se preko dva nezavisna sistema sa posebnim merno regulacionim stanicama u Starim i Novim Banovcima.

Naseqe Banovci su prikqu~eni na magistralni opti~ki kabl koji prolazi kroz teritoriju op{tine koridorom auto puta E75.

Telekomunikacije u nasequ su zadovoqavaju}e pogotovo postavqawem savremene telefonske centrale na Kablaru. Kroz Banovce prolazi mreà kablovske telefonije i televizije ~ija je izgradwa u toku i sastavni je deo SBB mreè Beograd-Novi Sad. U Banovcima su postavqena 3 antenska stuba razli~itih operatera tako da je mreà mobilne telefonije potpuna i odli~na.

Izgradwom marine i pristana za lake brodove na mestu u{}a Budovar u vodotok Dunava Banovci }e postati izuzetna turisti~ka destinacija {ireg regiona. PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE Drumski saobra}aj Osnovni urbanisti~ko tehni~ki uslov za izgradwu saobra}ajne infrastrukture u okviru naseqa bi bila obaveza izrade glavnih projekata za sve saobra}ajne kapacitete uz po{tovawe vaè}ih zakona i standarda (Zakon o putevima, Sl.list RS br. 101/05) i Pravilnik o tehni~kim normativima i uslovima za javvne puteve Sl.list SRJ br. 35/91, a prema priloènoj situaciji). Da bi u potpunosti zadovoqili zahteve saremene organizacije saobra}aja i sve aspekte bezbednosti naseqenog saobra}aja, budu}u naseqsku mreù ulica treba projektovati pridràvaju}i se slede}ih preporuka. Dràvni put I reda Za{titni pojasevi:

− zauzimawe zemqi{ta za potrebe za{tite puta i saobra}aja na wemu u za{titnom pojasu {irine od 20 m (sa obe strane ra~unaju}i od krajwe ta~ke zemqi{nog pojasa na spoqnu stranu),

− pojas kontrolisane izgradwe, kao povr{ina sa spoqne strane od granice za{titnog pojasa na kojoj se ograni~ava vrsta i obim izgradwe objekata i iste je {irine kao za{titni pojas (40m) i u kojoj nije dozvoqena izgradwa objekata visokogradwe

Dràvni put II reda Za{titni pojasevi:

− zauzimawe zemqi{ta za potrebe za{tite puta i saobra}aja na wemu u za{titnom pojasu {irine od 10 m (sa obe strane ra~unaju}i krajwe ta~ke zemqi{nog pojasa na spoqnu stranu),

− pojas kontrolisane izgradwe, kao povr{ina sa spoqne strane od granice za{titnoj pojasa na kojoj se ograni~ava vrsta i obim izgradwe objekata i iste je {irine kao i za{titni pojas (10 m) i u kojoj nije dozvoqeno otvarawe rudnika, kamenoloma i deponija otpada.

69

Dràvni put II reda (regionalni put) br. 106 sa slede}im programsko-projektnim elementima:

− koridor {irine 30 m van naseqa, unutar naseqa postoje}a {irina koridora,

− kolovoz {irine 2h7,1 m tj. 2h(2h3,25 m saobr. trake +2h0,3 m ivi~ne trake) sa razdelnim ostrvom min. 2,0 m.

− ra~unska brzina Vrac = 60 km/h,

− nosivost kolovoza za sredwe te{ki saobra}aj, − jednostrani nagib kolovoza, − ukr{tawe sa kategorisanom putnom mreòm povr{inske (signalisane)

raskrsnice − parkirawe u okviru koridora dozvoqeno.

Glavna naseqska saobra}ajnica sa slede}im programsko-projektnim elementima:

− postoje}i koridor razli~ite {irine,

− kolovoz {irine 7,0 (2h3,5)m osim u delu gde je GNS deo DP II reda (2h7,1 m sa razdelom od 2,0 m),

− ra~unska brzina Vrac= 50 km/h

− nosivost kolovoza za sredwe te{ki saobra}aj, − jednostrani nagib kolovoza, − ukr{tawe sa kategorisanom putnom mreòm:povr{inske (signalisane)

raskrsnice, − parkirawe u okviru koridora: dozvoqeno, − terminali javnog prevoza: autobuske ni{e u duìni od 35 m, gde god za to

postoje prostorne mogu}nosti. Sabirne naseqske saobra}ajnice sa slede}im programsko-projektnim elementima: @elezni~ka, Pere ôdanovi}a i Carski Put kolovoz {irine 6,0 (2h3,0)m (minimum 5,0 (2h2,5 m),

− ra~unska brzina Vrac= 50 km/h

− nosivost kolovoza za sredwe te{ki saobra}aj, − jednostrani nagib kolovoza, − ukr{tawe sa naeqskom mreòm: povr{inske (signalisane) raskrsnice, − parkirawe u okviru koridora: dozvoqeno − terminali javnog prevoza: autobuske ni{e u duìni od 35 m gde god za to

postoje prostorne mogu}nosti. Ostale naseqske saobra}ajnice sa slede}im programsko-projektnim elementima:

− kolovoz {irine 5,0 (2h2,5)m za dvosmerni saobra}aj 3,0 za jednosmerni saobra}aj,

− nosivost kolovoza za laki saobra}aj − jednostrani nagib kolovoza, − ukr{tawe sa naseqskom mreòm: povr{inske (signalisane) raskrsnice, − parkirawe u okviru koridora: dozoqeno je u onim delovima gde je {irina

uli~nog koridora 16 i vi{e od 16 metara. Biciklisti~ki saobra}aj Prilikom projektovawa biciklisti~kih staza potrebno je pridràvati se Uputstva za projektovawe istih, sa {irinom od 1,6 m za dvosmerni saobra}aj, sa podlogom od asfalta ili betonskih plo~a. Biciklisti~ke staze }e biti izgra|ene u naseqskim saobra}ajnicama (glavnoj i sabirnim) a prema situaciji na grafi~kom prilogu. Pe{a~ki saobra}aj Pe{a~ke staze projektovati sa minimalnom {irinom od 1,0 m ili ve}om u zavisnosti od obima kretawa i prostornih mogu}nosti, od betona ili behaton plo~a.

70

Javni prevoz Autobuska stajali{ta rekonstruisati u skladu sa zakonskom regulativom, tako da se zadovoqe svi kriterijumi prijema i otpreme putnika uz pove}awe nivoa usluge i bezbednosti (Pravilnik o bliìm saobra}ajno-tehni~kim i drugim uslovima za izgradwu, odràvawe i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajali{ta (Sl.glasnik RS br. 20/96,). U skladu sa mogu}nostima teìti formirawu stajali{ta javnog prevoza van kolovoza u tzv ’’ni{ama’’. Stacionarni saobra}aj Parkinge za putni~ka vozila treba projektovati u vidu lamela sa parking mestima (5,0h2,5 m) uz ivicu kolovoza u okviru naseqskih saobra}ajnica. Parkinge za teretna vozila projektovati (u okviru teretnih terminala) kao prolazne sa kosim postavqawem (45, 60) i sa dimenzijama parking mesta (7,5h3,5 m ili 18,0h3,5 m). Preporuke normativa za parkirawe putni~kih vozila koji odgovaraju naseqskim sadràjima i koje bi trebalo uzeti u obzir kod izgradwe ili rekonstrukcije su:

− centralna zona 40 parking mesta − motel, restoran 15-20 parking mesta − dom zdravqa 5 parking mesta − pijaca 15 parking mesta − tr`ni centri 10-15 parking mesta

Saobra}ajni terminali Prilikom izgradwe i rekonstrukcije objekata i terminala za snabdevawe gorivom i mazivom potrebno je prethodno izvr{iti saobra}ajna i ekolo{ka istsraìvawa koja }e dati odgovaraju}a re{ewa a u skladu sa uslovima iz Zakona koji reguli{u ovu problematiku (Slu`beni list SFRJ br. 20/71). PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA VODOPRIVREDNE INFRASTRUKTURE Snabdevawe vodom

− Snabdevawe vodom obezbediti sa naseqskog izvori{ta, koje }e se pro{iriti i u skladu sa potrebama nadopuwavati sa novim bunarima.

− Povezati razli~itee distributerske mreè i izvori{ta Starih Banovaca, Novih Banovaca i naseqa “KABLAR”

− Izraditi glavne projekte za rekonstrukciju postoje}e i izgradwu nove vodovodne mreè,

− izvr{iti izgradwu neophodnih objekata na mreì (rezervor, crpna stanica itd), kako bi se kompletirao ceo sistem, a tim i obezbedili potrebni kapaciteti,

− Izraditi elaborat zona pojaseva sanitarne za{tite izvori{ta i objekata za snabdevawe vodom za pi}e,

− Distributivnu mreù vezivati u prsten sa {to mawe slepih ogranaka. − izbor cevnog materijala usvojiti prema vaè}im propisima i

standardima − Trasu vodovodne mreè polagati izme|u dve regulacione linije u uli~nom

frontu, po mogu}nosti u zeleni pojas. Trasu polagati sa jedne strane ulice ili obostrano zavisno od {irine uli~nog fronta.

