Poglavlja 19-20

Fleksibilan nasuprot fiksnom deviznom kursu, Fleksibilan nasuprot fiksnom deviznom kursu, Evropski monetarni sistem i koordinacija Evropski monetarni sistem i koordinacija makroekonomskih politikamakroekonomskih politika

1. Pretpostavimo da cena robe u SAD iznosi 1. Pretpostavimo da cena robe u SAD iznosi 3,50 $, 3,50 $, a 4€ u Evropskoj monetarnoj uniji, dok važeći a 4€ u Evropskoj monetarnoj uniji, dok važeći devizni kurs dolara i evra iznosi devizni kurs dolara i evra iznosi R= 1 R= 1 US$/€, ali US$/€, ali je je ravnotežni devizni kurs ravnotežni devizni kurs R’ = 0,75R’ = 0,75 US$/€.US$/€.

(a) Hoće li SAD uvoziti ili izvoziti ovu robu?(a) Hoće li SAD uvoziti ili izvoziti ovu robu? (b) Imaju li SAD komparativnu prednost u proizvodnji(b) Imaju li SAD komparativnu prednost u proizvodnji ove robe?ove robe?

Posto je ovaj proizvod jeftiniji u SAD, oni ce biti izvozniciPosto je ovaj proizvod jeftiniji u SAD, oni ce biti izvoznici Pri ravnoteznom kursu ova roba kosta 3.5$ u SAD i 3$ u EUPri ravnoteznom kursu ova roba kosta 3.5$ u SAD i 3$ u EU

Kurs 1$:1€ Kurs 0.75$/€

Sad $ 3.5 3.5$ 3.5$

Eu € 4 4$ 0.75*4=3$

2. Objasnite zašto monetarna politika 2. Objasnite zašto monetarna politika nema dejstvo pri fiksnom deviznom kursu nema dejstvo pri fiksnom deviznom kursu i savršeno elastičnim međunarodnim i savršeno elastičnim međunarodnim tokovimatokovima kapitala. kapitala.

Ako zemlja pokusava Ako zemlja pokusava da smanji ponudu da smanji ponudu novca, novca,

r r Dolazi vruci kapitalDolazi vruci kapital Ponuda novca ostaje Ponuda novca ostaje

istaista Isto se desava pri Isto se desava pri

pokusaju rasta M, pokusaju rasta M, samo u suprotnom samo u suprotnom smerusmeru

3. Nacrtajte sliku 3. Nacrtajte sliku sličnu Slici 20.1 sličnu Slici 20.1

koja pokazuje koja pokazuje kako za kako za date promene krive date promene krive ponude straneponude strane valute, valute, devizni kurs fluktuira devizni kurs fluktuira manje kada je tražnjamanje kada je tražnja

za stranom valutom za stranom valutom elastična, nego u slučajuelastična, nego u slučaju kada je neelastična.kada je neelastična.

Mada Mada bi eliminisla bi eliminisla devizni rizik i devizni rizik i privukla više stranih privukla više stranih investitora, dolarizacija ne bi ...investitora, dolarizacija ne bi ...

rešila probleme u fiskalnomrešila probleme u fiskalnom sektoru. sektoru.

6. 6. Objasnite razliku između Objasnite razliku između optimalne valutneoptimalne valutne zone i zone i režima fiksnog kursa.režima fiksnog kursa.

OCA – to je permanetno fiksni OCA – to je permanetno fiksni kurs kurs

Zajednicka monetarna i fiskalna Zajednicka monetarna i fiskalna politika svih zemalja politika svih zemalja

Ako je kurs fiksan, tih obaveza Ako je kurs fiksan, tih obaveza nemanema

7. Objasnite zašto 7. Objasnite zašto

jedinstvena centralna banka jedinstvena centralna banka i i valuta zemalja Evropske Unije valuta zemalja Evropske Unije znači da njeni članovi više nemaju znači da njeni članovi više nemaju nezavisnu monetarnu politikunezavisnu monetarnu politiku

Nijedna zemlja ne stampa novacNijedna zemlja ne stampa novac

neke od koristi koje nastaju neke od koristi koje nastaju formiranjem optimalne valutne formiranjem optimalne valutne zonezone

mogu da se dobiju, u nešto mogu da se dobiju, u nešto slabijoj formi, i uvođenjem ...slabijoj formi, i uvođenjem ...

