POLJOPRIVREDA, RURALNI RAZVOJ, ŠUMARSTVO, RIBARSTVO I ... · Poljoprivreda, Ruralni Razvoj, Šumarstvo, Ribarstvo i Sigurnost Hrane. Kao takav ovaj Izveštaj Kao takav ovaj Izveštaj

KOSOVO 2020

IZVEŠTAJ

NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

Maj 2013, Priština

Ovaj izveštaj je razvijen na osnovu niza sastanaka koje je sproveo Tematski Okrugli Sto za Poljoprivreda, Ruralni Razvoj, Šumarstvo, Ribarstvo i Sigurnost Hrane. Kao takav ovaj Izveštaj je deo seta dokumenata koje je usvojila Task Forca za Evropske Integracije. Rad Task Forca za Evropske Integracije i njenih Tematskih Okruglih Stolova, uključujuci i pripremu ovog izveštaja, podržan je od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) preko Projekta” Podrška Procesu Evropskih Integracija na Kosovu”. Stavovi, informacije i/ili argumenti ne odražavaju zvanični stav MEI-a, GIZ-a, ili bilo koje druge zainteresovane strane u svakom detalju.

TEMATSKI STOO

POLJOPRIVREDA, RURALNI RAZVOJ, ŠUMARSTVO, RIBARSTVO I SIGURNOST HRANE

Sadržaj

UVOd .............................................................................................................................. 4

1 Poljoprivrede i Rruralnog Razvoja .......................................................... 5

1.1 Istorijat Sektora .............................................................................. 51.2 Institucionalni Razvoj i Kapaciteti .............................................. 51.2.1 Odeljenje za Poljoprivredne Politike i Tržišta ........................... 61.2.2 Odeljenje za Izradu Ruralnih Politika/Upravni Organ ........... 61.2.3 Odeljenje za Ekonomske Analize i Poljoprivredne Statistike . 61.2.4 Agencija za razvoj poljoprivrede ................................................. 71.2.5 Savetodavne Usluge ...................................................................... 101.3 Zakonodavni Okvir ....................................................................... 121.4 Politički i Strateški Okvir .............................................................. 151.5 Direktna Pomoc ............................................................................. 171.6 Šema Ruralnih Kredita .................................................................. 181.7 Nadgledanje i Inspekcija Poljoprivrede ..................................... 181.8 Katastarski Sistem i Politika Zemljišta ....................................... 191.9 Sistem za Identifikaciju Parcela Zemljišta (SIPZ) ...................... 191.10 Katastarski Sistem za Upravljanje Vinogradarstvom i Industrijom Vina na Kosovu ........................................................ 191.11 Poljoprivredno Zemljište .............................................................. 201.11.1 Uređenje Poljoprivrednog Zemljišta ........................................... 211.11.2 Tržište Poljoprivrednog Zemljišta ............................................... 221.11.3 Privatizacija Poljoprivrednog Zemljišta ..................................... 221.12 Organska Poljoprivreda ................................................................ 221.13 Statistike .......................................................................................... 241.13.1 Mreža Računovodstvenih Podataka Farmi (MRPF) ................. 261.14 Tržišne Mere ................................................................................... 281.15 Politika Kvaliteta............................................................................ 291.16 Priprema Plana za Poljoprivredu i Ruralni Razvoj 2014-2020 301.17 Izazovi Sektora ............................................................................... 301.18 Aneks ............................................................................................... 321.18.1 Aneks i Lista Individualnih Sastanaka ....................................... 32

2 Ribarstvo ....................................................................................................... 32

2.1 Institucionalni Okvir ..................................................................... 322.2 Zakonski Okvir .............................................................................. 332.3 Aktuelna Situacija u Domenu Ribolova ..................................... 332.4 Aktuelno Stanje u Domenu Akvakulture .................................. 342.5 Izdavanje Dozvola i Inspekcija .................................................... 362.6 Izazovi u ovom sektoru ................................................................ 39

3 Šumarstvo ...................................................................................................... 39

3.1 Opšti Pregled .................................................................................. 393.2 Hronološki Razvoj Upravljanja Šumama na Kosovu ............... 40

3.3 Šumski Resursi ............................................................................... 413.4 Kratka Uporedba Podataka o Šumama i Šumarstvu na Kosovu sa Evropskim Podacima ........................................... 443.5 Šumarske Politike i Strategije za Razvoj Šuma ......................... 443.6 Šumarski Program ......................................................................... 473.7 Zakonodavstvo o Šumama ........................................................... 503.8 Strukture za Upravljanje i Raspologanje Šumama, Šumskim Zemljištem i Divljim Životinjama .............................. 523.8.1 Odeljenje za Šumarstvo (OŠ) ....................................................... 523.8.2 Agencija za Šume Kosova (AŠK) ................................................. 533.8.3 Direkcija za silvikulturu, istraživanja i proizvodnju mladica (Institut za šume Kosova) .............................................. 553.8.4 Odbor za Upravljanje Šumama ................................................... 553.8.5 Uloga Opština u Upravljanju Šumama ...................................... 563.9 Izazovi u Sektoru ........................................................................... 56

4 Sigurnost Hrane ........................................................................................... 57

4.1 Politike Bezbednosti Hrane .......................................................... 574.2 Kratak Opic Poljoprivredno-Prehrambenog Sektora na Kosovu ....................................................................................... 584.3 Institucionalni Okvir za Sigurnost Hrane .................................. 604.3.1 Kosovska Agencia za Hranu i Veterinu (KAHV) ..................... 604.3.2 Nacionalni Institut za Javno Zdravlje Kosova (NIJZK) ........... 634.3.3 Kosovski Institut za Poljoprivredu (KIP) ................................... 664.3.4 Druge Institucije Sposobne da Doprinesu Sigurnost Hrane ... 684.4 Zakoni EU o Sigurnost Hrane i Harmonizacija Zakona Republike Kosovo .......................................................................... 684.5 Higijenski Paket Hrane ................................................................. 694.6 Rpavni Okvir za Sigurnost Hrane na Kosovu ........................... 704.7 Politika veterine ............................................................................. 724.8 Stavljanje na tržište hrane, hrane životinjskog porekla i drugih životinjskih proizvoda ................................................... 724.9 Kontrola i Sigurnost Hrane .......................................................... 754.10 Posebna Pravila za Hranu Životinja ........................................... 784.11 Fitosanitarna Politika .................................................................... 794.12 Izazovi Sektora ............................................................................... 804.13 Aneks ............................................................................................... 824.13.1 Aneks I Zakoni objavljeni u Službenom listu do 23.11.2012 povezani sa bezbednošcu hrane ............................... 824.13.2 Aneks II Lista Administrativnih uputstava povezanih sa sigurnost hrane ...................................................... 834.13.3 Aneks III Lista učesnika sastanka TRT 7 za Poljoprivreda, Ruralni Razvoj, Šumarstvo, Ribarstvo i Sigurnost Hrane ....... 884.13.4 Aneks IV Lista učesnika plenarna radionica TRT 7 za Poljoprivrede, Ruralnog Razvoja, Šumarstvo, Ribarstvo i Sigurnost Hrane ........................................................................... 89

4TemaTski Okrugli sTO O POljOPrivreda, ruralni razvOj,

I. UVOd

Svrha ovog izveštaja je dijagnoza tekuceg stanja u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstvo, ribarstvo i sigurnost hrane na Kosovu. Izveštaj je rezultat rada na diskusiji i diskusiji među učesnicima radnog sastanka na ove teme u okviru Tematskog Okruglog Stola 7 na temu poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstva, ribarstva i sigurnosti hrane, koja je deo Operativne grupe za evropske integracije Kosova.

U cilju identifikacije prednosti i slabosti u ovoj oblasti, u okviru EI cilj ovog dokumenta je elaboracija pitanja koja se odnose na oblast poljoprivrede, ruralnog razvoja, šumarstvo, ribarstvo i sigurnost hrane u okviru procesa evropskih integracija i pregled prednosti i slabosti, identifikovanih u ovoj oblasti. Kao takav, svrha izveštaja je pružanje pregleda mišljenja, stavova i ocena iznetih na sastancima, kao i na raznim sastancima i drugim materijalima koje su izradile institucije Vlade Kosova, privredna udruženja, organizacije civilnog društva, Evropska Unija, kao i projekti donatora i međunarodnih organizacija na Kosovu, koji su svoj rad usredsredili na oblast ove teme.

Prvo poglavlje predstavlja situaciju u sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja. Prvi deo ovog poglavlje predstavlja kratak pregled dešavanja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, uz poseban naglasak na institucionalni napredak i uspostavljene strukture. Drugi deo se usredsređuje na zakonski okvir, kao i na politike i strategije na osnovu kojih se uređuje oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja. Treci deo predstavlja razvoj statističkog sektora u ovim oblastima, tokove razvoja mreže računovodstvenih podataka, tržišne mere i politike kvaliteta. Na kraju su izneti neki od izazova koji se odnose na ove oblasti.

Drugo poglavlje naglašava razvoj u području ribarstvo. Prvi deo ovog poglavlje daje kratak opis institucionalnog okvira u domenu ribarstva, dok drugi deo predstavlja zakonski okvir koji uređuje oblast ribarstva. Treci deo opisuje stanje i razvoj situacije u oblasti ribarstva, i nastavlja opisom o oblasti akvakulture. Četvrti deo posvecen je dobijanju dozvola i inspekciji. Na samom kraju, predstavljamo neke od izazova sa kojima se suočava ovaj sektor.

Trece poglavlje predstavlja situaciju u sektor šumarstvo. Prvi deo ovog poglavlje daje opšti pregled oblasti šumarstva, uključujuci i šumske resurse i događanja koja su obeležila oblast šumarstva na Kosovu. Na uporedan način, drugi deo daje pregled razvoja situacije u sektoru šumarstva na Kosovu i u Evropskoj uniji. Treci deo govori o strategiji i šumarskim politikama kao i o aktivnostima preduzetim u ovim oblastima od strane odgovornih institucija. U četvrtom delu, predstavlja se šumarski program a u petom delu zakonski okvir koji uređuje oblast šumarstva. U poslednjem delu daje se institucionalni okvir, uključujuci sve strukture i njihove odgovornosti kao i izazove sa kojima se suočava sektor šumarstva.

Završno poglavlje prikazuje razvoj u području sigurnosti hrane. Prvi deo četvrto poglavlje sadrži kratak opis sektora, dok je drugi deo usredsređen na odvijanja i institucionalne strutkrue. Treci deo se odnosi na pravni okvir na osnovu kojeg se vrši regulisanje oblasti

5IŠumarstvo, rIbarstvo I sIgurnost Hrane

bezbednosti hrane, veterine i fitosanitarije. Četvrti deo govori o posebnim politikama veterine, fitosanitarije, kontrole hrane, plasiranja hrane i drugih životinjskih proizvoda na tržište. Dok se peti deo fokusira na neke od izazova sa kojima se suočava ova oblast.

1. Poljoprivrede i Rruralnog Razvoja

1.1. Istorijat Sektora

Ukupna površina Kosova je 1,1 miliona hektara, od koje je 53 procenata poljoprivredno zemljište i 41 procenata je zemlja pod šumama. Sektor poljoprivrede se karakterizuje po malim farmama. Prema Anketi poljoprivrednih domacinstava (APD) iz 2009. godine na Kosovu postoji otprilike 180.000 aktivnih farmi (od kojih 72 procenata raspolaže sa manje od 1,5 ha korisnog poljoprivrednog zemljišta)1. Doprinos poljoprivrednog sektora u bruto domacem proizvodu (BDP) je skoro 14,12 procenata, dok poljoprivredni proizvodi zauzimaju 16 procenata ukupnog izvoza i poljoprivredni sektor osigurava oko 25 opšteg broja radnih mesta, i to vecinom u neformalnom sektoru. 62 procenata stanovništva Kosova živi u ruralnim zonama i poljoprivredni sektor igra važnu ulogu u pružanju mogucnosti zaposlenja i stvaranja prihoda za građane koji žive u tim zonama3.

Takođe, zvanični rezultati popisa stanovništva, domacinstava i stambenih jedinica na Kosovu, koji je održan u aprilu 2011., pokazuju da je stopa zaposlenosti u poljoprivredi 4,4 procenata dok je broj ruralnih stanovnika 1.078.239 ili 61,97 procenata4.

1.2. Institucionalni Razvoj i Kapaciteti

MPŠRR je pri kraju procesa restrukturiranja i reforme administracije, preko nove uredbe, u cilju osnivanja organizacionih struktura u saglasnosti sa zajedničkim poljoprivrednim politikama i politikama pred-pristupanja i programa IPARD u okviru procesa evropske integracije. PRPR 2007 – 13 je prvi dokument (usvojen od strane Vlade 4. Aprila 2007.) poljoprivrednih politika koji je počeo da približava agro-ruralni sektor Kosova sa EU/PPB i restrukturiranjem agro-ruralnog sektora, čija je implementacija zasnovana na Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju, br. 03/L-098.

Za primenu politika i programa na efikasan način Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja je reformisalo administrativnu strukturu osnivanjem kompetentnih operativnih administrativnih struktura, u liniji sa programom IPARD i u saglasnosti sa primenom zajedničkih poljoprivrednih politika, koja je zasnovana na:

• Prvom stubu/mere čiji je cilj razvoj poljoprivrede;

1 Kosovo – Privredni memorandum zemlje, Svetska Banka.2 SAK 2012.3 Odgovori na upitnik studije izvodljivosti. Jun 2012.4 Statistička agencija Kosova. Popis stanovništva, domacinstava i stambenih jedinica na Kosovu, 2011.

Glavni podaci su na: http://esk.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te%20dhenat%20kryesore_ALB.pdf.


• Drugom stubu/mere čiji je cilj ruralni razvoj.

1.2.1. Odeljenje za Poljoprivredne Politike i Tržišta

Glavna funkcija ovog odeljenja je izrada poljoprivrednih i tržišnih politika, izrada najprikladnijih odredbi za primenu poljoprivredne politike utvrđivanjem šeme podrške za farmere i tržišta, kao i odgovarajuceg zakonskog okvira. Odeljenje je nadležno za uspostavljanje tehničkog okvira za stočnu i biljnu proizvodnju kao i standarde koji se odnose na kvalitet poljoprivredne proizvodnje.

1.2.2. Odeljenje za Izradu Ruralnih Politika/Upravni Organ

Glavna funkcija ovog odeljenja je izrada, primena, nadgledanje i ocena godišnjeg i dugoročnog programa ruralnog razvoja, kao i prati izmenu/dopunu u saglasnosti sa Stubom II PPB EU. Upravni organ je nadležan za približavanje zakonodavstva u oblasti ruralnog razvoja, uključujuci manje favorizovane oblasti (LFA), program agro ambijenta, konkurenciju u poljoprivrednom sektoru, raznovrsnost poljoprivrednih aktivnosti i pristupa LEADER.

1.2.3. Odeljenje za Ekonomske Analize i Poljoprivredne Statistike

Glavna funkcija ovog odeljenja je prikupljanje i analiza ekonomsko statističkih podataka, podaci koji ce pomoci MPŠRR-u da bude u stanju da proizvede detaljne ekonomske izveštaje i analize i po njihovoj osnovi ce biti preduzete odgovarajuce investicione mere.

Odbor za nadgledanje je nadležan za pracenje efikasnosti, efektivnosti i kvaliteta primene Programa za poljoprivredu i ruralni razvoj, usvaja dopunu i izmenu mera, uključujuci fizičke i finansijske indikatore.

Dolenavedeni grafikon predstavlja opštu strukturu MPŠRR-a:


Uprkos svim ovim izmenama i dosadašnjem napretku neki od izazova obuhvataju nedostatak zadovoljavajuceg budžeta za korišcenje i primenu politika i nedovoljni kapaciteti za izradu i primenu politika5.

1.2.4. Agencija za razvoj poljoprivrede

Jedinica isplata je osnovana prema AU br. 01/2010, u saglasnosti sa Zakonom br. 03/L-098 o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Jedinica za isplate je unapređena na Odeljenje za Isplate (OI) u julu 2012. Na osnovu dopuna i izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i AU br. 01/2012 od 28.12.2012., Odeljenje za isplate je unapređeno na nivo Agencije za razvoj poljoprivrede u potpunoj saglasnosti sa pravilima i procedurama IPARR-a. Glavna funkcija ARP je primena šema za podršku koje sastavlja upravni organ i financira Vlada Kosova, EU i druge donatorske organizacije. Agencija za poljoprivredni razvoj ce funkcionisati prema sledecoj organizacionoj šemi.

Jedinica za isplate je funkcionisala u tri sektora: sektor za direktne isplate, sektor za poljoprivredni razvoj i sektor za IT. Nakon unapređenja na nivo odeljenja je funkcionalizovano šest odseka: projekti ruralnog razvoja, direktne isplate, tehnička inspekcija, IT i registar, kao i opšta administracija6. Sada je, na osnovu AU 01/2012, Odeljenje za isplate unapređeno na nivo agencije sa sedam odeljenja koja su prikazana na grafikonu organizacije APR.

5 Sastanak TRT 7 Poljoprivreda i ruralni razvoj, prezentacija „Administrativna struktura, razvojne politike u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja“. Lulzim Shamolli. MPŠRR. Oktobar 2012.

6 Sastanak TRT 7 Poljoprivreda i ruralni razvoj, prezentacija „Direktne isplate i PRR“. Agim Nuha. MPŠRR. Oktobar 2012.


Sadašnji kadrovi (61 uključujuci 19 iz projekta Svetske Banke i 11 sa ugovorom za posebne usluge) APR su obučeni u vezi dužnosti i obaveza koje proizilaze iz opisa radnih mesta kao i pismenim procedurama za implementaciju Programa za poljoprivredu i ruralni razvoj (direktne isplate, projekti ruralnog razvoja kao i procedure kontrole na licu mesta). U 2011. je primljeno i razmotreno 17.916 zahteva, u 2012. je primljeno i razmotreno otprilike 21.673 zahteva za direktne isplate i projekte ruralnog razvoja, dok cemo u 2013., prema ocenama, imati povecanje broja zahteva za minimum 30% (30.000 zahteva), uzimajuci u obzir proširenje šema za podršku i povecanja zahteva farmera za proširenje postojecih kapaciteta kao i veliki broj početnih farmera koji su izrazili interes za bavljenje poljoprivrednim aktivnostima7.

Novom reorganizacijom MPŠRR-a Agencija za razvoj poljoprivrede se organizuje prema gorenavedenoj organizacionoj šemi i stvoreni su najbolji uslovi za normalan rad, kao što su prostor, oprema, logistika i IT za najbolje moguce upravljanje planiranim budžetom za podršku iz državnog budžeta i donatora. Ovo angažovanje ce obuhvatiti proširenje programa u buducnosti, standardizaciju procedura kao i najnovija dešavanja u Agenciji za razvoj poljoprivrede kao što je podizanje kapaciteta službenika treninzima za dostizanje standarda na poželjnom nivou EU.

Prema strategiji za razvoj jedinice za isplate 2010 – 2015 (usvojena 2010), predviđena je struktura i usavršavanje službenika kao što sledi8:

Sektor Mart 2010. Kraj 2010. Kraj 2011. Kraj 2012. Kraj 2013. Kraj 2014. Kraj 2015.

Direktor odeljenja 1 1 1 1 1 1 1

Ruralni razvoj 3 5 11 11 14 14 14

Direktne isplate 3 5 11 11 11 11 11

Tehnička inspekcija

0 2 3 3 3 3 3

Kontrola na licu mesta RO

0 14 14 15 15 20 20

IT i registri 2 2 5 10 10 10 10

Pravna služba 0 0 0 0 4 4 4

Odeljenje za financije

0 0 0 0 4 4 4

Odeljenja za administraciju

0 0 0 0 3 3 3

Unutrašnja revizija

0 0 0 0 3 3 3

Ukupan broj 9 29 45 51 68 73 73

Projekat Svetske Banke pomaže ARP novim službenicima. Regrutovano je i obučeno 19 radnika, 14 od kojih su tehnički inspektori. Pet (5) su angažovani u odeljenjima ARP-a (2 na projektima ruralnog razvoja; 1 u sektoru kontrole i 2 u sektoru IT).9 Iako je unapređena na nivo agencije i ima veliki broj radnika, službenici ce se i dalje suočavati

7 Agencija za razvoj poljoprivrede MPŠRR.8 Strategija za dalji razvoj JI MPŠRR, 2010-2015. 9 Agencija za razvoj poljoprivrede MPŠRR.


sa poteškocama i izazovima u postizanju njihove misije. Imajuci u vidu količinu posla koji imaju, osim njihovih unutrašnjih tehničkih i funkcionalnih izazova (nedostatak službenika, IT) ARP se suočava sa drugim spoljnim izazovima: zastareli katastarski i imovinski registri; sklonost ka prevarama od strane podnosilaca zahteva (više od jednog zahteva od iste farme).

Osim navedenog još jedan izazov, koji i dalje nije rešen, je pitanje „opštinskih poljoprivrednih službenika“, za koje se smatra da ce postati radnici MPŠRR-a zaduženi za DIPD i programima popisa farmera i primanje zahteva farmera. Ovi službenici su (ili bi trebali da budu) veoma važna veza između farmera i ARP-a, preobrazjuci se na taj način na glavne filtere problema na samom početku procesa pre nego se problemi pojave u ARP-u.

• KapacitetiIT

Kako bi se bolje upravljalo pisanim procedurama je ugovorena izrada novog softverskog programa za upravljanje administrativne kontrole i kontrole zahteva na terenu, koji ce biti finalizovan u junu 2013. i koji ce olakšati rad na kvalitetnom upravljanju celokupnim procesom. Vec je početa izrada novog softverskog programa sa dva modula (direktne isplate i projekti za ruralni razvoj), koji ce biti od koristi do stvaranja IACS-a. Takođe, funkcionalizovan je server i softverski program za sLPIS i za popis farmi dok se takođe radi sa Projektom EK-a i Agencijom za hranu na vezivanju svih registara u jedan integrisan sistem. Do današnjeg dana je u registar farmi upisano 24.500 farmi10.

Svi službenici Agencije za razvoj poljoprivrede su opremljeni kompjuterima, štampačima i internet mrežom dok je tehnička inspekcija opremljena opremom za inspekciju (GPS-om, Laptop-ovima, digitalnim kamerama, odometrima, telefonima i drugom opremom za kontrolu na terenu). Takođe je uspostavljena veza – funkcionalizovana je internet mreža sa svim opštinama za korišcenje softvera sLPIS i registra farmi. U bliskoj buducnosti ce biti uloženo još više sredstava u IT opremu.

Šema registara ARP:

10 Agencija za razvoj poljoprivrede MPŠRR.


1.2.5. Savetodavne Usluge

Savetodavne usluge za poljoprivredu i ruralni razvoj su uspostavljene i funkcionalne su od 2004. Usluge su funkcionisale kao sektor u okviru Odeljenja za ruralni razvoj i savetodavne usluge.

Preduzete mere za jačanje savetodavnih usluga:

• Zakon br. 04/L-074 o savetodavnim uslugama za poljoprivredu i ruralni razvoj je usvojen u februaru 2012.;

• Strategija za savetodavne usluge 2012-2016 je izrađena i usvojena u Vladi u februaru 2012.

Dana 02.10.2012 je doneta odluka br. 3187 za reorganizaciju odeljenja za ruralni razvoj i savetodavne usluge na: odeljenje za savetodavne i tehničke usluge, koja se sastoji od tri odseka:

• Odsek za tehničke savetodavne usluge;• Odsek za terenske usluge za ekstenziju;• Odseka za administrativne usluge.11

Ukupni predviđeni broj zaposlenih na centralnom nivou je 14 dok je na lokalnom nivou 68 savetnika. Dana 24.04.2013 je doneta administrativna uredba na osnovu zakona za savetodavne usluge za poljoprivredu i ruralni razvoj koje se odnose na: administrativnu uredbu o organizaciji, nadležnostima, pravima i obavezama savetodavnih usluga centralnog i lokalnog nivoa kao i oblik i način izveštavanja.

Savetodavne usluge su organizovane na javne i privatne usluge na dva nivoa: centralni i lokalni nivo. U toku je proces formiranja opštinskih savetodavnih centara za poljoprivredu i ruralni razvoj u vecini kosovskih opština sa 68 savetnika, centri u čijem ce sastavu biti od 1 do 3 službenika – stručnih savetnika12.

Glavna funkcija odeljenja za savetodavne usluge je davanje ekonomskih, pravnih i društvenih saveta poljoprivrednim proizvođačima. Odeljenje je takođe nadležno za planiranje, koordinaciju i nadzor savetodavnih usluga na lokalnom nivou. Odeljenje, u saradnji i koordinaciji sa drugim odeljenjima (ORR, OP) MPŠRR-a sastavlja informacije o događajima/materijalima i pomaže poljoprivrednicima u procesu podnošenja zahteva13.

U 2011. više od 6.396 poljoprivrednika je prošlo kroz obuku u projektu koji je financiralo MPŠRR „Razvoj ruralnih zona pomocu promocije savetodavnih usluga“, u vrednosti od 200.000 evra. MPŠRR je za navedeni projekat oglasilo tender i jedna domaca kompanija

11 Odeljenje za savetodavne i tehničke usluge. MPŠRR. April 2013.12 Odeljenje za savetodavne i tehničke usluge. MPŠRR. April 2013.13 Unutrašnji akt o organizaciji i sistematizaciji MPŠRR.


je isti sprovela14.

Savetodavne usluge i obuka tokom 2012

Savetodavnim uslugama se primenjuje projekat savetodavnih usluga „Razvoj ruralnih oblasti uz pomoc unapređenja savetodavnih usluga“, financiran iz budžeta Kosova i koji obuhvata:

• Obuku za unapređenje kapaciteta savetnika javnog i privatnog sektora;• Obuku i savetovanje farmera i agro-biznis u specijalizovanim oblastima, kao što

su: stočarstvo, vocarstvo, žitarice i zaštita životne sredine;• Posete na terenu farmerima i grupama farmera;• Priprema materijala za produženje;• Mobilnost savetnika na terenu;• Studijska poseta savetnika savetodavnih usluga.

Podaci u brojkama za 2012:

• Organizacija 447 savetovanja sa grupama farmera, usluženo je otprilike 6700 farmera;

• Organizovanje 4 obuke za podizanje kapaciteta sa 24 dana obuke za 30 javnih savetnika;

• Realizovano 16 poseta za grupe farmera na Kosovu u cilju razmene iskustava, usluženo 410 farmera;

• Emitovano 10 poruka za farmere na tri (3) nacionalne televizije,(RTK, KTV, TV21);

• Studijska poseta za rukovodece službenike u cilju razmene iskustava sa zemljama EU;

• Angažovano je 7 (sedam) specijalizovanih privatnih savetnika, čije je savete moglo da sasluša 3553 farmera;

• Pripremljeno je i raspodeljeno 12 naslova brošura za farmere, 3000 kopija za svaki naslov, ukupno 36.000 kopija na oba zvanična jezika;

• Ukupan broj korisnika/6700 farmera + 3553 farmera = 10 253 farmera.

Savetodavne usluge podržavaju aktivnosti Agencije za isplatu, farmere u davanju podataka za grantove i subvencije, popunjavanje obrazaca zahteva i pomoc farmerima u pripremi poslovnih planova. Tokom 2013. svi su zahtevi primljeni preko opštinskih savetnika za savetodavne usluge, pomažuci farmerima u primanju i popunjavanju zahteva15.

Iako funkcionišu, savetodavne usluge nisu na zadovoljavajucem nivou i treba se poboljšati njihov rad. Takođe, na poslednjem sastanku PDSA Kosovo – EU je poboljšanje savetodavnih usluga navedeno kao jedan od glavnih izazova. Sa institucionalne strane

14 Izveštaj sa sastanka PDSA, Agri_FS 2012. 15 Odeljenje za savetodavne i tehničke usluge. MPŠRR. April 2013.


izazov u ovoj oblasti ostaje nedovoljno uključivanje farmera i agro-biznisa u davanje stručnih saveta; ograničeni broj savetnika koji pružaju savetodavne usluge; nedovoljna obuka savetnika uključujuci i obuku u specifičnim oblastima; ograničena mobilnost savetnika; osnivanje opštinskih savetodavnih centara, direktna kontakt sa farmerima; kao i uređenje internet stranice16.

1.3. Zakonodavni Okvir

U procesu uspostavljanja zakonskog okvira u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja su uzeti u obzir standardi koji se odnose na ove oblasti. Do sada, kosovo je usvojilo neke od osnovnih načela zakonodavstva EU u domenu poljoprivrede i ruralnog razvoja, uključujuci i sekundarno zakonodavstvo. Sledeca lista predstavlja zakonsku osnovu za primenu politika u ovoj oblasti.

Usvojeni zakoni:

1. Zakon šumama na Kosovu, br. 2003/3 od 20. marta 2003.2. Zakon o semenu, br. 2003/5 od 15. aprila 2003.3. Zakon o zadrugama poljoprivrednika, br. 2003/9 od 23. juna 2003.4. Zakon o rasadnom materijalu br. 2004/13 od 28. maja 2004.5. Zakon o veterini br. 2004/21 od 30. jula 2004.6. Zakon o izmenama i dopunama Zakona br. 2003/3 o šumama, br. 2004/29 od

14. oktobra 2004.7. Zakon o stočarstvu na Kosovu br. 2004/33 od 14. oktobra 2004.8. Zakon o staranje prema životinjama br. 02/L-10 od 9. maja 2005.9. Zakon o vinu br. O2/L-8 od 14 oktobra 2005.10. Zakon o navodnjavanju poljoprivrednog zemljišta, 02L-9 od 25. novembra 2005.11. Zakon o poljoprivrednom zemljištu 02/L-26 od 23. juna 2006.12. Zakon o lovu O2L-53 od 11. avgusta 2006.13. Zakon o ribarstvu i akuakulturi 02/L-85 od 20. decembra 2006.14. Zakon o pčelarstvu br. 02/L-111 od 8. februara 2008.15. Zakon o zaštiti biljnih sorti br. 02/L-98, od 16. maja 2008.16. Zakon o izmeni i dopuni Zakona br. 2003/9 o zadrugama poljoprivrednika br.

03/L-004, od 3.10.2008. proglašen dekretom br. DL.-050-2008, dana 13.10.2008 od strane Predsednika Republike Kosovo.

17. Zakon o proizvodima za zaštitu biljaka br. 03/L-042, od 07.11.2008. Proglašen dekretom br. DL-061-2008, dana 27.11.2008. od strane Predsednika Republike Kosovo.

18. Zakon o poljoprivrednoj inspekciji br. 03/L-029, od 20.11.2008. Proglašen dekretom br. DL. 065-2008, dana 13.12.2008. od strane Predsednika Republike Kosovo.