− Prolazak ispod saobra}ajnica i ukr{tawe sa ostalim uli~nim instalacijama obezbediti ~eli~nom za{titnom cevi.

− Dubina ukopavawa ne bi smela da je pli}a od 1,0-1,20 metra od nivelete terena, zbog zone mr`wewa i saobra}ajno optere}ewa.

− Svi radovi na projektovawu i izgradwi vodovodnog sistema moraju se izvesti u skladu sa zakonom i uz saglasnost nadle`nog komunalnom preduze}a.

Odvo|ewe otpadnih voda

− Kanalizaciju raditi po separatnom sistemu. − Sistem fekalne kanalizacije pokriti celo naseqe i obezbediti

prikqu~ke za sva doma}instva i radne prostore.

71

− Trase fekalne kanalizacije polagati po osovini uli~nog profila novih saobra}ajnica, a u osi uli~nih kanala u postoje}im ulicama.

− Minimalni pre~nik uli~nih kanala ne sme biti mawi od φ 200 mm.

− Minimalne padove kolektora odrediti u odnosu na usvojeni cevni materijal, prema vaè}im propisima i standardima.

− Dubina kanalske mreè na najuzvodnijem kraju mora omogu}iti prikqu~ewe potro{a~a sa minimalnim nagibom prikqu~ka u teme cevi preko dva luka od 45 i minimalnom kaskadom u revizionom {ahtu. Minimalna dubina ukopavawa cevi ne sme biti mawa od 1,00 m od nivelete.

− Crpne stanice fekalne kanalizacije raditi kao {ahtne i locirati ih u zelenoj povr{ini sa prilazom za servisno vozilo.

− Prikupqene otpadne vode, crpnom stanicom i sistemom regionalne kanalizacije usmeriti ka postrojewu za pre~i{}avawe otpadnih voda (PPOV) na Dynavy i pre~istiti do stepena koji propi{e nadle`no vodoprivredno preduze}e.

− Izvr{iti predtretman otpadne vode poslovnih kompleksa do nivoa kvaliteta koji zadovoqava sanitarno-tehni~ke uslove za ispu{tawe u javnu kanalizaciju, pa tek onda ih upustiti u naseqsku kanalizacionu mreù.

− Svi radovi na projektovawu i izgradwi kanalizacionog sistema moraju se izvesti u skladu sa zakonom i uz saglasnost nadle`nog komunalnog preduze}a.

Odvo|ewe atmosferskih voda

− U centralnim zonama naseqa izgraditi zacevqenu atmosfersku kanalizacionu mreù sa uli~nim slivnicima i sistemom rigola i kanaleta.

− Trase voditi ili u zelenom pojasu du` saobra}ajnice (prethodne trase otvorenih kanala) ili ispod kolovoza po osovini kolovozne trake.

− Recipijentni su otvoreni kanali po obodu naseqa i potok Budovar a krajwi recipijent je reka Dunav.

− Odvo|ewe atmosferskih voda iz radnih zona i kompleksa vr{iti iskqu~ivo preko separatora uqa i masti.

− U ulicama po obodu naseqa rekonstruisati otvorene kanale du` saobra}ajnica i vr{iti wihovo redovno ~i{}ewe i odràvawe.

− Ne dozoqava se bilo kakva gradwa na trasi otvorenih kanala koja moè dovesti do wihovog ru{ewa i zatrpavawa.

− Sve kolske prilaze i ukr{tawa sa saobra}ajnicama, obavezno zaceviti prema vaè}im propisima i standardima.

− Krajwi recipijent za prihvat svih otpadnih voda na podru~ju Banovaca bi}e vodotok Dunava.

− Zabrawuje se spre~avawe nesmetanog proticaja vode, usporavawe i dizawe nivoa vode, ~ime bi se mogao poremetiti postoje}i reìm voda na objektima i u zemqi{tu.

Ostali objekti hidrotehni~ke infrastrukture

− Ure|ewe otvorenih kanala i regulacionih radova na koritu potoka Budovara, kao i ure|ewe budu}e mikroakumulacije, bi}e definisano izradom odgovaraju}e projektno-tehni~ke dokumentacije i prethodnim uslovima Javnog vodoprivrednog preduze}a ,,Vode Vojvodine,,-Novi Sad.

− Du` obala reke i kanala, sa obe strane obezbediti po minimum 14,0 m (u gra|evinskom podru~ju min. 7,0 metara) slobodnog prostora preko kojeg }e se vr{iti odràvawe kanala.

PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA ENERGETSKE INFRASTRUKTURE Elektroenergetska infrastruktura Pravila gra|ewa u zoni stanovawa

− Celokupnu elektroenergetsku mreù i trafostanice graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima i tehni~kim uslovima

− Trafostanice graditi kao monta`no betonske, za rad na 20 kV naponskom nivou.

72

− Trafostanice graditi na javnoj povr{ini min.povr{ina za izgradwu trafostanice treba da bude 5,0h6,0m, minimalna udaqenost od drugih objekata treba da bude 3 m.

− U koridoru postoje}ih 110 kV dalekovoda, 25 m od ose dalekovoda, u zoni stanovawa, ne mogu se graditi objekti bez saglasnosti vlasnika dalekovoda.

− Sredwenaponsku mreù, 20 kV graditi nadzemnu i kabliranu. − Niskonaponska mreà moè biti vazdu{na, gra|ena na betonskim i

gvozdeno-re{etkastim stubovima ili podzemna. Pri polagawu podzemne elektroenergetske mreè u nasequ moraju se po{tovati slede}i uslovi:

− Elektroenergetske kablove polagati u uli~nim zelenim povr{inama pored saobra}ajnica i pe{a~kih staza ili, ukoliko za to nema mogu}nosti, ispod pe{a~kih staza,

− Dubina polagawa kablova ne sme biti mawa od 0,80 m, − Elektroenergetsku mreù polagati najmawe 0,50 m od temeqa objekata i 1

m od saobra}ajnica, − Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicom kabel mora biti postavqen u za{titnu

cev, a ugao ukr{tawa treba da bude oko 90, − Pri paralelnom vo|ewu energetskih i telekomunikacionih kablova

najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV, odnosno 1,0m za kablove napona preko 10 kV. Ugao ukr{tawa treba da bude 90o.

− Paralelno polagawe elektroenergetskih kablova i cevi vodovoda i kanalizacije dozvoqeno je u horizontalnoj ravni pri ~emu horizontalno rastojawe mora biti ve}e od 0,50.

− Nije dozvoqeno polagawe elektroenergetskog kabla iznad ili ispod cevi vodovoda ili kanalizacije,

− Pri ukr{tawu elektroenergetskih kablova sa cevovodom gasovoda vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30m, a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m,

− Svetiqke javnog osvetqewa postaviti na stubove elektroenergetske mreè u ulicama gde je elektroenergetska mreà gra|ena vazdu{no, gde je elektroenergetska mreà gra|ena podzemno, rasvetna tela postaviti na stubove za rasvetu.

− Za rasvetna tela koristiti ìvine svetiqke visokog pritiska ili natrijumove niskog (visokog)pritiska kako bi se dobio odgovaraju}i nivo osvetqenosti saobra}ajnica.

− Za{titu od afmosferskog pra`wewa izvesti klasi~nim gromobranskim instalacijama u obliku Faradejevog kaveza prema klasi nivoa za{tite objekata u skladu sa ,,Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa,, (Sl.list SRJ br. 11/96).

Pravila gra|ewa u zoni centra i centralnih sadràja

− Celokupnu elektroenergetsku mreù tgrafostanice graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima i tehni~kim uslovima

− Trafostanice graditi kao, monta`no betonske, min. povr{ina za izgradwu trafostanice treba da bude 5,0h6,0m minimalna udaqenost od drugih objekata treba da bude 3 m.

− Trafostanice graditi na javnoj povr{ini ili unutra paracela i objekata. − Sredwenaponsku mreù 20KV i niskonaponsku u potpunosti kablirati.

Pri polagawu podzemne elektroenergetske mreè u nasequ moraju se po{tovati slede}i uslovi:

− Elektroenergetske kablove polagati u zelenim povr{inama pored saobra}ajnica i pe{a~kih staza ili ukoliko za to nema mogu}nosti ispod pe{a~kih staza,

− Dubina polagawa kablova ne sme biti mawa od 0,80 m. − Elektroenergetsku mreù polagati najmawe 0,50 m od temeqa objekta i 1 m

od saobra}ajnica, − Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicom kabel mora biti postavqen u za{titnu

cev, a ugao ukr{tawa treba da bude oko 90o. − Pri paralelnom vo|ewu energetskih i telekomunikacionih kablova

najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV.

