(Georgius Parchich) 20. 1693. 5486 7363 . . 21 15. '' ''. 1. 1696. , '' '' . '' ''. , . . 1990-1995. , , , . 452. 24. 1654., '' '', 1. , , , , . , . : , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , et tutti li altri a viva voce detti et alegatiafermano. , , . , 17. , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . , . . , , , , , , , , , , , ,

. , 1991 . . . , . , 1995. , , . . . . 1722. . , . , . , , , . 1861. ''- ''. , , , , , , . 6, , . 1722. . , , , . , , . , (1626) , , '''', . , , , , , , , , , , , , , , , , . (S. Congr. Concilio Relat. Visitationes ad limina Macharen, vol. 476.) 1722, , , . , , , . . . : , , , (), , , +, +, +, , , , , , , . , +, , , , (), , , +, +, +, . , +, , , , , . , , (), , +,

+, , , , , , , , . , , , +, , , , , +, , , , +, +, , , , (), (), +. , , , . , . : '' , . , , , . , (Rosso) , , 1857, , . ( , . ..) . , ; , . , , , . , , , , , . , . , , , : ' '? : ? , '. : , , ; , '', . , , , , , : ' , , ! , .' , . , 80 , , ( ) , . . , . . , .''

: '' , 50 , , , 250 , , , , 1824. 1850. . , , ,; , () , . , , , , . . 1860. , . ; ; .'' , , , , (1722-1789). '' 19. ''. '' '' : '' , () , . ' , . . (...) , , , , . ' .''

filioque. , , '' '', . '''' ' '' , : , : , ...'' , , , , , . , , , , 1992-1995 . , , , , . , 20 . . , , , , , , , . , , 1995. , , , , . , , . , . , , . . . . . , , . . , : '' ? ?'' , . '' ,

, !'' , , . '' !'', . , . . 1831. , ,, '', '' , ''. , . ,, ''. . , , . , . '''', '' '', . , . ,, '', , , , . , , , , . . . , , . , . . , . . . (, , ), , . 1. . '' '' , , , . '' '' . , . . '' '' : '' , ,

. , , , , 23 1823. .'' , , , 1991-95. . , . , . , , 1712 . (Aus der Beilage Specificatio locorum et incolarum 1712. bei der Instr. F.d. grafen Attems. Nr. 183/VII, J. O Krigsmiscellen, Fasc. 95 im Archiv des Reichs-Krigs-Ministeriums.) , , , , . 43 , 230 , 323 . . , ; ; ; , , , , , , , , , , , , , , - ; ; , aus Brundl; . 1712. 1796, . ; , , , , , , , , . , , , , ... '' '', '''' 1882 : '' : .'' , , ... . , , . '''' 11. 1889. : '' . , (, !) , , , , , ... (...) , , ... , .'' , , . ( . , . . ; . .

. . '' ''. , . , , . 2. , , . . . , , . , . '''' 1882. '' , , , '', 18. 1681. . . 12 . : , , , , , , , , , , , . . . . '''' 1889, 4. , : '' , ( , . ..) , ''. , , , 1848. . '', , . ' ', . , . . ?'' , , , , , .

. , , . , , 1675. . 1681. , '' '', 1, . 1875. , . '' '', , '' , . , , . , '' '', , , . , .'' , , , . , , , , , . , . . 3. , , , , . , , . , . , . , 17. , 96 . : '' ; (...) ' , ' , ; , .'' , , , .

'' ' , .'' . , , , , , . , ('' '') 1770. , (alle Kinder in der katolischen Religion erzogen warden mussten'') '' '' , , , , . , . , , , , , . , .'' , , ('' ''), , . . '' . , , , , . . . ' ' , , , . , . : , , , , , . , , .'' , , , , , 1686.

1678. . 30 , , '' .'' : '' , , , . , , , , , ' ', . , ' , '. '' , , , , : , .'' . , , , . 1933. , , : '' , , , .'' '' '' 1941, . 25. : '' , . , , . .'' , , , . -. , , , , . , '''' , 1995. , . 4. , , , , () . , . . . , , '' '' . , , 16,

. . 1908. '' ''. 1861. '' ''. . , . . '''' . . , , 1991. . . 1861. , . . , . . , , , . ( . .) , . . , . . , , . , , . , 1991. 1992. 1941, '' ''. ... , , ( , . ..) . . , . , , , , . , , . , ?'' , , , , , . .

, , , , , , , , . . , '''' , , . . , 1995. . ; . . , . , , , , , , , , , . , , . . , , , 1840. 1890. 1840. 1890. 1,075.917 1,359.588 67,01 62,19 504.179 562.131 31,41 25,71 13.226 117.493 0,82 5,37 5.151 68.794 0,32 3,15

6.957 78.404 0,44 3,58 o 1,605.430 2,186.410 100,00 100,00 http://benkovackoguvno.yuku.com/topic/2382/M-RADEKA-PRILOZI-OSPOMENICIMA-KULTURE-SRBA-U-DALMACIJI http://benkovackoguvno.yuku.com/topic/1976/SRPSKA-NASELJA-I-CRKVE-USJEVERNOJ-HRVATSKOJ http://benkovackoguvno.yuku.com/topic/2149/ALMANAH-SRBI-I-PRAVOSLAVLJEU-DALMACIJI-I-DUBROVNIKU

http://api.viglink.com/api/click? format=go&key=d2f6dc3d61fd72ef48d01980d6bfec29&loc=http%3A%2F %2Fbenkovackoguvno.yuku.com%2Ftopic%2F2201%2FAlberto-Fortis-Morlacii-Put-po-Dalmaciji%23.UYUPcB-hzIV&v=1&libId=2411f795-4e6c-41b3-a1e3799a258c4db0&out=http%3A%2F%2Falbertofortis.wordpress.com %2F&title=Alberto%20Fortis%3A%20Morlaci%20i%20Put%20po%20Dalmaciji %20in%20Istorija%20Forum&txt=http%3A%2F %2Falbertofortis.wordpress.com%2F&jsonp=vglnk_jsonp_13676747564946 http://www.google.rs/url? sa=t&rct=j&q=&esrc=s&frm=1&source=web&cd=90&cad=rja&ved=0CGEQ FjAJOFA&url=http%3A%2F%2Fwww.academia.edu %2F2452660%2FConte_Veneto_i_Cavaliere_di_San_MarcoIvan_Rados_o._1616.1686._&ei=JBSFUfX8C8bbswbtuoC4Bw&usg=AFQjCNEUq5cfAbRtBl8vLHPgJEyPJfRMg&sig2=iwbhttp://benkovackoguvno.yuku.com/topic/3078/POKA TOLICENI-SRBI-U-DALMACIJIh_xjppRY_Ymd8x8gEXw

http://www.google.rs/url? sa=t&rct=j&q=&esrc=s&frm=1&source=web&cd=91&cad=rja&ved=0CCsQF jAAOFo&url=http%3A%2F%2Fgrad-knin.net%2Fblog%2Fhrvatska%2Fgunjacas.-tiniensia-archaeologica-historica-topographica-26-knin21&ei=hEOFUa_0D8Trswa2_4GoDg&usg=AFQjCNH6OANnw1DS7USs6TjY3dkl 18Vb0Q&sig2=w7aTZXHEn22v0mwHZS5rhA