19. Zakon o hrani br. 03/L-016, od 12. februara 2009. Proglašen dekretom predsednika Republike Kosovo br. DL. 004-2009, dana 06.03.2009

16 Sastanak TRT 7 Poljoprivreda i ruralni razvoj, prezentacija „Postignuca i glavni izazovi u oblasti savetodavnih usluga“. Tahir Halitaj. MPŠRR. Oktobar 2012.


20. Zakon br. 03/L-098 o poljoprivredi i ruralnom razvoju od 11.06.2009. Proglašen dekretom predsednika Republike Kosovo br. DL. 015-2009, dana 1. jula 2009.

21. Zakon br. 03/L-153 o izmenama i dopunama zakona br. 2003/3 o šumama na Kosovu. Proglašen dekretom predsednika Republike Kosovo br. DL. 011-2010, dana 12.03.2010.

22. Zakon br. 03/L-198 o izmenama i dopunama zakona br. 02/L-9 o navodnjavanju poljoprivrednog zemljišta. Proglašen dekretom predsednika Republike Kosovo br. DL. 038-2010, dana 28.07.2010.

23. Zakon br. 03/L-243 o izmenama i dopunama zakona br. 2004/33 o stočarstvu na Kosovu. Proglašen dekretom v. d. predsednika Republike Kosovo br. DL. 069-2010, dana 09.11.2010.

24. Zakon br. 04/L-019 o izmenama i dopunama zakona br. 02/L-8 o vinu. Proglašen dekretom br. DL. 021-2011, dana 12/08/2011. od strane predsednika Republike Kosovo, Atifete Jahjaga.

25. Zakon br. 04/L-041 o proizvodnji, prikupljanju, preradi i stavljanja u promet duvana, (Službeni list Republike Kosovo br. 26/25. novembar 2011.). Proglašen dekretom br. DL-048/2011, dana 15/11/2011. od strane predsednika Republike Kosovo, Atifete Jahjaga.

26. Zakon br. 04/L-040 o uređenju zemljišta - (Službeni list Republike Kosovo br. 03/22. februar 2012.). Proglašen dekretom br. DL-004/2012, dana 07/02/2012 od strane predsednika Republike Kosovo, Atifete Jahjaga.

27. Zakon br. 04/L-074 o savetodavnim uslugama u poljoprivredi i ruralnom razvoju (Službeni list Republike Kosovo br. 04/19. mart 2012.). Proglašen dekretom br. DL-0006-2012, dana 01/03.2012 od strane predsednika Republike Kosovo, Atifete Jahjaga.

28. Zakon br. 04/L-114 o obogacivanju brašna (Službeni list Republike Kosovo br. 26/21. septembar 2012.). Proglašen dekretom br. DL-038-2012, dana 07.09.2012 od strane predsednika Republike Kosovo, Atifete Jahjaga.

29. Zakon br. 04/L-090 o izmenama i dopunama zakona br. 03/098 o poljoprivredi i ruralnom razvoju (Službeni list Republike Kosovo br. 28/16. oktobar 2012.). Proglašen dekretom br. DL-044-2012, dana 28.09.2012 od strane predsednika Republike Kosovo, Atifete Jahjaga.

30. Zakon br. 04/L-085 o organskoj poljoprivredi (Službeni list Republike Kosovo br. 28/16. oktobar 2012.). Proglašen dekretom br. DL-046-2012, dana 28.09.2012 od strane predsednika Republike Kosovo, Atifete Jahjaga.

31. Zakon br. 04/L-120 o zaštiti biljaka (Službeni list Republike Kosovo br. 01/17. januar 2012.). Proglašen dekretom br. DL-064-2012, dana 28.12.2012 od strane predsednika Republike Kosovo, Atifete Jahjaga.

32. Zakon br. 04/L-127 o poljoprivrednom popisu (Službeni list Republike Kosovo br. 01/17. januar 2012.). Proglašen dekretom br. DL-063-2012, dana 27.12.2012 od strane predsednika Republike Kosovo, Atifete Jahjaga.

Zakonodavni program za 2013

1. Nacrt zakon o stočarstvu je u načelu usvojen u Skupštini Kosova;2. Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona br. 03/L-016 o hrani. 01.05.2013.


3. Nacrt zakona o genetski modifikovanim organizmima. 01/08/2013.4. Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona br. 02/L-53 o lovu. 01.07.2013.5. Nacrt zakona o semenu i rasadnom materijalu. 01.10/2013.6. Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona br. 2004/21 o veterini. 01.07.2013.7. Nacrt zakona o šumama. 30.10.2013.8. Nacrt zakona o izmeni i dopuni zakona br. 2003/22 o sanitarnoj inspekciji

Kosova. 30.10.2013.

Do sada, oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja je skoro u potpunosti pokrivena osnovnim zakonodavstvom međutim sekundarno zakonodavstvo nije na zadovoljavajucem nivou. Glavni izazovi su i dalje neodgovarajuca primena zakona, nedostatak ljudskih kapaciteta/kadrova kao i nedostatak finansijskih sredstava. Neki od zakona koji se i dalje ne primenjuju u potpunosti su Zakon o hrani, poljoprivrednoj inspekciji, organskoj poljoprivredi, veterini, stočnim proizvodima, zaštiti biljnih sorti, pčelarstvu, zaštiti biljaka, poljoprivrednom zemljištu, navodnjavanju poljoprivrednog zemljišta, semenu, veštačkom đubrivu i Zakon o vinu17. Glavni izazov je i dalje neinformisanost poljoprivrednika/farmera o izmenama u zakonima koji pokrivaju oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja18.

1.4. Politički i Strateški Okvir

Na Kosovu, MPŠRR je nadležno za izradu i primenu državnih politika za poljoprivredu i ruralni razvoj. Stoga je MPŠRR izradilo plan za poljoprivredu i ruralni razvoj (PPRR) 207 – 13. I isti je Vlada usvojila 4. aprila 2007., čija je primena podržana Zakonom br. 03/L-098 o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Svrha MPŠRR-a je obezbeđivanje okvira koji ce pomoci Kosovu u:

• Restrukturiranju poljoprivrednog sektora u saglasnosti sa EU; • Poboljšanju životnog standarda ruralnom stanovništvu na Kosovu.

PPRR je ustanovljen na dva stuba ZPP-a:

• Prvi stub/mere koje imaju za cilj razvoj poljoprivrede;• Drugi stub/mere čiji je cilj ruralni razvoj.

Kako bi se postigao ovaj dvostruki strateški pristup, identifikovane su mere postojanog agro-ruralnog razvoja nad kojima se koncentrišu finansijski, politički, zakonski, administrativni i kadrovski resursi tokom 2010-13. U oblasti politika sektora ruralnog razvoja su identifikovane sledece mere:

17 NVO Konsumatori. Selatin Kaçaniku. Novembar 2012. 18 NVO Drita e Krushës. Ola Syla. Novembar 2012.


Mere koje imaju za cilj razvoj poljoprivrede – direktne podrške:

• Sektoru stočarstva;• Sektor biljne proizvodnje.

Mere koje imaju za cilj ruralni razvoj,

Osa 1: Konkurentna sposobnost

• Održavanje stručne obuke za zanate kako bi se ispunile ruralne potrebe (Mera 1);• Restrukturiranje fizičkog potencijala u agro-ruralnom sektoru (Mera 2);• Upravljanje izvorima vode za poljoprivredu (Mera 3);• Poboljšanje prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda (Mera 4).

Osa 2: Ambijent i poboljšano korišcenje zemljišta

• Poboljšanje upravljanja prirodnim izvorima (Mera 5).Osa 3: Ruralna različitost i kvalitet ruralnog života

• Različitost farmi i alternativne aktivnosti u ruralnim zonama (Mera 6);• Poboljšanje ruralne infrastrukture i održavanje ruralne baštine (Mera 7).

Osa 4: Strategije ruralnog razvoja zasnovane na zajednicama

• Podrška strategijama za razvoj zajednice.

Izrada PPRR 2007–13. U delu za ruralni razvoj je zasnovan na odredbama uredbe Saveta za podršku ruralnog razvoja 2007–13. (Uredba br. 1698/2005 Saveta Evropskog fonda poljoprivrede za ruralni razvoj (EFPRR).19

Primena PPRR 2007-13

Ocenu PPRR-a 2007-13 je sproveo „Federalni institut za agro-ekonomiju“, ugovoren od strane Projekta tviniga „Podrška za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR) u izradi zakonodavstva i politika kao i za primenu Programa za ruralni i poljoprivredni razvoj (PRPR)“. VAM pokriva mere PPRR-a 2007-2013, koje su primenjene u periodu 2007- 2011, i obuhvata indikatore inputa, autputa, rezultata i uticaja.

Nivo podrške za ovaj period je bio: 31,729 mil. €, od kojih 17,516 mil. € za ruralni razvoj:

• Konkurentna sposobnost 16.029.800 € ili 91,5% budžeta za ruralni razvoj;• Agro-ambijent 1.284.558 € ili 7,3%;

19 Plan za poljoprivredu i ruralni razvoj 2010-13.


• Razvoj lokalne zajednice (GLV) 201.245 € ose 1,1%.

Poljoprivreda/direktne isplate: 14.213.819

• Pšenica, kukuruz i grožđe/ha;• Mrave muzare, ovce i koze/grlu.

Prema VAM-u troškovi u MPŠRR su proizveli značajan napredak u smeru realizacije ciljeva MPŠRR:

• Sektor žitarica sa 102 hiljada ha koliko je bilo u 2007., na otprilike 160 hiljada ha u 2011;

• Sektor stočarstva je označio povecanje proizvodnje mleka i povecanja opšteg životinjskog fonda za otprilike 20%;

• U hortikulturi je izgrađeno 191 novih staklenika, 221 vocnjaka i 471 novih vinograda, koji su izgrađeni uz našu finansijsku podršku, kao i preko kapitalnih investicija;

• U sistem navodnjavanja je uključeno dodatnih 18,773 ha poljoprivrednih površina, čiji su direktni efekti bili povecanje proizvodnje od 40 - 60%. U međuvremenu, prema ocenama stručnjaka Evropske Unije;

• Otprilike 19.000 farmera je s uspehom učestvovalo u aktivnostima stručne obuke u cilju unapređenja njihovih kapaciteta;

• Što se tiče stvaranja novih radnih mesta, dosadašnjim ulaganjima u ovom sektoru je stvoreno 2.175 novih radnih mesta, kao i oko 10.000 postojecih radnih mesta dobija podršku preko direktnih isplata farmerima.


Program za Poljoprivredu i Ruralni Razvoj 2013 = 27.350.000 m €

Direktne Isplate/Subvencije Projekti Ruralnog Razvoja

Mere Budžet Mere Budžet

DI za pšenicu 4.500.000 Mera 1: Stručna obuka za ispunjavanje ruralnih potrebaSavetodavne usluge

200.000

DI za seme pšenice 100.000 Mera 2: Restrukturiranje fizičkog potencijala u agro-ruralnom sektoru

• Farme za krave muzare i ovce i koze• Farme za tovljenje junadi i teladi• Farme jaja• Pčelarstvo• Staklenici• Vocarstvo/manje voce i

vinogradarstvo• Povrce na otvorenom prostoru• Aromatsko bilje• Poljoprivredna mehanizacija

6.650.000

DI za pšenicu 600.000 Mera 3: Navodnjavanje poljoprivrednih površina i rehabilitacija i modernizacija postojece infrastrukture za navodnjavanje i prateca mehanizacija

1.000.000

DI za suncokret 100.000 Mera 4: Ulaganja u preradu i reklamiranje poljoprivrednih proizvoda Prerada voca – povrcaPrerada mesaPrerada mlekaSabirni centri, centri za skladištenje i pakovanje

5.500.000

DI za krave i bivolice muzare

2.000.000 Mera 5: poboljšanje upravljanja prirodnim resursima

• Pošumljavanje i ponovno pošumljavanje

700.000

DI za ovce i koze 1.300.000

DI za pčelarstvo 300.000 Mera 8: Podrška za razvoj lokalne zajedniceProjekti lokalnih akcionih grupa

200.000

DI za mleko prema kategorijama kvaliteta

1.500.000

Direktna isplata za postojece vinograde

600.000

Direktne isplate za rasadni materijal vocaka

100.000 Posebne mere za manje razvijene oblasti 1.500.000

Subvencija podruma vina 300.000

Ukupni budžet 11.600.000 Ukupni budžet 15.750.000

1.5. Direktna Pomoć

Pomoc koja je pokrenuta 2009. na Kosovu se odnosi na vrstu proizvoda. U 2009., 2010., 2011. i 2012. su primenjene ove mere direktne pomoci: direktne isplate u sektoru stočarstva po grlu krava muzara, ovaca i koza, po košnicama za pčele. Direktne isplate u sektor žitarica po jedinici površine za gajenje pšenice, pšenice za rasad i subvencije za gorivo za žetvu belih žitarica. Nove šeme direktne pomoci/isplata su primenjene i na industrijske kulture (kukuruz, suncokret i repa) koje imaju mogucnost agro-prerade.


1.6. Šema Ruralnih Kredita

Sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja nastavlja da se suočava sa teškim uslovima pristupu finansijama. Od 1,2 milijardi evra odobrenih kredita na Kosovu tokom 2011. samo 3,6 procenata ili 40 miliona evra je odobreno za agro-poljoprivredni sektor. Mikrofinansijske institucije obezbeđuju značajan deo agro-poljoprivrednih kredita – otprilike 45 procenata. Godišnji prosek kamate je bio veoma visok, dakle 22 procenata (dok najviša stopa dostiže 25 procenata) u odnosu na 11% za sektor građevinarstva.

MPŠRR radi na osnivanju garantnog fonda za agro-poljoprivredne kredite. Studija izvodljivosti je završena. Od septembra 2012. sektor poljoprivrede više nece biti tretiran kao sektor visokog rizika za kreditiranje u bankarskom sektoru i poljoprivrednici ce imati lakši pristup poljoprivrednim kreditima. Do ovoga je došlo jer su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Ambasada SAD-a i šest najvecih banaka na Kosovu potpisale sporazum o garantnom fondu za kredite za poljoprivredu, kojim se garantuju krediti u vrednosti od 20,1 miliona evra za poljoprivredni sektor.

1.7. Nadgledanje i Inspekcija Poljoprivrede

Prema uredbi Vlade br. 02/2011 (prilog 14) osim izrade i primene politika i zakonodavstva, MPŠRR je nadležno za kontrolu, nadgledanje i inspekciju aktivnosti poljoprivrede, šumarstva, stočarstva i zaštite biljaka. Odredba za kontrolu, nadzor i inspekciju u oblasti poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja sadrži sve zakone koje je podnelo MPŠRR i usvojila Skupština Kosova. Ova oblast je uređena Zakonom br. 03/L-029 o poljoprivrednoj inspekciji, čija su ingerencija poljoprivredno zemljište, šumarstvo i lov, zaštita biljaka, stočarstvo i ribarstvo, kao i veterina i sigurnost hrane. Inspekcija ima sledeca opšta ovlašcenja:

• Vrši kontrolu privrednih objekata, opreme, prostora, sredstava, proizvodnje, prerade, izvoza, uvoza i tranzita;

• Uzima uzorke robe;• Primenjuje procedure u vezi zahteva građana ili drugih subjekata;• Preduzima druge mere i dela saglasno zakonu itd.

Dok posebnim ovlašcenjima inspekcija:

• Nalaže preduzimanje mera za izbegavanje neregularnosti;• Pokrece prekršajne i krivične postupke; • Preduzima druge mere predviđene zakonom itd.

U oblasti inspekcije i nadzora postoji napredak u izradi primarnog i sekundarnog zakonodavstva, uspostavljeni su neophodni mehanizmi za inspekciju i kontrolu te su sprovedene aktivnosti na proširenju znanja službenika za te oblasti. Međutim, glavni izazov i dalje ostaju nedovoljni kapaciteti, nemarnost sudova za obradu i procesiranje predmeta i među-institucionalna koordinacija20.

20 Sastanak TRT 7 Poljoprivreda i ruralni razvoj, prezentacija „nadzor i inspekcija poljoprivrede i ruralnog razvoja“. Shefki Zeqiri. MPŠRR. Oktobar 2012.


1.8. Katastarski Sistem i Politika Zemljišta

Katastarska agencija Kosova (KAK), koja deluje u okviru Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja je jedini organ na Kosovu nadležan za katastar i uživa pravo stvaranja i čuvanja opštih zvaničnih registara o nepokretnoj imovini kao i za donošenje drugih normativnih akata u vezi katastarskih aktivnosti. Sva ova pitanja su uređena Zakonom br. 04/-L-013 o katastru.

Opštinske katastarske službe i geodeti su organizovani i obavljaju svoj rad u okviru Agencije. Kosovo ima jedinstveni registar prava na nepokretnu imovinu (RPNI), Zakon br. 04/L-009 o izmenama i dopunama zakona br. 2002/5 o osnivanju registra prava na nepokretnu imovinu, prema kojem se sve jedinice katastarske imovine i naslovi registruju a centralna baza podataka ovog registra održava u KAK-u. Parcele poljoprivrednog zemljišta se registruju u ovaj registar kao parcele katastarskog zemljišta za poljoprivredno korišcenje i obuhvata 53 procenata teritorije Kosova21. Za ciljeve internog korišcenja u MPŠRR postoje još dva druga sistema za identifikaciju parcela poljoprivrednog zemljišta.

1.9. Sistem za Identifikaciju Parcela Zemljišta (SIPZ)

Osnovan je i funkcioniše prost sistem za identifikaciju parcela zemljišta (sLIPS) i master plan za primenu sistema za identifikaciju parcela zemljišta (sLPIS) na Kosovu u cilju podnošenja zahteva, raspodele i kontrole subvencija za farmere koji dobijaju pomoc iz državnog budžeta. Ovaj sistem omogucava digitalizaciju poljoprivrednih parcela i određivanje atributivnih podataka za svakog farmera, podnošenje elektronskih zahteva za direktne isplate za površinu. Omogucava stvaranje geo-baze podataka za sve poljoprivredne parcele na Kosovu. sistem za identifikaciju parcela zemljišta (SIPZ) je jedan od elemenata je jedan od elemenata integrisanog sistema za upravljanje i kontrolu (IACS). IACS je ključno sredstvo za kontrolu poljoprivrednih subvencija koje pruža zajednička poljoprivredna politika (ZPP) EU.

1.10. Katastarski Sistem za Upravljanje Vinogradarstvom i Industrijom Vina na Kosovu

U cilju upravljanja vinogradarstvom i sektorom vina na Kosovu MPŠRR je stvorila katastarski sistem vinogradarstva koji omogucava identifikaciju parcela, poljoprivrednika i prikupljanje drugih podataka od važnosti za ovaj sektor. Sistem integriše sve podatke u jedinstvenu bazu podataka u PostgreSQL i omogucava predstavljanje tekstualnih i grafičkih podataka propracenih obrascima, izveštajima i drugim statistikama. Konačni program KaveKO v1.2 je zasnovan na Web platformi – serveru koji omogucava pristup i iz distance što omogucava lako i efikasno upravljanje katastarskim sistemom vinograda na Kosovu22. Vlada Republike Kosovo je angažovala do 2014. preduzece za održavanje, jačanje i proširenje Katastra vinograda i industrije vina na Kosovu. ovo preduzece

21 Odgovori na upitnik Studije izvodljivosti, jun 2012. 22 Odgovori na upitnik Studije izvodljivosti, jun 2011.


izrađuje softver za kontrolu kvaliteta vina saglasno izvršnim odredbama EU. Ovim softverom ce biti uspostavljen interfejs između analitičkih i organoleptičkih ocena vina, upravljace se unutrašnjom trgovinom vina, izvozom i uvozom vina.

Takođe, registar vinograda ce biti vezan ili treba biti pristupačan i iz drugih postojecih registara na Kosovu, kao što su: SIPZ, registar farmera, registar za identifikaciju i registar životinja.

1.11. Poljoprivredno Zemljište

Zakon br. 04/L-40 o uređenju zemljišta (Službeni list Republike Kosovo br. 03/22. februar 2012., Strategija za uređenje zemljišta 2010 – 2020. i akcioni plan za primenu iste je Vlada usvojila u junu 2011. Neokončana konsolidacija zemljišta, iz prošlosti, je veoma izazovno pitanje za MPŠRR i poljoprivredni sektor. Uz podršku MPŠRR u 2011. je uz pomoc projekata za neokončanu konsolidaciju zemljišta registrovano u opštinama Prizren 930 ha, Orahovac - 1318 ha i Obilic 453 ha u registar za prava na nepokretnu imovinu (RPNI). Projekat neokončane konsolidacije zemljišta u opštini Đakovica se odvija u određenim KZ, kao što su: KZ Ujez (površina 349.56 ha), KZ Rugova I (površina 480.46 ha) i KZ Đakovica izvan grada (površina 1375.34 ha), a predviđa se rasprostiranje i na druge KZ. Projekat dobrovoljnog uređenja zemljišta u selu Požaran, Vitina površine od 22 ha, je prošao fazu javne diskusije as vlasnicima. Sada je u toku etapa potpisivanja izjava farmera za relokaciju njihovih parcela.

U poslednjoj dekadi je poljoprivredno zemljište bilo pod napadom nekontrolisanih delatnosti građevinarstva i promene namene ne poštujuci pravila i procedure utvrđene zakonom o poljoprivrednom zemljištu. Samo tokom 2011. su inspektori centralnog i opštinskog nivoa prijavili sledece zakonske prekršaje: 267 kontrola, 232 zapisnika, 150 odluka, 102 predmeta prosleđenih sudu i 16 predmeta koje su sudovi izvršili23.

Vezano sa poljoprivrednim zemljištem Kosovo se suočava sa sledecim izazovima:

• nedovoljnom primenom zakona i strategija; • neažuriranjem imovinskih naslova;• neokončanom konsolidacijom zemljišta; • usitnjavanjem parcela zemljišta: raspoloživa površina zemlje za poljoprivredna

domacinstva je mala (2.5 ha prosek), rasprostire se na velikom broju parcela: (od 180.000 farmi na Kosovu, samo 3.000 su vece od 10 ha);

• industrijsko zagađenje: poljoprivredno zemljište je pod neprekidnom pretnjom zagađenja vode i zemlje;

• nepostojano korišcenje poljoprivrednog zemljišta.

Ciljevi MPŠRR-a koji se odnose na zemljište su izneti u Meri 2 PPRR: restrukturiranje fizičkog potencijala u agro-ruralnim sektoru. Opšti ciljevi su:

23 Izveštaj sa sastanka PDSA, Agri_FS 2012.


• postojani poljoprivredni razvoj;• pomoc u restrukturiranju farmi;• povecanje veličina farmi;• razvoj tržišta zemljišta;• poboljšanje proizvodnih kapaciteta zemljišta i korišcenja kao garancije;• poboljšanje čuvanja plodnosti zemljišta;• poboljšanje ambijenta.

Glavni razlog gubitka poljoprivrednog zemljišta i neplaniranog urbanog građenja je nedostatak ruralnog prostornog plana. Ovaj plan ima za cilj da se ruralnoj zoni da zaslužena pažnja, bude integralni deo opštinskog razvojnog plana, dopuni i balansira urbani razvojni plan (URP) i usredsredi se na razvoj strategije za planiranje i korišcenje poljoprivrednog zemljišta u RO. Plan opština se usredsređuje na urbano planiranje i na nedovoljan način u ruralnim oblastima. Stvorena je baza ruralno prostorno planiranje za celu teritoriju zemlje dok primena ostaje u nadležnosti MPŠRR-a, opština i drugih zainteresovanih strana.

Kada se predloži promena namene ruralnog zemljišta u urbano, od državnih organa planiranja ce biti traženo obavljanje analize ciljeva sa određenim kriterijima koji podržavaju ovaj predlog i kojim se konstatuje da su: postojece urbane zone nedovoljne za suočavanje sa ekonomskim i demografskim rastom stanovništva; predložena zona za proširenje nije veoma prikladna za ruralno korišcenje (zemlja slabijeg kvaliteta) ili se vec sporadično koristi u urbane svrhe; moguce je i efikasno što se tiče cene proširenje urbanih usluga u tu zonu, kao i predložena promena ne prouzrokuje negativne posledice za domace susedne jedinice – kao što je na primer smanjenje potencijala ruralnog razvoja u toj zoni.

Tokom 2013. ce početi projekat „Primena sistema ruralnog prostornog planiranja“. Ovaj projekat ce financirati EU a implementirati MPŠRR. Primarni cilj ovog projekta je pomoc nadležnim službenicima u svim kosovskim opštinama u primeni ruralnog razvojnog plana u njihovim opštinama. Projekat ce trajati dve godine.

1.11.1. Uređenje Poljoprivrednog Zemljišta

Uređenje zemljišta se vrši preko Zakona. 04/L-40 o uređenju zemljišta koji je zasnovan na dobrovoljnom učešcu farmera u projektima uređenja zemljišta. Strategija za konsolidaciju zemljišta 2010-2020 i akcioni plan su usvojeni. Cilj strategije je stvaranje dugoročne vizije za primenu uređenja zemljišta na Kosovu; obezbeđivanje racionalnog korišcenja poljoprivrednog zemljišta, rešavanje pitanja imovine i obezbeđivanje posedovanja zemljišta, kao i povecanjem farmi i konkurencije na tržištu.

Katastarska klasifikacija zemljišta je zasnovana na prirodnim i ekonomskim uslovima proizvodnje postojecih kultura u zemlji i koristi se za utvrđivanje katastarskih prihoda. Na osnovu odredba zakona na snazi - Zakon o poljoprivrednom zemljištu br. 02/L-26 članu 10. stavu 10. tački 1. je pripremljena nova klasifikacija prikladnosti poljoprivrednog zemljišta. Ovaj sistem je zasnovan na međunarodnim praksama klasifikacije zemljišta


prema FAO i (Svetska referentna osnova za zemljišne resurse/World reference base for soil resources 2006) je prost, jasan, transparentan i lako primenjiv sistem za obezbeđivanje brze integracije u sistem politika. Iz tih razloga, kako bi KPTB imao zakonsku snagu je pripremljena Administrativna uredba br. 02/2012 o klasifikaciji prikladnosti poljoprivrednog zemljišta od 30.03.2012.

Klasifikacija prikladnosti poljoprivrednog zemljišta ce biti korišcena u odnosu od najmanje 1:50:000 ili manjem odnosu ali ne ispod 1:30.000. Korišcenje PTB je obavezno u izradi opštinskih razvojnih planova. Prema novom sistemu klasifikacija prikladnosti poljoprivrednog zemljišta je podeljena u osam klasa.

1.11.2. Tržište Poljoprivrednog Zemljišta

Za poljoprivredno zemljište u privatnom vlasništvu ne postoji nikakva baza podataka o tržištu kao izvoru informacija o potražnji i ponudi, kao i prodajnoj ceni poljoprivrednog zemljišta. Ne postoji nijedno fizičko niti pravno lice licencirano za ocenjivanje vrednosti nepokretne imovine (poljoprivrednog zemljišta). Odlukom MF-a br. 30/12 od 27.02.2012. je osnovan Nadzorni odbor za licenciranje ocenjivača nepokretne imovine na osnovu evropskih standarda ocenjivanja „TEgoVA“. Do sada je licencirano 45 fizičkih lica od strane Nadzornog odbora za licenciranje ocenjivača nepokretne imovine za ocenjivanje nepokretne imovine (poljoprivrednog zemljišta).

1.11.3. Privatizacija Poljoprivrednog Zemljišta

Praksa KPA i KAP-a za privatizaciju je rezultovala otvaranjem tendera za velike površine poljoprivrednog zemljišta. Vecina onih koji su privatizovali velike površine poljoprivrednog zemljišta su preduzetnici koji su ovo poljoprivredno zemljište podelili i nakon toga preprodali za vecu cenu i vecinom za ciljeve korišcenja za nepoljoprivredne aktivnosti. Farmeri koji se bave poljoprivrednim aktivnostima i koji su imali za cilj proširenje njihove farme u vecini slučajeva nisu imali koristi od ovog procesa. U vecini slučajeva u privatizovano poljoprivredno zemljište nije uopšte ulagano i nema rasta poljoprivredne proizvodnje, a u nekim slučajevima je zemlja ostala nerazvijena24.

1.12. Organska Poljoprivreda

Zakon o organskoj poljoprivredi br. 02/L-122 je usvojen u Skupštini Kosova 17. septembra 2007. i proglašen od strane SPGS-a 8. januara 2008. Na osnovu Uredbe EU (EK) br. 834/2007 od 28. juna 2007. i Uredbe (EK) br. 889/2008, je izmenjen i dopunjen Zakon o organskoj poljoprivredi br. 02/L-122. Ovaj zakon je izrađen na osnovu tabela usaglašenosti i uz podršku stručnjaka TAIEX-a. Izmena i dopuna Zakona o organskoj poljoprivredi br. 04/L-085 je usvojena u Skupštini Kosova dana 13. septembra 2012. i proglašena u Službenom listu 18. oktobra 2012. Prema ovim promenama se planira: uspostavljanje kontrolnog organa; komiteta za organsku poljoprivredu;

24 Sastanak TRT 7 Poljoprivreda i ruralni razvoj, prezentacija „Katastarski sistem zemljišta i ostali mehanizmi“. Idriz Gashi. MPŠRR. Oktobar 2012.


priznavanje kontrolnih organa od strane MPŠRR-a; izrada akcionog plana za razvoj organske poljoprivrede i sastavljanje godišnjeg programa za preobracanje u organsku poljoprivredu25.

MPŠRR je nadležni organ za sistematizaciju kontrole za organsku poljoprivredu koja osniva kontrolni autoritet dok kontrolni autoritet akredituje kontrolne organe, koji mogu biti domaci ili strani26. Organska proizvodnja na Kosovu je i dalje u ranim fazama razvoja. Organska proizvodnja ima veliki potencijal na Kosovu na osnovu ekstenzivne (tradicionalne) proizvodnje vecinom u planinskim predelima sa veoma bogatim i prikladnim ambijentom za organsku proizvodnju. Prednost imaju organski proizvodi kao što su: lekovito bilje, divlje voce, voce, povrce, vinogradi, med itd. Za sada neki farmeri su u periodu konverzije, prelazeci na organsku proizvodnju (u saradnji sa UOPK). Lekovito bilje, kuhinjski začini i divlje voce se izvoze (preko mreže domaceg tržišta).