...fiksnog deviznog kursa....fiksnog deviznog kursa.

Pokažite razliku izmeđuPokažite razliku između (a) režima fiksnog (a) režima fiksnog deviznog kursa, deviznog kursa, (b) valutnog odbora, i (c) (b) valutnog odbora, i (c) dolarizacije.dolarizacije.

Fiksni kurs – 100 din/€, unapred Fiksni kurs – 100 din/€, unapred najavljeni kurs koji vazi duzi najavljeni kurs koji vazi duzi vremenski periodvremenski period

Valutni odbor – fiksni kurs sa Valutni odbor – fiksni kurs sa deviznim pokricem, nema deviznim pokricem, nema devalvacijadevalvacija

Dolarizacija - supstitucija domace Dolarizacija - supstitucija domace valute stranom valutomvalute stranom valutom

Polazeći od deviznog kursa Polazeći od deviznog kursa R = 1 R = 1 US$/€, nacrtajteUS$/€, nacrtajte

sliku koja pokazuje sliku koja pokazuje kretanje deviznog kursakretanje deviznog kursa pri režimu puzajućeg pri režimu puzajućeg pojasa gde valuta pojasa gde valuta dedepresira presira za 1 odsto na za 1 odsto na kraju svakog meseca, uz kraju svakog meseca, uz dozvoljeniraspon dozvoljeniraspon fluktuacija od 1 odsto fluktuacija od 1 odsto iznad i ispodiznad i ispod pariteta pariteta

Režim fleksibilnog Režim fleksibilnog deviznog kursa će deviznog kursa će zaštititi privredu zaštititi privredu od od međunarodnih međunarodnih poremećaja i stoga poremećaja i stoga ćeće eliminisati eliminisati potrebu za potrebu za međunarodnom međunarodnom koordinacijomkoordinacijom politika. Tačno ili politika. Tačno ili netačno? netačno?

Inflacija vodi Inflacija vodi depresijaciji depresijaciji

Ali onda raste r Ali onda raste r što vodi što vodi Prilivu devizaPrilivu deviza Pa ako ne može da Pa ako ne može da

sterilizuje prilivsterilizuje priliv Onda fleks. kurs neće Onda fleks. kurs neće

potpuno izolovati zemljupotpuno izolovati zemlju Već će se zbog rasta Već će se zbog rasta

ponude novca inflatorni ponude novca inflatorni pritisci nanovo pritisci nanovo pojačavatipojačavati

Skoro je sigurno Skoro je sigurno da će pri da će pri istinski istinski fleksibilnim i fleksibilnim i istinski fiksnim istinski fiksnim deviznimdeviznim

kursevima kursevima špekulacije bitišpekulacije biti ... ...

......stabilizujuće.stabilizujuće.

20. Poglavlje 20. Poglavlje Međunarodni monetarni Međunarodni monetarni sistem:sistem:prošlost, sadašnjost i prošlost, sadašnjost i budućnostbudućnost

1.1. Ako je nekooperativna ravnoteža, svi će voditi čvrstu Ako je nekooperativna ravnoteža, svi će voditi čvrstu monetarnu da bi privukli strani kapital i ocuvali jaku monetarnu da bi privukli strani kapital i ocuvali jaku valutu tako sto ce uvozne cene padati. valutu tako sto ce uvozne cene padati.

2.2. Ali ako to svi urade, kamatna stopa ce biti veca od Ali ako to svi urade, kamatna stopa ce biti veca od ravnotezne i to ce usporiti rast. ravnotezne i to ce usporiti rast.

3.3. U saradnji, svi ce imati restriktivnu fiskalnu i exp U saradnji, svi ce imati restriktivnu fiskalnu i exp monetarnu, sto garantuje dugorocni rastmonetarnu, sto garantuje dugorocni rast

Objasnite:Objasnite:kako se ekonomski kako se ekonomski uslovi danas razlikuju od onih uslovi danas razlikuju od onih iz doba zlatnog standarda.iz doba zlatnog standarda.