Veroispovest Vojinovia Vojinovii su pravoslavne veroispovesti. Meutim dogodilo se da je nakon smrti konte Jovana . Vojinovia (1811-1837), koji umro je u 26. godini njegova suprugom Katarina, ro. Gojkovi, bila udata za katolika Pelegrinija. Tada su

njeni sinovi otili kod bake po ocu udovice ruskog majora grofa ora Vojinovia, kontese Kasandre Vojinovi, rodom Italijanke iz Ankone iz porodice Angeli-Radovani, da bi kad su napunili 10 godina bili poslati na kolovanje u Dubrovnik kod pijaristija, gde su pokatolieni. Izgleda da je Konstantin ostao u katolikoj veroispovesti dok se ore vratio u pravoslavlje.Konstantin se kasnije oenio takoe katolkinjom iz dubrovake porodice Seralji, to je dalje doprinelo uvrivanju katolike veroispovesti u porodici Vojinovi. Katolianstvo ove grane Vojinovia koja je ivela u Herceg Novom, Dubrovniku, Beogradu i Zagrebu onemoguilo ih je da naslede svog roaka ruskog admirala Marka Vojinovia, koji je testamentom svoju imovniu ostavio iskljuivo pravoslavnim Vojinoviima, oigledno iz opravdanog straha da e njegovi roaci biti pokatolieni. Nacionalnost Vojinovia Vojinovii su porodica srpskog porekla ija jedna grana je ostala da ivi u Rusiji, gde su postali Rusi. Pokatoliena grana Vojinovia, takoe nije imala nikakve zabune u pogledu porekla i uvek su se izjanjavali kao Srbi, o emu je potpuno jasno i nedvosmisleno svedoanstvo ostavio dr Lujo Vojinovi. Dve generacije Vojinovia iz Herceg Novog enili su se Italijankama iz porodica Seralji i Radovani. Izmeu ta dva braka bio je brak Jovana Vojinovia (pravoslavnog) sa Katarinom Gojkovi (pravoslavnom) ija je majka bila iz porodice mitropolita Stevana Stratimirovia, Stratimirovia od Kulpina. Po tome se moe zakljuiti da nisu imali ni kap hrvatske krvi, iako ih hrvatski autori svojataju svrstavajui ih u hrvatsku knjievnost jer su deo ivota proveli i kolovali se na podruju na kome se danas nalazi Republika Hrvatska, ili uestvovali u politikom ivotu banovine Hrvatske koja se nalazila unutar Ugarske u sastavu Austrije, tj. Austro-Ugarske. Protiv hrvaenja pisao je dr Lujo Vojinovi 1910: "Pa kako oni nisu mogli biti do srpski velikai, tako i ja, nitavni njihov potomak, nisam i ne mogu drugo da budem nego Srbin, pripraven dati svoj ivot za slavu i veliinu srpskog naroda" [11], i ponovo, vrlo emotivno 1938, u vreme kada se obrazovala hrvatska nacionlna banovina u Kraljevini Jugoslaviji: A da otvoreno reemo dosadila je naemu svetu zloupotreba imena Hrvat, hrvatski, ta zloupotreba ne dolazi iz jedne narodne potrebe, ona izvire iz logora izvesnih elemenata koji sa nevjerovatno vjetom propagandom iskoristie beskonanu bezazlenost hrvatskih masa, sa hipnotikom moi odvratili narod od njegovih ivotnih potreba i ucrtali mu u ile otrov ludila, gonjenja. Do reke koja deli Srbiju od svega to je strogo centralistiki Hrvatsko, i na tom prostoru rovarnica neprestano radi, malj na nakovnju ponavlja neprestano jedan jedini plemenski ton. Ogradio se najpre plot, pa se ogradila ograda, najzad zid nalik na onaj kojim Kinezi branijahu od nasrtaja Mongola i eto tu, Dalmacija vie nije Dalmacija nego rvacko primorje. Moe li se zamisliti vee centralizacije, sva su istorijska imena iskljuivo hrvatska, sve je zasebno, ak i knjievnost i jezik bez i najmanjeg uticaja Srba, ali velika i velikog reformatora Vuka. Bokovi je Hrvat i samo to, jer su pokatolieni Hercegovci (Hrvati), Gunduli je Hrvat, svi su dubrovaki pisci samo Hrvati. Hrvatski kralj Tomislav je bio gospodar Dubrovnika itd, itd, mi ne znamo koja naroita

znamenitija, ekskluzivnija svojstva na taj fragment slovinstva vie od velikog skupnog slovinskog imena koje su se iskljuivo priznavali i Bokovi i Gunduli a koji su dalmatinski Vikingi zadavali teke udarce i samom krilatom lavu. Sve radnje su ofanzivne, agresivne, izazivakog karaktera, iz ega se vidi da nisu spontano nikle iz proste hrvatske due. Oni se ponaaju kao neodgovorna deca, a zaboravlja se kada se deca igraju igicama ne zapale tako lako i svoju kuu nego i susedovu. Za Ruera Bokovia je jedini zaviaj Dubrovnik a jedina otad-bina je juno slovenstvo i sloven-stvo, jedino ose-anje. Zar je to tako neznatna stvar da se preko nje tako prezrivo prelazi." Ni Otac Luja i Iva Vojinovia Konstantin Kosto Vojinovi, koji je kao deak bio pokatolien i za razliku od svog brata ora, ostao u katolikoj veri, nije imao nedouica o svom poreklu tvrdei da je srpskog roda, katolike veroispovesti, a uesnik u hrvatskoj politici (Banovine Hrvatske), jer je iveo u Zagrebu POKATOLIENI SRBI U IBENIKU, ZADRU I IMOTSKOM Ninski biskup ore Pari (Georgius Parchich) 20. aprila 1693. alje izvjetaj Kongregaciji da u njegovoj biskupiji ima 5486 rimokatolika i 7363 pravoslavna Srbina. Na teritoriji njegove biskupije reziduje i srpski episkop. Rimokatolici imaju 21 svetenika a pravoslavni 15. Biskup kae da radi na unijaenju pravoslavnih propovijedajui im i obuavajui ih u vjeri i istinitom katolikom uenju. Rad ninskog biskkupa Paria ve nakon tri godine donosi plodove jer on 1. juna 1696. javlja kako su se, zahvaljujui njegovom zalaganju stanovnici sela Polonika odrekli izmatikih greaka tj. pravoslavne vjere i prihvatili rimsku vjeru. Isti je sluaj bio i sa selom Ljuba, blizu Polinika. Sada je Polinik hrvatsko selo koje je u Drugom svjetskom ratu dali veliki broj najkrvolonijih ustaa koji su klali Srbe iz rasne i vjerske mrnje. Isto se ponovilo 1990-1995. Gotovo identian sluaj je i sa selom Miljevci, na obali Krke, prema Skradinu. Ne tako masovno i ne u tako kratko vrijeme preao je u rimokatoliku vjeru znatan broj ibenskih pravoslvnih Srba. Taj proces je pod raznim pritiscima trajao stotinama godina, a njegova zavrna faza odigrava se upravo danas. Brojne dananje ibenske porodice, koje sebe deklariu kao starosjedioce i kao hrvate i katolike od pamtivijeka, zapravo su bile srpske i pravoslvne. To se vidi iz spisa biljenika Petra Verancio, str. 452. pohranjenog u ibenskom Biljenikom arhivu kod Okrunog suda u ibeniku od 24. jula 1654., koji dokument je objavio i Boko Desnica u svojoj Istoriji kotarskih uskoka, knjiga 1. Dokument govori o posvaanim Srbima u ibeniku gdje je neki Jovan Vukovi, zvani Obrad, naumio da zbaci ibenskog paroha Kirila Gabrielija, a dovede nekog mladog kaluera, svog kandidata. Starjeine znatnijih ibenskih kua pravoslavnih su se tome suprotstavile i stale uza svoga duhovnog pastira, oca Kirila. Evo popisa tih domaina: Cvito ari, harambaa, Prodan ega, herambaa, Pero Knez, harambaa, Luka Radi, harambaa, Ilija Vulinovi, harambaa, Lazo Ostrovi, harambaa, Stefan are, haraambaa, uro ari, Pavle