Kosovo je podeljeno u pet zona, četiri od kojih su certifikovane za prikupljanje divljeg voca i lekovitog bilja, certifikovane površine/ha. 1) Prva zona 19.200 ha. 2) Druga zona 36.000 ha. Treca zona 48.000 ha. 4) Četvrta zona 76.380 ha. Na Kosovu za sada deluju dva preduzeca čiji su proizvodi certifikovani i koja prikupljaju i prerađuju divlje voce i bilje (Agroprodukt Syne, istok i Hit Flower, Dragaš). Ova preduzeca organizuju prikupljanje, sušenje i preradu divljeg i lekovitog bilja. Kontrolni organ BIO Inspecta – Švajcarska u saradnji sa Albinspektom–Albanija, vrši inspekciju i organsku sertifikaciju za lekovito bilje i divlje voce. Kontrolni organ PROCERT iz Makedonije, u saradnji sa Udruženjem organske poljoprivrede Kosova je certifikovalo proizvodnju organskog meda. Certifikacija organskih proizvoda je potpomognuta od strane: UOPK-a, Intercooperation, GIZ-a, USAID-a, Mercy Corps itd.

Za sada se na Kosovu na 85 ha (16 vrsta) gaje lekovito bilje i proizvodi otprilike 170t. Certifikacija je sprovedena za jednog proizvođača organskog meda, koji je počeo sa radom u 2010., i on ima certifikovanih 40 košnica kapaciteta 900 kg/godišnje. 90% svih proizvoda se prikuplja i izvozi u zemlje EU, kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska. Prema podacima UOPK (Udruženje organske poljoprivrede Kosova) u procesu promene je: vocnjak 4 ha, vinogradi 1 ha, 0.10 ha staklenika.

Pozitivan razvoj koji trba naglasiti je Poljoprivredni fakultet, koji je od 2002. uključio predmet organske poljoprivrede, i koji je u proseku pohađalo 100 studenata godišnje. Ovo utiče na povecanje svesti kosovskog stanovništva u organskoj poljoprivredi. Za sada se na Kosovu kao organski proizvod certifikuju samo lekovito bilje. Međutim organska poljoprivreda je proces koji počinje od promene u prvoj godini i nakon toga se nastavlja sa proizvodnjom. Stoga organski proizvodi trebaju biti certifikovani i praceni svake godine.

25 Izveštaj sa sastanka, Agri_FS 2012. 26 Sastanak TRT 7 Poljoprivreda i ruralni razvoj, prezentacija „Organska poljoprivreda“. Isuf Cikaqi.

MPŠRR. Oktobar 2012.


Iako je Zakon o organskoj poljoprivredi nedavno usvojen, kontrolni autoritet, odbor za organsku poljoprivredu i drugi organi koji su predviđeni zakonom još nisu osnovani. Kapaciteti MPŠRR-a su za sada nedovoljni imajuci u vidu da je sa samo jednim službenikom veoma teško organizovati i koordinirati ovaj proces. U mnogim drugim zemljama postoje instituti za organsku poljoprivredu koji upravljaju navedenim procesom.

1.13. Statistike

• Poljoprivrednestatistike

Zakon br. 04/L-036 o zvaničnim statistikama Republike Kosovo je usvojen u Skupštini Republike Kosovo u oktobru 2011. Saglasno sa ovim zakonom, Kosovska agencija za statistike (KAK) ima primarnu nadležnost u izradi zvaničnih statistika i drugih pitanja koja proizilaze iz programa zvaničnih statistika. Zakon uređuje osnovna načela, kvalitet i obezbeđuje zakonski okvir za organizovanje, izradu i objavljivanje zvaničnih statistika Kosova. Osim navedenog, zakon pokriva prikupljanje, obradu, privatnost i zaštitu zvaničnih podataka i međunarodnu saradnju. Organizaciona struktura KAK-a se sastoji od sledecih odeljenja: statistike privrede i državnih računa; statistike stanovništva; statistike poljoprivrede i ambijenta, kao i po dva odeljenja za podršku: metodologije i informativne tehnologije kao i administracije. KAK ima sedam regionalnih kancelarija u najvecim gradovima Kosova i ima ukupno 134 zaposlena27.

Odeljenje za poljoprivredne statistike i ambijent (OPSA) se sastoji od dva sektora (sektor poljoprivrednih statistika i sektori ambijentalnih statistika) koji pokrivaju tri statističke oblasti: poljoprivrednu, agro-monetarnu i ambijentalnu. Poljoprivredne statistike se vecinom prikupljaju preo godišnje ankete poljoprivrednih domacinstava (APD). APD iz 2012. je u procesu izrade dok se prikupljanje podataka planira za novembar 2012. APD proizvodi različite poljoprivredne indikatore kao što su: poljoprivredno stanovništvo i struktura, korišcena površina, prinosi žetve, stočarstva i stočnih proizvoda, šumarstvo, korišcenje veštačkog i organskog đubriva, poljoprivrednu mašineriju, radnu snagu u poljoprivredi i troškove na farmama28.

Agro-monetarne statistike pokrivaju komponente kao što su: cene i indeks cena u poljoprivredi (mesečni); privredne obračune u poljoprivredi (godišnje); radnu snagu u poljoprivredi i prihode u poljoprivrednom sektoru29. KAK i MPŠRR blisko sarađuju u pripremama za popis poljoprivrede koji ce biti organizovan tokom 2013. Nacrt zakona o popisu poljoprivrede je usvojen u Vladi Kosova 4. juna 2012. U međuvremenu je sastavljen nacrt upitnika i drugi nacrt priručnika za popis poljoprivrede. Takođe je organizovan pilot popis poljoprivrede u novembru 201230.

27 Izveštaj o tekucem stanju u KAK-u, predstavljen tokom sastanka TRT 3. Oktobar 2012. 28 Poljoprivredne statistike na http://esk.rks-gov.net/ENG/statistikat-e-bujqesise.29 Izveštaj o tekucem stanju u KAK-u, predstavljen tokom sastanka TRT 3. Oktobar 2012. 30 Izveštaj o tekucem stanju u KAK-u, predstavljen tokom sastanka TRT 3. Oktobar 2012.


Poljoprivredne statistike za potrebe MPŠRR prikuplja odsek za poljoprivredne statistike. Uloga ovog odseka pri Ministarstvu poljoprivrede je pružanje brzih, pouzdanih i uporedivih statistika u saglasnosti sa preporukama EU. Ovaj odsek izrađuje neophodne obrasce/šablone i uputstva, organizuje seanse obuke za ankete MRPF za popisivače, prikuplja podatke, proverava ih, obrađuje, analizira i sastavlja tabele i objavljuje podatke. Ovaj odsek planira potpunu primenu međunarodnih standarda, metodologije i nomenklature EUROSTAT-a. Odsek se sastoji od tri jedinice: jedinica za robnu razmenu, jedinica za FADN kao i jedinica za cene poljoprivednih proizvoda.

Jedinica za robu razmenu:

• upravlja bazom novih podataka u Ms Accessu-u prema potrebi drugih odeljenja i odseka statistike;

• ispravlja (koriguje) postojecu bazu za razne upitnike (izrada obrazaca, upitnika, tabela, veza i izveštaja) po potrebi i zahtevima;

• koordinira rad između MPŠRR, Carinske službe i KAK-a o bazi podataka;• priprema podatke za poglavlja o poljoprivredi (01-24) prema zahtevima

organizacionih jedinica MPŠRR-a i stranaka izvan nje; • brine se o organizaciji i godišnjem objavljivanju biltena robna razmena

poljoprivrednih proizvoda.

Jedinica za FADN:

• izrađuje testirajuci uzorak iz ankete EFB (KAK);• priprema upitnik „Knjiga farme“ i uputstvo za popunjavanje upitnika;• organizuje obuku za anketirane i farmere koji su uključeni u mrežu FADN-a;• uključuje podatke iz „Upitnika farme“ u program;• generiše izveštaje i analizira ih;• dostavlja rezultate farmerima;• priprema, objavljuje i deli publikacije relevantnim institucijama.

Jedinica cene poljoprivrednih proizvoda:

• neprekidno svakog prikuplja podatke o nekim domacim proizvodima kao i neprekidno sarađuje sa KAK-om u cilju pracenja i registrovanja podataka o cenama poljoprivrednih proizvoda;

• registruje cene u bazu podataka iz Informativnog sistema tržišta za registrovanje 475 poljoprivrednih proizvoda, poljoprivrednog mehanizma kao i đubriva i pesticida svakog meseca prema regionima, na veliko i malo;

• analizira o objavljuje podatke o cenama poljoprivrednih proizvoda iz podataka koji se dobijaju iz dva izvora KAK-a i IST-a. Isti se objavljuju svake godine31.

Uprkos zajedničkim merama i dalje postoji prostor za poboljšanje saradnje/koordinacije

31 Sastanak TRT 7 Poljoprivreda i ruralni razvoj, prezentacija „Organizacija poljoprivrednih statistika u MPŠRR-u, odsek za poljoprivredne statistike“. Hakile Xhaferi. MPŠRR. Oktobar 2012.


između MPŠRR i KAK-a. Trebaju se poboljšati kanali službene saradnje kako bi se uprostila razmena podataka, izbeglo udvostručivanje aktivnosti i bolje koristili raspoloživi izvori podataka. Glavni izazovi KAK/OPSA su nedovoljni budžetski i kadrovski resursi kao i nedostatak potpunih izvora podataka. Kao posledica nedovoljnog budžeta KAK nije sprovela APD tokom 2010. i 2011. Sa stanovišta statistika ovo nije pozitivno jer se gubi postojanost u izradi redovnih statistika. Takođe, nedostatak kapaciteta kadrovskih resursa u KAK/OPSA se ogleda u primeni njihovih planova rada i strategija. Za sada dve komponente monetarnih statistika još nisu primenjene, radna snaga u poljoprivredi i prihodi u poljoprivrednom sektoru. Još jedan izazov predstavlja pravovremeno objavljivanje rezultata i često se dešava da se rezultati objavljuju s kašnjenjem.

Neki od ograničenja i izazova su navedeni takođe i u izveštaju Evropske Komisije i drugih organizacija. Poljoprivredne statistike, kao i druge kosovske statistike, se smatra da su samo delimično usaglašene sa standardima EU. Uopšteno, sistem kosovskih statistika određuje popis stanovništva na nivou države. Stoga je mnogo podataka koji su objavljeni u vezi poljoprivrednih proizvoda rezultat što ih čini nesigurnim. Poslednji popis stanovništva je održan 2011., nakon 30 godina imajuci u vidu da je prethodni popis održan 198132 dok je poslednji popis poljoprivrede sproveden 1960.; novi popis se očekuje da bude održan tokom 2013. I dalje postoji potreba za podrškom u uređenju strukture prikupljanja podataka i sistematizacije statistika u integrisani sistem što je u saglasnosti sa zahtevima EU i time i procesima evropskih integracija33.

Prema izveštaju o napretku Kosova za 2011 „označen je ograničen napredak u sektoru statistika“. Ovo je vecinom zbog potrošenih resursa na popis stanovništva i ograničenog budžeta KAK-a: kako anketa radne snage tako i anketa poljoprivrednih domacinstava su otkazane u 2010. zbog nedostataka sredstava. Ekonomski obračun za poljoprivredu je prvi put objavljen u julu 2011. i pokriva vremenski period 2005 – 2008. I dalje ostaje izazov zakruživanja zakonodavnog okvira i podizanja kapaciteta KAK-a.

1.13.1. Mreža Računovodstvenih Podataka Farmi (MRPF)

Nadležna institucija za prikupljanje, obradu, analizu i objavljivanje podataka MRPF-a je MPŠRR, odnosno odsek poljoprivrednih statistika u okviru odeljenja za ekonomske analize i poljoprivredne statistike.

Administrativna uredba br. 06/2011 utvrđuje kriterije koje treba uključiti u sistem računovodstva farmi; za osnivanje mreže za prikupljanje podataka; računovodstvo poljoprivrednih domacinstava i identifikaciju godišnjih prihoda. Sistem mreže za računovodstvenih podataka farmi (MRPF) je osnovana 2005. kao pilot projekat, pri čemu je početo sa 50 farmi, postepeno proširujuci broj farmi u 2008. sa ukupno 300 farmi. Smatra se da mreža MRPF na Kosovu i dalje nije razvijena u zadovoljavajucoj meri zbog

32 Objašnjenje: Popis stanovništva je održan 2011. dok su prvi rezultati objavljeni u septembru 2012. 33 Tina Volk e.d. Studies on the Agriculture and Food Sector in Central and Eastern Europe. Agriculture in

the Western Balkan Countries na http://www.iamo.de/dok/sr_vol57.pdf. 2010.


nedostataka izbora inkluzivnijeg uzorka. Ovo je rezultat nepostojanja registra „okvira farmi“ kada je poznata činjenica da je poslednji popis poljoprivrede održan 1960.

Na osnovu statistike Ankete domacinstava (KAK) na Kosovu se smatra da postoji 192.500 poljoprivrednih domacinstava. Od ovog broja samo 5.000 farmi je iznad 1 evropske ekonomske jedinice (ESU) koja obrazuje oblast pracenja MRPF-a. Podaci MRPF-a se prikupljaju od 300 farmi koje daju normu od 6% (izabrani uzorak) ili 0,15% ukupnog broja poljoprivrednih domacinstava. Klasifikacija uzorka MRPF-a je realizovana nakon što je izvršen obračun koeficijenata evropske ekonomske veličine (ESU). Koristeci standardne autpute po prvi put je izvršena klasifikacija farmi na osnovu vrste proizvoda i ekonomske veličine, i istovremeno su određeni ključni sektori u poljoprivredi. Dakle korišcenjem ove metode je omogucena rekonstrukcija strukture poljoprivrednog sektora na Kosovu. na osnovu ovih rezultat je pronađen broj poljoprivrednih domacinstava (192.500)34, od kojih 49% ili otprilike 93 farmi je iznad 2000 SO koje obrazuju oblast pracenja i koje proizvode 82% vrednosti opšteg proizvoda.

Prikupljeni i obrađeni podaci farmi uzoraka donekle predstavljaju poljoprivredni sektor Kosova.

Upitnik je korišcen/prihvacen na zadovoljavajuci način, međutim potrebno je dodatno vreme kako bi se upoznali oni popisivači koji ce ga koristiti. Takođe je testiran i softver, uključujuci i nedavno prikupljene podatke. Na osnovu rezultata FADN-a stočarske farme koje koriste pašnjake (vecinom krave muzare), mešovite farme sa mešanim kulturama i stočarske farme su najvažniji deo poljoprivrednog sektora Kosova.

Korišcenjem SO-a je napravljena klasifikacija farmi uzoraka iz AD-a 2008. Sve farme su u totalu tokom 2008. proizvele proizvodnu vrednost koja je obračunata na 573.000.000 evra. Farme koje se nalaze ispod praga (51% ukupnog broja farmi) je proizvelo 18% vrednosti ukupnog proizvoda, dok su farme iznad minimalnog praga proizvele 82%. Plan izbora uzorka na Kosovu treba revidirati jer neke od vrsta farmi nije uključeno/zastupljeno (posebno farme koje gaje različite vrste životinja/mešovite).

Ovom metodom MPŠRR ce biti u stanju da klasifikuje (sagradi) strukturu poljoprivrednog sektora na Kosovu. ovo ce služiti kao polazna tačka ili mapa puta za izradu agro-ruralnih razvojnih politika i dobra je osnova jer ce biti održan poljoprivredni popis i revidirana originalna struktura poljoprivrednih farmi. Standardno upravljanje obračuna ukupne proizvodnje na Kosovu pomaže u ocenjivanju potencijalnih sektora i ocenjivanju potencijala te istovremeno identifikuje glavne grane poljoprivrede35.

34 Evaluation and recomandations for the FADN System in Kosova-Barkazsy Levente, stručnjak TAIEX-a, mart 2012.

35 Sastanak TRT 7 Poljoprivreda i ruralni razvoj, prezentacija „Mreža računovodstvenih podataka u farmi“. Ekrem Gjokaj. MPŠRR. Oktobar 2012.


1.14. Tržišne Mere

Dana 18 oktobra 2006. Evropska Komisija je predložila jedinstvene Organizacije za zajedničko tržište za sve poljoprivredne proizvode u cilju zamene 21 OZT-a. Ovaj događaj predstavlja veliki korak u neprekidnom procesu usmeravanja i uprošcavanja ZPP-a u korist poljoprivrednika, administracija i preduzeca koja se bave poljoprivrednim proizvodima.

Osnivanje jedinstvene Organizacije za zajedničko tržište je smanjilo zakonodavstvo u sektoru poljoprivrede, poboljšalo transparentnost i učinilo politiku lakše dostupnom. Primer je primene boljeg uređenja i stoga predstavlja integralni deo Lisabonske strategije. Stvaranje jedinstvene OZT predstavlja najvažnije uprošcavanje ZPP-a koje je ikada preduzeto36.

Kosovo je u početku sklopilo bilateralne trgovačke sporazume sa zemljama regiona, međutim 2006. su ovi bilateralni sporazumi zamenjeni multilateralnim sporazumom – CEFTA. Kosovo je liberalizovalo tok robe na poljoprivrednom tržištu od prve godine kada je CEFTA stupila na snagu (2007.) i skinulo carinsku stopu od 10 procenata i količinske kvote za sve poljoprivredne proizvode država članica CEFTA-e. Od 13. decembra 2011. Kosovo ima koristi od sporazuma (Uredba br. 1336/2011 Saveta) o autonomnim trgovačkim merama EU. Prema ovom Sporazumu Kosovo uživa neograničen i slobodan pristup tržištu EU za svoje proizvode37. Sa druge strane predstavnici civilnog društva smatraju da Kosovo još nije imalo nikakve koristi od CEFTA-e. Oni smatraju da postupanja uz uslovljavanja, subvencije, damping cene, nelojalnu konkurenciju, uvoz nekvalitetne hrane i sumnjivog sadržaja nastavljaju da štete kosovsku poljoprivredu i potrošača. Njihova sugestija je da mehanizmi nadzora i tržišne inspekcije čvrsto primenjuju Zakon protiv dampinga, Zakon o konkurenciji, Zakon o standardizaciji, Zakon o zaštiti potrošača i da se protiv onih koji rade u suprotnosti sa zakonom i štete potrošača preduzmu kaznene mere kao što je oduzimanje dozvole38.

U okviru Ministarstva trgovine je osnovana radna grupa za trgovačke politike koja vecinom tretira agro-privredne probleme i mere protiv balansiranja i protiv dampinga uz učešce privredne zajednice. Ostale mere koje su preduzete u oblasti trgovačkih politika su: podkomisija za poljoprivredu i fito-sanitarnost (za CEFTA u okviru MPŠRR); komisija za ocenjivanje uvoznih mera (međuministarska komisija); radna podgrupa za trgovačke politike u poljoprivredi (funkcioniše u okviru Ministarstva trgovine i industrije)39.

Zakon br. 03/L-114 o porezu na dodatu vrednost određuje placanje poreza na dodatu

36 Agriculture and Rural Development . Poljoprivredna tržišta na http://ec.europa.eu/agriculture/markets/index_en.htm.

37 Taxation and Customs Union na http://ec.europa.eu/taxation_customs/customs/customs_duties/rules_origin/preferential/article_784_en.htm.

38 NVO Konsumatori. Selatin Kaçaniku. Novembar 2012. 39 Odgovori na pitanja studije izvodljivosti. Jun 2012.


vrednost u iznosu od 16 procenata oporezujuce vrednosti uvoza, unosa i drugih oporezujucih nabavki uz izuzece nabavki sa normom nula. Član 10. Zakona opisuje nabavke sa normom nula za: izvoz, nabavku robe i usluga u vezi međunarodnog saobracaja robe i putnika; navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i uvoz i nabavku ostale poljoprivredne robe (stočarstvo, hortikultura, žitarice, poljoprivredna mašinerija i mehanički aparati). Vecina poljoprivrednih inputa i opreme je oslobođeno carinske takse i PDV-a (Uredba br. 2004/13, br. 2004/35, 2006/4, 2007/12 i br. 2007/31).

Mere politike taksi usmerenih ka poljoprivrednom sektoru uključuju:

1. Izuzimanje carinske takse/izuzimanje PDV-a za poljoprivredne inpute; 2. Izuzimanje carinske takse i smanjenje/izuzimanje PDV-a za koncentrat koji se

koristi za prehranu životinja;3. Izuzimanje carinske takse smanjenje/izuzimanje PDV-a za određene kategorije

životinja za dalji tovljenje; 4. Izuzimanje carinske takse smanjenje/izuzimanje PDV-a za kapitalnu robu za

poljoprivredu i izabrane agro-prerađivačke industrije40.

Zakonom br. 2004/33 o stočarstvu, Zakonom br. 2004/13 o rasadnom materijalu, Zakonom br. 2003/5 o semenu i Zakonom br. 03/L-042 o zaštiti biljnih proizvoda, MPŠRR je stvorila zakonske i administrativne mehanizme za licenciranje preduzeca za trgovanje poljoprivrednim proizvodima (prodaja, izvoz i uvoz)41.

1.15. Politika Kvaliteta

Tri šeme EU, poznate kao PDO (zašticeno utvrđivanje porekla), PGI (zašticena oznaka porekla) i TSG (garantovana tradicionalna specijalnost) promovišu i štite ime kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i prehrambenih artikala.

• PDO – pokriva poljoprivredne proizvode i prehrambene artikle koji se proizvode, prerađuju i pripremaju u određenoj geografskoj zoni korišcenjem prihvacenih znanja.

• PGI – pokriva poljoprivredne proizvode i prehrambene artikle koji su blisko vezano sa određenom geografskom zonom. Najmanje jedna etapa proizvodnje, prerade ili pripreme se obavlja u toj zoni.

• TSG – naglašava tradicionalni karakter kako u sastavu tako i u sredstvima za proizvodnju42.

Na Kosovu je u toku izrada nacrta zakona o geografskim oznakama koji obuhvata pravila i kriterije za proizvodnju proizvoda posebnog karaktera mesta porekla. Trgovačka marka je zašticena Zakonom br. L-026/2011 o trgovačkim markama.

40 Sastanak TRT 7 Poljoprivreda i ruralni razvoj, prezentacija „Primenjene mere u primarnoj proizvodnji“. Nysrete Doda. MPŠRR. Oktobar 2012.

41 Ibid.42 Agriculture and Rural Development. EU Agricultural Product Quality Policy na http://ec.europa.eu/

agriculture/quality/index_en.htm.


Zašticeno geografsko poreklo vina je uređeno Zakonom br. 02/L-8 o vinu i Zakonom br. 04/L-019 o izmenama i dopunama zakona br. 02/L-8 o vinu. Zakon br. 02/L-8 štiti proizvode vina u određenom geografskom regionu. Ovim zakonom se određuju uslovi koje treba ispuniti proizvođač zašticenog naslova porekla i ovlašcuje MPŠRR da donese podzakonske akte kojima se utvrđuju uslovi koje treba ispuniti za utvrđivanje vina sa zašticenim geografskim poreklom i određuju lokacije sa zašticenim geografskim oznakama. MPŠRR je donelo administrativnu uredbu br. 03/2009 o utvrđivanju vinogradske teritorije na Kosovu kojom se određuje teritorija vinograda u Republici Kosovo podeljenoj prema vinogradskim regionima, podregionima i lokacijama43. U toku je proces izrade AU za utvrđivanje kriterija za označavanje zašticenog geografskog porekla i opis geografskih oznaka na vinu. Ovom uredbom se planira i klasifikacija vrsta, loze koja je zastupljena u ampelografskoj strukturi, ograničenja roda, sve navedeno ce biti realizovano saglasno sa Uredbom Saveta Evrope broj 491/2009 od 25. maja 2009.

1.16. Priprema Plana za Poljoprivredu i Ruralni Razvoj 2014-2020

Kako bi se politike ruralnog razvoja i poljoprivrede uskladile sa zajedničkim poljoprivrednim politikama EU i IPA II, ministar je odlukom 656/12 osnovao upravnu grupu za pripremu PPRR-a 2014-20. koji ce biti zasnovan na nacrtu uredbe IPA II EK-a. Upravna grupa za pripremu PPRR-a 2007 – 13. je sastavljena od raznih strana iz javnog i privatnog sektora i u konsultaciji sa socio-ekonomskim partnerima i drugim zainteresovanim akterima, kao što su organizacije civilnog društva, lokalne akcione grupe organizacije poljoprivrednih proizvođača, opštine, agro-preduzeca i civilno društvo. Tokom ovog procesa dijaloga su organizovani informativni seminari, osnovane su radne grupe i bice razmenjene informacije kako bi se omogucilo učešce socio-ekonomskih partnera u celom razvojnom procesu novog programa, koji ce biti osnova politika za dugi niz godina.

1.17. Izazovi Sektora

1. Nedovoljni kadrovski resursi za zakonodavstvo (odeljenje za zakonodavstvo);

2. Nedostatak budžeta i kapaciteta za potpunu primenu zakonodavstva;3. Nedovoljno unapređivanje uslužnih kapaciteta; savetodavnih i malog broja

uključenja farmera u savetodavne usluge;4. Odeljenje za isplate raspolaže ograničenom infrastrukturom informacione

tehnologije;5. Nedovoljno unapređenje elektronskih registara;6. Poboljšanje primenjivosti zakona – nedovoljno efikasna primena

zakonodavnog okvira u pitanjima koja se odnose na sigurnost hrane;7. Niski prihodi u poljoprivedi i ruralnim domacinstvima;8. Nedostatak punih izvora podataka; 9. Nedovoljni budžetski i kadrovski resursi; 10. Nepriuštivi krediti – visoke kamatne stope;11. Korišcenje poljoprivrednog zemljišta u druge svrhe;12. Slabo organizovanje ruralne zajednice;

43 Odgovori na pitanja studije izvodljivosti. Jun 2012.


13. Nedovoljno unapređenje kadrovskih kapaciteta u MPŠRR i na lokalnom nivou;

14. Neokončana konsolidacija zemljišta iz prošlosti; 15. Mala prosečna veličina farma i neprekidno usitnjavanje zemlje.44

44 Izazovi identifikovani na plenarnoj radionici TRT 7. April 2013.


1.18. Aneks

1.18.1. Aneks I Lista Individualnih Sastanaka

Ime Organizacija Pozicija

Hysni Thaqi MPŠRR Direktor ruralnog razvoja i savetodavnih usluga

Mediha Halimi MPŠRR Službenik MRPF i prerade poljoprivednih proizvoda

Muhamet Gubetini MPŠRR Direktor odseka za kadrove

Nysrete Doda-Gashi MPŠRR Direktor odseka za ulaganje u farme (upravni organ)

Shefki Zeqiri MPŠRR Direktor pravne službe

Sebahate Haradinaj MPŠRR Direktor odeljenja za evropske integracije i usaglašavanje politika

Agron Berdyna MPŠRR Direktor odseka za evropske integracije

Agim Nuha MPŠRR, Odeljenje za isplate Direktor odseka administracije (odsek za isplate)

Ismajl Kastrati MPŠRR Direktor odseka IT i registara (odsek za isplate)

Prof. Adem Demaj Udruženje organske poljoprivrede Kosova (SHBOK)

Predsednik udruženja

Emine Daci Privredna komora Kosova (PKK) Savetnik za poljoprivredu predsednika PKK-a

Zenel Bunjaku Inicijativa za razvoj poljoprivrede na Kosovu (NZHBK)

Izvršni direktor

Bexhet Basha Obnavljanje poljoprivrede (OP) Izvršni direktor

Mustafe Kastrati GIZ Savetnik za promociju privrednog razvoja

Xhevat Lushi GIZ Savetnik za promociju privrednog razvoja

2. Ribarstvo

2.1. Institucionalni Okvir

Institucija koja je odgovorna za uređivanje oblasti ribarstva jeste Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj, odnosno Odsek za stočarsku proizvodnju. Oblast ribarstva pokrivena je Sektorom za razmnožavanje stoke, živinarstvo, pčelarstvo i ribarstvo. Pošto sve ove oblasti potpadaju pod odgovornost ovog sektora, kapacitet za pokrivanje ribarstva prilično je ograničen.

U sklopu nekadašnjeg Odeljenja za stočarstvo, svoje aktivnosti sprovodilo je i 6 (šest) inspektora koji su pored drugih aktivnosti, obavljali i one koje su povezane sa ribarstvom. Nezavisno od toga, nakon unutrašnje reorganizacije Ministarstva, ovi inspektori prešli su u Odeljenje za isplate i sada u svom delokrugu nemaju i aktivnosti u vezi sa ribarstvom. Inspektori su radili na osnovu godišnjeg plana inspekcija, koji je u jednom svom delu predviđao i inspekciju u domenu ribarstva i akvakulture. Ovlašcenja


inspektora predviđena su Zakonom o ribarstvu i akvakulturi, u članovima 51, 52, 53 i 54, Sa druge strane, ovlašcenja čuvara ribnjaka predviđena su članovima 44, 45 i 46 istog zakona.

Drugi nosioci aktivnosti u domenu ribarstva obuhvataju SSRRK (Savez sportsko-rekreativnih ribolovaca Kosova) kao i oko 15 lokalnih udruženja. Usled nedostatka finansijskih sredstava, savez je naišao na probleme u realizaciji dužnosti predviđenih zakonom o ribolovu.

2.2. Zakonski Okvir

Nacionalno zakonodavstvo u oblasti ribarstva potpada pod delokrug MPŠRR-a. Do sada, oblast ribarstva i akvakulture uređivana je sledecim zakonodavstvom:

• Zakon o ribarstvu i akvakulturi br. 2006/02 - L85 usvojen od strane Skupštine Kosova dana 10. oktobra 2006. godine i proglašen Uredbom UNMIK-a br. 2006/58 od 20. decembra 2006.

• A/U br. MA-NO 24/2007 o sportsko-rekreativnom ribolovu i opremi za sportsko-rekreativni ribolov.

• A/U br. MA-NO 09/2008 o izdavanju dozvola za delatnost akvakulture.• A/U br. MA-NO 07/2009 o utvrđivanju ribarskih područja - zona.

U konačnoj je fazi izrade još jedno Administrativno uputstvo o ”Sprečavanju i kontroli bolesti kod vodenih organizama”. Mandat za izradu ovog uputstva ima Agencija za hranu i veterinu, koja je obrazovala radnu grupu, koja uključuje sve interesne strane.

2.3. Aktuelna Situacija u Domenu Ribolova

Ribolov zajedno sa akvakulturom, predstavlja životni izvor hrane, radnih mesta, trgovine i ekonomskog blagostanja za ljude u celom svetu, te iz tog razloga treba da se obavlja na odgovoran način, sa ciljem očuvanja ribljih resursa, upravljanja i njihovog razvoja, imajuci u vidu očuvanje eko-sistema i bio-raznolikosti. Kosovo ima značajan potencijal slatkih voda i relativno je malo udaljeno od tržišta te razvoj ribarstva i to posebno akvakulture može obezbediti mnogobrojne mogucnosti za zapošljavanje, ostvarivanje profita i pružiti druge mogucnosti za razvoj domace privrede.

