poljozastitni pojasevi

8/17/2019 poljozastitni pojasevi

1/24

Po Po ljozaljoza štitništitni pojasevi pojasevi


2/24

Poljozaštitni pojaseviPoljozaštitni pojasevi

Pri nailasku vetra na prepreku doći će do promene pravca i brzinePri nailasku vetra na prepreku doći će do promene pravca i brzine vetra (zavisno od oblika, dimenzija i pravca prostiranja prepreke). U vetra (zavisno od oblika, dimenzija i pravca prostiranja prepreke). U

blizini prepreke doći će do pojave vrtloženja i pojačane turbulencije. blizini prepreke doći će do pojave vrtloženja i pojačane turbulencije.

Ukoliko se prepreka prostire u horizontalnom pravcu onda će naUkoliko se prepreka prostire u horizontalnom pravcu onda će nanjenoj navetrenoj strani doći do pojave vrtloga čija će horizontalnanjenoj navetrenoj strani doći do pojave vrtloga čija će horizontalnaosa biti paralelna prepreci.osa biti paralelna prepreci.

azduh se uzdiže i prebacuje preko prepreke pri čemu se brzina vetra azduh se uzdiže i prebacuje preko prepreke pri čemu se brzina vetraiznad prepreke povećava.iznad prepreke povećava.


3/24


!eposredno iza prepreke obrazuje se oblast u kojoj se brzina!eposredno iza prepreke obrazuje se oblast u kojoj se brzina vetra smanjuje" ova oblast je poznata pod imenom #senke vetra smanjuje" ova oblast je poznata pod imenom #senke vetra vetra″ ″ i u njoj se $ormiraju vrtlozi sa horizontalnom osom kojai u njoj se $ormiraju vrtlozi sa horizontalnom osom koja je paralelna s preprekom. je paralelna s preprekom.

Poremećaji koji nastaju u vazdu%noj struji koja nailazi naPoremećaji koji nastaju u vazdu%noj struji koja nailazi naprepreku uočavaju se na rastojanjima od &' do ' visinaprepreku uočavaju se na rastojanjima od &' do ' visinaprepreka, sa obe strane prepreke.prepreka, sa obe strane prepreke.


4/24


elovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimuelovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimu

PozitivnoPozitivno vetar manje jačine u vreme cvetanja omogućava opra%ivanje anemo$ilnih biljaka vetar manje jačine u vreme cvetanja omogućava opra%ivanje anemo$ilnih biljakaprenoseći polen s jedne biljke na drugu.prenoseći polen s jedne biljke na drugu.u proleće može da doprinese da se vi%ak vodu proleće može da doprinese da se vi%ak vodee, po otapanju snega, ispari i da se tako, po otapanju snega, ispari i da se takostvore uslovi za obavljanje prvih prolećnih radovastvore uslovi za obavljanje prvih prolećnih radovasslab vetar doprinosi intenziviranju pojave rose koja je u pojedinim oblastima i jedinilab vetar doprinosi intenziviranju pojave rose koja je u pojedinim oblastima i jediniizvor vode za biljkeizvor vode za biljkeu oblastima gde su čestine pojava jakih vetrova velike moguće je i kori%ćenje njegoveu oblastima gde su čestine pojava jakih vetrova velike moguće je i kori%ćenje njegovekinetičke energije za mlinove, elektrostanice manje snage i različite ure*aje zakinetičke energije za mlinove, elektrostanice manje snage i različite ure*aje zanavodnjavanje.navodnjavanje.!egativno dejstvo vetra na poljoprivredne kulture može da bude direktno i!egativno dejstvo vetra na poljoprivredne kulture može da bude direktno iindirektno. irektne %tete od vetra nastaju zbog jakog pritiska na same biljke aindirektno. irektne %tete od vetra nastaju zbog jakog pritiska na same biljke aindirektno nastaju zbog toga %to vetar povećava isparavanje sa zemlji%ta i biljaka.indirektno nastaju zbog toga %to vetar povećava isparavanje sa zemlji%ta i biljaka.