Nikoli, Jovan Nikoli, uro Pahovi, Radosav Radii, Stanko Kova, Nenad Stani, Rade Niki, Jovan Laus, Stefan Buni, Ilija Grubii, Milo Ivi, Toma Pakivi Slade Tomaevi, Pero Bogdanovi, Jovan Mitrovi, Petar Vui, Vudrag Bari, Nikola Buni, Prodan Budovi, Tomas Grubii, Jovan Ljubievi, Filip Pahovi, Roksana Skorevi, ivan Blaevi, Vuleta Milii, Milija Maleevi, Vuko Tomaevi, Vuko Milii et tutti li altri a viva voce detti et alegatiafermano. U matici roenih i umrlih pravoslavnih ibenana, prema dijelu onoga ta je Boku Desnici stavio na uvid ibenski paroh, prota K. Krstanovi, u drugoj polovini 17. vijeka u ibeniku su jo ivjele i porodice pravoslavnih Srba Lugovi, Osraevi, Pavekovi, Miljevac, Rajevi, Mikuli, Busovi, Edi, reeni Kokea Razumica, Knei, Babi, Kukolj, Zubievi, Dobri, Bogunovi, Pavasovi, Adija, Slemkovi, Dragolovi, Kati, Lauri, Miloevi, Kosi, Sandi, Bunjevac, Vukovi, Mili, Tomakovi, Sladojevi, urovi, Bai, Klanevi, Jovi, Pandurinko, Paligaa, Dodig, orovi, Konduri, Milatovi, Kola, Vulaevi, Mitrovi, Bugarin, Stega, Civi, Bjeloglav, Pavlovi, Barbaa, Mislatovi, Blagovi, Radulovi, itd. Brojne od pomenutih porodica imaju i danas potomke u ibeniku, ali su one uglavnom katolike i hrvatske. To su npr. arii, Knezovi, Bogdanovii, Lausi, Ivii, Vuii, Stanii, Miliii, Miloevii, Dodizi, Barbae, Grubiii, are i drugi. Maleevii, Vulinovii i Radiii ostali su pravoslavi Srbi sve do rata 1991. Moda su i sada. U ibeniku su karakteristina tri aktuelna sluaja: trojice popularnih ibenana, Mie Kovaa, pjevaa, Arsena Dedia, njegovog kolege po lakim notama i koarkaa Aleksandra Petrovia. Kad se oblai u iniformi ustakog HOS-a Mio Kova moda i ne zna za svoje srpske korjene; Arsen Dedi mora znati, ali odbija da zna, mada je njegov otac Jovan bio predsjednik srpske pravoslavne optine u gradu; otac Aleksandra Petrovia, Jole, je Srbin iz Hercegovine, a Aleksandar je davao izjave o Srbima sa pjenom mrnje na ustima. Pokatoliene srpske porodice u Hercegovini U istoriografiji Srba ne postoji konkretno istraivanje i opis verskog konvertiranja, a o emu bi u svakom sluaju morala da se pie ozbiljna studija. Do danas ni u okviru jednog istorijskog instituta nismo imali projekat koji bi se na najozbiljniji nain bavio ovom problematikom. Nikakvo izvinjenje u ovom sluaju se ne moe primiti. Slobodni smo da zakljuimo kako je velika sramota to se ovakve studije ne piu jer je problem verskog konvertiranja drugi najbitniji problem na srpskom etnikom prostoru. Drugo, situacija nije ba tako jadna kao to bi neko rekao, jer ima dosta grae o ovoj temi, tako da se zahtevaju samo slobodne ruke. O, kakav bi jad bio da te grae nema. Ona je na sve strane razasuta. Potrebno je vie ljudi ukljuiti u ovaj posao. Ovako oni koji se ovla dotiu ove teme rade nepovezano, bez zajednikog programa, i toliko istraivanja nisu kompaktna. No toliko o tome, a pametni neka se zamisle i najzad pokrenu da poprave stanje po ovom pitanju. Ovde je opet u pitanju jedan kratak prilog, jedan fragment o pokatoliavanju Srba,

ovaj put na podruju Hercegovine. Prilog je sainjen na osnovu etnografskih istraivanja Jefta Dedijera(1) i Maria Petria(2). Za prvog svi znamo a drugi je Hrvat iz Hercegovine. Njihova istraivanja obilato je iskoristio Risto Milievi u pisanju svoje knjige Hercegovaka prezimena, Beograd, 2005. Mada je jasno da su svi stanovnici Hercegovine Srbi, mi smo ovde markirali samo one hercegovake katolike porodice koje su po sopstvenom priznavanju svetkovale slavu. Takoe, ustruavali smo se da markiramo one katolike kod kojih se ne zna za njihovu bivu slavu, ali je oigledno da njihovo prezime danas nose u ogromnoj veini samo pravoslavni Srbi. Npr. utonja, porodica koja je nastanjena oko Bilee i slavi urevdan. Iako njih ima katolika kod Stoca, ba zbog toga to se ne spominje njihova slava mi ih nismo markirali, a naravno zakljuak neka svako izvede za sebe. Itd. ANI, nastanjeni u Jarama i Biogracima (iroki Brijeg). Slavili su Veliku Gospojinu. BABI, nastanjeni u: 1. u Aladiniima (Stolac), prethodno u avu (Popovo), Slavili Nikoljdan. 2. u Trebimlju, prethodno u Dubravi (Stolac), Slavili Nikoljdan. 3. u Trijebnju, prethodno u Jablanici. Slavili urevdan BRAJKOVI, nastanjeni u Klepcima (apljina) Slavili su Tomindan BUBALO, nastanjeni u: Radiiima i Humcu (Ljubuki), Turinoviima (iroki Brijeg), Trebiatu (apljina), Mostar. Starinom su iz Humca. Slavili su Nikoljdan do 1880. god. BUDIMI, nastanjeni u Jarama (iroki Brijeg). Po Jeftu Dedijeru, starinom su iz Donjeg Vakufa. Slavili su Malu Gospojinu. Po Mariu Petriu, Budimiu ne znaju svoje poreklo. BUHA, nastanjeni u Jarama (iroki Brijeg). Starinom su iz Tihaljine (Ljubuki). Ima ih i u Mostaru i Konjicu. Slavili su Nikoljdan. BUKVI, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Veina su pravoslavni Srbi koji slave Jovanjdan. Bukvii katolici u Ravnom ne znaju da li su u srodstvu sa pravoslavnim Bukviima, ali ih pravoslavni Bukvii smatraju svojim rodom. BURI, nastanjeni u u Ravnom i Kotezima (Popovo). Starinom su od Matkovia iz Bjelopavlia u Crnoj gori. Ranije su se zvali Andrijaevii i Matkovii. Slavili su Nikoljdan. CELI, nastanjeni u Duicama (iroki Brijeg). Potiu od Knezovia koji su slavili Ivanjdan. CMILjANI, nastanjeni u Krivodolu (Mostar). Radnije su se zvali Radojli. Slavili