73

− Paralelno polagawe elektroenergetskih kablova i cevi vodovoda i kanalizacije dozoqeno je u horizontalnoj ravni pri ~emu horizontalno rastojawe mora biti ve}e od 0,50 m.

− Nije dozvoqeno polagawe elektroenergetskog kabla iznad ili ispod cevi vodovoda i kanalizacije.

− Pri ukr{tawu elektroenergetskih kablova sa cevovodom gasovoda vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m.

− Rasvetna tela postaviti na dekorativne stubove. − Zaa rasvetna tela koristiti ìvine svetiqke visokog pritiska ili

natrijumove niskog (visokog)pritiska kako bi se dobio odgovaraju}i nivo osvetqenosti saobra}ajnica u skladu sa preporukama JKO-a (Jugoslovenski komitet za osvetqewe).

− Za{titu od atmosferskog pra`wewa izvesti klasi~nim gromobranskim instalacijama u obliku Faradejevog kaveza prema klasi nivoa za{tite objekata u skladu sa ,,Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa,, (Sl.list SRJ br. 11/96).

Pravila gra|ewa u privrednim zonama

− Celokupnu elektroenergetsku mreù i trafostanice graditi sa vaè}im zakonskim propisima i tehni~kim uslovima.

− Trafostanice graditi kao, monta`no betonske, za rad na 20 kV naponskom nivou.

− Trafostanice graditi unutar kompleksa ili na javnoj povr{ini min. povr{ina za izgradwu trafostanice treba da bude 5,0h6,0m minimalna udaqenost od drugih objekata treba da bude 3m.

− U koridoru planiranih 110 kV dalekovoda, 25 m od ose dalekovoda, ne mogu se graditi objekti bez saglasnosti vlasnika dalekovoda.

− Sredwenaponsku mreù 20 kV i niskonaponsku u potpunosti kablirati. Pri polagawu podzemne elektroenergetske mreè u nasequ moraju se po{tovati slede}i uslovi:

− Elektroenergetske kablove polagati u zelenim povr{inama pored saobra}ajnica i pe{a~kih staza ili ukoliko za to nema mogu}nosti ispod pe{a~kih staza,

− Dubina polagawa kablova ne sme biti mawa od 0,80 m. − Elektroenergetsku mreù polagati najmawe 0,50 m temeqa od objekta i 1 m

od saobra}ajnica. − Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicom kabel mora biti postavqen u za{titnu


najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV, odnosno 1,0 m za kablove napona preko 10 kV. Ugao ukr{tawa treba da bude 90o.

− Paralelno polagawe elektroenergetskih kablova i cevi vodooda i kanalizacije dozoqeno je u horizontalnoj ravni pri ~emu horizontalno rastojawe mora biti ve}e od 0,50 m.


− Pri ukr{tawu elektroenergetskih kablova sa cevoodom gasovoda vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m a pri pribliàvawu i paralelnom vo}ewu 0,50 m.

− Rasvetna tela postaaviti na stubove za rasvetu. − Za rasvetna tela koristiti ìvine svetiqke visokog pritiska ili

natrijumove niskog (visokog) pritiska kako bi se dobio odgovaraju}i nivo osvetqenosti saobra}ajnica u skladu sa apreporukama JKO-a (Jugosloenski komitet za osvetqewe).


74

Pravila gra|ewa u zoni parka, uslu`nih objekata i sportsko-rekreativnih povr{ina

− Celokupnu elektroenergetsku mreù i trafostanice graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima i tehni~kim uslovima.

− Trafostanice graditi kao, monta`no betonske, min.povr{ina za izgradwu trafostanice treba da bude 5,0h6,0 minimalna udaqenost od drugih objekata treba da bude 3m.

− Trafostanice graditi na javnoj povr{ini ili unutar parcela i objekata. − Sredwenaponsku mreù 20 kV i niskonaponsku u potpunosti kablirati.

Pri polagawu podzemne elektroenergetske mreè moraju se po{tovati slede}i uslovi:

− Elektroenergetske kablove plagati u zelenim povr{inama pored saobra}ajnica i pe~a~kih staza ili, ukoliko za to nema mogu}nosti, ispod pe{a~kih staza.

− Dubina polagawa kablova ne sme biti mawa od 0,80 m. − Elektroenergetsku mreù polagati najmawe 0,50 m od temeqa objekta i 1 m

od saobra}ajnica. − Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicom kabel mora biti postavqen u za{titni


najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV odnosno 1,0 m za kablove napona preko 10 kV. Ugao ukr{tawa treba da bude 90o.

− Paralelno polagawe elektroenergtskih kablova i cevi vodovoda i kanalizacije dozvoqeno je u horizontalnoj ravni pri ~emu horizontalno rastojawe mora biti ve}e od 0,50 m.


− Pri ukr{tawu elektroenergetskih kablova sa cevovodom gasovoda vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m, a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m.

− Rasvetna tela postaviti na stubove. − Za rasvetna tela koristiti ìvine svetiqke visokog pritiska ili

natrijumove niskog (visokog) pritiska kako bi se dobio odgovaraju}i nivo osvetqenosti saobra}ajnica).


Gasovodna infrastruktura Gasovodi visokog i sredweg pritiska. Minimalna udaqenost merno regulacionih stanica MRS i regulaciono odorizatorskih stanica RoS u objektima od ~vrstog materijala od stambenih, poslovnih i fabri~kih zgrada, radionica i skladi{ta zapaqivih materijala iznosi 15 m. Minimalna udaqenost mernoregulacionih stanica MRS u objektima od ~vrstog materijala od trafo stanice iznosi 3o m. Minimala udaqenost mernoregulacionih stanica MRS u objektima od ~vrstog materijala od ostalih infrastrukturnih objekata: èl.pruge i objekti 30 m indus.koloseci 14 m auto putevi 30 m magistralni putevi 20 m reg.i lokalni putevi 10 m ostali putevi 6m vodotoci 5 m {etali{ta i parkirali{ta 10 m ostali gra|.objekti 10 m

75

Rastojawa u tabeli data su u metrima, ra~unaju}i kod èlezni~kih pruga i puteva od ivice pru`nog/putnog pojasa. Kod prolaska u blizini ili paralelnog vo|ewa gasovoda uz druge objekte odstojawe ne sme biti mawe od:

− 10 m od spoqne ivice putnog pojasa magistralnih puteva, − 5 m od spoqne ivice putnog pojasa regionalnih i lokalnih puteva, − 1 m (merno horizontalno) od temeqa gra|evinskih objekata, ukoliko ne

ugroàva stabilnost objekta, − 0,5 m od spoqne ivice drugih ukopanih instalaacija i melioracionih

objekata, − 10 m od noìce nasipa regulisanih vodotoka i kanala.

Udaqenost ukopnanog gasovoda sredweg pritiska od uli~ne stubne elektri~ne rasvete, vazdu{ne niskonaponske i PTT mreè mora biti tolika da ne ugroàva stabilnost stubova minimalno 0,5 m. Ako se gasovod postavqa ispod saobra}ajnice prokopavawem te saobra}ajnice, polaè se u rov na pe{~anu posteqicu i sa dvostrukom antikorozionom izolacijom, prema propisima. Ako se gasovod postavqa ispod saobra}ajnice bu{ewem rova ispod te saobra}ajnice mora se upotrebiti odgovaraju}a za{titna cev gasovoda. Pri ukr{tawu gasovoda sa saobra}ajnicama, vodotocima i kanalima, ugao zaklapawa wihovih osa mora biti izme|u 60o i 90o. Za ukr{tawe pod mawim uglom potrebna je saglasnost nadle`nog organa. Takva saglasnost se ne moè izdati za ukr{tawe sa èlezni~kom prugom. Gasovodna mreà niskog pritiska Dubina polagawa gasovoda je minimalno 0,8m Lokacija rovova treba da je u zelenom pojasu izme|u trotoara i ivi~waka ulice, trotoara i rigola, trotoara i betonskog kanala. Na lolaciji gde nema zelenog pojasa gasovod se vodi ispod uli~nog trotoara, betoniranih platoa i povr{ina ispod uli~nih kanala za odvod atmosferske vode na dubini 1,0 m od dna kanala ili rigola. Izuzetno, gasovod se polaè du` trupa puta, uz posebne mere za{tite od mehani~kih i drugih o{te}ewa. Trase rovova za polagawe gasne instalacije se postavqaju tako da gasna mreà zadovoqi minimalna propisana odstojawa u odnosu na druge instalacije i objekte infrastrukture.. Vrednosti minimalnih dozvoqenih rastojawa u odnosu na ukopane instalacije su: Minimalno dozvoqena rastojawa ukr{tawe paralelno vo|ewe

− vodovod i kanalizacija 0,5 m 1,0 m − nisko i visoko-naponski elektro kablovi 0,5 m 0,5 m − telefonski kablovi 0,5 m 1,0 m − tehnolo{ka kanalizacija 0,5 m 1,0 m − betonski {ahtovi i kanali 0,5 m 1,0 m − èlezni~ka pruga i industrijski kolosek 1,5 m 5,0 m − visoko zelenilo - 1,5 m − temeq gra|evinskih objekata - 1,0 m − lokalni putevi i ulice 1,0 m 0,5 m − magistraalni i regionalni putevi 1,3 m 1,0 m − benzinske pumpe - 5,0 m

Ukr{tawe distributivnog gasovoda sa saobra}ajnicama vr{i se uz wegovo polagawe u za{titnu cev ili kanal. izuzev ako se prora~unom dokaè da to nije potrebno. Pri tome se mora obezbediti prirodna ventilacija kanala za{titne cevi ili podzemnog prolaza. Distributivni gasovod se ne polaè ispod zgrada i drugih objekata visokogradwe.