+aki vetrovi mogu jo% u jesen nepovoljno da utiču na pravovremeno obavljanje+aki vetrovi mogu jo% u jesen nepovoljno da utiču na pravovremeno obavljanjeradova oko pripreme zemlji%ta za setvu, a mogu da ometaju i izvo*enje same setve.radova oko pripreme zemlji%ta za setvu, a mogu da ometaju i izvo*enje same setve.sti je slučaj i pri prolećnoj setvi jarih useva. pak najveće %tete od vetra nastajusti je slučaj i pri prolećnoj setvi jarih useva. pak najveće %tete od vetra nastaju

tokom vegetacionog perioda kada vetrovi često olujni i praćeni jakim ki%ama ilitokom vegetacionog perioda kada vetrovi često olujni i praćeni jakim ki%ama iligradom izazivaju poleganje strnih žita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura,gradom izazivaju poleganje strnih žita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura,lomljenje grana voćaka, kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd.lomljenje grana voćaka, kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd.


5/24


elovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimuelovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimu

NegativnoNegativno

irektno -irektno - nastajnastajee zbog jakog pritiskazbog jakog pritiska vetra vetra na same biljkena same biljkendirektnondirektno -- nastajnastajee zbog toga %to vetar povećava isparavanje sa zemlji%tazbog toga %to vetar povećava isparavanje sa zemlji%ta

i biljaka.i biljaka.

+aki vetrovi u jesen+aki vetrovi u jeseni proleće mogu da usporei proleće mogu da usporepriprempripremuu zemlji%ta za setvuzemlji%ta za setvu ii da ometaju i izvo*enje same setve.da ometaju i izvo*enje same setve.!! ajveće %tete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda kada vetroviajveće %tete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda kada vetrovičesto olujni i praćeni jakim ki%ama ili gradom izazivaju poleganje strnihčesto olujni i praćeni jakim ki%ama ili gradom izazivaju poleganje strnihžita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura, lomljenje grana voćaka,žita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura, lomljenje grana voćaka,kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd.kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd.


6/24


elovanje %uma na vetarelovanje %uma na vetar

uma usporava vazdu%no strujanje pri povr%ini zemlji%ta.uma usporava vazdu%no strujanje pri povr%ini zemlji%ta.!a rastojanju od oko /' m ispred %ume brzina vetra počinje da se!a rastojanju od oko /' m ispred %ume brzina vetra počinje da sesmanjuje da bi, ukoliko je %uma dovoljno gusta, unutar %ume postalasmanjuje da bi, ukoliko je %uma dovoljno gusta, unutar %ume postala jednaka nuli. jednaka nuli. za %ume, na rastojanju od &'' do /'' m, tako*e se uočava slabljenjeza %ume, na rastojanju od &'' do /'' m, tako*e se uočava slabljenje

vetra. vetra.+edan deo struje vazduha se uzdiže iznad %ume i prelazi preko nje a drugi+edan deo struje vazduha se uzdiže iznad %ume i prelazi preko nje a drugiprolazi kroz %umu.prolazi kroz %umu.

znad %ume brzina i jačina vetra se povećavaju do visine od '' do 0'' mznad %ume brzina i jačina vetra se povećavaju do visine od '' do 0'' mna %ta nas upućuju osmatranja.na %ta nas upućuju osmatranja.Unutar %uma vetar je ili veoma slab ili ga uop%te nema.Unutar %uma vetar je ili veoma slab ili ga uop%te nema.

11 vakav uticaj %ume na vetar koristi se u borbi protiv2 preteranog vakav uticaj %ume na vetar koristi se u borbi protiv2 preteranogisparavanja zemlji%ta, pe%čanih bura i snežnih nanosa tj. u podizanjuisparavanja zemlji%ta, pe%čanih bura i snežnih nanosa tj. u podizanju vetroza%titnih %umskih pojaseva. vetroza%titnih %umskih pojaseva.


