POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŢBA “AGROZAVOD” VRŠAC5.189.140.16/~svetodavstvo/sites/default/files/Bilten_1.pdfKoličina semena u kilogramima po hektaru moţe se izračunati na sledeći

POLJOPRIVREDNA STRUČNA

SLUŢBA “AGROZAVOD” VRŠAC

Bilten Oktobar

2011 Broj 6

Datum: 01.11.2011.

Pripremili:

Sneţana Kremić dipl. ing. voćarstva

Huanita Milutinović dipl. ing. agroekonomije

EuĎen Baba dipl. ing. ratarstva

Bilten –Agrozavod Oktobar 2011

2

Sadrţaj:

I RATARSTVO

1. Setva pšenice

2. Fenološke faze razvića kod pšenice

II STOČARSTVO

1. Proizvodnja vršačke šunke

III ŢAŠTITA BILJA

1. Zaštita useva i mladih zasada od glodara

2. Thrips tabaci – štetočina kasnog kupusa

3. Kruškina buva – Psylla pyri

IV AGROEKONOMIJA

1. Mreţa podataka o računovodstvu na farmama

V INFORMATIKA

1. Korišćenje besplatnih usluţnih programa

VI LABORATORIJA

1. Značaj azota u biljnoj proizvodnji

VII RURALNI RAZVOJ

1. Preduzetnički potencijal u ruralnim oblastima

3

4

6

7

8

9

11

13

14

16


3

I RATARSTVO

1. Setva pšenice

Optimalni rok za setvu pšenice u

Vojvodini je od početka pa do kraja

oktobra, dok u pojedinim godinama i setva

do 10. novembra moţe dati dobre prinose.

Za setvu je potrebno koristiti deklarisano

seme koje je proizvedeno i doraĎeno u

kontrolisanim uslovima i na taj način je

bezbedno za setvu i predstavlja preduslov

za visoke prinose.

Pre setve potrebno je izvršiti Ďubrenje

zemljišta. Vrsta i količina primenjenih

Ďubriva zavisi od količine hranivih

elemenata u zemljištu i od očekivanog

prinosa pšenice. Količinu hranivih

elemenata u zemljištu odreĎujemo

agrohemijskom analizom zemljišta

(agrohemijska analiza zemljišta radi se u

laboratorijama svih stručnih sluţbi i

besplatna je za vlasnike poljoprivrednih

gazdinstava), dok su potrebe pšenice za

ostvarivanje 1000 kg zrna i pripadajuće joj

količine slame 25 kg azota, 13 kg fosfora i

22 kg kalijuma. U zavisnosti od analize

zemljišta potrebe za hranivima su u

granicama od 100 do 140 kg azota po 1 ha,

60 -90 fosfora i 60-90 kg kalijuma. Od

ovih količina ½ azota i celokupna količina

fosfora i kalijuma primenjuje se pre

osnovne obrade zemljišta, dok se druga

polovina azotnih Ďubrina primenjuje u

prihrani (proleće).

Količina semena za setvu zavisi od

upotrebne vrednosti semena, krupnoće

semena, gustine setve, kvaliteta

pripremljenosti zemljišta za setvu kao i

roka setve.

Količina semena u kilogramima po hektaru

moţe se izračunati na sledeći način:

X=(a*m)/Yp

X=količina semena u kg po ha,

a=apsolutna masa semena u gr,

m=optimalan sklop biljaka za

dotičnu sortu po m2,

Yp=upotrebna vrednost semena (%

čistoće * % klijavosti)/100

Količinu semena treba povećati za 5% za

svakih 10 dana zakašnjenja u setvi, takoĎe

normu setve treba povećati za 10% ako se

setva obavi u suvo zemljište ili je

predsetvena priprema bila lošija.

Dubina setve je veoma vaţan faktor u

ostvarivanju visokih prinosa.

Slika 1. Setva pšenice

Plitka setva nije dobra iz razloga jer se

slabije razvijaju sekundarni korenovi, a i

čvor bokorenja moţe ostati ogoljen i da

strada tokom zimskih meseci, dok suviše

duboka setva moţe iznuriti klicu i dovesti

do uginjavanja biljke.Dubina setve zavisi

od tipa zemljišta, od roka setve, kao i od

stanja vlage zemljišta u vreme setve. Na

teţim zemljištima,pri povoljnim uslovima

vlaţnosti i setvom u optimalnom roku

setva treba da je nešto plića(3-4 cm), dok

setva u suvo zemljište lakšeg mehaničkog

sastava i u kasnijim rokovima setve treba

biti nešto dublja(4-5 cm).

Savetodavac za ratarstvo,

Joka Miodrag dipl.ing.


4

2. Fenološke faze razvića kod

pšenice

Bubrenje i klijanje, nicanje i

ukorenjavanje

Pšenica u toku vegetacije prolazi kroz

odreĎene fenološke faze razvoja,.

Početne faza razvoja pšenice su:

bubrenje i klijanje zrna, nicanje i

ukorenjavanje.

1. Klijanje

Da bi zrno pšenice počelo da klija ono

mora biti obezbeĎeno dovoljnom

količinom vlage, toplote i vazduha .

Ukoliko imamo veču vlaţnost

zemljišta zrno će brţe bubriti pri istoj

temperaturi.