U ovom sektoru, sektor ribarstva doživljava zastoj u svom razvoju. Postoji vakum u upravljanju resursima za ribolov kako na strani lokalne uprave tako i na strani vlasti na centralnom nivou. Sektor intenzivne proizvodnje ribe doživeo je velike probleme nakon 90-ih tako da veliki broj ribnjaka u društvenom vlasništvu nije u mogucnosti da aktivira svoju proizvodnju upravo zbog nedefinisanja njihovog imovinskog statusa, te kao rezultat svega ovoga postoji i nedovoljan broj investicija za obnavljanje proizvodnje.

Stanje kada govorimo o jezerima, rekama i akumulacionim jezerima u nekim regionima nije zadovoljavajuce upravo zbog zagađenja okolne sredine i velikih šteta pričinjenih


rečnim koritima uglavnom kao rezultat vađenja peska i podizanja separacija duž rečnih tokova. Obaveza primene važeceg zakonodavstva i propisa o ribolovu i nedostatak mehanizama za primenu zakona takođe dovode do problema u razvoju ribolova. Drugi faktori koji utiču na zastoje kada govorimo o ribarstvu jesu korenite promene u organizaciji uprave, malobrojne mogucnosti za angažovanje potrebnog osoblja za upravljanje i kontrolu, organizovanje čuvara voda koji treba da onemoguce ribolov u vreme razmnožavanja i korišcenje zabranjenih sredstava tokom ribolova.

Odeljenje za stočarsku proizvodnju je u prošlosti organizovalo nekoliko sastanaka koji su imali za cilj da se podigne svest opština, privatnih zemljoposednika i udruženja o izradi razvojnih projekata i plana za očuvanje ribljih izvorišta. Treba raditi na izradi konkretnih projekata i pronaci izvore za razvoj akvakulture i očuvanje ribljih resursa. Pre svega ovoga, potrebno je izvršiti profesionalnu procenu ribljih resursa i identifikovati mogucnosti za razvoj.

U skladu sa analizama koje je sproveo MPŠRR, imajuci u vidu domacu proizvodnju ribe u postojecim ribnjacima i uvoz sveže i zamrznute ribe, potrošnja ribljeg mesa iznosi 0.8 kg/po glavi stanovnika, što je u poređenju sa zemljama u regionu i šire, ispod svakog proseka imajuci u vidu da zemlje u regionu u proseku konzumiraju 3.0 kg/po glavi stanovnika, dok zemlje Evrope (EU) oko 26 kg/po glavi stanovnika. Sve ovo je rezultat nedovoljne ponude ribe na tržištu, posebno sveže ribe. Među faktorima koji utiču na nizak nivo potrošnje ribe možemo pomenuti i kulturu ishrane kao i visoku cenu koštanja ribe, pošto se ovaj proizvod smatra luksuzom. Do sada je preduzet jedan broj inicijativa da se podrži i olakša gajenje ribe. Ovde možemo pomenuti smanjenje PDV-a na nulu kao i carinske dažbine za riblju hranu.

2.4. Aktuelno Stanje u Domenu Akvakulture

Akvakultura na Kosovu vodi svoje korene još od 60-ih, prvobitno ribnjakom za ribu šaran u Radevu, zatim i značajnim brojem ribnjaka pastrmke u Istoku, Zubinom Potoku i nekoliko mini ribnjaka u drugim delovima Kosova. Najveci ribnjak šarana u selu Radevo, Opština Lipljan površine je oko 80 ha. 1987. godine načinjene su značajne investicije u uređivanje bazena, cevnog sistema i kaveza za razmnožavanje (inkubatora) koji nažalost nisu korišceni.

Proizvodnja ribe u ovom ribnjaku tokom 80-ih dostigla je čak 80 T/godišnje ribe za tržište i 30-50 T/godišnje kod vrsti različitih veličina, kao značajan izvor za razvoj akvakulture i poribljavanje vodenih izvorišta. Nažalost, ovaj ribnjak ne koristi se danas ili se koristi u vrlo maloj meri kao posledica značajnog uništavanja infrastrukture, nedostatka finansijskih sredstava i nedefinisanja njegovog statusa.

Ribnjak u Istoku površine od oko 3.15 ha bavi se gajenjem kalifornijske pastrmke, u intenzivnim sistemima, i u svom sastavu ima i inkubatore koji proizvode značajnu količinu mlađi i vrsti za mrest koji se koristi za njegove vlastite potrebe ali i za poribljavanje drugih ribnjaka na celoj teritoriji Kosova, a nedavno je ovaj ribnjak počeo i


sa investicijama u domenu prerade.

Prema podacima kojima raspolaže OSP, proračunato je da se u proseku proizvodi više od 2 miliona vrsti za mrest u okviru godine. Ovaj ribnjak dobro je izgrađen sa mogucnošcu proizvodnje oko 500-700 T/ribe za potrošnju. Ukoliko uzmemo ukupnu proizvodnju ribljeg mesa na nacionalnom nivou, ovaj ribnjak pokriva oko 60%. Ribnjak koji se nalazi u Zubinom Potoku, izgrađen je u skladu sa standardima i proizvodi do 80 T/godišnje. Uzgaja se riba, tipa pastrmka, a postoji potencijal za povecavanje proizvodnih kapaciteta.

Može se reci da je sektor akvakulture na Kosovu nakon uporedbe sa zemljama u regionu i u Evropi mali, pošto proizvodi minimalnu količinu ribljeg mesa od 700 T/godišnje, pastrmka proizvedena na Kosovu uglavnom se konzumira po restoranima i vrlo malo ili se uopšte ne može naci na tržištu. Na Kosovu postoji 33 ribnjaka, od 30 ribnjaka, samo u 3 se gaji šaran a u 30 preostalih ribnjaka se gaji pastrmka.

Br. ribnjaka Vrsta ribe Ukupna podvodnapovršina/ha

Proizvodnja tona/godišnje

Količina konzumirane hrane tona/godišnje

Poreklo Hrane

Br. proizvedenih ili kupljenih Vrsti za mrest

Vrsta farme/ribnjaka Br. prema kategoriji

Danska

30 pastrmka 670 Holandija 178.000/Pr. 21- Hotelijerstvo

3 šaran 30 Italija 2.610.000/Bl. 1 - Komercijalna

Bugarska 11 - Kombinovana

Ukupno = 33 4/ha 700 oko 2.000 t/godišnje

94:3:2:1 2.788.000 33

Računa se da u ovom sektoru radi 128 zaposlenih na puno radno vreme. Hrana se uglavnom obezbeđuje uvozom iz zemalja kao što su Danska, Holandija, Italija itd. Baza ovih podataka poziva se na 2012. godinu. Najveci deo ovih ribnjaka uzgaja ribu za potrebe svojih klijenata a mnogo manje za potrebe tržišta. Imajuci u vidu vodena izvorišta i zahteve tržišta, razvoj akvakulture prilično je perspektivan. Aktivnosti OSP-a za senzibilizaciju i intenzivno gajenje ribe dovele su do velikog broja zahteva za dobijanjem finansijske podrške za otvaranje novih ribnjaka. MPŠRR u ovom trenutku istražuje mogucnost pronalaženja izvora za finansiranje razvoja intenzivne akvakulture svojim šemama pomoci.

Potencijalne reke za uzgajanje pastrmke na Kosovu jesu Drin, Bistrica, Rečani, Lepenac, Brod kod Dragaša, Restelica u Dragašu, Binča kod Vitine i druge reke. Od ovih reka, imajuci u vidu da protok na njihovim izvorištima, na osnovu merenja stručnjaka koje je angažovao ABU iznosi 17.9 m3/sek, uvek je moguc minimalni biološki protok, koji omogucava mrest ribe od 2400 T/godišnje.

• Hranljivevrednostiribljegmesa

Kvalitet ribljeg mesa na osnovu hemijskog sastava ne zaostaje u poređenju sa drugim životinjama i pticama. Bez obzira na to da li je u pitanju riba iz slatkih voda ili mora,


riblje meso ima visoku hranljivu vrednost i u smislu energetske vrednosti predstavlja hranu sa najvišom biološkom vrednošcu i koristi se kao sirovina za industriju prerade.

Vrsta mesa % masti % proteina % vode EM u J/100gr

goveđe meso

svinjsko meso

pilece meso

jaja

šaran

pastrmka

15.4

22.1

11.0

11.5

4.3-20.9

18.8

17.2

19.1

12.8

10.7-14.4

20.0

64.8

60.0

68.7

75.0

63.0-79.0

75.0

895.5

1120.2

731.5

413.8

514.1-1070.0

491.1

Iz zdravstvene i hranljive perspektive, riblje meso ispunjava zahteve različitih potrošača, kako u smislu osnovnih aminokiselina, masti tako i u smislu energetske vrednosti.

Ljudski organizam u stanju je da iskoristi 95% hranljivih materija iz ribljeg mesa (proteini 96% i masti 91%). Prema statističkim podacima, od ukupnog broja stanovnika na našoj planeti, 80% istih ne dobija dovoljnu količinu proteina životinjskog porekla (35 gr proteina/dnevno), te bi iz tog razloga proizvodnja ribljeg mesa nadomestila ovu potražnju. U ekonomskom smislu, ribarstvo je delatnost koja je sačinjena od aktivnosti na poribljavanju i ribolovu i sa kojom je povezan veliki broj konkretnih delatnosti kao što su prerađivačka industrija, industrija prerade životinjske hrane, brodarska industrija itd.

Najveci deo ribe proizvedene u svetu, oko (65%) obezbeđuje se ekonomičnim ribolovom u okeanima i morima, 10% se obezbeđuje mrestom riba a 25% iz slatkih voda (jezera, reke, akumulaciona jezera itd). Pastrmka ima specifičnije zahteve kada govorimo o njenom razmnožavanju, ima velike potrebe za vodom visokog kvaliteta a ne za velikim kavezima napunjenim vodom, te zahteva mnogo vece investicije u poređenju sa ribom iz toplih voda kao i dobro uravnoteženu ishranu, posebno u prvoj fazi. U skladu sa svetskim normama, proizvodi se oko 40kg/m kvadratnom, dok u našim uslovima oko 20kg/m kvadratnom ili 200 t/ha upravo zbog nedostatka pribora, što povecava i sam trošak proizvodnje ribe.

Kod nas, za proizvodnju jednog kg šarana troši se približno 2.8-3.4 kg hrane i 0.2-0.4 kg organskog đubriva dok se za pastrmku troši približno 2 kg hrane po jednom kg težine u zavisnosti od kvaliteta hrane.

2.5. Izdavanje Dozvola i Inspekcija

MPŠRR u saradnji sa SSRRK-om donosi odluke o ribljih područjima, količini ribe za ribolov, priboru za ribolov itd. Preko Saveza ribolovaca, odluke se prenose na lokalna udruženja ribolovaca. Kada govorimo o akvakulturi, odluke donosi sam MPŠRR a Inspektorat ih primenjuje kao takve.


Podnošenje zahteva za izdavanje dozvola počelo je i ubrzo se očekuje da započne izdavanje prvih dozvola. U skladu sa zakonodavstvom na snazi, za izdavanje dozvola u oblasti akvakulture na nivou zemlje odgovoran je MPŠRR, dok je izdavanje dozvola ribolovcima za sportsko-rekreativni ribolov ovlašcenje koje je dodeljeno SSRRK-u. Savez sportskih ribolovaca organizuje stručne obuke za ribolovce i vrši njihovo licenciranje. MPŠRR učestvuje u Komisiji za izdavanje dozvola sa jednim članom. Savez sportskih ribolovaca Kosova podnosi izveštaj MPŠRR-u o broju izdatih dozvola.

SSRRK je u 2012. godini izdao ukupno 1850 dozvola za ribolov i to u skladu sa starosnim grupama/kategorijama. Savez sportskih ribolovaca uspostavo je kontakte sa udruženjima ribolovaca u regionu i šire sa ciljem razmene iskustava i organizovanja takmičenja u ribolovu. Tokom godine, organizuje se samo 1 (jedna) manifestacija takmičarskog karaktera na nivou regionalnih država. Ova manifestacija takmičarskog je karaktera za sportske ribolovce i organizuje je Udruženje sportskih ribolovaca.

Nadležnosti inspektora predviđene su zakonom o ribolovu i akvakulturu, u članovima 51, 52, 53 i 54. Nadležnosti čuvara ribnjaka predviđene su Zakonom o ribarstvu i akvakulturi u članovima 44, 45 i 46.

Odgovornosti inspektora za inspekciju slede:

• Inspekcija dozvola (licenci) za ribolov;• Inspekcija opreme koja se koristi za ribolov;• Inspekcija upecane količine;• Inspekcija svih aktivnosti u domenu akvakulture.

Sve sankcije predviđene su Zakonom o ribarstvu i akvakulturi. U skladu sa ovim zakonom, članovi 59, 60 61 i 62 uređuju novčane kazne za fizička i pravna lica, za prekršaje. Ovi članovi preciziraju zabranjene aktivnosti u domenu ribarstva i akvakulture.

Osim prethodno navedenih kaznenih mera, postoje i druge kaznene mere kao što je zaplena opreme, pribora za ribolov i upecane ribe. U skladu sa zakonom o ribarstvu i akvakulturi, primena ovakvih mera pod nadležnošcu je čuvara ribnjaka koji se imenuju kao nosioci prava za ribarsko područje. Korisnik jednog ribarskog područja podnosi izveštaj MPŠRR-u o primenjenim merama. Nakon što verifikuju da li je došlo do prekršaja zakona, inspektori zapisnikom konstatuju prekršaj i preporučuju prosleđivanje predmeta sudu. Na osnovu zapisnika inspektora, Pravna služba MPŠRR-a priprema predmet i isti prosleđuje sudu. Sud, nakon razmatranja predmeta donosi odluku i u vezi sa time obaveštava stranke.

U prošlosti, nekadašnje Odeljenje za stočarsku proizvodnju (OSP) je u vezi sa događanjima, eventualnim bolestima itd. informisano putem svojih službenika na terenu, inspektora za stočarstvo i veterinu. Kada govorimo o događanjima u domenu ribarstva, poribljavanja i količine ulovljene ribe, OSP obaveštava Savez sportsko-rekreativnih ribolovaca koji sakuplja podatke tog tipa od lokalnih ribolovnih udruženja.


Ovim dvoma sistemima podataka, po potrebi, OSP može obezbediti i druge podatke.

OSP je pripremio upitnik kako bi sakupio podatke o razvoju situacije u domenu ribolova, konkretno o komponenti akvakulture, dok su za popunjavanje ovog upitnika bili odgovorni inspektori za stočarstvo na terenu. Sakupljeni podaci su obrađeni i služe kao dobra osnova za ocenu stanja u kome se nalazi ribarstvo odnosno akvakultura danas i za korake koji treba da se preduzmu sa ciljem unapređivanja aktivnosti u ovoj oblasti.

Ovlašcenje za upravljanje ribljim resursima:

MPŠRR svake godine izdaje odluku kojom ovlašcuje Savez sportsko-rekreativnih ribolovaca da vrši ograđivanje ribnjaka, izdavanje dnevnih dozvola i pracenje ribolova. Ovo ovlašcenje važi godinu dana i prošle godine je izdato 03. aprila 2012. FPSR je obavezan da svake kalendarske godine podnese izveštaj o istom MPŠRR-u.

Izvoz i prerada ribljeg mesa:

Najveca kompanija u zemlji za preradu ribe “Trofta” izvozi u Makedoniju i započela je tehnološki proces prerade.

• Podrškaoddonatora:

Ekspertiza Taiex-a;

Ocenjeno je i dat je komentar na zakonodavstvo;

Ocenjena je industrija akvakulture i voda.

Nalazi i preporuke:

Zagađenje otvorenih voda kao opasnost po razvoj

Direktiva EU o vodama treba da se postigne do 2015.

Neophodna pogranična saradnja

• Tehnička pomoc;• Stručnjak GIZ-a u saradnji sa domacim stručnjakom; • Riblje vrste;• Pastrmka;• Šaran.

Najviše data u:

• Tehnologiji za farme riba, u skladu sa intenzivnim uslovima (mrest – rezervisano


mesto za oplodnju riba, oprema, kvalitet vode itd.);• Planiranje proizvodnje

Obrazovanje

Fakultet za poljoprivredu i veterinu je u nastavni plan i program za obrazovanje studenata na nivou bačelor i master uvrstio predmet Ribarstva i akvakulture, što ce pomoci u pripremi kadrova koji ce se baviti ovom oblašcu u Republici Kosovo.

Projekti

Trenutno se primenjuje zajednički regionalni projekat (N, AL, RKS, MN, BiH) za preradu ribe i iskorišcavanja ostataka u akvakulturi i ribolovu koji finansira Vlada Norveške. Ovo ce u velikoj meri uticati na stvaranje dobrih praksi gajenja ribe kao i na prenos znanja sa regionalnih zemalja i iz Norveške.

2.6. Izazovi u ovom sektoru

1. Nedostatak finansijske podrške za ribarstvo;

2. Nizak nivo prerade ribe;

3. Nedovoljno iskorišcavanje postojecih kapaciteta ribnjaka (iskustvo, zastarela tehnologija, kvalitet vode, hrane);

4. Nedostatak profesionalnog iskustva u oblasti akvakulture;

5. Nepostojanje Strategije ribarstva;

6. Visoki nivo zagađenosti voda;

7. Degradiranje rečnih korita;

8. Nedostatak popisa zaliha u oblasti ribarstva.45

3. Šumarstvo

3.1. Opšti Pregled

Kosovo zauzima središnji položaj na balkanskom poluostrvu. Prostire se na geografskoj širini između 41°50’58 “ i 43° 51’42” i geografskoj dužini između 20 ° 01’30” i 21°48’02”. Kosovo zauzima površinu od 10,887 km ², ima 1,739,825 miliona stanovnika46

sa gustinom naseljenosti od 160 stanovnika/km². Republika Kosovo, graniči se sa: Albanijom na jugozapadu, Makedonijom na jugoistoku, Srbijom na istoku, severu i severozapadu i sa Crnom Gorom na zapadu. Teritorija Kosova okarakterisana je

45 Izazovi identifikovani tokom plenarnog skupa TRT od 7. aprila 2013.46 Popis stanovništva, domacinstava i stanova na Kosovu, 2011.


šumskim masivima, kao što su: Kopaonik i Rogozna na severu, na jugozapadu šume Mokra Gora i Suva Gora, na zapadu Žleb, Hajla, Mokna, Prokletije (albanski Alpi), na jugozapadu Paštrik, na jugu Koritnik, Šume Jezerca, Nerodimlje i Šar planina.

Na severozapadu centralnog dela Kosova prostire se Drenička šuma. Na istoku šuma Prugovca, Koznice i Žegovca. Pod uticajem klimatskih, ortografskih, geoloških i pedoloških faktora obrazovane su sledece šumske zajednice (asocijacije): hrastova šuma (Quercetum farnetto-cerris Rud.), bukova šuma (Fagetum moesiacea scardicum Cras.), bukovo-jelova šuma (Abieto Fagetum Jov.), šuma smreke (Picetum excelsae), šuma munjike (Pinion heldreichii), borova šuma (inus sp.) i šume klekovine (Pinion Mughi Pawl.)

Ocenjuje se da ukupna površina Kosova prekrivena šumama iznosi oko 464 800 ha, ili 41% teritorije Kosova, od kojih je 60% šuma u vlasništvu države a 40% u privatnom vlasništvu. 32 200 ha šumskog tla je ogoljeno (bez drveca), dok je 90% šumskog zemljišta prekriveno listopadnim vrstama, dok su druge prekrivene mešavinom listopadnih i zimzelenih zajednica. Prema popisu sprovedenom 2003. godine ukupan obim šuma u stablima iznosi oko 53 miliona m³, predviđa se da godišnji porast iznosi 1.3 miliona m³ (3 m³ po hektaru godišnje), a oko 350 000 ha (75% šumskog zemljišta) treba silvikulturne intervencije različitih vrsta. Najneophodnije su operacije čišcenja i proređivanja.47

3.2. Hronološki Razvoj Upravljanja Šumama na Kosovu

Upravljanje šumama i šumskim resursima na Kosovu tokom istorije bilo je podložno različitim političkim i društvenim sistemima. Ratovi duž istorije, konflikti, političke, ekonomske i socijalne krize, uticali su na oštecivanje šuma i šumskih resursa sve do degradacije celokupnih šumskih površina i drugih prirodnih resursa. Velika potražnja za drvima za gradnju nakon Prvog i Drugog svetskog rata i poslednjeg rata, kao i veoma velika potreba za drvima za ogrev i druge porodične potrebe, učinili su da stanje šuma u smislu njihovog kvaliteta i količine dožive konstantne negativne trendove. Ne mogu se izuzeti i drugi ciljevi eksploatacije šuma na teritoriji Kosova, posebno nakon drugog svetskog rata i tokom poslednje decenije 20. veka. Nažalost i nakon 1999. godine pa sve do danas nastavljen je trend oštecivanja šuma, uglavnom nezakonitom sečom, šumskim požarima, bolestima i štetočinama, uništavanjem flore i faune, uključujuci i retke i ugrožene vrste flore i faune.

Nedovoljan broj osoblja dodatni je faktor koji je propratio ovaj sektor i koji ga i dalje prati i dan danas. Ekonomski, socijalni i ekološki značaj dugi vremenski period pa sve do današnjih dana nije dovoljno shvatan od strane vlade i društva uopšteno. Od 2000. godine pa do danas, sektor šumarstva podržavan je od strane spoljnih donatora, počevši od materijalnih investicija (vanredna faza), podizanja ljudskih kapaciteta, osnivanja upravljačkih i organizacionih struktura, izrade zakonskog i strateškog okvira pa sve

47 TRT 7 Sastanak o šumarstvu i ribarstvu. Prezentacija “Dostignuca i glavni izazovi u oblasti šumarstva” Besim Zogaj, AŠK. Novembar 2012.


do podrške u upravljanju šumama i približavanju upravljačkih aspekata sa Acquis Communautaire. Ova podrška ce najverovatnije imati za posledicu poboljšavanje upravljačkih praksi i pravnog okvira.

Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj (MPŠRR) je putem Agencije za šume Kosova (AŠK) i Odeljenja za šume (OŠ), neprekidno sprovodilo aktivnosti koje su imale za cilj poboljšavanje organizacione strukture, strukture upravljanja šumama i šumskim površinama i divljim životinjama, i izradilo je zakonske i podzakonske akte, strategije i planove. Tokom ovog vremenskog perioda pošumljene su velike šumske površine. Uspeh pošumljavanja posebna je tema koja zaslužuje poseban pristup i tretman. Između ostalog, obrazovan je Odbor za upravljanje šumama, obrazovano je nekoliko Udruženja vlasnika privatnih šuma i izrađeno je nekoliko planova upravljanja ovim površinama (u periodu od deset godina).

Među glavnim izazovima u domenu šumarstva ostaje visoki nivo ilegalne seče, zaštita šuma i šumskog zemljišta od požara, bolesti i prirodnih nepogoda, funkcionisanje sudova i neefikasnost u razmatranju predmeta, nerealizacija plana za iskorišcavanje šuma, nedovoljan broj osoblja posebno inspektora, mali nivo spreme opština u organizativnom, profesionalnom i logističkom aspektu za preuzimanje novih ovlašcenja, iskorišcavanje drva za ogrev i nizak nivo korišcenja drugih alternativa, nedovoljna pokrivenost šuma dugoročnim planovima upravljanja kao i povecavanje pošumljenih površina.48

3.3. Šumski Resursi49

U periodu od 2002- 2003. godine, sproveden je Popis šuma na Kosovu. Opšti podaci proizašli iz ovog popisa, mogu se rezimirati na sledeci način:

• Proračunato je da ukupna površina šuma i šumskog zemljišta iznosi 464,800 hektara ili 42.69% ukupne površine Kosova i oko 0.27 hektara po glavi stanovnika (per capita). Ovaj prosek ispod je proseka za Evropu koji iznosi 1.26 ha po glavi stanovnika;50

• Površina javnih (državnih) šuma, 278 880 ha ili 60%;• Privatne šume 185 920 hektara ili 40%.

Proračunata površina od 464 800 hektara veca je za oko 8% od podataka korišcenih u prošlosti, 428.000 ha. Ovo je razumljivo kada imamo u vidu ogoljavanje pašnjaka i livada koji su u prošlosti košeni ili su korišceni za intenzivnu ispašu stoke u udaljenim seoskim područjima. Migracija stanovništva iz ovih oblasti i preobracivanje pašnjaka i livada u ledine dovela je do promene kulture, sa poljoprivredne na šumsku, prirodnom regeneracijom (klijanje mladica semenom koje je palo sa okolnog drveca):


49 Popis kosovskih šuma, 2003/2004.50 UNECE, MCPFE &FAO, 2007, State of Europe’s Forests 2007.


• Šumskom strukturom dominira listopadno drvece, sa time da oko 90% uglavnom sačinjavaju bukova i hrastova šuma;

• Četinari pokrivaju oko 7% ukupne površine šuma, kojima uglavnom dominiraju jela i smreka, a oko 3% sačinjavaju druge vrste listopadnog i zimzelenog drveca;

• Proračunato je da ukupan obim javnih šuma iznosi 33.5 miliona kubnih metara (mil. m3), i od ove mere obim od 25.9 mil.m3, obuhvata drvece sa prečnikom vecim od 7 cm. Ukupan obim privatnih šuma iznosi oko 19.5 mil. m3 i od ovog obima 14.5 mil. m³ obuhvata drvece debljine od preko 7 cm;

• Godišnji porast šuma u skladu sa Popisom šuma dostigao je cifru od 1.3 mil.m³/godišnje;

• Godišnji porast šuma u debljini i visini, odnosno u obimu po hektaru i ukupan porast od posebnog su značaja pri primeni različitih načina upravljanja šumama, planiranju godišnjeg iskorišcavanja šuma i ispunjavanju potreba stanovništva, ne kršeci načelo kontinuiteta (održivog upravljanja šumama);

• Površina ogoljenih šuma nalazi se u rasponu od 20 000 – 30 000 ha. Neke od ovih površina prostoru se na dobrom (obradivom) zemljištu, dok se nekolicina prostire na plitkom i neobradivom zemljištu.

• Podela i evidentiranje površina u skladu sa kvalitetom zemljišta i vrstom zemljišta neophodna je i omogucava realno planiranje pošumljavanja i odabira odgovarajucih vrsta izdanaka za pošumljavanje. Treba istaci da ovakva podela treba da se izvrši zajedno sa popisom šuma koji je u toku i koji ce, po svemu sudeci, biti završen ove godine.

• Pojava ilegalne seče primetna je u oko 40% javnih šuma i u 29% privatnih šuma.51

Prema svim standardima i podacima o količini ilegalne seče, ista je prilično velika. Situacija među četinarskim šumama, kada govorimo o seči i nezakonitom oštecivanju, još je gora imajuci u vidu njihovu visoku vrednost po kubnom metru, drvnog asortimana (proizvoda). Predlaže se da se preduzmu pothitne mere kako bi se nezakonito delovanje svelo na minimum i bilo propraceno dugoročnim posledicama. Predviđa se da se radi na suzbijanju uzroka umesto na merama za eliminisanje ovakvih situacija izvršnim merama. Takođe, i nisko, žbunasto drvece, u javnom vlasništvu, izloženo je nekontrolisanoj seči u velikoj meri. U nastavku sledi pregled strukture ljudskih resursa, strukture vlasništva nad šumama i struktura vrsti šuma po poreklu.

51 Policy and Strategy Paper on Forestry Sector Development 2010 – 2020, strana 15.


Grafikon 1. Struktura zemljišta

PoPoljoprivredno 53%

Šumsko 42%

Ostalo 5%

0

50

40

30

20

10

60

Series1 53 5

23

42

1

Grafikon 2. Struktura vlasništva nad šumama

Javne Šume 60%

Privatne Šume 40%

0

50

40

30

20

10

60

70

Series1 62

2

38

1

Grafikon 3. Struktura šuma prema poreklu

Šume niske

Struktura šuma

Šume degradirane

Šume visoke.

Šume mešovite..

Ostalo

0

50

40

30

20

10

60

Series1 61 7

24

13

1

2

3

17

5


3.4. Kratka Uporedba Podataka o Šumama i Šumarstvu na Kosovu sa Evropskim Podacima

• Prosek pokrivenosti šumom u Evropi iznosi oko 44%;• Prosek pokrivenosti šumama na Kosovu iznosi oko 42.69%;• Površine prekrivene šumom u Evropi povecale su se u poslednjih 15 godina;• Površine pokrivene šumom na Kosovu takođe su se povecale, u poslednjih 13

godina za oko 8%;• Ukupan obim šuma u Evropi povecao se za oko 358 mil.m³;• Ukupan obim šuma Kosova proračunat na nivou od 5352 mil. m³, povecao se u

poređenju sa 30.453 mil.m u 1979. godini; • Šume u Evropi obuhvacene su planovima upravljanja na nivou od oko 90%;• Šume na Kosovu obuhvacene su planovima upravljanja na nivou od oko 20%54;• Površina zašticenih šuma u Evropi, se u poslednjih pet godina povecala za oko

5%;• Površina zašticenih šuma na Kosovu još uvek nije uvršcena kao kategorija

upravljanja šumama, iako se pominje samo kao zakonska kategorija šuma u Predlogu zakona o šumama;

• Šume su u javnom vlasništvu u skoro polovini evropskih država dok su u velikoj meri u privatnom vlasništvu u drugoj polovini evropskih država;

• Na Kosovu, šume su u javnom vlasništvu na nivou od oko 60% i u privatnom vlasništvu na nivou od oko 40%;

• Učešce javnosti u odlučivanju u evropskim državama je u porastu;• Učešce javnosti u odlučivanju na Kosovu, tek je započelo.

3.5. Šumarske Politike i Strategije za Razvoj Šuma

Svaka zemlja treba da ima svoju šumarsku “politiku” sa ciljem da se šume koriste za dobrobit čoveka. Prvi korak u izradi šumarskih politika jeste identifikovanje mogucnosti i formulisanje predloga, kao neprekidan proces, koji je osmišljen kako bi se očuvala ravnoteža između šumskih resursa kao potencijalnog ponuđača, sa jedne strane i ispunjavanja potreba društva kao potrošača, sa druge strane. Postoji prilično prisna koordinacija između šumarske politike i politika u drugim sektorima, koje utiču ili na koje utiče šumarstvo, kao što su: poljoprivredne, ekološke politike, politike seoskog razvoja, industrije, turizma i zapošljavanja.

Aktivnosti koje Preduzimaju Odgovorne Institucije

Politički prioriteti ekonomskog razvoja Kosova precizno su definisani Vladinim programom, koji važi za period od 2011-2014. godine, koji je usvojen aprila 2011. U kontekstu I stuba ovog Programa- “Porast i održivi ekonomski razvoj” treba uvrstiti i opšti cilj upravljanja šumama, koji je sačinjen od povecavanja doprinosa sektora

52 Popis šuma Kosova, AO, 2002/2003.53 Uimarska Enciklopedija , 20.10.1983, str.290.54 Sippor to forest management planin with GIS, February, 2012.