7/24


elovanje %uma na vetarelovanje %uma na vetar

11 vakav uticaj %ume na vetar koristi se u borbi protiv2 preteranog vakav uticaj %ume na vetar koristi se u borbi protiv2 preteranogisparavanja zemlji%ta, pe%čanih bura i snežnih nanosa tj. u podizanjuisparavanja zemlji%ta, pe%čanih bura i snežnih nanosa tj. u podizanju vetroza%titnih vetroza%titnih(poljoza%titnih)(poljoza%titnih)%umskih pojaseva.%umskih pojaseva.

windbreak ili shelterbelt

http://en.wikipedia.org/wiki/File:FieldWindbreaks.JPG


8/24


etroza%titno dejstvo zavisi od aerodinamičkih karakteristika pojasa etroza%titno dejstvo zavisi od aerodinamičkih karakteristika pojasa

3erodinamičke karakteristike pojasa2 visina, %irina, propustljivost i 3erodinamičke karakteristike pojasa2 visina, %irina, propustljivost iažurnostažurnost

PropustljivostPropustljivost -- je odre*ena količinom i veličinom otvora (%upljina) i je odre*ena količinom i veličinom otvora (%upljina) injihovim razme%tajem u pojasu.njihovim razme%tajem u pojasu.

3 3 žurnožurnostst -- odnos izme*u povr%ine otvora i ukupne povr%ine pojasa uodnos izme*u povr%ine otvora i ukupne povr%ine pojasa u vertikalnom pro$ilu. vertikalnom pro$ilu.


9/24


Nepropustljiv tip Nepropustljiv tip - ima krune, stablo,- ima krune, stablo, i grmlje u celom pro$ilu.i grmlje u celom pro$ilu.Povr%ina otvora je manja od /4 dok je vetropropustljivost me*uPovr%ina otvora je manja od /4 dok je vetropropustljivost me*ukrunama i stablima manja od 0'4.krunama i stablima manja od 0'4. ejstvo se oseća naejstvo se oseća narastojanju '-0' visina pojasarastojanju '-0' visina pojasa

Propustljiv tip Propustljiv tip ima potpun ili delimični zastor od kro%nje uima potpun ili delimični zastor od kro%nje ugornjem ili srednjem delu pro$ila dok su pri dnu otvori bezgornjem ili srednjem delu pro$ila dok su pri dnu otvori bezžbunja. ma otvore samo u donjoj polovini sklopa.žbunja. ma otvore samo u donjoj polovini sklopa. etropropustljivost se kreće od 5/4, izme*u stabala do 0'4 u etropropustljivost se kreće od 5/4, izme*u stabala do 0'4 ukro%njama.kro%njama. ejstvo se oseća na rastojanju 0'-6' visina pojasaejstvo se oseća na rastojanju 0'-6' visina pojasa

Ažurni tip Ažurni tip je karakterističan po ravnomernom rasporedu je karakterističan po ravnomernom rasporeduotvora po celom pro$ilu. !jegova vetropropustljivost izme*uotvora po celom pro$ilu. !jegova vetropropustljivost izme*ustabala se kreće oko 0'4 a u krunama od 0' do 5/4.stabala se kreće oko 0'4 a u krunama od 0' do 5/4. ejstvo seejstvo seoseća na rastojanju 6'-/' visina pojasaoseća na rastojanju 6'-/' visina pojasa


10/24


Nepropustljiv tip Nepropustljiv tip -- ima krune, stablo,ima krune, stablo, i grmlje u celom pro$ilu. Povr%ina otvora je manja odi grmlje u celom pro$ilu. Povr%ina otvora je manja od/4 dok je vetropropustljivost me*u krunama i stablima manja od 0'4./4 dok je vetropropustljivost me*u krunama i stablima manja od 0'4.