Uticaj na brzinu upijanja vode od strane

zrna ima i temperatura. Veća temperatura

skraćuje broj dana upijanja vode, tako da

pri temperaturi od + 24 stepena celzijusa

zrno pet puta brţe bubri nego pri istoj

vlaţnosti i temperaturi od + 4 stepena

celzijusa ( S. Jevtić )

Visoka temperatura nije uvek faktor koji

ubrzava bubrenje jer pri niskoj vlaţnosti a

visokoj temperaturi zrno usporava ili

moţe prestati da upija vodu , a u nekim

slučajevima zrno počinje gubiti vlagu koju

je upilo.

Pored ovih faktora na usporenost ili

prestanak bubrenja moţe dejstvovati i veća

koncentracija soli u zemljištnom rastvoru,

veća doza mineralnih Ďubriva uneti pred

setvu..

Zrno pšenice pod uticajen vode koju je

upilo, temperature i pod dejstvom

fermenata koji pripremaju hranu za klicu ,

klica počinje da raste, korenak klice

probija omotač zrna a zatim i primarno

stabaoce i izlaze napolje. Posle klijanja

korenak se izduţuje i pojavljuje se prvi par

bočnih klicinih korenčića a istovremeno

svoju veličinu uvećava i primarno

stabaoce.

Na brzinu klijanja utiče vlaţnost i

temperatura. Klijanje zrna se dešava i na

temperaturi od + 2 stepena celzijusa, ali

jako usporeno, dok na višim

temperaturama klijanje je brţe.

Temperatura viša od + 24 stepena celzijusa

nepovoljno deluje na klijanje semena.

Pri visokoj temperaturi i visokoj vlaţnosti

stvaraju se uslovi za razvoj raznih gljivica

i bakterija koje povreĎuju ili čak

uništavaju klicu. Najpovoljinija teperatura

za klijanje je +12 do + 19 stepeni

celzijusa. ( S. Jevtić ). Potrebna suma

temperature za klijanje je 50 – 60 stepeni

celzijusa pri vlaţnom zemljištu.

2. Nicanje.

Zahvaljujući rezevnim materijama u

semenu, klijanac raste i pojavljuje se na

površini zemljišta prvo u vidu šiljka

(koleoptil) iz koga izlazi kasnije prvi

zeleni list. Uloga koleoptila je da probija

sloj zemljišta, da sačuva prvi list od

direktnog dodira sa zemljištem i da ga

zaštiti od mogućih bolesti. Duţina

koleoptila je promenljiva I uglavnom

zavisi od duţine I intenziteta osvetljenja.

Ukoliko je dubina setve veća koleoptil je

duţi. Sa povećanjem temperature vazduha

i produţenim danom listovi se uvećavaju,

najasnije razlike u veličini listova uočlive

su kod pšenica koje su dobro ishranjene .

Period vremena od setve do nicanja varira

u zavisnosti od vlaţnosti zemljišta,

temperature zemljišta I dubini setve. Pri

vlaţnom zemljištu period setva nicanje je

tesno vezana sa temperaturom, ukoliko je

viša temperature ovaj period je kraći i

obrnuto.

Produţenost perioda setva nicanje nastaje

u početku usled nedostatka vlage, a kasnije

usled nedovoljne temperature

Otimalno vreme setve ozime pšenice je pri

temperaturi vazduha od 14-17 stepeni

celzijusa . Sa kasnijom setvom produţava

se vreme od setve do nicanja usled pada

srednih dnevnih temperatura, ali ukupna


5

suma aktivnih dnevnih temperatura za

nicanje ostaje ista.

3. Ukorenjavanje

Porast i razviće ţila i ţilica korenovog

sistema nazivamo ukorenjavanje.

Koren pšenice u prvo vreme raste brţe

od nadzemnog dela. Kličini korenovi

do faze tri lista dostiţu dubinu od oko

60 cm. Raspored mase korena je

nejednak, uglavnom oko 70 % od

ukupne mase korena nalazi se u dubini

od 0-40 cm. (S. Jevtić)

Dubina oraničnog sloja je od velikog

značaja za bolje ukorenjavanje i dublje

prodiranje korenovog sistema. Pravilna

količina unetih mineralnih Ďubriva

poboljšava ukorenjavanje i povećava masu

korena.

Slika 2. Pšenica

Imajući u vidu navedene faze razvoja

pšenice, faktore koji utiču na pravilan rast

i razvoj, jako je vaţno setvu obaviti u

optimalnom roku i primeniti dobru

agrotehniku, jer samo takva pšenica koja

ima obezbeĎene sve uslove i ima dobar

početni start, moţe dati visoke prinose i

dobar kvalitet zrna.

Savetodavci:

Dipl.ing.EuĎen Baba

Dipl. Ing Boţidar Plećaš


6

II STOČARSTVO

1. Proizvodnja vršačke šunke

1. Izbor sirovine

Svinje belih mesnatih rasa ţive mase iznad

130 150 kg.

2. Klanje i obrada

Postupak sa ţivotinjama uz poštovanje

dobrobiti (bez grube sile, udaranja,

upotrebe goniča).