šumarstva u državnoj privredi i povecavanja socijalne i ekološke uloge šuma. Procenat od 42% učešca šuma u ukupnoj površini Kosova, klimatskim i geološkim uslovima, pruža mogucnost da ovaj sektor učestvuje u BDP-u zemlje na nivou od 4%-8%55 umesto sadašnjeg učešca od 2.5%-3.5%.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR), Odeljenje za šumarstvo (OŠ) i Agencija za šume Kosova (AŠK), izradili su dokumente i razvojne strategije koje obuhvataju i razvoj sektora šumarstva. Glavna usvojena dokumenta obuhvataju sledece:

1. “ Zelena knjiga”, maj 2003, “;2. Plan za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja za period od 2007-2013;3. Plan za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja za period od 2009-2013;4. Plan za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja za period od 2010-2013;5. Strategija upravljanja divljim životinjama na Kosovu, 21.10.2003;6. Dokumenat Politike i strategije za razvoj sektora šumarstva u Republici Kosovo,

2010-2020.

Gore pomenuta dokumenta izradili su MPŠRR-AŠK i OŠ, uz finansijsku podršku i ekspertizu nevladinih i vladinih organizacija iz različitih zemalja. Strateška razvojna dokumenta od broja 1-4, bavila su se jednim delom razvojem sektora šumarstva, što se može zaključiti i iz samog naslova ovih dokumenata, u kojima je glavni fokus bilo utvrđivanje dugoročnih pravaca razvoja sektora poljoprivrede i ruralnih područja i pokušaj razvoja ovih sektora uz EU i Acquis Communautaire. Pravci i dugoročni ciljevi razvoja šumarstva i upravljanja divljim životinjama, predstavljeni su i analizirani u detalje u strategijama, navedenim pod brojevima 5 i 6.

Dokumenat pod nazivom Politike i Strategije razvoja šumarstva Republike Kosovo za period od 2010-2020. godine analizira ulogu Vlade Kosova u razvoju ovog sektora, sa posebnim akcentom na značaju shvatanja ekonomske, socijalne i ekološke uloge ovog sektora, nakon čega pristupa analizi razvoja i jačanju institucionalnog i regulatornog okvira, razvoju modernog upravljanja šumama i šumskim zemljištem, konsolidovanjem šumskog zemljišta, upravljanjem zašticenim zonama, saradnjom sa resornim ministarstvima i među-sektorskom saradnjom po drugim pitanjima. Između ostalog, “strategija šumarstva”, navodi niz koristi konstatovanih u sektoru šumarstva od kojih je nekolicina predstavljena u nastavku.

• Slabostisektorašumarstva56KonstatovaneStrategijom

Glavna institucija koja je odgovorna za pitanja šumarstva (KFA) odnosno AŠK, obrazovana je uredbom UNMIK-a donetom 2000. godine o osnivanju Autoriteta za šume Kosova koji je preobracen u Agenciju za šume Kosova (AŠK) 2003. godine, međutim, ona se i dalje suočava sa mnogobrojnim poteškocama. U nastavku sledi kratak pregled ovih zaključaka:

55 Policy and Strategy Paper on Fforestry Sector Development 2010 – 2020, strana, 9.56 Strategija za razvoj šumarstva za period od 2010 – 2020, strana 1.


“Sposobnosti osoblja, nedostatak finansijskih sredstava i resursa, nejasni mandati (odgovornosti) i uloge, neodgovarajuce (neadekvatno) planiranje kao i nepropisna kontrola i nadzor. Prema ovom dokumentu, navedeni nedostaci dovešce do:

1. Nedostataka u sakupljanju sub-optimalnih prihoda od prodaje drvne mase (drvnih proizvoda);

2. Dozvole za seču u nekim slučajevima zasnivaju se na neformalnim kriterijumima;3. Drvno tržište nije u potpunosti transparentno i ne promoviše efikasno tržište i

zdrav biznis;4. Neiskorišcavanje drvnih ostataka, posebno tamo gde dolazi do ilegalnih seča;5. Upravljanje šumama ne vrši se na dosledan način dovodeci do smanjenja

produktivnosti i manje vrednosti stabala;6. Šume nisu zašticene od požara, bolesti i štetočina.

I pored svih ovih konstatacija treba istaci da su AŠK i OŠ, preduzeli nekoliko aktivnosti u vezi sa poboljšavanjem upravljanja šumama i šumskim zemljištem, uključujuci primenu projekta za čišcenje šuma i fitosanitarnu seču, podizanje kapaciteta Projektom bratimljenja, izradom planova upravljanja zajedno sa Norveškom grupom za šumarstvo (NFG), Održivo osnaživanje decentralizovanog i privatnog šumarstva - SNV/SNVP, Razvoj ljudskih kapaciteta i približavanje zakonskog okvira o upravljanju šumama i šumskim zemljištem uz podršku EU sa projektom “Bratimljenja”, Potvrđivanje šuma –USAID, Istraživanje proizvodnje i iskorišcavanja bio mase i placanja za ekološke šumske usluge (PES) – BB/SNVP i drugi projekti koje podržavaju FAO i švedska SID-a.

• ŠumarskePolitikeiIzazovi

Na Kosovu još uvek nedostaju konkretne šumarske politike u ovim segmentima:

• Utvrđivanje politika denacionalizacije, restitucije ili bilo kakvog drugog vida povecavanja procena šuma i privatnih šumskih površina prakse su koje se primenjuju od strane svih država u tranziciji;

• Utvrđivanje ciljnog procenta imovine i vlasništva na Kosovu i sredstva za postizanje ovog cilja, uključujuci vreme i trošak;

• Donošenje razvojnih politika u domenu obuke i obrazovanja u šumarstvu (vreme i trošak);

• Donošenje šumarskih politika, u vezi sa podelom šuma po značaju: ekonomske šume, zašticene šume, rezervati (vrste rezervata), i utvrđivanje procenta zašticenih prirodnih zona na Kosovu predviđajuci: celokupnu površinu, regione i vreme primene;

• Utvrđivanje metode obrade predviđenih tipova šuma i period za postizanje cilja;

• Prosečan porast u šumama koji treba da se ostvari na nivou zemlje (Mere za postizanje cilja, vreme, trošak);

• Ukupna površina koja treba da bude pošumljena u periodu od deset godina (vrsta pošumljavanja, vrsta mladica i ukupna cena koštanja);

• Ciljni razvoj šumske infrastrukture (procenat šumske pokrivenosti), u desetogodišnjem periodu (vrsta infrastrukture, broj metara po hektaru (m/ha)


i cena koštanja);• Desetogodišnji planovi zaštite šuma od šumskih bolesti i štetočina (popis bolesti,

površina koja je zahvacena i predložene mere uključujuci ukupan trošak);• Dobijanje šumskih potvrda- cilj, precizirati ciljnu površinu za potvrdu, vreme

i cilj;• Približavanje zakonskog okvira i standarda upravljanja šumama sa standardima

EU i i Acquis Communaitare u sektoru šumarstva - vreme i cena koštanja;• Utvrđivanje ciljnog učešca šuma u procentu obnovive energije i količine CO2;• Integrisanje razvojnih strategija za korišcenje šuma u industriji za preradu

drveta, čuvajuci ekološku i biološku ravnotežu šuma.

Utvrđivanje ciljeva Politike za razvoj šuma pomoglo bi u strateškom razvoju ovog sektora i sprečavanju radnji i aktivnosti koje se vrše na ad- hoc osnovi.

3.6. Šumarski Program

• Opštiaspekti

Način upravljanja državnim (javnim) šumama u Republici Kosovo treba da se definiše Planovima za upravljanje šumama koji obično važe na period od deset godina. Oni opisuju dugoročno upravljanje šumama u vremenskom i prostornom aspektu i predviđaju uslove i ciljeve za upravljanje šumama i šumskim zemljištem. Planovi za upravljanje utvrđuju optimalni porast šuma, godišnji porast, iskorišcavanje i obradu šuma i vidove iskorišcavanja i obrade, površine koje ce biti pošumljene i vrstu pošumljavanja (pošumljavanje ogoljenih površina, melioracijsko pošumljavanje, ponovno pošumljavanje) i utvrđuju parcele, vrstu izdanaka, broj izdanaka po hektaru itd. Sadržaj planova za upravljanje šumama i utvrđivanje ciljeva treba da budu u skladu sa šumarskim politikama i Razvojnom strategijom za upravljanje šumama.

• Preduzeteaktivnosti

Autoritet za šume Kosova sproveo je nacionalni popis šuma u periodu od 2002/2003. godine, uz podršku Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO). Kasnije je počeo sa izradom planova za upravljanje iz Konsolidovanog budžeta Kosova i NFG-a (Norvegian Forestry Group).

Nekolicina podataka57 ukazuje da su do sada izrađeni planovi za upravljanje za 21 upravljačku jedinicu koja pokriva 92000 hektara ili 20% ukupne površine pokrivene šumom na Kosovu. Površina šuma koja je pokrivena planovima za upravljanje šumama iznosi oko 28,688 hektara sa obimom od 6 235 266 m³ i prosečnim prečnikom od oko 217.30 m³. Proračunato je da ukupan godišnji porast izražen u m³/godišnje iznosi 188 4999. Iako je u skladu sa dokumentom, proračuni pokazuju da prosek nezakonite seče iznet kao godišnji procentualni porast iznosi 56%, AŠK smatra da na osnovu dokumenta strategije, da 40% obuhvata ilegalnu seču u državnom sektoru a 20% u privatnom

57 Podrška planiranju upravljanja GI- , NFG, februar, 2012.


sektoru.

Agencija za šume Kosova, takođe sprovodi drugi popis šuma na nivou Kosova. Nismo mogli da obezbedimo podatke iz popisa šuma koji je trenutno u primeni pošto su radovi u toku. Vredi napomenuti da je SNV/SNVP u sklopu projekta pod nazivom: “Održivo jačanje decentralizovanog i privatnog šumarstva” izradio nekoliko planova za upravljanje privatnim šumama i javnim šumama, uglavnom za nove i degradirane šume u obliku „panjika”. Postupanje prema ovoj kategoriji šuma nije odgovarajuce u samim planovima za njihovo upravljanje koji su izrađeni do sada i pored prilično velikog učešca ovih šuma na ukupnoj površini šuma u Republici Kosovo. Na osnovu ove činjenice, SNVP, osim drugih aktivnosti predviđenih PZ-om, takođe radi na razradi aktivnosti za usklađivanje metodologije i najviše odgovarajuceg oblika izrade, primene, pracenja i ocene planova za upravljanje i za promovisanje značaja ove kategorije šuma.

Uz podršku organizacije SID-a, i na predlog OŠ-a i AŠK-a SIPU iz Švedske izradio je sledeca dva predloga projekata:

• Silvikulturna obrada novih šuma na Kosovu;• Osnivanje Centra za obuku o šumama.

Treba istaci da je uz podršku NFG-a osnovan centar za podatke o šumama (FisKos) septembra 2012.

Između ostalog, AŠK je sproveo i sledece aktivnosti:

• Izrada Planova za upravljanje na nivou jedinice upravljanja za 25,707.85 ha finansiranih iz budžeta Republike Kosovo u vrednosti od 199,184.43 evra; kao i Izrada Planova za upravljanje na nivou jedinice upravljanja za 10,000 ha uz finansijsku podršku organizacije FAO;

• Planiranje 141,518.30 m3 drvne mase iz javnih šuma, realno 41,798.69 m3 dok u privatnim šumama žigosanje 180,210 m3 i seča 134,966.04 m3; kao i planiranje 788/ha silvikulturnih intervencija, predkomercijalnog proređivanja, kresanja, čišcenja. Realizacija više od 1000 ha.

Kada govorimo o zaštiti šuma od ilegalne seče:

• Nadležnim sudovima podneto je 5,466 zahteva za količinu drvne mase od 17,340.71 m3; dok je zaplenjena drvna masa od 5,621.60 m3 (do 30/09/2012).

Kada govorimo o inspekciji šuma:

• Izvršeno je 678 kontrola u privrednim subjektima, opštinama, pijacama, na putevima i šumskim parcelama; izrađeno je 399 zapisnika; podneto je 156 prijava sudovima; doneto je 44 odluke; i zaplenjena je drvna masa od 815.02 m3.


U vezi sa zaštitom šuma od požara:58

• Angažovano je 50 radnika/na 4 meseca, dodatni radnici za zaštitu od šumskih požara u skladu sa Memorandumom (između MRSZ-a i MPŠRR-a);

• U gašenju požara pomogli su: AŠK, AK, KFOR, KBS, Direkcija za vanredne situacije, vatrogasci – alatkama od lopata pa do helikoptera;

• Nacionalni popis šuma putem NFG-a. Podaci sa terena su završeni, konačan izveštaj objavljen maja 2013;

• Izrada PU-a ma nivou UJ. za 25,707.85 ha (Finansiranje iz budžeta 199,184.43€);• Izrada PU na nivou UJ. za 9,434 ha (podržano finansijskim sredstvima FAO);• Pošumljavanje 545 ha ogoljene šumske površine, i popunjavanje 302/ha u skladu

sa ocenama izvršenim na osnovu pošumljenih površina iz 2011- Finansiranje iz budžeta -352,950.00€;

• Podržavanje udruženja, SO i P.P mladicama za pošumljavanje 20/ha;• Snabdevanje zemljom, humusom, semenom, repromaterijalom i kasetama za

proizvodnju mladica. Finansiranje iz budžeta - 49,318.50€;• Proizvodnja 1,699,000 mladica različitih sorti i sistema, od kojih je 1,400.000

mladica obezbeđeno od IPK-a a 400.000 je uvezeno;• Izgradnja novog staklenika i popravka dva prethodna staklenika u Rasadniku

IPK-a, finansiranje iz budžeta -22,987.66€;• Opremanje uniformom i letnjom obucom. Finansiranje iz budžeta - 25,908.60€;• Opremanje automobilima. Finansiranje iz budžeta -45,555.55€;• Opremanje vatrenim oružjem i municijom, Finansiranje iz budžeta -89,310.00€;• Rekonstrukcija puta u šumi Koritnik 2, Finansiranje iz budžeta 28,524.00€;• Angažovanje 1600 zaposlenih u skladu sa Memorandumom sklopljenim između

MPŠRR-a i MRSZ-a od 15.10-15.11.2012 za aktivnosti u šumi (oslobađanje, proređivanje, cišcenje, kresanje itd;

• Kultivisanje i uzgajanje divljih životinja.

Aktivnosti AŠK-a tokom 2012. godine sa donatorima:

• Nacionalni popis šuma – Donacija Vlade Norveške-primenio (NFG);• Projekat bratimljenja – Podrška u 9 komponenti sektora, finansijer Evropska

komisija;• Podržavanje privatnog sektora (SNV);• Izrada programa za saniranje bolesti i štetočina. Izvršene su ocene od strane

međunarodnih stručnjaka kada govorimo o zdravlju šuma i potrebama za laboratorijskom opremom za dijagnostifikovanje i prognozu za IPK-FAO;

• Dolazak stručnjaka FAO za ocenu primenjene metodologije, rezultata

58 Napomena: Šumski požari zahvatili su više od 3500/ ha. Vrste požara: površinski, niski, visoki i kombinovani. Izvori požara: Uvezeni (Makedonija, Albanija i Srbija). Domaci, kao posledica: nemara, paljenja strnjika, deponija i namernim podmetanjem požara.


pošumljavanja i za izradu nacionalnog plana za pošumljavanje-FAO;• Izrada okvira za pracenje i ocenu strategije šumarstva za period od 2010-2020,

na kojoj rade dva stručnjaka (međunarodni i domaci) FAO;• Stvaranje sistema informacija o šumama u kojima su izvršene analize potreba,

dana 05.12.2012. predstavljen prvi model sistema-FAO.59

Slabosti Izrade Planova za Upravljanje Šumama

• Nekoherentnost između planova za upravljanje i šumarskim strategijama i politikama. Obrada podataka van Kosova i odsustvo kosovskog osoblja tokom obrade podataka. Izazovi u praktičnoj primeni planova za upravljanje. Nedostatak domacih tabela o proizvodnji i tabela o produktivnosti;

• Nezavršavanje kodifikovanja kosovskih šuma;• Neuvršcivanje svih šumskih kategorija u planove za upravljanje.

Građansko društvo, sa druge strane, smatra da ono što i dalje ostaje izazov u ovoj sferi jesu imovinsko-pravna pitanja koja dovode do ilegalne seče, klasifikacija zemljišta, denacionalizacija i zakoni o denacionalizaciji, dugi i birokratski postupci kao i do toga da se drvo koristi kao primarni izvor energije za ogrev građana.60

3.7. Zakonodavstvo o Šumama

• AktivnostikojejepreduzeoMPŠRR

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, odnosno OŠ i AŠK, u saradnji i koordinaciji sa domacim i međunarodnim konsultantima, izradilo je Zakon o šumama Kosova 2003/3 i dva amandmana na ovaj zakon. Vredi napomenuti da je ovaj Zakon prvi zakon koji je usvojila Skupština Kosova u sklopu MPŠRR-a. Ove godine, gore pomenute institucije, u saradnji sa međunarodnim organizacijama koje podržavaju sektor šumarstva na Kosovu, izradile su predlog Zakona o šumama Kosova. Isti je usvojen od strane Vlade i prosleđen je Skupštini Kosova na usvajanje. Takođe, institucije koje su odgovorne za upravljanje šumama i šumskim zemljištem i za upravljanje divljim životinjama i lovom, izradile su i usvojile do sada, 38 administrativnih uputstava, od kojih je tri stavljeno van snage.

Zakon o šumama Kosova br. 2003/3, između ostalog, uređuje upravljanje šumama i šumskim zemljištem i uređuje upravljanje privatnim šumama i šumama u nacionalnim parkovima. Ovim zakonom uređuju se i druga pitanja, kao što su: Pravo na korišcenje šuma, izdavanje šumskog zemljišta, polaganje imovinskog prava na šume, organizaciona i upravljačka struktura upravljanja i raspolaganja šumama i šumskim zemljištem, izrada planova za upravljanje i godišnjih planova, iskorišcavanje šumskih drvnih i nedrvnih proizvoda, protivpožarna zaštita, zaštita od faktora čovek, zaštita od bolesti i štetočina, funkcija organa za zaštitu šuma (inspekcija i šumari) i predviđene su kazne

59 TRT 7 Sastanak o šumarstvu i ribarstvu. Besim Zogaj. AŠK. Decembar 2012.60 TRT Sastanak o šumarstvu i ribarstvu. Prezentacija “Dostignuca i glavni izazovi u oblasti šumarstva”.

Bashkim Gashi, Udruženje vlasnika privatnih šuma. Novembar 2012.


za prekršaje i za nezakonito upravljanje šumama i šumskim zemljištem. Vredi istaci obavezu predviđenu ovim zakonom, da se šumama upravlja u skladu sa Deklaracijom o načelima globalnog konsenzusa o upravljanju, čuvanju i održivom razvoju svih šuma, koja je data u Aneksu III izveštaja sa Konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju (Rio de Žanejro, 3-14. juna 1992), poštujuci sledeca načela:

• Načelo prevencije;• Očuvanje biološke raznolikosti;• Načelo međuljudske jednakosti;• Održivi ekološki razvoj.

U nastavku, sledi lista glavnih zakonom predviđenih aktivnosti za uređivanje upravljanja i raspolaganja šumama i šumskim zemljištem i akata koji su povezani sa šumom i šumskim zemljištem.

Osnovi Zakoni:

• Zakon o šumama Kosova, 2003/3;• Amandman na Zakon o šumama, 2004/29; • Amandman na Zakon o šumama 2005/49;• Zakon o lovu 2005/02- L – 53.

Zakoni povezani sa šumama i šumarstvom:

1. Zakon o uticaju na životnu sredinu, 2010/03 –L -214;2. Zakon o zaštiti životne sredine, 2009/03-L-025;3. Zakon o lokalnoj samoupravi, 2008/03/2004;4. Zakon o zaštiti prirode, 2010/03/-l-233;5. Zakon o posebnim zašticenim zonama, 2008/03- L- 039;6. Zakon o strateškoj ekološkoj oceni, 2010/03 –L- 230;7. Zakon o protivpožarnoj zaštiti, 2006/02- L41;8. Zakon o rudnicima i mineralima, 10/03/-L- 163;9. Zakon o rasadnim materijalima, 2004/13;10. Zakon o vodama Kosova, 2004/24;11. Zakon o uređivanju zemljišta, 2011/04-L- 040.

Izazovi – Slabosti

• Nedovoljna transparentnost tokom izrade zakona i podzakonskih akata;• Neodgovarajuca analiza i shvatanje zakonskih akata EU; • Odražavanje subjektivnosti predstavnika resornih ministarstava i predstavnika

organizacionih jedinica u sklopu samog Ministarstva; • Nedovoljna koordinacija i saradnja između ministarstava tokom izrade zakona;• Nedovoljna primena zakona i podzakonskih akata;• Oprečnost zakona sa zakonima povezanih ministarstava, posebno sa

Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje (MŽSPP) i


Ministarstvom za ekonomski razvoj (MER). Nejasnoca u utvrđivanju ciljeva i njihovom odražavanju na primenu zakona.

3.8. Strukture za Upravljanje i Raspologanje Šumama, Šumskim Zemljištem i Divljim Životinjama

Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj najviši je organ za upravljanje i raspolaganje šumama na Kosovu. Upravljanje šumama vrši se na tri nivoa: Centralni nivo koji je sačinjen od Odeljenja za šumarstvo (politike i zakonodavstvo) i Agencije za šume Kosova (izvršna nadležnost); Centralni i regionalni nivo, odgovorni za upravljanje, planiranje, pracenje, kontrolu i inspekciju šuma, kao i; lokalni nivo koji je odgovoran za zaštitu šuma i za izdavanje dozvola za transport i raspisivanje tendera.61

3.8.1. Odeljenje za Šumarstvo (OŠ)

Je organizaciona jedinica u okviru MPŠRR-a koja je odgovorna za izradu politika o šumarstvu, zakona i podzakonskih akata o upravljanju šumama i divljači, pružanje saveta i obuka o šumarstvu i upravljanju divljači. OŠ je takođe odgovoran za utvrđivanje opštih pravila upravljanja i pracenja i nadgledanja primene ovih pravila. Vrši ažuriranje podataka u FisKos i ažuriranje drugih podataka u vezi sa sektorom šumarstva. Takođe, OŠ je odgovoran za izdavanje dozvola pravnim i fizičkim licima, izradu metodologije za dugoročne i kratkoročne planove upravljanja. Između ostalog, OŠ sprovodi i koordinira aktivnosti sa drugim ministarstvima. 62

Br. 1 Organigram Odeljenja za Šumarstvo


62 TRT 7 Sastanak o šumarstvu i ribarstvu. Prezentacija “Dostignuca i glavni izazovi u oblasti šumarstva”Hysen Abazi, MPŠRR. Novembar 2012.


Iz gore navedene šeme može se primetiti da je OŠ sastavljen od četiri odseka u kojima radi ukupno 14 zaposlenih.

Slabosti:

• Organizaciona jedinica OŠ nema potpuno jasnu organizacionu strukturu niti dobro definisanu ulogu. Ova konstatacija potvrđuje se i u “Strategiji” str. 11 gde između ostalog piše da OŠ vrši ulogu kontrole/inspekcije funkcionisanja, sa ciljem primene zakona, dok je u praksi ova funkcija preneta na AŠK;

• Nedovoljan broj osoblja i nepoklapanje sa organizacionom strukturom;• Nedostaje struktura koja upravlja i koja je odgovorna za privatne šume;• Nedostaje osoblje koje upravlja i koje je odgovorno za pašnjake;• Nedostaje upravljačka struktura i osoblje koje je odgovorno da potpomogne i da

se bavi tržišnim plasiranjem drvnih i nedrvnih proizvoda itd.Vredi istaci da je u toku proces usvajanja novog organigrama.

3.8.2. Agencija za Šume Kosova (AŠK)

AŠK je obrazovan na osnovu Zakona o šumama Kosova 2003/3 i podzakonskim aktima o izvršnim agencijama na Kosovu, iz 2003. godine. AŠK je organ koji je odgovoran za upravljanje šumama i javnim šumskim zemljištem i za kontrolu upravljanja privatnim šumama i upravljanje šumama u nacionalnim parkovima. Ova agencija takođe je odgovorna za upravljanje šumama i šumskim zemljištem.

Struktura AŠK-a

• Direkcija administracije centralnih službi;• Koordinacione direkcije AŠK-a uspostavljene u šest regionalnih centara:

Priština, Mitrovica, Pec, Prizren, Uroševac i Gnjilane; • Direkcija za upravljanje šumama; • Direkcija za upravljanje pašnjacima, divljim životinjama, lov i ekoturizam; • Direkcija za silvikulturu, istraživanje i proizvodnju mladica; • Služba za nabavke.

Glavne odgovornosti63

• Primenjuje zakonodavstvo o šumama i AU u vezi sa upravljanjem šumama i šumskim zemljištem;

• Sprovođenjem popisa, prati razvoj šumskih resursa na Kosovu;• Bira i obeležava stabla za seču, vrši prijem izvedenih radova, izdaje dozvolu za

sakupljanje nedrvnih proizvoda;• Vrši kontrolu mesta za seču, skladištenje, obradu i prevoz drvne mase;• Nadgleda i prati radove na seči i silvikulturi, ispunjavanje ugovornih zahteva

63 Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja u http://www.mbpzhr-ks.net/.


u skladu sa dozvolama, godišnjim operativnim planovima za upravljanje šumama, shodno standardima rada.

Prihodi po godinama, koje je ostvario AŠK:

• 2010 – 807,459.00 evra;• 2011 – 1,378,608.00 evra;• 2012 – 278,112.024 evra.

Investicije AŠK-a u projekte od značaja po godinama

Naziv projekta I n v e s t i c i j e 2007.

I n v e s t i c i j e 2008.

Invest ic i je 2009.

Investici je 2010.

Investici je 2011.

Investici je 2012.

102,946.26 382,341.54 464,130.00 408,250.11 542,815 872,854

Pošumljavanje ogoljenih površina

50,471.00 184,189.67 254,049.92 264,324.50 161,570.00 350,220.00

Kupovina drvenih čekica - 24,640.00

Planovi za upravljanje 63,200.00 126,391.00 57,416.24 232,526.38 199,718.37

Snabdevanje zimskim uniformama

49,175.00 81,904.00 59,493.60 34,717.37 53,200.00 25,837.60

Održavanje šumske infrastrukture

28,524.00

Snabdevanje vatrenim oružjem i municijom

89,310.00

Snabdevanje službenim vozilima

26,690 60,000.00 45,555.55

Izgradnja novog plastenika i opravka dva postojeca staklenika

22,987.66

nabavka zemlje, humusa i semena za proizvodnju mladica

3,300.26 28,407.87 24,195.00 25,102.00 35,519.00 110,700.70


3.8.3. Direkcija za silvikulturu, istraživanja i proizvodnju mladica (Institut za šume Kosova)

Ova direkcija smeštena je u Peci i odgovorna je za:

• Pripremu godišnjih planova za proizvodnju šumskih mladica;• Pripremu planova za pošumljavanje i ponovno pošumljavanje;• Sakupljanje podataka sa ciljem istraživanja u domenu šumarstva;• Identifikovanje bolesti i šumskih štetočina i predlaganje mera za njihovo

suzbijanje;• Podržavanje obuka, radionica i savetovanja u oblasti šumarstva;• Podržavanje i davanje profesionalnih saveta tokom izrade zakonskih akata,

strategija i programa u sektoru šumarstva i upravljanje divljači itd.

Proizvodnja mladica u Rasadniku IPK-a po godinama

Vrste mladica 2007. god 2008. god 2009. god 2010. god 2011. god 2012. god Ukupno

Pinus Nigra 100,000 220,000 220,000 220,000 267,500 299,000 1,326,500

Pinus Silvestris 200,000 600,000 570,000 550,000 565,500 860,000 3,345,500

Picea Abies 120,000 220,000 210,000 220,000 190,500 220,000 1,180,500

Pseudo Dugllazi 20,000 40,000 40,000 40,000 54,000 100,000 294,000

Larix Europea 40,000 80,000 70,000 80,000 42,500 20,000 332,500

Robinja Akaci 55,000 50,000 50,000 50,000 - 205,000

Quercus Robinja - - - 75,000 75,000 150,000

Quercus Pubescent - - - 75,000 75,000 75,000 225,000

Querusc conferta 75,000

Acer pseudoplatanus 50,000

Ukupno 535,000 1,210,000 1,160,000 1,310,000 1,270,000 1,699,000 7,184,000

3.8.4. Odbor za Upravljanje Šumama

Odbor za upravljanje šumama obrazovan je Odlukom br. 11/52 Vlade Republike Kosovo. Odgovornosti Odbora podrazumevaju nadzor, koordinaciju i uspešnu i održivu primenu Plana razvojne strategije za šume i Akcionog plana za period od 2010-2020. godine koji je usvojila Vlada Kosova.64 Neki od glavnih izazova sa kojima se suočava Odbor, obuhvataju: nedostatak prostora za rad, među-institucionalna saradnja, nedostatak osnovnih znanja o sektoru i nedostatak spremnosti uključenih strana da se ovaj sektor podrži i da se poboljša u osnovi, podrška i koordinacija aktivnosti sa međunarodnim partnerima, odsustvo svesti nekih strana uključenih u ovaj sektor o

64 TRT 7 Sastanak o šumarstvu i ribarstvu. Prezentacija “Dostignuca i glavni izazovi u oblasti šumarstva” Hysen Abazi, MPŠRR. Novembar 2012.


značaju šuma kao nacionalnog bogatstva od ekonomske, ekološke, turističke važnosti itd.65

3.8.5. Uloga Opština u Upravljanju Šumama

Uloga opština predviđena je zakonom: Zakon br. 03/L-040 o lokalnoj samoupravi, član 18, u sklopu ovlašcenja dodeljenih u vezi sa javnim šumama, definisan tačkom f) ovog zakona koji predviđa: f) zaštita šuma koje se nalaze na teritoriji opštine, u sklopu ovlašcenja dodeljenih sa centralnog nivoa, uključujuci i izdavanje dozvola za seču drveca na osnovu pravila koje je usvojila Vlada. Takođe, uloga opština u sektoru šumarstva predviđena je Zakonom br. 03/L-153 o izmeni i dopuni Zakona br. 2003/3 o šumama Kosova” Član 29.0, 29.13 predviđa: Izdavanje dozvola za korišcenje drvne mase, dodeljuje se u nadležnost opštinama a tačka d) ovog člana uređuje pružanje usluga za pracenje drvne mase od strane nadležnih opštinskih organa.