76

Udaqenost ukopanih stubova elektri~ne rasvete, vazdu{ne niskonaponske i PTT mreè mora biti tolika da ne ugroàva stavilnost stubova, minimalno 0,5 m. U slu~aju izgradwe objekata od strane budu}ih investitora koji bi gradili svoje objekta u blizini NIS-Naftagasovih potrebno je da nabave saglasnost od NIS-Naftagasa. PRAVILA ZA IZGRADWU MRE@E I OBJEKATA PTT, RTV I KDS INFRASTRUKTURE Pravila gra|ewa u zoni stanovawa

− Celokupnu TT mreù graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima i tehni~kim uslovima .

− TT mreà }e se u potpunosti graditi podzemno. − Dubina polagawa TT kablova treba da je najmawe 0,8 m. − TT mreù polagati u uli~nim zelenim povr{inama (udaqenost od visokog

rastiwa min 1,5 m)pored saobra}ajnica na rastojawu najmawe 1,0 m od saobra}ajnica, ili pored pe{a~kih staza. U slo~aju da se to ne moè posti}i TT kablove polagati ispod pe{a~kih staza.

− Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicama kablovi moraju biti postavqeni u za{titne cevi, a ugao ukr{tawa treba da bude 90o

− Pri paralelnom vo|ewu sa elektroenergetskim kablovima najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV i 1,0 m za kablove napona preko 10 kV.

− Pri ukr{tawu najmawe rastojawe mora biti 0,50 m a ugao ukr{tawa 90o. − Pri ukr{tawu sa cevovodom gasovoda, vodovoda i kanalizacije vertikalno

rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m, a pari pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m.

− Celokupnu KDS mreù graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima. − Dubina polagawa kablova za potrebe KDS treba da je najmawe 0,80 m. − Mreù KDS polagati u uli~nim zelenim povr{inama (udaqenost od

visokog rastiwa min 1,5 m) pored saobra}ajnica na rastojawu najmawe 1,0 m od saobra}ajnica ili pored pe{a~kih staza. U slu~aju da se to ne moè posti}i kablove KDS polagati ispod pe{a~kih staza.

− Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicama kablovi moraju biti postavqeni u za{titne cevi, a ugao ukr{tawa treba da bude 90o


− Pri ukr{tawu najmawe rastojawe mora biti 0,50 m a ugao ukr{tawa 90o − Pri ukr{tawu sa cevovodom gasovoda, vodovoda i kanalizacije vertikalno

rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m.

U slu~aju postavqawa nadzemne mreè KDS u nasequ, dok se ne steknu uslovi za izgradwu podzemne mreè, moraju se po{tovati slede}i uslovi:

− Samonosivi kabel KDS-a postaviti na nosa~e preko izolatora, na stubove niskonaponske mreè po uslovima nadle`ne Elektrodistribucije,

− Odstojawe najnièg kabla KDS-a od povr{ine tla treba da iznosi najmawe 3,5 m. Na prelazima preko ulica ista visina treba da iznosti najmawe 5 m. Ukoliko se ovaj uslov ne moè posti}i, kabel postaviti podzemno na dubini najmawe 0,80 m.

− Najmawe rastojawe od najniìh provodnika elektroenergetske mreè mora biti 1 m.

− Za napajawe distributivnih poja~iva~a potrebno je obezbediti prikqu~ak na elekti~nu mreù (220V, 50 Hz)

− Objekti za sme{taj opreme za Rta i KDS mobilnih centrala, baznih radio stanica, radio relejnih stanica, kao i antene i antenski nosa~i mogu se postavitai u okviru objekta, na slobodnom prostoru, na gra|evinskoj paraceli individualnog stanovawa, u zonama privredne delatnosti u objektu u okviru pojedina~nih korisnika, u okviru kompleksa pojedina~nih korisnika.

77

− Objekat za sme{taj telekomunikacione i RTV opreme moè biti zidani ili monta`ni ili sme{ten na stubu.

− Antene se mogu postaviti i na postoje}e vi{e objekte (krov zgrade). Pravila gra|ewa u zoni centra i centralnih sadràja

− Celokupnu TT mreù graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima i tehni~kim uslovima.

− TT mreà }e sse u potpunosti graditi podzemno. − Dubina polagawa TT kablova treba da je najmawe 0,80 m. − TT mreù polagati pored saobra}ajnica na rastojawu najmawe 1,0 m od

saobra}ajnica, ili pored pe~a~kih staza. U slu~aju da se to ne moè posti}i TT kablove polagati ispod pe{a~kih staza.

− Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicama kablovi moraju biti postavqeni u za{titne cevi, a ugao ukr{tawa treba da bude 90o.

− Pri paralelnom vo|ewu sa elektroenergetskim kablovima najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV i 1,0 m kablove napona a preko 10 kV. Pri ukr{tawu najmawe rastojawe mora biti 0,50 m a ugao ukr{tawa 90o.

− Pri ukr{tawu sa cevovodom gasovoda, vodovoda i kanalizacije vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m.


visokog rastiwa min. 1,5 m) pored saobra}ajnica na rastojawu najmawe 1,0 m od saobra}ajnica, ili pored pe{a~kih staza. U slu~aju da se to ne moè posti}i kablove KDS polagati ispod pe{a~kih staza.




rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m.

Pravila gra|ewa u privrednim zonama

− Celokupnu TT mreù graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima i tehni~kim uslovima

− TT mreà }e se u potpunosti graditi podzemno. − Dubina polagawa TT kablova atreba da je najmawe 0,80 m. − TT mreù polagati pored saobra}ajnica na rastojawu najmawe 1,0 m od

saobra}ajnica, ili pored pe{a~kih staza. U slu~aju da se to ne moè posti}i TT kablove polagati ispod pe{a~kih staza.




rastojawe mora biti vi{e od 0,30 m a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50m.

− Celokupni KDS mreù graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima. − Dubina polagawa kablova za potrebe KDS treba da je najmawe 0,80 m. − Mreù KDS polagati u uli~nim zelenim povr{inama (udaqenost od

visokog rastiwa min 1,5 m) pored saobra}ajnica na rastojawu najmawe 1,0 m od saobra}ajnica ili pored pe{a~kih staza. U slu~aju da se to ne moè posti}i kablove KDS polagati ispod pe{a~kih staza.

− Pri ukr{tawu sa saoabra}ajnicama kablovi moraju biti postavqeni u za{titne cevi, a ugao ukr{tawa treba da budea 90o.

78

− Pri paralelnom vo|ewu sa elektroenergetskim kablovima najmawe rastojawe mora biti 0,50 za kablove napona do 10 kV i 1,0 m za kablove napona preko 10 kV.


rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m a a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m.

− Objekti za sme{taj telekomunikacioh ure|aja mobilne telekomunikacione mreè i opreme za RTV i KDS, mobilnih centrala, baznih radio stanica, radio relejnih stanica, kao i antene i antenski nosa~i mogu se postaviti u okviru objekta na slobodnom prostoru na gra|evinskoj parcaeli individualnog stanovawa u zonama privredne delatnosti u objektu u okviru pojedina~nih korisnika, u okviru kompleksa pojedina~nih korisnika.

− Objekat za sme{taj telekomunikacione i rtv opreme moè biti zidani ili monta`ni ili sme{ten na stubu.

− Minimalna povr{ina za kompleks RBS treba da bude 10,0h10,0m. − Kompleks sa telekomunikacionom opremom i antenski stub mora biti

ogra|en. − U kompleks se postavqa antenski stub sa antenama, a na tlu se postavqaju

kontejneri baznih stanica. − Napajawe elektri~nom energijom vr{i}e se iz niskonaponske mreè 1 kV. − Do kompleksa za sme{taj mobilne telekomunikacione opreme i antenskih

stubova sa antenama obezbediti pristupni put min. {irine 3 m do najbliè javne saobra}ajnice.