Omamljivanje – klješta naneta pravilno (ne

dodirivati klještima mesta na trupu – but,

leĎa itd., niti osetljiva mesta na glavi – oči,

uši, itd.). Iskrvarenje što je moguće pre

posle omamljivanja (najkasnije 30 sekundi

od omamljivanja).

Šurenje i skidanje dlaka po uobičajenoj

proceduri.

Evisceracija najviše 30 minuta posle

klanja.

Obaviti veterinarski pregled – trupovi

moraju biti upotrebljivi za javnu potrošnju.

3. Ohladiti trupove na uobičajeni način,

4. Obrada buta – Sve buteve obraditi na

isti način. But je sa kolenicom bez nogice.

Vadi se krsna kost i but obraĎuje tako da

od acetabuluma bude ostavljeno još četiri

santimetara mesa i potkoţnog masnog

tkiva. But je sa slaninom, uredno

oblikovan, bez zaseka i delova koji vise.

Kolenica se ne proseca.

5.Soljenje – suvo, morska so, beli luk –

mleven, tucan, prah.

6. Odsoljavanje

Zabeleţiti duţinu odsoljavanja (24 sata) i

izmenu vode (jedna izmena). Odnos voda :

meso = 2 : 1. Posle završenog odsoljavanja

oprati but toplom vodom.

Slika 3. Vršacka šunka

6.1. Dimljenje

Posle pranja okačiti but u pušnici da se

ocedi 24 sata, dimiti 7-8 dana bukovim

strugotinama sa dodatkom ploda kleke (

300 gr. Na 10 kg bukove trine )

Temperatura dimljenja ne sme da bude

iznad 35 0C.

6.2. Zrenje – sušenje

Podesiti cirkulaciju vazduha u zavisnosti

od temperature i vlaţnosti.

7. Opisati proizvodne uslove kod svakog

proizvoda:

prostoriju za soljenje, sudove za

soljenje – stolove

pušnicu – dimenzije, udaljenost

loţišta od buteva

prostoriju za zrenje

dokumentovati fotografijama.

Tim za izradu brenda Vršačka šunka

Dipl.ing. Zoran Rajković

Dipl.ing. Čedomir Lukačev


7

III ZAŠTITA BILJA

1. Zaštita useva i mladih

zasada od glodara

Dugotrajni sušni period tokom jeseni

uticao je na kasniju setvu ozimih kultura.

Ovakvi uslovi uticali sun a primenu

redukovne obrade zemljišta za setvu što

će imati za posledicu povoljne uslove za

razvoj glodara. Vreme je za pregled

lucerišta, parcela pod strninama, uljanom

repicoma i rasadnicima. U toku zime

glodari se koncentrišu na lucerištima,

utrinama, u rasadnicima. Od glodara kod

nas štete pričinjavaju poljska voluharica

(Microtus arvalis), poljski miš

(Apodemus silvaticus), vodena

voluharica (Arvicola terestris) hrčak

(Cricetus cricetus). TakoĎe u mladim

rasadnicima štete pričinjavaju i zečevi.

Naročito su česte voluharice, koje su

aktivne tokom čitave godine. Štete

pričinjavaju i u rasadnicima, jer u

nedostatku hrane uništavaju koren

mladih sadnica. Štete koje mogu pričiniti

navedene štetočine mogu biti značajne.

Zbog toga mora se uraditi vizuelni

pregled useva i zasada, ukoliko se utvrdi

prisustvo glodara iznad kritičnog broja

neophodna je primeniti mere zaštite

primenom odgovarajućih rodenticida.

Kategorije brojnosti poljske voluharice

Microtus arvalis

1.Vrlo niska brojnost manje od 10 rupa

ha-1

2. Niska brojnost od 10 do 500 rupa ha-1

3.Srednja brojnost 500 do 5000 rupa ha-1

4. Vrlo visoka brojnost 20 000 do 50 000

rupa ha-1

Mere zaštite useva i zasada se

preporučuju ako je brojnost glodara

preko 500 rupa na jednom hektaru,

stavljanjem rodenticida u otvore aktivnih

rupa. Otvore nakon primene rodenticida

zatvoriti kako bi sprečili trovanje divljači

u prirodi.

Kategorije brojnosti poljskih miševa

Apodemus silvaticus

1.Vrlo niska brojnost manje od 10 rupa

ha-1

2.Niska brojnost od 50 do 500 rupa ha-1

3.Srednja brojnost 500 do 2000 rupa ha-1

4.Vrlo visoka brojnost 2000 do 10 000

rupa rupa ha-1

Zaštitu useva ili zasada uraditi kada je

brojnost glodara prelazi 50 rupa na

jednom hektaru (kategorija 2) na isti

način kao za poljsku voluharicu.

Suzbijanje hrčka se vrši ako se utvrdi

prisustvo 2 na jednom hektaru.

Od rodenticida efikasni su gotovi mamci

na bazi bromadiolona, varfarina,

hlorfacinona, cink fosfida. Primenjuju se

prema preporučenim količinama datim u

uputstvu proizvoĎača.