vetar prolazi preko gornje povr%ine pojasa većom brzinom nego %to je imao na otvorenom polju vetar prolazi preko gornje povr%ine pojasa većom brzinom nego %to je imao na otvorenom polju(strujne linije se sažimaju zbog smanjenja povr%ine kroz koju vazduh protiče)(strujne linije se sažimaju zbog smanjenja povr%ine kroz koju vazduh protiče)

neposredno iza pojasa stvara se zavetrina u kojoj vlada zati%ije. U ovoj zoni zati%ija dolazi doneposredno iza pojasa stvara se zavetrina u kojoj vlada zati%ije. U ovoj zoni zati%ija dolazi dopojave vrtloga sa horizontalnom osom koja je paralelna drvoredu u pojasu. 1ni se u vidu valjakapojave vrtloga sa horizontalnom osom koja je paralelna drvoredu u pojasu. 1ni se u vidu valjakaspu%taju do povr%ine zemlji%ta %to u zimu izaziva izduvavanje snega a u leto izduvavanje sitnihspu%taju do povr%ine zemlji%ta %to u zimu izaziva izduvavanje snega a u leto izduvavanje sitnihčestica pra%ine.čestica pra%ine.

7erija horizontalnih vrtloga prostire se sve dalje od pojasa u smeru vazdu%nog strujanja i podiže7erija horizontalnih vrtloga prostire se sve dalje od pojasa u smeru vazdu%nog strujanja i podižese na sve veću visinu gubeći u jačini.se na sve veću visinu gubeći u jačini.

U prizemlju zavetrene strane zadržava se horizontalno strujanje veoma slabog intenziteta dok naU prizemlju zavetrene strane zadržava se horizontalno strujanje veoma slabog intenziteta dok naizvesnoj udaljenosti od pojasa vihori nestaju i polje vetra dobija $ormu koju je imaloizvesnoj udaljenosti od pojasa vihori nestaju i polje vetra dobija $ormu koju je imalo


11/24


Propustljiv tip Propustljiv tip ima potpun ili delimični zastor od kro%nje u gornjem ili srednjemima potpun ili delimični zastor od kro%nje u gornjem ili srednjemdelu pro$ila dok su pri dnu otvori bez žbunja. etropropustljivost se kreće od 5/4,delu pro$ila dok su pri dnu otvori bez žbunja. etropropustljivost se kreće od 5/4,izme*u stabala do 0'4 u kro%njamaizme*u stabala do 0'4 u kro%njama

eo strujnih linija u prizemnom sloju prolazi izme*u stabala većom brzinom nego kodeo strujnih linija u prizemnom sloju prolazi izme*u stabala većom brzinom nego kodažurnog pojasa, tako da je i odbacivanje vrtloga snažnije, zona dejstva duža a za%titaažurnog pojasa, tako da je i odbacivanje vrtloga snažnije, zona dejstva duža a za%titazemlji%ta od izduvavanja boljazemlji%ta od izduvavanja bolja


12/24


Ažurni tip Ažurni tip je karakterističan po ravnomernom rasporedu otvora po celom pro$ilu. !jegova je karakterističan po ravnomernom rasporedu otvora po celom pro$ilu. !jegova vetropropustljivost izme*u stabala se kreće oko 0'4 a u krunama od 0' do 5/4. vetropropustljivost izme*u stabala se kreće oko 0'4 a u krunama od 0' do 5/4.