I pored ovih ovlašcenja koja su dodeljena opštinama, iste se i dalje suočavaju sa velikim brojem poteškoca i nejasnoca koje slede:

• Nepostojanje odgovarajucih organizacionih i upravljačkih struktura koje su funkcionalne za ispunjavanje odgovornosti i mandata definisanog gore navedenim zakonima;

• Neodgovarajuce funkcionisanje na relaciji centralni i opštinski (lokalni) nivo;• Nedostatak sposobnog i iskusnog osoblja za deo koji se odnosi na upravljanje

šumama;• Svaljivanje krivice na centralni nivo i obratno;• Neodgovarajuce postupanje i poteškoce u funkcionisanju druge četiri opštinske

direkcije, (neusklađivanje organizacionih struktura između opština);• Nedostatak opreme i dokumentacije potrebne za zaštitu šuma, zakašnjenja u

raspisivanju tendera u vezi sa šumama i šumskim površinama koje planira AŠK;• Nemar u izradi godišnjih planova, zapostavljanje potreba lokalnog stanovništva

u vezi sa drvnim materijalom i druge mnogobrojne poteškoce.

3.9. Izazovi u Sektoru

1. Nedostaci u aktuelnom zakonodavstvu u vezi sa ulagačima, izvođačima radova i korisnicima;

2. Nedovoljna primena zakona i podzakonskih akata;3. Nedovoljna koordinacija u izradi/primeni zakonodavstva;4. Nedovoljan budžet i neuvršcivanje šumarstva za prioritet;5. Profesionalni kapaciteti i nedovoljna senzibilizacija javnog mnjenja o šumama;6. Izlišna preraspodela ovlašcenja u upravljanju šumama;7. Poteškoce u prenosu/ažuriranju podataka o šumama i javnom šumskom

zemljištu sa bivših šumarskih zadruga na MPŠRR-AŠK, na osnovu Zakona o šumama;

65 TRT 7 Sastanak o šumarstvu i ribarstvu. Prezentacija “Dostignuca i glavni izazovi u oblasti šumarstva” Kushtrim Cukaj, Odbor za upravljanje šumama. Novembar 2012.


8. Nedostatak u distribuciji šuma u ekološkom aspektu (klasifikacija);9. Korišcenje nedrvnih proizvoda i lova bez ikakvih kriterijuma; 10. Nizak nivo realizacije plana seče;11. Nepostojanje Nacionalnog programa za pošumljavanje;12. Preterano korišcenje potencijala drveta i nedostatak grejnih alternativa; 13. Ne toliko dobro stanje (oštecivanje) šuma ilegalnom sečom, požarima i

bolestima.66

4. Sigurnost Hrane

4.1. Politike Bezbednosti Hrane

Glavni cilj politike EU o bezbednosti hrane je zaštita interesa i zdravlja potrošača do garantovanja dobrog jedinstvenog tržišta. Kao rezultat, politika zaštite potrošača treba da bude sastavni deo društvene i ekonomske politike Vlade.67 Na osnovu Člana 1 Zakona o zaštiti potrošača, nedavno objavljenog od strane Skupštine Kosova (20. novembra), osnovna prava potrošača su regulisana i zašticena onda kada kupuju robu, usluge i druge oblike na slobodnom tržištu, dok prodavci, proizvođači i dobavljači moraju preduzeti sve obaveze i stoje na usluzi potrošača.

Poljoprivredna proizvodnja i bezbednost hrane se smatraju strateškim sektorima Kosova koji ciljaju ka pružanju bezbedne hrane visokog kvaliteta, u skladu sa međunarodnim strandardima, dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje i kapacitetima prerade, kao i poboljšanju lanca ishrane u zemlji. Preko ovog sektora se takođe cilja ka realizaciji domace potražnje za hranom, obezbeđuju zaposlenje, smanjujuci uvoz poljoprivrednih proizvoda i povecavajuci postojeci kapacitet izvoza, integracije u međunarodne organizacije, poboljšanje života u ruralnim sredinama, održiv razvoj i postizanje ekonomskog rasta na Kosovu68.

Proizvodnja dovoljne količine hrane uz održavanje prihvatljivih nutritivnih karakteristika, radi ispunjavanja rastucih potreba stanovništva za hranom je i ostace jedna od najčovečnijih i najizazovnijih aktivnosti za sve proizvođače hrane. Međutim, proizvodnja dovoljne količine hrane, koja je bezbedna, nije uvek lak posao koji se treba obaviti. Dve rečenice, dve veoma bitne organizacije za hranu (SPH) i zdravstvo (SZO) da je „pristup kvalitetnoj i bezbednoj hrani osnovno pravo svakog pojedinca“69 i da su „bolesti izazvane kontaminiranom hranom jedan od najvecih zdravstvenih problema“70, jasno opisuje značaj proizvodnje prehrambenih proizvoda.

Opšti ciljevi zakona EU o hrani su istaknuti u Uredbi EK 178/2002. Ona uključuje opšte kriterijume povezane sa hranom, odgovornost prehrambenih preduzeca u pogledu ljudi i životinja koji moraju osigurati da na tržište stiže bezbedna hrana i da ce se nebezbedni

66 Izazovi identifikovani tokom plenarnog skupa TRT-a od 7. aprila 2013.67 Program za zaštitu potrošača 2010 – 2014, decembar 2009.68 The National Research Program of the Republic of Kosovo, 2010.69 FAO/WHO World Declaration on Nutrition 1992. 70 FAO/WHO Expert Committee on Food Safety, Geneva 1983.


sastojci hrane povuci sa tržišta.71

Potrošači traže jeftinu hranu koja ne predstavlja rizik i veruju da se o bezbednosti hrane mora voditi računa kako na farmi tako i tokom proizvodnje72.

4.2. Kratak Opic Poljoprivredno-Prehrambenog Sektora na Kosovu

Iako se prijavljuju veliki propusti u zvaničnim podacima, do kojih dolazi zbog korišcenja različitih izvora podataka i stalne upotrebe zastarelih podataka73, Agencija za statistiku Kosova (ASK, 2010) izveštava da Kosovo pokriva 242,817 hektara obradivog zemljišta koje se koristi za proizvodnju određene količine hrane (tabela 1 i 2). Uprkos tome, Kosovo ostaje masivni uvoznik poljoprivrednih proizvoda (tabela 3). Godišnji uvoz poljoprivrednih proizvoda dostiže iznos od 384.6 miliona €, što čini 24.4% ukupnog izvoza za 2007. godinu 74. Nažalost, uvoz je na linearan način rastao iz godine u godinu, tako da je 2011. godine prevaziđen iznos od pola milijarde € (tabela 3).

Iako se trenutno oko 70% potreba kosovskog stanovništva za poljoprivrednim proizvodima pokriva uvozom, poljoprivredni sektor ima takav potencijal ne samo da zameni uvoz i da obezbedi dovoljnu količinu hrane potrebne stanovništvu, vec i da izvozi svoje proizvode75. O ovoj činjenici je diskutovano, ali nije argumentovana zato što postoje neki proizvodi koji pokrivaju potrebe lokalnog tržišta i ujedno se izvoze. U cilju poboljšanja ovakve situacije se trebaju efikasnije iskoristiti resursi i genetički potencijal, životinja i bilja, primenom odgovarajucie tehnologije i boljih higijenskih i proizvođačkih metoda. Smanjenje stope uvoza i uništavanje sumnjivih ili falcifikovanih proizvoda može takođe pozitivno uticati na ovu činjenicu.76 Što se tiče hrane proizvedene na Kosovu, ASK navodi količinu od 1,084,712 tona hrane različitog biljnog porekla (slika 1.).

Kosovo agri-foodproduction, t

Total

cerea

ls

Vegeta

bles/...

Forage/

Ushq...

Fruits

/Pemë..

.

437499

275742331936

39535

Slika 1. Količina proizvoda biljne proizvodnje proizvedena tokom 2008. godine (Izbor: ASK, 201077)

71 EU Food Legislation – Some Recent Developments (http://www.worldfoodscience.org).72 CAST Commentary The Direct Relationship betëeen Animal Health and Food Safety Outcomes.73 AgCLIR: Kosovo Commercial Legal and Institutional Reform Diagnostic of Kosovo’s Agriculture Sector.74 Agriculture and Food Processing Industry, Kosovo 2008. 75 Agriculture and Food Processing Industry, Kosovo 2008. 76 TRT 7 sastanak za bezbednost hrane. NVO Konsumatori. Selatin Kaçaniku. Januar 2013.77 Anketa poljoprivrednih domacinstava 2008, ASK 2010.


Tabela 1. Životinje i živina za proizvodnju prehrambenih proizvoda, ASK (2010)78

Vrsta životinje Broj

Goveda 341,608

Bivolice 412

Svinje 26,770

Ovce i koze 180,128

Živina 2,213,406

Pčele (Košnice) 4,3297

Tabela 2. Vrednost životinjskih proizvoda prodatih na Kosovu tokom 2008. (ASK, 2010)79

Prodati životinjski proizvodi, ASK (2010) 000 EUR

Meso 2,331

Mleko 20,995

Sir 5,074

Maslo 343

Ostali mlečni proizvodi 1,480

Jaja 1,389

Med 958

Drugi proizvodi 565

Ukupno 33,139

Bazirajuci se na iste podatke, kosovski poljoprivrednici troše oko 66 miliona eura za poljoprivredne dodatke, sa najvecim ulaganjem u mineralno đubrivo (49%) i stočnu hranu (21%), dok se za pesticide i veterinarske usluge ulaže 3.4 odnosno 3.8 miliona €. Oko 40% budžeta kosovskih porodica se potroši na hranu i nealkoholna pica, iznos koji dostiže 2.519 €/po porodici za 2010. godinu, a koji je zabeležio rast od 3% u poređenju sa 2009. godinom80.

Tabela 3. Uvoz hrane, pica, cigareta i masti na Kosovo (000 €) tokom (2009-2011),

Godina Hrana i žive životinje Pica i cigarete Biljna i životinjska mast Ukupno

2009 323 764 87 284 15 994 427,042

2010 353 684 96 485 17 349 467,518

2011 411 827 114 363 19 292 545,482

78 Ibid.79 Anketa poljoprivrednih domacinstava 2008, ASK 2010.80 Anketa budžeta domacinstava 2010, ASK.


Podaci Centralne banke Kosova (navedeni u81) pokazuju vece brojke uvezene hrane i prehrambenih proizvoda, 476.5 i 560.1 mil € za 2010. odnosno 2011. godinu.

4.3. Institucionalni Okvir za Sigurnost Hrane

Na osnovu Zakona o hrani br. 03/L-016 objavljenog u Službenom listu Republike Kosovo 25/03/2009, institucije odgovorne za kontrolu hrane na Kosovu su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR), Kosovska agencija za hranu i veterinu (KAHV) i Ministarstvo zdravlja (MZ). Unutar MPŠRR Poljoprivredni institut Kosova (PIK), Odeljenje za proizvodnju i zaštitu biljaka (OPZB) i Odeljenje za žive životinje su takođe uključene u kontrolu hrane. Trenutna uloga MPŠRR u pogledu bezbednosti hrane nije potpuno definisana, ali se očekuje da ce se usvajanjem novog Zakona o hrani, uloga istog definisati. Unutar Ministarstva zdravlja, Nacionalni institut za javno zdravlje (NIJZ) vrši analize i procenu kvaliteta i bezbednosti prehrambenih proizvoda i ishrane stanovništva.

Glavni odgovorni za pitanja bezbednosti hrane za domacu proizvodnju, prerađenu ili uvezenu, je Kosovska agencija za hranu i veterinu (KAHV), sa Veterinarskom i fitosanitarnom kontrolom granica i Inspektoratom veterine, fitosanitarije i sanitarije. Iako je ubacivanje KAHV-a pod Kancelariju premijera osuđivano kao „politiziranje“ i „potencijal za stvaranje sukoba interesa bivajuci „igrač i sudija“82, KAHV se dokazala kao stručna institucija motivisana za realizaciju zahteva za bezbednost hrane i standarda EU za bezednost hrane, zdravlje životinja i zdravo bilje83.

Takođe postoje i organi uključeni u kontrolu hrane na nivou opštine, kao što su inspektorati za sanitarna, veterinarska i poljoprivredna pitanja, ali njihove odgovornosti nisu potupuno definisane. Na osnovu svoje oblasti delovanja MPŠRR i MZ ce sastaviti prateci podzakonski dokument kriterijuma za uvoz hrane. Zakon o hrani je u postupku izmena i dopuna, a ako se usvoji, institucionalne nadležnsoti i odgovornosti za bezbednost hrane ce biti jasno definisane.

4.3.1. Kosovska Agencia za Hranu i Veterinu (KAHV)

KAHV je nadležni organ za bezbednost hrane u Republici Kosovo. Osnovana je Zakonom o veterini br. 21/2004, a proširena je Zakonom o hrani br. 03/L-016.84 KAHV proizilazi iz Centralne veterinarske laboratorije za dijagnostifikaciju formirane pod pokroviteljstvom MPŠRR. Usvajanjem novog Zakona o hrani (član 36) KAHV je direktno povezana sa Kancelarijom premijera. Na osnovu člana 38 ovog zakona, Agencija je organ nadležan za kontrolu, verifikaciju i inspekciju hrane i sastojaka hrane na svim nivoima lanca

81 Odgovori na upitnik o sastavljanju studije izvodljivosti za MSA. 82 USAID, 2010. AgCLIR: Kosovo Commercial Legal and Institutional Reform Diagnostic of Kosovo’s

Agriculture Sector.83 Commission staff working document, 10.10.2012 SWD(2012) 339.84 TRT 7 sastanak za bezbednost hrane. Prezentacija „Institucionalna odvijanja u oblasti bezbednosti hrane.

Gani Kamberi, KAHV. Januar 2013.


prehrane. KAHV je takođe nadležna za regulisanje borbe i sprečavanja zaraznih bolesti životinja, veterinarsku medicinsku praksu, promet proizvoda životinjskog porekla, veterinarsku kontrolu uvoza, izvoza i tranzita živih životinja i proizvoda životinjskog porekla, kao i prava i obaveze domacih javnih vladinih institucija i pojedinaca koji se bave ovom oblašcu.

Organizacija Agencije je regulisana Uredbom br. 03/2010 o AHV i Uredbom br. 01/2011 o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.85 Agencijom rukovodi Izvršni šef (IŠ). Direktno povezana sa IŠ su dva organa: Upravni odbor i Naučno vece. Pred kancelarije IŠ, agenciju čini pet organizacionih jedinica na nivou direktora (javno zdravlje, zdravlje i blagostanje životinja, inspektorat (veterinarski i fitosanitarni), laboratorije i administracije) i šest (6) regionalnih kancelarija.

Detaljna struktura ovih odeljenja je:

Odeljenje za javno zdravlje:• Higijena hrane životinjskog porekla

• Higijena hrane neživotinjskog porekla

• Životinjske pod-proizvode

• Ostatke u hrani

Odeljenje za zdravlje i blagostanje životinja:Zdravlje životinja

• Blagostanje životinja

• Registracija i identifikacija životinja

• Kontrola zdravlja životinja

Odeljenje laboratorije • Patoanatomija i patohistologjia

• Bekteriologija, mikologija i parazitologija

• Serologjija i molekularna dijagnostika

• Prehrambena mikrobiologija

• Prehrambena hemija i veterinarski ostaci

• Analiza sirovog mleka

Inspektorat • Unutrašnji veterinarski inspektorat

• Pogranični inspektorat veterinarski inspektorat

• Unutrašnji fitosanitarni inspektorat

• Pogranični fitosanitarni inspektorat

• Sanitarni inspektorat

Odeljenje administracije

Laboratorijske aktivnosti KAHV se sprovode preko sledecih laboratorija:

1. Laboratorija Hrane i Veterine

• Laboratorija patoanatomije i patohistologije;• Laboratorija bakteriologije, parazitologije i mikologije;• Laboratorija serologije i molekularne dijagnostike;• Laboratorija prehrambene mikrobiologije;• Laboratorija prehrambene hemije i ostataka;• Laboratorijska anliza mleka.

85 Ibid


Mogu se obavljati sledece prehrambene mikrobiološke analize:

• Mikrobiološki parametri koji se mogu definisati; • Escherichia coli - ISO 16649-2:2001;• Enterobacteria - ISO 21528-2:2004;• Mikroorganizmat totak mezofilik ISO 4833:2003;• Salmonela spp. - ISO 6579:2002;• Listeria monocytogenes - ISO 11290-1:1996/Amd.1: 2004;• Stafilokoku koagulues pozitiv - ISO 6888-1:1999;• Coliform - ISO 4328:2006;• Bacillus cereus-ISO 7932:2004;

Slede prehrambene kategorije koje se kontrolišu unutar laboratorije za hranu:

• Meso i mesni proizvodi;• Mleko i mlečni proizvodi; • Jaja i proizvodi od jaja.

Obuhvaceni su sledeci aspekti kontrole hrane:

• Heija hrane, veterinarski ostaci i analiza ostataka od mleka;• Određivanje prisustva antibiotika u mleku, jajima i mesu rutinskim metodama;• Određivanje mikotoksina Afla M1 u mleku Elisa;• Određivanje hloramfenikola u mleku Elisa;• Određivanje sulfonamida HPLC u mleku.

Određivanje masti, proteina, laktoze, gustine, ukupnih suvih ostataka, tačke smrzavanja i kiselosti. Fizički i hemijski parametri se vrše infrared metodom FTIR (Milko Scan). Broj kolona bakterija (NKB) se vrši pomocu citometričkog protoka (BactoScan). Određivanje somatskih celija u aparatu sirovog mleka (Fosomatc minor) se vrši elekričnom fluoro-Optikon metodom

Tabela 4. Aktivnosti laboratorije mleka unutar KAHV86

Godina Broj testiranih uzoraka

Bakterija Somatskih celija

2008 19034 15570

2009 11502 12475

2010 12860 14358

2011 12323 15999

Tokom 2011. godine je analizirano 16805 uzoraka za hemijske indikatore (Milkoscan). Tokom 2012. godine (od 30/07/2012) je analizirano ukupno 10037 uzoraka mleka.

86 Analiza Sirovog Mleka u http://www.auv-ks.net/?page=1,83. Novembra 2012.


Vecina uzoraka je poticala od biljnih/mlečnih proizvođača, ali su uzorci analizirani i od strane projekata IADK, MEGVET, USAID, itd.

Uprkos analiziranim uzorcima, civilno društvo smatra da se upozorenja u slučajevima opasnosti od prehrambenih proizvoda koja se objavljju ne tretiraju na odgovarajucem nivou od strane domacih institucija. Neki konkretni slučajevi se odnose na uvezeni paradajz koji je uzgajan sa previše fitohormona ili žito koje sadrži alfatoksin. 87

4.3.2. Nacionalni Institut za Javno Zdravlje Kosova (NIJZK)88

NIJZK je obrazovna i multi-disciplinarna naučna ustanova i odgovoran je za razvoj zdravstvene strategije u oblasti epidemiologije, obrazovanja i promovisanja zdravlja, prevenciju bolesti, laboratorijsku dijagnostifikaciju i zdravstvene informacije. Oblast delovanja NIJZK-a je regulisana Zakonom br. 02/L-78 o javnom zdravlju. NIJZ sprovodi delatnosti u oblasti javnog zdravlja i to:

1. Zdravstveno planiranje i programiranje;2. Obradu, analizu i objavljivanje podataka iz oblasti zdravstvene ekonomije;3. Kontrolu kvaliteta rada;4. Kontrolu epiemiološke spremnosti i odgovornosti;5. Upravljanje i procenu situacije u slučaju zaraznih bolesti;6. Upravljanje programom vakcinacije;7. Upravljanjem bolničkim infekcijama;8. Analizu i procenu sanitarnih uslova u javnim i privatnim objektima;9. Analizu i procenu kvaliteta pitke vode;10. Analizu i procenu sanitacije;11. Analizu i procenu kvaliteta i bezbednosti hrane i ishrane;12. Analizu i procenu zagađenja vazduha;13. Analizu i procenu higijene u predškolskim i školskim objektima;14. Analizu i procenu aktivnosti povezanih sa mikrobiologijom životne sredine;15. Procenu i kontrolu laboratorija koje deluju u oblasti javnog zdravlja;16. Referentni centar u oblasti javnog zdravlja za TBC, HIV/AIDS i IST;17. Referentni centar u oblasti javnog zdravlja za zoonozu;18. Referentni centar u oblasti javnog zdravlja za promovisanje i zdravstvenu

edukaciju;19. Analizu, procenu i upravljanje zdravstvenom zaštitom posebnih kategorija

stanovništva socijalno-medicinskog značaja, kao i maligne i kardiovaskularne bolesti, dijabetis i slično;

20. Prikupljanje, obrada i analiza podataka Informativnog zdravstvenog sistema (IZS) i predlaganje mera za unaprešenje i upravljanje IZS-om;

21. Prikupljanje, obradu i analizu podataka Informativnog geografskog sistema (IGS) i predlaganje mera za unapređenje i upravljanje IGS-om.

87 NVO Konsumatori. Selatin Kaçaniku. Maj 2013. 88 Nacionalni institut javnog zdravlja Kosova. April 2013.


Centar za laboratorijska ispitivanja (u daljem tekstu CLI) je Odeljenje u sklopu Nacionalnog instituta za javno zdravlje koji je uspostavio, dokumentovao i koji održava sistem za upravljanje kvalitetom u skladu sa međunarodnim standardom ISO/IEC 17025:2005. Na osnovu organizacione šeme NIJZK, CLI deluje kao jedinstvena radna jedinica, koja ne zavisi od rada i aktivnosti koje sprovodi drugi Centar (Odeljenja) NIJZK. Osnovna delatnost CLI-a je analiza fizičko-hemijskih, analitičkih i mikrobioloških parametara vode i hrane. CLI zapošljava stučno i iskusno osoblje koje se konstantno usavršava. CLI je takođe opremljen najsavremenijom opremom i kompjuterima, tako da može da testira proizvode metodama ispitivanja iz oblasti akreditacije. Oprema se redovno održava i kalibriše, tako da je svaki rezultat tačan i pouzdan. Uz stručno osoblje i odgovarajuci opremu, nezavisnost i nepristrasnost, kao i stalna poboljšanja, CLI je u stanju da ispuni uslove ISO/IEC 17025:2005.

• OblastdelovanjaCentrazalaboratorijskaispitivanjaNIJZK

Uslovi standarda ISO/IEC 17025:2005 u CLI se sprovode u razvoju sistema za upravljanje kvalitetom, administraciju i tehničku delatnost. Oblast delovanaj CLI je testiranje fizičkih, hemijskih, mikrobioloških i analitičkih parametara vode i hrane pre, tokom i posle tretiranja. Opis oblasti akdreditacije:

1. Laboratorija za fizičko-hemijsku, mikrobiološku i analiztičku analizu vode za pice i one za rekreaciju.89

2. Laboratorija za kontrolu kvaliteta hrane za sledece proizvode:

• mleko i mlečni proizvodi;• meso i mesni proizvodi;• jaja;• masti i ulja;• brašno i pšenični proizvodi; • začini i arome;• slatkiši i slični proizvodi;• povrce i prerađeno voce;• alkoholna i bezalkoholna pica;• kuhinjska so;• čaj, kafa.90

3. Mikrobiološka laboratorija hrane i vode za sledece proizvode:

• mleko i mlečni proizvodi;• meso i mesni proizvodi;• jaja;• masti i ulja;

89 SMWW – Standard Methods for Water and Waste Water 90 AOAC – Official Methods of Analysis of AOAC International


• brašno i pšenični proizvodi; • začini i arome;• slatkiši i slični proizvodi;• povrce i prerađeno voce;• alkoholna i bezalkoholna pica.91

Analitička laboratorija za kontrolu bezbednosti hrane:

Metali - Zn,Cu,Cd,Pb,Co,Ni,Na,K,As - metodom APHA3111B za vodu i Cd,Pb,Zn,Cu,Fe,Na,Ni – metodom AOAC 999.11 za hranu kao i As – metodom AOAC 986.15A za hranu – AAS;

Ostaci metala: Pb, Cd, As, Se, Zn, Cu,Fe, Al, As,Cr, Mn, Ni, Sb, Hg, metodom EPA 6020A- ICPMS;

Kacije (Li+,Na+, NH4+

, K+,Mg+,Ca+) anjona (F -, Cl -, Br -, NO2 -, NO3 -, PO4 3 -, SO4 2 -),

metodom metodës ISO 10304-1:2007(E)- Ion Chromatograf;

Mikotoksin - aflatoxin, fumonisin, deoxynivalenol (DON), ochratoxin i zearalenone preko ; Aflatest, Aflatest FIGS, Afla B, Afla M1, Afla M1 FL+, Fumoni test, Ochra test, Zearala test, DON test, metodom AOAC;

E,Coli O157, Listeria monocitogenes, Enterotoxina e Staphylococcus aureus, Salmonela Kofeina, Saharina, Aspartami, Acesulfam K, Na Benzoat, K Sorbat metodom AOAC – HPLC;

Trihalometan i organski pesticidi metodom EPA- GCMS;

Organski ugljenik ISO – TOC;

Centar za laboratorijska ispitivanja je aplicirao za proširenje oblasti akreditacije za gore navedena 62 parametra u DAK-u. Centar za laboratorijska ispitivanja je tokom 2012. godine učestvovao u 12 provera kvaliteta analiza/ispitivanja sposobnosti (Proficiency Testing –PT) i to u: Proveru kvaliteta analiza (Proficiency Testing – PT) za jod u mokraci – sa CDC Atlanta/USA za program EQUIP (Ensuring the Quality of Urinary Iodine Procedures) 4 puta godišnje;

Provera kvaliteta ispitivanja (Proficiency Testing – PT) Kazakh Academy of Nutrition/Laboratory of IDD prevention 2 puta godišnje;

Učešce laboratorija CLI-a u proveru kvaliteta anliza (Proficiency Testing – PT) za Pb u krvi sa CDC-Atlanta/USA za program LAMP(Lead and Multielement Proficiency) 4 puta godšnje;

91 ISO Metode – Uredba o Mikrobiološkim Uslovima.


Učešce laboratorija CLI-a u proveru kvaliteta analiza „Proficiency testing in IPA 2011” University of Ljubljana za program PT 9 - Determination of trace elements in total diet- Pb, Cd, As, Se, Zn, Cu, Fe;

Učešce laboratorija CLI-a u proveru kvaliteta analiza „Proficiency testing in IPA 2011” Tubitak Ume, Turkey za program PT-2 - Drinking Water - with trace elements (10-200) μg/L Al;

(1-20) μg/L As, (1-10) μg/L Cd, (10-100) μg/L Cr, (10-100) μg/L Cu,(10-100) μg/L Fe,

(10-50) μg/L Mn, (10-50) μg/L Ni, (1-50) μg/L Pb, (1-20) μg/L Sb, (50-300) μg/L Zn,

150 mL (0,5-5) μg/L Hg, and anions (0,5-10) mg/L F-, (5-50) mg/L PO4-3,

(10-150)mg/L Cl -, (5-50) mg/L NO3-, (0,1 – 1) mg/L NO2-, (10-100) mg/L SO4-292

4.3.3. Kosovski Institut za Poljoprivredu (KIP)

Kosovski institut za poljoprivredu (KIP) je javna institucija osnovana 1947. godine i funkcioniše u sklopu MPŠRR. Sastoji se od 12 laboratorija koje rade u tri laboratorijska objekta, kao i jedne stanice za istraživanje na 170 ha obradivog zemljišta.

Glavna funkcija KIP je usredsređena na primenjena i adaptivana ispitivanja u vezi sa:

• proizvodnju i zaštitu bilja;• administraciju životinja;• testiranje semena.

Laboratorijske analize poljoprivrednih proizvoda i biljnih i životinskih proizvoda, i obučavanje i savetodavne usluge su aktivnosti KIP-a.

Glavne nadležnosti KIP-a su:93

• tehnička i naučna podrška tehničkim odeljenjima MPŠRR;• kontrola kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, hrane i čuvanje životne sredine• ispitivanje različitih sorti useva (pšenice, ječma, kukuruza i krompira) u

agroekološkim uslovima Kosova;• istraživački rad u cilju stvaranja kultura pšenice, hibrida kukuruza; • pripremne poslove za stvaranje depozita gena različitih kultura;• procena kvaliteta proizvodnje i plodnosti zemljišta na Kosovu;• istraživanje, identifikacija i skladištenje štetnih bioloških agenasa (insekti,

patogeni, korov).

92 Nacionalni institut javnog zdravlja Kosova. April 2013.93 MPŠRR. Kosovski institut za poljoprivredu na http://www.mbpzhr-ks.net/?id=4,723,0,737. Januar 2013.


Kao što određuje Zakon br. 03/L-069 o akreditaciji i Administrativno uputstvo br. 2009/02 Kosovsko odeljenje za akreditaciju (KOA), koje deluje pod Ministarstvom trgovine i industrije (MTI) je sada vec akreditovalo šest organa koji deluju kao resursi za pokrivanje kontrole kvaliteta i bezbednosti hrane.

Tabela 5. Lista akdreditovanih laboratorija shodno standardima KS EN ISO/IEC 17025/200694

Naziv laboratorije/kompanije Stručna oblast

N.Sh. „AGROVET“

Ul. Naum Veqilhargji br.15 Kosovo Polje “Agrovet”,

Minerali u hrani životinjskog i biljnog porekla, bezalkoholnih i alkoholnih pica, aroma, ulja, masti, pitke vode, karakteristika zemlje.

Laboratorijska ispitivanja: zemlje, minerala i industrijskog otpada, biljnih vlakana, industrijskih voda i vode za pice, đubriva

Ostataka pesticida u hrani životinskog i biljnog porekla, zemlji, prašini, vodi, vodi za pice, industrijskim uljima i uzorcima prema metodi ISO 10381-1/2002, ISO 10381-2/2002, ISO 11146

Organofosfati pesticida u hrani biljnog i životinjskog porekla, metodom EPA 8141

Centar za laboratorijska ispitivanja – IJZ, kružni tok kod bolnice, bb PrištinaTel.+381 38 541 432 Mob. +377 44 124 285E-mail: [email protected]

Laboratorijsko ispitivanje vode za pice i vode za rekreaciju, laboratorijsko ispitivanje kvaliteta hrane, mikrobiološka laboratorija za hranu i vodu

Fitosanitarna korporacija „Sara & Meti“, doo. Priština, Email: [email protected]

Laboratorija za zaštitu bilja Poljoprivredna laboratorija

Fabrika za proizvodnju farmaceutskih proizvoda „Trepharm“ Velika Slatina, Kosovo Polje, Republika Kosovo

Laboratorijska analiza farmaceutskih proizvoda

“Compact Group” Sh.p.k Gumenište – Gnjilane, Tel: +381(0)280 330 022www.ujidea.comE-mail: [email protected]

Laboratorijsko ispitivanje vode “DEA”

“M&Sillosi”d.o.o Crce - Orahovac Tel: +381 (0) 29 633 733Fax:+381 (0) 29 633 744

Laboratorija za ispitivanje brašnja, pšenice, testenine, ispitvanje prehrambenih proizvoda od brašna, ulja i hleba

DAK je sada vec realizovao prve posete procene i u postupku je akreditacija sledecih laboratorija: Laboratorija kompanije „Magic Ice“ za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda, kompanije „Bylmet“ za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda, kompanije za proizvodnju brašna „Univerzal Food“ u Kosovo Polju.