Gde je moguće treba koristiti hemijske

mere borbe, odnosno rodenticide, uz

veliki oprez da do mamaka ne doĎu

druge ţivotinje u polju. Hemijske mere

borbe treba primenjivati stručno i

uglavnom na neokopavinama –

lucerištima i strnim ţitima koja su

najčešće ţarište za prolećne useve. Na

ostalim njivama gde su bile okopavine

oranjem se razoravaju legla i kanali

glodara i na taj način ometa njihov

prelazak na neokopavine. Inače, poznato

je da su to migratorne vrste i da se sele sa

hranom. Zatim treba blagovremeno

odnositi letinu s njiva i sprečiti im

dostupnost hrani.

Za smanjenje populacije glodara vaţno

je preventivno delovanje. Ako se u toku

zime opaze štete od glodara,

rodenticidima treba suzbijati tzv.

inicijalne populacije. To su zimske

populacije iz kojih se razvijaju prve

prolećne populacije.

Zec je najkrupniji glodar naših krajeva.

Najveću štetu nanosi mladim sadnicama

tokom zime.. Zaštita od zečeva se svodi na

mehaničku i malim delom na hemijsku.

Neophodno je stablo omotati zaštitnom


8

mreţom dovoljne visine. Stable se mogu

zaštiti i perforiranim folijama, jutenim

vrećama, stabljikama suncokreta i

kukuruza i dr.

Preparati za prskanje su na bazi ribljih

ulja, koja deluju kao repelenti.

Savetodavci:

Mr Divna Marić

Dipl.ing.Dragan Stefanovski

2. THRIPS TABACI –

štetočina kasnog kupusa

Obilaskom terena ove jeseni zapazili smo

neobična oštećenja na glavici kupusa kod

nekih poljoprivrednih proizvoĎača. U

pitanju su kasne sorte kupusa i pre svega

domaća, autohtona sorta.

Spoljašnjost glavice kupusa imala je izgled

rĎaste zaprljanosti, a slično je bilo i dalje,

meĎu unutrašnjim listovima. Ovo je jako

smanjilo trţišnu vrednost proizvoda i

umanjilo prihod od prodaje.

Već na prvi pogled videlo se da oštećenja

podsećaju na štete od tripsa na paprici ili

na pupoljku od ruţe.

Daljom analizom, odvajanjem listova

kupusa, pronašla sam ţive jedinke trpsa,

što je moju sumnju i potvrdilo. Prema

literaturi kupus napada polifagna vrsta –

Thrips tabaci.

Slika 5. Pronađena jedinka tripsa između

listova kupusa

Opis štetočine i način ţivota:

Thrips tabaci Duvanov trips/ pripada

insekatskom redu Thisanoptera, familija

Thripidae.

Imago je vretenastog tela duţine oko 1

mm, slamasto ţute do smeĎe boje. Krila su

uzana i po obodu obrasla resama .Larve su

beskrilne, ţućkaste boje. Ima više

generacije godišnje. Prezimljava u

stadijumu imaga u površinskom sloju

zemljišta.Rano u proleće imaga se

aktiviraju i prvo naseljavaju razne

korovske biljke a potom prelaze na gajene.

Razvoju tripsa pogoduje tempertura od 25

do 27°C i rel.vlaţnost vazduha 65%.

Slika 4. Štete na usevima od glodara


9

Značaj i štetnost:

Prenamnoţenje i štetnost od tripsa jako su

izraţene u godini sa veoma toplim i

sušnim periodima tokom leta, što je bio

slučaj ove godine. Osim toga,

nepoštovanje plodoreda, prisustvo korova

u usevu ili okruţenju, takoĎe pojačavaju

štetnost korovskim ili drugim gajenim

biljkama u okruţenju. Štetu čine imago i

larve tripsa sisanjem biljnih sokova iz lista,

pri čemu na mestima uboda nastaju

kvrţice, odnosno plutasto tkivo

nepravilnog oblika. Izgled oštećenja moţe

imati različite varijetete. Značaj ove

štetočine naročito je izraţen u zadnjih 15

godina.

Slika 6. Oštećena glavica kupusa

Mere suzbijanja:

Napad duvanovog tripsa moţe se smanjiti :

*Redovnom obradom zemljišta,

plodoredom i suzbijanjem korova.

*Setvom otpornih hibrida

*Postavljanjem plavih lovnih ploča u

usevu radi evidentiranja početka pojave i

brojnosti tripsa.

*Potapanjem rasada kupusa pre

rasaĎivanja u rastvor preparata na bazi

imidakloprida

*Uključiti u folijarnu – insekticidnu

zaštitu I preparat na bazi a.m. spinosad.

Savetodavavc:

Petrović Darinka, dipl.Ing.

3. Kruškina buva – Psylla pyri

Podaci govore da je čak 70% zasada

kruške u svetu iskrčeno zbog šteta koje

čine kruškina buva i bakteriozna

plamenjača jabučastog voća.Što je

intenzivnija proizvodnja prisutna u

zasadu,tj. Intenzivno Ďubrenje,

navodnjavanje, rezidba tada su i problemi

sa kruškinom buvom veći – više polaţe

jaja, brţe se razmnoţava, proizvodi više

medne rose i postaje ograničavajući faktor

u proizvodnji.

Od više vrsta kruškinih buva

najrasprostranjenija je obična kruškina

buva – Psylla pyri. Ona je monofag – hrani

se isključivo na krušci.Godišnje ima 5 i

više generacija,a produkcija broja

generacija zavisi od zdravstvenog stanja

zasada.