Danas je primarni cilj unutrasnja Danas je primarni cilj unutrasnja ravnoteza a ranije – spoljna ravnoteza a ranije – spoljna

Tada su cene bile fleksibilnije Tada su cene bile fleksibilnije London London je bio jedini finansijski je bio jedini finansijski

centar pa nije bilo destabilizujucih centar pa nije bilo destabilizujucih tokova kao danastokova kao danas

b) Zašto bi danas usled izmenjenih b) Zašto bi danas usled izmenjenih okolnostiokolnostibilo nemoguće glatko funkcionisanje bilo nemoguće glatko funkcionisanje zlatnogzlatnogstandarda?standarda? Preduslovi bi bili isti kao 1880-1914Preduslovi bi bili isti kao 1880-1914

– Prioritet spoljne ravnoteže Prioritet spoljne ravnoteže – Da ukinu restrikcije na fleksibilnost cena (minimalne nadnice, Da ukinu restrikcije na fleksibilnost cena (minimalne nadnice,

maksimalne cene, restrikcije na kamatnu stopu, ide)maksimalne cene, restrikcije na kamatnu stopu, ide)

– Da uvedu jedan finansijski centar Da uvedu jedan finansijski centar (New York, Tokyo, (New York, Tokyo, ili ili LondonLondon, na primer , na primer ) ) da bi se izbegli destabilizujući da bi se izbegli destabilizujući tokovi kapitala tokovi kapitala

– A to je nemogućeA to je nemoguće

kako zemlja može da pokuša dakako zemlja može da pokuša da destimuliše destimuliše destabilizujuće tokove kapitala destabilizujuće tokove kapitala ppriri bretonvudskom bretonvudskom sistemu tako što će intervenisatisistemu tako što će intervenisati na terminskom na terminskom tržištutržištu

Terminskom kupovinom strane valute

Može li se ista stvar uraditi u Može li se ista stvar uraditi u postojećem međunarodnompostojećem međunarodnommonetarnom sistemu?monetarnom sistemu?

Može, samo su današnje fluktuacije mnogo veće, tako da bi intervencije bile mnogo manje efikasne

Objasnite kako zemlja može da pokuša daObjasnite kako zemlja može da pokuša dadestimuliše destabilizujuće tokove destimuliše destabilizujuće tokove kapitala prikapitala pribretonvudskom sistemu tako što će bretonvudskom sistemu tako što će intervenisatiintervenisati na promptnom tržištu?na promptnom tržištu?

Kupovinom deviza na spot tržištu. Kupovinom deviza na spot tržištu. To će izazvati apresijaciju strane To će izazvati apresijaciju strane valute i destimulisati dalji priliv valute i destimulisati dalji priliv kapitala. kapitala.

Krize deviznog kursaKrize deviznog kursa

Čehoslovačka 1997 - - 22.5.9722.5.97 Oštar pad Oštar pad CZK, CZK, Zabrana strancima da povlače Zabrana strancima da povlače

kraktoročne kredite u kraktoročne kredite u CZK, CZK, Svi beže u stranu valutuSvi beže u stranu valutu Gubitak pola milijarde $ rezerviGubitak pola milijarde $ rezervi

Kako?Kako?

Stranci uzeli kredit u CZKStranci uzeli kredit u CZK Otisli na devizno trziste i kupili Otisli na devizno trziste i kupili

DEMDEM Usled velike traznje kruna Usled velike traznje kruna

devalviraladevalvirala

30.4.1997 30.5.1997

Overnight interest rate 10,79 % 151,88 %

Collateral loan rate 14 % 50 %

Discount rate 10,5 % 13 %

Foreign currency

reserves of CNB

11,518 billion USD 10,025 billion USD

Exchange rate CZK/DEM 17,903 19,180

Exchange rate CZK/USD 31,005 32,691

Exchange rate regime Fixed ER with 15%

fluctuation zone

Controlled floating

without official

fluctuation zone

Oldřich Dědek explanation Václav Klaus explanation

Bad macro- and

microeconomic situation

Good situation of the national

economy till 1996

No willingness to calm down

the economy

Parliamentary elections in 1996

minority government

Expansionistic fiscal policy

instead of the restriction

No central bank cooperation

No governmental cooperation Strong monetary restriction in June

1996

Constrained monetary

restriction

Insisting on the fixed ER regime

MehanizamMehanizam

Kupiti u zemlji koju “napadas” stranu, jeftinu Kupiti u zemlji koju “napadas” stranu, jeftinu valutuvalutu