su Nikoljdan. CURI, nastanjeni u Veljoj Mei (Popovo). Jedan deo se odselio u Slivno i Gluminu. Slavili su Nikoljdan. OKLjAT, nastanjeni u Ravnom, Trnini i Dolu (Popovo). Ranije su se zvali urii i slavili su Mitrovdan. OLAK, nastanjeni na podruju vie sela oko irokog Brijega. Za olake iz sela Rasno tvrdi se da su poreklom od Knina, da su se izbegavi iz Knina zbog Turaka nastanili u Gabeli. Radnije su se zvali Ivkovii i slavili su Ilindan. Za olake iz Smokinja (Rasno) tvrdi se da su poreklom iz Opuzena, a da su se u Smokinje doselili iz Gabele. Slavili su takoe Ilindan. OVI, nastanjeni u Ljutom Docu i Biluinama (iroki Brijeg). Starinom su od Nikolia i slavili su Petrovdan. ORAK, nastanjeni u Trnini i Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan. ORI, nastanjeni su na podruju Ljubukog, irokog Brijega, Mostara. Za orie iz Selita (iroki Brijeg) zna se da su se doselili iz Tihaljine gde su se zvali Buljani i slavili Petrovdan. DADI, nastanjeni u Beleniima (Popovo) i Poitelju (apljina). U Poitelj su doli iz Popova. Slavili su Tomindan. DAMJANOVI, 1. Ljuti Do (iroki Brijeg). Potiu od pravoslavnih Simia i slavili su Nikoljdan. 2. Biograci (iroki Brijeg). Potiu od Kreca iz Opuzena. Slavili su Ilindan. DANII, nastanjeni u Radetiima (arii, Neum). Starinom su od Senja i slavili su urevdan. DELI, nastanjeni u Krivodolu (Mostar) u koji su doli iz itluka, i Jasenici (Biie) u koju su se doselili iz Krivodola. Slavili su Petrovdan. DOLINA, nastanjeni u Golubincu i Oraju (Popovo). Slavili su Martindan a sada Nikoljdan. DONKI, nastanjeni u Klepcima i Trebiatu (apljina), ulima (Mostar) i itluku (Posuje). Starinom su iz Brona, odakle su se doselili u Klepce. U Trebiat su doli iz Selina kod Mosora a u itluk iz Trebiata. Slavili su Nikoljdan. DRAKI, nastanjeni u Izbrinom i Britvici (iroki Brijeg). Slavili su Nikoljdan.

DUBELj, nastanjeni u Beleniima i Kijev Dolu (Popovo). Starinom su iz Crne Gore, prezivali su se Raievi i slavili Mratindan. DAJKI, nastanjeni u Izbinom (iroki Brijeg). Starinom su iz Vrlike u Dalmaciji. Ranije su se prezivali Rkai i iveli na podruju sela Pribinovii. Slavili su urevdan. DAMARIJA, nastanjeni u Trnini (Popovo). Poreklom su iz Crne Gore Slavili su Nikoljdan. DAMONjA, nastanjeni u Beleniima (Popovo) i Prozoru. Damonje iz Belenia slavili su Tomindan. Ne zna se pouzdano od koga potiu Belenii iz Prozora. DONO, nastanjeni u Pripratnici i u Hutovu (Neum). U Pripratnicu su se doselili iz Riana u Crnoj Gori, a u Hutovo iz Pripratnice. Slavili su Svetog Mihovila. OLO, nastanjeni u Biogracima (iroki Brijeg). Potiu od Damjanovia iz Ljutog Doca. Slavili su Nikoljdan. URASOVI, nastanjeni u Trnini i u Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan. ERE, nastanjeni u Radiiima, Proboju, Humcu, Studencima (Ljubuki) i Sretnici (Mostar). Slavili su Malu Gospojinu. FRANII, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Potiu od ilia iz Riana iz Crne Gore. Izgleda da su jedan rod sa pravoslavnim Batiniima iz valjine (Popovo). GABRI, nastanjeni u Selitu (Mostar). Doselili su se iz upe u Dalmaciji, a bili su nastanjeni i u Grljeviima (Ljubuki) Zvali su se Markovljani a slavili su Nikoljdan. GAGRO, nastanjeni u Hodbini (Mostar) i Jarama (iroki Brijeg). Slavili su Ilindan. GALI, nastanjeni na irem podruju zapadne Hercegovine ali nisu od istog roda. Galii iz Domonovia poreklom iz Oljena kod Opuzena i slavili su Svisvete, tj. Mratindan. GAVRAN, nastanjeni u selima oko Ljubukog. Gavrani iz okoline Trebinja su poreklom iz Dalmacije i slavili su Mratindan. Ne zna se da li su u rodu sa Gavranima iz zapadne Hercegovine. GILjE, nastanjeni u Jarama (iroki Brijeg). Slavili su Petrovdan. GLAVINI, nastanjeni su Babin Dolu i Moeviima (Neum). Slavili su Mratindan.

GOLI, iveli u Oraju (Popovo). Starinom su Lonci iz Trnine. Za vreme Drugog Svetskog rata iselili su se u Slano povie Dubrovnika. Slavili su Nikoljdan. GOLUA, nastanjeni u Opliiima (apljina), Trijebnju i Pjeivcu. Slavili su Nikoljdan. GRBAVAC, nastanjeni u Grabu, Vitini i ipovai (Ljubuki). Pretpostavlja se da su bili pravoslavne vere, jer po Dedijeru Grbavci su priali da su poreklom od ''Stipana Visokog'' i da su rod sa kuom Petrovia iz Crne Gore. GRBEA, nastanjeni u Oracu, Kovaevu Polju i Maglicama (Prozor) apljina. Potiu od Pinjuha iz zapadne Hercegovine koji su opet poreklom iz Dalmacije. Zvali su se Medi i slavili Nikoljdan. GRLE, nastanjeni u Biliiima (iroki Brijeg). Zvali su se Predii i slavili Nikoljdan. GROZDI, nastanjeni u Oracu (Prozor). Nekada su se zvali Bogdan. Slavili su Petrovdan ili Nikoljdan. GRUSIN, nastanjeni u Biliiima (iroki Brijeg). Starinom su iz Dalmacije. Slavili su Tomindan. GUGU, nastanjeni u Uzariima (iroki Brijeg). Ranije su se zvali Lasi koji su slavili Petrovdan. GUSLI, nastanjeni u Jarama (iroki Brijeg). Slavili su Petrovdan. GUSTIN, nastanjeni u Aladiniima (Dubrave, Stolac) i Donji Zelenikovac (Neum). Poreklom su iz Popova. Zvali su se Benderi i slavili su Nikoljdan. HRKA, nastanjeni u vie sela zapadne Hercegovine. Za Hrkae u Pribinoviima (iroki Brijeg) tvrdi se da su starosedeoci koji su se doselili iz Vrlike u Dalmaciji. Zvali su se Vrljiani ili Vrlii. Slavili su urevdan. IVANKOVI, nastanjeni na irem podruju irokog Brijega. Ne pripadju istom rodu. Za Ivankovie u erigaju se smatra da su iz Mamia, da su se zvali Bili te da su slavili Nikoljdan. JARAK, nastanjeni u Cicrini, Trebimlje (Popovo), Draevica (Mostar) i Poitelj (apljina). Svi su poreklom iz Trebimlja. Slavili su Nikoljdan. JELI, nastanjeni u Humcu (Ljubuki), Biluinama i Pribinoviima (iroki Brijeg) Rodom su iz Imotskom, zvali su se Nikolii i slavili su urevdan.