To je štetočina intenzivne proizvodnje,u

suprotnom u napuštenim zasadima nema ni

kruškine buve.Štete čine larve koje se

hrane sišući sokove iz biljke.Javljaju se u

vidu kolonija I ishranom mogu izazvati

potpuni zastoj rasta.Proizvode obilno

mednu rosu i to su indirektne štete koje

znaju biti veoma značajne zbog toga što se

na mednoj rosi razvija gljiva

čaĎavica.Razmnoţavaju se jajima koja

polaţu u velikom broju.Sveţe poloţena

jaja su mlečno bele boje,potom svetlo

ţuta,u daljem razvoju dobijaju tamno ţutu

boju i pred piljenje su tamno ţuta sa

vidljivim ocelama.Kruškina buva ima dve

forme imaga:zimska koja su crvenkaste

boje i letnja,zelene boje.

Slika 7. Psylla pyri – imago

Imaga su od 2,5-2,8mm. Prezimljavaju u

krušicima ispod kore stabla,opalog lišća i u

rano proleće kada su temperature već oko


10

5°C pojavljuju se i započinju ishranu.

Polaganje jaja započinje na temperaturama

iznad 10°C. Jaja koja polaţu u rano

proleće su smeštena na vršnim

pupoljcima,u grupama. Potom se jaja

mogu naći na vršnim letorastima i tokom

leta kada su temperature iznad 25°C,

ţenke polaţu jaja na naličju pa i licu

lista.Larve se hrane na svim mestima na

kojima je najintenzivniji protok sokova a

to su vršni letorasti u pazuhu listova ulaze

i u cvetove, čašice plodova.

Slika 8. Kolonija larvi kruškine buve

Larve luče mednu rosu koju naseljavaju

gljive čaĎavice i utiču na smanjenu

fotosintezu i bitno utiču na kvalitet

plodova.

U suzbijanju kruškine buve veoma vaţnu

ulogu imaju agrotehničke mere. Šta se

moţe učiniti da bi se izbegla situacija u

kojoj je kruškina buva ne zaustavljiva? Pri

zasnivanju zasada treba birati manje bujne

sorte, izbegavati radikalnu rezidbu,

uravnoteţiti mineralnu ishranu posebno

azotom, zalivati samo kada je neophodno.

Ovo su sve mere koje doprinose da nema

previše intenzivnog prirasta na stablu.

MeĎutim,ni ţeljeni prinosi se ne mogu

ostvariti ako se redukuju sve ove mere,pa

je hemijsko suzbijanje najčešće i osnovna

mera borbe. Korekcija brojnosti se vrši

prvo u jesen ako se u krušiku registruje 50

i više imaga na 100 otresanja. Tada se pre

pojave prvih zimskih mrazeva i potpunog

opadanja lišća primenjuju preparati na bazi

piretroida kao što su Talstar 10 EC, Fastac

10 EC, Decis 2, 5EC, Fury 10 EC I drugi.

U januaru I februaru mesecu kada dnevne

temperature budu 5°C i više primenjuju se

bela ulja. Bitno je primeniti ih pre

polaganja jaja jer je njihov osnovni

zadatak da zamaskiraju “miris” kruške

čime se kruškina buva dovodi u zabunu

gde treba da poloţi jaja. Registrovano je

više preparata za tu namenu: Belo

ulje,Galmin,Crveno ulje i dr.

Na početku vegetacije treba pratiti

dinamiku polaganja jaja I piljenje larvi da

bi se odredio moment za njihovo

suzbijanje koje treba obaviti pre nego što

kruškina buva formira kolonije i počne sa

lučenjem medne rose. U vreme masovnog

piljenja larvi primenjuju se sa uspehom

preparati na bazi aktivne materije

abamektin:Vertimec 018-EC, Abastate i

Voliam targo 063 – SC (koji ima osim

abamektina još jednu aktivnu materiju).

Treba znati pri primeni da se ova aktivna

materija brzo razlaţe na višim

temperaturama.Zato se njemu mogu dodati

mineralna ulja u koncentraciji od 0,25%

Belog ulja,za produţenje trajanja preparata

(perzistentnosti). Najbolje je ponoviti

tretman nakon 10-14 dana zbog

razvučenog perioda piljenja larvi.

Ako postoji u zasadu intenzivan

prirast,tada u drugoj polovini leta,krajem

jula i u avgustu mesecu, moţe populacija

kruškine buve da se jako poveća. Iz tog

razloga je odrţavanje brojnosti na početku

vegetacije od presudnog značaja kao i ne

preterano Ďubrenje i navodnjavanje

krušika.

Dipl. ing Vesna Jovančić


11

IV AGROEKONOMIJA

1. Mreţa podataka o

računovodstvu na farma

Koncept Mreţa podataka o računovodstvu

na farma (engl. Farm Accountancy Data

Network - FADN) uspostavljen je u EU

još 1965.god., kada su odlukom Veća

79/65 utemeljene pravne osnove za

organizaciju mreţe. Koncept se sastoji od

FADN godišnjih istraţivanja, koje provode

institucije osnovane unutar svake drţave

članice EU, a koje se temelje na

prikupljaju knjigovodstvenih podataka sa

odabranih poljoprivrednih gazdinstava.