Ona će odmah poskupetiOna će odmah poskupeti Mozes je odmah prodati nazad i ostvariti Mozes je odmah prodati nazad i ostvariti

kapitalnu dobitkapitalnu dobit U Ceskoj uzeli kratkorocni kredit u krunama, U Ceskoj uzeli kratkorocni kredit u krunama,

kupili DEM, kruna depresirala, prodali DEM kupili DEM, kruna depresirala, prodali DEM po visem kursu i ostvarili dobit ½ milijarde po visem kursu i ostvarili dobit ½ milijarde DEMDEM

Sab-prajm debakl iz Sab-prajm debakl iz 2007. 2007. ggodineodine

  Priča počinje u SAD početkom 2000. Priča počinje u SAD početkom 2000. godine. godine.

Male lokalne banke, specijalizovane Male lokalne banke, specijalizovane za hipotekarne zajmove za kupovinu za hipotekarne zajmove za kupovinu stambenih objekata počele su da šire stambenih objekata počele su da šire svoje poslovanje na ljude koji se svoje poslovanje na ljude koji se smatraju rizičnim klijentima: na ljude smatraju rizičnim klijentima: na ljude sa niskim dohotkom, ili čak i na sa niskim dohotkom, ili čak i na nezaposlene. nezaposlene.

Hipotekarni krediti imaju podlogu u vrednosti same nekretnine.

Ako dužnik prestane redovno da vraća dug, banka preuzima nekretninu i prodaje je da bi izmirila svoje potraživanje.

Sab-prajm hipotekarni krediti su jednostavno hipotekarni krediti dati rizičnim klijentima, obično po višoj kamatnoj stopi. Za banku to je aktiva – pravo na isplatu kamate i ako zatreba, da preuzme nekretninu. 

Pa ipak, poverioci koji su plasirali ove kredite uspeli su da šire ovaj svoj rizični biznis zbog toga što su veće finansijske institucije bile voljne da od njih otkupe ove kredite.

Prvobitni poverioci prodavali su ovu rizičnu aktivu ovim finansijskim posrednicima, oslobađajući se rizika i ostvarujući profit.

Mnogi zajmovi bili su još lošijeg kvaliteta nego što sama reč “sab-prajm” implicira. Finansijski posrednici bi prepakovali više ovakvih “sab-prajm” kredita u jedan – i tako ga prodavali nekom sledećem investitoru.

Ovaj proces sekuritizacije zasnivao se na principu diverisfikacije: kreditiranje mnogih osoba ili mnogih regiona trebalo je da bude manje rizično od kreditiranja jedne osobe ili jednog regiona.  

Ove hartije od vrednosti koje za podlogu imaju hipoteku bile su u stvari manje rizične od jednostavne sume kredita, te su mogle da dostignu veću vrednost.

To objašnjava zašto su posrednici kupovali ove zajmove po većoj ceni od inicijalne vrednosti kredita i još uvek zarađivali tako što bi odmah dalje prodali u sklopu neke nove hartije od vrednosti.

Konačno, sada se najveći broj analitičara slaže da su ove hartije od vrednosti previsoko vrednovane – jednostavno zato što je vrednost kuća koja je služila kao pokriće bila zahvaćena mehurom i stoga mnogo brže rasla nego što bi bio slučaj da se radilo o individualnom riziku neplaćanja.

Do kraja 2006. godine, posle mnogo godina brzog rasta cene kuća su širom SAD počele da padaju. Nadalje, mnogim “sab-prajm” dužnicima je zbog toga porasla kamatna stopa te je njihov dug – tj. hipoteka – premašila vrednost kuće koju su kupili na kredit.

Oni stoga nisu više bili u stanju da vraćaju zajam. A banke, iznoseći sve više kuća na tržište da bi namirile svoje dugove, samo su time još više obarale vrednost nekretnina. Hartije od vrednosti sa podlogom od nekretnina čija cena pada i same su počele da padaju

Mnoge od najvećih i najprestižnijih svetskih banaka izgubile su stotine milijardi dolara na hartijama od vrednosti čiji su prvoklasni rejting garantovale najvažnije svetske agencije za ocenu kvaliteta.