JURILj, nastanjeni u Jarama i Turinoviima (iroki Brijeg). Jurilji u Jarama su slavili Nikoljdan, a iz Turinovia urevdan. JURKOVI, nastanjeni u Klepcima i Gabeli (apljina), Vitini (Ljubuki) i Donjem Hrasnu (Neum). Slavili su Nikoljdan. Nije pouzdano da li su Jurkovii iz Ljubukog su rodu sa ostalima. KALAUZ, nastanjeni u Gornjem Zelenikovcu (Neum). Slavili su epandan. KALj, iveli su u Kalueroviima (uma Trebinjska). Potiu od stare porodice Radulovi iz istog sela. Slavili su Jovanjdan. KATI, nastanjeni u Prenju i Aladiniima (Stolac), Moeviima, Hotnju i Broancu (Neum). Ima ih i u Domonoviima kod apljine a takoe i Kleku kod Neuma. Svi potiu od Curia iz Popova koji su slavili Nikoljdan. KATUI, nastanjeni u Biogracima (iroki Brijeg). Poreklom su iz Crvenog Grma (Ljubuki). Ranije su se zvali Matii. Po Dedijeru zvali su se Miljukovii i slavili Ilindan. KEI, nastanjeni u Opliiima kod apljine. Slavili su Nikoljdan. KNEZOVI, nastanjeni u Radiiima (Ljubuki), Ljutom Docu, Duicama i Smokinju (iroki Brijeg) i Gorici kod Stoca. Slavili su Ivanjdan. KOJI, nastanjeni u Orahovom dolu i Ravnom (Popovo). Slavili su Mitrovdan. KONjEVOD, nastanjeni u Hutovu i Burmazima (Neum). Starinom su iz Crne Gore pa se samim tim pretpostavlja da su bili pravoslavni. KORDA, nastanjeni u Klobuku, Tihaljini i Grljeviima (Ljubuki). Korde su takoe nastanjene i u Popovu gde su slavili Mitrovdan. Ne zna se da li su u rodu sa Kordama iz zapadne Hercegovine. KORDI, nastanjeni u Humilianima i Sretnici (Mostar). Kordii iz Sretnice su ranije iveli u Trebiatu (apljina). Ranije su se zvali Kolai i slavili su Petrovdan. KOVAI, nastanjeni u Turinoviima (iroki Brijeg). Starinom su iz Imotskog. Tamo su se zvali Ivii i slavili su Ilindan. KRALjEVI, iroko rasprostranjen rod u zapadnoj Hercegovini. Za Kraljevie iz Mokrog (iroki Brijeg) koji se prvi put spominju 1743 godine Dedijer kae da su se doselili iz Imotskog. Tamo su se zvali Andrii i slavili su urevdan. KREAK, nastanjeni u Zavali i Beleniima (Popovo). Ranije su se zvali Radanovii i slavili su Tomindan. KRMEK, nastanjeni u Gornjem i Donjem Drijenu (Hutovo, Neum). U ova sela Krmeci su

doselili iz Hrasna. Ranije su se zvali Maslai i slavili su Trifundan. KUKRIKA, nastanjeni u Kotezima (Popovo). Starinom su Dobroslavii s Trebimlje u Popovu. Slavili su Nikoljdan. KULA, nastanjeni u Rutima (Nevesinje), Trnini i Cicrini (Popovo). U Ruta su se doselili iz Rotimlje (Stolac). Kulai iz Trnine su slavili Nikoljdan, a Kulai iz Cicrine imundan. KUSI, nastanjeni u ulama (Mostar) Potiu od Stipanovia iz ula u Duvnu. Slavili su urevdan. KUTLE, nastanjeni u Jarama, Buhavevini i Pribinoviima (iroki Brijeg). Rodom su iz Dalmacije. Zvali su se Vojvodii i slavili su Nikoljdan. KVESI, iroko zastupljeni na podruju sela oko irokog Brijega. Kvesii iz Biograca su iz Mokrog i slavili su Nikoljdan. Kvesii iz Marasovca su slavili Malo Gospojinu, a Kvesii iz Smokinja potiu od pravoslavnih Ivanovia sa Kosova u Dalmaciji i slavili su urevdan. LAKI, nastanjeni u Veljoj Mei i Trebimlji (Popovo). Slavili su Nikoljdan. LASI, nastanjeni u Ljutom Docu, Jarama i Uzariima (iroki Brijeg). Ima ih i u Gornjim Vinjanima (Prozor). Slavili su Petrovdan. LAZAREVI, nastanjeni u Hotnju (Neum). Ranije su iveli u Prapratnici i zvali se Janjii. Janjii na podruju Hercegovine su slavili su urevdan i Aranelovdan. LETO, nastanjeni u Zavali (Popovo) i Ljutom Docu (iroki Brijeg) U Zavali su se ranije zvali Palamete. U Ljutom Docu Lete potiu od Rake Gore. Slavili su Ilindan. LONAR, nastanjeni u Veljacima (Ljubuki), Ljutom Docu, Gostui i Donjem Gradcu (iroki Brijeg), Jasenici (Mostar), Rami i Ustirami (Prozor) i u Prozoru. Za Lonare u Biliinama (starom delu Ljutog Doca) kae se da su se zvali Stipii i slavili su Markovdan. LOVRI, nastanjeni u Duicama, Uzariima, Privalju i Smokinju, a nekada su iveli i u erigaju (iroki Brijeg). Za Lovrie u Smokinju se zna da su od Kuriljija koji su starinom od Vrgorca i da su slavili Ilindan. LOVRO, nastanenji u Gornjem Hrasnu (Neum). Po Dedijeru Lovre potiu od Maslaa. Maslai su starinom iz Riana iz Crne Gore i slavili su urevdan. LUBURI, drobnjako pleme raireno po Hercegovini. Pravoslavni i dalje slave Nikoljdan a katolici su prestali. Ima ih u Radiiima (Ljubuki)