Slika 9. FADN sistem

Podaci prikupljeni FADN istraţivanjem

predstavljaju jedini izvor

mikroekonomskih podataka sa

poljoprivrednih gazdinstava.

Poljoprivredna gazdinstava koja učestvuju

u FADN istraţivanju biraju se na osnovu

plana uzorkovanja (Selekcijskog plana) i

ona koja se obzirom na svoju veličinu

mogu smatrati komercijalnim.

Primenjenom metodologijom teţi se ka

dobijanju reprezentativnih podatka prema

tri kriterijuma: regiji, ekonomskoj veličini

i vrsti poljoprivredne proizvodnje. Glavni

korisnik analiza temeljenih na podacima iz

FADN je Europska komisija, dok se

podaci mogu pronaći u bazi standardnih

rezultata.

Prilikom prikupljanja podataka potrebno je

osigurati da odabrani FADN uzorak

poljoprivrednih gazdinstava odraţava

različitost proizvodnje u pojedinom

području. Zato se FADN

populacija definiše prema tri kriterijuma:

1. tipu poljoprivredne proizvodnje

2. ekonomskoj veličini poljopriv.

gazdinstva

3. regionalnoj pripadnosti poljoriv.

gazdinstva

Poljoprivredna gazdinstva kao FADN

uzorak biraju se prema selekcijskom planu

odabira koji garantuje reprezentativnost

uzorka.Svrha mreţe je prikupljanje

knjigovodstvenih podataka radi dobijanja

informacija o prihodima i učincima


Trenutno je u EU FADN 25 uključeno oko

80.000 gazdinstava, koji predstavljaju

populaciju od oko 5.000.000

poljoprivrednih gazdinstava u 25 drţava

članica EU. Time je pokriveno pribliţno

90% ukupno obradivih površina i oko 90%

ukupne vrednosti poljoprivredne

proizvodnje. Očekuje se da će EU FADN

27, (koji uključuje Bugarsku i Rumuniju)

predstavljati oko 6.400.000


Prikupljene informacije, za svaki uzorak

poljoprivrednog gazdinstva, uključuju

pribliţno 1000 varijabli koje je odredila

FADN Agencija (Liaison Agencies).

Varijable su opisane u upitniku

Poljoprivredni prihod koji ukazuje na:

Fizičke i strukturne podatke kao što

su lokacija, prinosi, broj grla stoke,

radna snaga itd.

Ekonomski i finansijski podaci,

kao što je vrednost proizvodnje

različitih useva, zalihe, prodaja i

nabavka, cena proizvodnje,

imovina, obaveze, proizvodne

kvote i subvencije, uključujući i

one koje su povezane s Merama

http://www.hzpss.hr/?SID=20c93cd3634ff996477bcfc1798ce12e&page=projects,15,19

http://ec.europa.eu/agriculture/rica/legalbasis_en.cfm

http://www.hzpss.hr/?page=projects,15,24






12

zajedničke poljoprivredne politike

(CAP)

Standardni rezultati su statistički

izveštaji izračunati iz prikupljenih

podataka poljoprivrednih gazdinstva,

a koje Europska komisija periodično

priprema i objavljuje. U njima su

precizno opisani ekonomski

pokazatelji poljoprivrednih

gazdinstava po različitim segmentima

na celom području EU.

Odgovornost za prikupljanje podataka

sprovoĎenjem FADN istraţivanja leţi na

FADN agenciji (Liaison Agencies)

pojedinih drţava članica EU.

One mogu zaposliti osoblje koje obilazi

odabrana poljoprivredna gazdinstva i

prikuplja podatke ili mogu sklopiti ugovor

o obavljanju posla s računovodstvenim

firmama, fakultetima, zadrugama

poljoprivrednika ili drugim

organizacijama. Jedno istraţivanje pokriva

period od 12 meseci, a svi prikupljeni

podaci strogo su povjerljivi.

Zakonodavstvo FADN-a sadrţi odredbu

kojoj stoji da se sa podacima vezanim za

pojedino poljoprivredno gazdinstvo

postupa s najvišim stepenom tajnosti. Iz

toga proizlazi da su podaci o pojedinim

poljoprivrednim gazdinstvima dostupni

jedino Opštoj upravi za poljoprivredu

Europske komisije. Objavljuju se samo

zbirni podaci vezani za grupu

poljoprivrednih gazdinstava kao i

gazdinstva unutar regija i članica EU.

Uspostavljanje mreţe podataka na

farmama u Republici Srbiji započela je 4.

Oktobra u okviru IPA 2010 programskog

ciklus. Primenu projekta u Srbiji izvršiće

ekspertski tim iz Danske, Francuske i

Slovenije, zajedno sa institucijama (IPN u

poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet -

Zemun, kancelarije savetodavnih sluţbi) i

sa odabranim individualnim

poljoprivrednim gazdinstvima, a sve u

cilju efikasne i potpune primene FADN

koncepta. Time će se ispuniti jedan od

bitnijih preduslova za pristup EU, kada je

reč o oblasti poljoprivrede i ruralnog

razvoja.