− Slobodna povr{ina kompleksa se mora ozeleniti. − Antene se mogu postaviti i na postoje}e vi{e objekte (krov zgrade).

Pravila gra|ewa u zoni parka, zelenila, hotela i sportsko-rekreativne turisti~ke zone

− Celokupnu TT mreù graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima i tehni~kim uslovima.

− TT mreà }e se u potpunosti graditi podzemno. − Dubina polagawa TT kablovaa taareba da je najmawe 0,80 m. − TT mreù polagati pored saobra}ajnica na rastojawu najmawe 1,0 m od

saobra}ajnica ili pored pe{a~kih staza. U slu~aju da se to ne moè posti}i TT kablove polagati ispod pe~a~kih staza.

− Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicama kablovi moraju biti postavqeni u za{titne acevi, a ugao ukr{tawa treba da bude 90o.

− Pri paralelnom vo|ewu sa elektroenergetskim kablovima najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV i 1,0 m za kablove napona preko 10 kV. Pri ukr{tawu najmawe rastojawe mora biti 0,50 m a ugao ukr{tawa 90o.

− Pri ukr{tawu sa cevovodom gasovoda, vodovoda i kanalizacije vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m.


visokog rastiwa min 1,5 m) pored saobra}ajnica na rastojawu najmawe 1,0 m od saobra}ajnica ili pored pe{a~kih staza. U slu~aju da se to ne moè posti}i KDS polagati ispod pe{a~kih staza.

− Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicama kablovi moraju biti postavqeni u za{titne cevi, a ugao ukr{tawa tareba da bude 90o.


− Pri ukr{tawu najmawe rastojawe mora biti 0,50 m a ugao ukr{tawa 90o

Pri ukr{tawu sa cevovodom gasovoda, vodovoda i kanalizacije vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m a pri pribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50.

− Objekti za sme{taj telekomunikacionih ure|aja mobilne telekomunikacione mreè i opreme za RTV i KDS, mobilnih centrala,

79

baznih radio stanica, radio relejnih stanica, kao i antene i antenski nosa~i mogu se postaviti u okviru objekta, na slobodnom prostoru na gra|evinskoj parceli individualnog stanovawa , u zonama privredne delatnosti u objektu u okviru pojedina~nih korisnika, u okviru kompleksa pojedina~nih korisnika.

− Objekat za sme{taj telekomunikacione i rtv opreme moè biti zidani ili monta`ni, ili sme{ten na stubu.

− Minimalna povr{ina za kompleks RBS treba da bude 10,0h10,0m. − Kompleks sa telekomunikacionom opremom i antenski stub mora biti

ogra|en. − U kompleks se postavqa antenski stub sa antenama, a na tlu se postavqaju

kontejneri baznih stanica. − Napajawe elektri~nom energijom vr{i}e se iz niskonaponske mreè 1 kV. − Do kompleksa za sme{taj mobilne telekomunikacione opreme i antenskih

stubova sa antenama obezbediti pristupni put min.{irine 3 m do najbliè javne saobra}ajnice.

− Slobodna povr{ina kompleksa mora se ozeleniti. − Antene se mogu postaviti i na postoje}e vi{e objekte (krov zgrade).

Bazne stanice mobilne telefonije ne mogu se locirati u blizini stambenih zona, {kola, vrti}a, zdravstvenih objekata kao i povr{ina planom namewenih ovim namenama. PRAVILA ZA IZGRADWU I URE\EWE KOMUNALNIH OBJEKATA I POVR[INA Javno preduze}e Novi kompleks JKP bi}e formiran iza bloku br. 34 van granice gra|evinskog reona naseqa prema E75 na putu za Novu Pazovu ure|en i izgra|en tako da primi sve planirane sadràje i omogu}i im dobro funkcionisawe. Prostorije javnih komunalnih preduze}a planirane su u zoni centralnih sadràja. Pijace Kompleks zelene pijace zadràva se u bloku br. 41 s tim da je neophodno adekvatnom organizacijom i urbanim opremawem weno funkcionisawe dovesti na vi{i nivo. Zelene pijace treba da imaju:

− ogra|eni prostor, − odgovaraju}e prilaze za potro{a~e-pe{ake kao i motorizovane, kao i

adekvatan transport robe, − ure|enu podlogu za lako ~i{}ewe i prawe, − funkcionalni razme{taj objekata za prodaju i sme{taj poqoprivrednih

proizvoda (tezge, kosci, boksovi ili kontejneri), − vodu, − elektri~nu energiju za osetqewe i napajawe rashladnih ure|aja, − odgovaraju}e sanitarne ~vorove, − dovoqan broj kontejnera, kanti ili korpi za odlagawe otpada, − ure|aje za kontrolno merewe (zakonska obaveza).

Mle~ne pijace treba da imaju:

− zatvoreni ili bar natkriveni prostor, − ure|enu podlogu za lako ~i{}ewe i prawe, − providne staklene vitrine, sa ili bez agregata za hla|ewe, − vodu, − elektri~nu energiju za osvetqewe i napajawe elektri~nih ure|aja, − odgovaraju}e sanitarne ~vorove, − ure|aj za kontrolno merewe (zakonska obaveza).

Robne pijace treba da imaju:

− ogra|eni prostor, − ure|ena prodajna mesta na tezgama, kontejnerima, kioscima, − ure|enu podlogu za lako ~i{}ewe i prawe, − vodu,

80

− elektri~nu energiju za osetqewe i napajawe mawih elektri~nih ure|aja, − odgovaraju}e sanitarne ~vorove.

Objekat UPS (udaqeni pretplatni~ki stepen)

− Min. parcela za izgradwu objekta UPS treba da abude 4,0h5,0m − Objekat graditi tipa monta`no-betonskog ili zidani − Spratnost objekta: P − Nemogu se postavqati u koridoru javnih saobra}ajnica

Kompleks radio-bazne stanice

− Min.parcela za izgradwu kompleksa RBS treba da bude 10,0h10,0m. − Za potrebe sadràja izgradi}e se armirano-betonski stub kao nosa~

antena. − Obezbediti kolski prilaz objektu min. {irine 3,0m sa postoje}e

pristupne saobra}ajnice i pe{a~ki prilaz. − Sve neizgra|ene i neizbetonirane povr{ine na parceli adekvatno

ozeleniti i hortikulturno urediti. − Oko kompleksa postaviti ogradu na sopstvenoj paraceli ili na granici

paracele u dogovoru sa susedom. Vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije. Min.visina ograde je oko 2,0 m.

Izgradwa MRS-a i ROS-a Minimalna udaqenost mernoregulacionih stanica MRS i regulaciono odorizatorskih stanica ROS u objektima od ~vrstog materijala od stambenih, poslovnih i drugih.zgrada, radionica i skladi{ta iznosi 15 m. Minimalna udaqenost mernoregulacionih stanica MRS u objektima od ~vrstog materijala od trafo stanice iznosi 30 m. Minimalna udaqenost mernoregulacionih stanica MRS u objektima od ~vrstog materijala od ostalih infrastrukturnih objekata: èl.pruge i objekti 30 m indus.koloseci 14 m Auto putevi 30 m Magistralni putevi 20 m Reg.ilokalni putevi 10 m ostali putevi 6 m Vodotoci 5 m {etali{ta i parkirali{ta 10 m Ostali gra|.objekti 10 m Rastojawa u tabeli data su u metrima, ra~unaju}i kod èlezni~kih pruga i puteva od ivice pru`nog/putnog pojasa. Naseqska grobqa U Banovcima i nadaqe }e postojati 4 grobqa. U budu}nosti najzna~ajnije }e biti grobqe u blokovima br 6 i 48, s tim {to je za novo grobqe u Starim Banovcima ura|en plan detaqne regulacije sa svim potrebnim sadràjima, a za novo grobqe u Novim Banovcima neophodna izrada plana detaqne regulacije. Na ostalim grobqima (u bloku 3 i u bloku br. 59 ) sahrawivawe }e se vr{iti u postoje}im okvirima i sluì}e za sahrawivawe u postoje}im grobnicama i napu{tenim grobnim mestima. Sanitarna deponija Banovci }e svoje potrebe za odlagawe komunalnog otpada obezbditi u okviro postoje}e centralne deponije koja se nalazi u ataru katastarske op{tine Stara Pazova. Na deponiji komunalnog otpada obezbediti ogra|ivawe, fizi~ko obezbe|ewe, zasipawe, dovo|ewe i odvo|ewe vode i sadwu za{titnog zelenila na osnovu Pravilnika o kriterijumima za odràvawe lokacije i ure|ewe deponija otpadnih materija (Slu`beni glasnik RS br. 54/92) i dr.propisa koji reguli{u ovu oblast.