strujne linije se delestrujne linije se dele2 j2 jedan deo prelazi preko pojasa kaoedan deo prelazi preko pojasa kaokod nepropustljivog tipakod nepropustljivog tipa, a drugi, a drugideo prolazi kroz otvore u pojasu koji deluju kao neka vrsta #aerodinamičke re%etkedeo prolazi kroz otvore u pojasu koji deluju kao neka vrsta #aerodinamičke re%etke″ ″ horizontalnehorizontalne strujnstrujnee linijlinijee odbacujodbacujuu horizontalne vihore nastale na zavetrenoj strani,horizontalne vihore nastale na zavetrenoj strani,

potiskujući vrtloge na veću visinu i ne dozvoljavajući im da se približe povr%ini zemlji%ta upotiskujući vrtloge na veću visinu i ne dozvoljavajući im da se približe povr%ini zemlji%ta u blizini pojasa blizini pojasa

1vim se sprečava izduvavanje1vim se sprečava izduvavanjeii znatno povećava zona dejstva pojasa.znatno povećava zona dejstva pojasa.


13/24


Promena brzine vetra sa udaljeno%ću od preprekePromena brzine vetra sa udaljeno%ću od prepreke


14/24


Upotreba poljoza%titnog pojasa u za%titi imanjaUpotreba poljoza%titnog pojasa u za%titi imanja


15/24


8ikroklimatske karakteristike zone neposredno iza pojasa8ikroklimatske karakteristike zone neposredno iza pojasa

7manjen je bilans zračenja do h7manjen je bilans zračenja do h9emperatura vazduha u prizemnom sloju je za &9emperatura vazduha u prizemnom sloju je za &oo : vi%a: vi%a9emperatura u povr%inskom sloju zemlji%ta je za 9emperatura u povr%inskom sloju zemlji%ta je za oo : vi%a: vi%a

ntenzitet isparavanja je manji za &'- '4ntenzitet isparavanja je manji za &'- '4

Upotrebom poljoza%titnih pojaseva postiže se2Upotrebom poljoza%titnih pojaseva postiže se2

7manjuje se brzina vetra, intenzitet turbulencije, obim eolske7manjuje se brzina vetra, intenzitet turbulencije, obim eolskeerozije, intenzitet isparavanjaerozije, intenzitet isparavanjaPovećava se vlažnost zemlji%ta i vazduhaPovećava se vlažnost zemlji%ta i vazduhaPored selekciono-genetičkih mera, agrotehničkih mera,Pored selekciono-genetičkih mera, agrotehničkih mera,agroklimatskog reoniranja i agrotehničkih mera (navodnjavanje,agroklimatskog reoniranja i agrotehničkih mera (navodnjavanje,pravilna obrada zemlji%ta), poljoza%titni pojasevi predstavljaju merupravilna obrada zemlji%ta), poljoza%titni pojasevi predstavljaju meru borbe protiv borbe protivsušesuše


16/24



17/24


UpotrebaUpotreba

3 3 žurni ižurni i;ili;ili propustljivi pojasevipropustljivi pojasevi- u- uglavnom se preporučujglavnom se preporučujuu zaza borbu protiv suvih vetrova i za za%titu od eolske erozije koriste borbu protiv suvih vetrova i za za%titu od eolske erozije koriste" u" u krajevima sa snežnim zimama, gde je sneg važan $aktor zakrajevima sa snežnim zimama, gde je sneg važan $aktor zaobezbe*enje vlage u zemlji%tu i za%titu kultura od mrazevaobezbe*enje vlage u zemlji%tu i za%titu kultura od mrazeva

Propustljivi - najbolji su za područja sa jakim i izrazito snežnimPropustljivi - najbolji su za područja sa jakim i izrazito snežnimzimamazimama

3žurni - primenjuju se u zonama gde su zime blage, ali sa jako 3žurni - primenjuju se u zonama gde su zime blage, ali sa jakoizraženim izduvavanjem zemlji%taizraženim izduvavanjem zemlji%ta

!epropustljivi - danas se koriste samo za za%titu saobraćajnica od!epropustljivi - danas se koriste samo za za%titu saobraćajnica odzavejavanja snegom ili peskomzavejavanja snegom ili peskom


18/24



19/24



20/24



21/24



22/24



23/24



24/24

Documents

poljozastitni pojasevi