KIP, prvobitno ovlašcen od strane MPŠRR a sada od strane KAHV za kontrolu različitih poljoprivredno prehrambenih proizvoda, je u proceu akreditacije laboratorija i DAK je

94 Kosovo Akreditacija u http://www.dak-ks.org/repository/docs/Organizmat_te_Akredituar.pdf.


sada vec počeo sa proverom dokumenata i obavio je prve posete provere objekata KIP-a.

KAHV je takođe aplicirala u DAK za akreditaciju Laboratorije hrane i veterine za sledece laboratorije: a. Laboratorija serologije; b. Laboratorija za prehrambenu hemiju; c. Laboratorija za veterinarske ostatke; d. Laboratorija prehrambene mikrobiologije; e. Laboratorijska ispitivanja sirovog mleka.

Tokom pripremne faze za akreditaciju Laboratorije za hranu i veterinu, uz podršku tvining projekta broj KS/07/AG/IB01 „Usluge veterine i bezbednost hrane“, su sastavljeni, prevedeni i odštampani standardi EU Sistem za upravljanje kvalitetom (postupak sistema kvaliteta, obrasci sistema kvaliteta, priručnik za sistem kvaliteta, liste priručnika za kvalitet i postupak standardnog funkcionisanja svih laboratorija). Laboratorija serologije i laboratorijaveterinarskih ostataka su učestvovale u Testiranje sposobnosti sa laboratorijama akreditovanim od strane Instituta Friedrich Loeffler u Nemačkoj i Italiji. Imenovano je osoblje koje ce biti odgovorno za postupak akreditacije laboratorije; povecan je broj stručnog osoblja u laboratorijama, a takođe su i podignuti stručni kapaciteti osoblja preko različitih obuka koje su omogucili projekti.95

4.3.4. Druge Institucije Sposobne da Doprinesu Sigurnost Hrane

Na Kosovu postoje i druge institucije koje svojim iskustvom, stručnošcu i infrastrukturom mogu da daju veliku podršku bezbednosti hrane. U sklopu Univerziteta Prištine, Fakultet za poljoprivredu i veterinu, Fakultet geonauka i tehnologije (Odsek za prehrambenu tehnologiju) i Fakultet prirodnih nauka (Odsek za hemiju i biologiju), su institucije vrednog iskustva i ekspertize u ovoj oblasti. U ABV-u i FGT postoji neka laboratorijska oprema najnovije tehnologije u oblasti testiranja hrane i stočne hrane, koja može poslužiti u ovu svrhu ili za pružanje stručne ili infrastrukturalne podrške. Potrošači smatraju da se više napora treba uložiti u osnivanje neutralnih laboratorija koje ce omoguciti nezavistan pristup u bezbednost i kvalitet hrane.96

4.4. Zakoni EU o Sigurnost Hrane i Harmonizacija Zakona Republike Kosovo

Ključni principi zakona EU o bezbednosti hrane se zasnivaju na Uredbu EU 178/2002 u kojoj su navedeni opšti principi i uslovi za zakon o hrani97. Ovaj dokument jača primenjiva pravila bezbednosti hrane i cirkulisanja stočne hrane na domacem tržištu. Uredba takođe definiše okvir za kontrolu i pracenje proizvodnje, sprečavanja i upravljanja rizikom. Ona takođe uspostavlja Evropsku agenciju za bezbednost hrane (EABH), koja je i referentna tačka za naučnu kontrolu i procenu hrane za ljude i životinje.

95 Odgovori na pitanja o sastavljanju studije izvodljivosti za MSA, 2012.96 TRT 7 sastanak o bezbenosti hrane. NVO Konsumatori. Selatin Kaçaniku. Januar 2013.97 Uredba (SE) br 178/2002 koja određuje opšte principe i uslove zakona o hrani, osnivajuci Evropsku

agenciju za bezbednost hrane i uspostavljajuci posebne postupke za bezbednost hrane.


Član 1 Uredbe daje osnov za obezbeđenje visokog nivoa očuvanja zdravlja ljudi i interesa potrošača u pogledu hrane, iznoseci sve postupke koji mogu direktno ili indirektno uticati na bezbednost hrane ljudi i životinja ističuci jasnu potrebu za primenu u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za ljude i životinje namenjene u svrhe koje se razlikuju od unutrašnjih98. Opšti zahtev zakona EU povezan sa bezbednošcu hrane je taj da se na tržište ne sme izbaciti nijedan prehrambeni sastojak koji može dovesti u rizik i/ili može biti nepovoljan po zdravlje potrošača.

Ova uredba se sastoji od pet poglavlja i 65 članova, tačnije članovi 18 i 28 korišceni za definisanje načela za Opšte zakone o hrani i uspostavljanje i funkcionisanje Evropske agencije za bezbednost hrane (EABH). Uredba je dopunjena Uredbom (SE) br. 1642/2003, Uredbom (SE) br. 575/2006, Uredbom (SE) br. 202/2008 i Uredbom (SE) br. 596/2009.

4.5. Higijenski Paket Hrane

Higijenski Paket Hrane zakona EU je stupio na snagu 1. januara 2006. Ovaj paket se sastoji od tri glavne Uredbe:

• Uredba (SE) 852/2004 o higijeni prehrambenih sastojaka;• Uredba (SE) 853/2004 koja određuje posebne uslove higijene za hranu

životinjskog porekla; • Uredba (SE) 854/2004 koja određuje posebne uslove za organizovanje

zvanične kontrole proizvoda životinjskog porekla predviđenih za ljudsku ishranu.

Uredba (SE) br. 852/2004, bivajuci sastavni deo zakona, određuje osnovna pravila o higijeni prehrambenih sastojaka. Ova Uredba je deo ovog paketa i sledeca akta doprinose boljoj dopuni iste;

Uredba (SE) br. 853/2004 koja određuje posebne uslove higijene za hranu životinskog porekla u cilju garancije visokog nivoa bezbednosti hrane i javnog zdravlja;

Uredba (SE) br. 854/2004 koja uspostavlja Uniju za zvaničnu kontrolu proizvoda životinjskog porekla predviđenog za ljudsku ishranu i posebna pravila za sveže meso, mleko i mlečne proizvode.

Naredna akta dopunjavaju zakone Unije o prehrambenoj higijeni:

• Uredba (SE) br. 178/2002 koja određuje opšte principe zakona o hrani. Ova Uredba objašnjava postupke bezbednosti hrane i uspostavlja Evropsku agenciju za bezbednost hrane;

• Uredba (SE) br. 882/2004 koja reorganizuje zvaničnu kontrolu prehrambenih sastojaka u cilju kontrole svih faza proizvodnje u svim sektorima.

98 Ibid.


Direktiva 2002/99/SE određuje uslove za plasiranje proizvoda životinjskog porekla na tržište i primenjiva ograničenja u pogledu proizvoda koji potiču iz zemalja koje nisu članice EU ili regiona zemalja koje nisu članice EU a koje podležu organičenjima zdravlja životinja.

Ima još mnogo dokumenata koje je donela EU a koja pokrivaju oblast bezbednosti hrane u sklopu Pravnih tekovina (komunitarno pravo EU). Kao što se i zahteva, postignuta je saglasnost unutar zajednice EU, svaka zemlja koja želi da se priključi EU mora harmonizovati svoje zakone, pravila i postupke priznajuci tako čitavu strukturu zakona EU unutar pravnih tekovina. Kosovske institucije su poštovale osnovne principe za psotizanje istog organizujuci ovaj proces u tri dela: donošenje, praktično sprovođenje i izvršenje. Veliki napori se ulažu u to da se prvo uspsotavi potpuna pravna infrastruktura usklađena zahtevima EU. Do sada postoji 30 zakona i više od 100 administrativnih uputstava ili sličnih dokumenata usvojenih od strane nadležnih institucija iz oblasti bezbednosti hrane.

KAHV, kao ključni akter u oblasti bezbednosti hrane, je uspela da postigne visok nivo zakonskih propisa iz Paketa higijene. Na osnovu uredbi EK i Parlamenta br. 852/2004, 853/2004, 854/2004 i 882/2004, sastavljeni su predlozi uredbi kao što su predlog uredbe o određivanju mikrobioloških uslova za prehrambene proizvode (Uredba EU br. 2073/2005), predlog uredbe o određivanju uslova za zdravlje životinja i javno zdravlje i veterinarsku certifikaciju uvezenog sirovog mleka i mlečnih proizvoda (Uredba EU br. 605/2010)99.

4.6. Rpavni Okvir za Sigurnost Hrane na Kosovu

Osnov svih aspekata koji se tiču hrane na Kosovu je Zakon o hrani br. 03/L-016 objavljen u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon o hrani je u velikoj meri saglasan Uredbi Saveta i Parlamenta Evrope br. 187/2002. Zakon se sastoji od XII poglavlja, 50 članova i reguliše:

• opšte principe i uslove koji se tiču higijene hrane (za ljude i životinje); • principe analize rizika (analiza, obaveštavanje, briga, transparentnost, zaštita

interesa potrošača); • bezbednu hranu;• nebezbednu hranu;• registraciju i odobrenje prehrambenih trgovaca, uvoz – izvoz; • obaveze Svetske organizacije za hranu;• ispitivanja; • samokontrolu;• novu hranu i OMGJ;• deklaraciju hrane, etiketiranje; • zvaničnu kontrolu (ovlašcenja, odgovornosti);

99 Odgovori na pitanja za sastavljanje studije izvodljivosti MSA. Juni 2012.


• plan za zvaničnu kontrolu; • laboratorije (referentne i ovlašcene); • upravljanje kriznim i vanrednim situacijama; • organe agencije i druga pitanja povezana sa hranom za ljude i stočnom hranom.100

Ovaj zakon je trenutno u postupku izmena i dopuna, a usvajanje istog se očekuje 2013. godine. Osim Zakona o hrani, bezbednost hrane je direktno ili indirektno regulisana i:

• Zakonom o veterini br. 2004/21 i Zakonom o staranju o životinjama br. 02/L-10 (oblast zdravlja i staranja o životinjama);

• Podzakonska akta za sprovođenje istih, kao i zakoni iz oblasti fitosanitarije.

U postupku završavanja su i:

• predlog uredbe o prehrambenim aditivima, kao nastavak upotpunjavanja sekondarnih zakona iz oblasti bezbednosti hrane;

• podzakonska akta za registraciju – odobrenje SOH; • uredba o sprečavanju bolesti riba – vodenih životinja.101

Efikasna kontrola hrane na nivou države se može oslabiti zbog nepotpunih zakona, višebrojnih jurisdickija i propusta prilikom sprovođenja zakona, kao i slabog pracenja i monitoringa hrane102. To je i razlog zbog koje kosovske institucije ulažu svoje napore u dopunu potrebnih zakonskih propisa iz svih oblasti, uključujuci poljoprivredu i hranu i harmonizaciju istih sa principima EU. Od ukupno 326 zakona objavljenih u Službenom listu Republike Kosovo do 23. oktobra 2012. godine, 26 zakona od kojih 16 direktno i 10 indirektno pokrivaju oblast poljoprivrede i hrane. Takođe postoji i broj usvojenih Administrativnih uputstava, od ukupno 136 objavljenih AU na internet stranici MPŠRR, 63 AU je povezano sa hranom.

U sklopu ovog zakonskog okvira, Skupština Kosova je takođe usvojila i Zakon br. 04/L-121 o zaštiti potrošača koji reguliše i štiti osnovna prava portošača kada kupuju robu, usluge i druge oblike na slobodnom tržištu, kao i obaveze prodavaca, proizvođača i dobavljača.

Jedan od glavnih izazova u ovoj oblasti i dalje ostaju ljudski resursi, kao posledica ne transfera i veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih inspektora iz opština u AHV.103

100 TRT 7 sastanak za bezbednost hrane. Prezentacija „Odvijanja u zakonskim propisima“. Gani Kamberi, KAHV. Januar 2013.


102 Second FAO/WHO Global Forum Of Food Safety Regulators, 2004. Building effective food safety systems.



Zakonski propisi Kosova iz Paketa higijene hrane

• Uredba br. 10/2011 o zvaničnoj kontroli u cilju provere saglasnosti sa Zakonom o hrani i stočnoj hrani i pravila za zdravlje i staranje o životinjama.

• Uredba br. 11/2011 o higijeni prehrambenih proizvoda.

• Uredba br. 12/2011 o određivanju posebnih pravila higijene hrane životinjskog porekla.

• Uredba br. 13/2011 o određivanju posebnih pravila za organizovanje zvanične kontrole hrane životinskog porekla namenjene za ljudsku ishranu.

Druge uredbe:

• Uredba br. 27/2012 o mikrobiološkim uslovima prehrambenih proizvoda.

• Uredba br. 17/2012 o određivanju zdravstvenih uslova životinja i javnog zdravlja i veterinarska certifikacija za uvoz sirovog mleka i mlečnih proizvoda u Republiku Kosovo.104

4.7. Politika veterine

Postoje tri zakona koje je usvojila Skupština Kosova a koji regulišu politiku veterine. Zakon o veterinarstvu br. 2004/21 koji je usvojen od strane skupštine 16. juna 2004. godine je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo 01.11.2007, je osnov za generalno funkcionisanje sektora veterine na Kosovu. Drugi zakon koji koriste organi veterine je Zakon br. 02/l-10 o staranju o životinjama, a treci je Zakon br. 2003/26 o medicinskim proizvodima i opremi. Politika veterine koju koristi KAHV se takođe dopunuje odgovarajucim administrativnim uputstvima u cilju realizacije posebnih zadataka određenim primarnim zakonima. Ova dokumenta su doneta u skladu sa zakonskim propisima EU ili su u postupku prilagođavanja istim.

Što se tiče identifikacije, registracije i kontrole kretanja životinja, sastavljeno je nekoliko podzakonskih dokumenata za unapređenje zdravlja i bezbednosti životinja i porošača Uredba V_UA_2003_09 2003 je usvojena za sprečavanje slobodnog kretanja životinja i marketing živih peradi u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti. U istom cilju je sastavljeno i Administrativno uputstvo V_UA_2004_04. Ovaj dokument sprečava uvoz svežih kokošaka. AU V_UA_2004_07 reguliše čuvanje hrane zatvorene živine od zaraznih bolesti. Ima još mnogo drugih dokumenata sastavljenih za regulisanje posebnih zadaka. Pogledajte aneks u kojem se nalazi potpuna lista.

4.8. Stavljanje na tržište hrane, hrane životinjskog porekla i drugih životinjskih proizvoda

Ova oblast je regulsana Zakonom o veterini koji reguliše kretanje živih životinja,



proizvoda životinjskog porekla, veterinarsku kontrolu uvoza, izvoza i tranzita živitih životinja i proizvoda životinjskog porekla. Ovaj zakon takođe određuje prava i obaveze centralne i opštinskih vlasti, kao i pojedinaca uključenih u ovu oblast. Osim zakona o veterini, ova oblast je regulisana i zakonom o hrani, kao i Uredbama paketa higijene koji uključuje:

• Uredbu 10/2011 o zvaničnoj kontroli koja se preduzima u cilju obezbeđenja provere saglasnosti sa Zakonom o hrani.

• Uredbu br. 11/2011 o higijeni prehrambenih proizvoda.• Uredbu br. 12/2011 o određivanju posebnih pravila higijene hrane životinjskog

porekla.• Uredbu br. 12/2011 o određivanju posebnih pravila za organizovanje zvanične

kontrole hrane životinjskog porekla namenjene za ljudsku ishranu.• Uredbu br. 27/12 o mikrobiološkim uslovima prehrambenih proizvoda.105

Na osnovu Uredbe 11/2011 „o higijeni prehrambenih proizvoda“ primarna odgovornost za bezbednost hrane spada na prehrambene preduzetnike, dok je KAHV odgovoran za licenciranje istih na Kosovu. Prehrambeni preduzetnici koji vrše neku fazu proizvodnje, procesiranja ili distribucije hrane životinjskog porekla dobijaju dozvolu naldežnog organa, a nadležni oran vrši registraciju svih prehrambenih preduzetnika i svih jedinica istog. Prehrambeni preduzetnici su ti koji su dužni da osiguraju da nadležan organ dobija redovne informacije o lokalima, uključujuci obaveštenje o bilo kakvim značajnim promenama u pogledu njihovih aktivnosti ili eventualnom zatvaranju postojeceg lokala. Prehrambeni preduzetnici stavljaju na tržište proizvode životinjskog porekla proizvedene na Kosovu samo ako su spremni i obučeni ekskluzivno u preduzecima koja ispunjavaju relevantne uslove Uredbe br. 11/2011 o higijeni prehrambenih proizvoda. 106

KAHV je sprovela procenu poljoprivredno-prehrambenih preduzeca na Kosovu (industriju mlreka, mesa, klanice, hladnjača i mlečnih proizvoda). Do sada postoji 125 aktivnih prehrambenih preduzetnika i 11 neaktivnih, koji rade sa prehrambenih proizvodima životinskog porekla. KAHV je takođe odobrio delovanje 25 stranih kompanija za distribuciju prehrambenih proizvoda životinskog porekla (tabela 6). Sva ova preduzeca su prošla kroz postupak usvajanja u skladu sa AU br. 9/2004 o licenciranju aktivnosti za proizvode prehrambene i neprehrambene industrije i proizvodnju i certifikaciju poljoprivrednih proizvoda. Preduzeca su morala da ispune uslove Uredbe br. 11/2011 o higijeni prehrambenih sastojaka i Uredbe br. 12/2011 koja određuje posebne uslove higijene prehrambenih proizvoda životinjskog porekla.

Trenutni kapacitet sektora proizvodnje je slabo usklađen proizvodima za koje postoje uslovi. Nove fabrike obično počinju da rade sa korišcenom opremom/ograničeno

105 TRT 7 sastanak za bezbednost hrane. Prezentacija „Stavljanje na tržišta hrane i podproizvoda hrane za životinje“. Gani Kamberi, KAHV. Januar 2013.

106 TRT 7 sastanak za bezbednost hrane. Prezentacija „Stavljanje na tržišta hrane i podproizvoda hrane za životinje“. Blerim Hajdari, KAHV. Januar 2013.


finansiranje, i nedostatak podrške za rad sa tehnologijom proizvodnje i dizajniranje sanitarnih objekata107. To je razlgo zbog kojeg postoji percepcija među potrošačima da su brendovi uvezeni iz zemalja visoke stope proizvodnje certifikovanih od strane HACCP bezbedniji i boljeg kvaliteta. Kao rezultat tog, potrošači vode više računa o kvalitetu nego o ceni.108 Generalno, psotoji nedostatak standarda kvaliteta (i standarda bezbednosti hrane) u proizvodima domaceg i stranog tržišta. Uz podršku međunarodnih donatora (USAID, KE, GIZ, etj), neki proizvođački kapaciteti koji deluju na Kosovu su sproveli sistem HACCP.

Shodno izveštajima109 35% kapaciteta za preradu mleka na Kosovu je trenutno certifikovano od strane HACCP. Ovo takođe potvrđuje i Kosovska organizacija za preradu mleka (KOPM), buduci da je šest najvecih prerađivača mleka vec certifikovano ili ce to biti do kraja ove godine110 bivajuci da dobijaju podršku od sredstava EK. Što se tiče mesa i mesnih proizvoda, samo jedna kompanija je certifikovana HACCP111, dok nijedan proizvođač jaja nema certifikat HACCP.

Stanje u pogledu primene međunarodno priznatih standarda (ISO, Global GAP, HACCP), pokazuje da se broj preduzeca koja su certifikovana ili čekaju na certifikat HACCP, ISO i drugih standarda povecava, pa stanje izgleda obecavajuce. Broj preduzeca koja dobijaju pomoc, kako od međunarodnih tako i od lokalnih institucija, je u porastu, a poboljšanjem opšte infrastrukture oni takođe mogu lakše sprovoditi potrebne standarde bezbednosti hrane. NVO „Konsumatori“ (Potrošač), smatra da podrška međunarodnih donatora i domacih institucija preko subvencija nije dovoljna za projektovanje i razvoj sektora kako bi postigao kvalitet i bezbednost hrane.112 Uslovi za sprovođenje standarda bezbednosti hrane su određeni i Uredbama br. 11/2011 i br. 12/2011.

Tabela 6. Struktura preduzetnika hrane životinjskog porekla113

Vrsta aktivnosti Broj preduzetnika Status

Hladnjače 21 Aktivno

Prerada mleka 28 Aktivno

Prerada mleka 5 Neaktivno

Prerada mesa 36 Aktivno

Prerada mesa 6 Neaktivno

Klanica (velike životinje) 34 Aktivno

Klanica peradi 4 Aktivno

Jaja 1 Aktivno

Prerada ribe 1 Aktivno

107 Infrastructure Investment Strategies For Increased Agro-Industrial Outputs In Kosovo, Siti Insiana, 2010.108 Kosovo AgStrat-Animal Products Study, 2010.109 Ibid.110 KDPA (lična prepiska).111 KMPA (lična prepiska).112 TRT 7 sastanak o bezbednosti hrane. NVO Konsumatori. Selatin Kaçaniku. Januar 2013.113 Odobreni Tvrtke u http://www.auv-ks.net/?page=1,86.


Svaka pošiljka proizvoda životinjskog porekla ili živih životinja mora da prođe vetrinarsku kontrolu kada se uvozi na Kosovo iz trece zemlje. Lice odgovorno za uvezene pošiljke je dužno da obezbedi da ce se svi proizvodi životinjskog porekla prijaviti na granici radi inspekcije. Veterinarska kontrola se obavlja na svim graničnim prelazima i u skladištima carina114. Postoje i postupci za sanitarnu inspekciju koji se sprovode. Sanitarni monitoring uključuje kontrolu kvaliteta hrane, kontrolu higijenskih i sanitarnih uslova industrijskih prehrambenih objekata, trgovinu, zdravstvo, snabdevanje hranom, obrazvone i kulturne ustanove, sportske i rekreativne ustanove, privatne i javne objekte. Sanitarni inspektorat izdaje sanitarne certifikate koji podležu ispunjavanju predviđenih sanitarnih uslova. Ove aktivnosti se regulišu sa dva glavna zakonska dokumenta: Zakonom o sanitarnoj inspekciji Kosova br. 2003/22 i Uredbom br. 2003/39 o donošenju zakona o sanitarnoj inspekciji Kosova.

Glavni izazov u ovoj oblasti ostaje sprovođenje zakona i organizacija KAHV, posebno u pogledu zastupljenosti opštinske inspekcije i kontrole granica.115

4.9. Kontrola i Sigurnost Hrane

U sklopu postupaka za licenciranje prehrambenih preduzetnika, KAHV je uspostavio redovnu šemu kontrole licenciranih preduzetnika. Preduzetnici se klasifikuju u tri grupe, u zavisnosti od rizika koji predstavljaju (mali, srednji i visoki), i predviđeno je tri do šest zvaničnih kontrola godišnje. Veterinarska inspekcija Republike Kosovo je regulisana Zakonom o veterinarstvu br. 2004/21.

Od januara 2009. do marta 2011. godine, je sprovođenj projekat finansiran od strane EU, pod nazivom Zdravlje i bezbednost hrane, ispunajvanje uslova EU o bezbednosti hrane i veterinarske usluge na Kosovu, sa budžetom od 2 miliona eura. Partneri projekta su bili Agencija za hranu i veterinu, MPŠRR, Ministarstvo zdravlja, Šef sanitarne inspekcije, Sanitarni inspektorat, Državna agencija za zaštitu potrošača i bezbednost hrane Donje Saksonije, Državna služba za hranu i veterinu Litvanije. Ciljevi projekta su bili uspostavljanje institucije odgovorne za čitav lanac prehrane „od farme do viljuške“ i pomaganje organa za kontrolu u reviziji prehrambene industrije, a ne samo inspekcija116. Kosvske institucije takođe planiraju nastavak podrške odnosno povecanje broja zvaničnih službenika u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, kao bitan instrument za razvoj poljoprivredno-prehrambenih politika. Bezbednost i kvalitet hrane je oblast predložena kao ona od prioriteta117 od strane Državnog saveta za ispitivanja, koji je odredio sledece oblasti kao one kojima se treba pridati značaj:

114 ht tp: / /cef ta t radeporta l .com/kosovo/ index.php?opt ion=com_k2&vieë=i tem&layout=i tem&id= 50&Itemid=63&lang=en.

115 TRT 7 sastanak za bezbednost hrane. Prezentacija „Stavljanje na tržišta hrane i podproizvoda hrane za životinje“. Blerim Hajdari, KAHV. Januar 2013.

116 Zdravstvo i Sigurnost Hrane u http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/case-studies/kosovo.pdf.117 Ibid.


• Bezbednost hrane, kvalitet i sprovođenje standarda bezbednosti na farmama i na nivou prerade;

• Nova tehnologija za poboljšanje poljoprivredne proizvodnje;• Održiv razvoj poljoprivrede (zemlje, životinja, bilja, navodnjavanja);• Proizvodnja, poboljšanje i zdravlje životinja;• Zaštita i poboljšanje bilja; • Kontrola bolesti besnila;• Uticaj globalnih promena na poljoprivrednu proizvodnju;• Dodatna vrednost poljoprivrednih proizvoda preko poboljšanja prerade i

aktivnosti marketinga;• Poboljšanje konkurencije poljoprivredne proizvodnje i zamena uvoza i izvoza

sa drugim tržištima;• Podrška održivom razvoju i poboljšanju kvalitta života preko poljoprivredne

proizvodnje i drugih poljoprivrednih aktivnosti ne nanoseci štetu resursima životne sredine;

• Podržavanje poljoprivredne proizvodnje i ruralne raznovrstnosti;• Ostaci pesticida i teških metala;• Očuvanje genetičkih resursa poljoprivrede (biljaka i životinja);• Povecanje proizvodnje i korišcenja šumarstva;• Harmonizacija poljoprivredne politike Kosova sa politikama EU118.

Odeljenje za inspekciju je glavni organ nadležan za aktivnosti kontrole i sprovođenje zakona. Dužnosti i odgovornosti ovog odeljenja su: sprovođenje politika iz oblasti bezbednosti hrane, veterine i fitosanitarije. Sprovođenje ovih politika se realizuje preko zvanične kontrole od strane relevantnih sektora u skladu sa važecim zakonskim propisima119.

Postoji devet (9) Inspektorata na graničnim prelazima:

• Elez Han;• Vermica;• Kula;• Brnjak;• Merdare;• Stančič;• Bela Zemlja;• Međunarodni Aerodrom Prištine;• Železnička stanica (Elez Han).

Potpuna kontrola ovih tački, uključujuci i unutrašnju kontrolu, je zadatak koji je veoma teško ispuniti zbog nedovoljnog broja ljudskih i kapaciteta logistike, posebno u pogledu smanjena period od momenta uzimanja uzoraka do dobijanja rezultata. Za realizaciju tog, sledi nekoliko zadataka koji se trebaju ispuniti od strane odgovornih institucija u

118 The National Research Programme of the Republic of Kosovo, 2010.119 Answers to the questionnaire on the preparation of the Feasibility Study for a SAA, 2012.


pogledu realizacije njihovih obaveza:

• poboljšanje objekata fitosanitarne i veterinarske kontrole, kao kapaciteta za transfer uzoraka;

• jačanje fitosanitarne kontrole i bezbednosti hrane, uključujuci;• konačan transfer inspektora za bezbednost hrane i veterniu iz opština u KAHV.120

Tokom 2012. godine su vršene inspekcije na osnovu radnog plana, nacionalnog plana uzorkovanja i na osnovu žalbi potrošača. One uključuju:

• 43.067 inspekcija preduzeca; • 86 sudske prijave; • 222 deblombiranja;• 194 veterinarskih certifikata za izvoz; • 2.187 fitocertifikata za izvoz.

Takođe su preduzete i sledece aktivnosti:

• 943 certifikata za konditore; • 1.278 dozvola za uvoz; • 522 konfiskacije životinja; • 3. 750 uzoraka za analizu; • 4.284 brisa sa radnih površina, objekata, ruku i uniforme zaposlenih; • 25 privremene zabrane delatnosti.

Što se tiče uništavanja, uništeno je:

• 504.684 kg prehrambenih proizvoda, proizvoda životinjskog porekla, biljnih proizvoda;

• 99.908 litara tečnosti (sokova);• 373 grla životinja obolelih od zaraznih bolesti;• 739.088 komada sadnica, ambalaža.121

Uprkos tome, smatra se da postoji nedostatak dovoljnih mehanizama i potrebne performanse u pogledu pracenja i inspekcije stavljanja na tržište prehrambenih sastojaka. 122

120 Komunikacija Komisije o Parlamentu i Savetu Evrope, Brisel, 10.10.2012.121 TRT 7 sastanak o sigurnosti hrane. Prezentacija. Ilirjana Zymberi, KAHV. Januar 2013.122 TRT 7 sastanak o sigurnosti hrane. NVO Konsumatori. Selatin Kaçaniku. Januar 2013.


4.10. Posebna Pravila za Hranu Životinja

Opšta politika EU za bezbednost hrane za životinje, definisana Uredbom EU 183/2005 o higijeni hrane za životinje zahteva od preduzetnika hrane za životinje da se za primarnu proizvodnju hrane za životinje moraju preduzeti sve potrebne mere za sprečavanje, eliminisanje i smanjenje rizika po bezbednost hrane za životinje tokom proizvodnje, pripreme, čišcenja, pakovanja, skladištenja i prevoza tih proizvoda. Od preduzetnika hranom za životine koji se razlikuju od primarne proizvodnje se traži da primene mere koje odgovaraju garanciji proizdoa koje proizvode, prevoze ili koriste123.

Zakon br. 2004/33 o živim životinjama i Zakon br. 2004/21 o veterinarstvu usvojen od strane Vlade Kosova od preduzetnika hranom za životinje zahteva obezbeđivanje tog materijal za ishranu životinja i prehrambeni sastojci koji se stavljaju u promet na teritoriji Kosova, bez obzira da li sadrže aditive ili ne, budu zdravog kvaliteta, čisti i tržišni. Kada se stave u promet ili kada se koriste, materijali ishrane za stoku i prehrambeni sastojci, bez obzira da li sadrže aditiv ili ne, ne predstavljaju nikakav rizik po zdravlje životinja ili ljudi ili po životnu sredinu. Za sprovođenje pomenutog, su doneta dodatna zakonska dokumenta koja regulišu ovaj sektor.