Možda zbog oholosti, ili zbog neznanja, ili zbog sindroma zvanog “brzo se oslobodi vrućeg krompira” bankari nisu uvideli postojanje sistematskog makroekonomskog rizika najjednostavnijeg tipa –

da te hipotekarne hartije od vrednosti u stvari nisu bile nimalo diversifikovane.

U bankarskim krugovima ovi krediti dobili su ime NINJA – krediti: No INcome, Job or Assets (ovde nema ni dohotka, ni posla ni imovine)

Finansijska aktivaFinansijska aktiva

Ne kvari seNe kvari se Drugo, za razliku od tržišta na Drugo, za razliku od tržišta na

kojima se obavlja trgovina kojima se obavlja trgovina tokovima tokovima robe i usluga, na robe i usluga, na finansijskom tržištu obavlja se finansijskom tržištu obavlja se trgovina trgovina fondovimafondovima. .

Ranije su finansijska Ranije su finansijska tržišta organizovana tržišta organizovana uz fizičko prisustvo uz fizičko prisustvo učesnikaučesnika zaronjeni u more u žurbi zaronjeni u more u žurbi

nažvrljanih i bačenih papirića, nažvrljanih i bačenih papirića, nadvikivali i gestikulirali.nadvikivali i gestikulirali.

Danas su skoro sva tržišta Danas su skoro sva tržišta kompjuterizovanakompjuterizovana

Srbija i evro??Srbija i evro??

Free – riderFree – rider– PouzdanostPouzdanost– KonkurentnostKonkurentnost– StandardStandard

Kontra-šokKontra-šok

Kejnz je u Breton Vudsu predložio da se uvede nova svetska valuta, Kejnz je u Breton Vudsu predložio da se uvede nova svetska valuta, po imenu bankor (the bancor),po imenu bankor (the bancor), što je glatko odbijeno. Kasnije je MMF što je glatko odbijeno. Kasnije je MMF ipak počeo da izdaje specijalna prava vučenja. Objasniteipak počeo da izdaje specijalna prava vučenja. Objasnite kakva je kakva je između njih razlika.između njih razlika.

2. Šta je de Gol mislio kada je napao „neumerene privilegije 2. Šta je de Gol mislio kada je napao „neumerene privilegije (privilege exorbitant)” koje je uživao SAD?(privilege exorbitant)” koje je uživao SAD?

3. Zašto ovde ne funkcioniše 3. Zašto ovde ne funkcioniše politika osiromašenja politika osiromašenja sopstvenih suseda? Po čemu sopstvenih suseda? Po čemu se od nje razlikujuse od nje razlikuju carinski carinski ratoviratovi??

4. Siromašnije zemlje 4. Siromašnije zemlje neprestano od MMF-a traže da neprestano od MMF-a traže da poveća količinu specijalnih poveća količinu specijalnih prava vučenja i daprava vučenja i da ih rasporedi u ih rasporedi u cilju njihovog bržeg razvoja. cilju njihovog bržeg razvoja. Bogatije zemlje to odbijaju, tvrdeći Bogatije zemlje to odbijaju, tvrdeći da bi to delovaloda bi to delovalo inflatorno. Šta Vi inflatorno. Šta Vi mislite o tom planu?mislite o tom planu?

5. Argentina je 1991. godine primenila 5. Argentina je 1991. godine primenila režim deviznog veća,vezujući pezos za režim deviznog veća,vezujući pezos za američki dolar (1 pezosamerički dolar (1 pezos = 1$). Ubrzo se = 1$). Ubrzo se inflacija spustila, ali je Argentina dugo inflacija spustila, ali je Argentina dugo beležila niske stope rasta i visoke kamatnebeležila niske stope rasta i visoke kamatne stope. Zašto? Protivnici ove politike ukazuju stope. Zašto? Protivnici ove politike ukazuju da je potrebno imati izlaznu strategiju (exitda je potrebno imati izlaznu strategiju (exit strategy). Razmotrite ovo pitanje.strategy). Razmotrite ovo pitanje.

Precenjena valuta – ocekivana depresijacija – stoga visoke Precenjena valuta – ocekivana depresijacija – stoga visoke kamatne stope, visok uvoz, potreban fiskalni suficitkamatne stope, visok uvoz, potreban fiskalni suficit