LUI, nastanjeni u Golubincu i Ravnom (Popovo). Proslapu i Donjim vinjanima (Prozor). U Golubincu su od Benia. U Ravno su doli iz Imotia-Trnove u Dalmaciji. Po jednima im je staro prezime Gnjatii a po drugima Miloevii. Slavili su Mitrovdan. LUKA, nastanjeni u Smokinju (Rasno, iroki Brijeg) i Ledincu (Mostar). Starinom su iz Dalmacije. Zvali su se Maruii i slavili su Ilindan. LjEVAK, nastanjeni su u Ravnom i Trnini (Popovo). Slavili su Mitrovdan. LjUBI, nastanjeni u Biogracima, Gornjem Crnu, Jarama, Ladini, Ljubotiu, Ljutom Docu i Uzariima (iroki Brijeg), Varvari, Kraniima i Ljubuncima (Prozor). Za Ljubie iz Biograca se zna da su slavili Petrovdan i da su se doselili s Vlasnika. Ljubii iz Jara su slavili Liindan. MARINKO, nastanjeni u Glumini (Neum). Potiu iz Popova. Pretpostavlja se da su kao i ostali Popovljani (ne svi) vremenom prevoeni u rimokatolicizam. MANDI, nastanjeni na podruju irokog Brijega i Prozora. Za sebe su govorili da potiu od sestre hajudka Mijata Tomia. Oni iz Biograca (iroki Brijeg) slavili su urevdan. Nisu svi istoga roda. MANDO, nastanjeni u Podgorju (Mostar). Ranije su se zvali Vukoji. Slavili su Nikoljdan. MARKOVI, nastanjeni u Aladiniima i Trijebnju (Stolac), Klepcima (apljina) i Humcu (Ljubuki). Svi su slavili urevdan. MARUI, nastanjeni u Biogracima, Dobriu, Gornjim Dobrkoviima, Koerinu, Ljutom Docu, Pribinoviima, Trnu i vatiu (iroki Brijeg). Poreklom su iz Dalmacije i slavili su Ilindan. MASLA, nastanjeni u Aladiniima (Stolac), boruti, Sjekosama i etoljubu (Donje Hrasno, Neum). Poreklom su iz Riana iz Crne Gore. Slavili su urevdan. MATI, nastanjeni u Dubljanima i Krtnju (Popovo), Prapratnici, Gornjem Zelenikovcu, Broancu, Hutovu i Hrasnu (Neum), Trijebnju, rjeicama i bjelojeviima (Stolac), Klepcima (apljina), vitini u Veljacima (Ljubuki). Svi Matii iz Dubljana bili su pravoslavni pre nego to su pokatolieni i slavili su Malu Gospojinu. Matii koji su se iz Dubljana odselili u Slavoniju slavili su Matijevdan. U Klepce Matii su se doselili iz Hrasna i slavili su epandan. MATIJI, nastanjeni u Ravnom i Trnini (Popovo). Istog su roda. Slavili su Mitrovdan. MATUKO, nastanjeni u Moeviima i Duima (Neum). Slavili su Mratindan. MENALA, nastanjeni u Cerovoj, Kolojanju i Cerovu (Donje Hrasno, Neum). Istog su

roda. Slavili su Nikoljdan.

Re: KAKO JE POKATOLIENA ZAPADNA HERCEGOVINAMERDAN, nastanjeni u Veljoj Mei (Popovo), Donjem Hrasnu (Neum) i Gabeli. Slavili su Nikoljdan. MIHAILOVI, nastanjeni u Dubljanima (Popovo). Svi Mihailovii katolici iz Popova su izbegli 1941 godine a slavili su Malu Gospojinu. MIJATOVI, nastanjeni u Poitelju i Domanoviima. Starinom su iz Popova. Slavili su Mratindan. MIKULI, nastanjeni na podruju irokog Brijega, Ljubukog i Mostara. Dedijer tvrdi da su poreklom iz Vrgorca u Dalmaciji i da su se doselili u Hercegovinu za vreme Hercega Stjepana. Za Mikulie iz okoline Mostara tvrdi da su slavili Nikoljdan. MILANOVI, nastanjeni u Aladiniima (Dubrave, Stolac). Zovu ih i Kei. Slavili su Nikoljdan. MILAS, nastanjeni u Humcu (Ljubuki). Doselili se u Humac iz Tihaljine (Grude). Slavili su Nikoljdan. MILI, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Potiu od pravoslavnih Milia iz Veliana (Popovo). MIKOVI, nastanjeni u Duima (Neum). Pria se da im je predak beao pred uskocima iz Senja. Slavili su Miholjdan. MRVALj, nastanjeni u Viiima i Gorici (apljina). Poreklom su od pravoslavnih Mrvaljevia u Crnoj Gori. MUSA, nastanjeni u Prebinoviima, erigaju, Privlju, Rasnu, Smokinju, Duicama i Koerinu (iroki Brijeg). Za Muse iz Prebinovia tvrdi se da su se ranije zvali Slikovii i slavili urevdan. A za Muse iz Kosmaja da su poreklom od Imotskog i da su slavili Ilindan. NAKI, nastanjeni u Uzariima, Donjem Crnu i Dubokom Mokrom (iroki Brijeg). Svi su poreklom iz Brona i slavili su epandan. NIKOLI, nastanjeni u Oracu, Proslapu, Rumbocima i Slatini (Prozor), Doljanima (Jablanica), Domanoviima (apljina) i u Duicama (iroki Brijeg). Nisu svi istoga roda. Jedino se pouzdano moe rei za Nikolie iz Duica da su se doselili iz Stona 1800 godine, da su se zvali Mikulii i da su slavili urevdan.

NOGULICA, nastanjeni u Domanoviima (apljina). Starinom su iz Popova. Slavili su Nikoljdan. NONKOVI, nastanjeni u Prapratnici (Neum). Doselili se iz Hutova oko 1880 godine. Ranije su slavili Svetoga Luku, a potom Svetoga Mihovila (Mihajla). OBAD, nastanjeni u Prapratnici (Hutovo, Neum). Poreklom su iz Riana u Crnog Gori. Zvali su se Miloevii, a zatim Bronzii. Nesumnjivo su bili pravoslavni. OBERAN, nastanjeni u Veljoj Mei (Popovo). Potiu od Bogdana iz istoga sela. Jedno su bratstvo sa Sokolima i Vukasima. Slavili su Nikoljdan. OBRADOVI, nastanjeni u Aladiniima, Trijebnju, Bjelojeviima, donjem Poplatu (Stolac) i u donjem Hrasnu (Neum). Slavili su Luindan. PALAMETA, nastanjene u avu (Popovo) i Miljenu (Ljubinje). Potiu od Dobralovia, slavili su Mitrovdan. PAPAC, nastanjeni u Gornjem Hrasnu (Neum), Burmazima (Stolac). Kleku (Dabar) i u Pocrnju (Ljubinje). Starinom su iz Riana u Crnoj Gori. Slavili su Nikoljdan. PARADIK, nastanjeni u Vitini i Humcu (Ljubuki) i u Ljutom Docu (iroki Brijeg). Slavili su Malu Gospojinu. PAVKOVI, nastanjeni oko irokog Brijega, Posuja i Prozora. Starosedeoci su i Zazvoniku (iroki Brijeg) odakle su se raseljavali u ostala mesta. Slavili su urevdan. PEKI, nastanjeni u Trnini (Popovo). Potiu od Radia iz istoga sela koji su slavili Nikoljdan. PENAVA, nastanjeni u Opliiima (apljina), Vitini (Ljubuki), Pribinoviima (iroki Brijeg), Maglicama i Kopiima (Prozor). Nisu svi istoga roda. Za Penave iz Pribinovia se zna da su ranije iveli u Posuju i da su se zvali Hrkai, to nesumnjivo upuuje na njihovo pravoslavnu prolost, s obzirom da je re hrka ili rka pogrdan naziva za pravoslavnog oveka. PEKO, nastanjeni u Ljutom Docu (iroki Brijeg). Doselili su se iz Poljica u Dalmaciji i slavili su Nikoljdan. PERI, nastanjeni u Blagaju i Vranjeeviima (Mostar), Prenju i Trijebnju (Stolac), Hrasnom (Neum), Klobuku (Ljubukom), u Proslapu i Jakliima (Prozor). Nisu od istoga roda. Perii iz Vranjeevia su poreklom iz Trijebnja koji su slavili Nikoljdan.