Slede glavna dokumenta povezana sa ishranom životinja:

• AU MA – BR. 17/2006 predstavlja uslove za kontrolu kvaliteta ishrane za životinje i aditive.

• AU br. 19/05 i AU br. 10-2011 određuje uslove za licenciranje proizvodnje, kompanija, preduzeca i trgovaca hranom za životinje i adivitvima.

Takođe postoje i druge uredbe koje se odnose na sastojke hrane za životinje (AU MA - BR. 02/2006 o sastojcima hrane za životinje) i AU MA - BR 28/05 koje reguliše pitanja sastojaka hrane. Postoji još jedan podzakonski dokument koji reguliše ovu oblast (AU MA - BR. 08/2006 o uspostavljanju radne komisije za hranu za životinje) za koje se smatra da ce pomoci institucijama i preduzecima koja rade u oblasti životinjske ishrane.124.

Odeljenje za žive životinje u sklopu MPŠRR, koje je trenutno pod reorganizacijom, je organ nadležan za licenciranje preduzeca koja rade sa hranom za životinje, u skladu sa postupcima određenim AU MA – br. 19/2005 (dopunjeno MA – br. 10/2011) za licenciranje proizvođača, komisionera i trgovaca hranom za životinje i aditivima. Na Kosovu je 2012. odine imalo ukupno ima 116 preduzeca koja rade sa hranom za životinje, to su preduzeca koja su produžila svoje licence (82) ili ona koja su dobila licence po prvi put (34). Vredi pomenuti da do sada nema nijednog licenciranog proizvođača. Ukupan broj preduzeca koja deluju u ovoj oblasti, vecina prodavci na malo iznosi 93.

123 Uredba (SE) br 183/2005 o uslovima higijene hrane.124 Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja u http://www.mbpzhr-ks.net/.


Uvoznici, 15.52

Izvoznici, 4.31

Trgovaca, 80.17

Slika 2. Struktura preduzeca koja se bave hranom za životinje 125.

Veoma je uobičajeno da se sastojci hrane za životinje proizvodne na farmi ili za unutrašnju upotrebu ili tržište. Nijedno od preduzeca nije apliciralo niti je u procesu neke od šema za bezbednost hrane ili certifikacije zasnovane na međunarodno priznate standarde kao što su OSN, ARrPKK, ili drugi.

4.11. Fitosanitarna Politika

Fitosanitarna služba Kosova je zadužena: jačanjem domacih zakonskih propisa; saglasnosti sa zakonskim propisima EU; inspekcijom uvoza i izvoza, kontrolom domacih usluga inspekcije, realizaciju dijagnostičkih analiza, fitosanitarnu kontrolu/ispitivanje, izdavanje fitosanitarnih certifikata, oblasne inspekcije, ispitivanje oboljenja biljaka i štetočina i sastavljanje liste štetočina i bolesti.126 Glavni zakoni povezani sa fitosanitarnom inspekcijom na Kosovu su Zakon br. 03/L-029 o poljoprivrednoj inspekciji, Zakon br. 02/L-95 o zaštiti biljaka, Zakon br. 2003/20 o pesticidima, zakon br. 03/L-042 o proizvodima za zaštitu biljaka.

Uvoz biljaka u Republiku Kosovo je regulisan Administrativnim uputstvom br. 16/2006 i zakonom o zaštiti biljaka. Fitosanitarna kontrola pod KAHV-om je organizovana preko dve jedinice: Fitosanitarna inspekcija i Pogranična fitosanitarna inspekcija.

Postoje fitosanitarni inspektori (službenici za pitanja poljoprivrede) zaposleni u kosovskim opštinama. Svi su diplomirani inženjeri poljoprivrede ali, kao i u slučaju fitosanitarnih inspektora, nema dovoljno informacija o organizaciji za koju rade, odeljenje za zaštitu useva. Uloga ovih inspektora u pogledu kontrole hrane izgleda nejasna. Oni u određenoj meri vrše „kontrolu“, kao izgleda uključuje proveru datuma

125 MAFRD, Zavod za Animalnu Proizvodnu.126 TRT 7 sastanak o sigurnsoti hrane. Prezentacija. „Fitosanitarna politika“. Shaqir Rexhepi, KAHV. Januar

2013.


isteka roka proizvoda i vizuelnu kontrolu voca i povrca, iako ne uzimaju uzorke zbog pravnih postupaka između njih i Instituta za javno zdravlje (IJZ). Novi zakoni za semena, đubrivo i pesticite do neke mere formalizuju odnose između inspektora MPŠRR i opštinskih inspektora.

Odeljenej za zaštitu i proizvodnju biljaka, u sklopu MPŠRR, je nadležno za licenciranje preduzeca ili za uvoz ili distribuciju poljoprivrednih proizvoda. Sledeca tabela se odnosi na preduzeca licencirana da deluju u ovom sektoru.

Tabela 7. Struktura preduzeca licenciranih za poljoprivredne proizvode127.

Vrsta aktivnosti Broj preduzeca128

Uvoznici veštačkog đubriva 26

Agenti za prodaju veštačkog đubriva 58

Uvoznici PPP 6

Distributeri PPP 72

Na Kosovu postoji 162 preduzeca za poljoprivredne proizvode i vecina istih radi sa veštačkim đubirvom (tabela 7), ali veoma bitno pitanje povezano sa ovom oblašcu je to što je broj preduzeca koja distribuišu poljoprivredne proizvode mnogo veci od identifikovanog. Međutim, postoje i slučajevi prodaje nekih vrsta ovih proizvoda, posebno tokom poljoprivredne sezone, čak i na neobičnim mestima kao što su prehrambene prodavnice ili benzinske pumpe. 128

Neki od izazova u ovoj oblasti su efikasna organizacija kontrole, podela odgovornosti, sprovođenje zakona (uključujuci ažurnost sudova), kao i saradnja između intersnih strana.129

4.12. Izazovi Sektora

1. Nedostatak potpunog sprovođenja postojecih akata i izrada podzakonskih akata za bezbednost hrane;

2. Nedovoljna saradnja između nadležnih organa na centralnom nivou sa opštinskim organima, podinstitucionalnim organima, preduzecima i organizacijama civilnog društva;

3. Nejasne odgovornosti svih aktera uključenih u bezbednost hrane;4. Poteškoce u transferu veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih inspektora iz

opština u AHV;5. Nedovoljni ljudski kapaciteti AHV;6. Nedostatak kategorizacije graničnih inspektorata;7. Nedostatak sistema za uništavanje/reciliranje životinjskih podproizvoda;8. Neunapređen sistem za registraciju i identifikaciju živih životinja, kao što su:

127 KAHV, Fitosanitarni inspektorat. 128 Ibid.129 TRT 7 sastanak o bezbednosti hrane. Prezentacija. „Fitosanitarna politika“. Shaqir Rexhepi, KAHV.

Januar 2013.


rođenje, smrt, klanje, tranzit, uvoz i izvoz;9. Neunapređeni programi za zaštitu zdravlja životinja; 10. Kašnjenja laboratorija za ispitivanje (akreditacija, ljudski resursi, infrastruktura,

zakonski propisi, itd);11. Nedostatak funkcionalnih sistema i neodgovarajuci nivo informativne

tehnologije/komunikacije između institucija;12. Nesprovođenje strategije za unapređenje poljoprivredno-prehrambenih

preduzeca; 130

130 Izazovi identifikovani tokom plenarnog radnog sastanka TRT 7. Maj 2013.


4.13. Aneks

4.13.1. Aneks I Zakoni objavljeni u Službenom listu do 23.11.2012 povezani sa bezbednošću hrane

Zakon br. 02/L-10 o staranju o životinjama

Zakon br. 2003/5 o semenima

Zakon br. 02/L-9 o navodnjavanju i poljoprivrednom zemljištu - Zakon br. 03/L-198 o izmenama i dopunama zakona br. 02/L-9 o navodnjavanju i poljoprivrednom zemljištu

Zakon br. 2003/10 o veštačkom đubrivu

Zakon br. 2004/21 o veterinarstvu

Zakon br. 2004/24 o vodama

Zakon br. 2004/33 o živim životinjama

• Zakon br. 03/L-243 o izmenama i dopunama Zakona. 2004/33 o živim životinjama

Zakon br. 2003/22 o sanitarnoj inspekciji Kosova

Zakon br. 2004/13 o sadnom materijalu

Zakon br. 02/L-85 o ribarstvu i akvakulturi

Zakon br. 02/L-95 o zaštiti biljaka

Zakon br. 02/L-116 o hemikalijam

Zakon br. 02/L-78 o javnom zdravlju

Zakon br. 02/L-111 o stočarstvu

Zakon br. 03/L-042 o zaštiti biljnih proizvoda

• ZAMENJUJE: Zakon br. 2003/20 o pesticidima

Zakon br. 03/L-029 o poljoprivrednoj inspekciji

Zakon br. 03/L-016 o hrani

Zakon br. 03/L-098 o poljoprivredi i ruralnom razvoju

• Zakon br. 04/L-090 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-098 o poljoprivredi i ruralnom razvoju

Zakon br. 03/L-119 o biocidnim proizvodima i Aneks

Zakon br.02/L-8 zakon o vinu

• Zakon br. 04/L-019 o izmenama i dopunama Zakona br. 02/L-8 o vinu

Zakon br. 04/L-114 o obogacivanju brašna

Zakon br. 04/L-085 o organskoj poljoprivredi

• Zamenjuje: Zakon br. 02/L-122 o organskoj poljoprivredi

Zakon br. 04/L-121 o zaštiti potrošača

• Zamenjuje: Zakon br. 2004/17 o zaštiti potrošaka

• Zamenjuje: Zakon br. 03/L-131 o izmenama i dopunama Zakona br. 2004/17 o zaštiti potrošača


4.13.2. Aneks II Lista Administrativnih uputstava povezanih sa sigurnost hrane

Uredba BR.10/2011 O zvaničnoj kontroli preduzeca u cilju provere saglasnosti sa zakonom o hrani i hrani za životinje i pravilima za zdravlje i staranje o životinjama

Uredba Uredba o higijeni prehrambenih sastojaka

Uredba BR.12/2011 Uredba o određivanju posebnih pravila higijene hrane životinskog porekla

Uredba BR.13/2011 O određivanju posebnih pravila za organizaciju zvanične kontrole hrane životinjskog porekla namenjene za ljudsku ishranu

V_UA_2003_09 O zabrani slobodnog kretanja i trgovine živim životinjama, u cilju sprečavanja zaraznih bolesti

V_UA_2004_04 O zabrani uvoza aromatizovanih kokošaka, u cilju zaštite zdravlja živine i zdravlja potrošača

V_UA_2004_07 O zaštiti hrane za domacu živinu od zaraznih bolesti

V_UA_2004_09 O licenciranju prehrambene i neprehrambene industrije, i certifikacija poljoprivrednih i industrijskih proizvoda

V_UA_2004_11 O osnivanju, odgovornostima, funkcijama i organizaciji veterinarske i prehrambene službe Kosova

V_UA_2004_13 Uvoz žive peradi

S_UA_2004_20 Sanitarni inspektorat Kosova

S_UA_2004_26 O radnoj uniformi

V_UA_2005_01 AU o određivanju pravila za licenciranje objekata za preradu i pakovanja mleka

V_UA_2005_03 AU za identifikaciju i registraciju životinja

V_UA_2005_05O izmenama i dopunama administrativnog uputstva br. 9/2004 o licenciranju delatnosti prehrambene i neprehrambene industrije, i certifikacija proizvoda prehrambene industrije

V_UA_2005_07O određivanju uslova za licenciranje poslovnih subjekata koja obavljaju delatnost kretanja, uvoza veterinarskih medicinskih prioizvoda i veterinarske medicinske opreme na veliko i malo

V_UA_2005_08 O tačkama biosigurnosti

V_UA_2005_09 O zabrani ilegalnog klanja i prodaje neobeleženog mesa na javnim mestima

V_UA_2005_10 O sprečavanju zaraznih zoonotskih oboljenja (rabies)

V_UA_2005_14 O sprečavanju zaraznih bolesti živine (Newcastle disease)

V_UA_2005_17 AU o kretanju živih životinja na teritoriji Kosova

MA-NO.22/05 AU o licenciranju veterinarskih ambulanti, stanica i klinika


V_UA_2005_18O veterinarskoj kontroli uvzoza i tranzita prehrambenih i neprehrambenih proizvoda životinjskog porekla, živih životinja i priplodnog materijala za životinje

V_UA_2005_22 o licenciranju vetrinarskih ambulani, stanica i klinika

V_UA_2005_24 O borbi protiv zoonotskih zaraznih bolesti živine „ptičji grip“ (avian influenza)

V_UA_2005_26 O merama pracenja određenih materijala i ostataka istih u živim životinjama i proizvodima životinjskog porekla

S_UA_2005_02O načinu sticanja osnovnih veština za bezbednost i kvalitet prehrambenih proizvoda, i lične higijene lica koja rade u proizvodnji i kretanju prehrambenih proizvoda

S_UA_2005_07 Obaveze i nadležnosti sanitarnih inspektora Kosova

S_UA_2005_08 Tehničko-tehnološki standardi koje treba ispuniti objekat (fabrika) za proizvodnju prehrambenih proizvoda

S_UA_2005_12 O obeležavanju prehrambenih proizvoda

S_UA_2005_13 O postupku usvajanja etikete

PH_UA_2006_04 O izmenama i dopunama administrativnog uputstva ma-br.13/05 o licenciranju pakovanja veštačkog đubriva

PH_UA_2006_05 O određivanju institucije nadležne za obavljanje analize, ispitivanja i procene vina na Kosovu

PH_UA_2006_06 O registraciji i licenciranju vinogradara, proizvođača i prerađivača vina

PH_UA_2006_10 O kvalitetu veštačkog đubriva

PH_UA_2006_11 O određivanju kriterijuma za uzimanje uzoraka i proceni vina

PH_UA_2006_16 O određivanju tarifa za sanitarnu inspekciju na graničnim prelazima

S_UA_2006_05 O organizovanju sanitarne inspekcije na Kosovu sanitar në Kosovë

S_UA_2006_10 O kvalitetu veštačkog đubriva

S_UA_2006_11 O sprovođenju Zakona o sanitarnoj inspekciji Kosova

V_UA_2006_01 O određivanju lokacija klnica, fabrika za preradu mesa i inspekciju istih

V_UA_2006_02 Sirove namirnice

V_UA_2006_07 O uspostavljanju stalne komisije za povecanje broja životinja

V_UA_2006_08 O uspostavljanju stalne komisije za ishranu životinja

V_UA_2006_013 O visini kompenzacije za obaveznu zdravstveno-veterinarsku kontrolu na administrativnim graničnim prelazima Kosova

V_UA_2006_14 O određivanju maksimalne granice ostataka

V_UA_2006_17 O kontroli kvaliteta hrane za životinje i aditiva

V_UA_2006_19 O držanju živih životinja u karantin


V_UA_2006_20 Standardi kvaliteta i kategorizacija svežeg mleka

V_UA_2006_22 O vođenju matične knjige životinja

V_UA_2006_24 O humanom klanju životinja

V_UA_2006_25 O prijavi aktivnosti privatnih licenciranih veterinarskih subjekata

V_UA_2006_26 O ovlašcenju marktetinga veterinarskih medicinskih proizvoda plasiranih na Kosovo

V_UA_2006_27 O kontroli, sprečavanju i iskorenjivanju bolesti „afta epizootike“ - FMD na Kosovu

V_UA_2006_28 O kontroli i iskorenjivanju bolesti „plavi jezik ”

V_UA_2006_29 O uspostavljanju naučne komisije za procenu veterinarskih medicinskih proizvoda

V_UA_2006_31 O prevozu životinja

V_UA_2006_32 O određivanje naknade za veterinarske medicinske proizvode

V_UA_2006_33 O merama kontrole klasične svinjske kuge

V_UA_2006_34 O kontroli, sprečavanju i iskorenjivanju TSE oboljenja na Kosovu

PH_UA_2007_03 O izmenama i dopunama adminsitrativnog uputstva ma- br.12/2004 o registraciji proizvođača sadnog materijala

PH_UA_2007_04O izmenama i dopunama administrativnog uputstva ma- br.14/2004 o registraciji, licenciranju i određivanju takse za uvoz, izvoz i trgovinu sadnim materijalom

PH_UA_2007_06 O određivanju naknade za usluge fitosanitanre kontrole

PH_UA_2007_07 O sadržaju, obliku i psotupku vođenja registra o količini, vrsti i raznolikosti sadnog materijala proizvedenog, u prometu i uništenog

PH_UA_2007_15 O izmenama i dopunama adminsitrativnog uputstva ma – br. 25/2005 o prodaji šumskih stabala i drvnog asortimana

PH_UA_2007_17 O formiranju i funkcionisanju regulatornog organa i savetodavnog odbora za veštačko đubrivo

PH_UA_2007_19 O odobrenju uvoza, plasiranja na tržište i upotrebi dozvoljenih pesticida

PH_UA_2007_20 O određivanju uslova za zvaničnu kontrolu kvaliteta, pakovanje, obeležavanje, trgovnu i druge potrebne kontrole sadnog materijala

PH_UA_2007_24 O sportskom i rekreativnom ribarstvu i opremi za sportsko-rekreativno ribarstvo

PH_UA_2007_29O određivanju oblika i sadržaja podataka na fito-certifikatu za izvoz, ponovni izvoz i fito-certifikatu za unutrašnje kretanje biljaka, biljnih proizvoda i drugih predmeta

S_UA_2007_05 Zabrana pušenja i postavljanje znakova o zabrani, obeležavanje paketa i duvanskih proizvoda od strane proizvođača i uvoznika

S_UA_2007_06 Zabrana prodaje duvanskih proizvoda osobama mlađim od 18 godina


S_UA_2007_07 Mere za smanjenje i ograničenje pušenja

V_UA_2007_02

O izmenama i dopunama administrativnog uputstva ma – br. 07/2005 od 31. marta 2005. godine o određivanju uslova za licenciranje poslvonih subjekata koji se bave prevozom i uvozom veterinarskih medicinskih proizvoda i veterinarske medicinske opreme, na veliko i malo

V_UA_2007_05 O određivanju uslova pijaca za prodaju živih životinja

UA_2007_08 O određivanju nivoa tarife za izvoz i ponovni izvoz

V_UA_2007_13 O licenciranju poslovnih subjekata koji se bave skupljanjem, skladištenjem i trgovinom kože, koja potiče od živih životinja

V_UA_2007_14 O registraciji preduzeca za određivanje genetske vrednosti životinja

V_UA_2007_18 O stručnim veterinarskim aktivnostima u Veterinarskoj komori Kosova

V_UA_2007_21 O funkcionisanju, dužnostima i nadležnostima veterinarske laboratorije i laboratorije za hranu na Kosovu

V_UA_2007_25

O izmenama i dopunama administrativnog uputstva ma–br. 18/2005 od 06.07.2005 o veterinarskoj kontroli uvoza i traznita prehrambenih i neprehrambenih proizvoda životinjskog porekla, živih životinja i priplodnog materijala za životinje

V_UA_2007_26 O sprečavanju i iskorenjivanju bolesti tuberkuloze, bruceloze i leukoze kod goveda

PH_UA_2008_05 O puževima i kretanju proizvoda istih

PH_UA_2008_11 O priznavanju i prihvatanju belih zrna sorti

PH_UA_2008_12 O testiranju vrednosti kultivacije - VKP kultivaciji krompira

PH_UA_2008_13 O priznavanju i prihvatanju hibrida kukuruza

PH_UA_2008_14 O klasifikaciji biljnog materijala

PH_UA_2008_20 O uspostavljanju registra proizvođača, uvoznika, izvoznika i distributera biljaka, biljnih proizvoda i ostalih objekata bimore dhe MPŠRR

PH_UA_2008_22 O odobrenju stavljanja u promet i korišcenju aktivnih supstanci i registraciji komercijalnog imena proizvoda za zaštitu biljaka koje sadrže supstance

PH_UA_2008_24 O unutrašnjem i spoljašnjem registru preduzeca za proizvodnju grožđa, vina i drugih proizvoda od grožđa i vina

PH_UA_2008_26 O oblasnim inspekcijama pšenice

PH_UA_2008_31 O registraciji i licenciranju vocnjaka i kalemljenje i vinovu lozu

V_UA_2008_06 O sprečavanju, kontroli i borbi protiv oboljenja od antraksa

V_UA_2008_07 O suzbijanju bruceloze kod goveda, koza i svinja

V_UA_2008_09 O licenciranju aktivnosti akvakulture

V_UA_2008_15 O sprečavanju, borbi i iskorenjivanju zaraznih bolesti pčela


V_UA_2008_17 O određivanju kvaliteta jaja

V_UA_2008_18 O veterinarskim zdravstvenim uslovima objekata za uzgoj, proizvodnju i promet robe, akova i proizvoda istih

V_UA_2008_19O izmenama i dopunama administrativnog uputstva ma – br. 26/2005 o merama pracenja određenih substanci i ostataka istih u živim životinjama i proizvodima životinjskog porekla

V_UA_2008_21 O određivanju postupka za prijem uzoraka za testiranje

V_UA_2008_25 O plodnosti životinja

V_UA_2008_27 O kontroli i pracenju bolesti infektivnog rinotrakieta i viralne dijareje goveda

V_UA_2008_29 O sprečavanju, kontroli, borbi i iskorenjivanju bolesti babezioze (prioplazmoze) goveda, ovaca, koza i pasa

V_UA_2008_30 O veterinarskoj farmakologiji

V_UA_2008_32 O sprečavanju, kontroli, borbi i iskorenjivanju salmonele kod živine

PH_UA_2009_01 O pakovanju i obeležavanje certifikovanih semena

PH_UA_2009_04 O određivanju takse za licenciranje subjekata koji uvoze i trguju veštačkim đubrivom

PH_UA_2009_08 O određivanju takse za registraciju subjekata, testiranje kultivisanja i proizvdnje i štampanje etiketa za semena žitarica

PH_UA_2009_09 O ovlašcenju certifikacije proizvoda za zaštitu biljaka

PH_UA_2009_11 O proceni uslova uvoza, izvoza i unutrašnje trgovine vinom i drugim proizvodima od grožđa i vina

PH_UA_2009_13 O proceni uslova, objekata i opreme koja se stavi na tržište za proizvode za zaštitu biljak

PH_UA_2009_15 O određivanju aprametara fizičke i hemijske analize vina

PH_UA_2009_16 O određivanju uslova za navođenju indikacija na etiketi

V_UA_2009_02 Sve u vezi sa uslvoima kretanja nekomercijalnih kucnih ljubimaca

UNMIK Nr 2001/19 O kontroli Graničnih inspektorata i drugih mesta

PH_UA_2010_11O registraciji proizvođača biljaka, prerađivača, uvoznika, skladišta, pakovanja, izvoznika, prodavaca biljaka, proizvoda i druge biljne opreme na veliko

V-veterinari, PH- zdravlje biljaka, S- Sanitarija,


4.13.3. Aneks III Lista učesnika sastanka TRT 7 za Poljoprivreda, Ruralni Razvoj, Šumarstvo, Ribarstvo i Sigurnost Hrane

1 AHV – predsedavajuci TRT 7 Flamur Kadriu

2 MEI – kopredsedavajuci TRT 7 Hysni Nura

3 GIZ – Sekretarijat Venera Mjekiqi

4 S.O. Vučitrn Afrim Bajrami

5 GIZ Agim Rysha

6 MPŠRR Agron Berdyna

7 APK Ahmet Zejnullahu

8 FAO Aleksandar Nikolovski

9 Udruženje potrošača Ali Gagica

10 FBV Arben Mehmeti

11 USAID/NOA Arben Musliu

12 Savez sportsko-rekreativnih ribolovaca Arianit Sllamniku

13 Zaštita potrošača Artan Demolli

14 KEUK Artan Osmani

15 REC Avdullah Nishori

16 Nezavisan stručnjak/GIZ Avni Ramadani

17 AHV Bafti Murati

18 MPŠRR Bajram Imeri

19 S.O Lipljan Bajram Rizani

20 Skupština Kosova Bajram Badivuku

21 AKPPP Bashkim Gashi

22 UP/FBV Bedri Dragusha

23 MALS Besim Murtezani

24 S.O Vučitrn Besim Demiraj

25 UNDP/Projekat Dragaš Besnik Cecelia

26 GIZ Besnik Vasolli

27 AHV Blerim Hajdari

28 MEKA Burim Piraj

29 NIJZK Drita Zogaj

30 MIE Dritero Arifi

31 MPŠRR Ekrem Gjokaj

32 Privredna komora Kosova Emine Daci

33 NRS Ergin Hajredini

34 AHV Fahrije Asllanaj

35 Kosovska policija Faik Krasniqi

36 UP/FBV Fatezim Latifi

37 MPŠRR Fatmir Lahu


38 AHV Faton Haziri

39 Ambasada Švedske Fatos Mulla

40 MEI Fatos Kryeziu

41 Opština Priština Fexhri Hyseni

42 MPŠRR Fjolla Cakuli

43 AHV Gani Kamberi

44 IADK Gursel Arifi

45 SNV-CNVP Haki Kola

46 ASK Haki Kurti

47 MPŠRR Hakile Xhaferi

48 Twinning Projekt Hans Joachim Kloss

49 MPŠRR Hysen Abazi

50 MPŠRR Idriz Gashi

51 AHV Ilirjana Zymberi

52 Enologija Ismet Haxhimurati

53 SO Kosovo Polje Isuf Maxhera

54 AKPPP Izet Morina

55 Kosovska policija Jakup Veseli

56 Twinning Projekt Jeton Muhaxhiri

57 SIT-Kosova Kadri Gashi

58 AHV Kujtim Uka

59 Odbor za upravljanje šumama Kushtrim Cukaj

60 AHV Lamir Thaqi

61 MPŠRR Luan Statovci

62 MPŠRR Lulzim Shamolli

63 S.O Kosovo Polje Mehmet Gërguri

64 Opština Priština Merita Tolaj

65 S.O Lipljan Milazim Miftari

66 MPŠRR Milhan Wolff Dieter

67 MPŠRR Mirjeta Salihaj

68 Nezavisan stručnjak/GIZ Muhamet Kamberi

69 FAO Naser Krasniqi

70 AHV Naser Krasniqi

71 AHV Nazmi Collaku


72 MIE Nertila Gojani

73 MPŠRR Nysrete Doda

74 NVO Drita e Krushës Ola Syla

75 OEK Parim Bajrami

76 Nezavisan konsultant/GIZ Qazim Kukalaj

77 UNDP/Projekat Dragaš Rreze Duli

78 Savez sportsko-rekreativnih ribolovaca Sadik Dragaj

79 AHV Sadik Heta

80 GIZ Samir Hyseini

81 MPŠRR Sebahate Haradinaj

82 NVO Konsumatori Selatin Kaçaniku

83 AHV Shaban Gallopeni

84 Carine Kosova Shaqir Beqiri

85 MPŠRR Shefki Zeqiri

86 S.O. Lipljan Shqipe Rexhepi

87 AHV Skender Jonuzi

88 Zavod za V. V. Sylejman Bala

89 SO Kosovo Polje Sylejman Shabani

90 MŽSPP Tafë Veselaj

91 MPŠRR Tahir Halitaj

92 AHV Valdet Gjinovci

93 MŽSPP Vehbi Ejupi

94 GIZ Wolff Michael Mors

95 UP/FBV Xhavit Ramadani

96 AHV Xhemajl Dervishi

97 GIZ/RED Xhevat Lushi

98 OVK Xhevdet Krasniqi

99 Skupština Kosova Ylber Sherifi

100 N.P.T “Bylmeti” Ymer Berisha

101 Bylmeti Zijadin Gojnovci


4.13.4. Aneks IV Lista učesnika plenarna radionica TRT 7 za Poljoprivrede, Ruralnog Razvoja, Šumarstvo, Ribarstvo i Sigurnost Hrane

1 AHV – Predsedavajuci Flamur Kadriu

2 MEI – kopredsedavajuci Hysni Nura

3 GIZ -Sekretarijat Venera Mjekiqi

4 MEI Taulant Kryeziu

5 MEI Dritero Arifi

6 GIZ Besnik Vasolli

7 IADK Zenel Bunjaku

8 AHV Faton Haziri

9 MPŠRR Elhami Hajdari

10 AŠK Ahmet Zejnullahu

11 MPŠRR Shefki Zeqiri

12 AŠK Habib Elshani

13 AŠK Besim Zogaj

14 MPŠRR Hysen Abazi

15 MPŠRR Tahir Ahmeti

16 NVO Konsumatorët Ali Gagica

17 NVO Konsumatorët Hazir Berisha

18 MPŠRR Hysni Thaqi

19 MPŠRR Bajram Imeri

20 MPŠRR Fatmir Lahu

21 MPŠRR Isuf Cikaqi

22 MPŠRR Idriz Gashi

23 Nezavisan stručnjak/GIZ Muhamet Kamberi

24 Nezavisan stručnjak/GIZ Qazim Kukalaj

25 N.R.S Ergin Hajredini

26 MPŠRR Shqipe Dema

27 K. K Fushe Kosove Sylejman Shabani

28 MPŠRR Ylber Kuçi

29 AHV Shaban Gollopeni

30 MPŠRR Ekrem Gjokaj

31 MIE Hysni Nura

32 UP ‘Haxhi Zeka’ Pejë Ismaj Cacaj

33 UP ‘Haxhi Zeka’ Pejë Bakir Kelmendi

34 NVO Konsumatori Selatin Kaçaniku

35 NIJZK-MZ Arbëresha Jaka

36 MPŠRR Vjollca Bucaliu

37 NIJZK-MZ Antigona Ukëhaxhaj


38 AHV Gani Kamberi

39 AHV Kujtim Uka

40 GIZ Agim Rysha

41 HVK Xhemajl Dervishi

42 MEI Fatos Kryeziu

43 HVK Shaqir Rexhepi

44 MPŠRR Hakile Xhaferi

45 MMPH Vehbi Ejupi

46 AHV Ilirjana Zymberaj

47 AHV Eroll Shehu

48 KSH/AHVK Alush Musaj

49 MPŠRR Kapllan Halimi

50 MPŠRR Bekim Hoxha

51 Carina Kosove Shaqir Beqiri

52 PKK Parim Bajrami

53 AHV Valdet Gjinovci

54 AHV Naser Krasniqi

Implemented by

Documents

POLJOPRIVREDA, RURALNI RAZVOJ, ŠUMARSTVO, RIBARSTVO I ... · Poljoprivreda, Ruralni Razvoj, Šumarstvo, Ribarstvo i Sigurnost Hrane. Kao takav ovaj Izveštaj Kao takav ovaj Izveštaj