81

Sto~no grobqe ili jamu grobnicu locirati u okviru lokacije deponije komunalnog otpada a urediti ih na osnovu Pravilnika o na~inu ne{kodqivog uklawawa i iskori{}avawa ìvotiwskih le{eva (Slu`beni glasnik SRS br. 7/81) u drygih pravilnika koji reguli{u ovu oblast. Potrebno je obezbediti objekat za sabirawe i utvr|ivawe uzorka uginu}a ìvotiwa i specijalna prevozna sredstva, ure|aje i opremu za dezinfekciju (objekata, transportnih sredstava i radnika), kao i preparate za posipawe ìvotiwskih le{eva i otpadaka ìvotiwskog porekla. Sto~no grobqe je potrebno ograditi. 6.5. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara Op{ti uslovi za{tite

Op{ti uslovi se odnose na nepokretna dobra po svim vrstama i kategorijama:

• O~uvawe postoje}e uli~ne matrice i karakteristika prostorne organizacije.

• O~uvawe evidentiranih vizura i nepokretnih dobara kao repernih objekata.

Posebni uslovi za{tite nepokretnih kulturnih dobara i evidentiranih nepokretnosti koje uìvaju prethodnu za{titu

Posebni uslovi za{tite odre|uju elemente o~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kao i potrebne postupke i ograni~ewa za svaku vrstu identifikovanih vrsta spomeni~kog nasle|a. U nastavku navodimo posebne uslove prema klasama spomeni~kog nasle|a: Sakralni objekti i objekti gra|anske arhitekture

- O~uvawe karakteristi~nih elemenata arhitekture, gabarita, konstruktivnih i dekorativnih elemenata eksterijera i enterijera, karakteristi~ne materijalizacije i mobilijara,

- Zabrana radova koji mogu ugroziti stati~ku stabilnost objekta. Objekti narodnog graditeqstva

- Obaveza ~uvawa izgleda, konstruktivnih i dekorativnih elemenata, kao i funkcionalnih karakteristika,

- Zabrana izvo|ewa gra|evinskih radova koji mogu ugroziti stati~ku stabilnost i spomeni~ka svojstva spomenika kulture,

- Dozvoqava se obnova i promena namene nepokretnosti koja ne}e ugroziti spomeni~ka svojstva uz dobijawe pojedina~nih uslova nadle`ne ustanove.

Prostorno kulturno-istorijske celine

- O~uvawe ambijentalnih vrednosti i prostorne organizacije. - O~uvawe postoje}e horizontalne i vertikalne regulacije. - O~uvawe karakteristi~nih elemenata arhitekture, gabarita,

konstruktivnih i dekorativnih elemenata eksterijera i enterijera i mobilijara.

- Zabrana radova koji mogu ugroziti stati~ku stabilnost i spomeni~ka svojstva objekta.

- Dozvoqena je obnova nepokretnosti pod za{titom po pojedina~nim uslovima koje dostavqa nadle`na institucija.

- Dozvoqena je promena namene nepokretnosti po pojedina~nim uslovima koje dostavqa nadle`na institucija.

- Dozvoqena je zamena, uklawawe ili izgradwa novih objekata koji nisu obuhva}eni reìmom za{tite, u okviru za{ti}enih parcela i za{ti}ene okoline po posebnim uslovima za{tite, a u skladu sa op{tim i posebnim uslovima.

Memorijalni kompleksi, spomenici i spomen obele`ja

Identifikovane su tri kategorije memorijalnih celina, spomenika i spomen obele`ja, odnosno odre|eni su objekti: kod kojih nije mogu}a zamena ili dislokacija, oni kod kojih je mogu}a dislokacija i oni kod kojih nije mogu}a dislokacija, ali je mogu}a zamena samog obele`ja.

82

1. Obele`ja i lokacije kod kojih nije mogu}a zamena ili dislokacija

Novi Banovci Spomenik palim borcima narodnooslobodila~kog rata i `rtvama fa{isti~kog terora

Stari Banovci

Spomenik palim borcima i `rtvama fa{isti~kog terora Spomen plo~a palim borcima i `rtvama fa{isti~kog terora

3. Obele`ja i lokacije kod kojih je mogu}a zamena obele`ja Stari Banovci

Spomen plo~a AF@-a na ku}i u ulici Pavla [a{i}a 99 Arheolo{ki lokaliteti

• U zoni arheolo{kih lokaliteta koji su progla{eni za nepokretna kulturna dobra dozvoqena je izgradwa infrastrukture i izvo|ewe gra|evinarskih radova uz prethodno pribavqawe pojedina~nih mera za{tite i obezbe|ivawe za{titnih arheolo{kih iskopavawa, pra}ewa radova i adekvatnu prezentaciju nalaza.

• U zoni evidentiranih arheolo{kih lokaliteta, kao i nepokretnosti koje uìvaju prethodnu za{titu, zabrawuje se izgradwa i promena namene objekata bez pojedina~nih mera za{tite za svaku konkretnu aktivnost.

• U zoni infrastrukturnih koridora na teritoriji obuhva}enoj planom obavezno je rekogniscirawe celokupne trase, a potom i pra}ewe zemqanih radova u skladu sa pojedina~nim merama za{tite.

Uslovi za{tite nepokretnog nasle|a u zoni za{ti}ene okoline

Za{tita nepokretnog nasle|a u zoni za{ti}ene okoline, zasniva se na odre|ivawu potrebnih aktivnosti i zabrani radova koje mogu ugroziti spomeni~ko svojstvo svojom neposrednom blizinom.

Mere za{tite za{ti}ene okoline nepokretnih dobara i evidentiranih dobara pod predhodnom za{titom su:

• Dozvoqeno urbanisti~ko, komunalno i hortikulturno opremawe, ure|ewe i odràvawe,

• O~uvawe postoje}e uli~ne matrice i karakteristika prostorne organizacije,

• Zabrana radova koji mogu ugroziti stati~ku stabilnost projekta, • Zabrana podizawa objekata koji arhitekturom, gabaritom ili namenom

mogu ugroziti spomenik kulture, • Zabrana skladi{tewa otpadnih i {tetnih materija, • U slu~aju zemqanih radova obavezno je arheolo{ko pra}ewe radova, • U za{ti}enoj okolini progla{enih arheolo{kih lokaliteta dozvoqena

je izgradwa ifrastrukture i izvo|ewe gra|evinskih radova uz prethodno pribavqawe pojedina~nih mera za{tite i obezbe|ivawe za{titnih arheolo{kih iskopavawa, pra}ewa radova i adekvatnu prezentaciju nalaza.

6.6. Biodiverzitet i vodno zemqi{te

Radi o~uvawa i poboq{awa stawa postoje}ih ekosistema u planskom periodu neophodno je ostvariti slede}e:

U urbanim podru~jima naseqa:

• Povezati u kontinuirani sistem zelenila postoje}e zelene povr{ine u naseqima.

• Uve}awe i ure|ewe fonda zelenila i drugih prirodnih kompleksa sa posebnim osvrtom na akvatorije:

o Uspostavqawe, odràvawe i uve}awe zelenih povr{ina posebno u Novim Banovcima

83

• Kombinovani razvoj zelenih povr{ina sa sportsko rekreativnim sadràjima unutar naseqa.

Autonomni ekosistemi na planskom podru~ju

Ekosistemi

Stawe

Osetqivost

Planski zna~aj

Plansko re{ewe

Dunavski lesni odsek i priobaqe neposredno uz reku

Neujedna~eno

Umerena do velika u zavisnosti od bioti~kog kapaciteta i antropogenog uticaja

Veliki

O~uvawe bio i geodiverziteta, Sport, rekreacija, lov i ribolov Turizam

Potok Budovar

Umereno povoqno

Velika do umerena u zavisnosti od stepena zaga|ewa i od mo}i samopre~i{}avawa

Veliki

Melioracioni sistem Ekolo{ki koridor Marina za mawa plovila na u{}u u Dunav

U rubnim podru~jima naseqa: • Ukqu~iti obodne zelene povr{ine u sistem rekreativnih sadràja koji bi

se planski odràvali i unapre|ivali.

U kultivisanim (poqoprivredne povr{ine) predelima • Oja~ati ekolo{ke koridore kao vezy sa izolovanim prirodnim stani{tima

u ataru. • Vodotoci i kanali nazna~eni kao ekolo{ki koridori, (Budovar i

Golubina~ki kanal), ne mogu biti recipijenti otpadnih voda • Uspostaviti sistem vetroza{titnog zelenila pored saobra}ajnica i

linearnih vodoprivrednih objekata i zelenila drugih namena u funkciji pove}awa povr{ina pod {umama.

• Du` trase auto puta E-75 uspostaviti koridor namenskog za{titnog zelenila.