PETROVI, nastanjeni u Vrpolju (Rakitino, Posuje), Veljacima i Klobuku (Ljubuki). Poreklom su od negde iz istone Hercegovine, smatra se da su se zvali Vukovii i da su katolianstvo primili u Klobuku gde su prozvani Vukojevii. PIJEVI, nastanjeni u Trebimnji (Popovo) i Batkoviima (Stolac). Starinom su iz Riana u Crnoj Gori. Zvali su se ilii ili Krvavci. Oigledno je da su bili pravoslavni kao i svo stanovnitvo koje se iz Crne Gore spustilo u Popovo Polje. PINjUH, nastanjeni na podruju irokog Brijega. Sporno je odakle su jer su tvrdnje raznih etnografa protivrene. Prema jednom miljenju doselili su se iz Dalmacije gde su se zvali Medii, a po drugoj pretpostavci doselili su se iz Klobuka (Ljubuki) gde su slavili Nikoljdan. PLANINI, nastanjeni u Biluinama (iroki Brijeg). Slavili su Petrovdan. PRCE, nastanjeni u Opliiima (apljina) i Prhinju (Popovo). Ima ih i u Stocu. Slavili su Nikoljdan. PRAK, nastanjeni u Aladiniima (Stolac), Donjem Hrasnu i Hotnju (Neum). Za Prke u Hotnju se zna da su promenili prezime u Pavlovi i da su slavili Nikoljdan. PRIVII, nastanjeni u Hutovu (Neum). Starinom su iz Riana u Crnoj Gori. Slavili su Liindan. PRKAIN, nastanjeni u Trebimnji (Popovo). Ranije su se zvali Nikolii. U Trebimlju su se spustili iz Prnjavora u Bosni oko 1700. godine. Po drugom svedoanstvu potiu iz Crne Gore i slavili su Nikoljdan. PRKUT, nastanjeni u Beleniima (Bobani), Dubljanima i Trnini (Popovo). Nije pouzdano da li od istoga roda. Prkuti iz Dubljana su se doselili iz zaseoka Gajice kod Trnine, slavili su Malu Gospojinu. PRSKALO, nastanjeni u Bogodolu (Mostar) i Pribinoviima (iroki Brijeg). Starinom su iz Brona gde su se zvali Jurii. Slavili su Tomindan. PUPA, nastanjeni u valjini i Cicrini (Popovo). Njapre su slavili imundan pa Nikoljdan. PUI, nastanjeni u Ljutom Docu (iroki Brijeg). Starosedeoci su i slavili su urevdan. PUTICA, nastanjeni u Pripratnici (Hutovo, Neum) i Biogracima. Po Dedijeru Putice iz Biograca su poreklom iz Dalmacije gde su se zvali Perii i slavili Tomindan. RADI, ima ih irom Hercegovine i nisu istoga roda. Radii u selima Popovog

Polja kao to su: Trnine, Orahov Do. Clavili cy Nikoljdan. RADOJEVI, pravoslavna porodica iz Trebinja. Pominje se jo 1280 godine. U dokumentima Dubrovakog arhiva s kraja 15 veka pominje se sluaj da je Radonja Radojevi preao u katoliku veru i dobio ime Marko. Radojevia katolika ima u Popovu. Sasvim je izvesno da su istog roda sa pravoslavnim Radojeviima. RADULOVI, nastanjeni u Kalueroviima (uma Trebinjska). Prezivali su se Vuetii i slavili Jovanjdan. RAGU, nastanjeni u Prenju i Bjelojeviima (Stolac), Pod Kukom u Donjem hrasnu i Hotnju (Neum), Bivoljem Brdu i Domanoviima (apljina), u Oblju (Bora). Nekada su bili nastanjeni i u Cicrini (Popovo). Poreklom su iz Stona. U Prenj i Hotanj su doli iz Kruevica kod Stoca, gdje su ranije ivjeli. U Bjelojevie su se doselili iz Gornjeg Hrasna. U Domanovie im je doao predak s Bivoljeg Brda. Slavili su Nikoljdan. RAI, nastanjeni u Poitelju, Opliiima, Klepcima, Draevu, Dubravici (apljina), Uu, Donjem Selu, Zagreblju (Drenica, Mostar), Donjem Crnu (iroki Brijeg) i u Potkleanima (Rakitino). U sela oko apljine Raii su se doselili iz Hutova. Njihovi srodnicu nastanjeni su i u Doljanima (Prozor). Imaju predanje po kome potiu iz Rijeke Crnojevia, da su se nazivali Lugonjii i slavili Luindan. RAMI, nastanjeni u Dubokom Morkom (iroki Brijeg). Po Dedijeru doselili su se iz Gabele gde su se zvali Nikolii i slavili Nikoljdan. ROMI, nastanjeni u Pokleanima (Rakitina, Posuje). Potiu od pravoslavnih Vukadinovia iz Seonica u Duvnu. ROZI, nastanjeni u Sretnici i Selitu (Mostar), Ljutom Docu (iroki Brijeg) i Soviima (Jablanica). Istog su roda. Potiu iz Vrgorca u Dalmaciji. Neki su slavili Nikoljdan a neki Petrovdan. Ima ih i u Mostari i Ljubukom. SESAR, nastanjeni u Koerinu, Buhovu, Potraju i Podvraniima (iroki Brijeg). Radnije su se zvali Radmani i iveli na brdu Rujan. Pobegli su u Dalmaciju a kasnije se povratili te promenili prezime u Sesar to znai Cezar tj, Car aluzija na Dalmaciju kao Cezarovu zemlju. Slavili su Luindan. SKARAMUCA, nastanjeni u vie sela Popovog Polja. Potiu od Dobroslavia, roda koji puno razgranat u Popovom Polju. Slavili su Mitrovdan. SKARI, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Potiu od Skaramuca. Takoe su slavili Mitrovdan.

SKOKO, nastanjeni u Kosmaju, Rasnom i Uzariima (iroki Brijeg), Radiiima, Grabu i Klobuku (Ljubuki). Za Skoke u Kosmaju Dedijer navodi da su doselili iz Graba kod Ljubukog pre 150 godine, gde su iveli 20 godina. Vele da su bili pravoslavni i da su se pokatoliili za vrijeme Marije Terezije. Slavili su Ivanjdan.. SOKO, nastanjeni u Veljoj Mei i Trnini (Povopo). Sokoli i Potiu od porodice Bogdan. ine isti rod sa Oberanima i Vukasima u slavili su Nikoljdan. Sokoli u Trnini su doli iz Velje Mee. Starinom su Bogdanovii i slavili su Nikoljdan. SOLDO, nastanjeni na irem podruju irokog Brijega. Solda pravoslavnih ima u veem broju u istonoj Hercegovini odakle su se ire raseljavali. Potiu od Kua iz Crne Gore. Uglavnom je prezime stvarano po vojnoj slubi koju su pojedini Hercegovci obavljali u mletakoj armiji. Solde katolici sa podruja irokog Brijega vuku prezime upravo po jednom takvom oveku koji se iz mletake vojske vratio u Hercegovinu. Zaista je teko utvrditi pripadnost istom rodu svih Solda. Meutim, mi zadravamo pravo da pretpostavljamo da su i Solde katolici Srbi vremenom pokatolieni, s obzirom da na podruju Hercegovine nema drugog naroda osim Srba. SOLDI, nastanjen u Trebimnji (Popovo). Poreklom su od jednog soldata koji je davno pobegao iz Dalmacije, pa sluio kod nekog gazde u Trebimlji. Soldii su slavili Nikoljdan. SOPTA, nastanjeni u Duicama, Rasnom i Smokinju (iroki Brijeg). Po Dedijeru Sopte su Softe i potiu od Marinovia iz Dalmacije te su slavili Nikoljdan. STANKOVI, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz Crne Gore. Slavili su Nikoljdan. SVRZE, nastanjeni u Knepolju (iroki Brijeg). Sami za sebe tvrde da su poreklom iz Sarajeva i da su bili bogumili. AKI, nastanjeni u Biogracima (iroki Brijeg). Ranije su se zvali Glibi i slavili su Nikoljdan. ANTI, nastanjeni u Donjem Crnu i Duicama (iroki Brijeg). U Duice su se doselili iz Stona 1800 godine. Slavili su Nikoljdan. ANjE, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Poreklom su iz Riana u Crnoj Gori. Slavili su Nikoljdan. IJAKOVI, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz Dui kod Neuma a potiu od Jaraka. Daljim poreklom su sa Kosova. Slavili su Nikoljdan. INDIK, nastanjeni u Gnojnicama (Bie, Mostar). Doselili su se iz Popovo. Jedan indik se oenio katolkinjom, pa kad je umro udovica prevede decu na katolianstvo. KROBO, nastanjeni u Duicama, Smokinju i Kosmaju (iroki Brijeg), Radiiima,