Savetodavac:

Dipl.ing. Huanita Milutinović



13

V INFORMATIKA

1. Korišćenje besplatnih

usluţnih programa

Rad na računaru najčešće pretpostavlja

korišćenje raznih programa da bi se došlo

do ţeljenog rezultata (na primer

realizovanog dokumenta, obraĎene

tabelarne kalkulacije, napravljene

prezentacije, otvorene Internet stranice,

poslate e-mail poruke, itd...)

Usluţni programi su programi koji se

koriste da bi rad na računaru učinili

korisnijim, prijatnijim i efikasnijim. U

tom smislu preporučujemo sledeće

besplatne usluţne programe;

-Program za gledanje i obradu slika

IrfanView (moţe se skinuti sa

http://www.irfanview.com/) . Program

zauzima otprilike 1.5 Mb i ima

jednostavan korisnički interfejs. Lak je za

korišćenje i brzo otvara ţeljene slike.

Nema puno naprednih opcija, ali je sasvim

dovoljan za osnovne operacije nad slikama

(menjanje dimenzija, rezolucije, kopiranje,

brisanje...)

-Program za rezanje CD, DVD i Blue Ray

diskova Ashampoo Burning Studio 6 Free

(link za skidanje

http://www.ashampoo.com/en/usd/fdl).

Instalaciona verzija ima oko 17 Mb.

Izdvajamo sledeće opcije: Rezanje fajlova

i datoteka, Rezanje muzike i filmova,

Kopiranje celih CD, DVD i Blue Ray

diskova, brisanje piši-briši diskova. Nakon

izabranog reţima rada pristupa se biranju

fajlova i datoteka koje će biti upisane na

CD, DVD ili Blue Ray disk. Program ne

zauzima puno resursa, na modernijim

konfiguracijama ne dolazi do usporenja

rada računara.

-Program za otvaranje .pdf fajlova Foxit

Reader

(http://www.foxitsoftware.com/Secure_PD

F_Reader/). Download verzija za

instalaciju zauzima oko 14 Mb. Foxit

Reader je program za otvaranje, pregled i

štampu bilo kog .pdf dokumenta, a krase

ga sledeće osobine: zauzima malo prostora

na disku, brzo otvara i radi sa .pdf

fajlovima, što je posebno vaţno za

današnje prenosive ureĎaje i nudi

popriličan broj opcija. Mogu se dodavati

beleške, popuniti formulari i deliti

informacije sa društvenim mreţama. Što se

sigurnosti tiče, Foxit Reader omogućava

bezbriţan rad zbog onemogućavanja

pristupa malicioznih virusa i pruţa

platformu za sigurnu proveru digitalnog

potpisa za razmenu elektronskih

dokumenata bez stavljanja korisnika u

rizične situacije zbog falsifikovanih

dokumenata.

-Program za otvaranje video-zapisa GOM

Player (download sa

http://www.gomlab.com/eng/GMP_downl

oad.html). Instalaciona verzija zauzima

oko 9 Mb i uključuje mnogo kodeka

(XviD, DivX, FLV1, AC3, OGG, MP4,

H263 i više…). Jedan je od najmanje

zahtevnih programa za puštanje video

zapisa što se tiče hardverkih resursa.

Program podrţava većinu formata za video

zapis (AVI, MPG, MPEG, DAT, WMV,

ASF, ASX), kao i podršku za DVD

format. GOM Player podrţava i titlovanje

sa SMI, SRT, RT i SUB (sa IDX)

fajlovima. Moţete naznačiti ivice,

lokaciju, dimenzije, font, rezoluciju i

druge parametre. Moguća je sinhronizacija

titlovanja u slučaju neusaglašenosti zapisa

i titlovanja. S druge strane moguće je

podesiti i parametre slike, menjati kontrast,

svetlost i zasićenje boja.

Savetodavac:

magistar tehničkih nauka Roman Magda

http://www.irfanview.com/

http://www.ashampoo.com/en/usd/fdl

http://www.foxitsoftware.com/Secure_PDF_Reader/

http://www.foxitsoftware.com/Secure_PDF_Reader/

http://www.gomlab.com/eng/GMP_download.html

http://www.gomlab.com/eng/GMP_download.html


14

VI LABORATORIJA

1. Značaj azota u biljnoj

proizvodnji

Kao što je poznato, ponašanje i delovanje

azota u zemljištu se znatno razlikuje od

ponašanja i delovanja fosfora i kalijuma.

Dok se fosfor i kalijum čvrsto vezuju za

zemljište azot je podloţan migraciji i

isparavanju (volatilizaciji) jer se ne vezuje

čvrsto za zemljište. Zato je njegova

primena mnogo sloţenija. Ovde se

prvenstvenu misli na primenu rezidualnog

mineralnog azota (N-min metodu), o čemu

će više reči biti drugom prilikom.

Od ukupno primenjinih makroelemenata u

obliku mineralnih Ďubriva azotu

procentualno pripada najviše preko 60 %.

Slika 10. Azot najznačajniji makroelemenat u

biljnoj proizvodnji

Pri odreĎivanju doza azota uzimaju se, pre

svega, potrebe pojedinih gajenih biljnih

vrsta, visina očekujućih prinosa u skladu

sa genetskim potencijalom gajene biljne

vrste, a zatim i vremenske prilike

(padavine, vetrovi, temperatura), a potom i

sadrţaj azota u zemljištu i njegove druge

osobine. Vremenske prilike su od

izuzetnog uticaja na dinamiku kretanja

azota u zemljištu, tako i na dinamiku

usvajanja azota od strane biljaka.