• Du` atarskih puteva uspostaviti zelene pojaseve. • Zabraweno je koristiti invazivne vrste za podizawe zelenih povr{ina u

blizini ekolo{kih koridora. • Invazivne vrste na na{im podru~jima su: jasenoliki javor (Acer negundo),

kiselo drvo (Ailanthus glandulosa), bagremac (Amorpha fruticosa), zapadni koprivi} (Celtis occidentalis), pensilvanijski dlakavi jasen (Fraxinus pennsylvanica), trnovac (Gledichia triachantos), ìva ograda (Lycium halimifolium), petolisni br{qan (Parthenocissus inserta), kasna sremza (Prunus serotina), japanska falopa (Reynouria syn. Faloppa japonica), bagrem (Robinia pseudoacacia).

• Du` trase lokalne drumske saobra}ajnice Nova Pazova – Stari Banovci uspostaviti vetroza{titni pojas.

• Ograni~iti intenzitet kori{}ewa poqoprivredne hemizacije.

Isto~nu granicu op{tine Stara Pazova na duìni od 24 kilometara ~ini reka Dunav. Tako|e, {iri prostor isto~nog Srema hidrogeolo{ki gravitira ka prostoru Op{tine te je i bogatstvo podzemnih voda, (freatskih, subarte{kih i arte{kih), zna~ajno. Kvalitet upravqawa povr{inskim i podzemnim vodama upu}uje na zakqu~ak da je potrebna zna~ajna planska aktivnost na o~uvawu i unapre|ewu stawa i kvaliteta navedenih voda, pa je potrebno u~initi slede}e:

• U zoni Podunavqa dozvoqena je izgradwa objekata u funkciji odbrane od

visokih voda i regulacija obale, o Na potezu aluviona Dunava i Budovara zabrawena je stambena

izgradwa do kote od 78 m (stogodi{we vode Dunava). • Dozvoqena je izgradwa objekata, (marina i privezi{ta) u funkciji

opsluìvawa plovnih objekata i nauti~kog turizma kapaciteta do 50 plovila u skladu sa preporukama Studije prostornog razme{taja marina na Dunavu u AP Vojvodini.

• Teìti o~uvawu prirodnog ambijenta na Podunavqu Op{tine sa akcentom na razvoj specifi~nih vidova turizma kojima bi se i ekonomski opravdala

84

za{tita navedenih prostora, (posebno zna~ajne povr{ine aluvijalne ravni Belegi{a).

6.7. Za{tita od elementarnih nepogoda

Elementarnom nepogodom smatra se opasna prirodna pojava koja prekida uobi~ajeno odvijawe ìvota, uzrokuje `rtve, {tetu ve}eg obima na imovini i/ili wen gubitak, te {tetu na infrastrukturi i/ili okolini u meri koja prevazilazi mogu}nost lokalne samouprave da ih sama otkloni bez dràvne pomo}i.

Elementarnom nepogodom smatraju se naro~ito zemqotresi snage od 7 i vi{e stepeni MKS skale, te olujni i orkanski vetrovi ja~ine 8 i vi{e bofora. Elementarnom nepogodom smatraju se i poàri, poplave, su{e, grad, jaki mrazevi, izrazito veliki snegovi, nagomilavawe leda na vodotocima, odroni zemqi{ta itd.

Analizom kompleksa prirodnih faktora na planskom prostoru, utvr|eno je postojawe rizika od slede}ih elementarnih nepogoda:

Grad – Najve}a ~estina pojavqivawa grmqavinsko – gradonosnih oblaka je u wihovom intervalu izme|u 13 i 17 ~asova, kada je zabeleèno 65% svih pojava grada u toku 24 ~asa. U toku godine grad se iskqu~ivo javqa u vegetacionom periodu. êstina pojavqivawa oblaka najve}a je u maju i junu a najmawa u septembru i oktobru.

Poplave – Prostor naseqa je ugroèn poplavama spoqnih voda. Poplavama spoqnih voda (Dunav) ugroèn je mali pojas naseqa. Shodno ~iwenici da se ’’kota nula’’ nalazi u Starom Slankamenu na 69,68cm a da je maksimalna zabeleèna visina Dunava iznosila 800 cm (14. 4. 2006.), zakqu~ak je da su poplavama u nasequ ugroène sve visine priobaqa do 78 metara nadmorske visine. Reìm plavqewa i ugroènosti podunavskih terena u korelaciji je godi{wim sredwim maksimumom, desetogodi{wim sredwim maksimumom i stogodi{wim visokim vodama. Kriti~ni periodi visokog vodostaja su prole}ni maksimumi (april, maj).

Zemqotresi - Pravna regulativa je definisala pravila izgradwe u seizmi~kim zonama. Na osnovu postoje}ih propisa za objekte gra|ene u seizmi~kim zonama od 6 stepeni MKS skale nisu predvi|eni posebni tehni~ki uslovi izgradwe. S obzirom da se cela op{tina Stara Pazova nalazi u zoni o~ekivanih zemqotresa od 6 stepeni MKS skale, (u povratnom periodu od 50 godina), moèmo zakqu~iti da na prostoru op{tine nije potrebno pribegavati posebnim uslovima gradwe u seizmi~kim uslovima. Me|utim u duìm povratnim periodima (100, 200, 500, 1000, 10000 godina) intenzitet o~ekivanih zemqotresa se pove}ava (i do 9 stepeni MKS skale) te je za kapitalne dugoro~ne objekte, (me|uop{tinske, regionalne i nacionalne), preporu~qivo realizovati gra|evinske mere izgradwe u seizmi~kim podru~jima (bar do 8 stepeni MKS skale).

U skladu sa mogu}no{}u pojave elementarnih nepogoda, za prostor naseqa Banovci neophodno je slede}e:

- Unapre|ewe postoje}eg sistema protivgradne odbrane, - Primena aseizmi~kog projektovawa za vi{eporodi~ne i industrijske

objekate, - Sprovo|ewe protivpoplavnih mera, (tehni~kih i urbanisti~kih), - Ja~awe vetroza{titnih pojaseva na pravcima duvawa razornih vetrova, - Ja~awe organizaciono - tehni~kih aspekata slu`bi za brzo delovawe

prilikom pojavqivawa elementarnih nepogoda. 6.8. Ure|ewe prostora od interesa za odbranu zemqe

Zone posebne namene zauzimaju odre|ene povr{ine atara Banovaca i uslovqavaju aktivnosti na prostorima koji su u neposrednoj okolini. Kompleks posebne namene Stari Banovci u Planu naseqa neophodno je tretirati kao perspektivan kompleks za potrebe odbrane, odnosno kao kompleks posebne namene, a zone prostorne za{tite oko kompleksa tretirati kao prostor od posebnog zna~aja za odbranu zemqe.

Osnovni zadaci prilikom ure|ewa prostora naseqa za potrebe odbrane su:

- obezbe|ivawe uslova za optimalan mirnodopski razvoj - aktivirawe privrednih potencijala i osposobqavawe svih vidova

komunikacija za dru{tveno-ekonomski razvoj, {to je ujedno u funkciji obezbe|ewa prostornih preduslova za odbranu, za{titu, rad i ìvot qudi u ratnim i vanrednim uslovima.

85

Najugroèniji deo teritorije u obuhvatu Plana je prostor naseqa Banovci u kojima je skoncentrisan najve}i broj qudi i ukupni gra|evinski fond.

Da bi se eliminisao svaki potencijalni rizik, a u skladu sa interesima odbrane zemqe, u urbanim sredinama treba preduzeti slede}e mere:

- Pri izgradwi stambenih objekata, industrijskih postrojewa, skladi{ta i drugih objekata, opredeliti se za izgradwu sa mawim koeficijentom izgra|enosti,

- Pri izgradwi vi{eporodi~nih, privrednih i javnih objekata za{titu stanovni{tva i materijalnih dobara vr{iti izgradwom dvonamenskih skloni{ta dopunske za{tite u skladu sa Procenom o ugroènosti teritorije op{tine Stara Pazova od ratnih dejstava,

- Izgradwu sistema saobra}ajnica koji treba da omogu}i odràvawe prohodnosti komunikacija i brzu evakuaciju stanovni{tva,

- Obezbe|ewe {irine uli~nih profila koji }e omogu}iti da i u slu~ajevima ru{ewa objekata glavne saobra}ajnice, mogu da funkcioni{u,

- Preduzimawe bezbednosnih mera za{tite instalacija vodovoda i zona izvori{ta i vodozahvata od raznih mogu}ih vidova kontaminacije,

6.9. Za{tita ìvotne sredine

Kqu~na re{ewa Plana generalne regulacije Banovaca lokalnog (i {ireg) zna~aja koja uti~u na ìvotnu sredinu su:

• Otvarawe novih radnih zona, (uz koridor autoputa E-75), uz prenamenu poqoprivrednog zemqi{ta najvi{e klase, (prva i druga), u neplodno (gra|evinsko) zemqi{te. Pozitivan aspekt navedene intervencije je da je zemqi{te, iako visokih proizvodnih performansi, zasi}eno produktima sagorevawa motornih vozila, pa je degradirano za potrebe poqoprivredne proizvodwe.