Grljeviima i Vitini (Ljubuki). Starinom su iz Vrgorca u Dalmaciji. Doselili su se u Duica 1870 godine i slavili su urevdan. OLA, nastanjeni u Podboru (Prozor). Bilo ih je i u Trnu (iroki Brijeg) Starinom su iz Makarske. U Trn se neki ola doselio iz upanjca (Duvno). Deda mu je bio pravoslavne vere i slavio je urevdan dok mu fratri ne zabranie, kako tvrdi Dedijer. UTALO, nastanjeni u Bjelojeviima i trijebnju (Stolac). Domanoviima (apljina(, Danici, Svitavi i Brtanici (Donje Hrasno, Neum). Potiu iz Riana u Crnoj Gori. Najpre su se nastanili negde u Dalmaciji pa je onda neki utalo poao u najam u Hrasno kod Kreia te se oeni njihovom kerkom i pokatolii se. Slavili su Nikoljdan. TERKE, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Kasnije su se odselili u Ravnice kod Stoca. Slavili su Nikoljdan. TOMAEVI, (Tomaevii-Kukice) nastanjeni u Cicrini (Popovo). Dalekom starinom su iz Somine u Banjanima. Iz ovog kraja su doli u valjinu. Iz valjine je jedan doao u cicrinu zbog krvnine. Ranije su se zvali Paklarevii. Slavili su imundan. TRKE, nastanjeni u Ravnicama i egulji kod Stoca. Bilo ih je i u Trebimlji (Popovo) odakle im se predak preseli na egulju kod Stoca. Slavili su Nikoljdan. UDENIJA, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz Surdana u Dalmaciji. Staro prezime im je bilo Drakovi i slavili su Nikoljdan. Ima ih i u Svitavi (apljina). VASILj, nastanjeni u Meugorju (Brono, itluk) i Ljutom Docu (iroki Brijeg). U Ljuti Dolac su se doselili iz Meugorja. Slavili su Petrovdan. VIDA, nastanjeni u Krivodolu i Podgorju (Mostar). U Krivodol su Vidaci doseljeni u iz Hamzia (itluk). Tamo su se zvali Matii i slavili su Nikoljdan. U Podgorje su doli iz Krivodola. Slavili su Mitrovdan. VRANI, nastanjeni u Ljutom Docu (iroki Brijeg). Prema Dedijeru slavili su Petrovdan. VREPAC, nastanjeni u ulama (Mostar). Doselili su se iz Trebiata kod apljine gde su se zvali Liani i slavili Nikoljdan. VUINA, nastanjeni u Trijebnju (Dubrave, Stolac) i Buni kod Mostara. U Trijebanj su doselili oko 1700 godine iz Dalmacije a u Bunu su doli iz Trijebnja. Slavili su Nikoljdan. VUKORJEP, nastanjeni u Hutovu (Neum). Poreklom su od pravoslavne porodice Savi iz Postoljana u Nevesinju odakle su se doselili u Hutovo. Slavili su Nikoljdan. VULETI, nastanjeni na podruju apljine, Stoca, irokog Brijega, Popova i Ljubukog.

Potiu iz Crne Gore. ZEKO, nastanjeni u Beleniima (Popovo). Slavili su kao i svi katolici u Beleniima Tomindan. ZELENIKA, nastanjenu u vie sela irokog Brijega odakle su se raseljavali irom Hercegovine, u Prozor pre svega.. Potiu iz Herceg Novog. Zelenike u Jarama slavili su Nikoljdan a u Zazvoniku Petrovdan. ZLOJI, ima ih doseljenih kod Metkovia, gde su sa islama preli na katolicizam. ZORAC, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Slavili su Mitrovdan kao i svi katolici u Ravnom. ARAK, nastanjeni u valjini i Trnini (Popovo). arci su pokatolieni ogranak pravoslavnih ihoria koji su u 14 veku iveli u Popovu. Slavili su imindan. ERAVICA, bili su nastanjeni u Donjem Drijenu (arii, Neum). Odselili su se u Kotare u Dalmaciji, ima ih i oko Vrlike gde su pravoslavni. Ima ih i u umberku u Hrvatskoj. Vladislav Skari smatra da su porekom od Banjana u Crnoj Gori. Istie takoe mogunost da su se doselili iz Popova zajedno sa pravoslavnim vladikom Savatijem to direktno ukazuje na njihovu pravoslavnu prolost. ILI, nastanjeni u Aladiniima (Dubrave, Stolac), Sjekosama u Donjem Hrasnu (Neum), Gabeli (apljina). U Aladinie su doli iz Boruta u Donjem Hrasnu oko 1860 godine, a u Sjekose iz Turkovia u Popovo oko 1800 godine. Slavili su Nikoljdan. UTAC, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Potiu od Kojia iz Grabovog Dola koji su slavili Mitrovdan. -------------1. Jevto Dedijer, Hercegovina: antropogeografske studije, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1991. Prvo izdanje izilo je u okviru etnografskog zbornika Srpske akademije nauka 1909. 2. Marioa Petri, Etnika prolost stanovnitva na podruju Litice u zapadnoj Hercegovini, Glasnik Zemaljskog Muzeja BiH, E, NS, sv. XXIV/XXV, Sarajevo 1970 CRTICE O RIMOKATOLIENJU SRBA U knjizi dr Slavka Gavrilovia: Iz istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj od 15. do 19. veka, ( Filip Vinji, Beograd, 1993.) objavljen je dopis zagrebakog nadbiskupa Benedikta Vinkovia iz 1639, u kojem se kae da su pravoslavni Srbi u Istri pokatolieni (poetkom 17. veka) i da se navikavaju na svoje novo nacionalno ime hrvatsko.

() , , . Fratar Vinjali u spomenutom svom rukopisu govori i o francikanskom manastiru u Konavlima kako su fratri obrlatili Konavljane, u katoliku veru. /Vinjali: Cenni sull attivita dei grati Minori a Stongo e luoghi addiacenti (Beleke o aktivnosti fratara u Stonu i okolici)/. , . KRSNE SLAVE U KONAVLIMA Krajem 19.veka. zabeleene su nadomak Dubrovnika porodice koje i dalje odravaju srpski obiaj krsnih slava. DUBROVNIK - Kalendar Katoliki, Pravoslavni, Muhamedanski i Jevrejski - 1898