Zato se porebna količina azotnih Ďubriva

za vegetacioni period daje u više faza (

obroka ) dva ili više, što naročito vaţi za

ozime useve. Najčeće dinamiku primene

azotnih useva nije moguće unapred

predvideti pa se primena istih prilagoĎava

stanju useva i vremenskim prilikama. U

principu dobro stanje useva i povoljne

vremenske prilike omogućavaju primenu

manji doza azotnih Ďubriva, dok

nepovoljne vremenske prilike i lošije

stanje useva iziskuje primenu većih

količina azota. MeĎutim, u praksi ovo

zavisi od ekonomskih mogućnosti

poljoprivredih proizvoĎača. TakoĎe, za

odreĎivanje doze azota u obzir treba uzeti i

predusev i primenu Ďubriva pri njegovom

gajenju, kao da li je predusev lucerka ili

soja (azofiksacija). Na snabdevanje useva

azotom utiče i sadrţaj humusa kao i

reakcija zemljišta. MeĎutim, najpouzdaniji

način za utvrĎivanje optimalnih količina

azota za Ďubrenje pojedinih useva su

odgovarajući ogledi. Oni se , po pravilu,

izvode sa svaki agroekološki rejon

posebno, uzimajići u obzir njegov

mikroklimat i druge uslove.

Generalno, mere za racionalnu primenu

azota mogu se svesti na:

1. Ne primenjivati više azota nego što

su potrebe

2. Ne Ďubriti bez uraĎene analize

zemljišta

3. Ne primenjivati više od 170 kg/ha

azota iz organskih Ďubriva u toku

jedne godine

4. Azotna Ďubriva ne primenjivati u

toku zimskih meseci od novembra

do februara


15

5. Ne primenjivati na zbijenom,

zabarenom i smrznutom zemljištu,

ili zemljištu pokrivenim snegom u

blizini vedenih tokova -10 m ili

bunara -50 m

6. Stajnjak čuvati na parceli ili

zemljištu na kome nema nikakvih

kultura.

7. Ostavljati 10 m netretirane

površine do otvorenog vodenog

toka

8. Prilikom transporta ne prosipaj

stajnjak

9. Proveriti da li ima zagaĎenja u

vodenim tokovima blizu parcela

10. Stajnjak uneti (inkorporirati) u

zemljište što pre

11. Napraviti I drţati se Plana upotrebe

azotnih Ďubriva

12. Uvek konsultovati savetodavnu

sluţbu.

Dipl. hem. Ţivomir Petrović


16

RURALNI RAZVOJ

1. Preduzetnički potencijali u ruralnim oblastima

Jadna od bitnih aktivnosti savetodavnih sluţbi je svakako aktiviranje preduzetničkih potencijala u ruralnim oblastima – kroz diverzifikaciju i usmeravanje poljoprivrednika na nepoljoprivredne delatnosti – kroz podrške osnivanju i razvoju malog preduzetništva. Razvoj preduzetništva bi se temeljilo na inovativnim programima iskorištavanja konkurentnih prednosti ruralnih oblasti (npr. tradicionalna znanja sirovine, ţivotna sredina itd.). Razlog za favorizovanje diverzifikacije ruralne ekonomije u okviru podsticaja za ruralne oblasti ogleda se u rasterećenju poljoprivrede i razvoju odrţivih oblika kombinovanog farmerstva ili/i za razvoj nepoljopirvrednih delatnosti i posebno razvoja lokalnog trţišta za poljoprivredne proizvode kroz razvoj tercijarnih delatnosti kao i povezanost investicije ili aktivnosti za poţeljne vrste ekonomskih aktivnosti u predmetnom području. Podsticaj bi trebao da bude posebno usmeren na inicijative udruţenih šumara i poljoprivrednika i partnerske inicijative izmeĎu gazdinstava, udruţenja i javno-privatnom partnerstvu.

U smislu poboljšanja uslova ţivota u ruralnim oblastima i ubrzanja razvoja ruralne ekonomije su pored navedenog, potrebne sledeće akcije:

- jačanje lokalne samouprave za poslove podrške ruralnom razvoju

- izgradnja lokalnog partnerstva i saradnje na svim nivoima

- izgradnja decentralizovanog sistema podrške ruralnom razvoju kroz jačanje i umreţavanje savetodavnih sluţbi, nevladinog sektora i kroz partnerstvo izmeĎu javnog i privatnog vladinog i nevladinog sektora

- podrška izgradnji i primeni lokalnih razvojnih strategija (koje bi se trebale temeljiti na lokalnim potrebama i koje bi trebale proisteći iz lokalnih potencijala).

U tom smislu u okviru strategije ruralnog razvoja EU, definisan je LEADER kao četvrta osa i predstavlja mogućnosti za inovativno upravljanje kroz lokalno bazirani pristup tzv. odozdo-na gore u ruralnom razvoju.

Dipl.ing Sneţana Kremić

Documents

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŢBA “AGROZAVOD” VRŠAC5.189.140.16/~svetodavstvo/sites/default/files/Bilten_1.pdfKoličina semena u kilogramima po hektaru moţe se izračunati na sledeći