• Smawewe gra|evinskog rejona naseqa Banovci i izuzimawe gra|evinskog zemqi{ta u poqoprivredno.

• Sanacija sto~nih grobaqa i unapre|ewe ìvotne sredine • Zavr{etak regionalne kanalizacije, primarnih i sekundarnih mreà u

Staroj i Novoj Pazovi i kvalitetna sanitacija otpadnih voda iz naseqa ka Dunavu preko PPOV-a kod Novih Banovaca. Kao alternativni PPOV moè se planirati i planirano postrojewe nizvodno od Batajnice koje se nalazi u planskom re{ewu Regionalnog prostornog plana administrativnog podru~ja Beograda.

U skladu sa na~elima odrìvog razvoja, osnovna koncepcija prostornog razvoja Banovaca usmerena je ka optimalnom razvoju stanovawa i poslovnih aktivnosti, o~uvawu poqoprivrednih povr{ina kao i o~uvawu i unapre|ewu malobrojnih autohtonih i poluautohtonih ekosistema. Zbog navedenog o~uvawe ìvotne sredine dobija strate{ki prioritet i ono }e se ostvarivati primenom slede}ih na~ela:

• Optimizacija namene prostora sa ciqem unapre|ewa socio-ekonomskih prilika uz kontrolisani uticaj na ìvotnu sredinu.

• Racionalno kori{}ewe prirodnih resursa u skladu sa na~elima odrìvog razvoja.

• Uskla|ivawe novih aktivnosti u prostoru skladu sa naprednim ekolo{kim kriterijumima uz sanirawe postoje}eg stawa.

• Razvijawe svesti o potrebi racionalnog odnosa prema prirodnim resursima.

• Predostro`nosti za aktivnosti koje mogu da izazovu negativne uticaje na okolinu ili ekolo{ki rizik, primenom sistema procene uticaja razvoja saobra}aja, privrednih aktivnosti i izgradwe objekata na ìvotnu sredinu pre dono{ewa investicionih odluka.

• Apsolutni prioritet ima za{tita izvori{ta vodosnabdevawa, zelenih povr{ina, za{ti}enih prirodnih i kulturnih dobara.

• Racionalnijeg i intenzivnijeg kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta.

• Za{tite poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta i

• Smawewa koli~ine, pove}awa stepena reciklirawa i bezbednog deponovawe svih vrsta otpada.

86

Mere za spre~avawe i ograni~ewe negativnih uticaja

Imaju}i u vidu da ne postoje podaci koji bi kvalitativno odredili stawe ìvotne sredine na poru~ju naseqa, neophodno je izvr{iti preliminarni monitoring kako bi se ustanovilo nulto stawe i odredio odnos kapaciteta i postoje}eg optere}ewa ìvotne sredine, {to predstavqa preduslov za utvr|ivawe adekvatnih mera za{tite i prevencije prema na~elima odrìvog razvoja.

Izrada strate{kih dokumenata predstavqa preduslov za uspe{no smawewe optere}ewa i optimizaciju mera neophodnih za prevenciju degradacije ìvotne sredine. U narednom periodu neophodno je doneti Lokalni ekolo{ki akcioni plan, Lokalnu agendu, Lokalni plan upravqawa otpadom, Plan za{tite od udesa, Program pra}ewa i sistematskog merewa indikatora stawa ìvotne sredine, kao i Integralni katastar zaga|iva~a. Za{tita zemqi{ta

Radi za{tite i spre~avawa nepovoqnih uticaja na zemqi{te, neophodno je:

• Uspostaviti sistem za{tite zemqi{ta od eolske erozije postavqawem vetroza{titnih pojaseva,

• Spre~iti zaga|ewa vazduha i onemogu}iti nekontrolisano odlagawe ~vrstog otpada i otpadnih voda,

• Odgovaraju}im merama u poqoprivredi svesti upotrebu pesticida i mineralnih |ubriva na nu`ni minimum uz podsticawe sistema ekolo{ke, (biolo{ke, organske, biodinami~ke, alternativne) poqoprivredne proizvodwe na terenima koji su izvan uticaja spoqnih zaga|iva~a ìvotne sredine,

• Spre~iti spaqivawe ètvenih ostataka na oranicama, • Sanirati sva smetli{ta i izvr{iti rekultivaciju devastiranih podru~ja, • Sanirati sva sto~na grobqa uz izgradwu punktova za odlagawe

ìvotiwskih le{eva i otpadaka ìvotiwskog porekla do transporta u kafilerije,

• Organizovati sistem za{titne vegetacije du` ve}ih i prometnijih saobra}ajnica sa akcentom na vrste koje su se pokazale kao najboqi apsorbenti olova (npr. jablan, topola),

• Izvr{iti merewe koncentracije radona na teritoriji naseqa u ciqu izrade radonske mape terena, kako bi se na lokacijama gde vrednost eventualno prema{uje dozvoqenu, preduzele mere sansacije odnosno preventive.

Za{tita vode

U ciqu za{tite i spre~avawa nepovoqnih uticaja na povr{inske i podzemne vode neophodno je:

• stavqawe u funkciju regionalne kanalizacije i izgradwa kompletne naseqske kanalizacione mreè

• izvr{iti prikqu~ewe industrijskih objekata na kanalizacionu mreù uz obavezan predtretman otpadnih voda u zavisnosti od tehnolo{kih procesa proizvodwe,

• izgraditi postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda, • stavqawe u funkciju PPOV za otpadne vode naseqa Banovci Dunav, • definisati zone sanitarne za{tite u okolini izvori{ta vodonsabdevawa i

izvr{iti kontrolu svih javnih bunara koji nisu u funkciji, • prilagoditi poqopriverdnu proizvodwu uslovima za{tite vodonosnih slojeva, • potencirati plansko i odrìvo kori{}ewe voda, • onemogu}iti upu{tawe tehnolo{kih otpadnih voda u vodotoke, bez predtretmana

pro~i{}avawa kako bi se o~uvala planirana kategorija vodotoka. Za{tita vazduha

Imaju}i u vidu proceweno stawe, kao i ~iwenicu da je na teritoriji naseqa dominantna upotreba prirodnog gasa kao energenta, u ciqu za{tite vazduha od zaga|ewa neophodno je:

• Podsticati nemotorno kretawe stanovni{tva izgradwom biciklisti~kih staza,

• Organizovati sistem za{titne vegetacije du` putnog pojasa ve}ih i prometnijih saobra}ajnica,

87

• Spre~iti spaqivawa otpada, kao i ètvenih ostataka na poqoprivrednom zemqi{tu,

Mere za{tite ìvotne sredine zasnivaju se na spre~avawu i otklawawu {tetnih uticaja. Spre~avawe se ostvaruje adekvatnom stimulativnom ili pak kaznenom politikom, kao i edukacijom svih ~inilaca sistema (gra|ana, preduzetnika, lica koja kontroli{u primenu propisa i dr.).

Imaju}i u vidu navedeno neophodno je:

o raditi na podizawu svesti u smislu odgovornog pona{awa gra|ana: u postupawu sa otpadom u ciqu smawewa koli~ina na izvoru kao i

primarnom izdvajawu otpada koji se moè reciklirati, te adekvatnom odlagawu opasnog ku}nog otpada,

prema neobnovqivim izvorima energije, racionalnom potro{wom, podizawem energetke efikasnosti objekata i kori{}ewem nemotornih prevoznih sredstava,

prema nenamenskoj upotrebi pija}e vode, u postupawu sa pesticidima i mineralnim |ubrivima, kao i sa ètvenim

ostacima, prema postoje}im zelenim povr{inama uz afirmisawe brige o

hortikulturnom ure|ewu oku}nica i javnih povr{ina, u postupawu sa doma}im ìvotiwama i u o~uvawu divqe flore i faune,

kao i o razvijati sistem kontrole i sankcionisawa nesavesnog pona{awa o insistirati na adekvatnoj edukaciji i opremqenosti stru~nih lica

zaduènih za kontrolu primene propisa iz oblasti za{tite ìvotne sredine kako bi se o~uvali svi weni medijumi, a imaju}i u vidu èqu i mogu}nosti zajednice za ekonomskim prosperitetom u smislu industrijalizacije, odnosno pretvarawa znatnih povr{ina poqoprivrednog u zemqi{te nameweno izgradwi proizvodno-skladi{nih objekata,

o Uvesti lokalne ekolo{ke takse u skladu sa vaè}im propisima.

88

Uslovi nadle`nih institucija

Documents

Plan generalne regulacije Banovaca (Stari Banovci, Novi Banovci, … · 2012. 12. 9. · REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA OP[TINA STARA PAZOVA Plan generalne regulacije